aktuelno-m.gif (3720 bytes)

25. februar 2003. g.

STENOGRAM

 

MEJ:

            Izvolite, gospodine Najs.

GOSPODIN NAJS:

            Gospodine Dejvis, mi smo sada na paragrafu 34 izjave gospodine Dejvise. Kada je reč o granatiranju u novembru, možete li nam pomenuti ime nekih hotela koji su bili pogođeni? Molim da nam poslužitelj stavi kartu na grafoskop, tabulator 23 24.

ODGOVOR:

            Hoteli koji se sećam da su bili granatirani su bili. Među njima su bili Hotel "Libertas", zatim Hotel "Belvedere", "Ekscelzior" i zatim još jedan koji se zvao ili "Grand imperijal", ili "Grand". Bio je vrlo blizu zidinama Starog grada.

PITANjE:

            Dakle, to su hoteli kojih se sećate. Da li znate nešto o Hotelu "Argentina"?

ODGOVOR:

            Hotel "Argentina" je takođe pogođen, ali ne u tom stepenu u kome su pogođeni ovi drugi koji su pomenuti. Hotel "Argentina" je bio baza međunarodnih medija, međunarodne štampe, ali je takođe i posmatrača Evropske zajednice i čini se da je u jednom vremenskom periodu  bio zaštićen ili pošteđen. Međutim, granatiran je tokom intenzivnog granatiranja od 9-og do 12-og novembra te godine.

PITANjE:

            Možete li nam reći za bilo koje od tih hotela, da li je u njima bilo vojnih odredbenih položaja?

ODGOVOR:

            Nisam video vojne odbrambene položaje unutar ovih hotela. ja sam živeo u Hotelu "Argentina" i mislim da bih video da je bilo bilo kakvih vojnih položaja tamo. Posetio sam Hotel "Libertas" odmah nakon što je granatiran. U njemu je bilo puno izbeglica, ali nisam video ni jedno vojno lice. U Hotelu "Grand imperijal" sam bio očevidac granatiranja i požara i nisam video nikakve vojne položaje. Hotel "Belvedere" koji je bio teško oštećen je bio najbliži položaj na JNA. On je bio nešto dalje uz obalu Hotela "Argentina", malo dalje od Starog grada i nama je rečeno da je u njemu bilo mnogo izbeglica. Svakako smo videli izbeglice nakon što je pogođen. Videli smo i Hotel "Argentina", rečeno nam je da su dovedeni iz tog drugog hotela. Da bi bio fer, moram da kažem da se taj položaj nalazio teritoriji najbliže koja je tada bila, koju su još uvek držale hrvatske strane na planini koja se zvala Đakovica ili Majevica, na kojoj su bili topovi JNA i nekoliko puta mi smo bili očevidci puščane vatre sa hrvatskih položaja sa vrha planine koji su bili vrlo blizu položaja Hotela, odnosno između Hotela "Belvedere" i "Argentine".

PITANjE:

            Kada je reč o Hotelu "Ekselzior", da li ste tamo videli odbrambene položaje?

ODGOVOR:

            Nisam video nikakve odbrambene položaje.

PITANjE:

            Koliko često ste tamo odlazili?

ODGOVOR:

            Dolazio sam dva ili tri puta, ali sam prolazio pored hotela svakog dana. Ponekad i nekoliko puta, jer je on bio na mom putu, prema Hotelu "Argentina".

PITANjE:

            Stari grad, da li je on bio napadnut početkom novembra i ako jeste, možete li nam reći ukratno nešto o tome?

ODGOVOR:

            Na osnovu onoga što sam ja video  Stari grad nije bio granatiran. Najveći deo vremena dok je ostatak grada bio pod opsadom i čini mi se da se politika promenila tokom intenzivnog napada u periodu koji sam pomenuo 9-og do 12-og novembra. I onda je došlo do teškog granatiranja, posebno 11 i 12. novembra.

PITANjE:

            Šta je oštećeno? Da li ste videli bilo šta što bi izazvalo takav napad?

ODGOVOR:

            Nisam video ništa što bi izazvalo takav napad, a kada pitate šta je bilo oštećeno, svakako mnogo zgrada u unutar, mnogo starih zgrada. Posetio sam franjevački manastir. Video sam oštećenja tamo, video sam još neke zgrade i spomenike, takođe stambene zgrade koje su bile oštećene.

PITANjE:

            To smo videli na filmu. Dakle,  status Starog grada je bio očigledan na osnovu zastave koje su bile izvešene?

ODGOVOR:

            Da, to su bile ogromne zastave koje su bile postavljene na većinu velikih zgrada unutar Starog grada, to niste mogli promašiti.

PITANjE:

            Kakve su to bile  zastave?

ODGOVOR:

            To su bile zastave  na kojima je pisalo da je to zaštićen spomenik, Stari grad, zaštićeni spomenik pod zaštitom.

PITANjE:

            Koliko ste vi mogli proceniti na osnovu onoga što vam je rečeno? Kakve su bile procene Hrvata da će biti napadnut Stari grad?

ODGOVOR:

            Pa mislili su da je to poslednje što se moglo desiti. Oni su se nadali da će prvo biti napadnuta nova područja, pre nego što bude napadnut Stari grad. Ljudi su uglavnom govorili o tome da se na kraju okupe u Starom gradu, jer će to biti njihovo poslednje sklonište.

PITANjE:

            Da li je bilo odbrambenih položaja u Starom gradu? Da li je pucano iz Starog grada? Da li je bilo vatre? Da li je bilo oružja u Starom gradu i u blizini?

ODGOVOR:

            Ja sam tamo bio tri sedmice. Većinu dana sam ulazio u Stari grad. Mnogo sam vremena proveo u Starom gradu, jer je to bio dobar položaj za snimanje filomova i nikad nisam ni jedan borbeni položaj, topovski položaj, minobacački položaj, naoružane ljude ili bilo šta što bi se moglo nazvati odbrambenim položajem. Nikada niam video da se puca iz Starog grada. Bilo je povremeno ispaljivanja iz minobaca iz blizine Starog grada, ali je teško reći nešto konkretnije o položaju.

PITANjE:

            Nemojte nagađati, ako ne možete da nam kažete precizno, a ako možete na karti da nam pokažete koliko blizu se nalazili ti minobacači, uradite to, ako ne možete, nemojte.

ODGOVOR:

            Pa bilo bi mi jako teško. Nagađao bi i ne mogu da kažem precizno. Znam samo da se iz minobacača pucalo iz bašti koje su ile blizu obale, blizu Hotela Argentine. To znam, to sam čuo, dakle, čuo sam i za minobacačku vatru u blizini Starog grada, ali ne mogu da budem konkretniji u vezi sa položajem.

PITANjE:

            Da li u vaša zapažanja uključuje i dozvoljava mogućnost da su ljudi u Starom gradu imali posmatračke položaje?

ODGOVOR:

            Mislim da je to moguće. Viđao sam ljude na zidinama koji su bili ljudi u dobi za aktivno učešće u borbi, tako da bi se jednostavno mogao nazvati. Nisam video nikakve radio aparate i uspostavljene radio kontakte, ali sam ih viđao na zidinama. Oni nisu imali oružje, ali su imali dvogled.

PITANjE:

            Da li je postojalo bilo kakvo opravdanje za ovakav napad na Stari grad? Da li on, da li je isprovociran ovakav napad?

ODGOVOR:

            Ne, ne, nikako.

PITANjE:

            Položaj minobacača za koji ste znali koji su bili u blizini grada, možete li nam pokazati na karti gde se to nalazilo?

NAJS:

            Tabulator 23.

ODGOVOR:

            Mislim da su minobacački položaji bili od prilike u ovom području.

PITANjE:

            Dakle, to je bilo jugoistočno od Hotela "Libertas"?

ODGOVOR:

            Da. Još jedan hotel za koji sam rekao da u blizini znam da su bili minobacači je hotel Argentina.

PITANjE:

            Dakle, položaj koji ste vi obeležili bi bio u stvari severno od hotela "Livertas"?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            U izjavi ste rekli koliko je trebalo da se vozi od Starog grada do minobacačkih položaja. Možete li nam sada reći koliko?

ODGOVOR:

            15 minuta, možda i 10. To je bila kratka vožnja, ako nije bilo saobraćaja, onda je to bilo jedno 10 minuta.

PITANjE:

            Koliko su minobacači bili blizu vode?

ODGOVOR:

            Bili su blizu. Možda sto jardi. Teško je odgovoriti na ovakvo pitanje konkretno, zato što su to bila mala artiljerijska oružja i mobilni minobacači. Nikada nisu stajali na jednom položaju, jer su mogli u svakom trenutku postati meta, tako da bi oni ispaljivali iz tih oružja i onda se pomerali, tako da je nama bilo jako teško da ih snimamo, jer su se oni stalno kretali.

PITANjE:

            Mislim da je jedan kamerman koji nije bio iz ATM -a pokušao da pokrije položaj minobacača u tom šumskom području.

ODGOVOR:

            Da, jeste zaista. On im se jako približio i izložio se opasnosti od dolazećih granata.

PITANjE:

            Jedan broj tih dolazećih granata je promašio minobacač i pao u vodu, jel tako?

ODGOVOR:

            Da, to je bilo uobičajeno. Kad god su pucali u to područje, onda su granate završavale u vodi i to spektakularno.

PITANjE:

            Možete li nam reći koliki je bio kvalitet i kvantitet odbrambenog oružja Hrvata uopšteno govoreći?

ODGOVOR:

            Nije ga bilo mnogo, bilo je jadnog kvaliteta. Bio sam prisutan prilikom distribucije oružja i oružja u jednom prilikom u policijskoj stanici. Oni su delili pištolje i puške ljudima koji su morali da pokažu različite papire, dokumente da bi pokazali da imaju pravo da dobiju takvo oružje. To su bili pištolji malog kalibra vrlo stare puške, čak i puške koje sam video na njihovim prvim linijama fronta su verovatno poticali iz Drugog svetskog rata. Kada je reč o većem oruđu, znam da su imali bar dva komaa artiljerijskog oružja, verovatno je bilo i više manjih minobacača, video sam protiv avionski top, vrlo stari protiv avionski top koji je bio postavljen na jedan kamion kako bi mogao da se kreće i on nije korišćen da bi se pucalo na avione, već da bi se branili od topova koji su postavljeni na brdima, ali to nije bilo uspešno. Pored toga, jedan mitraljez sam video na vrh planine Srž gde sam proveo kratko vreme, a ostalo je sve bilo malo oružje pri čemu je problem bio nedostatak municije.

PITANjE:

            Govorili ste o položaju koji su zauzele srpske snage na Žarkovici i takođe napadima sa mora, sa brodova i čamaca, da li su branitelji, da li su oružja branitelja mogla da dosegnu bilo do Žarkovice ili do plovila na moru?

MEJ:

            Izvolite, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Druga strana stalno upotrebljava izraz JNA ili federalne snage. To nije isto.

MEJ:

            Hvala lepo. Važno je ono što kaže svedok, a ne šta kaže zastupnik. Izvolite gospodine Najs.

NAJS:

            Pomozite mi kada je reč o rasponu, dometu oružja koje su imali branitelji?

ODGOVOR:

            Pa oni svakako nisu imali ništa čime bi mogli da dosegnu ratne brodove i koliko je meni poznato oni su nakon kratkog vremena odustali da pokušaju da pogode brodove i brodovi su bili uz obalu i nisu, moglo se s njim pucati bez ikakvog rizika, ništa im nije pretilo. Jedino su im mogli pretili avioni koju su došli bombardovali.

            Kada je reč o artiljerijskim položajima, posebno o položajima na planini Žarkovica, bilo je mnogo pokušaja da se napadne taj položaj, međutim, veliki broj tih položaja je bio neuspešan, ali ja jesam bio očevidac, barem jednom pogotku, naime kada su hrvatske snage uspele da približe, dovoljno približe svoje minobacače da pogode vrh planine i videli smo eksploziju na vrhu planine i mislim da sam to uključio u svoj izveštaj.

NAJS:

            Znači, samo jedan.

ODGOVOR:

            Da, samo jedan kojem sam bio očevidac.

PITANjE:

            Da li ste ponekad u hotelu Argentina viđali branitelji, možete li nam reći kakvi su to bili ljudi?

ODGOVOR:

            To je za mene bio najzaprepašćujući deo iskustva. Većina ljudi koje sam video na vrh planine i na liniji fronta su biliispred ljudi koje sam viđao kasnije tokom dana kako obavljaju svoje redovne poslove u hotelu služe doručak, rade u i oko hotela. Razgovarao sam sa svima, uglavnom su svi radili nešto u turizmu. Bili su barmeni, bili su ljudi koji su radili u restoranima, dakle, sasvim obični ljudi koliko sam mogao da kažem. Imali su vrlo malo vojne obuke.

PITANjE:

            Da li su graditelji grada bili dobro organizovani ili su radi na ad hok osnovi?

ODGOVOR:

            Bili poluorganizovani, radili su u smenama, odlazili su do tvrđave, u stvari do planine, mislio sam na planinu Srđ i tu su provodili svoje vreme, obavljali dužnosti i onda su se vratili u grad i obavljali svoje redovne poslove.

PITANjE:

            A kada je reč o snagama JNA i oružje, da li su to bile redovne snage? Možete li nam nešto reći o tome?

ODGOVOR:

            Na osnovu onoga što sam mogao da vidim i bilo je aviona koji su dolazili i napadali konkretne ciljeve kao što su tvrđave, radio odašiljači i slični ciljevi. Zatim, tu su bili brodovi koji su bili u zalivu i granatirali gde god su hteli. Imali su velike topove i tenkove, na dva planinska položaja, jedan je bio na Žarkovici koji sam mogao da vidim i mogli su se video cevi tih velikih topova. Nisam se dovoljno približio da bi mogao da vidim kojeg su bili kalibra, ali niti koliki je bio njihov raspon, ali to su bili topovi teškog kalibra.

PITANjE:

            Da li je to bio rat? Da li je to bio jedan izbalansiran događaj? Kako biste vi to opisali?

ODGOVOR:

            To je bio potpuno neizbalansiran događaj. To nije bio rat. to je bio napad na ljude koji nisu, koji nisu imali čime da se brane. Oni su jedva imali nešto čime su povremeno mogli da se brane. Dakle, to nije bio dvosmerni saobraćaj. To je bio saobraćaj u jednom pravcu napadi na koje se samo sporadično moglo odgovoriti.

PITANjE:

            Pored to nešto oružja koje ste opisali, koje je podeljeno, možete li nam reći da li je to podeljeno civilnom stanovništu?

ODGOVOR:

            Da, civilnom stanovništu.

PITANjE:

            Da li ste vi našli bilo kakvo opravdanje za količinu vatre koja je ispaljena na njih?

ODGOVOR:

            Ja nisam vojni ekspert, ali osim što su hteli da ih zaplaše, ako su želeli, onda je cilj bio da ih zarobe. Da su to želeli, to su mogli uraditi.

NAJS:

            Ostatak iz izjave se nalazi pred vama. Nisam siguran da li smo je uveli.

MEJ:

            Uveden je kao dokazni predmet.

NAJS:

            Trebalo bi svakako da tražimo od svedoka da potvrdi iako je on potpisao ovu izjavu i podatak u februaru 2003. godine.

SVEDOK:

            Da, jesam.

NAJS:

            Reč je o manjim propustima koji su ispravljeni, koliko sam ja primetio. Da li je ostatak izjave onda tačan? Dakle, izjava od decembra vaša prva izjava, koja pretpostavljam nije bila sasvim tačna i onda su na nju iznesene ispravke. Kada je reč o rezimeu izjave, samo još par stvari o kojima bi želeo da se pozabavim. Mi smo skoro završili. U stvari, samo jedna stvar. Mislim da je ovaj svedok otišao u Mokošicu i video da je JNA okupirala selo, to je paragraf 14 njegovog rezimea. On je video vojnike sa dugim bradama koji su nazivani četnicima. Da li je to tačno?

ODGOVOR:

            Da, odgovor je tačan. Video sam vrlo malo redovnih jedinica, dobrovoljnih redovnih jedinica, ali je bilo ljudi koji su okupljali seljane i prisiljavali ih da idu u podrume i da se tamo sklone.

PITANjE:

            Svedok je takođe nakon novembarskog napada video ljude koji su bili ranjeni i koji su poginuli,  ljude u bolnici, civile, da li je to tačno?

ODGOVOR:

            Da. To je tačno.

PITANjE:

            A 11. novembra svedok je zaustavljen, se zaustavio kada je registrovano 1 000 granata koje su pale na Dubrovnik. Da li je to tačno?

ODGOVOR:

            Da, 1 000 granata sa kopna, mora i iz vazduha.

PITANjE:

            14. novembra posmatrači evropske posmatračke zajednice su napustili Dubrovnik i to je bilo poslednji put kada ste vi takođe bili u Dubrovniku zajedno sa svojom ekipom. Nakon toga je deo civila u okolnim selima otišao sa međunarodnim predstavnicima?

ODGOVOR:

            Da, činilo se kao da je postignut dogovor tokom pregovora o prekidu vatre po kome su žene i deca mogli da napuste to područje.

PITANjE:

            Da li je postajao osećaj da je grad proklet?

ODGOVOR:

            Da svi su želeli da se sklone.

MEJ:

            Izvolite, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Rekli ste kad je počelo oko Dubrovnika, bili u Zagrebu i da ste odatle pokrivali  situaciju u različitim delovima Hrvatske, jel tako?

SVEDOK:

            U jednom vremenskom periodu sam bio u Zagrebu, da i odatle sam pokrivao. Odlazio sam iz Zagreba u mesto kao što su Osjek i Vukovar da bi pokrivao te događaje. Postoji jedan drugi dopisnik koji je bio smeđten u Beogradu i on je onda to isto radio sa druge strane.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li se vaše izveštavanje u tom periodu  svodilo na neposredno izveštavanje, sa lica mesta, događaja ili ste koristili neke druge izvore informacije?

SVEDOK:

            Uglavnom je bilo na osnovu materijala koji smo sami snimali na terenu i tu sam bio lično prisutan. Ponekad bismo tome dodali i agencijske slike koje bismo onda uključili u naše izveštaje. Ali to su bile agencije sa kojima smo mi radili, kojima smo verovali. Dakle, reč je o agencijama kao što su Rojter ili AP.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vaše izveštavanje iz Dubrovnika, ili vezane za Dubrovnik počinje 31. oktobra 91-ve kada ste poslali izveštaj o putovanju do Dubrovnika i pretresanju broda. Jel tako?

SVEDOK:

            Tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da ste  putovali do Dubrovnika konvojem koji je predvodio Mesić? I da je pored vas bilo nekih 200-300 ljudi, pevača, muzičara i drugih?

SVEDOK:

            Da, to je bila čitava flota. Bilo je mnogo malih brodova i bilo je mnogo poznatih ljudi, političara, pevača, umetnika među ljudima koji su bili u celoj toj floti. To je izgledalo kao jedna vrsta pokreta, protesta protiv nanošenja bilo kakve štete Dubrovniku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ste bili upoznati sa sadržinom tereta koji je konvoj prevozio?

SVEDOK:

            Nisam imao potpuna saznanja, ali znao sam da na glavnom trajektu se nalazi oprema, tako da sam mogao da vidim dosta toga. A ono što sam ja video je uključivalo dosta hrane i medicinske opreme.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, s obzirom na to da vi kao putnik konvoja niste znali šta konvoj prevozi, da li mislite da je ratna mornarica koja je pretresala konvoj, o čemu ste vi izvestili, mogla to znati bez pretresa?

SVEDOK:

            Ne, nisu mogli znati šta se nalazi u konvoju, ako to nisu pogledali.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kad ste vi napisali prvi izveštaj? Kad je prvi put granatiran grad?

SVEDOK:

            Mislim da je to bilo 1-og ili 2-og novembra. Bilo je dan nakon našeg dolaska. Prvi izveštaj koji smo poslali bio je izveštaj u kome su bile slike konvoja, brodova koji su uplovljavali, koji su zaustavljeni i pretreseni, a drugi izveštaj koji sam poslao je pokazivao prvo granatiranje, to je bilo lako granatiranje u poređenju sa kasnijim granatiranjem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ceo izveštaj je bila efekat blokade Dubrovnika, jel tako?

SVEDOK:

            Tako je, da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi u svojoj izjavi navodite kako je došlo do razmene vatre, jel tako?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li se onda sećate kako je počeo taj sukob na početku novembra? Ko je prvi otvorio vatru?

SVEDOK:

            Nisam siguran da sam u stanju da to znam. Ja u svakom slučaju nisam znao kako je došlo do toga da je od pozicije relativnog mira stvar prerasla u pucnjavu. Mi smo bili u gradu, ja i moja ekipa, čuli smo pucnjavu i otišli smo onoliko blizu mestima pucnjae koliko smo mogli i snimili, i u to vreme već je vatra razmenjivana.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali ne znate odgovor ko je prvi otvorio vatru?

SVEDOK:        

            Ne, to ne znam. Ne mogu znati ko je prvi počeo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne znate koje strane su otvarale vatru?

MEJ:

Molim vas da odgovorite na pitanje, gospodine Dejvis.

SVEDOK:

            Pa ja mogu odgovoriti, ali ne mogu vam reći zaista. Ne znam sa kojih je položaja, bilo koja od dveju strana započela prvu razmenu vatre. Sve što ja znam je da je bilo vatre. Ja bi dakle obično čuo pucnjavu i onda bi otišao na mesto sa kojeg bi mogao videti što se dešava. Ali bilo bi čudno da sam bio u opoziciji da vidim odakle se tačno puca.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali,  gospodine Dejvis, već iz vašeg prvog izveštaja kao sasvim neosporna činjenica se vidi da je u Dubrovniku postojalo prisustvo naoružanih formacija koje su pucale na JNA, jel to tačno ili ne?

SVEDOK:

            Ne mogu se setiti tačnog sadržaja prvog izveštaja, bilo ih je dosta. No u svakom slučaju  došlo je do razmene vatre. Hrvati su sudelovali u razmeni te vatre, pa je očito da su morali biti naoružani da bi mogli uzvratiti vatru. Prema tome,  odgovor na to vaše pitanje je da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Na kojoj poziciji ste se vi nalazili tog prvog dana granatiranja o kojem ste izvestili?

SVEDOK:

            Na početku sam bio u Starom gradu u hotelu, zapravo na samom početku u Hotelu "Argentina", a kasnije u Starom gradu i onda sam otišao do luke.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, vi u izveštaju od toga dana navodite kako je JNA granatirala da bi slomila volju branilaca. A da li taj izveštaj neosporno ukazuje da je i kasnije, znači 3-eg novembra, bilo u stvari razmene vatre? Recite mi odakle se pucalo iz grada na JNA? Vi ste bili tamo.

SVEDOK:

            Teško je odgovoriti odakle je tačno dolazila pucnjava. Onda kada se moglo videti puške ili topove koji pucaju, onda bismo ih snimili, to se nalazilo u našem izveštaju zajedno sa opisom mesta odakle je dolazila pucnjava. Međutim, najveći deo vremena, čuli ste dolazeću vatru, a da ne znate odakle su tačno te granate bile ispaljene. U svakom slučaju, nije bilo tačno identificirati odakle dolaze mnoge od tih granata osim što se može reći da su granate dolazile izvan grada i da se pucalo na grad.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a da li ste mogli da identifikujete odakle idu grante iz grada i na šta se puca iz grada?

SVEDOK:

            Ako mislite tom formulacijom pitati da li je iz Starog grada postojala vatra, da li se pucalo i iz Starog grada, gde su Hrvati pucali, jer tamo moram reći da ja ni u jednom jedinom trenutku nisam primetio bilo kakvu vatru iz Starog grada.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste, gospodine Dejvis, pomenuli kako su zidine napravljene da zaustave strele i koplja i ne mogu da odole ratnoj mašini 20-og veka. Pa koje su to zidine dubrovačke srušene od strane te ratne mašine?

SVEDOK:

            Zidine Starog grada, u stvari reči koje sam ja izgovorio bile su da zidovi koji su izgrađeni da odole kopljima i strelicama sada su izložene. Dakle, nisam rekao da su razorene, samo su izložene oružju 20 stoleća. I tačno je da su zidovi koji su građeni kako bi odolevali kopljima i strelicama u mnogim slučajevima uspeli odoljeti i projektilima ispaljenim na marginama kako šteta jest nanesena vanjskom delu grada. Šteta je nanesena naravno i kada su projektili preleteli zidine i uleteli u sam grad.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, vi u vašem izveštaju razmenu vatre nazivate slamanjem volje branilaca. Odgovorite mi, kao iskusan novinar i ratni izveštač, kakav utisak ostavlja ovo terminološko.

MEJ:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U čemu je problem, gospodine?

MEJ:

            Ovo nije prvi puta da vi krivo citirate iskaz. Iskaz nije bio da se radilo o razmeni vatre čija je svrha bila da se slomi volja branitelja. U izveštaju se govori o napadima i granatiranju JNA. To je svedok sasvim jasno rekao. Vi sada pokušavate pogrešno predstaviti ono što govori svedok i to ne po prvi puta. Dakle, zamolićemo svedoka da razjasni tu stvar.

            Gospodine Dejvis, gledajte, optuženi iznosi tvrdnju da se tu jednostavno radilo o razmeni vatre. I da ako je to zaista bila razmena vatre, da je onda pogrešno to opisati kao što ste vi to u činili, da je namera bila toga da se slomi volja branitelja. Dakle, optuženi nastoji to reći. Možete li nam vrlo kratko odgovoriti na to?

SVEDOK:

            Sigurno se nije radilo tek o razmeni vatre. U smislu da su obe strane o tome podjednako sudelovale. Vatra je bila izuzetno jednostrana. Vatra koja je dolazila sa odbrambenih položaja, bila je sporadična, nije bila veoma efikasna zbog oružja koje su imale na raspolaganju  i tu se dakle radilo o jednom sasvim jednostranoj situaciji i ukoliko bi okarakterisao stalno bombardovanje civilnog stanovništva kao pokušaj slamanja volje branitelja, mislim da bi to bilo veoma tačan opis i to je sigurno bilo moje mišljenje kada sam se nalazio na licu mesta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Mi smo malo čas, gospodine Dejvis, raščistili da nije bilo sporno. Gospodine Mej, ja imam izveštaj ovog svedoka koje je on slao iz Dubrovnika, a ne samo ovo što sad ovde svedoči. Pa, molim da imate u vidu, da ne pravimo konfuziju između onoga što je on ovog časa rekao i onoga što je izveštavao, kao novinar. Dakle, već iz prvog izveštaja konstatovali smo potpuno  neospornu činjenicu da je u Dubrovniku postojalo prisustvo naoružanih formacija koje su otvarale vatru na JNA. I to nije sporno i to ste potvrdili. Jesam ja vas dobro čuo, ili nisam? Ili valjda to sporite? Postoji taj vaš izveštaj.

SVEDOK:

            U Dubrovniku je bilo naoružanih ljudi. No, u najvećem broju slučajeva tu se nije nužno radilo o nečemu što se moglo nazvati organizovana jedinica. Većina njih je izgledala tek kao obični građani. I tačno je da su oni s vremena na vreme pokušali uzvratiti vatru budući da su se našli pod veoma jakom vatrom. Međutim, niti u jednom trenutku dok sam ja bio tamo nisam video ljude ili branitelje kako god želite nazvati hrvatske snage, nisam video da oni prvi otvaraju vatru. Njihovi pokušaji da sudeluju u sukobu, ako bismo to tako mogli okarakterisati, bili su minimalni i veoma neefikasni, ali čak i kao takvi dešavali su se samo nakon što su oni bili izloženi teškom bombardovanju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a da li sam vas ja dobro čuo kad ste malo čas govorili da vi ne znate ko je prvi otvorio vatru?

SVEDOK:

            Dobro ste me čuli.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Govorite o 4-om danu granatiranja kada ste izvestili da su poginule dve osobe. Ko su bile te dve osobe? Da li se to nalazilo u vašem izveštaju? Ko su te dve osobe?

SVEDOK:

            Ne, razlog zbog kojeg to nije bilo sadržano u mom izveštaju je to što u to doba nisam sve znao. Sve što sam ja saznao razgovarajući sa ljudima u bolnici je to da je dvoje ljudi poginulo. Više ljudi je ranjeno, dvoje je poginulo. To su bile informacije u trenutku kada sam morao poslati izveštaj.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ste kasnije ustanovii da li su te dve osobe bili naoružani ljudi, pripadnici Zbora narodne garde, strani plaćenici ili obični civili? Jel vi samo govorite o dve osobe, jel tako?

SVEDOK:

            Ja sam samo spomenuo dve osobe. Ja nisam utvrdio njihov identitet, jer su se događaji dalje odvijali i to velikom brzinom. No, međutim, ukoliko ovo može biti neka vrsta odgovora na ono što vi govorite, u vreme kada sam znao ko su tačno ljudi koji su poginuli, video sam, civile koji su poginuli, starce koji su srušili sa svojih bicikala, decu. Isto tako sam video manji broj ljudi koji su poginuli u borbi. Isto tako, znam za jednu konretnu osobu koja je pogođena i kasnije, u toku dana umrla.

            Dakle, odgovor na vaše pitanje je, da su i civili i ljudi koji su sudelovali u borbama izgubili život.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, i vojnici i civili?

SVEDOK:

            Vojnici i civili su izgubili život, da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A opisujući taj četvrti dan, navodite kako su na meti bili položaji hrvatske artiljerije koji su bili skriveni u gradskoj šumi, pretpostavljam u gradskom parku. Jel tako?

SVEDOK:

            Da, mislim da je tako.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, JNA je gađala hrvatsku artiljeriju zato što je bila skrivena u gradskoj šumi, odakle je pucala na JNA. Jel to vaš zaključak bio?

SVEDOK:

            Ako kad kažete gradski park, mislite na područja o kojim sam ranije govorio, a to je ovo ovde, onda da. Onda to jeste moj zaključak.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Zašto to niste naveli u svom izveštaju?

SVEDOK:

            Mislim da smo se upravo složili da to jesam naveo u svom izveštaju. Oni su pucali na artiljeriju u šumi, to sam i rekao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali niste naveli da je artiljerija pucala na JNA. To vas pitam. Malo pre smo se složili oko toga da se odatle otvarala vatra na JNA.

SVEDOK:

            Ja mislim da je to prilično očito. U, teško je sada setiti se tačnog izraza koji sam tada upotrebio, budući da to nemam pred sobom, ali sigurno ako sam rekao da se puca na topove sakrivene u šumi, onda mi se čini da sam time isto tako dao utisak da su ti tiopovi u toj šumi bili da se koriste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, gospodine Dejvis, mi i četvrtog dana blokade imamo, u stvari, razmenu vatre, jel tako ili ne?

SVEDOK:

            Pa meni se čini da to zapravo ovisi o tome kako definišete razmenu vatre. Ako razmena vatre znači da dve strane pucaju jedna na drugu i ako pri tom ne uzmete u obzir činjenicu da jedna strana vrši ogromnu količinu paljbe, a druga strana tek minimalnu količinu i to u odbrani, onda možete reći da se radi o razmeni vatre. Veoma jednostavnoj razmeni vatre, ali ipak razmeni vatre.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ali vi kao novinar pretpostavljam bili ste sasvim podrobno obavešteni da je JNA preko radija puštala poruke da se ne puca na JNA i da ni jedan metak neće biti ispaljen ukoliko se ne puca na JNA. Sećate li se tih poruka?

SVEDOK:

            Ne sećam se tih poruka, ne. To nije došlo do mene.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, glavna meta napada na JNA prema vašem izveštaju su bili položaji, kako vi kažete, hrvatskih branilaca na tvrđavi Srđ, jel tako?

SVEDOK:

            Pa to je tako izgledalo. Ja mogu opisati samo ono što sam video. No, u svakom slučaju činilo se da je to glavna meta tokom jednog dužeg perioda.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, jel to takođe položaj sa koga je na pripadnike JNA otvarana vatra ili je to sporno?

SVEDOK:

            Možda se na njih zaista odatle pucalo. Tamo gore bili su Hrvati sa puškama, ja nisam video nikakvu vatru koja je dolazila sa hrvatske strane na vrhu tvrđavi i kada sam otišao u tvrđavu, a više puta sam odlazio na tvrđavu, najviše bih video Hrvate pod veoma striktnim naređenjima da ne pucaju. Dakle, da ne pucaju osim ukoliko ne smatraju da je došlo do velike opasnosti da tvrđava padne. Dakle, imali su naređenja da ne pucaju i da ne koriste municiju koju su imali veoma malo. No, većinu vremena provodili su u podrumima, u osnovi tvrđave. I oni su morali silaziti sa otvorenih položaja na vrhu tvrđave kako bi se sklonili, zato jer je granatiranje bilo jako da se nije moglo preživeti, ako biste ostali vani na vrhu.

            Prema tome, da se vratim na vaše pitanje, ja nisam video da se puca sa odbrambenih položaja ni u jednom trenutku kad sam bio tamo, ali da oni jesu imali oružje na raspolaganju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, vi tvrdite da su imali naređenja da ne pucaju, a ne da nisu pucali?

SVEDOK:

            Ja kažem da mi je rečeno da su imali naređenje da ne pucaju. U vreme kad sam ja bio tamo, kad sam bio očevidac, oni nisu pucali. Ne mogu reći šta su radili u vreme kada nisam bio tamo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kad ste vi bili tamo, jesu pucali  sa položaja JNA?

SVEDOK:

            Ne u vreme dok sam ja bio u tvrđavu na Srđu, tada nisu pucali na mene.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Niti su snage iz Srđa pucale na JNA, niti su snage JNA pucale na Srđu. Da stavimo u stvari ravnotežu. Jel tako?

SVEDOK:

            Tačno je. Međutim, jednom prilikom bio sam gore i morali smo se skloniti, jer je tvrđava bila bombardovana i otišli smo u podrum i tamo proveli neko vreme.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno, gospodine Dejvis, da su i u neposrednoj blizini dubrovačke bolnice bili položaji hrvatskih snaga sa kojih je takođe otvarana vatra JNA?

SVEDOK:

            Nisam siguran. Ja to nisam video i sve što vam mogu odgovoriti, je da znam da je mnogo pucnjave dolazilo iz područja u blizini bolnice. Ja nisam video odlazeću vatru, ali čuo sam da je u jedno vreme iz blizine bolnice operirao jedan mobilni minobacački odred. I to je dakle, onda možda bila takva vrsta vatre. Jedan moj kolega je proveo mnogo vremena u bolnici i on je sigurno znao da se na bolnicu pucalo tokom perioda od više dana.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ali tako smo došli i do sledećeg dana. Mi već idemo do 7. novembra, svakog dana konstatujemo da je neka razmena vatre, odnosno da se puca na JNA iz Dubrovnika, to nije sporno. Jel vi svedočite samo o tome da JNA puca na Dubrovnik? Mi smo ustanovili da se svakog dana puca iz Dubrovnika.

MEJ:

            Gospodine, da li prihvatate takvu karakterizaciju vašeg iskaza? Da li se to desilo?

SVEDOK:

            Ne. Ne. On se stalno vraća na razmenu vatre, ali se onda moramo vratiti na definiciju razmene vatre. Ponekad je bilo male količine nečega što bih ja nazvao odbrambenom vatrom koja je odlazila iz Dubrovnika, prema mom mišljenju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nije reč o  vašim sudovima o tome. Činjenica je da je svakog dana pucano iz Dubrovnika na JNA. Da li tu činjenicu poričete ili ne?

SVEDOK:

            Ne. Ali ako mi dozvolite da se vratim, ja to ne poričem. Dapače, ja mislim da je bilo dana jako malo, kada nije bilo gotovo nikakve pucnjave, s niti jedne strane. Prema tome, mislim da je pogrešno reći da su svaki dan obe strane pucale jedna na drugu. Bilo je nekih dana kada zbog raznih razloga, pregovora i nečega nije bilo pucnjave.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da nikad nije bilo pucnjave sa strane JNA onog dana kad nije bilo pucnjave sa strane Zbora narodne garde iz Dubrovnika?

SVEDOK:

            Ne bih to rekao. Međutim, meni je teško reći ko je ispalio prvi pucanj u svakoj razmeni vatre. Meni je lako reći, budući da sam bio na jednom uzvišenom položaju  tokom jednog dana, da je na Dubrovnik palo više od 1 000 granata. I da je možda tek desetak otišlo na drugu stranu. To je lako, a teško je reći ko je tačno ispalio prvi pucanj svakoga dana. To mogu reći samo vojni zapovednici.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A u izveštaju od 7-og navodite kako je pet granata palo na jednu kuću. Pa vas zato pitam, da li pet granata ispaljenih na jednu kuću,  pretpostavljam da ste tačno izvestili, predstavlja selektivno granatiranje i nasumično ispaljivanje prvih projektila.

SVEDOK:

            Ne znam da li je to bilo selektivno ili nasumično, ali izgledalo je da su sve te granate pale na isto mesto. Ja vam opet mogu reći samo ono što sam video, a to smo videli.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a jeste li onda ustanovili šta se nalazilo u toj kući koja je selektivno, znači, gađana sa pet granata? Jeste li utvrdili da li je otvarana vatra iz te kuće na položaj JNA?

SVEDOK:

            Ja ne mislim da je iz te kuće dolazila vatra, ili sudeći na osnovu položaja te kuće da se od tamo mogla naneti bilo kakva šteta snagama JNA, ali naravno, ne mogu biti sto posto siguran. Mi smo u to vreme snimali to sa izvesne udaljenosti, a nakon završetka granatiranja otišli bismo i tražiti stvari. Tako da ne mogu biti sto posto siguran da se nešto nije dogodilo pre nego što smo počeli snimati. Običo bi dakle, prva granata privukla našu pažnju i vrlo brzo mogli biste onda primetiti da se na to celo područje izuzetno jako puca.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da pređemo brzo preko nekoliko pitanja, samo da ovo utvrdimo. 8. novembra bili ste na Srđu, jel tako?

SVEDOK:

            Da, mislim da jesam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Tamo ste videli pripadnike hrvatskih snaga i prema onome što vi kažete, naoružani puškama, teškim mitraljezima, minobacačima, jel tako? Samo da ili ne.

SVEDOK:

            Nisam video teške mitraljeze i nisam video minobacače. Video sam jedan mitraljez i jedan minobacač.

KVON:

            Gospodine Dejvis, imate li izjavu pred sobom?

ODGOVOR:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, znači videli ste jedan mitraljez, jedan minobacač?

MEJ:

            Samo trenutak, dozvolite svedoku da pogleda svoju izjavu. To je strana četiri.

KVON:

            Potražite paragraf 14.

MEJ:

            Mislim da je to strana šest u vašoj kopiji.

SVEDOK:

            Da, izgleda da se moja izjava poklapa sa mojim sećanjem. Dakle, video sam jedan teški mitraljez i jedan minobacač kako se premešta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, znači imali su od naoružanja puške, koliko ih je bilo tamo? Pripadnika hrvatskih snaga?

SVEDOK:

            Mislim da sam u toku dana video njih od prilike dvadesetak. Oni su bili podeljeni u dve smene. Izgledalo je da je od prilike dece 12 njih u svakoj smeni.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, to što ste vi videli su jedan mitraljez i jedan minobacač, ne znači da ste morali videti sve. Ili pretpostavljate da ste videli sve što je bilo?

SVEDOK:

            Naučio sam da ne pravim takve pretpostavke. Video sam ono što sam video, a to ne mora da znači da su imali više, a ni manje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Manje nisu mogli imati od onoga što ste videli, mogli su imati samo više. A dobro, recite mi da li je tačno da su vam onda rekli, ko kontroliše Srđ, kontroliše Dubrovnik?

SVEDOK:

            Mislim da sam to ja rekao. To je bila jedna od onih novinarskih fraza koja se koristi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno da ste u dnevnom izveštaju 8-og. novembra naveli da su mete napada bili najvažiji položaj, kako vi to kažete hrvatskih branilaca na Napoleonovoj tvrđavi. Jel tako?

SVEDOK:

            Da, tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To znači JNA je gađala vatrene položaje hrvatskih snaga. Jel tako, gospodine Dejvis?

SVEDOK:

            Oni su svakako pucali na položaje na kojima su se nalazili naoružani Hrvati. Ja ne bih to nazvao borbenim položajem, jer nisam video da pucaju odatle i nisam video da imaju bilo kakvo dovoljno veliko i teško naoružanje da bi se to moglo smatrati njihovim borbenim položajima. A kada je reč o najbližem JNA položaju, ja sam video jedan minobacač koji je pomeran niz planinu kako bi se moglo približiti dovoljno da bi se koristio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, da sumiramo i ovaj 9-ti novembar kao i ove prethodne dane. Da li je tačno da je 9-og novembra bila razmena vatre između federalnih snaga, kako vi kažete, i ovih snaga koncentrisanih u Dubrovniku?

SVEDOK:

            9-og novembra je došlo do nečega što je izgledalo kao najteži napad i da su ljudi koji su branili grad  uzvratili vatru, ali to je bio početak neverovatnog jednostranog napada na grad.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, jednostrano je iako je razmena vatre. Dobro, a da li je tačno da je otvorena vatra sa ove Napoleonove tvrđave o kojoj vi govorite?

SVEDOK:

            Nisam video da je otvarana vatra sa tvrđave, ne. Možda se to desilo mada je sama tvrđava izuzetno pogađana tog dana. Koliko se sećam bombardovana je i iz aviona i granatirana je. I od prilike u to vreme su povukli svoje ljude iz tvrđave, jel je bilo nemoguće opstati gore.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, da li je tačno da vi govorite o tome da artiljerijskom vatrom nisu uspeli da pogode topovsku bateriju JNA na Žarkovici toga dana, jel tako? Govorim o vašem izveštaju toga dana.

SVEDOK:

            To je svakako ono što smo mi videli. Videli smo da se ispaljuje uz Žarkovicu u pravcu položaja JNA. Ali da ih ne pogađaju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da ih ne pogađaju, ali na kraju izveštaja navodite i kako su se odvijale borbe u brdima. Jel tako?

SVEDOK:

            Mogli smo videti kako se puca u brdima. Bilo je već mračno. Nije bilo moguće proceniti ko je kome šta radio, ali se moglo se videti svetlo metaka koji su prolazili kroz drveća.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, recite mi, da li možemo na osnovu toga da zaključimo da su se osim u gradu, u njegovoj okolini, borbe  vodile i u brdima?

SVEDOK:

            Bilo je trenutaka kada su se borbe vodile u brdima. Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je poznato da je iz ovog sela Bosanka, koje vi pominjete između Srđa i Žarkovice otvarana snajperska vatra po položajima JNA? Da li znate za tu činjenicu  i da li vam je ta činjenica tada bila poznata?

SVEDOK:

            Nisam znao za tu činjenicu, ali to je pravac iz kojeg je dolazila ta puščana vatra koju smo noću čuli.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, pošto je snagama, koliko ja vidim, JNA trebalo  24 sata da zauzmu to selo,. s kim su se oni to tamo borili da zauzmu selo, puna 24 sata?

SVEDOK:

            Ponovo, ja nisam bio očevidac. Borbe su se vodile u brdima i to je sve što ja mogu da kažem. Ja sam to čuo, ali nisam bio očevidac i ne mogu  da kažem ko se borio. Jedino mogu da nagađam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste u izveštaju od 9-og novembra rekli kako je JNA granatirala Napoleonovu tvrđavu kao jedno od najjačih utvrđenja hrvatskih snaga? Dakle, u izveštaju od 9-og novembra. Kako je JNA granatirala Napoleonovu tvrđavu kao jedno od najjačih utvrđenja hrvatskih snaga?

SVEDOK:

            Mislim da sam to nazvao uporištem ili nešto slično tome. Da, to sam rekao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Već smo konstatovali 8-og i 9-og novembra bilo je razmene vatre? Jel tako?

SVEDOK:

            Mislim da se vraćamo ponovo na isto sporno pitanje.

MEJ:

            Nema svrhe da ponovo o tome raspravljamo. Gospodine Milošević, to što stalno ponavljate  ne pomaže.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Uopšte ne ponavljam.....

MEJ:

            Nema sumnje da vi mislite tako, to ne pomaže.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znam, znam, gospodine Mej. Svakog dana je razmena vatre, dakle, da li znači da je i 10-og novembra bilo razmene vatre prema ono što ste vi .....

MEJ:

            Ne, ne, suština je u sledećem. Svedok je rekao da vi pogrešno tumačite kada to opisujete kao razmenu vatre. Tako da se stalno vrtimo u krug oko iste tačke. Vi ćete moći da iznesete svoje dokaze. Molim vas da idemo dalje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, molim vas, gospodine Dejvis, ja neću da se zadržavam. Ima dosta onog materijala koji ste vi snimili, samo bih vas zamolio da sami pročitate evo ovo što sam vam obeležio crvenom. Samo ovaj jedan pasus.  Evo pročitajte, ovde se vidi snimak eksplozije na Žarkovici i ovo što ste vi rekli.

            Molim poslužitelja  da da gospodinu Dejvisu da samo pročita. Možete da stavite na grafoskop. Evo ovo crveno obeleženo.

MEJ:

            Gospodine Dejvis, sada ćete dobiti jedan dokument. Prvo ga identifikujte. Tvrdi se da je to izveštaj onoga što ste vi rekli, ne znam da li imamo datum na njemu, ali možda biste mogli da nam kažete da li ga vi prepoznajete. Šta je to i da li to zaista predstavlja ono što ste vi rekli?

ODGOVOR:

            Da, prepoznajem ga. To je deo, mislim da je deo jednog dužeg izveštaja. Mi smo deo tog izveštaja videli u sudnici prošle sednice.

MEJ:

            Možete li mi reći koji je datum na tom dokumentu, ako ima datum.

SVEDOK:

            Nisam siguran da na njemu ima datum. U svakom slučaju, ja ne mogu da nađem taj datum.

MEJ:

            U redu, ako to nije očigledno, nije važo, znači vi možete da identifikujete taj dokument i to odgovara onome što ste vi rekli?

ODGOVOR:

            Da, zaista odgovara. Mislim da sam se na njega i ranije danas pozivao. Nisam ni u jednom trenutku pokušao da kažem da nije bilo vatre koja je dolazila iz Starog grada.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Budite ljubazni, pročitajte sada to što su vaše reči tu, evo obeležio sam vam ceo taj snimak i ono što piše tekst. Pročitajte naglas taj tekst, molim vas. Taj svoj tekst.

SVEDOK:

            Bio je priličan uspeh za hrvatske branitelje kada su topovi pogodili najbližu federalnu artiljerijsku bateriju na planini Žarkovica. Ali, je proslava skraćena kada su se granate prosule po Starom gradu, pogodile su luku Dubrovnik, pogodili su jedan od trajekata koji nije mogao da napusti luku zbog pomorske blokade.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Dejvis, vi upotrebljavate izraz, ako sam vas dobro razumeo, rikošet tu u ovome, jel tako.

SVEDOK:

            Da, ovde se tako kaže. Nema razloga da u to ne verujem  da je to tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači, kada je pogođeno to skladište, onda su razni projektili na sve strane leteli, i rasuli se po Starom gradu? Jel tako ili nije?

SVEDOK:

            Ne mora da znači. Ja se ne sećam toga tako. Mislim da to nije bilo dovoljno blizu da bi se tako nešto desilo. Ono čega se ja sećam i ponovo ovo govorim, čisto na osnovu svog sećanja, mi smo snimali sa zidina Grada, nismo videli ovaj pogodak. Videli smo eksploziju i onda smo videli nekoliko manjih eksplozija i zbog toga smo pretpostavili da je eksplodirao skladište municije. Jer je tako izgledalo, kao da je pogođeno skladište municije. A ubrzo nakon toga, pogođene su zidine. Nismo znali šta pogađa zidine, ali smo primetili da nešto pogađa zidine na mestu gde smo se mi nalazili blizu i mi smo to snimili. To se vidi na našem snimku, ali ja nisam imao dojam da to dolazi direktno sa vrha brda gde je došlo do eksplozije. To je moguće, pretpostavljam, ali ja nisam u to vreme napravio tu vezu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, ali zar vaš tekst ne govori upravo o događaju, koliko sam ga ja razumeo, evo pročitajte ga u sebi još jednom, pogađaju hrvatska sredstva, magacin, odnosno skladište, municije na Žarkovici, a onad kad eksplodira, na sve strane se rasipaju po gradu granate koje lete iz tog pogođenog skladišta municije. Tako i dolazi do tih mnogobrojnih sitnih oštećenja po krovovima itd. To očigledno nisu pogoci artiljerije, nego upravo, upotrebili ste izraz, rikošet. A ne bombardovanje, ni granatiranje.

SVEDOK:

            Ne, to apsolutno nije bio slučaj. Ovaj incident koji je ovde opisan o rikošetu je bio malog raspona, mislim da se to desilo ubrzo nakon eksplozije na planini Žarkovica, a veće eksplozije i oštećenja koja su nanesena tog dana su se desila pre toga i posle toga. To nije bio incident koji je izazvao svu štetu. Uopšte to nije tako. Bio bi stvarno iznenađen da je taj incident izazvao bilo kakvu štetu. Jer je on prilično udaljen na vrhu te planine da bi mogli sa njega da dolaze projektili koji bi oštetili taj deo Dubrovnika.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja sam samo nastojao da pročitate ono što ste vi sami napisali. Inače, ja ništa ne tvrdim, pošto o tome zaista ne znam ništa. Ali vi ste bili tamo i to ste napisali. Da ne gubimo vreme, idemo dalje.

            Vi kažete dalje, to se odnosi na 10-ti novembar, citiram poslednji pasusa, pete strane vaše izjave, pored toga tregate savezne mornarice su otvorile vatru sa mora, ali te tregate su bile potpuno van dometa topova hrvatskih, kako ih vi nazivate branilaca. Dan se završio odlučnim bitkama na brdu. Dakle, s mora se otvara vatra. S kopna ne mogu da dosegnu dometom svojih topova do fregata, kako vi kažete, iako to nisu bile fregate, nego patrolni čamci na blokadi i dan se završio, to vas citiram, odlučnim bitkama na brdu. Da li vi tvrdite da 10-og novembra nije bilo razmene vatre između snaga u Dubrovniku  i JNA?

SVEDOK:

            Da li sam ja rekao da nije bilo razmene vatre? Bilo je puščane vatre, s jedne i druge strane koja je dolazila u velikim količinama. Zatim, bilo je puščane vatre koja je dolazila iz grada. Možemo ponovo da se vratimo o tome šta predstavlja razmenu vatre. Ja jednostavno nisam hteo da karakteriziram na kao neku vrstu ujedačene razmene vatre dve strane. Ovo je bila jednostrani napad i pružanje nešto otpora iz unutra. Ovo nisu bile nikakve odlučujuće bitke, to je bila puščana vatra noću i moglo se videti da je ispaljeno stotinak metaka i to se moglo videti kroz drveće.

MEJ:

            Sada ćemo napraviti pauzu. Vreme je za pauzu. Gospodine Milošević, daćemo vam još 20 minuta, ako vam je potrebno za unakrsno ispitivanje nakon pauze.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Treba mi  više vremena, gospodine Mej, od 20 minuta.

MEJ:

            Ne, time ćete dobiti više od sat vremena, a to uobičajeno vreme koje dajemo za svedoke, po pravilu 92 bis dobićete od prilike 70 minuta, u odnosu na 40 minuta koje je koristilo tužilaštvo.

NAJS:

            Časni sude, pitanje kako ćemo se baviti ostatkom današnjeg dana. Ja bi želeo da se pozabavimo finansijskim argumentima.

MEJ:

            Da, na to ćemo se vratiti kasnije.

NAJS:

            Ja bih hteo onda da počnemo sa ambasadorom Okunom, sutra ujutru.

MEJ:

            U redu.

NAJS:

            On ima predavanje u ponedeljak ujutru i on mora da uradi ako je to moguće da se završi sa njegovim svedočenjem.

MEJ:

            On je ambasador?

NAJS:

            On je sada penzionisan i predaje.

MEJ:

            Sada ćemo napraviti pauzu. Ustanite molim.

POSLE PAUZE

MEJ:

            Izvolite, gospodine Milošević.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da nastavim, samo da vam kažem, ja sam ovaj izveštaj čiji je autentični svedok potvrdio, dobio po poravilu 68, to je stranica 00427083 i ja upravo zbog ove rečenice da se ne bismo oko nje sporili, a ona glasi imamo je doduše i na video traci u licu samog svedoka kad su pogodili to skladište municije, ona glasi, njihova proslava je skraćena, jer su se zalutali meci rikošetirali oko zidina Starog grada. Dobio sam ih po pravilu 68.

MEJ:

            Ako bilo šta prihvatimo, moramo prihvatiti celi izveštaj.

NAJS:

            Mogu li ja pomoći? Ovaj pasus je deo filma koji je delimično prikazan, ali ja imam na raspolaganju celi video snimak. I mogu da ga ponudim veću, dodatnom ispitivanju. To bi verovatno tražilo još pet minuta slušanja i gledanja tog filma.

MEJ:

            Da li bi onda izveštaj mogao da bude priložen toj traci?

NAJS:

            Koliko je meni poznato ovaj pasus je po pravilu 68, a ostatak videa bi došao kao transkript, jer je na engleskom, međutim, naravno ako ga pustimo ovde, onda će on ući u transkript, taj celi izveštaj će ući u naš transkript.

MEJ:

            Zašto onda ne bismo imali i ovaj. To je 385a, ako je to adekvatan broj. Molim vas, proveritet to.

SEKRETAR:

            Da, jeste.

MEJ:

            U redu, onda ćemo to prihvatiti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Rekao sam onako kako mi je to došlo u materijalu po pravilu 68. Ništa nisam skraćivao iz toga da je u celini taj izveštaj koji prati slika eksplozije na Žarkovici. Recite mi kada je nastao snimak koji je emitovan ovde u petak 21. februara, gospodine Dejvis?

SVEDOK:

            Snimak koji smo videli u sudnici prošle sedmice je sastavljen u stvari u jednom periodu koji počinje, mislim ili 8-og ili 9-og novembra, a završava 12-og novembra i hronološkom je redosledu. Nismo mogli da pošaljemo svoje novinske izveštaje u to vreme, jer su bili zaustavljeni svi televizijski odašiljači i takođe sve zatvorene rute kojima smo slali svoje materijale, tako da smo mi sastavljali svoje priče svakog dana i dodavali narednog dana. U stvari to je bio jedna vrsta dnevnika koji je napravljen.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste na to odgovorili. Moram da štedim vreme. Molim vas da to uvažite. Da li je snimak ITN-a prikazan u celini?

SVEDOK:

            Jeste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ono što smo, znači, neki dan videli, to je celina vašeg snimka?

SVEDOK:

            Nije. Taj deo koji smo mi videli bilo je tri ili četiri minute, a ukupni snimak je 11 ili 12 minuta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa dobro, da li je tačno da su na vašem originalnom snimku zabeleženi artiljerijski napadi hrvatskih snaga na razne položaje JNA? Između ostalog i Žarkovicu i ovu eksploziju, itd?

SVEDOK:

            Svakako epizoda koja pokazuje položaj na vrh Žarkovice koji je pogođen, to je snimljeno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je kasnije ono što vidimo rasuto oko zidina Dubrovnika, u stvari, snimanje onoga što se rasulo posle pogađanja tog skladišta municije?

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A recite mi da li su hrvatske snage pogodile skladište o kome govorite?

SVEDOK:

            Ne mogu biti u to siguran. Mogu nagađati, ali svakako ne mogu biti siguran.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li se na bilo kom od vaših snimaka prikazanim ili ne, vide položaji hrvatske artiljerije?

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste bili u prilici da ih snimite?

SVEDOK:

            Ne, nikada. Povremeno sam bio u poziciji, naime to se nije često dešavalo da se pucalo, ali povremeno bismo bili u prilici da snimimo vatru i eksplozije i oštećenja kao u slučaju ovog konkretnog pogodtka, ail nismo bili u poziciji da snimimo same topove iz kojih se pucalo kao što sam to već ranije objasnio. Oni su bili vrlo mobilni, pokretljivi, kretali su se. Pucali sa jednog mesta i onda odlazili na drugo. 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je neko zabranjivao da ih snimite?

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je na vašem originalnom snimku zabeleženo prisustvo uniformisanih i naoružanih hrvatskih snaga unutar zidina Starog grada?

SVEDOK:

            Mislim da nije. Teško je setiti se svega što smo snimali, a što je bilo emitovano pre mnogo godina ili nije bilo emitovano, ali mislim da nismo nikada snimili uniformisana lica u Starom gradu. Mi svakako nismo nikada videli nikoga u položaju da puca ili da se nalazi uz topove, niti uniformisane ljude na ulici. Nije bilo nikakvih ograničenja na naše snimanje, da smo videli mi bismo to snimili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Imam utisak gledajući ove vaše snimke u celini da je kamera prilikom snimanja kojih navodnih pogodaka zidina Starog grada bila fiksirana, jel tako?

SVEDOK:

            Ne, ne, kamera se kretala sve vreme. Različiti dani na različitim mestima. Očigledno je bilo trenutaka kada se nešto dešavalo i vi ste se nalazili na dobrom položaju da to snimate i onda se niste udaljavali neko vreme. Najbolji primer za to je kada je navođeni projektil pogodio zidinu Starog grada, mi smo se nalazili negde ispred hotela "Argentina" na obali, imali smo vrlo dobar pogled na taj projektil koji je pogodio zidinu grada i može se činiti da je to fiksirani položaj, ali nije. Mi smo se tu zadržali samo neko vreme.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste vi to unapred znali da će Stari grad biti granatiran?

SVEDOK:

            Ne, ne. To je bilo iznenađenje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A nigde se ne vidi da kamera prati putanju projektila koje navodno gađaju zidine, samo mi odgovorite da li se to vidi ili ne. Bez objašnjenja. Vidi se ili se ne vidi.

SVEDOK:

            Žao mi je, molim vas ponovite to pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nigde se na snimku ne vidi da kamera prati putanju projektila koji navodno pogađaju zidine. Samo mi odgovorite da li se to vidi ili na nekim od snimaka kojim vi raspolažete. Govorimo o projektilima koji pogađaju zidine starog grada.

SVEDOK:

            Može se jasno videti, naime kamera je uhvatila kako oni dolaze preko vode i sledi ih kako idu prema starom delu Luke neki su pogodili brodove nisu stigli do zidova neki su stigli do zidina i skplodirali i kamera to jasno prati i tu se ne tvrdi ništa navodno da li su oni pogodili zidove ili nisu. Jer imamo to na snimku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro,vi imate neki dim na snimku, ali kažite mi pošto ste vi iskusan ratni izveštač iz kog je to artiljerijskog oružja JNA gađala zidine Starog grada i odakle potiču ti pogoci.

SVEDOK:

            Ne znam. Nisam kvalifikovan da kažem baš tačno kakva vrsta naoružanja je korišćena. Mogao sam vlastitim očima videti da su neki od tih projektila bila žicom navođeni i to se vidi na snimku koji je zabeležila kamera, bilo je drugih koji nisu bili navođeni žicom, a ja bi mogao reći precizno koja vrsta projektila su bili. Neki su bili projektili koji nisu eksplodirali i kasnije kada smo otišli u luku videli smo ih kako su ostali u zidinama grada ili u luci i to je sve što mogu da kažem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li sam ja možda nešto prevideo ako tvrdim da posle snimanja tog gađanja kako vi kažete Starog grada vi nigde niste snimili oštećenja od granata na tim mestima na zidovima Starog grada.

SVEDOK:

            U izveštaju koji ste videli tu nema, naime, izveštaj je završen onog dana kada je grad napadnut, jer to je bio izveštaj od četiri dana, a kasnije napravljen izveštaj o oštećenju nanesenom gradu i takođe unutrašnjosti Starog grada, ali svakako taj izveštaj koji ste videli se završava napadom na Stari grad tog konkretnog dana. Mislim da je to bilo 12. novembra.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, gospodine Dejvis, samo kratko na kratkom insertu vidi se na jednom mestu potpuno crni dim koji kulja uvis sa jedne tačke. Da li su to te automobilske gume koje su zapaljene da bi izgledalo kao da Dubrovnik gori. Da li vam je šta o tome poznato ili ne. Samo mi odgovorite da ili ne.

SVEDOK:

            Ne, ne znam da li je to tačno ili pogrešno i da li je to bilo ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Niste se zainteresovali odakle taj crni dim. Niste mogli to da ustanovite, onako intenzivan.

SVEDOK:

            Mogao sam videti mnogo brodova koji gore i to područje luke u njemu je bio veliki broj parkiranih vozila i mnogo brodova koji su zapaljeni. Film koji mi vidimo na njemu se vidi i kako su pogođeni i zapaljeni. I to bi samo po sebi bilo objašnjenje za taj gusti dim vozila koja su gorela u luci što je bilo izvan zidina grada.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Samo vas molim za kratke odgovore. Vi tvrdite da su granate padale negde oko hotela "Argentina", čak u neposrednoj blizini. Tako nešto konstatujete je li tako?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li su se u blizini hotela "Argentina" nalazile pozicije sa kojih je otvarana vatra po položajima JNA.

SVEDOK:

            Bilo je svakako trenutaka kada su minobacači pucali iz područja između hotela "Argentine" i hotela "Belvedere". Ja to nisam video. Nekoliko puta sam odlazio da to vidim, ali svaki put su ljudi koji su pucali iz minobacača već bili otišli, ali to se svakako dešavalo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, znači odgovor je da, a tvrdite da je 12. novembra na grad izvršen promišljen i neprekidan napad. Da li ste tako izjavili. To imate na strani 6 u 3 pasusu.

SVEDOK:

            Da, zvuči kao nešto što sam mogao reći. Teško je biti precizan u ovom trenutku ali nekoliko sati dugo je trajalo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nekoliko sati. Koliko sati dva, tri, pet ...

SVEDOK:

            Oprostite mi, pokušavam da pomalo nagađam, po svom sećanju bih rekao 5 ili 6 sati. Ne dvadeset i ne jedan ili dva sata, u svakom slučaju to je bio dug vremenski period.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Koliko je tih zidina uništeno u toku tog promišljenog i neprekidnog napada. Šta ste vi ustanovili.

SVEDOK:

            To nisam ustanovio. Sve što znam je ono što sam video, a video sam negde otprilike 20 do 25 projektila koji su pogodili zidine. To je ono što sam video. Čuo sam i mnogo drugih eksplozija, ali vlastitim očima i kamerom video sam nekih 20 do 25 projektila kako padaju na Stari grad.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Recite mi  13. novembra  nije se događalo ništa, nemate izveštaje o tom danu. Je li tako.

SVEDOK:

            Tako je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            14. novembar je koliko vidim po vašim izveštajima jedino značajan što su posmatrači napustili tada Dubrovnik. Je li tako, ništa se drugo ne događa.

SVEDOK:

            Mislim da je tako. Mislim da su to bili pregovori i da to objašnjava da se malo toga događalo 13.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            15,16,17,18 i 19 i 20 takođe se nije događalo ništa, s obzirom na to da ni za te dane ne postoji nikakav izveštaj.

SVEDOK:

            Teško mi je sada setiti se toga. Sećam se da su u okviru prekida vatre došli neki humanitarne misije i znam da su neki ugledni političari pokušali organizovati da više žena i dece može otići iz grada. Znam da sam to snimao kao i štetu uzrokovanu tokom teških granatiranja. No, tada se činilo 12 da je prestao taj napad koji je tako žestoko trajao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

Dobro, gospodine Dejvis. Tvrdite na strani 6. u poslednjem pasusu i strani 7 u prvom pasusu, govorim o vašoj izjavi, da ste sa Bernarom Kušnerom 21. novembra posetili Mokošicu i da su stanovnici tog sela bili u strašnom stanju jer nisu znali kakva će im biti sudbina kada ih pripadnici JNA budu izveli iz podruma.

SVEDOK:

            Da tako je, Oni su više dana proveli.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kakva im je sudbina bila, gospodine Dejlvis? Da li je možda neko od njih ubijen, ranjen, pretučen, maltretiran ili bilo šta slično?

SVEDOK:

            Ne znam, jer mi smo sa njima smeli biti u kontaktu samo veoma kratko ograničeno vreme, ono što sam video je to kako ih izvode iz podruma, video sam da su neki od njih u velikom strahu zbog uperenih pušaka i oni su bili izuzetno zabrinuti za svoju sudbinu, dovedeni su da se sastanu sa Bernarom Kušnerom i organizovano da jedna manja grupa dece ode u Dubrovnik sa gospodinom Kušnerom i da se onda izvedu iz zone sukoba. Mi smo dakle otišli sa Bernarom Kušnerom u okviru tog dogovora o prekidu vatre i to nam je omogućilo da posetimo Mokošicu, ali ne znam šta se kasnije dogodilo sa ljudima koji su tamo ostali.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U vezi sa ovim 11. novembrom, za koji kažete da je bilo najintenzivnije pucanje, čak ste  pomenuli nekih hiljadu granata, recite mi na tih hiljadu granata koliko je ispalila JNA, a koliko hrvatske snage?

ODGOVOR:     

            Onih hiljadu koje sam spomenuo je brojka do koje smo došli, jer mi smo tada prestali brojati, to sigurno nije ukupan broj dolaznih projektila koja je ispalila JNA i to ne obuhvata ono što je eventualno ispaljeno prema van. To je bio ukupan broj granata, bombi, već šta je bilo, koji su dolazili sa kopna, vazduha i mora.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro molim vas, recite mi, vi na strani 7. u trećem pasusu, u trećem redu, ako sam ja dobro pročitao, a vi to možete da prokontrolišete, jer imate svoju izjavu pred sobom. Kažete ovom prilikom je granatiranje bilo toliko ujednačeno da nismo mogli da prepoznamo redosled. Jeste li tako izjavili?

SVEDOK:        

Ne mogu to pronaći.

TUŽBA:

            Malo me zbunjuje ovo što je optuženi rekao o paragrafima. Jer u verziji za 92 bis, svi su paragrafi označeni brojem i to rukom.

KVON:

            Mislim da su to paragrafi 30 ili 31 pokušavam to pronaći. Pogledajte taj  deo.

MEJ:

            Ovo sada mora biti vaše zadnje pitanje. Možete postaviti još jedno nakon što dobijemo odgovor na ovo pitanje.

            Gospodine Milošević, ne možemo pronaći ovo o čemu govorite. Nismo uspeli ustanoviti redosled.

            Dajte nam pokušati to na neki drugi način opisati.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Strana je 7 u srpskoj verziji, ako se računaju preneti pasusi, pasus je 3. Počinje, "nema sumnje da su savezne snage granatirale grad s kopna, mora i vazduha, ali najveći deo je dolazio sa brda, obično nije bilo moguće ...

MEJ:

            Pronašao sam. Paragraf 31. Dakle, koje ste pitanje postavili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Šta je ispalila JNA a šta hrvatske snage kada je granatiranje bilo ujednačeno kako vi kažete?

ODGOVOR:

            Shvatio sam to prema razlici i u zvuku. Nakon vrlo kratkog vremena možete naučiti koja je vatra dolazeća a koja odlazeća. Vatra je trajala tako neprekidno, i tako dugo da smo uspeli shvatiti odakle dolazi i vidimo može se i na našim snimcima mogu se videti igranate kako eksplodiraju što se često ne može snimiti, obično vidite samo tek oblak dima nakon što je granata pala, a sada vidite kako se sa planine ispaljuje neka granata, vidi se jedan pop i onda znate kojom teritorijom granata ide i znate gde će od prilike pasti i možete uperiti kameru tamo i na taj način možete snimiti sam pogodak, to je veoma retko.

MEJ:

            Zadnje pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ćete se složiti, gospodine Dejlvis, da je JNA, koja je upravo učinila da Dubrovnik bude demilitarizovan dugi niz godina, mogla da ga zauzme ili da ga sruši da je uopšte imala nameru, jer vi sami tvrdite da JNA čak i nije htela da zauzme Dubrovnik, da li vi tvrdite da je htela da ga razori i da li tvrdite da je Dubrovnik razoren? Nije htela da ga zauzme, nije htela da ga razori, šta je htela JNA po vašem mišljenju?

ODGOVOR:

            Pa sada me pitate za mišljenje, ja sam u svakom slučaju mislio sledeće. Da je JNA želela zauzeti ili u potpunosti uništiti Dubrovnik, oni su to mogli učiniti. Očito je da oni to nisu učinili, koji su njihovi razlozi za to. To sada predpostavlja iznošenje mišljenja, moje lično mišljenje bilo je da kada bi izvršili takav pritisak na jedan tako važan cilj sa ekonomskog gledišta da bi se onda taj ceo važan za Hrvatsku, da bi se dakle vršenjem takvog pritiska na takav cilj mogli dobiti ustupci na drugim mestima u Hrvatskoj gde je verovatno bilo više Srba jer u Dubrovniku gotovo da uopšte nije bilo Srba. Međutim, to su već nagađanja i iznošenje mišljenja, ali dakle ako me pitate, da li su to oni mogli zauzeti ili u potpunosti uništiti da su hteli, onda moram reći da. Mislim da su mogli.

MEJ:

            Gospodine Kej, Amikus nemaju pitanja. 

TUŽBA:

            Časni sude, nekoliko pitanja proizilazi iz ovoga. Međutim, prvo da kažem nešto o dužoj varijanti video trake. Siguacija je ovakva.

            Onaj insert u kojem se vidi pucanje na skladište municije dolazi odmah neposredno prije inserta koji smo gledali i to iza nekih 5 minuta snimke koji sada se nalaze u tehničkoj kabini.

            Komentar snimka je uručen optuženom po pravilu 62/8 i sada bi možda bilo razumno da ukoliko veće želi pogledati celu video traku, možda bismo mogli preći na brzinu kroz inserte koji su manje važni.

MEJ:

            Da.

TUŽBA:

            Molim dakle video kabinu da sada pusti celu traku od početka, a ja ću ih onda zamoliti da na brzinu ...

VIDEO SNIMAK

TUŽBA:

            Hvala.

            Molim da video traka dobije zasebni dokazni ili neki broj koji je vezan sa postojećim dokaznim brojem.

MEJ:

            To već ima broj 395, držaćemo se toga broja.

TUŽBA:

            Dakle, nekoliko stvari koje proizilaze iz unakrsnog ispitivanja. Prvo skladište municije koje je pogođeno. Rekli ste da je jedno skladište municije pogođeno, a da li je to jedino skladište municije koje ste vi videli kako je pogođeno.

ODGOVOR:

            Da. Zato sam to i nazvao značajnim uspehom, jer je to bila jedina stvar koju smo videli.

PITANjE:

            Postavljena su vam pitanja o vašoj formulaciji i slamanje volje branitelja Dubrovnika. Recite da li je granatiranje bilo i po noći osim što su granatirali po danu.

ODGOVOR:

            Da. Ne tolikog intenziteta, ali granatirano je i noću.

PITANjE:

            Postavljeno je pitanje o tome ko je ispalio prvi pucanj u celom tom sukobu. Da li ste vi ikada primerili da su branitelji Dubrovnika imali bilo kakav cilj na koji su mogli pucati pre onog trenutka u kojem je na njih pucano.

ODGOVOR:

            Ne. Uopšte ne, situacija je potpuno suprotna. Izgleda da je bilo potpuno jasno da je otvaranje vatre bila najgora moguća stvar koju bi oni mogli učiniti.

PITANjE:

            Optuženi je postavio nekoliko pitanja u kojima je koristio izraz Hrvatska artiljerija. Vi ste odgovorili na ta pitanja. Recite da li ste vi tada zapravo mislili na konobare i druge koji su sačinjavali te snage koje su branile grad.

ODGOVOR:

            Da nekada bih govorio o tome kao što sam već rekao u nekoliko navrata, ja znam da je bilo nekoliko manjih artiljerijskih oruđa i najmanje dva mala minobacača koja sam video među braniteljima.

PITANjE:

            Optuženi je postavio pitanje o prvoj dvojici ljudi koji su izgubili život i pitao je da li su oni možda bili pripadnici Zbora narodne garde ili strani plaćenici. Jeste li videli bilo kakve dokaze da je tamo bilo takvih ljudi, bilo formalno bilo neformalno gledano?

ODGOVOR:

            Ne. Uopšte ne, ja sam video jako malo ljudi koji bi se uopšte moglo opisati da su redovni vojnici.

PITANjE:

            Optuženi je postavio pitanje o tome da li je JNA dala uputstva da se ne puca na grad? Vi ste odgovorili, on se nadovezao na vaš odgovor o tome kako su branitelji iimali uputstva da ne pucaju, ali možda niste dali ceo odgovor, osim ako se na njih ne puca. Jeste li to čuli jedanput ili više od jednom?

ODGOVOR:

            To sam čuo u više navrata, celo vreme dok sam bio tamo.

PITANjE:

            Kuća koju ste videli, kako je bila razarana i koju ste snimili iz daljine, a kasnije ste došli i bliže, recite da li je po vašem sudu, ta kuća mogla biti korišćena kao neka oružana pozicija?

ODGOVOR:

            Ne.

PITANjE:

            Kuća je bila u centru grada, a ne na rubu?

ODGOVOR:

            Upravo tako.

PITANjE:

            Da li ste išta čuli, da li vam je iko šta rekao, susedi ili neko drugi, što bi moglo nagovestiti da je ta kuća ikada bila korišćena kao mesto za agresiju ili čak kao mesto za odbranu?

ODGOVOR:

            Ne. Nikada nismo pronašli nikakvo takvo objašnjenje.

PITANjE:

            Spomenuli ste projektile navođene žicama. Veće možda zna šta su oni, ali ako ne zna recite kako se to može videti.

ODGOVOR:

            Pa žica se može videti dok projektil leti prema cilju, žica se vidi iza njega.

TUŽBA:

            To je verovatno sve samo da vidimo. Spomenuli smo i dim. Dim koji dolazi od guma ili automobila, šta ste vi videli?

ODGOVOR:

            Video sam mnogo dima, ali video sam i isto tako i mnogo čamaca koji su bili  građeni od drva ili fiberglasa kako gore i isto tako vozila pogođenih u Starom gradu i kada smo otišli u Stari grad tamo smo videli i kuće koje zahvatila vatra.

PITANjE:

            Jeste li videli kako vozila gore i kako tim vozilima gore i gume istovremeno.

ODGOVOR:

            Pa video sam kako gore vozila, ali ne mogu sada tačno razlikovati koji su delovi vozila goreli.

PITANjE:

            Dva zadnja pitanja. Vi ste to spomenuli u vašoj izjavi, recite nam. Bilo je primer i to smo videli, na vašim snimcima kako prve dve ili tri granate promaše cilj za malu udaljenost i zatim treća pogodi. Postoji li neki značaj u tome, da li vidite tu neki obrazac paljbe?

ODGOVOR:

            Da. Radi se o ciljanju kada koristite topove, morate podesiti domet kako bi na kraju pogodili metu.

PITANjE:

            Kada vidimo jednu, dve ili tri granate i treća pogodi čamac da li to onda nešto znači. Da li ili možda niste imali vremena za to.

ODGOVOR:

            Ja mislim da to nešto znači.

PITANjE:

            I konačno postavljeno pitanje o hrvatskim artiljerijskim položajima. I znam da ste već sada navikli na takva pitanja optuženog, ali recite nam da li je stanovništvo u Dubrovniku bilo isključivo hrvatsko ili je tamo bilo nekih nehrvata ili neznate?

ODGOVOR:

            Pa naravno svi sa kojima sam ja stupo u kontakt osim stranaca bili su Hrvati. Meni se nije činilo da postoji nekakva srpska ili druga manjina.

TUŽBA:

            To su sva moja pitanja za ovog svedoka.

MEJ:

            Gospodine Dejvis, sa time je vaše svedočenje završeno. Hvala vam što ste došli svedočiti na međunarodni sud.

            Žao mi je što ste morali danas ponovo doći.

TUŽBA:

            Danas imamo još 20 minuta, a ako radimo unutar uobičajenog roka i ne znam da li je sada to prikladno da rešimo neka od preostalih administrativnih pitanja.

MEJ:

            Da.

TUŽBA:

            Ja mislim da možemo sada obraditi i ambasadora Okona, da ćemo tokom ove nedelje moći proći i kroz ambasadora Okona i kroz generala.

MEJ:

            To znači da za druga pitanja moramo odvojiti neko pitanje sledeće nedelje, a sledeće nedelje se radi 2 dana.

TUŽBA:

            Da, časni sude. Situacija je sledeća. Ja ću to izložiti u dokumentu koji ću dostaviti sutra. Ima i postoji dva poverljiva dokumenta u kojima se objašnjava situacija i ono što nas brine i ja moram jednostavno sada ažurirati te naše ranije dopise da vam kažem u čemu se situacija promenila. Možda ćemo moći i započeti, a možda čak izavršiti diskusiju o finajsijskom izveštaju.

MEJ:

            Hajde da s time počnemo.

TUŽBA:

            O tome je već izneseno dosta argumenata u pismenom obliku. Jednostavno kako bih sada podsetio veće i one koji gledaju ovaj postupak. Gospodin Sekson će mi se pridružiti u vezi ove teme. Postaviću mu jedno pitanje.

SEKSON:

            Časni sude, postoje dva izveštaja koja opisuju način na koji se odvija situacija u ovom predmetu. Jedan je dopunjeni izveštaj veštaka Mortena Torkinsena od 7. juna prošle godine, on se u velkoj meri odnosi na Kosovo, ali naravno pokriva i kontekstualna pitanja koja su zajednička svim segmentima ovog predmeta. Zatim imamo drugi izveštaj veštaka, istog Mortena Torkinsena od 18. novembra koji se bavi konkretno ranijim periodom, dakle godina 91. do 95. Veće je već primilo opservacija amikusa u vezi prvog od tih izveštaja. Opservacije su datirane 12. juna, optužba je odgovorila 21., a kada je reč o drugom izveštaju imamo prigovore od 16. decembra i odgovor optužbe tačno mesec dana kasnije 16. januara.

            Kratko rečeno situacija je sledeća. U ovom predmetu su dokazi o finansijskim transakcijama, tzv. finansijski dokazi izuzetno važni, takvi dokazi pokazuju kako je tokom celog perioda triju optužnica optuženi bio u stanju kontrolisati i podupirati razne snage putem finansijskih mehanizama koji su ustanovljeni kako bi se finansirale aktivnosti koje su predmet ovih optužnica i kako bi se zaobišao problem sankcija sa kojima je bila suočena bivša Jugoslavija.

            Materijal koji treba razmotriti da bi se dobila kompletna priča o tim finansijskim aktivnostima je kao i u svakom sličnom slučaju izuzetno velikog obima. Gospodin Torkinsen je ekspert, veštak, i mislim a nadam se da mi će to biti potvrđeno da su prva osporavanja amikusa njegove ekspertize sada van snage nakon što su proučili biografiju gospodina Torkinsena  kkoja pokazuje i obrazovanje i koncentrisano iskustvo na kome mu mogu zavideti mnogi koji se trebaju baviti sličnim problemima isto tako iznesen je prigovor da je on na neki način u nepovoljnom položaju da svedoči budući da ga je zaposlila optužbaa.

MEJ:

            Trenutak, gde možemo pronaći njegovu biografiju?

NAJS:

            Nalazi se u deklaraciji gospodina Torkinsena koja je dodatak ako se ne varam drugom izveštaju. Možda nisam u pravu, možda je to prvi izveštaj. Zahvaljujem se gospodinu Seksonu. Biografija se nalazi u prigovoru našeg prvog odgovora. I vredno je tu biografiju pogledati. Ako pogledate deklaraciju videćete da je on završio odgovarajuće fakultete da je diplomirao i magistrirao, da je išao u Siti univerzitet biznis u Londonu i zatim u Mančester ... tehnolođi.

            Dalje ako pogledate stvari koje se ne tiču formalnog obrazovanja, paragraf br. 4.  videćete da je on bio viši revizor za grad Oslo koji je sprovodio vanjsku reviziju računa grada. Zatim u paragrafu 5 viši istražitelj u Norveškoj upravi za poreze i ako pogledate pri dnu strane vidite da je radio detaljnu reviziju poreza, raznih kompanija kako bi proverio njihove poreske prijave. Paragraf 6. 1994. do 2000. bio je specijalni  istražitelj Norveške poreske uprave i agencije za zločine prema okolini. Tome moramo rekonstruisati razne finansijske transakcije kako bi mogao potvrditi reviziju tih transakcija i vidimo da se tamo bavio jednom od kompanija koja je kasnije bankrotirala sa dugovima od 13 miliona američkih dolara, taj je novac nestao i njegov je posao bio da uđe u trag tom novcu putem rekonstrukcije finansijskih transakcija. Dakle morao je pratiti trag tog novca. Ako pogledate 6. paragraf vidite da ga njegova istraga odvela sve do Londona i da mu je tamo Offis uprava, finansijska uprava Ujedinjenog kraljevstva dala specijalna ovlašćenja, zvana ovlašćenja po sekciji 2. Isto tako paragrafu 7 istraživao je i korupciju UN,

KVON:

            Gospodine Najs,  molim vas malo usporite.

NAJS:

            Ne samo da se izvinjavam, nego ću da proverim da li kabine imaju zapažanja amikusa i takođe da li imaju neke, neke imaju, neke nemaju, a podneske tužilaštva to je naš propust, to ćemo kasnije popraviti. Dakle bavio se jednim slučajem korupcije u vezi sa jednom agencijom UN i tu su obavljeni razgovori u 15 različitih  zemalja i obavljene su analize koje su trajale tokom tri godine i naravno rezultat toga su bile hiljade stranica dokumentacije. U paragrafu 8 bavimo se njegovim sledećim radnim mestom u Norveškoj gde je radio finansijsku istragu za okružnu policiju, a ta istraga se ticala rekonstrukcije finansijskih računa i transakcija različitih prevara, odnosno slučajeva koji su bili vezani za drogu i pranje novca. Zatim u paragrafu 9. reč je o forenzičkoj analizi i mišljenjima iznesenim na Norveškom sudu u vezi sa jednim složenim slučajem korupcije i prevare i tu se tužioc oslanjao na njegovu sposobnost da da forenzičku analizu i ta sposobnost nikada nije osporavana, a zatim se u njegovoj biografiji bavimo njegovim zaposlenjem ovde.

            Tu se njegove funkcije vide iz manifesta, odnosno vide se iz izveštaja koji je on pripremio u paragrafu 11 u ovoj fazi on u detalje iznosi kako je pregledao preko 10 hiljada stranica dokumentacije i objašnjava finansijske transakcije, i bilo koja osoba sa neophodnom obukom i iskustvom bi verovatno, ne bi bila u stanju da se pozabavi ovakvom količinom specijalizovanog materijala koji je bio potreban da se rekonstruišu finansijske transakcije do kojih je došlo.

            To iskustvo i ta ekspertiza je doprinela tome da se ućutkaju prigovori koji su prvobitno pokrenuti jer su oni bazirani bili na tome da je on zaposlen u tužilaštvu, ja mislim da sam ja veću pre dosta vremena izneo činjenice kje mogu da pokažu da nema nikakvog merituma u ovakvim prigovorima i ukazao sam na sudsku praksu u vezi s tim i da je neizbežno da su mnogi veštaci ili stalno zaposleni ili ad hok angažovani od strana koje su u sudskom postupku. Ukratko, amikusi koji su ovde naravno između ostalog da bi pomogli veću, a ne samo optuženom sugerišu da treba izvesti malo ili nikako dokaze ukoliko oni ne dolaze od strane svedoka koji svedoči. A to je prilično nemoguće, jer je nemoguće postaviti jednu finansijsku sliku pred ovo veće na takav način i u takvom vremenskom ograničenju. Vidim da ovo zabavlja optuženog, međutim, jedna od dobrih strana ovoga je da se ovim materijalom bavio ekspert na jedan sveobuhvatan način tako da možemo biti sigurni da će optuženi biti u stanju da se pozabavi ovim materijalom, zahvaljujući svojim sposobnostima koji su između ostalih sposobnosti i te da je bio bankar u ranijem delu svoje karijere.

MEJ:

            Mi smo naravno saslušali dokaze u vezi sa Hrvatskom o finansijskim aktivnostima, u vezi sa podrškom lokalnim vlastima iz Republike Srbije. U tom stepenu u taj izveštaj podržavaa ili se tvrdi za njega da podržava dokaze koji su već izvedeni. Ali kada je reč o Kosovu i ako je tačno da je ponegde pominjano, pominjani su brojevi, ja se sećam svedočenja Radeta Markovića gde se pominjao novac koji je prebacivan u aktntašnama ili putnim torbama, ta veza nije toliko jasna i očigledna i pitanje koje ja postavljam samom sebi, sada govorim isključivo u vlastito ime s obzirom na količinu dokaza koje smo imali o Kosovu, čak i ako bi to bilo prihvatljivo uložen je prigovor da je veliki deo toga rezimirajući dokaz i mi smo doneli presudu protiv takvog prigovora, ali ako to stavimo po strani, jedna opšta tačka na koju želim da ukažem je da se time ne otvara veliko područje ispitivanja u nečemu što je već sada jako komplikovan predmet i time se praktično dodaje prevara u ukupnu složenost predmeta kojim treba da se bave i raspravno veće i optuženi. Zar nema više direktnih dokaza kojima bismo se mogli baviti i na njih osloniti.

NAJS:

            Imaju tri tačke na koje želim da ukažem u vezi sa ovim pitanjem. Prvo zapažanje da je reč o rezimirajućim svedocima i odluci koju veće donelo na ovakav prigovor, ovaj svedok je iz druge kategorije, njegovo svedočenje je tipično u formi koja odgovara svedočenju veštaka i ovaj svedok ne radi ništa i manje ni više od onoga što bi radio bilo koji drugi ekspert za jednu od 4 ili 5 najvećih računovodstvenih firmi u svetu koje bi učestvovale u nekom komercijalnom sudskom postupku. Da se vratim na tvrdnju da li to podržava ili potvrđuje dokaze koji su već izvedeni, da li ovaj izveštaj potvrđuje ili ne takve dokaze. Mi smo već rekli da tamo gde su takvi dokazi obično izvedeni od strane svedoka koji je rekao ukratko. Znam za to, video sam to, novac je uzet, prebačen, optuženi je finansirao ovo ili ono, onda su takvi dokazi svakako bolji nego nemati ništa, međutim, nisu savršeni. Podrška od strane nekoga ko bi mogao dati relevantnu procenu, podrška takvim dokazima je nešto što može da ima značajnu ulogu, ver ovakvi dokazi su nešto što se moglo osporavati, što je osporavao optuženi i upravo u odnosu na takvo osporavanje se pravi kompletna struktura finansijskog slučaja po našem mišljenju i potrebno ju je videti. I time dolazim do treće tačke koju su izneli sudci u vezi sa Kosovom, odnosno izveštaj koji se odnosi, deo izveštaja koji se odnosi na Kosovo.

            Pre nego što dostavim delimično promenjenu verziju dokumenta koji već imate, veće se seća da je u okviru ove dokumentacije bilo dosta priznanja koje je optuženi izneo na domaćem sudu, a ovaj deo predmeta je nešto što po našem mišljenju treba da bude prihvaćeno bez osporavanja jer bez obzira što bi optuženi želeo da kaže da ne učestvuje u ovom suđenju veće može da traži od njega pre nego što se odvoji vreme za unakrsno ispitivanje svedoka o temi do koje ćemo doći za par trenutaka, da se od njega zatraži da identifikuje o čemu je reč u ovom pitanju. Ja ću dostaviti jednu tabelu koja je delimično izmenjena, manja je u formatu i lakše je na njoj se snaći  i ako se ta tabela stavi na kraj dela A izveštaja o Kosovu, a ona se pominje u paragrafu 54, ako se ja dobro sećam, a možda i grešim, ne, ne pominje se u paragrafu 54. U ranijoj verziji ove tabele koju je veće možda videlo, a možda nije videlo, reč je o jednom vrlo detaljnom dokumentu, nema razloga da ne stavimo ovo na grafoskop, jer bi bilo mnogo lakše shvatiti o čemu se govori. Samo da pogledamo površno na trenutak, jer ona govori sama za sebe, na vrhu se govori, na vrhu se nalazi optuženi, na vrhu komandnog lanca.

            Zatim Vukić, direktor banke na Kipru gde je novac prebačen, Vučić, zatim idemo do raznih računa gde je prebačen novac, onda vidimo manje kućice u kojima se identifikuju dokazi na koje se oslanjalo da bi se mogla sačiniti i podržati ova kućica, odnosno ovaj deo fotografije. Onda dolazimo do jedne veće kućice u kojoj se pominju računi na Kipru, zatim vidimo tri strelice koje pokazuju milione nemačkih maraka, od prilike 23 miliona nemačkih maraka, žao mi je što se malo teže čita ova tabela, to se odnosi na izjavu koju je Vučić dao MUP-u, zatim izjavu Raje i još dvoje ljudi.

            Dakle, na to se odnosi ova kućica na ove tri stralice koje pokazuju u levo. Zatim, na dnu ova 23 miliona vidimo Adrić treding, tu se govori o različitoj opremi koja je išla ka resoru DB Srbije, to se opet pominje u izjavi Markovića, a onda smo ponovo identifikovali na koji smo se materijal oslanjali, izveštaj iz banke, svedoke itd.,

KVON:

            Gospodine Najs, u čemu je relevantnost ili značaj ovoga svega u delu predmeta koji se odnosi na Kosovo? Da predpostavimo da je to istina. On je finansirao svoju vlastitu vojsku, zašto nam je sve ovo potrebno.

NAJS:

            Dve tačke želim da naglasim, u odgovoru. Mi moramo da dokažemo da je on imao kontrolu i takođe da se prizna da ono što je učinjeno, bilo izvan adekvatnih mehanizama, nama je potrebno veštačenje upravo iz razloga koje sam naveo. Veće se seća svedočenja Markovića i mislim da ta tema nije osporavana, niti je izvršeno bilo šta mimo onoga što je rečeno u svedočenju, ali mislimo da bi zaista bilo od koristi da se vidi da ovo svedočenje podržava i dokumentacija. Znači nije to samo pitanje da se uvedu bankovne knjižice i da se vidi da je on davao instrukcije proizvođačima oružja, da bi se došlo do oružja. Ono na šta ja želim da ukažem je da možda ovaj izveštaj izgleda komplikovan, ali je ustvari jako lako da se vidi, kada se samo par minuta posveti tome, kada se vidi ukupna slika o kojoj je gospodin Torkinsen govori vrlo uspešno u svojem izveštaju. Lako se može videti odakle on izvlačio svoje zaključke iz kakve dokumentacije. Zatim na koje svedočenje se oslanjao. Mi vidimo da su u ovim kućicama već označeni, recimo Marković je označen, u ovoj kućici s leve strane. Dakle lako je otkriti našta se oslanjao ovaj materijal, na kakve materijale izvan sudnice, izvan izjava datih u sudu. Tako da će biti lako kada veće to bude razmatralo, a mi zaista podstičemo veće da razmotri finansijski aspekat ovog predmeta, biće lako veću da vidi korene ovih vrlo detaljnih zaključaka, dakle biće mnogo lakše veću da donese odluku u vezi s tim da li je bilo koji konkretni aspekt ovog predmeta nedovoljno dokazan, zbog toga što se oslanja na nešto što bi možda moglo da se smatra neprihvatljivim u te svrhe i biće lakše veću da proceni da li mu je potrebno više dokaza u vezi sa nekim konkretnim dokazom ili tvrdnjom i da li su odgovarajuće izjave bile izložene odgovarajućem unakrsnom ispitivanju, odnosno da li je potrebno pozvati relevantne svedoke. Ovo nam daje strukturu koja omogućava da se vidi rezimirano do kakvih finansijskih kretanja je dolazilo. Ja se na to mogu vratiti kasnije ukoliko veće pokrene neka pitanja sledećeg dana.

            Ja se nadam da je ovo bilo od koristi. Ja sam hteo samo principijelno da ukažem o čemu je reč.

MEJ:

            Već smo potrošili dosta vremena. Izvolite gospodine Kej.

            Je li vi imate problema sa ovom sednicom?

KEJ:

            Ne, nemam problema, imamo dva dana, ja sam hteo da pomognem veću, mi možda treba da pojasnimo kakva je naša uloga na ovom suđenju jer je nekoliko puta to pominjano, danas naš je posao da ukažemo na one stvari koje mogu biti od pomoći optuženom u iznošenju svojih dokaza i vođenju ovog postupka i naš prigovor kada je reč o gospodinu Tolkincenu je da on vodi materijal na koji smo mi imali prigovore, sav materijal je nešto što je traženo od veća da razmotri i mi smo na taj materijal imali različite prigovore.

MEJ:

            Imate minut, gospodine Milošević.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Minut, gospodine Mej, nadam se da ćete mi omogućiti bar onoliko minuta koje je imao gospodin Najs da se postavi pitanje ovog svedoka, ali gospodin Najs je ovde vrlo impresioniran činjenicom da je ovaj svedok, ekspert, pregledao tamo nekakve zloupotrebe u Engleskoj, u Norveškoj, u UN itd., što ga kvalifikuje i za sve ovo. Međutim i vama je, iako ste laici, čini mi se da bi moralo biti jasno da finansijska ekspertiza predstavlja ispitivanje finansijskih dokumenata. Ja sam pregledao nekih 2 hiljade stranica raznih papira koje je isporučio gospodin Tolkinsen i nema ni na jednom jedinom papiru nešto što je u vezi sa mnom. Ovaj je tabela najobičnija konstrukcija zasnovana na običnim finansijskim ...

MEJ:

            Ne, Mi ćemo vas salušati naravno u vezi s tim pre nego što  donesemo odluku, ali ovo sada nije trenutak. Mi smo sada usred izvođenja dokaza tužilaštva, mi ćemo ponovo saslušati stav tužilaštva kada se vratimo na pitanje eksperta, saslušaćemo amikuse i onda vas.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Samo jednu minutu.

MEJ:

            Nećete dobiti ni minut. Moramo da završimo. Ovde ima jedan drugi predmet i imaćete priliku u ponedeljak ili neki drugi dan.

            Završavamo sa radom za danas, nastavljamo sutra u 9 sati.

            Ustanite molim.


Nazad na Aktuelno  |  Odštampajte vest