aktuelno-m.gif (3720 bytes)

17. februar 2003. g.

STENOGRAM

 

MEJ:

            Da, gospodine Miloševiću. Izvolite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pre nego što nastavim, imam utisak, gospodine Mej, da niste imali u vidu da smo i u petak počeli sa priličnim zakašnjenjem zbog ovog vašeg transporta. Pa bih vas ljubazno molio da razmotrite da mi i sutra date produžetak vremena. U petak smo kasnili pola sata. Jutros, takođe, evo 10 minuta, a i gospodin Najs je potrošio vuše u petak.

 

MEJ:

            Imamo na umu vreme koje izgubljeno tokom vašeg unakrsnog ispitivanja. Ne znam zašto ste zakasnili danas, trebali smo početi na vreme, ali mi ćemo se o tome raspitati. U svakom slučaju svako zakašnjenje se beleži i razmotrićemo da li vam je potrebno još vremena. Vi ste tražili još malo vremena sutra, a to delom zavisi od toga kako ćemo danas napredovati da li će se vreme uzaludno trošiti u unakrsnom ispitivanju ili neće. Izvolite, počnite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja se nadam da ćemo efikasno koristiti vreme, što racionalnije. Da napravimo sad digresiju u ona vaša prva saznanja o zločinima na Kosovu o kojima ste govorili. Vi ste ovde svedočili da ste prva saznanja o tome dobili negde u mesecu. Je li tako.

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste o tome obavestili načelnika Štaba Vrhovne komande, generala Ojdanića.

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Je li imate vi one svoje beleške koje sam video da koristite kod sebe.

ODGOVOR:

            Nisam koristio nikakve beleške.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Govorim o beleškama koje ste koristili kad ste davali izjavu istražiteljima.

ODGOVOR:

            Nemam kod sebe, ali znam sve šta je napisano.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Dobro. Da li je tačno da u vašim beleškama stoji da je general Ojdanić tom prilikom izričito izneo stav, i svoj dakle, Štaba Vrhovne komande i Vrhovnog komandanta, odnosno moj, naglasio i jedno i drugo da se zločini koji su počinjeni ne smeju prikrivati i da se počinioci moraju kazniti.

ODGOVOR:

            To nije rekao general Ojdanić. Ja imam tako zapisano. Imam zapisano da ste to vi rekli.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali je i on rekao pre sastanka sa mnom. Moj stav je i on vama saopštio. Je li tako ili ne?

ODGOVOR:

            Da, 16. maja uveče je to rekao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja imam ovde kasetu pa možemo da je pustimo ako bilo šta tu ima što se ne sećate.

ODGOVOR:

            Sećam se svega, nije problem.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, nije sporno kod prvih saznanja o zločinima da vam je rečen moj stav, stav Vrhovne komande, stav načelnika Štaba Vrhovne komande zločini se ne smeju prikrivati svi se moraju kazniti. Je li tako.

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da je i tadašnji načelnik Štaba Vrhovne komande general Ojdanić naredio da general Pavković, tadašnji komandant Treće armije, dođe u Beograd u vezi sa referisanjem o tim informacijama koje su vaši organi već prikupili.

ODGOVOR:

            Jeste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je takođe tačno da je Ojdanić tom prilikom naredio i vama i Pavkoviću da se prikupi relevantna dokumentacija o zločinima i da je rekao da je zakazan zajednički sastanak sa civilnom bezbednošću.

ODGOVOR:

            To je posle sastanka. Vi ste dali zadatak na sastanku 17. maja da se dve službe, vojna i državna bezbednost, ne smeju međusobno sukobljavati i da je državni interes da one sarađuju i to je na sastanku 17. maja, 16 maja mi o tome nismo raspravljali niti 13. maja kada smo obavestili prvi put generala Ojdanića. Znači na tom sastanku, 17 maja, vi ste dali zadatak da se sastanu vrh jedne i druge službe i razreše eventualne međusobne probleme.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To je bila moja reakcija na iznete probleme da vojne i policijske službe prebacuju, odnosno vojska i policija prebacuju odgovornost jedni na druge.

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li sam ja tada rekao da dražava ne sme da toleriše nijedan zločin.

ODGOVOR:

            Vi ste rekli da krupni zločini obavezno mora da se reše i da se sankcionišu. A da ne sme da država dozvoli da dve službe se međusobno sukobljavaju i da hoćete da znate za svaki problem u saradnji. I onaj ko bude opstruiso tu saradnju on šteti interesima države. I upotrebili ste reč to je ravno sabotaži.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jeste.

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Insistirao da organi čiji je taj posao međusobno sarađuju i na vojnoj i na civilnoj strani i da ne sme ništa da ostane sakriveno. Je li tako bilo.

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Onda ćemo da uštedimo vreme. Da li je tačno da je, možda ćemo uštedeti vreme za kasete, prema Pavkovićevim informacijama evidentirano 271  ubijeno lice za koje je odgovorna vojska, 326 za koje je odgovoran MUP. To je bilo 597 lica.

ODGOVOR:

            Da, rekao sam to ranije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li su podaci koje je izneo MUP bili veći od podataka koje je iznela vojska. Broj koji je izneo MUP bio veći od broja koje je iznela vojska.

 

ODGOVOR:

            Prema podacima koje je izneo general Pavković 16. maja na pripremnom sastanku za ovaj sastanak sa vama, rečeno je da MUP optužuje vojsku za skoro 800 lica, a onda da je izvršeno usaglašavanje 271 i 326 pa je to bilo manje od 800.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je MUP izneo svoje procene podataka s kojima je raspolagao čiji je broj veći bio od podataka koji je iznela vojska.

ODGOVOR:

            Jeste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li to podrazumeva, dakle, da MUP nije skrivao podatke kada je izneo više brojeve nego one koje ste imali vi.

ODGOVOR:

            Zavisi od koga se podaci skrivaju, ako je u pitanju bila vojska pretpostavljam da nisu skrivali.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nije reč o vojsci nego je reč o zajedničkom sastanku i civilnih i vojnih organa. Vi ste rekli ko je bio na sastanku. Bio je vojni vrh. Je li tako. Bio je načelnik Generalštaba, odnosno Štaba vrhovne komande. Vi koji ste referisali.

ODGOVOR:

            Usaglašavanje 271 i 326 nije na sastanku na kojem smo bili sa vama.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Naravno da nije, vi ste izneli referat na sastanku sa mnom izveštaj o tome šta je, kako je, i tako dalje i o čemu se radi. Znači, pre toga ste usaglasili podatke sa policijom.

ODGOVOR:

            To je radio general Pavković verovatno dole na Kosovu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U svakom slučaju podaci koji su usaglašeni pokazivali su veći broj kod policije. Je li tako.

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li se iz toga može zaključiti da policija nije nastojala da prikrije bilo kakav zločin koji je izvršio neko za koga je ona morala biti odgovorna.

ODGOVOR:

            Ne mogu ja da dajem ocene i zaključujem šta su oni mislili. Ja sam izneo činjenice.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, onda je to činjenica da su izneli veći broj. Da li je tačno po onome što vi znate i po onome zašta su vaši organi bili odgovorni, ovde su odgovorni organi dakle vojni organi bezbednosti, civilni organi bezbednosti, vojni tužioci, civilni tužioci, vojno pravosuđe, civilno pravosuđe. JE LI TAKO.

ODGOVOR:

            Ne znam našta mislite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Za progon ovih zločina. Da li su organi, dakle u okviru vaših saznanja, mislim na vojne, preduzeli mere da se sve radnje i svi izvršioci izvedu pred sud.

ODGOVOR:

            Ja koliko znam za vojne organe jesu, čak i po završetku ratnih dejstava jedno lice je pronađeno i uhapšeno koje se skrivalo 26. juna u Valjevu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je pored toga što sam naglasio da ne sme da se sakrije nijedan zločin, da li se sećate da sam naglasio i pobrojao ceo vrh MUP i naglasio da niko od njih nema nijedan razlog da bilo koga štiti, bila je reč o nekim paravojnim formacijama koje su počinile, odnosno, čiji su pripadnici počinili neki zločin. Je li tako stoji u vašim beleškama.

ODGOVOR:

            Ne samo da stoji u beleškama, nego je tako bilo. To ste rekli i Radetu Markoviću da prenese doslovce ste rekli Rođi i Vlajku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I da nema niko razloga nikoga da štiti.

ODGOVOR:

            Da im se neće zbog toga seći glava.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali da moraju da odgovaraju.

ODGOVOR:

            Ali da krivci moraju da odgovaraju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da krivci moraju da odgovaraju. Da li možemo da konstatujemo iz svega onoga što ste vi tada saznavali da je reč o pojedinačnim krivcima koji su izvršili zločine, a ne o nečemu zašta bi se moglo okriviti bilo kakva, rekao bih, instanca u lancu komandovanja.

ODGOVOR:

            To bi moglo po mojim saznanjima sa tog sastanka da bude samo delimično tačno. Zato što smo na tom sastanku izneli podatak. Za jednu grupu o kojoj smo vam referisali da je nakon počinjenog zločina u Podujevu umesto da budu lišeni slobode ponovo su vraćeni u Gnjilane gde su takođe počinili zločine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li sam ja na to rekao da ta grupa mora da odgovara.

ODGOVOR:

            Jeste, ali drugo ste pitanje postavili. Postavili ste pitanje o lancu komandovanja u lancu odbrane.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Upravo u lancu komandovanja da li je bilo ko naredio da se izvrši nešto što bi se moglo nazvati zločinom. A za taj primer koji ste izneli, neću ovde da otvaram imena pošto imena ne želite da se otvaraju na otvorenoj sednici, za tu grupu sam rekao da moraju da odgovaraju, ti za koje ste referisali da su načinili zločin moraju da odgovaraju. Jesam tako reko.

ODGOVOR:

            Tačno je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li sam naglasio tada upravo zbog tog pomenutog pitanja međusobnog prebacivanja odgovornosti da službe i jedna i druga moraju da rade za državu, a ne za bilo koga drugog i da moraju međusobno da sarađuju u državnom poslu, a da država ne sme da toleriše. Kategorično ne sme da toleriše nijedan zločin. Je li tako rečeno.

ODGOVOR:

            Tako ste rekli u odnosu na saradnju službi, a da krupni zločini moraju da budu rešeni i da država ne može da ih toleriše.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Rekao sam svi drastični akti moraju da se rasčiste, a svaki zločin je drastičan. Svaki zločin. Ne postoji silovanje koje je sitan zločin ili ubistvo koje je sitan zločin, nego svaki drastičan akt mora da se razreši. Tako sam rekao.

ODGOVOR:

            Da, tako ste rekli.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li sam na tom sastanku, da li se dobro sećate pošto ste vi pomenuli ovu formaciju, za zločin moraju da odgovaraju. Da li sam tada rekao da proverite da nema još koja paravojna formacija na Kosovu koja nam se može pojaviti posle nedelju dana negde.

 

ODGOVOR:

            Jeste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Sa nekim novim zločinima.

ODGOVOR:

            Jeste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je vama poznato da je od samog početka bilo zabranjeno bilo kakvo prisustvo paravojne formacije i da su komandanti imali naređenja da svaku paravojnu formaciju razoružaju i uhapse.

ODGOVOR:

            Što se tiče vojske, za to naređenje znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa vi ste general, pa pretpostavljam da morate znati za to naređenje. Na kraju krajeva vi ste govorili o naredbi Vrhovne komande koja je u vidu direktive data strateškim grupacijama. Je li tako.

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li se sećate da ta direktiva sadrži obavezu i odgovornost da se striktno poštuje ratno pravo, da se vodi računa o ratnim zarobljenicima, da se pogotovu vodi računa o civilnom stanovništvu i sva ova pitanja koja pominjemo sad, a koja ova lažna tužba mene tereti. Je li bilo u toj direktivi ovo sve.

ODGOVOR:

            Bio je čak mali podsetnik koji je svakom pripadniku armije pa i meni kad sam aktiviran dat na korišćenje sa izvodima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Direktive, čak i podsetnik o tome kako se moraju poštovati građanska prava i tako dalje i zaštititi civilno stanovništvo od svega. Je li tako.

ODGOVOR:

            Tako je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pošto ste vi vodili obaveštajnu upravu, odnosno upravu bezbednosti da li se sećate njihovih, kad kažem njihovih mislim na UČK, beležaka koji su vašim organima došle do ruku iz kojih se vidi u trenutku napada NATO na Jugoslaviju, napasti vojsku i policiju a civilno stanovništvo izvlačiti u kako oni kažu, bezbednije reone, Makedoniju, Albaniju i Crnu Goru. To u njihovim dnevnicima stoji. Je li tako ili nije.

ODGOVOR:

            Ne znam, to je zbog toga što nisam bio u aktivnoj službi, ali ne znam za to.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato da je scenario bio da se isteraju civili sa Kosova, i da je to bio opšti scenario po kome smo mi optuživani za deportaciju Albanaca sa Kosova.

ODGOVOR:

            Ne znam za to.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je vama poznato, pošto ste vodili Upravu bezbednosti, da je bilo koji oran sa bilo kog nivoa, makar i opštinskog nivoa, naredio da se deportuju Albanci, da se isteruju sa Kosova.

ODGOVOR:

            Ne znam za takva naređenja, ali znam za slučaj koji sam ovde navodio, da je jedna grupa gonjena do opštine Rožaj znači, da su tamo likvidirani, taj sam slučaj izneo.

 

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To spada u one zločine za koje smo rekli da moraju da se otkriju i njeni počionici izvedu na sud.

ODGOVOR:

            Da, da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Prema tome, to nije sporno. Moje je pitanje da li je na bilo...

MEJ:

            Samo trenutak dozvolite da dobijemo odgovor. Da se odgovor zabeleži. Reč je o zločinima počinjenim u Rožaju. Optuženi tvrdi da je to jedan od zločina za koje se kaže da počinioci treba da budu izvedeni na sud. Da li je to tačno ili nije, generale?

SVEDOK:

            Ja sam iznosio u prethodnom svedočenju taj slučaj i ime lica koje je učestvovalo u toj grupi koja je gonila ovu grupu Albanaca, i naveo sam primer dve žene i devojčice male koje su bile ranjene i koje je vojna policija smestila u bolnicu i izvršila uviđaj. A šta je rađeno, da li su gonjeni, ja to znam. To je podatak negde, ja mislim od 23 ili 24. aprila, kad još nisam bio u aktivnoj službi. Ali znam za taj slučaj, i iznosio sam slučaj iz Mitrovice iz postupanja nekih grupa tamo šta se dešavalo sa civilima. Ali ja ne znam za stav i naređenje da se to radi. Ja znam za neke pojave koje su registrovane.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Naređenje je bilo da se takvi slučajevi hapse i izvode pred sud. Je li tako.

ODGOVOR:

            Kod vojske znam pouzdano za takvo naređenje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A čiji je mogao da bude stav da se ovakav zločin napravi da se ubiju te devojčice u Rožaju, osim nekog kriminalca.

ODGOVOR:

            Ne znam šta je sa njima rađeno. Ja mogu sada šire da odgovorim na to.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nemojte samo da gubimo vreme. Molim vas.

ODGOVOR:

            Odgovaram kratko.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas vi ste 2. juna boravili na Kosovu upravo povodom zločina. Je li tako.

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I to ste boravili od 2. do 7. juna.

ODGOVOR:

            Od 1 do 7.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Upravo u vezi s tim zločinima o kojima smo govorili 17 maja na sastanku.

ODGOVOR:

            Ne samo oko zločina inače je jedan kompleksan obilazak organa bezbednosti a između ostalog i detaljnije sagledavanje tog pitanja zločina.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas da li je tačno da ste vi uspeli da evidentirate tada kad ste bili sve od ubistava, likvadacije, silovanja, pljačke imovine, posebno ono što su učinili pojedinci iz redova vojske.

ODGOVOR:

            Ne sve, neke karakteristične slučajeve o kojima su referisali organi koje sam obilazio.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa dobro recite mi da li ste igde ustanovili da je bilo koji makar i najnižeg nivoa komandir čete naredio da se izvrši zločin. Ili je uvek bio reč o pojedinačnom zločinu nekoga ko je počinio samovolju i ko je izvršio zločine. Da li ste ustanovili bilo koga komandanta ili komandira najmanje jedinice da je naredio da se izvrši zločin.

ODGOVOR:

            Nije bilo podataka da je bilo ko naredio, a bilo je dva slučaja gde je bio tolerantan odnos prema onima koji su to samovoljno počinili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jesu li ti koji su imali tolerantan odnos takođe odgovarali.

ODGOVOR:

            Jesu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da idemo dalje. Da li je tačno da su uglavnom zločini koje ste vi istraživali dakle, gde se smatralo odgovornim pripadnici vojske uglavnom bili počinjeni od strane rezervista ili dobrovoljaca koji su bili uključeni u jedinice, da je bio ogroman broj ljudi i da je među njima svakako bilo takvih pojedinaca. Je li to uglavnom karakteristika uglavnom da je reč bilo o rezervistima ili dobrovoljcima.

ODGOVOR:

            Jeste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li se sećate da je glavni kriterijum na prijemnim mestima za dobrovoljce morao da bude, kako bih rekao, psihička stabilnost, pa tek onda ustanovljavanje je li fizički. Naravno, fizički mora da je sposoban ali poseban bi akcenat bio da se ne primaju kao dobrovoljci ljudi koji mogu da budu nervno labilni ili za koje može da se posumnja da bi mogli da se u borbenim dejstvima ogreše o zakon.

ODGOVOR:

            Jeste i selekcija je izvršena kod 50 posto prijavljenih.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To znači pola je pod tim kriterijumima odbačeno od onoga što se javljalo kao dobrovoljci.

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, nemamo vremena da se više bavimo ovim pitanjem. Uštedeli smo vreme da ne moramo da puštamo trake pa ću sad da se vratim tamo gde smo stali. Da li je tačno. Vraćam se sad na Vukovar, generale, da li je tačno da su zločine bar po onome što mi znamo u tom području uglavnom vršili lokalni kriminalci.

ODGOVOR:

            Ja ne znam da li su oni lokalni i da li su pre toga bili kriminalci.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Poreklo smo ustanovljavali čini mi se i to nije bilo sporno. A da li je tačno da ste vi 98 godine, da ste vi imali jedan susret sa Šljivančaninom i da li je tačno da je tom prilikom on vama rekao da je imao sukob sa lokalnim civilima koji su i njega hteli da ubiju zato što je štitio zarobljenike. I tretira u skladu sa pravilima službe zarobljenike i da su zbog toga morali da obezbede te zarobljenike da im se ništa ne bi dogodilo. Je li tako ili ne.

ODGOVOR:

            To je moj razgovor sa njim bio 97. godine, i tačno je kako ste ga interpretirali.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je rekao da je prilikom oslobađanja nekih zarobljenika u kasarni u Vukovaru da su ti isti civili ili teritorijalci provalili u kasarnu  zbog čega je morala vojska da prebacuje zatvorenike na sigurnije mesto upravo da bi ih sačuvala od teritorijalaca koji su reagovali na zločin koji su pre toga počinjeni.

ODGOVOR:

            Tačno je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je on postupio kao jedan častan čovek smatrajući da zločini koje su oni počinili ne mogu da budu opravdanje za drugi zločin. Zločin nikad ne može biti opravdanje za zločin.

MEJ:

            Nije na svedoku da kaže da li se Šljivančanin ponašao na častan način ili ne. Sve što svedok može reći je šta je čuo da mu Šljivančanin kaže. Nije na njemu da procenjuje o tome da li se radilo o časnom potezu ili ne. Izvolite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas da li su posle toga jedini nadležni organi na teritoriji bili organi vlade SAO Krajine posle pada Vukovara.

ODGOVOR:

            Ne znam tu organizaciju vlasti kakva je bila, ali pošto je vojska tamo ostala, onda znam da je kasnije uspostavljene vojne komande mesta. Znači, stanje je bilo da postoji civilna vlast kao izvršna vlast, ali su postojali i vojni organi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kad kažete vojni, ne smatrate pod tim JNA, nego lokalnu teritorijalnu odbranu. Je li tako ili nije.

ODGOVOR:

            Do kraja 91. godine ja mislim da su postojale komande mesta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Recite mi, vi navodite da ste o slučaju Ovčare prvi put čuli od osobe koja se zove Muris, koji je bio komandir antiterorističkog voda. Je li tako.

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali on nije bio na Ovčari koliko sam shvatio iz vašeg objašnjenja. Jesam ga ja dobro razumeo ili ne,  mislim na vaše objašnjenje.

ODGOVOR:

            Po onome što mi je on ispričao on je bio upućen da dođe na Ovčaru zbog saznanja da tamo postoje neki problemi. I kada je prišao do Ovčare čuo je pucnje i o tome izvestio komandu, dokle je on stigao, da li do prostora gde su bili zarobljenici ili u blizinu tog prostora, ja ne znam. To sam joj rekao: "kada sam stigao do Ovčare čuo sam pucnje i o tome sam izvestio".

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali on ne zna šta se tamo događalo, on nije mogao da ustanovi šta se događalo tamo.

ODGOVOR:

            Tada nije, kasnije je saznao i on.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kasnije kao i vi mogao je saznati samo od nekoga ko je možda mogao biti direktan svedok, ali on bio tamo nije. Je li tako. A da li je tačno da ste vi sva dalja saznanja dobili u razgovoru prvo sa, kako sam shvatio iz vaše izjave, novinarom Jovanom Dulovićem, koji je rekao da ni Radić, ni Mrkšić ni Šljivančanin nisu imali ništa sa dešavanjima u Ovčari. Je li tako ili nije.

ODGOVOR:

            Ne samo preko njih. Ima više lica koja sam ja u izjavi koju sam davao pred vojnim Sudom tad sva lica naveo sukcesivno kako sam šta od koga saznavao. Ali najviše detalja u prvoj fazi sam dobio preko ovih novinara. I tačno je da su mi to rekli što ste i vi sada naveli.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a osim toga što ste čuli od njega, on je nezavistan, on je novinar nema nikakve veze sa zločinima, osim toga što ste čuli od njega da li je ono što ste kasnije prikupili kao podatke potvrđivalo upravo ovo što vam je i on govorio, i što su drugi govorili da ni Radić, ni Mrkšić, ni Šljivančanin, nisu imali ništa sa dešavanjima na Ovčari. Je li tako ili nije.

ODGOVOR:

            Jeste, tako je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste došli do saznanja da je bilo kakve veze sa događajima na Ovčari imala JNA.

ODGOVOR:

            Imala je veze zbog toga što su ti zarobljenici bili praktično tada pod kontrolom JNA. Pod kontrolom 80 motorizovane brigade koja, u čijem se reonu nalazio prostor na kojem su bili čuvani.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Hoćete da kažete u zoni odgovornosti te brigade.

ODGOVOR:

            Rasporedu te brigade.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali koliko sam ja shvatio, upravo su vam neki ljudi s kojima ste razgovarali davali informacije o tome šta se tamo dogodilo i da u stvari vojska s tim nije imala nikakve veze. Je li to tačno ili nije.

MEJ:

            On je već dao odgovor. Zato jer su zatvorenici praktično bili pod kontrolom JNA, odnosno 80 motirizirane brigade tamo gde su ih čuvali.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Generale, da li su pre zločina koji se desio ti ljudi bili u rukama vojske.

ODGOVOR:

            Jesu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li su kad su ubijeni bili u rukama vojske.

ODGOVOR:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ste vi ovde u glavnom ispitivanju ispričali svoj susret sa Mrkšićem koji vam je po vašem kazivanju rekao: da smo znali šta će se dogoditi nikad ih ne bismo predali tim tamo lokalnim organima. Je li tako ili nije.

ODGOVOR:

            Tako je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste povodom Ovčara razgovarali i sa tadašnjim vojnim tužiocem koji je vodio detaljnu istragu. I da li vam je on rekao da suđenje nije počelo, jer je tužilaštvo utvrdilo...

MEJ:

            Samo trenutak.

OPTUŽBA:

             Mislim da stvari trebaju ući u zapisnik. Ovo o čemu se sada govori nije spominjano prilikom direktnog ispitivanja. Koliko se ja sećam ja mogu pronaći navode o tome šta je rekao Mrkšić. On je rekao nešto u tom smislu da je to saznao tek na kraju ali dakle ja sam se oslanjao na jedan drugi pasus.

MEJ:

            U redu, neka to uđe u zapisnik.

OPTUŽBA:

            Ja se ne mogu tačno ovaj čas setiti da li je moja namera bila da taj pasus bude nešto na šta ću se oslanjati ili je to možda došlo kao deo jednog dužeg odgovora.

MEJ:

            U mojim beleškama stoji 1998. godine Mrkšić je svedoku kazao odgovarajući o onome što se dogodilo na Ovčari kunem se U decu svoju da sam znao šta će oni uraditi mi ih nikada ne bi predali.

OPTUŽBA:

            A, možda je moje sećanje krivo. Međutim ja i dalje ..

MEJ:

            Samo trenutak. Zatim je zatraženo da on završi zašto nije ... liniju komunikacija i Mrkšić je na to rekao da kad je saznao šta je urađeno on je umesto toga zakleo se da će zauvek o tome ćutati.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vrlo dobro što ste potsetili na to. Dakle, pošto su ovi koji su znali zato o tome ćutali je li tako. Kako je neko drugi mogao znati o tome.

ODGOVOR:

            Ne znam na koji period mislite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Na period dok se nije saznalo posle događaja prilično kad su oni prošli.

ODGOVOR:

            Ja sam rekao kada sam saznao prvi put.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, razgovarali ste s tadašnjim vojnim tužiocem koji je vodio detaljnu istragu. Da li vam je on rekao da suđenje nije počelo jer je tužilaštvo utvrdilo da Radić, Mrkšić i Šljivančanin nisu odgovorni za zločine na Ovčaru. Je li tako bilo.

ODGOVOR:

            Da, i da li je ustanovljeno koja su lica osnovano sumnjiva i da su materijali predati nadležnom civilnom tužilaštvu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vrlo dobro. Dakle, mi ne ulazimo sada u bilo kakva objašnjenja da li može jedan zločin da pravda drugi zločin. To je van svake diskusije. Ali ja želim da mi odgovorite na pitanje kao i onda o tome šta se desilo pre, a šta posle da li je tačno da je Marin Vidić zvani ... koji je bio poverenik hrvatske vlade za Vukovar, čiji ste dnevnik zaplenili kad ste ga uhapsili, odgovarao je posle, ali je imao dnevnik koji ste zaplenili. Je li tako. Bio visoki funkcioner HDZ i vlasti u Sremsko-baranjskoj oblasti izneo, iz toga ste mogli da vidite,  teške optužbe protiv Merčepa da je on glavni krivac za sukobe u Vukovaru i Sremsko-baranjskoj oblasti. Je li tako ili nije.

ODGOVOR:

            Ako je izneo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ste imali podatke o tome da je još od 90 godine, od onog sastanka na ... cesti gde su bili i Šeks i ostali bio napravljen plan da se Srbi otpuštaju sa posla, da se isteruju i ako nikakve mere ne uspeju da se onda likvidiraju. Sećate li se toga.

ODGOVOR:

            Ja ne znam da je postojao napravljen plan. Ali znam da je to zagovarano i da je u tom konceptu su i stvarane grupe za tihe likvidacije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kolko su po vašem, generale, saznanju ubili Srba te grupe za tihe likvidacije pre nego što je uopšte došlo do bilo kakve pobune na tom prostoru srpskog stanovništva protiv tog nasilja i terora.

ODGOVOR:

            Nemam te podatke oko ubijenih civila, znam a i vi ste iznosili podatke oko ubijanja vojnika i starešina.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, neka saznanja o civilima morate imati. Mislim kao građanin, ako ne kao oficir bezbednosti. nemate nikakva saznanja o tome.

ODGOVOR:

            Nemam nažalost. Ne tvrdim da nije bilo, ali tih saznanja nemam. Ne mogu da se setim.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, znate li da ih je bilo i da ih je bio priličan broj, da li to znate.

ODGOVOR:

            Ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da li je tačno da je taj isti Marin Vidić u tom istom dnevničkom zapisu koji ste vi konfiskovali kad ste ga hapsili da za Borovo selo nisu krivi Srbi, i da hrvatska vlast ništa nije preduzimala da spreči Merčepa i ako je sve bilo poznato o njegovim nedelima.

ODGOVOR:

            Da, ima u njegovoj izjavi to.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate za napade na garnizon u Vinkovcima kada je na garnizon palo preko 6 hiljada projektila po izveštaju koji je tada objavljen.

ODGOVOR:

            Znam i taj podatak je tačan i to je u kontekstu onog podatka kada je pravljena kao voštana figura odsečena glava komandanta garnizona.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Sad da vas pitam nešto o vašim saznanjima u vezi sa Dubrovnikom da li je tačno da je upravo u vezi sa događajima u Dubrovniku u zapadnoj Hercegovini da su već bili formirani naoružani sastavi HOS.

ODGOVOR:

            Tačno je. To je prva polovina 91. godine i otkrivena su 24. maja 91. godine tri kamiona oružja koja su iz skladišta u lučkom doturena na područu Čapljine i podeljeno članovima HOS.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da se u Dubrovnik iz Metkovića i Opuzena ubacuju pripadnici Zbora narodne garde?

ODGOVOR:

            Tačno je i zbog toga je predsednik SO Neum i ministar unutrašnjih poslova Bosne i Hercegovine su tražili sastanak radi intervencije da se to spreči da Bosna ne bi bila uvučena u rat.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da su tada pripadnici Zbora narodne garde u Dubrovniku pravili garnizon i ako je Dubrovnik bio demilitarizovan grad, gde nije bilo nikakvih vojnih objekata, nikakve vojne posade, na teritoriji opštine Dubrovnik i dubrovačkog primorja i Konavla itd., do tada dok ga oni nisu militarizovali. Je li to tačno?

ODGOVOR:

            Imali smo  saznanja da se u Dubrovniku nalaze naoružane snage ZND.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da nakon upravo ovih pritužbi koje ste sada spomenuli predsednika Neuma, što je teritorija Bosne i Hercegovine, to je jedino mesto gde Bosna i Hercegovina izlazi na more, da je 29-tog novembra 91. sa aerodroma u Mostaru izvršeno kidnapovanje vojnog pilota, Dragana Stojčevića, a ubijen milicioner MUP-a Bosne i Hercegovine na obezbeđenju mosta kod Čapljine?

ODGOVOR:

            To je 28. novembra.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro.

ODGOVOR:

            I kapetan je Stojčinović Dragan. Tačan taj podatak, jer je on bio  zatvoren kasnije u vojnom zatvoru u Splitu i tačan je podatak oko ubistva milicionera Bosne i Hercegovine na obezbeđenju u Čapljini.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro s obzirom na ovo što ste maločas govorili o početku 91. godine i stvaranja tih oružanih formacija, da li je bila jasno postojanje vama kao organima bezbednosti jasno postojanje namere da Hercegovina treba da se pripoji Hrvatskoj?

ODGOVOR:

            Ja ne znam za zvanično neku deklaraciju ili napisan stav da treba da bude pripojena, ali cela klima i događaji na tom prostoru su oslikavali stanje kao da je to deo već Hrvatske.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da ustvari i sve te operacije, kojima je rukovodio Bobetko, nije bila nikakva odbrana Dubrovnika, već jednostavno operacija podele Bosne i Hercegovine i nastojanje da se razbukti rat na području Bosne i Hercegovine?

ODGOVOR:

            Ja ne mogu to da kažem, zato što je to kasniji period u odnosu na moju službu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro znate li išta šta su bili razlozi što je JNA blokirala Dubrovnik?

ODGOVOR:

            Sa vojničkog aspekta ja znam da je 20-tog septembra 91. godine zbog toga što su bili blokirani garnizoni u Vojno-pomorskoj oblasti i ratna luka "Lora"u Splitu, da su uvedeni delovi Užičkog korpusa i delovi iz Podgoričkog korpusa u zapadnu Hercegovinu, a i da je preuzeto obezbeđenje, pojačano obezbeđenje aerodroma u Mostaru i time su preko pravca od Nevesinja prema Mostaru i od pravca Gacka prema Čapljini snage JNA su izašle na levu obalu Neretve što je trebalo da bude neka vrsta i pretnje, a i snaga u gotovosti da se garnizoni Vojno-pomorske oblasti ako treba i silom deblokiraju iz zaleđa preko zapadne Hercegovine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, generale, ja ...

ODGOVOR:

            Sada ću odgovoriti na to pitanje.

            A u tome snage ZNG koje su ušle u Dubrovnik, praktično su se nalazile u zaleđu ovih snaga koje su izbile na obalu Neretve i iz toga su počela dejstva i sa tim snagama, jer su išli napadi u Istočnoj Hercegovini, a već pri dovođenju snaga preko Stoca, prema Čapljini, izvršen je napad na kolonu Treće partizanske divizije i tu je bilo nekoliko poginulih pripadnika JNA.  Zatim u još jednom selu zapadnije isto je došlo do napada na vojnu jedinicu gde je došlo, ja mislim da je bilo ko 10-11 poginulih. Znači već su krenuli bili napadi praktično iz pozadine i u bok snagama JNA koje su izašle na Neretvu. To je sa vojnog aspekta što ja znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro to što vi znate da li to potvrđuje da JNA nikakav napad nije izvršila, da je na JNA izvršen napad?

ODGOVOR:

            O ovim slučajevima o kojima ja govorim te podatke znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle napad je izvršen na jedinice JNA.

ODGOVOR:

            Rekao sam koja su to mesta, koje su to jedinice.

MEJ:

            Dozvolite svedoku da završi odgovor.

            Hajde da razjasnimo iskaz svedoka.

            Koliko sam ja shvatio vi kažete, generale, da je JNA dobila pojačanja kako bi mogla izvršiti uspešnu pretnju. Rekli ste zatim da je bilo akcija u istočnoj Hercegovini. Možete li nam reći na osnovu informacija koje ste vi primili o tome, a ne na osnovu onoga šta ste pročitali o tome nakon tog vremena, Dakle recite nam na osnovu informacija koje ste imali u to vreme šta se to tačno dešavalo oko Dubrovnika?

ODGOVOR:

            Ja konkretno oko dejstava, oko Dubrovnika, nisam imao direktnih zapažanja od organa bezbednosti, znači ja sam dobijao podatke linijom organa bezbednosti o bezbednosnoj problematici i o slučajevima napada na jedinice JNA ukoliko se radilo o diverzantskim grupama. I izneo sam taj podatak napada na kolonu Treće partizanske divizije koja je preko Stolca išla prema Čapljini, a konkretno oko dejstava oko Dubrovnika ja nemam saznanja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Dobro, imate li objašnjenje zašto je onda blokiran, koliko sam shvatio vaše objašnjenje bez obzira na to što o konkretnim dejstvima nemate saznanja. Vaše objašnjenje, ako sam ga ja dobro razumeo, zašto je blokiran Dubrovnik, bilo je da se time hteo izvršiti pritisak da se deblokiraju kasarne koje su tada bile blokirane i garnizoni ugroženi. Je li to razlog?

ODGOVOR:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nego šta je onda razlog, objasnite šta je onda razlog.

ODGOVOR:

            Rekao sam da se nalaze snage praktično na boku i u pozadini rasporeda JNA, znači nije vršena blokada Dubrovnika da bi se deblokirala luka Lora.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro.

ODGOVOR:

Znači to nije bila paralelna neka aktivnost.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Razumem.

ODGOVOR:

            Nego se radilo o tome da se snage ZNG nalaze bočno i u pozadini u odnosu na raspored snaga koje su izašle na Neretvu, a deo tih snaga ne iz Dubrovnika nego od ovih ubacivanih iz Metkovića je izvršio napad na neke kolone JNA koje su bile izdužene u dovođenju. Ja predpostavljam da zbog toga što su počela dejstva iz Dubrovnika po snagama JNA da se tako i razvile te ratne operacije na tom području.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Sada ste rekli dakle iz Dubrovnika se dejstvovalo po JNA i tako je počeo taj sukob kod Dubrovnika, je li tako?

ODGOVOR:

            To je što ja znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A jel znate podatak o tome da su paljene automobilske gume da bi se privukla medijska pažnja kako JNA pali Dubrovnik artiljerijskom vatrom.

ODGOVOR:

            Znam za taj podatak.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Je li on istinit?

ODOGOVOR:

            O podacima koje smo mi imali, ovo je bilo tačno. Znači da je pravljen veliki dim i medijski spektakl da bi se stvorilo nepoverenje i napad svetske javnosti na to šta se radi oko Dubrovnika kao istorijskog spomenika.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, vi ste objasnili šta su bili, da sada ne vraćam ja i da vas interpretiram jer je sve zabeleženo na transkriptu i traci, šta su bili razlozi tih operacija. Recite mi sasvim direktno odgovor na jedno kratko pitanje. Da li je Srbija imala ikakve veze sa operacijama oko Dubrovnika?

ODGOVOR:

            Ja koliko znam nije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Sada da pređemo na drugu, nije baš ovo neka reprezentativna karta, ovo je karta razgraničenja vojnih oblasti u SFRJ, ali pošto je ovde bilo iznošeno kako je Srbija imala nameru da postane velika Srbija, pa neke granice da postavlja, stalno se pominje neki Karlobag, Karlovac, Vitovitica itd. Da li ste ikad vi čuli da se pominje bilo kakve tačke linije itd., do koje bi trebalo da se proširi Srbija u Hrvatskoj i do koje bi ili koje bi trebalo da zauzme JNA u Hrvatskoj da bi se kao proširila Srbija. I da li ste ikada čuli o nekakvoj ideji o velikoj Srbiji?

ODGOVOR:

            Od nikoga u vojnom vrhu tako nešto nisam čuo. A kao građanin sam slušao  česte priče oko toga, na mitinzima i navodio sam u ranijem svedočenju te primere.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kakvi mitinzi?

ODGOVOR:

            Rekao sam na kojim mitinzima gde su srpski grobovi, tu su srpske zemlje, znači sećao bih se...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Šta kažete Vuk Drašković ...

ODGOVOR:

            Pa dobro i Vuk Drašković i Šešelj i drugi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jeste li čuli nekog iz vlasti ili nekog iz Socijalističke partije da takve stvari govori?

ODGOVOR:

            Ja nisam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da pokušam da preskočim neka pitanja. Da li je tačno generale da je u Bosni i Hercegovini još polovinom septembra 90-te JNA otkrila paravojno organizovanje Stranke demokratske akcije  ... 15. oktobra i 24. decembra 1990. održane dve sednice vojnog vrha i predsedništva Bosne i Hercegovine radi razgovora o bezbednosnoj situaciji i sprečavanju međunacionalnih konflikata.

SVEDOK:        

            Tačno je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A ovo paravojno organizovanje SDA je bilo na osnovi islamskog fundamentalizma je li to tačno. Septembra 90. godine.

SVEDOK:

            Ne mogu da govorim na kojoj osnovi, ja mogu da iznosim elemente iz njihovog organizacionog naređenja. U osnovi se radilo o odbrani Muslimana i krajeva u kojem žive.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A recite ko je to septembra 90. godine ugrožavao Muslimane i krajeve u kojima žive. Prema tome, da li se tu radilo o odbrani ili o nečemu drugom.

SVEDOK:

            Ne septembar 90. Septembar 91. godine, znači to je otkriveno septembra 91. godine. Iz tog organizacionog naređenja je karakteristično da je Patriotska liga naroda imala 11 subregionalnih i 1 glavni štab, vojni krizni štab i da dva štaba, jedan za Sandžak i 1 za Kosovo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, dva na teritoriji Srbije i 9 na teritoriji Bosne i Hercegovine gde žive Muslimani, jel tako.

SVEDOK:

            Ne samo gde žive Muslimani nego na prostoru po tadašnjoj teritorijalnoj podeli Bosne i Hercegovine, važećoj podeli Bosne i Hercegovine formirani su i subregionalni štabovi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Na celoj znači teritoriji Bosne i Hercegovine.

SVEDOK:

            Jeste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I na dva regiona u Srbiji, znači u Sandžaku i na Kosovu jel tako.

SVEDOK:

            Jeste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I šta je to vama govorilo.

SVEDOK:

            Da se organizuju i Muslimani za odbranu van teritorije Bosne i Hercegovine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Od koga da se brane.

SVEDOK:

            Tamo je navedeno od agresorske JNA.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Od agresorske JNA. Pa jeste vi kao JNA napali negde Muslimane.

SVEDOK:

            Dok sam ja bio u armiji ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa vi ste bili do proleća 92. godine koliko razumem. Jeste li napali negde Muslimane.

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je iko na primer napao Muslimane na teritorije Srbije a eto imali su u Sandžaku jedan centar za odbranu ne 91. i 92. nego i 99. i 2000. da li ih je neko napao. Da li ih je iko nekad napao.

SVEDOK:

            Znate i vi za slučaj na železničkoj stanici koji se dogodio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

Mislite na Štrpce?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Štrpci su kao što znate na teritoriji Bosne i Hercegovine.

SVEDOK:

            To znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Tu prolazi pruga i vama je, pretpostavljam, poznato, ja sam tada obavestio i Stoltenberga da sam posle tog događaja tu, iako se radi o teritoriji druge republike, naredio da se postavi jedan vod policije da čuva stanicu da nam opet neka baraba ne bi zaustavila voz da nam pobije građane.

SVEDOK:

            Ja ne komentarišem to iz teritorijalnog ugla nego iz ugla da su pobijeni Muslimani sa prostora Srbije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U Bosni i Hercegovini. Ne u Srbiji.  Da li vam je poznato da smo onda cenili da je to namerno bilo učinjeno da bi se izazvao sukob između Srba i Muslimana u Srbiji i preneo požar rata u Srbiji.

SVEDOK:

            Ja sam tada bio u vojnom zatvoru kada se to dogodilo ali znam da ta istraga nije baš sjajno vođena.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Neću da vas pitam o tome ako ste tada bili u vojnom zatvoru. A recite mi, molim vas, pošto sam vas pitao o te dve sednice vojnog vrha i predsedništva Bosne i Hercegovine o bezbednosnoj situaciji. Da li je tačno da je  Izetbegović da bi optužio da je JNA srpska, da nije više jugoslovenska, 91. godine naredio da se skloni vojna evidencija, da se spreči upućivanje vojnika iz Bosne i Hercegovine u JNA i da je u dogovoru sa Tuđmanom uputio opšti poziv vojnicima i starešinama da ne idu u JNA, odnosno da dezertiraju. Je li vam to poznato.

SVEDOK:

            Vojna evidencija se u to vreme svuda u svim republikama nalazila u sekretarijatima za narodnu odbranu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Tačno.

SVEDOK:

            I bilo je naređenje iz Generalštaba oko preuzimanja te evidencije i to naređenje nije ispoštovano jer su evidencije bile sklonjene. I tačan je poziv Tuđmana da se izvrši opstrukcija mobilizacije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, kada to datira. To datira od sredine 91. godine. I kod Muslimana i sa vrha Hrvatske insistira na opstrukciji JNA.

SVEDOK:

            Naročito od 15. septembra 91. godine i kasnije. Od početka ratnih dejstava po vojnim objektima u Hrvatskoj.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa dobro pošto smo ustanovili da na onaj vojni vrh koji sam pokazao ja vama, ja nisam mogao imati uticaja je li tako. Na generala Kadijevića nisam mogao imati uticaj, je li tako. 

SVEDOK:

            Mislim da niste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            General Kadijević je bio do januara 92. godine na funkciji, je li tako ili nije.

SVEDOK:

            Do 8. januara.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Do 8. januara 92. godine. Da li je dakle bilo bilo kakve mogućnosti da neko iz Srbije ili ja lično utičemo na promene koje su se dešavale tada. Bilo kakve promene kadrovske u vojsci.

SVEDOK:

            Do kraja 91. ja mislim da nije bilo mogućnosti. Bilo je pokušaja ali mogućnosti nije bilo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A ko je pokušao?

SVEDOK:

            Rekao sam za Zorana Sokolovića.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Šta je pokušala, jel rekao neko ime da treba da postavite ili smenite ili bilo šta ili se interesovao generalno za podatke.

SVEDOK:

            Generalno za ceo generalitet.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Interesovao se znači o opštim podacima, nije vam sugerisao i pokušavao da nekoga nametne i da nekoga odstrani. Je li tako ili nije.

SVEDOK:

            Pa prekinuo sam razgovor na samom početku tako da ne znam

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne znate šta bi bio razgovor koji ste prekinuli, koji se nije održao.

SVEDOK:

            Ne, ne. Ne znam kako bi tekao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A ne znate kako bi tekao? Dobro.

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A recite mi ko je kad je Kadijeić obrazlažući da je već u godinama i da mu nije najbolje zdravlje napustio, vi se sećate da je s tim obrazloženjem napustio mesto saveznog sekretara, da je njega nasledio Blagoje Adžić, jel tako.

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Je li Blagoje Adžić bio inače za vreme Kadijevića čovek broj dva u vojnom vrhu, je li tako.

SVEDOK:

            Jeste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            DA li je iko od nas uticao na postavljanje Adžića.

SVEDOK:

            Uticao je na njegov odlazak u penziju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

             A kad je otišao u penziju Blagoje Adžić.

SVEDOK:

            Pa i on posle 8. maja 92. godine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da li možemo da konstatujemo da prema onome o čemu vi svedočite do 8. maja 92. godine dok nije Blagoje Adžić otišao u penziju nije moglo biti teorijske mogućnosti da neko iz Srbije i ja lično utičem na vojsku JNA. Na JNA, jel tako ili nije.

SVEDOK:

            Nije tako. Ja sam već iznosio, nisam siguran da li je na privatnoj sednici ili otvorenoj ali nije problem i na otvorenoj da kažem. Naveo sam primer penzionisanja 33 generala u februaru 92. godine kada vam se obratio general Blagoje Adžić vezano za razloge penzionisanja mog zamenika. Dakle, on se ne obraća Branku Kostiću koji potpisuje ukaz nego vama.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Oprostite, hoćete li to objasniti molim vas. Da li dozvoljavate da se Blagoje Adžić  obrati meni da intervenišem kod Predsedništva jer ja te odluke ne donosim ili da se neko nekome obrati da interveniše računajući da će tome kome se obrati da na toga može da računa da će mu pomoći. U stvari u koje on želi da mu se pomogne.

SVEDOK:

            Ja mislim...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li dozvoljavate to ili smatrate da sam ja odlučivao da se penzionišete vi ili vaš zamenik ili bilo ko drugi.

SVEDOK:

            General Blagoje  Adžić je imao svoj autoritet i kao starešina i kao čovek.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Svakako.

SVEDOK:

            I on po tom autoritetu nije bilo spora da nije mogao da se obrati Branku Kostiću

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Odkud znate da se nije obratio Branku Kostiću.

SVEDOK:

            Pa zato što sam bio prisutan kada je vas nazvao i kada ste mu rekli da dođe.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, ali odkud znate da se nije obratio i Branku Kostiću i Bori Joviću i Bogiću Bogićeviću i svim drugim članovima Predsedništva tamo i meni kao predsedniku Srbije, odkud znate kome se sve on obratio. Zašto verujete da se samo meni obratio.

SVEDOK:

            Zato što je razgovor bio samo sa vama i nije spomenuo bilo koga drugog da je oko toga razgovarao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Sa mnom je razgovarao samo sa mnom a  da li je s drugim razgovarao, jel vi tvrdite da nije sa drugim razgovarao.

SVEDOK:

            Ne mogu da tvrdim. Tvrdim da mi to nije rekao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, možemo njega da pitamo. A tvrdite samo da vam nije rekao da je s drugima razgovarao.

SVEDOK:

            Znači da nije rekao da je razgovarao sa nekim.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            On je častan čovek i ja ne sumnjam u to da bi ovde nešto lažno rekao. Ali da nastavimo onda da li je upravo vezano za ovo dešavanje u Bosni i Hercegovini da li je tačno da je zaključeno na sednici Predsedništva da se sačini zajednički plan za razoružavanje svih paravojnih formacija u Bosni i Hercegovini koji je sačinjen 19.1.1991. godine.

SVEDOK:

            Ne, 24. decembra 91. je na sednici Predsedništva Bosne i Hercegovine vojnog vrha zaključeno da se taj plan napravi. Plan je razmatran 19. januara 92. godine sa MUP-om Bosne i Hercegovine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I šta je bilo sa tim.

SVEDOK:

            Naš je predlog zajednički bio i Uprave bezbednosti i MUP-a Bosne i Hercegovine da plan može uspeti samo ukoliko se pruži adekvatna politička podrška sva tri nacionalna lidera u Bosni i Hercegovini. I ta podrška nije bila pružena.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nisu mogli da se slože?

SVEDOK:

            Svaki je od njih tvrdio da je plan dobar ali da njegov oružje nema nego onda druga dva. I zbog toga što taj plan nije prihvaćen ja sam po toj osnovi išao na razgovor od 5. februara sa gospodinom Alijom Izetbegovićem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa dobro recite mi pre toga, molim vas, pošto ste pomenuli ovu Patriotsku ligu naroda i njene štabove i naoružavanje, ta Patriotska liga naroda to je bila muslimanska teroristička organizacija, je li tako ili nije.

SVEDOK:

            To ste me već pitali, ja sam vam rekao da ne mogu da dam generalno odgovor za celu organizaciju ali u organizaciji u svakom subregionalnom štabu postojala je specijalna diverzantska teroristička jedinica.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači formirani specijalni diverzantsko-teroristički vodovi. U svakom od ovih štabova te tzv. Patriotske lige naroda.

SVEDOK:

            Subregionalnim štabovima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Subregionalni teroristički vodovi.

SVEDOK:

            Da, diverzantsko-teroristički.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Diverzantsko-teroristički vodovi, a ta Liga naroda pod narodom podrazumeva samo Muslimane. Je li tako.

ODGOVOR:

            Ne, oni su u programskoj orijentaciji ostavljali mogućnost da svaki pripadnik naroda Bosne i Hercegovine može da učestvuje u Ligi. I bilo je pojedinačnih slučajeva u manjem broju, a bilo koji su se priključili u patriotskoj ligi naroda.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a da li je tačno, znači rekli smo, ja kažem teroristički, terorističke jedinice u svakom od tih stavova, vi kažete diverzantsko-terorističke.

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa da ne cepamo dlaku na pola, koja je razlika između toga. Da li je tačno da je Izetbegović u početku negirao postojanje ovih štabova. Međutim, kad ste mu predočili dokaze rekao je da će sprovesti detaljnu istragu i da će vinovnici biti kažnjeni, a, nije uradio ništa. Je li tako ili. Dakle, nekolko sam vam pitanja postavio. Je li tačno da je Izetbegović negirao? Je li tačno da je kad ste mu predočili dokaze, rekao da će ispitati, da će vinovnici biti kažnjeni i tako dalje.

ODGOVOR:

            Tačno je da je na počektu negirao. Kada mu je pokazan deo dokaza onda je rekao da zato nije znao i da će preduzeti mere i još je dodao da dok je on predsednik i dok se on pita da na JNA neće niko napasti. Po našim saznanjima u narednih mesec dana neke radnje su provođene po njegovom naređenju. Ispitivani su slučajevi zloupotrebe novca koji su prikupili bili za naoružanje i verovatno su tragali način gde smo prisutni i kako smo tu organizaciju otkrili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Je li on održao obećanje da neće niko napasti na JNA.

ODGOVOR:

            Na JNA napadnuto prvi put organizovano na Dom JNA u Sarajevu u vreme kada Izetbegović nije bio u Sarajevu, kada je bio u avionu kada se vraćao iz Lisabona.I tada je počeo opšti sukob JNA i Patriotske lige u Sarajevu. A sutradan će uslediti i Dobrovoljačka ulica.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači tada su počeli napadi i ubijanje pripadnika JNA.

ODGOVOR:

            Bio je jedan slučaj zarobljavanje 8 vojnika iz Sarajevskog garnizona za koje smo kasnije ustanovili da su likvidirani u gradskom parku i to su učinili pripadnici "zelenih beretki", dakle specijalnih sastava. Dobro, to su bili pojedinačni napadi, ali opšti napadi su krenuli od Doma JNA pa na dalje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači bilo je pojedinačnih napada posle tog pojedinačnih napada posle tog Izetbegovićevog obećanja, a ovaj opšti napad je bio kad je on bio u avionu iz Lisabona. Kolko je dugo on bio u Lisabonu da li znate.

ODGOVOR:

            Ja ne znam kad je otišao, znam kad se vraćao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Možete da pretpostavite valjda da je to bio jedan vrlo kratak odlazak u Lisaborn. I da to što je bio u avionu u trenutku napada nema nikakve veze sa odsustvom njegove odgovornosti za to. Patriotska liga naroda je bila pod njegovom komandom. Je li tako ili nije.

ODGOVOR:

            U političkom smislu iza toga je stajao znači u onom operativnom neposrednom, a delu Ejup Ganić.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A je li Ganić bio njegov zamenik?

ODGOVOR:

            Ali je on njegov zamenik.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Je li on preneo na njega funkciju vrhovnog komandanta i to preko televizije.

ODGOVOR:

            Jeste iz kasarne u Lukavici kada je bio tamo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Prema tome, Izetbegović je direktno odgovoran za zločine te tzv Lige naroda u vreme kad apsolutno niko nije ugrožavao nikoga u Bosni i Hercegovini.

MEJ:

            Mislim da svedok ne može da svedoči o tome. To je možda pitanje o kome treba da odluče raspravno veće međutim, zvuči kao da se uključuju prosude i zaključci koje bi trebao da donese koje optuženi pokušava da donese, a svedok bi trebao da potvrdi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ako možemo da budemo racionalniji. Da li je tačno da je 6.4.91 godine organizovano u Sarajevu ispred hotela "Holidej", miting za Jugoslaviju 6. aprila 1991. godine miting podrške za Jugoslaviju.

ODGOVOR:

            Ja nisam siguran da li je to 5 ili 6.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro nek bude 5 i 6. aprila. Da li je tačno da je na mitingu na kome je bilo oko sto hiljada ljudi što je za Sarajevo ogroman broj, među kojima rudari iz Ilijaša, Kaknja, Breze, koji su došli da podrže Jugoslaviju, da li je tačno da se iskoristila onda propaganda kako će u leđa mitinga da pucaju neki četnici iz prostorija Srpske demokratske stranke u hotelu.

ODGOVOR:

            To je bila isplanirana provokacija preko nekih pripadnika "zelenih beretki" koji su bili smešteni u zgradi tehničke škole pored Holideja in, i oni su opalili metak prema masi s leđa, a onda je protureno da pucaju iz Holidej ina kako su rekli četnici pripadnici SDS, jer su tu bile prostorije pre toga SDS koji je najvećim delom bio evakuisan.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Već su ih bili napustili.

ODGOVOR:

            Bilo je još ljudi unutra.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A recite ti koji su pucali što ste utvrdili i koje ste rekli da su "zelene beretke" samo da se zna ovde ko su te "zelene beretke".

ODGOVOR:

            "Zelene beretke" to je bio prvi naziv dok nije obelodanjen naziv Patriotska liga naroda. Karakteristični su bili po zelenim beretkama koje su u određenim prilikama stavljali i imali su zelene šalove za raspoznavanje. A ovo je jedinica koja je tu dejstvovala sa opštine Stari grad.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A je li to bio teroristički akt, ne samo provokacija, kako kažete, nego teroristički akt.

ODGOVOR:

            Ja sam izneo činjenice ne mogu da dajem ocene mislim da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Je li to bio prvi slučaj pucnjave s muslimanske strane da okrivi Srbe, a posle se sećate i reda za hleb i  Merkala 1, Merkala 2. Je li tu počela praksa da se ubijaju svoji ljudi, a okrive Srbi zato. Je li to bio prvi slučaj?

ODGOVOR:

            Ja ne znam kasnije za Merkale i sve to šta se događalo znam iz medija. Na ovom mitingu nije ubijen nego je ranjen jedan čovek.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To što je ranjen nije zasluga onoga što je.

MEJ:

            Pomozite nam kod sledećeg. Ovo su vrlo ozbiljne optužbe da se tvrdi da je jedna strana pucala na svoje vlastite pripadnike da bi dovela do provokacije. Možete li nam reći na osnovu kakvih saznanja vi to tvrdite. Pretpostavljam da ste u to vreme bili u Sarajevu.

ODGOVOR:

            Ne nisam bio u Sarajevu, imao sam organe bezbednosti u Sarajevu koji su uhvatili poruku preko radio uređaja koji su koristili zelene beretke da se počne sa akcijom. Iza toga je došlo do pucnja i došli smo i do televizijskog snimka gde je uhvaćen ja sada mislim da je to bio ovaj Caco po nadimku iz zgrade Srednje tehničke škole da nakon toga su izlazili. Znači, postojao je fono snimak iz radio saobraćaja i deo televizijskog snimka da izlaze iz Srednje tehničke škole. Onda tu je bio deo specijalne jedinice MUP-a koji je odmah upao u Holidej i znam za naređenje da se unutra sve polomi i da ništa ne sme ostati čitavo. Uhapšeni su ja mislim tri ili 4 lica koja su bila u prostorijama SDS i nikada nije izvršeno kriminalističko veštačenje kojim bi se dokazalo da su pucali, parafinska rukavica, čaure i ostali elementi dokazivanja i nakon toga su pušteni. Jedan od tih ljudi sada živi u Beogradu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, to su bili neki ne mnogo važni članovi SDS koji su se zatekli u prostorijama uhapšeni. Rečeno da su to ti koji su pucali onda bez objašnjenja pušteni. Je li tako?

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jer nisu imali čime da ih optuže, a vama je potpuno jasno i poznato da su to uradile "zelene beretke".  Je li tu ima kakve sumnje?

ODGOVOR:

            Nema. Imam i neka imena ko je predvodio akcijom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Je li Juka Prazina ušao u zgradu Tehničke škole.

ODGOVOR:

            On je u stvari bio taj koji je naredio pucanje iz zgrade škole.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ko je Juka Prazina, kažite samo da se zna kratko.

ODGOVOR:

            Jedan od kriminalaca lokalnih koji je pušten bio iz zatvora i koji se uključio u zelene beretke kao i na drugim prostorima gde su kriminalci korišćeni od Hrvatske pa do.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ja vas pitam sad za Juku Prazinu za kriminalce, jer je on bio tada u "zelenim beretkama". Je li to tako?

ODGOVOR:

            Tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A je li tačno da su u hotel upale Sandžaklije koje je predvodio Mirza Jamaković, inače inspektor SUP-a Bosne i Hercegovine.

ODGOVOR:

            Jeste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Oni su dobili zadatak da sravne hotel sa zemljom. Je li tako tamo prostorije SDS?

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Oni su uhapsili tu 3 što su se tu zatekli i posle ih pustili bez ikakvog objašnjenja. Je li tako? Sad trenutak da pomenem događaj u Dobrovoljačkoj ulici zbog upravo ove Izetbegovićeve strategije. Da li su prema sasvim pouzdanim saznanjima vojne službe bezbednosti u akciju u Dubrovoljačkoj ulici izveli pripadnici "zelenih beretki" takođe, a u operativnom smislu da li je tačno da je akcijom neposredno rukovodio Zaim Backović, zvani Zagi  koji je u to vreme bio zamenik komandanta teritorijalne odbrane, praktično kod Hasana Efendića koji je bio komandant štaba. Nekoliko sam vam pitanja postavio ali suština je događaj u Dobrovoljačkoj ulici? Ko ga je izvršio? I šta se dogodilo?

ODGOVOR:

            Izvršile su ga "zelene beretke" opštine Stari grad koje su bile pod komandom u operativnom smislu Emina Švakića, a Zaim Backović je bio da tako kažem na komandnom mestu u zgradi Predsedništva na 2 spratu u jednoj kancelariji, a gde je bio i sin Alije Izetbegovića Bakir i gde je dolazio Ejup Ganić radi praćenja situacije oko izvlačenja komande 2 vojne oblasti kroz Dobrovoljačku ulicu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, generale, nema nikakve sumnje da se ti zločini.

MEJ:

            Zaustaviću vas, došlo je vreme za pauzu. Sada ćemo napraviti pauzu na 20 minuta.

Pauza

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, da li je uopšte sporno da se tim zločinom u Dobrovoljačkoj ulici komandovalo direktno iz kancelarije Izetbegovića iz Predsedništva Bosne i Hercegovine po svemu onome što vi znate.

ODGOVOR:

            To nije bila kancelarija Izetbegovića, to je bila jedna mala kancelarija preko puta sale za sastanke.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kancelarija, ne mislim na njegovu sobu gde on sedi. Nego mislim na Predsedništvo Bosne i Hercegovine, gde je on bio predsednik Predsedništva, zgrade koja predstavlja njegovo sedište.

ODGOVOR:

            Da.

TUŽBA:

            Pre nego što idemo dalje, želeo bi reći jednu stvar. Ne nameravam zaustaviti ovu liniju ispitivanja. Međutim, Veće zna da se svedok nije bavio Bosnom prilikom svog glavnog ispitivanja i to iz razloga koji nam je objasnio kad se spremao da počne svedočiti. Pitanja koja se sada postavljaju o Bosni će sigurno uticati i na vreme, i na opseg dodatnog ispitivanja jer, se sada pokriva cela ta tema.

MEJ:

            U redu mi nećemo zaustaviti ovu liniju ispitivanja zato jer ona može biti relevantna za pitanja koja tek trebamo pokriti. Prema tome, o tome se mora govoriti. Izvolite gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Mej, u vezi sa ovim što gospodin Najs maločas kaže mislim da je veoma relevantno da se ustanovi kako su počeli napadi u Bosni i Hercegovini.

MEJ:

            Nećemo vas zaustaviti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Da li je tačno da neposredno na terenu jedinicom "zelenih beretki" komanduje Mustafa ... zvani Talijan, a jedinicom Patriotske lige naroda koju smo već definisali Stari grad komanduje Emir ... a po vertikalnoj liniji na terenu je bio počinjen Hasanu Čengiću. Je li tako.

ODGOVOR:

            Ja ne znam za ovu vertikalnu liniju da je to potčinjeno Hasanu Čengiću. Ova dva lica koja ste naveli imali smo ta saznanja a znam za dolazk Hasana Čengića u zgradu Predsedništva nakon prenošenja komandne funkcije na Ganića.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, kad govorite o prenošenju te glavne funkcije, da li je tačno da kada je 2. februara uveče u vreme napada na Dom JNA iz Zenice u Sarajevo došao Fikret Abdić i obratio se preko RTV narodu apelujući na mir, to je bilo oko 19,55 sati. Nakon 20 minuta iza toga iz Lukovice se iz televizije javlja Alija Izetbegović i sva predsednička ovlašćenja prenosi na Ejupa Ganića, praktično Ganić postaje vrhovni komandant. Je li to tako.

ODGOVOR:

            Ne  2. februara, verovatno je lapsus, 2. maja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, 2.5. Tačno.

ODGOVOR:

            Tačno je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je napadom na vojnu kolonu u Dobrovoljačkoj ulici komandovao Ganić, koji je kasnije javno istupao s tezom koja potvrđuje da je on u stvari komandovao.

ODGOVOR:

            Ja znam da je dolazio u ovu komandnu sobu odakle, su išle veze prema jedinicama na terenu i znam kasnije za njegove izjave da nije bilo dogovoreno navodno da izlazi cela komanda 2 armije sa generalom Kukanjcem ... da se izvrši samo zamena generala Kukanjca za Aliju Izetbegovića i da uopšte nije bilo dogovora da izlazi Vojska iz komande. Da je trebala tamo ostati blokirana.I time je pravdo zašto je izvršen napad na tu kolonu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ta kolona vojske koja je izlazila iz kasarne nije vršila nikakve borbene aktivnosti, ona se jednostavno izvlačila iz kasarne koja je bila blokirana.

ODGOVOR:

            Iz kolone niko nije opalio ni metak.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da su starešine i vojnici bili izvučeni iz vozila da su odmah ubijena 4 oficira i jedna žena, jedan mladi vojnik, dok su ostale prebacili u fiskulturni dom gde je vršeno njihovo ispitivanje od strane komandanta vojne policije Kerima Lončarevića i Fikreta Muslimanovića, bivšeg pukovnika JNA.

ODGOVOR:

            Fikret Muslimović. Ne Muslimanović. Tačno je to.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da u vezi likvidacije i spaljivanja 8 vojnika JNA u gradskom parku prema pouzdanim saznanjima hpšenje ovih vojnika i kasnije likvidaciju i spaljivanje izvršio čovek pod pseudonimom Mišo, inače pripadnik vojne policije te tzv. Patriotske lige naroda, uz neposrednu asistenciju Ismeta Bajramovića, zvani Ćelo, inače kriminalca, koji je pre toga pušten iz zatvora radi priključenja "zelenim beretkama".

ODGOVOR:

            Naveo sam ja taj događaj već ranije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, tačno je.

ODGOVOR:

            To su operativna saznanja koja su lica izvršila likvidaciju, a tačno je da je osam vojnika likvidarano.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da je Izetbegović 26. aprila 92 u Skoplju, na sastanku s Brankom Kostićem između ostalog, tu se razgovaralo o svim aspektima, rekao da u Bosni i Hercegovini nema paravojnih sastava, a da kad mu je predočena naredba Hasana Efendića kao novog komandanta bosanske TO kojom je naređenja blokada svih vojnih objekata u Bosni i Hercegovini, napada na jedinice koja bi pokušale da izađu iz tih objekata odgovorio da je to učinjeno bez njegovog znanja i saglasnosti.

ODGOVOR:

            Ja nisam bio na tom sastanku i ne znam kako je protekao. Znam za to kako je general Blagoje Adžić nas informisao kada se vratio sa sastanka.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Je li vas tako informisao.

ODGOVOR:

            Jeste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da ste vi vodili sa Izetbegovićem razgovor 5. februara 92. u Sarajevu.

ODGOVOR:

            Jeste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno da je nakon neuspelog dogovora sa MUP-om Bosne i Hercegovine da izvrši razoružanje paravojnih sastava BiH znači Generalštab odlučio da vi u razgovoru sa Izetbegovićem njemu predočite saznanja i činjenice vojne službe bezbednosti o pripremama ove tzv Patriotske lige naroda za napade na JNA.

ODGOVOR:

            Delimično su tačni razlozi zbog čega sam išao na taj razgovor. Jedno zato što nije prihvaćen onaj plan od 19. januara,  a drugi je što smo nakon toga poslali informaciju za 4 člana ondašnjeg predsedništva SFRJ i predlagali preduzimanje samostalne akcije razoružavanja. Međutim iz Predsedništva su vraćene informacije na kojima nije bilo nikakvog stava.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A, dobro, recite mi u vezi sa ovim pripremama tzv Patriotske lige naroda za napade na JNA da li je tačno da je u toku razgovora Izetbegović dugo odbijao da takva organizacija uopšte postoji na teritoriji BiH i kad mu je tek predočen deo orginalne dokumentacije rekao je da se ti paravojni sastavi sada objektivno ne mogu razoružati.

ODGOVOR:

            Mislite na razgovor sa mnom?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da.

ODGOVOR:

            Tačno je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da je tada rekao da se mora obezbediti da oni ne napadaju i ne blokiraju JNA, ali da je u stvari onda u drugoj polovini aprila upravo komandant teritorijalne odbrane napisao direktivu o opštoj blokadi JNA u Bosni i Hercegovini. Je li to tako ili nije.

ODGOVOR:

            Jeste opštu blokadu vojnih objekata u BiH.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li imate, generale, bilo kakva saznanja o naoružavanju HDZ na području Slavonskog Broda i SDA na području Dervente, u toku 91 i 92 godine dok ste vi bili na funkciji.

ODGOVOR:

            Pa imali smo podataka na celom tom prostoru.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je poznato ko su Mujkić Rešad i Šefik.

ODGOVOR:

            Ja znam za to ime Šefika, ja mislim da je prezime Mujić. Ne znam Rešida.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je išta poznato o dva kamiona šlepera ljubljanske registracije koju su marta 92. godine stigli u Slavonski Brod i odatle u pratnji MUP-a BiH prebačeni u Derventu.

ODGOVOR:

            Nisam imao ta saznanja, ne mogu da se setim toga.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je poznato ko je Petar Očeušanin.

ODGOVOR:

            Bio je Očaušanin, organ bezbednosti. Ja mislim u garnizonu Brčko, ako se ne varam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Organ bezbednosti u garnizonu JNA u Derventi upravo kad su ovi kamioni došli. Kad je ovaj transport se dogodio.

ODGOVOR:     

            Moguće da je bio u Derventi. Znam da je bio na tom prostoru.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je poznato da je Rešad Mujkić u to vreme bio predsednik SDA za Slavonski Brod i potpredsednik SDA za celu Hrvatsku.

ODGOVOR:

            Ne mogu toga da se setim.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato da je vlasnik privatnog preduzeća Kolt bio upravo taj Rešad Mujkić iz Dervente, i da je to preduzeće kupilo od proizvođača 1.798.350 komada pištoljske municije raznih kalibara i vrsta tada. Bila je informacija tada.

ODGOVOR:

            Nije bila informacija. To je bio deo koji je lansiran kroz kampanju oko navodnog naoružavanja preko Muslimana naoružavanje Hrvata na tom prostoru. Ja zato ne znam nemam operativnu informaciju o tome.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a da li vam je onda poznat vaš izveštaj od 5. avgusta 91. godine, koji ste podneli Generalštabu o stanju evo ja imam ovde gore piše rukom Izveštaj načelnika uprave bezbednosti Generalštabu. Štabu vrhovne komande JNA Ace Vasiljevića, 5.1.91. godine, a ovo je otkucano piše teze za izlaganje načelnika Uprave bezbednosti SSNO u Generalštabu,  5. avgusta 91. godine. Da li se sećate tog vašeg izlaganja i situacije koju ste opisali.

ODGOVOR:

            Ne sećam se toga. Sećam se da imam 6. avgust,   zapisan.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Moguća je greška kod vas, jer ovde piše 5. avgust. Možda je sastanak bio 6. avgusta.

ODGOVOR:

            Ne znam šta je tema.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa evo šta piše u vašem izveštaju. Ja ću vam pročitati, pa ćete mi reći a daću vam ga da pogledate. Govorite o tome da je u Hrvatskoj JNA proglašena okupatorskom i da treba očekivati da će u narednom periodu činiti velike napore da se JNA imenuje kao agresor. Vrhovništvu Hrvatske se veoma žuri da isprovocira rat sa JNA kako bi Hrvatsku prikazala kao žrtvu agresije i time izazvala vojnu intervenciju zapada i zaštite "demokratije". Verovatno je to jedan od osnovnih razloga što na kriznim područjima po "nahođenju" zapovednika snaga MUP-a i ZNG mučki napadaju jedinice JNA. Da li se sećate toga.

SVEDOK:        

            Ja mislim da ja takav izveštaj nisam sastavio. Ako postoje takve belške negde, to bi moglo da bude izlaganje nekog od rukovodilaca SSNO koje sam beležio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, izlaganje nekog rukovodilaca. Daću vam ja sad ove teze da pogledate pošto ovo kažete da su ovo teze vašeg izlaganja upravo na tom sastanku. A da li su tačne ove činjenice i ocene koje se iznose prema vašem saznanju.

SVEDOK:

            Nisu one sporne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim?

SVEDOK:

            One nisu sporne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nisu sporne?

SVEDOK:

            Nisu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro.

MEJ:

            Dozvolite da svedok vidi ovaj dokument tako da možemo to da pojasnimo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Evo pojasnićemo, samo bih hteo da pročitam još nešto. Ovde kaže u BiH legalni i legitimni organi vlasti BiH su ponovo za 7 dana prolongirali slanje regruta u JNA, stranačko paravojno organizovanje  SDA, HDZ i SDS u završnoj fazi. Napadi na JNA od lidera HDZ i SDA su sve drskiji. Jedinice JNA posebno u Bosanskoj Krajini pod neprekidnom su agenturnom osmatračkoj delatnosti hrvatske obaveštajne službe. Glavni inicijator antiarmijskih delatnosti u BiH je ministar odbrane, BiH i ....sporazum između SDS i NBO ima perspektivu ako Alija Izetbegović prihvati ovu realnost. Tu je trebalo da se smiri situacija.

SVEDOK:

            Tog dela se sećam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A onda govorite i u Srbiji o delatnosti nekih opozicionih partija kako Srbi nemaju interes da budu pod simbolom komunističke JNA, tu citirate Srpski pokret obnove, kažete da sve to ima za cilj da se JNA kompromituje i razbije istovremeno stvaranje srpske nacionalne garde, stvori paravojna formacija koja će silom preuzeti vlast u Srbiji a JNA ukinuti. O tome šta SPO namerava da uradi sa aktivnim vojnim licima JNA javno govori, citirate: zadržaćemo u srpskoj gardi oficire do čina kapetana, lekare, inžinjere viših činova. Sa ostalima ćemo se obračunati na svoj način itd. Da li se toga sećate.

SVEDOK:        

            Ovog zadnjeg dela ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Evo pogledajte ovo je vaš, ovo su teze od vašeg izlaganja, verovatno će vas podsetiti. Ovo što sam vam citirao na kraju je 3 strane gde govorite o napadima MUP-a mučki napadaju jedinice JNA, Ministarstvo unutrašnjih poslova i zbor narodne garde, na kraju treće strane to što sam vam citirao o mučkim napadima. Možete da pogledate ceo dokument.

MEJ:

            Generale, pogledajte molim vas ovaj dokument kako bi osvežili pamćenje o njegovom sadržaju a nakon toga će vam i veće uputiti nekoliko pitanja o njemu. Generale recite nam pre svega šta je taj dokument koji ste upravo gledali.

SVEDOK:

            Ja se dokumenta u ovoj formi ne sećam uopšte.  Ovde nema ni mog rukopisa. Ovo je napravljeno kao neke teze za izlaganje. Ja sam obično sva svoja izlaganja beležio u svojoj radnoj belešci. I retko sam imao kucani tekst i da sa kucanog teksta nešto pričam. Ali ja sam rekao da deo nečega ovde što je optuženi pročitao je ovaj tačan ali teze ovakve ja opet kažem, ja sam pisao u svojoj beležnici i relativno dobro pamtim da sam ja tražio da mi neko drugi pripremi te teze za referisanje. To nije bio moj stil rada, to znaju svi u upravi koji su me poznavali. Ja sam uvek sam spremao sve što sam trebao da izlažem i to sam pisao u svojoj belešci. Da imam beležnice mogao bih da pogledam ali meni taj 5. avgust ne prolazi. Prolazi mi 6. avgust. To je prvi datum kada je, pamtim ga po tome što je tog dana su dobijeni prvi put podaci o ilegalnom oružju u luci Kostanca. I tad sam imao sastanak kod generala Kadijevića. Znači ne mogu, sad bi morao da pročitam ceo tekst pa da vidim da li nešto odgovara ili ne odgovora, ponavljam ja ovakav tekst nisam nosio niti sam izlagao na sastanku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro da li ima ...

MEJ:

            Samo trenutak. Da li u ovom dokumentu postoji nešto što se može povezati sa vama, neki detalj koji pokazuje da je to vaš tekst.         

SVEDOK:

            Ne, ja tekst nisam pročitao ceo. Znači kategorički stoji da ga ja sastavljao nisam. Ovaj tekst ima karakter možda pripremanja nekog tima da se meni da ta je to što ja treba da referišem. Znači ponavljam ovakav tekst nikada, ne samo ovaj nego bilo koji drugi nisam imao kao kucani tekst koji sam nosio na sastanak i izlagao. Za sastanke sam se pripremao najčešće sam, to sam beležio u različitom obimu u svojoj radnoj beležnici a kada sam izlagao nisam čitao nego sam diskutovao živom reči.

MEJ:

            U redu.

SVEDOK:

            Dozvoljavate još da dodam. Uobičajeno je u proceduri u upravi bezbednosti da ako bi ovo kucano bilo za načelnika uprave, onda mora obavezno da stoji vojna tajna, strogo poverljivo, primerak broj taj i taj. Znači sasvim sigurno gore u desnom uglu to je rutinska jedna stvar koja se stalno kucala. Ne mora da bude štambilj da se zavede ako se to daje na primer kao neki radni materijal ali oznaka tajnosti stoji. I neuobičajeno je da na kraju teksta na levoj donjoj strani nema inicijala lica koje je tekst sastavilo i lica koje je to kucalo.

TUŽBA:

            Časni sude, molim da se svedoku tokom sledeće pauze da prilika da u potpunosti pročita ovaj dokumenat jer taj dokumenat ima 5 stranica i zato bi bilo dobro da ga tokom sledeće pauze on temeljito pročita, da mu se pauza možda i produži jer bi nam to bilo od koristi.

MEJ:

            U redu. Sada ćemo ovaj dokumenat označiti za identifikaciju, međutim pre toga imamo tu još jedan dokumenat koji potiče od optuženog a to je čini mi se nacionalna struktura generala JNA. To će dobiti sledeći dokazni broj a ovaj dokument koji je sada kod svedoka će dobiti broj koji sledi nakon toga.

SEKRETAR:

            Da, časni sude. Popisi će dobiti broj dokazni predmet odbrane 101 a dokument o kojem govorimo 102, označen samo identifikacijom.

MEJ:

            Generale, molim vas da tokom sledeće pauze pažljivo pročitate ovaj dokument. Bilo bi dobro da to učinite sasvim bezbrižno. Izvolite, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da stavimo na stranu formalni izgled tog dokumenta, jer na njemu piše "teze za izlaganje načelnika uprave bezbednosti". To ste bili vi, ali da stavimo na stranu, ja neću da polemišem o tome je li to vaš dokument ili nije. S obzirom na to da vam je gospodin Mej dao uputstvo da pročitate u pauzi, molim da imate u vidu da ću vam postaviti pitanje sa stanovišta sadržine onoga što piše u tim tezama je li to tačno ili nije s obzirom na to vreme o kome se referiše u tom dokumentu je li to tačno ili ne. Vi ste rekli da je tačno ono što sam vam citirao, ali pročitajte ceo dokument pa ćete moći da mi odgovorite je li to tačno ili nije.

SVEDOK:

            Jedan deo sam rekao da je tačan koji sam prepoznao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, prepoznali ste jedan deo. Prema tome, zamoliću vas posle pauze da kažete šta tu na primer nije tačno, jer bitna je materijalna istina a ne forma dokumenta koju ste mogli i zaboraviti ili vam neko napravio teze ili nije itd. Cilj mog pitanja nije to, nego sadržina o kojoj se govori u tome. A da li u to vreme, da li je tačno, znači ovo smo videli ničim izazvani napadi na JNA, ovaj Dom JNA, pa Dobrovoljačka ulica itd., da li je tačno da su u to vreme  hrvatske jedinice upale u Bosnu i Hercegovinu i izvršile likvidaciju Srba nešto kasnije naravno od toga, ali to je bio prvi veliki napad u selu Sjekovac, Bosanski Brod, 27.3.1992. godine.

SVEDOK:

            Tačno je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jel to bio prvi napad oružanih formacija Hrvatske na teritioriju Bosne i Hercegovine i uopšte prvi napad bilo kakvih oružanih formacija izvan Bosne i Hercegovine na teritoriji Bosne i Hercegovine.

SVEDOK:

            Pre toga je porušen most u Orašju na Savi koji je spajao Bosnu i Hercegovinu sa Hrvatskom i mislim da je bilo vatrenih dejstava sa prostora Hrvatske prema bosanskoj strani ali ovaj veći upad ja mislim da je to bio jedan od prvih upada.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da je dejstva izvodila 108. brigada Zbora narodne garde koja je operisala na teritoriji Slavonskog broda i da je komandant te, tzv. Patriotske lige naroda za severoistočnu Bosnu Vahid Karaveljić, kasnije general u BiH, posedovao originalnu dokumentaciju o nabavci oružja i municije za jednice Patriotske lige naroda oko Zvornika upravo iz skladišta te brigade. Te brigade, 108. brigade Zbora narodne garde koja je upala na teritoriju Bosne ...

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, postavite jedno pitanje pa onda drugo. Šta želite da svedok sada odgovori?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Prvo, da li je tačno da je po vašim saznanjima dejstva izvodila 108 brigada Zbora narodne garde?

SVEDOK:

            Jeste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno da nabavka oružja i municija za jedinice te tzv. Patriotske lige naroda, takođe, potiču iz skladišta te brigade, za reon Zvornik?

SVEDOK:

            Prema dokumentaciji koja je pronađena kod, tada, kapetana, Karavelić Vakida, tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Hvala vam. A, recite mi da li je tačno da upad je u Bosanski Brod tada izvršen sa tridesetak vozila, 15 tenkova, onda se u selu Sjekovac likvidirane srpske porodice Zečević, Bašić, Radovanović?

MEJ:

            Samo trenutak. Prvo, 30 vozila, 15 tenkova, da li znate da li je to tačno?

SVEDOK:

            Ja ne mogu sada da dam precizan podatak koliko je bilo tenkova, koliko vozila, niti poimenično ove porodice koje su navedene koje su likvidirane, ali znam da je to bila jedna jača borbena grupacija, da je bilo oklopnih vozila i znam za zločin koji je počinjen na lokalnim Srbima koji su posle toga, tela su bačena u Savu, ali nemam ove detalje koje je optuženi navodio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, možemo onda da idemo dalje. S obzirom na to da su i hrvatsko vrhovništvo i Izetbegović hteli u to vreme rat i na Kosovu, da li je tačno da je služba bezbednosti vojske još mnogo ranije otkrila prve ilegalne grupe na Kosovu u okviru JNA?

SVEDOK:

            Jeste, te su grupe, prva je grupa u JNA otkrivena negde početkom 81. godine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači, još su 81. godine otkrivene.

SVEDOK:

            Znači, pre početka demonstracija na Kosovu, 11. marta, otkrivena je prva ilegalna grupa u JNA od nekih dvadesetak i nešto članova, čije je jezgro bilo u Sarajevu, u garnizonu Sarajeva.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A, da li je tačno da je vaša služba 84. godine otkrila vojno organizovanje albanske emigracije u svetu sa centrima u zemlji?

SVEDOK:

            Da, u julu 84. godine otkriveno je objedinjavanje svih ilegalnih organizacija na Kosovu, koje je izvršeno 17. februara 82. godine i naziv te nove objedinjene organizacije bio je Pokret za albansku Socijalističku Republiku Jugoslaviju ili skraćeno PASRJ.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da je vaša služba 90. otkrila ilegalan uvoz oružja na Kosovu i dokumentovala ga?

SVEDOK:

            Ja sam govorio o uvozu pištolja preko firme "Kinteks" na Kosovo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno, generale, da 90.-te, 91. ni generali, ni oficiri JNA nisu se bavili politikom već su profesionalno obavljali svoju dužnost očekujući da Predsednišvo SFRJ i politički faktori nađu politička rešenja?

SVEDOK:

            Po onome što je meni prisutno to je tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je vama poznato ime Čandića, koji je bio organ bezbednosti kod vas?

SVEDOK:

            Jeste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Želim da vas pitam, ne u vezi s njegovim iskazom, jer to nije vaš posao, nego u vezi samo s jednim delom njegovog iskaza gde je on navodno citirao vas. Naime, on je ovde rekao da ste vi na jednom sastanku organa bezbednosti ljutito govorili kako Milošević  sprovodi aktivnost da mu generali JNA potpisuju neku lojalnost. Pošto sam to prvi put čuo, molim vas da mi odgovorite na pitanje je li tačno da ste vi govorili o tome da Milošević traži od generala JNA da mu potpisuju lojalnost?

SVEDOK:

            Nije tačno uopšte.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Onda mogu da preskočim nekoliko pitanja. Kad govorite o oficirima koji su bili u Vojsci Republice Srpske ili u Vojsci Republike Srpske Krajine, i uopšte u tim događajima, u vreme o kome vi možete merodavno da svedočite, da li je tačno da je upravo vaša uprava bezbednosti koristila priliku da kad neki bivši pripadnik JNA dođe da obiđe porodicu iz Republike Srpske Krajine ili Republike Srpske, da ga pozovete na neformalan razgovor da bi se obavestili o stanju, prikupili informacije, itd. Pošto nisu imali nad njima neke komandne ingerencije da su koristili razne neformalne mogućnosti kada neko dolazi da s njim kontaktiraju i prikupe informacije iz tih neformalnih razgovora. Je li to tačno?

SVEDOK:

            Ja tada nisam bio u Vojsci Jugoslavije, a po onome što mi je poznato njih niko nije ni pozivao da dođu kod svojih, ranije pretpostavljenih, na te razgovore, ali mi je poznato da su oni sami dolazili, verovatno i radi zainteresovanosti, da li će biti mesta za njih ponovo u Vojsci Jugoslavije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da je generala Mladića kao visokog oficira JNA, a inače iz Bosne, na mesto komandanta štaba Vrhovne komande, odnosno komandanta štaba Republike Srpske,  imenovalo rukovodstvo Republike Srpske?

SVEDOK:

            Ne znam ko ga je imenovalo. Nije mi to poznato.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Još samo da vas pitam za još jedan navod Čandića za koji biste morali znati, on je govorio o rezervnom vojniku JNA koji se zvao Goran Nikolić. On je rekao da je on likvidirao četiri vojnika, nakon čega je po Čandiću samo formalno uhapšen, a zatim pušten na slobodu. Pošto mi se ovo činilo neverovatno, ja sam zabeležio da vas pitam kada dođete da svedočite, da li je bilo moguće da neki vojnik likvidira nekog vojnika u JNA, pa da ga samo formalno uhapse i puste ga na slobodu, i da li uopšte nešto znate o tom događaju?

SVEDOK:

            Ja za takav događaj da je Goran Nikolić likvidirao četiri vojnika ne znam. Znam da je on likvidirao četiri zarobljenika garde.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Zbora narodne garde?

SVEDOK:

            Jeste, zbora narodne garde.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Bez obzira opet se svodi na ...

SVEDOK:

            Ali, ovaj, iza toga, on je priveden, saslušan i pod krivičnom prijavom predat vojnom pravosuđu. I u vojnom zatvoru je bio sve do prestanka onog stanja neposredne ratne opasnosti kada je predat pravosuđu u nadležnosti i znatno, znatno kasnije sam saznao da je bio i kažnjen, ne znam kojom kaznom. Znači, nije tačno da je pušten nakon ispitivanja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Tu je suština pitanja, jer ako je neko napravio zločin, pa ga neko formalno uhapsi i pusti onda je na neki način njegov saučesnik, je li tako?

SVEDOK:

            Sasvim tako.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            On je, takle, uhapšen, bio u zatvoru vojnom, posle predat civilnom pravosuđu i osuđen?

SVEDOK:

            Kasnije sam saznao da je osuđen, znači tada nisam bio u toku šta se događa jer sam penzionisan.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li znate nešto o tvrdnji Čandića da su pripadnici JNA u selu Ljubača, kod Tuzle, ubili komandira voda vojne policije Albanca, a prema podacima koji su meni dostavljeni istina je da je taj komandir voda vojne policije ubijen na barikadi koji su postavili muslimanski ekstremisti kada je intervenisao oko razoružanja vojnika JNA koji su prevozili hranu. Da li znate nešto o tome?

SVEDOK:

            Znam i detalje oko toga. Tačno je ovo što ste vi naveli, znači, prvo su razoružani vojnici i oduzeta im je hrana koju su prevozili u skladište, a onda je intervenisao komandir voda vojne policije, taj poručnik Albanac, i on je na toj barikadi ubijen.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ko ga je ubio?

SVEDOK:

            Ja ne znam imena ovih, iz  lige naroda koji su držali barikadu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači, ubili ga muslimanski ekstremisti koji su držali barikadu?

SVEDOK:

            Jeste. A njima je nadređeni bio tada kapetan Karavelić Vakid i nakon toga je Karavelić uhapšen i još tri oficira iz njihovog štaba koji je bio tada u Živinicama.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, i to smo onda razjasnili. A, recite mi, molim vas, da li je tačno da u JNA nikada nije donosena nikakva odluka o formiranju armije Republike Srpske ili kako su oni govorili armije bosanskih Srba, ni na kakvom nivou unutar JNA niko nije planirao osnivanje armije Republike Srpske, to je bila stvar Republike Srpske. Dakle, moje pitanje je, da li je neko u JNA doneo bilo kakvu odluku o osnivanju armije Republike Srpske?

SVEDOK:

            Meni nije poznato da je bilo ko iz JNA radio na tome. Znam čak za jedan insert iz razgovora koji je prepričao, ovaj, general Adžić po povratku iz Skoplja na sarajevskom aerodromu sa, ja mislim, Karadžićem i Koljevićem, koji su se interesovali za sadržaj razgovora, dogovora u Skoplju prethodnog dana, 26.-og. I da su oni tada, prema interpretaciji generala Adžića likovali da će dobiti svoju državu, a da će JNA postati njihova vojska i to je sa jednim potsmehom govorio o toj njihovoj ideji, generala Blagoja Adžića, znači, nije da nije JNA učestvovala u tome, nego po ovoj interpretaciji se vidi da je to smatrano čak i apsolutno nemoguće.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Vi ste, generale, govorili o nekom sastanku kod mene marta 92. Ja lično nemam tako dobro pamćenje kao vi, ali koliko se ja sećam upravo Zoran Janaćković, koga ste pomenuli, je tražio da vas ja primim jer raspolažete nekakvim informacijama koje želite da mi iznesete. Je li to tako bilo?

SVEDOK:

            Ja ne mogu da kažem ko je predložio, ja sam opisao kako sam kod vas došao. Znači, rekao mi je Zoran Janaćković, znači doslovno šta mi je rekao, "šef hoće da te vidi".

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro.

SVEDOK:

            Šta je tome prethodilo ja ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Tome je prethodilo da je on meni objasnio da vi imate neke informacije koje želite da mi saopštite. Je li tačno da kada ste došli kod mene, ja vas nisam pitao ništa, nego sam rekao evo slušam vas, izvolte generale, šta imate.

SVEDOK:

            Prvo, Zoran Janaćković, u to vreme nije načelnik Resora državne bezbednosti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To i ne tvrdim, već je bio u Ministarstvu inostranih poslova.

SVEDOK:

            To sam hteo da kažem, da ja sa njim nisam komunicirao niti mogao da mu stavim doznanja da imam neke informacije. A opisao sam kako je razgovor tekao i stoji da ste vi tada rekli da nemate šta da me pitate, ja sam iscrpno referisao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A, slušao sam šta imate da mi kažete, je li tako? Je li tačno da ste mi onda govorili o uticaju stranog faktora i o održavanju budućih demonstracija marta koje su planirane bile za 9. mart 92. godine? Je li tačno da je između onih i iza onih prvih i ovih drugih stajao strani faktor, prema informacijama koje ste vi imali?

SVEDOK:

            Ja ne mogu decidno da se setim šta sam sve referisao, ali je sigurno da sam govorio o aktivnosti stranog faktora, i sigurno je da je najveći deo izlaganja bio upravo posvećen našim saznanjima iz vojne službe o tome kako će proteći demonstracije. Jer, poznato je vama da smo ja i general Blagoje Adžić u februaru imali kontakt sa Vukom Draškovićem, upravo radi upozorenja da se ne izaziva građanski rat u Beogradu na ulicama, kroz rušilačke demonstracije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, sada na stranu šta ste mi tada vi dali kao informacije. Pitam vas da li vam je poznato da je iza tih devetomartovskih demonstracija stajao strani faktor? I 91. i 92. godine?

SVEDOK:

            Znate kako, svi se ti ljudi, imali iz, čelni ljudi iz opozicije imali brojne kontakte sa raznim stranim predstavnicima i sada ja ne mogu da dam precizno ocenu i da kažem da je ta i ta služba njima naredila da organizuju demonstracije, ali je evidentno da su oni bili u kontaktu sa raznim stranim predstavnicima, od diplomatskih pa do drugih.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da ne idemo dalje, pošto očigledno ne želite dalje da idete na taj teren. Da li sam ja od vas tražio bilo kakve informacije o generalskom kadru, o neke specifične informacije o vojsci ili bilo šta drugo, da li sam tražio da me o bilo čemu vi dalje informišete?

SVEDOK:

            Ne, niste ništa konkretno tražili od ovoga što ste sada naveli, samo ste rekli da ja radim neke informacije u upravi, da to znate i da biste voleli da ih vidite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Koliko se ja sećam, a čini mi se da ste i vi rekli, a pretpostavljate da ja dobijam informacije koje izlaze iz vaše službe, a da sam vam ja rekao, a ja nikakve informacije vaše službe ne dobijam, i da verovatno tu negde ima neka, kako bih rekao, neki filter koji te informacije zaustavlja. Je li tako bilo ili nije?

SVEDOK:

            Pa ne, nije tako. Decidno ste rekli, ja sam vam odgovorio da svaki dan dostavljam informacije MUP-u Srbije, MUP-u Crne Gore i Saveznom MUP-u. A vi ste rekli da nešto od toga dobijate, ali da niste sigurni da li vam nekada nešto i sklone, pa biste zato voleli da vam ja dostavim informacije. Ja sam vam rekao da ako ne dobijete informaciju i 1. maja, na državni praznik, znači da su vam sklonili, jer svaki dan radimo informaciju i svaki dan dostavljamo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. A, da li ste bilo kada vi lično prisustvovali da sam ja zvao bilo kog generala na razgovor? Da li imate saznanja o tome da sam zvao bilo kog generala iz Vojske Jugoslavije ili JNA na razgovor?

SVEDOK:

            Pa, ja ne znam za to, znam šta mi je rekao general Adžić kada sam se ja njemu javio da treba da idem kod vas na razgovor.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, šta vam je rekao general Adžić?

SVEDOK:

            Doslovno mi je rekao, "Hvala ti što si mi to rekao kao čovek, ali ja znam da Slobodan njih poziva i siguran sam da si ti prvi i da ćeš biti poslednji koji mi je to rekao".

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači, niko mu do tada nije rekao, ali on pretpostavlja da ja nekog pozivam?

SVEDOK:

            Ne, rekao je da zna, a ne da pretpostavlja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ajmo onda da rasčistimo ovo sa generalom Stevanovićem, Božidarom?

SVEDOK:

            Taj deo je bio na privatnoj sednici.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ne znam da li da preskočim onda ili da?

MEJ:

            Pređimo na zatvorenu sednicu.

 

(Posle zatvorene sednice)

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Generale, da se vratimo na Kosovo, samo ne sada sa stanovišta onih pitanja koje smo na početku razgovarali nego sa opšteg stanovišta.

            Da li je tačno da smo na Kosovu imali terorizam, i to ne samo UČK-a već i mnoge druge terorističke organizacije, i da je 99. godine, dakle i u vreme kada ste vi bili reaktivirani, vojska na Kosovu bila suočena sa dobro organizovanim terorističkim jedinicama, naravno, ne samo s njima već i sa agresijom NATO pakta koja se događala paralelno, istovremeno?

SVEDOK:

            Ja sam imao saznanja iz kontakta sa nekim licima koja su poznavala stanje na Kosovu. Još od 97. godine da je tamo objektivno konstituisana paravojska koja je postavljena gotovo na čitavom prostoru Kosova i Metohije i da su to bile jake i dobro naoružane snage. I znao sam za neke oficire koji su ranije bili u JNA, koji su bili suđeni zbog organizovane neprijateljske delatnosti, da se nalaze na čelnim funkcijama u toj paravojnoj organizaciji. Znači, to je meni poznato i poznato mi je da je bilo još grupa naoružanih, manjih, u vreme kada sam ja reaktiviran, i da je blokiranje i uništavanje tih grupa, pre svega bio zadatak MUP-a Srbije, u fazi kada sam ja došao na Kosovo, tako je bilo. I znam da je bio spor na onom sastanku, ne spor, 17. maja kod vas, znači u diskusiji ste spomenuli portparola Vojske Jugoslavije, da je neoprezno i nepotrebno davao izjave za javnost, da su sve grupe, manje-više, na Kosovu uništene.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Što nije bilo tačno.

SVEDOK:

            Da, znači, da to nije tačno. I drugo, da to može da ima štetne posledice, jer bi onda to moglo da znači da, ovo, sada bi se vojska mogla povući i NATO može ući na Kosovo jer nema grupa, prema tome, zašta će vojska na Kosovu. Znači, samo potvrđujem široko ovo što ste sada rekli.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, s obzirom da ste do 92. godine bili neprekidno u aktivnoj službi i da ste jedno vreme bili i na čelu Uprave bezbednosti, da li vam je poznato, prema podacima koje ste ukupno imali o situaciji na Kosovu, koliko je građana srpske nacionalnosti u te dve dekade, znači, u dve decenije, uzmimo samo dve, gde ste vi bili u, kako bih rekao, najaktivnijoj vojnoj službi, moralo da napusti Kosovo zbog pritisaka koji su na njih vršii albanski ekstremisti?

SVEDOK:

            Ja nemam precizne brojčane, pa čak ni okvirne podatke o tome koliko je Srba napustilo Kosovo, ali u tom periodu od 81. godine kada smo sticajem okolnosti morali da pratimo delatnost ekstremnih snaga na Kosovu, prisutni su mi brojni primeri pritisaka raznih vrsta, silovanja, tuče Srba, pritisaka da od njih se otkupi zemlja i da se isele, znači evidentno je da su ti pritisci od jednog dela ekstremista na Kosovu bili evidentni. Zbog toga je u tom periodu, nije bilo jednostavno čak da se dobije dozvola za iseljenje sa Kosova, od organa vlasti, upravo da Srbi koji su hteli u velikom talasu da napuštaju Kosovo, morali su pre toga da dobiju odobrenje mesnih vlasti, da imaju, zaista, razlog zbog čega treba da se isele, jer je to pretilo opasnosti da Kosovo postane, ovaj, etnički čisto. A brojčane podatke ja o tome nemam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A, da li je, eto, u to sve vreme o kome govorite, od 80. do 90., eto, 80., pa do 92. ako ste bili u aktivnoj vojnoj službi, da li je bilo pritisaka Srba na Albance bilo koje vrste ili je samo bio jednosmeran pritisak albanskih ekstremista na Srbe da se iseljavaju?

SVEDOK:

            Pa, nije mogla manjina da vrši takav pritisak. Međutim, među Srbima je bila i jedna manja ekstremna grupacija, vi je znate, koji su to ljudi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Koji, na primer, na koga mislite ne znam?

SVEDOK:

            Pa, od Kecmanovića, Bulatovića i ovih drugih iz Kosova Polja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, jesu li ubili nekoga oni?

SVEDOK:

            Dozvolite samo da kažem, nije bilo pitanje da li su ubili, nisam ja to tvrdio. Koji su, ustvari, vršili podgrejavanje na otpor i stalno isticanje ugroženih prava. Znači, prenaglašavanje svega toga. Znači, ja ne sporim da su problemi postojali, ali je i u srpskom ..... postojao ekstremni deo koji je imao i jako radikalne i ekstremne stavove.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Čekajte, molim vas, u čemu su ekstremni stavovi, na primer, Bulatovića, ako smo maločas konstatovali da su Srbi bili žrtva pritisaka, ekstremni stavovi su protest protiv takvih pritisaka, i pri tome je taj protest isključivo verbalni a ne nikakvo nasilje. Je li tako bilo ili ne.

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa jesu li vršili neko nasilje?

SVEDOK:

            Oni su u manjini bili, nasilje nisu mogli da primenjuju, ali vi se sećate transporta vozova koji su bili organizovani sa Kosova i dolazaka u Beograd radi vršenja pritiska da se zaštite. Znači da se drugačije definišu odnosi i položaji Srba na Kosovu. Znači vršena je manipulacija Srba ljudima i traženo rešenje u Beogradu. I sada ako bi se vraćali 12 godina unazad, verovatno da bi Srbi poželeli onako stanje kakvo je bilo 90. a ne kako je sada.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa vi znate ko je rasturio Jugoslaviju i ko je okupirao Kosovo.

SVEDOK:

            Ne znam na koju Jugoslaviju mislite. Ima više Jugoslavija.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa i onu Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju pa i ...

MEJ:

            Samo trenutak. Sada prelazimo na opštu raspravu. Da li imate drugih pitanja o aktivnostima Srba na Kosovu, to je bila tema.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da povežem neke stvari. Da li je tačno da je posle Kosova najveći broj Srba pre izbijanja sukoba u bivšoj SFRJ upravo usled različitih pritisaka napuštao teritoriju Bosne i Hercegovine. Pre izbijanja, u Bosni i Hercegovini

SVEDOK:

            U Bosni i Hercegovini?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I teritoriju Hrvatske. Da li znate koliko je pre izbijanja sukoba bilo srpskih izbeglica iz Hrvatske u Srbiji na primer. Da li ste imali o tome podatke.

SVEDOK:        

            To su različiti vremenski periodi i ja znam za broj pripadnika JNA koji su sa porodicama napustili prostor u Sloveniji i Hrvatske. To je bilo negde oko 18.500 ljudi, a negde oko 5.000 porodica, a stoji činjenica da ...dolazilo do krizne situacije ili do početka rata, da je migracija stanovništva pratila ovaj tu pojavu. I ne samo Srba nego sa iz Bosne i Hercegovine bežali i Muslimani i Hrvati koji nisu hteli da učestvuju u tim događajima. Ta migracija, da je tako nazovem, je naročito karekteristična od februara, marta 92. godine. Postavljanje prvih barikada u Sarajevu posle ubistva Gardaševića na  srpskoj svadbi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Šta se desilo, jel to bilo prvo ubistvo?

SVEDOK:

            To se obično tretira kao prvo ubistvo, međutim pre toga već smo navodili da su ubijani oficiri, mlađi oficiri, podoficiri JNA, znači ubijen je Čeh Gojko kod Lisnice još u avgustu 91. godine. A zatim je ubijen zastavnik Mihajlović u selu Sapna između Tuzle i Zvornika. Međutim, to se ne računa kao da su ovaj žrtve i govori se uvek o Gardeševiću kao prvoj žrtvi u ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Civilnoj.

SVEDOK:

            Nije nikad naglašavano civilnoj nego prvi Srbin koji je ubijen govoreno je da je Gardašević. A zastavnik Mihajlović je bio isto Srbin. Znači ta ubistva su krenula od avgusta meseca na području zapadne Hercegovine, pa onda preko drugog slučaja u Tuzli, pa je onda ubijen poručnik Albanac isto u okolini Tuzle kod skladišta Ljubača između Tuzle i Živinca. Dakle, bilo je vojnih lica koja su pre toga bila ovaj žrtve ali ubistvo Gardaševića je izazvalo blokiranje Sarajeva koje su organizovali SDS ali i druge odmah stranke i SDA i HDZ. Bilo je 19 barikada 1. marta, 12 barikada su držali Srbi, 4 su držali Muslimani i 3 su držali Hrvati. I tada je MUP Bosne i Hercegovine i JNA u jednom ovaj zajedničkom akcijom rasturila te barikade i smirilo se Sarajevo tog 1. marta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro da li se može ceniti, generale, da se upravo u tom jednom nizu godina da je došlo do ekplozije islamskog fundamentalizma koji je svojuoštricu usmerio pre svega prema Srbiji.

SVEDOK:

            Znate kako to su jako globalne ocene, ja više volim da baratam činjenicama. Ja mogu da govorim o povampirenju nacionalističkih strasti u svim nacionalnim sredinama koje umseto da budu zaustavljene jednom organizovanom političkom akcijom svih faktora koji su mogli to da učine. Objektivno se išlo na raspirivanje, uvek sa optuživanjem drugog naroda za nešto što se čini a svoj narod je po tumačenju tih lidera žrtva. I vi ste učestvovali na onim sastancima tzv. putujućeg cirkusa i predsedništva Jugoslavije koje se sastajalo sa pokušajem da se dođe do mira ali na žalost to je bio uzaludan pokušaj.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je vama poznato da je upravo to raspirivanje i konfrontiranje jednih s drugima, podsticanje islamskog fundametalizma, podsticanje ideja iz Drugog svetskog rata bio deo zamisli...

MEJ:

            Ne. Ne možete. Uopšte niste slušali njegov odgovor. Odgovor je bio sasvim jasan. Rekao je da se ne želi baviti stvarima na takav način. Prema tome, pokušati stavljati svedoku reči u usta nije propisan način unakrsnog ispitivanja. U svakom slučaju sada idemo na pauzu od 20 minuta.

 

pauza

 

MEJ:

            Izvolite, gospodine Milošević.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nastaviću gde sam stao pošto smo rekli da će general pročitati ovaj dokument koji nosi naziv teze za izlaganje načelnika Uprave bezbednosti u Generlštabu 5. avgusta 91. godine. Jeste li uspeli da pročitate?

SVEDOK:

            Jesam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Samo mi kratko odgovorite da li je to što je tu u tim tezama navedeno sporno ili nije.

SVEDOK:

            Prvo je sporno što to nije referisanje u Generalštabu kako je rečeno i gore što je napisano u tekstu štabu vrhovne komande. Ovo je mesečno referisanje u operativnom centru Generalštaba i na to referisanje retko kada ide načelnik uprave bezbednosti. Ide neko od načelnika Odeljenja u upravi bezbednosti prvog ili drugog. Sporni, ovaj dati materijal koji je neki od referenata pripremao za svog načelnika koji ide da referiše i to je dosta paušalna priprema. Ja sam siguran dani taj načelnik nije ovo izlagao na ovakav način. Znači ima spornih delova, ima konstatacija koje čak nikako ne bi smele ni da se kažu kao na primer na 3 strani. Najava dolaska mirovnih snaga Evrope u Jugoslaviju bez oštrog protesta saveznih organa, čak i saveznog sekretara za narodnu odbranu (u svojim intervjuima savezni sekretar za narodnu odbranu više puta isticao da će svaki prelazak jugoslovenske granice ...u bilo kom svojstvu itd.) znači apsolutno je u suprotnosti sa odnosima u Generalštabu i sa autoritetom koji je imao general Kadijević da bi bilo ko od starešina izneo ovakvu ocenu, da kritikuje svog saveznog sekretara, znači to je, ja ne tvrdim da ovo nije autentičan materijal. Ne mogu da kažem da je to montirani materijal ali  u svakom slučaju to je viđenje nekog od referenata šta njegov načelnik treba da referiše.

            Tu se znači deo koji se odnosi šta je tačno, po mome, ocene koje su tačne, to je na 3 stranici ovo što kaže stanje u Hrvatskoj

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To sam vam i citirao.

SVEDOK:

            Da, te ocene stoje. Ne stoji apsolutno na 4 stranici ovakva ocena da je neko mogao to bilo ko odgovoran iz uprave reći. Znači citiram: ovaj način vrhovništvo Hrvatske kali svoje jurišnike a istovremeno nastavlja sa uvozom velikih količina raznovrsnog kvalitetnog oružja koji se neće libiti da tuče sve objekte JNA uključujući i zgradu SSNO. Meni, ja nemam drugi komentar nego da kažem da mi je ovo smešna ovakva konstatacija jer prvo tada nema ulaza oružja u tom periodu, kanali su bili presečni uglavnom a nikako da imaju oružje da iz Zagreba gađaju Beograd. Tačno je ovo u sledećem pasusu, da postoje haubička oruđa 122 i 152 mm. Ali je tačno da su radili na nabavci protiv oklopnih i protivavionskih raketa. To su bili stingeri i druge rakete. Tačan je i sledeći ceo ovaj pasus. Da ne ulazim u detalje da gubimo na 5 stranici pretposlednji pasus, koji govori o paravojnom organizovanju na Kosovu i Metohiji je završeno. ....u ovoj pokrajini nalazi oko 400.000 neraspoređenih vojnih obveznika itd. I da je izrađuju protivtenkovske prepreke i ja se tog podatka ne sećam da je takav podatak postojao. Sadržaj na 6 stranici su tačni i naročito ovaj treći deo oko stanja u JNA mislim da odgovara. Dakle, časni sude ovo je neka radna verzija nekog od referenata u upravi bezbednosti za referisanje u operativnom centru Generalštaba a ne saveznog sakretara ili štabu Vrhovne komande. I ja zbog toga znači ja sam siguran da na tom referisanju nisam bio jer kao načelnik uprave retka je prilika bila da idem u operativni centar Generalštaba na referisanje jer sam ja bio potčinjen saveznom sekretaru.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ja mislim da je ovo dovoljno. Ali nije sporno dakle da ovo što sam vam citirao o mučkim napadima na jedinice JNA od strane MUP i Zbora narodne garde i tako dalje kao pojavi koja je duže trajala. Predstavlja u smislu materijalne istine ono što i vi možete da potvrdite bez obzira na to da li je ovo vaše lično izlaganje ili izlaganje nekog od vama počinjenih oficira.

ODGOVOR:

            Nismo u terminologiji vojnoj ni u Upravi bezbednosti upotrebljavali te izraze mučki napadi. U to vreme JNA je legitimna sila SFRJ i svaki napad na nju je u stvari mučki nema potrebe da se to naglašava. To je pridev jedan koji nije bio uobičajen u terminologiji u upravi. Znači radi o napadima na JNA i dovoljno je to reći. Da li su mučki ili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Sami ste rekli svaki napad je mučki kad je reč.

ODGOVOR:

            Jeste, kad se radi o legitimnoj sili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da se vratimo tamo gde smo stali. Govorili smo o toj aktivnosti u Bosni,  na Kosovu radi razbijanja Jugoslavije terorizmu, o 99 godini i postojanju terorističke organizacije, sukobima sa vojskom, policijom i tako dalje. Da li je tačno dakle po vašoj oceni i onome što se događalo i podacima koje ste raspolagali da su u stvari napadi NATO na Kosovu bili otvorena podrška albanskim teroristima u borbi protiv Jugoslavije i protiv legalnih vlasti Republike Srbije. 

ODGOVOR:

            Opet se radi o tim krupnim globalnim ocenama. Da li su bili podrška. Sigurno je da su te snage iskoristile to kao svoju podršku ali da li je to bila cela agresija da je sračunata da njima pomogne ili da se prekinu sukobi na Kosovu. Znači ja ne mogu da dajem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da li je pre agresije NATO bilo nekakvog velikog bežanja sa Kosova ili pomeranja stanovništva.

ODGOVOR:

            Ne znam zato pretpostavljam da nije, ali ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A recite mi da li je tačno da su u pojedinim medijima i pojedini navodni nosioci javne reči u Jugoslaviji u toku rata i posle njega pisali o monstruoznim zločinima koje je navodno vojska Jugoslavije počinila na Kosovu i da je u stvari upravo vaša služba proveravala tačnost i meru u kojoj se to dešavalo. Da li se radi o istinitim pisanjima ili konstruisanju u tim člancima.

ODGOVOR:

            Ja mogu da govorim samo o jednom slučaju novinara iz Kraljeva, koji je dao stranim medijima jedan članak u kojem je navedeno stravični zločini koje su navodno počinili pripadnici Vojske Jugoslavije kao na primer, jedan slučaj pucanja iz protiv avionskog mitraljeza u glavu deteta kako je udaljeno nekoliko metara. Ispitivani su svi ti navodi i on nije mogao u toku tog ispitivanja da navede nijedan konkretan podatak koji bi ukazivao da se nešto tako i događalo. Izgovarao se da je to čuo u raznim kafanama od bivših rezervista koji su prepričavali te događaje. Ali i našim proverama na terenu i svemu onome što smo poznavali ništa od toga nije moglo da potvrdi pisanje tog novinara i on je suđen u vojnom sudu u Nišu za ja mislim delo širenja lažnih glasina. Znači ja znam za taj slučaj koji smo proveravali i iz tog slučaja nije bilo ništa tačno, a on se pravdao nasedanjem na nekakve priče, a nije mogao čak da navede lica od kojih je to čuo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, recite mi, generale, da li vas je pre nego što ste davali izjavu istražiteljima nekoliko puta na vaš kućni broj pozivala Nataša Kandić iz tzv Fonda za humanitano pravo.

ODGOVOR:

            Nije nekoliko puta. Ja mislim da je jedanput ili najviše dva puta. Ja sam sa njom imao, s njom sam učestvovao na televiziji Studio B gde je govoreno bilo obeležavana godišnjica stradanja u Srebrenici. I onda je ona iza toga nastojala da dođe do saznanja šta se događalo na Kosovu i inače, koja ja saznanja imam. Ja sam odbio i reko sam da to što znam postoje organi kojima ću to i reći. Mislio sam upravo na ovaj sud ovde, i odbio sam razgovor s njom i nije bilo niti dosađivanja niti naknadnih pozivanja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, je li to osoba koja je u jugoslovensku i svetsku javnost plasirala inicijalno onu informaciju o nekakvoj akciji "Potkovica" koja je navodno imala za cilj sistematsko proterivanje Albanaca sa Kosova.

ODGOVOR:

            Ne znam nisam upoznat sa time.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A jeste čuli za plasiranje te priče o operaciji Potkovica kojima je trebalo da se isteraju Albanci sa Kosova.

ODGOVOR:

            Pitan sam i u ispitivanju da li znam za taj izraz. Ja sam rekao da ne znam i zaista ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da li vam je uopšte poznato bilo šta što bi ukazivalo na postojanje nekog plana, na bilo kom nivou u lancu komandovanja da se isteraju Albanci sa Kosova.

ODGOVOR:

            Ja iz aktivnosti dok sam bio u Generalštabu ne znam da takav plan postoji ali stoji činjenica da je veliki broj napustio taj prostor i ja mislim da sam u prvom delu svedočenja iznosio šta sam video, kako izgleda taj prostor Kosova kad sam došao dole, da je uglavnom izuzev urbanih većih urbanih sredina sve bilo drugo pusto. Pod kojim su okolnostima izašli ja ne znam. Pretpostavljam da je jedan deo išao i bežeći od rata ali na osnovu primera koje sam iznosio za neka mesta očigledno da je bilo i posledica postupanja pojedinih grupa na tom području.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li znate da navedete ime i jedne jedinice ili jednog komandira ili komandanta u vojsci koji je u tom smislu postupao ili u tom pravcu izneo bilo kakvo naređenje da se isteraju Albanci.

ODGOVOR:

            Ja za tako ne znam, a kada bi znao sigurno bi bio suđen.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Bio suđen.

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste za vreme agresije NATO 99. godine bili na jednom od najviših mestu u vojnoj bezbednosti. Da li je moja pretpostavka tačna da vi niste dobijali svakodnevne izveštaje iz svake armije, s obzirom na činjenicu da su komunikacije bile često u prekidu i da je bilo zastoja u informisanju.

ODGOVOR:

            Tačno je da nismo iz svake potčinjene grupacije od organa bezbednosti dobijali svaki dan izveštaj. Ali izveštaj smo dobijali svaki dan, ali ne od svake grupacije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je onda bilo moguće da čak ni načelnik Štaba vrhovne komande nema priliv svih informacija o svemu što se dogodilo na Kosovu u toku dana s obzirom na to da je Kosovo bilo najugroženije u napadima NATO.

ODGOVOR:

            Načelnik Generalštaba nije mogao da ima podatke o svemu što se događalo na Kosovu jer, je njegov nivo takav da i ne mora da zna za sve detalje. Ali on je svaki dan dobijao dnevni i operativni izveštaj. Jer, je elektronskim vezama počinjene komande su dostavljale operativnom centru Generalštaba svoje dnevne operativne izveštaje. To su kratki i sumarni podaci o stanju na ratištu. I svaki dan je imao dnevni izveštaj operativnog centra. Samo je pitanje obima i sadržaja šta taj izveštaj obuhvata.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Vrlo dobro. Vi ste govorili ovde o zajedničkoj komandi na Kosovu u toku 99 godine. Je li tačno da su ti sastanci bili isključivo koordinacija rada nadležnih državnih organa na toj teritoriji, a ne neka u smislu komandovanja insititucija koja na bilo kakav način ugrožava redovni lanac komandovanja u vojsci i Ministarstvu unutrašnjih poslova.

ODGOVOR:

            Prvo, ja sam bio samo na jednom takvom sastanku koji je relativno kratko trajao i ja sam ga opisao kako je protekao. Iznosio sam takođe i mišljenje načelnika Generalštaba ko se više informiše. Ko ga više informiše njegov počinjeni da li zajedničku komandu ili njega. Znači da to sada ne ponavljam, ja mislim da je to bilo na ... sednici.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, molim vas, ajde da se oko ovoga razumemo. Ovo nije za zatvorenu sednicu. Kosovo je bilo tada i teško bombardovano kao što znate 40 odsto ukupnog bombardovanja je bilo koncentrisano samo na teritoriji Kosova koja je samo 10 odsto teritorije Srbije. Je li tako.

ODGOVOR:

            Ne znam za taj procenat.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je sporno da su problemi koji su postojali na Kosovu imali i svoj naravno vojni aspekt i bezbednosni aspekt, i politički aspekt, i unutrašnje politički i međunarodno politički, i ekonomski aspekt i socijalni aspekt i velike probleme od snabdevanja do zdravstva i niz drugih stvari. Znači jedan kompleksan, složen problem koji se ne može svesti samo na pitanje jedinica, ratnih dejstava već uopšte života građana koji su stanovnici Kosova i Metohije u jednoj situaciji rata svakodnevnog danonoćnog bombardovanja i dejstvovanja terorističkih grupacija. Je li to tako.

ODGOVOR:

            Svaki rat nameće brojne probleme na teritoriji, ne samo na Kosovu nego i ratovi koji su vođeni na drugim prostorima. Znači .. tačno da se javlja masa problema.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Šta ima logičnije nego da zbog toga što su veliki problemi skoncentrisani na Kosovu da tamo na licu mesta bude detaširan  neko iz Savezne vlade,  to je potpredsednik Savezne vlade Nikola Šainović, neko iz Republičke vlade to je Zoran Anđelković, član republičke vlade i istovremeno predsednik Privremenog izvršnog veća, i da oni u komunikaciji sa svim faktorima političkim, vojnim, policijskim i drugim se obaveštavaju o celini stvara i zajedno sa drugima učestvuju u kordinaciji tih aktivnosti koje trebaju da olakšaju život građanima s jedne strane, a s druge strane da omoguće efikasnu odbranu i od agresora i od terorista. Je li tako ili nije.

ODGOVOR:

            Ja mislim da nije. Zbog toga kada bi bio  problem samo tog informisanja ovih državnih struktura o stanju na teritoriji iz ugla vojno političke situacije to bi moglo da se vrši putem papira informacija. I drugo, što to nije imalo taj sastanak na kojem sam ja bio nije imao karakter da se raspravlja o stanju na teritoriji sa ovog aspekta o kojem vi govorite. Na tom sastanku je izvršeno informisanje o vojnim aktivnostima koje su bile, o aktivnostima MUPa u prethodnom danu, i dogovorene borbene aktivnosti za sutrašnji dan. Dakle, tu se radi praktično o onome što to čini jednu komandu i nije sporno da treba neko da izvrši koordinaciju između dejstava snaga vojske Jugoslavije i snaga MUP-a. Jer, mi smo u ranijem periodu po koncepciji opštenarodne odbrane imali tzv komitete za opšte narodnu odbranu i društvenu samozaštitu koji su imali sličan heterogeni sastav i državne organe koji su kordinirali te aktivnosti. Međutim, ovde se ipak radi o jednom izmeštenom mestu komandovanja jer, je sve ovo moglo da se razrešava i na nivou Generalštaba.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa zar nije razrešavano na nivou Generalštaba ono što je u lancu komandovanja vojske, ili u lancu komandovanja policije u MUP-. Da li vi tvrdite da je na neki način bio presečen jedinstven lanac komandovanja i jedno starešinstvo u VJ time što su se vršile te kordionacione aktivnosti na Kosovu.

ODGOVOR:

            Ja bih rekao da je celishodnije reći da se komandant treće armije u stvari nalazio u jednom sendviču u komandnom smislu, između Generalštaba kojem je počinjen i zajedničke komande na kojoj referiše. I zbog toga iz ovih dokumenata ovde koja su mi pokazivana on daje savete na bazi stava zajedničke komande. Daje savete svom pretpostavljenom da treba da izmene svoju naredbu kojom je regulisan način upotrebe da bi se primenio ona odluka koja je  doneta na zajedničkoj komandi. Znači to je jedna neprirodna stvar u lancu komandovanja koja postoji.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A zašto je neprirodno da neko ko je na nižem nivou komandovanja vrlo visokom ali na nižem, ali bliže problemima sugerira višoj komandi i traži odobrenje da nešto uradi drugačije zato što to smatra primerenijim samoj situaciji na terenu. Zar to nije uobičajeno da podređeni može imati inicijativu, ali uvek izvršava naredbu više komande.

ODGOVOR:

            Po vojnim propisima mlađi je čak dužan da pre nego što se donese rešenje i ne da odluka da sugeriše pretpostavnjnoj komandi ili pretpostavljenom starešini svoje mišljenje o nečemu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa šta drugo radi.

ODGOVOR:

            Ali kada to naređenje jednom dođe, a to je naređenje koje je bilo došlo iz Generalštaba, onda po njemu više nema predlaganja niti diskutovanja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            A šta ako se promene okolnosti pa smatra da nešto treba promeniti pa sugerira opet ne kaže neću da izvršim, nego sugeriram vam da prilagodite to i to, jer su se okolnosti promenile. Šta ako se to desi.

ODGOVOR:

            Problem je što je te okolnosti promenila zajednička komanda.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Valjda nije zajednička komanda promenila okolnosti, nego su se okolnosti materijalno stanje na terenu mogla da se promene. O čemu se radi u stvari šta je to što je predložio Pavković načelniku štaba vrhovne komande što nije bilo u skladu sa naređenjem. Precizirajte to.

ODGOVOR:

            Morao bih da se vratim na taj dokument da ga analiziramo. Ali nema ni tog početnog dokumenta na koji general Pavković stavlja sugestiju da zbog stava zajedničke komande treba korigovati raniju odluku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            O čemu onda govorimo.

ODGOVOR:

            Znači govorimo oko toga da je u stvari komandant Treće armije bio između dve komande. I kad o tome raspravljamo onda može da se postavi pitanje. Zašto na sastanku te zajedničke komande ... zbog nesprovođenja naredbe o ... snage MUP-a na Kosovu jer je to mesto gde je trebalo da se razreši ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A zašto bi intervenisao ako je pretpočinjavanje izvršeno. Da li smo mi, generale, samo da se razjanimo, precizirali o čemu se radi. Naredba je bila da se jedinice MUP-a u zoni borbenih dejstava dok traju borbena dejstva pretpočinjavaju komandama vojske. Jer, ne sme da dođe do, i to je uobičajena praksa. Znači dok traju borbena dejstva ... određene jedinice ... nalaze na toj teritoriji ... komandi te vojne ... bez obzira da li se radi ... oni se ne ... kao MUP ne ... u izdavanju ličnih karata pasoša kriminalističkoj onoj redovnoj aktivnosti saobraćajnoj i tako dalje već jedinice koje se nalaze u zoni borbenih dejstava vojne komande koja odgovara za ta borbena dejstva vojne komande koja odgovara za ta borbena dejstva se ... tome. I to je sve. Je li tako ili nije generale. Hoćete da kažete da nisu jedinice MUP-a na Kosovu u zoni borbenim dejstava ... na primer brigada .. bile ... vojnoj komandi.

ODGOVOR:

            Da to stoji u intervenciji generala Pavkovića, meni se čini da je to negde iz karaja maja 99 godine gde upravo opisuje to stanje načelniku Generalštaba i njemu se žali da ne može znači, da prepočinjavanje nije izvršeno zbog toga što JE iz MUP-a Srbije takvo naređenje počinjenim sastavima nije ni došlo. I zbog toga je onda general Ojdanić kod vas intervenisao i požalio se na to stanje i po onome što je meni rekao da ste mu vi odgovorili .... ne čuje se .... MUP-a i vojske na Kosovu nego da je više dato .... sa problemom MUP-a u Crnoj Gori.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Šta to znači da vi tvrdite da MUP i Vojska nisu adekvatno sarađivali u skladu sa naredbom ... odnosno Vrhovne komande da se sastavi MUP-a ...

ODGOVOR:

            Ja sam rekao šta stoji u intervenciji generala Pavkovića prema Ojdaniću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To ćemo raspraviti, tu je general Ojdanić, on je bar dostupan. Nije mi poznato da je on imao takav problem. Naprotiv, prihvatao sam da sasvim dobro sarađuju dole na terenu, a on lično nije imao taj problem.

ODGOVOR:

            Dobro ste i sami rekli  moramo se sastati da rešimo probleme saradnje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pošto ste  izneli da jedni na druge prebacujete probleme, ja sam vam rekao da morate da  razrešite i da je takva vrsta rada ravna sabotaži. I da vi svi morate da radite za državu i da je to vaša dužnost, a ne da se međusobno  sukobljavate.

ODGOVOR:

            To je tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da vas pitam dalje.

ODGOVOR:     

            Dozvolite da odgovorim,  ali do 9. jula se nije moglo upriličiti sastanak koji ste vi naredili da održimo sa Službom državne bezbednosti dakle, od 17. maja do 19. jula načelnik resora DB bio nedostupan načelniku uprave bezbednosti Vojske Jugoslavije i tek na intervenciju generala Ojdanića je došlo do tog sastanka 9. jula.  Dakle problemi su postojali.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali jesam li ja vama naredio tada na tom sastanku da ako bude problem da ja lično budem izvešten.

ODGOVOR:

            Ja ne znam da li vas je neko izveštavao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A na intervenciju generala Ojdanića održan sastanak.

ODGOVOR:

            Da, 9. jula.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kad je intervenisao onda je sastanak održan, nije moralo da dođe do mene da bi sastanak bio održan.

ODGOVOR:

            Znači mora intervenisati načelnik Generalštaba a to nije njegov nivo ... bezbednosti u Srbiji.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Slažem se, slažem se, ali je sastanak na njegovu intervenciju održan. Molim vas da mi odgovorite da li je mogao general Pavković kao komandant Treće armije, bez obzira što vi nećete da uvažite da je ovo neka vrsta kordinacije, da li je mogao da postupi bilo kako  mimo naređenja Štaba Vrhovne komande, da li je mogao da donese bilo kakvu odluku, ajde pretpostavimo da on eto sedi na toj kordinaciji koju vi zovete zajednička komanda. Da donese bilo kakvu odluku mimo ovlašćenja i mimo okvira naređenja koje ima od Štaba vrhovne komande. I da li je doneo bilo kakvu odluku mimo okvira direktive štaba vrhovne komande pod uticajem eto te zajedničke komande i to Šainovića za koga kažete da je on izdavao naređenja.

ODGOVOR:

            Ne znam za to, ja nisam u tome učestvovao tako da ne mogu da odgovorim na to pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, ne znate da li je doneo bilo kakvu odluku koja bi odudarala od neprekinute linije komandovanja od vrhovne komande do dole.

ODGOVOR:

            Ne znam nisam pratio rad komande.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa dobro, je li vam poznato da je Šainović bio potpredsednik Savezne vlade. I da je zadužen bio od strane Savezne vlade da prisustvuje stalno na Kosovu. Da li je logično da se potpredsednik Savezne vlade sastaje sa komandantom Treće armije, sa komandantom Prištinskog korpusa, sa komandantom policije na Kosovu sa predsednikom Privremenog Izvršnog veća, sa drugim političkim ličnostima tu. Da li vam je to logično i normalno.

ODGOVOR:

            Logično je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je poznato da je to Izvršno veće privremenog Kosova i Metohije bilo sastavljeno od Srba, Albanaca, Roma, Turaka, Muslimana, Egipćana, dakle od svih nacionalnosti čak da su Srbi bili u manjini u tom Izvršnom veću da su rešavali sva pitanja od socijalnih, pitanja snabdevanja, pitanja izbeglica, snabdevanja električnom energijom, zdravstvenih problema.

MEJ:

            Sada se udaljavate od teme i nemoguće je svedoku odgovoriti na ovakvo opširno pitanje. Prvo pitanje ticalo se Privremenog Izvršnog veća i njegovog sastava. Da li znate ko je bio sastav tog tela.

ODGOVOR:

            Ja konkretno ne znam za taj sastav ali mi je prisutno da je ono bilo međunacionalno ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Dobro, vi ste rekli Šainović je imao neka ovlašćenja. Evo vi ste bili na tom sastanku. Da li je on imao nešto na tom sastanku da odobri, da naredi, da bilo šta naredi. Sami ste rekli da je tu bila jedna neformalna atmosfera i da je svako izlagao iz svog domena šta ima i da su zajedno nastojali da vide o čemu se radi. I šta je najpametnije da se uradi. Svako u okviru svojih ovlašćenja, Pavković u okviru ovlašćenja koje ima naredbom od Vrhovne komande, Lukić u okviru koje je imao od ministra unutrašnjih poslova, Šainović u okviru onoga što je imao  od Savezne vlade, Anđelković u okviru onoga što je ima kao predsednik Privremenog Izvršnog veća i član Republičke vlade, svako u okviru svojih ovlašćenja. Je li to bilo vama jasno ili ne. Sami ste rekli bio je neformalan sastanak, nije Šainović izdavao nikakve naredbe, i da li je Šainović uopšte mogao nešto da naredi Pavkoviću.

SVEDOK:

            Znači mnogo opet ima pitanja. Prvo, rekao sam i činjenica je da je gospodin Šainović cenjen ili po funkciji koju ima kaopredsednik Savezne vlade ili kao čovek koji od vas poslat na Kosovo da je imao nesporan autoritet najstarijeg na tom sastanku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Zar nije on bio najstariji.

SVEDOK:

            Ja govorim.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Potpredsednik Savezne vlade je svakako po funkciji  najstariji tu.

SVEDOK:

            Dozvolite, znači to je prva stvar. Druga, složio se sa time na kraju njegova reč je bila zadnja. Kada je verifikovao da se upotrebe snage MUP-a u sledećem danu oko zaostalih terorističkih grupa u reonu Drenice. Znači on je kratko to dao, niko nije stajao mirno da to primi kao naređenje ali je njegova bila zadnja i sledeće. Sada ste sami već rekli da MUP na Kosovu nije bio podčinjen vojsci Jugoslavije, komandantu Treće armije, jer ste rekli da MUP valjda prima naređenja od, snage MUP-a na Kosovu primaju naređenja od republičkog MUP-a. Iz Beograda kao što komandant Treće armije prima naređenje od Generalštaba iz Beograda.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Generale, dajte da budemo korektni. Da li pravite razliku između toga šta je normalni lanac koji je uspostavljen zakonom i činjenice da isto tako u skladu sa zakonom postoji naredba Vrhovne komande sa mojim odobrenjem, odnosno na moj zahtev u kojoj kaže jedinice MUP-a u zoni odgovornosti borbenih dejstava, jedinica VJ za vreme trajanja borbenih dejstava su predpočinjene komandama VJ. I da je to jedna najrazumnija moguća mera da ne bi došlo do međusobnih čak ako hoćete da neko, jedan drugog ubije zbog toga što nema koordinacije, zbog toga što nema jedinstvene komande, zbog toga što se nema jedinstvena pozicija na terenu, zbog toga što se nema tačno podela zadatka šta ko radi. I da je normalno...

MEJ:

            Ne, ovo nije pitanje. Vi to što ste sada rekli morate izreći u formi pitanja kako bi svedok na to mogao odgovoriti a ne da mu držite govor.

SVEDOK:

            Shvatio sam šta sam pitan. Znači nije sporna opravdanost te naredbe koju ste vi dali, sporno je to što ta naredba linijom MUP-a nije spuštena na njihove podčinjene organe na Kosovu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa zar nije dokaz upravo taj sastanak gde se oni dogovaraju međusobno šta će ko da radi, šta će vojska, šta će MUP i šta je upravo da oni tu koordiniraju.

SVEDOK:

            U komandovanju nema koordiniranja nego se predlažu mere a onda najstariji komandant vojni daje naređenja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa zar nije Pavković tu najstariji vojni komandant i zar nema komandant u zoni borbenih dejstava kojima su predpočinjene te jedinice MUP-a tamo dok traju borbena dejstva.

SVEDOK:

            Pa ja sam vam već rekao da se upravo taj general Pavković žalio načelniku Generalštaba i to pismeno, da mu MUP nije podčinjen.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, mislim imamo ovde ko može to da objasni a bojim se da će da mi ode vreme u nadmudrivanju oko jedne stvari koja je toliko logična i jasna. Znate u pravu ima leks specijalis, ....generalno postoje ti lanci tako a bila je moja posebna naredba da su oni predpočinjeni. Znači u zoni borbenih dejstava dok traju borbena dejstva oni su predpočinjeni a za svoje osnovne funkcije svakako da nisu jer imaju mnogo drugih funkcija

MEJ:

            S pravom ste rekli da nećete ulaziti u debatu sa svedokom. Zapravo se radi o svađi, molim vas da pređete na neku sledeću temu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Proizilazi da sam ja preko Šainovića želeo da kontrolišem vojsku i MUP. A ako sam ja kontrolisao vojsku i MUP, kako kaže ova druga strana, šta će mi Šainović da preko njega kontrolišem.

SVEDOK:

            Nisam

MEJ:

            Možete li odgovoriti na to pitanje generale. Možda je to nešto o čemu ćemo mi morati na kraju suđenja odlučiti. Ako vi možete nešto dodati molim vas da dodate.

SVEDOK:

            Nisam tvrdio da ste vi preko Šainovića komandovali direktno Trećom armijom. To ja nisam tvrdio u obliku kako vi kažete. A ja sam rekao da ste praktično imali snagu i moć i da je Šainović imao svoj autoritet zahvaljujući vašoj funkciji koju ste obavljali da je dole delovao kao čovek pod čijim se stavovima na kraju postupa. I da je time plan treće armije nekada bio dovođen u situaciju da mora da predlaže Generalštabu da promeni odluke koje je pre toga doneo i opet ćemo se vratiti da gubimo vreme.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Bolje da ne gubimo vreme. Da pređemo na sledeću temu jer mislim da je ovo potpuno jasno. Molim vas, pominjali ste ranije ubačenu grupu francuske obaveštajne službe Jugoslava Petrušića zvanog Dominik i nekog Oraščanina je li tako.

SVEDOK:

            Ovde  u toku svedočenja nisam. U toku ispitivanja jesam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa ja sam video u toku ispitivanja i nazvali ste to deseti diverzantski odred i pauk itd. je li tako.

SVEDOK:

            Ne, nisam to nazvao i pojasnio sam da to nije 10. diverzantski odred nego da su neki pojedinci iz 10. diverzantskog odreda bili u sastavu te grupe, to je prva stvar, a 10. diverzantski odred koliko je meni poznato bio je odred iz vojske Republike Srpske.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro ovo vas i pitam zato, generale, da li je sporno da je ta grupa bila pod kontrolom francuske službe.

SVEDOK:

            To se pokušavalo dokazivati kasnije i kroz aferu koja je ispala pod nazivom pauk oko koje ste i vi bili informisani. Činjenica je da je Jugoslav Petrušić bio pripadnik francuske obaveštajne službe, francuske službe DST-a.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, to nije sporno.

SVEDOK:

            Nije sporno ali je sporno iznositi zaključak da je on po zadatku te službe formirao grupu  i otišao na Kosovo. On je sa Orašaninom bio pritvoren mesec dana u vojnom pritvoru. Tvrdnje su bile da upravo je francuska služba poslala tu grupu u Jugoslaviju, te podatke vam je 6. maja dao resor državne bezbednosti Srbije. Oni u toku naše istrage nikada nisu potvrđeni a uz saglasnost sa resorom državne bezbednosti doneta je odluka da se ta lica proteraju iz Jugoslavije koji nisu državljani SRJ. A onda nekoliko dana iza toga ponovo ih hapsi i služba državne bezbednosti i ide sa ovim kvalifikacijama i da su čak pripremali atentat na vas.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa je li to bilo tačno ili nije.

SVEDOK:

            Po onome što mi znamo nije bilo tačno. Niti je u sudskom postupku kasnije to potvrđeno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro zar nisu oni bili u zatvoru i pušteni tek naknadno od ovih novih vlasti, jel to tako ili nije.

SVEDOK:

            Nije. Oni su bili u vojnom pritvoru 30 dana, materijal je nakon prethodne istrage dat vojnom tužilaštvu i ono je izvelo mišljenje da tu nema elemenata krivične odgovornosti. O tome je obavešten resor državne bezbednosti, oni su se složili isto sa tim ocenama da bismo nekoliko dana kasnije mi iz novina saznali da su uhapšeni, da su pripremali atentat na vas, da je to bila grupa koju je poslala francuska služba i time se verovatno hteo stvoriti utisak i kod vas i u javnosti, da vojna služba nije bila sposobna da taj slučaj dovede do kraja nego eto vas je spasla služba državne bezbednosti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači hteli su kod mene da stvore lažni utisak, kod javnosti da stvore lažni utisak a to nije bilo ništa tačno, je li tako.

SVEDOK:

            Neka se dozvoli da je ovo moj utisak koji ja iznosim koji su utisak kod vas hteli da stvore a tvrdim da od toga ništa nije bilo tačno izuzev da je Jugoslav Petrušić bio pripadnik francuske službe i koji je dobio odsustvo da bi se uključio u dejstva na Kosovu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači francuska služba daje ovako velikodušno odsustvo svom pukovniku da ide da se uključi u dejstva na Kosovu.

SVEDOK:

            On koliko znamo nije bio pukovnik.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Tako su ga zvali, koliko se ja sećam.

SVEDOK:

            Da, zvali su se mnogi različitim nazivom, a ja ne znam za to.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro da li je to ta ista grupa koja je učestvovala u onom zločinu oko Srebrenice.

SVEDOK:

            Ja to ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nemate nikakva saznanja o tome.

SVEDOK:

            Nikakva.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Onda to neću da vas pitam dalje. A dobro kad govorite o odlasku Albanaca sa Kosova da li je tačno da su brojne i velike albanske porodice napuštale Kosovo zajedno i sa onim svojim članovima koji su bili pripadnici UČK kad su se ovi povlačili i bežali sa Kosova.

SVEDOK:

            Bilo je takvih slučajeva. Nije bilo pravilo alije bilo takvih slučajeva.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno da je veliki broj pripadnika OVK nalazio način da pobegne upravo tako što bi se umešao u civilno stanovništvo koje je organizovano od njihove strane išlo da pređe granicu.

SVEDOK:

            Ne mogu da govorim sada o ovom drugom delu kada govorite da je to bilo organizovano da izađu, jer ja sam govorio i o nekim slučajevima a gde je to činjeno pod pritiskom ali sasvim je moguće da su pokušavali da se izvuku zajedno sa civilima koji su se povlačili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li se sećate da je bila naredba da se čak ni na vrlo uočljivo vidljive pripadnike UČK ne sme otvarati vatra ako postoji  opasnost da budu povređeni civili. Da li se sećate toga.

SVEDOK:

            Sećam se.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro jedno opšte pitanje, po vašem mišljenju, po vašoj oceni jer ste vi bili pretpostavljeni starešina, da li su oficiri bezbednosti Vojske Jugoslavije na Kosovu u vreme NATO agresije radili svoj posao u skladu sa propisima, da li su nastojali da svaki počinjen zločin istraže i učine da se otkriju njihovi počinioci.

SVEDOK:

            Iz referisanja koje sam ja primio na Kosovu od možda čak i 20-tak organa bezbednosti. Došli smo do zaključka da su organi bezbednosti profesionalno obavljali svoje zadatke s tim da je istraživanje okolnosti zločina nije posao organa bezbednosti. Tim poslom su se bavili nakon prijavljivanja slučajeva istražni organi i vojna tužilaštva. A ako bi ih ovi organi zaduživali da neke radnje urade po njihovom ovlašćenju onda su te radnje i činili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U svakom slučaju koliko sam shvatio vaš odgovor, mada je malo bio širi, vaša je ocena da su organi bezbednosti VJ na Kosovu 99. godine savesno obavljali svoju dužnost.

SVEDOK:

            Jeste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste ovde naveli da je nakon mog izbora za predsednika SRJ služba državne bezbednosti nekim aktom podčinjena direktno meni i to Služba državne bezbednosti.

SVEDOK:

            Ja ako ćemo o tome raspravljati molim zatvorenu sednicu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja se bojim da ćemo da izgubimo mnogo vremena, samo vas pitam jeste li vi ikad videli taj akt i šta još može biti moguće da jedan organ Republike Srbije bude nekim aktom

MEJ:

            Sada ćemo da pređemo na zatvorenu sednicu.

 

(Posle zatvorene sednice)

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            ...komentar pošto ste vi svedočili o tome da u ...nije bio centar...ljudi to gledaju. Evo pročitaću vam ovo što sam dobio. Ne sugerišem vam ništa samo tražim vaš komentar.

SVEDOK:

            Pa mogu li odmah da vam dam napomenu dok ne pročitate.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kažite.

SVEDOK:        

            Vi ste tvrdili da je u Rakićima zatvor iz kojeg su puštani pripadnici  ZNG. Ja sam upravo rekao da je centar za obuku bio u Rakiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Evo sad ću vam pročitati ovo molim vas. Vojnik JNA Batrzan Marko, rođen 1971. od oca Radovana i majke Vere iz Kikinde zarobljen je od pripadnika Zbora narodne garde septembra 91. godine u vojnom objektu Prečac kod Zagreba zajedno sa još 20 njegovih drugova vojnika JNA. Komandant njegove jedinice je bio izvesni kapetn Radulović. Pripadnici ZNG odveli su ih u Rakiće u raniji centar za opštenarodnu odbranu gde su ih najpre selekcionirali po nacionalnoj pripadnosti tako što su izdvojili i pustili na slobodu Hrvate, Slovence, Albance i Muslimane dok su Srbi i Crnogorci zatvorili i izložili mučenju. Nakon višednevnog fizičkog mučenja Batrzan, dakle taj vojnik Marko Batrzan ....pripadnici ZNG ubili vatrenim oružjem pucajući mu u glavu. Njegov leš u zatvorenom limenom kovčegu isporučen je porodici 5. oktobra od strane JNA kad je i sahranjen. Na zahtev porodice sud je dozvolio ekshumaciju, obdukciju, gde su učestvovali patolozi sa VMA i vojni istražni organi.  Nakon toga...

MEJ:

            Samo trenutak. Već smo prešli van vremena koje nam stoji na raspolaganju. Samo trenutak. Da li znate nešto o konkretnom incidentu generale.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas samo da završim ovo. Nakon...

MEJ:

            Ne, ne. Drugačije ćemo to napraviti. Generale, da li znate nešto o incidentu ili ne recite nam to.

SVEDOK:

            Ne znam o ovom konkretnom incidentu ali po načinu šta se događalo u to vreme sa pripadnicima JNA u Hrvatskoj cenim da je verodostojno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas samo da imate u vidu gore navedene podatke saopštila je gospođa Lončarević Nana iz Beograda, njena se adresa i broj daje i broj lične karte, inače rođena sestra majke Batrzan Marka uz saglasnost njegovih roditelja nakon što je na televiziji prateći haški proces čula da Vasiljević osporava postojanje zatvora u Rakićima. Dakle, oni protestvuju zbog vašeg osporavanja

MEJ:

            Ne, ovim se nećemo dalje baviti. Vreme je isteklo. Na to se možete vratiti sutra ujutru. Gospodine Miloševiću, razmotrili smo vaš zahtev da vam se dodeli više vremena. Daćemo vam ukoliko želite sutra prvu jutarnju sednicu do prve pauze kako biste završili svoje unakrsno ispitivanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vrlo dobro, gospodine Mej.

MEJ:

            Generale Vasiljeviću, molim vas lepo da se vratite sutra ujutru ovamo kako bi se završilo vaše svedočenje u 9 sati, a sada možete ići. Mi imamo još nekoliko administrativnih pitanja koja trebamo rešiti.

 


Nazad na Aktuelno  |  Odštampajte vest