aktuelno-m.gif (3720 bytes)

13. februar 2003. g.

STENOGRAM

 

 

MEJ:

            Izvolite, gospodine Najs.

NAJS:

            Sad smo otprilike na pasusu 215, 216 i 217. Generale Vasiljeviću, juče ste nam govorili o sastanku kojem ste prisustvovali 1. juna 1999. godine i poslednja tema o kojoj smo govorili bila su ovlašćenja, očigledna ovlašćenja koja je imao Šainović. Da bi smo o tome nešto više rekli da li se sećate da ste nam govorili po kom su redosledu ljudi ulazili u tu prostoriju gde je održan sastanak i kako su ljudi reagovali odnosno, kako su se odnosili prema Šainoviću i kako su reagovali kad je Šainović ušao.

SVEDOK:

            Da. Ja sam već opisao kakav je bio raspored za stolom gde smo sedeli. Poslednji su došli na taj sastanak gospodin Šainović i Anđelković. Kada su ušli u tu salu, mi smo svi ustali i nakon toga što su oni seli za sto sastanak je počeo.

NAJS:

            A sastanak je bio u sali za konferencije u jednom  neboderu u Prištini i svi ste sedeli za konferencijskim stolom a u drugom delu prostorije bili su drugi pripadnici Prištinskog korpusa i Treće armije i bavili se kartama i radili slične stvari. To samo da bi sudije imale predstavu kako je to izgledalo.

ODGOVOR:

            Da.

NAJS:

            To je vas navelo na zaključak da je ta prostorija imala određenu funkciju. Da je bila neka vrsta komandne prostorije.

ODGOVOR:

            Da.

NAJS:

            Dakle bila je neka vrsta komandne prostorije.

ODGOVOR:

            Da, da.

NAJS:

            Dakle, bavili su se kartama kretanjem neprijatelja i slične stvari. Tokom sastanka da li se razmatralo prethodnih 24 sata ali ništa drugo izvan tih 24 sata nije se razmatralo detaljno.

ODGOVOR:

            Da, to je bio jedan kratak  izveštaj šta se događalo u prethodna 24 sata. Prvo je Lazarević izneo kratka zapažanja o dejstvima NATO-a, a posle toga je iz MUP-a general Đorđević izneo o dejstvima MUP-a. I tu nije bilo neke posebne situacije koju bi zapamtio kao nešto specifično.  Završeno je sa kratkim jednim rezimeom šta treba u toku narednog dana da se uradi. I uglavnom je bilo govora kod generala iz MUP-a da u toku narednog dana treba da se izvrši čišćenje terena negde na području Drenice. To je uglavnom taj kratak deo sa sastanka.

NAJS:

            A kada je reč o aktivnostima MUP-a, da li je Šainović trebalo da odobri te aktivnosti.

ODGOVOR:

            Nije bio takav tok sastnaka niti je klima takva da je formalno to sada trebalo da se zaključi. Konstatovano je jednostavno samo u redu i da ide po planu kako je dogovoreno. Znači to je samo jedna dosta komotna ja bi rekao atmosfera u kojoj se ti ljudi ja bi rekao svaki dan sastaju.

NAJS:

            U redu. Dva dokazna predmeta i da bi smo uštedeli na vremenu mislim da možemo da preskočimo tabulator 38. Sledeći dokazni predmet je tabulator odnosno, dokazni predmet 320 tabulator 57 on je već uveden. Ovo je dokument koji mislim da vam nije poznat. Molim vas pogledajte ga. Vi ste ga pogledali dok ste bili ovde, kad ste došli ovde da li vam se forma ovog dokumenta čini uobičajenom i šta vam ovaj dokument govori o funkciji koordinacije između zajedničke odnosno koordinacione funkcije same zajedničke komande u odnosu na vojsku i MUP.

ODGOVOR:

            Ovo je plan rada stanice veze i radi se o radio mreži. Upravna stanica tj zajednička komanda koja ima tajni naziv ... a onda je pored ovoga navedeno još 12 učesnika u toj radio mreži gde ima jedinica iz vojske Jugoslavije i jedinica iz MUP-a.

NAJS:

            Molim da se sada vratimo na tabulator 40 dokaznog predmeta 387 molim da se stavi engleska verzija na grafoskop. Generale, ovo je dokument od 17. aprila 1999 godine štab vrhovne komande upućeno komandnom mestu. Kaže. Veza zapoved zajedničke komande za Kosovo i Metohiju, strogo poverljivo. Sugestije nastaviti sa sveobuhvatnim pripremama. Sa tim navode se razne druge tačke i potpisao je Ojdanić. Kako je vaše tumačenje ovog dokumenta. Kada je reč o tome šta je zajednička komanda mogla da uradi odnosno, kakve instrukcije da da vojsci Jugoslavije da radi. Možda što je još važnije kako da svatimo Ojdanićevu funkciju u svemu ovome. 

ODGOVOR:

            Iz ovog dokumenta se vidi da je prethodno postojala zapovest zajedničke komande za Kosovo i Metohiju u kojem je verovatno regulisan način upotrebe snaga i pretpostavljam da je komandant treće armije o tome obavestio načelnika Generalštaba. A onda on daje sugestije šta bi trebalo da se koriguje u tome. Mislim tu interesantno da on daje sugestije. On je u stvari način štaba Vrhovne komande i nije uobičajeno da on daje sugestije bilo bi sasvim normalno da naređuje kako da se upotrebi. Znači iz ovoga se vidi jedna pozicija te zajedničke komande koja u stvari neka vrsta dvojnosti gde postoji zapovest za upotrebu snaga na Kosovu koja obavezuje komandanta treće armije da tako i postupi, a on opet i na štab vrhovne komande i svog pretpostavljenog od koga traži mišljenje, ovaj mu daje sugestije. Znači to je jedna dvojnost koja se pojavljuje i koja nije tipična za način komandovanja.

NAJS:

            I na kraju šta vama govori ovaj dokument u vezi s tim. Ko je tu imao glavnu reč Pavković-Šainović, ili Pavković-Ojdanić, da to pojednostavimo.

ODGOVOR:

            Ja mislim da je u najneugodnijoj situaciji bio Pavković ovde. Jer, je praktično imao neku vrstu dva komandanta. Jednu koju je bio dole na licu mesta na Kosovu koji vidim daje zapovesti a i po vertikali prema načinu ... Sad da li je ta sugestija imala snagu koju daje načelnik Generalštaba, snagu zapovesti ja to ne znam kako su postupili po tome. Ali neka dvojnost postoji.

NAJS:

            Da li je Šainović imao ulogu od kritičnog značaja.

ODGOVOR:

            Ja mislim da jeste, ali ja ne mogu da budem decidan u tome zato što nisam bio u situaciji da to mogu konkretno ovaj vidim. Ali mislim da jeste.

NAJS:

            Tabulator 41,  dokazni predmet 387, vraćamo se u avgust 1998. godine, Generale, to je jedan dugačak dokument tako da ćemo ga samo pogledati i zatražiti vaš  komentar molim vas stavite prvu stranicu na grafoskop vidimo da je to dokument Prištinskog korpusa istureno komandno mesto Đakovica. To je odluka o zajedničkom angažovanju snaga MUP-a i Vojske Jugoslavije. Vidimo da se govori o odluci borbenom poretku zadatku jedinica. Na drugoj stranici se pominje, molim stavite drugu stranicu na grafoskop. Pominje se vatrena podrška, mere obezbeđenja, pozadinsko obezbeđenje. Na trećoj stranici tehničko obezbeđenje, sanitetsko obezbeđenje, i komandovanje veza, komandovanje borbenim dejstvima vršiće zajednička komanda za Kosovo i Metohiju sa isturenog komandnog mesta prištinskog korpusa u Đakovici. Vezu organizovati po planu veza koje će sačiniti NV prištinskog korpusa i onda to je na poslednjoj stranici.... MUP-a organizovati u toku priprema i u toku borbenih dejstava i potpisao je Nebojša Pavković upućeno je Republičkom, srpskom MUP-u, komandi jedinica posebne namene i na razne druge adrese. Generale, kada pogledate ovaj dokument iz 98 godine šta nam govori o ovlašćenjima zajedničke komande i nad MUP-om i nad Vojskom Jugoslavije i da li su oni u to vreme delovali pod zajedničkim komandnim lancem.

ODGOVOR:

            Ovaj dokumenat je vojnički korektno sastavljen. Vidi se u ovoj poslednjoj tačci komandovanja i veza da komandovanje vrši zajednička komanda. Onda vojska praktično sadejstvuje sa snagama MUP-a koja izvode dejstva i to uglavnom iz ovoga se vidi vatrenom podrškom. Da li je o ovome bio obavešten Generalštab ja to ne znam. Znači po ovome što cenim zajednička komanda je imala u stvari izvršnu komandu u angažovanju snaga na Kosovu i Metohiji, s tim da je u njoj postojao vojni deo i verovatno deo iz MUP-a koji je rukovodio jedinicama MUP-a, a onaj ko je na čelu tada bio zajedničke komande on je bio kao najstarije lice koje je o svemu odlučivalo. To je što mogu iz dokumenta da vidim jer, ja tada nisam bio u Službi.

NAJS:

            Tabulator 42, molim. Mi se vraćamo na vreme kada ste vi bili u službi 29. maj 1999 godine. Od načelnika Štaba vrhovne komande generala Ojdanića upućeno komandi Treće armije dokument Štaba vrhovne komande, a ovim se upozoravaju da obave različite zadatke. Šta vama, generale Vasiljeviću, pokazuje ovaj dokument u vezi sa ovlašćenjima koje je Ojdanić imao u ovoj fazi koja se vide na osnovu ovog dokumenta.

ODGOVOR:

            Možda malu nedoumicu može da predstavlja ovo što se ne kaže naređujem, nego upozoravam. Međutim, da sam ja komandant koji je primio ovaj dopis iz Štaba vrhovne komande ja bi ovo svatio kao naređenje. Znači, ipak se ovde upozorava šta treba da se učini i po mome to ima snagu naređenja koje je obavezno za komandanta Treće armije. Jer, on u preambuli kaže da postoje podaci o nekim dejstvima koja se mogu provoditi i upozorava na te podatke. Moglo je to da se napiše i naređenje, ali ja mislim da smisao je bez obzira, na naziv upozorava, ima snagu naređenja.

NAJS:

            Hvala lepo. Tabulator 43, to je poslednji dokazni predmet u ovom bloku pitanja. Ovo je dokument od 7. jula 1998. godine. Dakle, to je pre vašeg vremena u službi to je komanda 125 motorizovane brigade, a potpisao je dokument Dragan Živanović. U zaglavlju piše zabrana izvođenja akcija bez znanja i odobrenja zajedničke komande za Kosovo i Metohiju i onda se kaže da na osnovu naređenja zajedničke komande od ranijeg datuma u cilju povećanja efikasnosti izvršenje zadataka naređenjem se zabranjuje izvođenje bilo kakvih akcija jedinica iz sastava bez odobrenja zajedničke komande. Verovatno treba da pogledamo ovaj dokument koji se sastoji iz tri strane u prevodu, a vi nam recite na koji način se ovo uklapa u vaše svatanje operacija odnosno delovanja zajedničke komande u 1999 godini.

ODGOVOR:

            ... znači snagu neke mini vrhovne komande dole koja rukovodi zajedničkim dejstvima MUP-a i Vojske Jugoslavije na Kosovu i Metohiji. Ovde se očigledno radilo i može da se nasluti da je bilo pojedinačnih upotreba nekih jedinica ili da je tražena podrška jedinica Vojske Jugoslavije jedinicama MUP-a, a da to nije bilo verifikovano preko zajedničke komande. I da je možda dolazilo do nekih inprovizacija pa možda i problema u toj kordinaciji. I ovime se na neki način zavodi red u tom lancu komandovanja, a i dalje ostaje da je zajednička komanda ta koja u stvari naređuje dejstva konkretna na Kosovu.

NAJS:

            Dakle, ovo je na neki način bilo uopšteno govoreći adekvatno za angažovanje višestrukih snaga.

ODGOVOR:

            Jeste.

NAJS:

            I ako se u to vreme činilo da ima izvesne neorganizovanosti kao što ste rekli. Hvala lepo. Sada prelazimo na kratku zatvorenu sednicu.

NAJS:

            Za slučaj da to bude važno. Recite nam molim vas vrlo kratko. Vojno teritorijalne komande. Šta su bile te komande?

ODGOVOR:

            Vojno teritorijalne komande su postojale .. JNA i to su komande koje vrše mobilizaciju, vode vojnu evidenciju i vrše uput regruta u armiju. One su bile počinjene komandi Armije.

NAJS:

            A kad govorimo o području koje nas posebno zanima. Da li je vojno teritorijalna komanda u Prištini bila funkcionisala za Kosovo, a vojno teritorijalna komanda u Nišu za ostatak južne Srbije.

ODGOVOR:

            Da.

NAJS:

            I kad su bile operativne nalazile su se pod komandom brigada vojske Jugoslavije.

ODGOVOR:

            Ne, komandom brigada znači, pod komandom Armije, ako mislite na komandu vojnog okruga.

NAJS:

            Da li se možete setiti nekih primera. Na primer ... vojno teritorijalne komande u Istoku, Klini i Đakovici.

ODGOVOR:

            Vojno-teritorijalni odredi su jedinice koje se nalaze u sastavu vojnih odseka kao nižih komandnih struktura u okviru komande vojnog okruga. Znači, to su jedinice koje su pre svega namenjene za kontrolu teritorije na kojoj se nalaze. Međutim, vojno teritorijalni odredi mogli su biti upućivani i angažovani i van teritorije na kojoj su matično locirali. Znači to je rezervni sastav i bilo je takvih slučajeva. Na primer, konkretno sa 7 pešadijskom brigadom iz Kruševca ide i vojno teritorijalni odred na primer iz Brusa sa tog područja. I on se pridaje znači komandi brigade ulazi praktično u njen sastav i pod njenu komandu. Mislim da to ništa nije vanredno nego redovna procedura i pojava.

NAJS:

            A sada ajde da pogledamo tabulator 44 dokaznog predmeta 387. To je dokument ako pogledate prvu stranicu molim poslužitelja da stavi prvu stranicu. Dokument od 26. juna 98 godine to je dakle, pre nego što ste se vi ponovo aktivirali i kaže na osnovu naređenja komande Treće armije strogo poverljivi broj i tako dalje i pogoršane političko bezbednosne situacije na prostoru Kosova i Metohije, a u cilju odbrane i zaštite građana od šiptarskih terorističkih grupa naređujem, a naređenje dolazi od Pavkovića. Dakle, on kaže naređujem izvršiti organizacijsko tehničke pripreme za podelu naoružanja i municije na ruke vojnim obveznicima raspoređenim u ratne jedinice prištinskog korpusa vojne oblasti Priština, i 202 pozadinskog obezbeđenja. I zatim pri kraju tačke broj tri drugi paragraf tačke broj 3, kaže: na osnovu izrađenih spiskova izvršiti poziv vojnih obveznika po manjim grupama u kasarnama ili organizovati podelu i zaduženja naoružanja po selima. Nastaljenim srpskim i crnogorskim življem. U toku izvršenja ovog zadatka posebnu pažnju posvetiti merama bezbednosti, tajnosti i ... disciplini. Zatim pod tačkom 6 nakon izvršene podele izvršiti pripremu i organizaciju naseljenih mesta za odbranu i zatim dalje kaže: za svako mesto zadužiti aktivnog starešinu koji će neposredno rukovoditi pripremom i zatim u tački 8 stoji: zabranjujem formiranje i angažovanje bilo kakvih dobrovoljačkih jedinica osim od ljudstva žitelja sela. Generale vi ste videli ovaj dokument. Da li ste pre nego što ste videli ovaj dokument znali da su postojale takve vrste odbrane sela.

ODGOVOR:

            Nisam znao.

NAJS:

            Dakle, ako pogledamo ovaj dokumenat osim ukoliko vi ne pronađete neki detalj koji bi sugerirao da taj dokumenat nije pouzdan recite mi što vam kaže taj dokument po prirodi plana koji se navodi u dokumentu. Da li je to bio tajni plan.

ODGOVOR:

            Ja ne bi mogao to da nazovem da to stoji tajni plan, a ovde se radi o podeli naoružanja i vojne opreme rezervnom sastavu jedinica JNA. Vojska Jugoslavije u to vreme koja je uslovljeno konkretno političko bezbednosnoj situacijom na terenu. Nije ekscesno da se to oružje i oprema može podeliti rezervistima koji pripadaju određenoj ratnoj jedinici Vojske Jugoslavije dole na prostoru Kosova i Metohije. Međutim, ovo se upozorava znači na mere tajnosti da se zato ne sazna. Znači ta podela oružja je mogla da ide i kao legalno naređenje. Znači proceni se situacija da li je to oružje neophodno da bi se jedinica ...

            ODGOVOR:

            Mislim, ovo se upozorava, znači, na mere tajnosti i da se za to ne sazna. Znači, ta podela oružja je mogla da ide i kao legalno naređenje. Znači, proceni se situacija da je to oruđe neophodno da bi se jedinica brzo formirala, u slučaju potrebe, onda se, da se ne bi gubilo vreme, naoružanje i oprema podele vojnim obveznicima na čuvanje. Ovo je naređenje išlo prema korpusu iz komande armije. Ja mogu samo da pretpostavim da to ni komandant armije nije uradio na svoju ruku, već da je verovatno to došlo iz  Generalštaba.

            E, sada.

PITANjE:

            Dobro, to nam je verovatno dovoljno. Ali, dakle, je činjenica da vi niste za to znali dok niste videli dokument, je li? Odnosno, to je bilo ovde.

            A sada paragraf 226. Da li je štab vrhovne komande imao dva prijemna centra za dobrovoljce za Vojsku Jugoslavije, za koje ste vi znali?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            To je bio regulisano tako da se dobrovoljci integrišu u Vojsku Jugoslavije, a ne da se cele dobrovoljačke jedinice integrišu.

ODGOVOR:

Bilo je striktno naređenje oko tog postupanja.

PITANjE:

            Paragraf 230. Štab MUP-a za Kosovo na čelu je imao generala Lukića. To ste nam, čini mi se, već rekli?

            Da li ste vi iz toga zaključili da je postojala koordinacija operacija MUP-a po direktivama zajedničke komande?

            Paragraf 233. Da li su na Kosovu delovale neke specijalne jedinice MUP-a?

ODGOVOR:

            Jesu.

PITANjE:

            Pozabavićemo se detaljnije jednom ili dvema. Da li je postojala specijalna antiteroristička jedinica kojoj je na čelu bio Živko Trajković?

ODGOVOR:

            Jeste.

PITANjE:

            Da li su postojale interventne brigade PJP-a na opštinskom nivou?

ODGOVOR:

            Pa, mislim da brigade interventne nisu bile na opštinskom nivou, nego to su krupniji sastavi. A odredi posebnih jedinica policije su bili po opštinama.

PITANjE:

            Postojala je i jedna operativna grupa OPG koja je bila deo posebnih jedinica policije, zar ne?

ODGOVOR:

            To nije operativna grupa, nego operativno potrebna grupa. Znači, postojale su operativno potrebne. Više. To sam nemeravao reći.

PITANjE:

            Da li je po vašem shvatanju pukovnik Goran Radosavljević, zvan Guri, bio opšti zapovednik posebnih jedinica policije na Kosovu?

ODGOVOR:

            Ja mogu da kažem samo delimično nešto što su mi organi bezbednosti na Kosovu referisali, između ostalog i o tom stanju. Znači, oni su imali podatke da tim grupama komanduje čovek pod nazivom Guri i imali su i njegov pozivni znak sa radio stanice. Koja mu je stvarna funkcija bila, ja ne znam. Po znanju organa bezbednosti, te grupe su bile pod njegovom kontrolom.

PITANjE:

            Šta ste vi procenili, ko je bio glavnokomandujući posebnih jedinica policije u Srbiji u to vreme?

ODGOVOR:

            Ja koliko sam upoznat, to je bio general Stevanović.

PITANjE:

            Koliko je vama poznato, kolika je bila veličina operativno poturne grupe?

ODGOVOR:

            To je sve iz podataka koje su mi davali organi bezbednosti kada sam bio na Kosovu. To su bile manje grupe od 20-30 ljudi, tako naoružane tamo kod mesnog stanovništva sa tog terena.

PITANjE:

            A sada da na brzinu pogledamo dokazni predmet 319, tabulator 38. Republika Srbija, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sekretarijat unutrašnjih poslova, Policijska stanica Đakovica. To stoji u zaglavlju dokumenta. Ovo je spisak pripadnika Trećeg voda četvrte čete 123. interventne brigade. I to je, dakle, vod od 24-oro ljudi. I zatim, ako gledamo dalje, na 13. stranici, vidimo ostatak liste. Kako se ovo podudara sa vašim razumevanjem uloge posebnih jedinica policije u tom području, u to vreme?

ODGOVOR:

            Dakle, vidi se da postoji 123 interventna brigada i da je ovo spisak sastava trećeg voda četvrte čete. Pošto je ovde Ministarstvo unutrašnjih poslova, znači, policijska stanica u Đakovici, verovatno da je ovaj vod svakako iz Đakovice, a možda i cela četa interventne brigade bila na području Đakovice.

PITANjE:

            Da li je specijalna jedinica Republičke državne bezbednosti raspolagala kojom opremom i kakvim uniformama?

ODGOVOR:

            To je jedinica za specijalne operacije Službe državne bezbednosti. Ona je imala specijalnu opremu, da kažem, najkvalitetnije vrste i posebene kategorije. Karakteristični su bili po maksirnim uniformama, da su nosili crvene beretke, a imali su i specifične šešire. Zatim, imali su, mogli su biti prepoznati po specijalnim vozilima hamer, sa kojima su se kretali na teritoriji Kosova. A imali su različito naoružanje - od protivavionskih mitraljeza do klasičnih automatskih pušaka i automata.

PITANjE:

            Kako se zvala ta jedinica i njen zapovednik?

ODGOVOR:

            Pa, nju su i po znaku koji je nosila zvali "Sivi vukovi". A komandant jedinice bio je Milorad UleMek, zvani Legija.

PITANjE:

            Da li je vama izgledalo da je on imao prethodno borbeno iskustvo?

ODGOVOR:

            Pa, mislim da jeste. Nije sporno.

PITANjE:

            A ko je bio nadređeni Legiji?

ODGOVOR:

            Pa, prvo nadređeni je Franko Simatović. A jedinica je praktično pod komandom načelnika Resora državne bezbednosti. U to vreme Radeta Markovića.

PITANjE:

            Čućemo nešto i o sastanku koji ste vi imali s optuženim u maju 1999-te. Ali da sada spomenemo samo jedan element toga. Da li je tom prilikom Rade Marković potvrdio upotrebu i razmeštanje jedinica za specijalne operacije u jednom kosovskom selu?

ODGOVOR:

            Jeste. Konkretno se radi o selu Jezerce.

PITANjE:

            A sada molim zatvorena sednica.

            (Posle zatvorene sednice)

ODGOVOR:

            Uzeo samo 30 kao dobrovoljce. I oni su bili razmešteni u posebnom jednom kampu, da ga tako nazovem, u nekom objektu u Kosovu Polju. I po onome kako je izjavio Rade Marković, zbog toga što su prethodnih dana počinili neki zločin, ubili su neki bračni par Albanaca, on je naredio da se vrati sa Kosova.

PITANjE:

            Oni su bili pod čijom komandom, prema vašem shvatanju?

ODGOVOR:

            Izveštaj je bio organa bezbednosti da se nalazi pod komandom čoveka pod nazivom Guri.

PITANjE:

            U to vreme, koliko je općenito bila poznata Arkanova reputacija i, prema tome, potencijal za poteškoće koje sa sobom donose Arkanovi tigrovi?

ODGOVOR:

            Pa, zna se kakva je reputacija njegova bila. Mislim, to je jedan duži period i duža priča. Ali, iz tih prvih saznanja o formiranju Srpske dobrovoljačke grade. U tom prvom jezgru od oko 30-tak ljudi, koliko ih je bilo, a gotovo da nije bilo lica koje nije bilo već kažnjavano za razna krivična dela. Drugo, oni su i javno nosili dugo oružje, iako njegovo zaduženje i nošenje je posebnim propisima regulisano. Imali su reputaciju koja je poznata već svima da su učestvovali u mnogim nedelima.

PITANjE:

            Prema vašim informacijama, da li je Arkan imao neke službene identifikacione isprave. Jeste, on je imao još to iz perioda one Jugoslavije i nikad bez tih isprava nije bio. Međutim, i pripadnici njegovog rezervnog sastava su imali iste legitimacije.

PITANjE:

            Još nekoliko detalja, pre nego što pređemo na sastanak sa optuženim. Subordinacija MUP-a Vojsci Jugoslavije u vreme ratnog stanja. Da li je vama poznato, da li je Ojdanić optuženom zatražio da izda naređenje o potčinjavanju?

ODGOVOR:

            Jeste.

PITANjE:

            Da li je MUP to poštovao?

ODGOVOR:

            Nije.

PITANjE:

            Koliko ste vi shvatili od Ojdanića ili iz drugih izvora, šta se dogodilo kad je Ojdanić skrenuo pažnju otpuženoga na taj njegov problem?

ODGOVOR:

            Po onome što mi je ispričao general Ojdanić, bilo negde kasnije nakon njegovog penzionisanja, on mu je rekao da, dobro taj će se problem rešiti. Ali, nismo mi naređenje pisali zbog problema sa MUP-om Srbije nego da se MUP u Crnoj Gori stavi pod kontrolu vojske. I to mi je pokazao general Ojdanić iz njegove radne beležnice. Dobro se sećam da je to bilo zapisano crvenom olovkom. Dakle, ta potčinjenost praktično nije na terenu zaživela.

PITANjE:

            Tabulator 45, dokaznog predmeta 387 molim. Ovo je jedan kratak dokument, generale. Od pukovnika Mileta Stanojkovića. Molim da stavite samo prvu stranicu na engleskom na grafoskop. Datum je 19. april 1999. godine, Treća armija, Štab vrhovne komande, Sektor za operativno-štabne poslove. Dolazi na komandno mesto i kaže: na osnovu naređenja predsednika Savezne Republike Jugoslavije, u skladu sa članom 17. Zakona o odbrani, u cilju obezbeđenja svih učesnika naređujem potčinjavaju vam se jedinice i organi unutrašnjih poslova u vašim zonama odgovornosti, komandanti Prve, Druge i Treće armije ratne mornarice svojim naređenjem regulisaće sva ostala pitanja koja proističu iz tačke 1 ovog naređenja. Da li ovo odgovara vašem shvatanju uloženih napora da se potčine.

ODGOVOR:

            Da, ovo su išla naređenja linijom komandovanja i to ništa nije sporno. Znači, ovime su obaveštene komande na terenu da se prepotčinjavanju jedinice MUP-a u pogledu komandovanja i njihove upotrebe. Pitanje je samo da li je to zaživelo. Ja koliko znam nije.

PITANjE:

            Hvala. Molim da pogledamo tabulator 46, dokaznog predmeta 387. Ovo ćemo, kao što ćemo videti, ovo je dokument koji je došao otprilike tri dana, odnosno osam dana nakon vašeg sastanka sa optuženim. Datum je 25. maj 1999. godine. Dolazi od generala Pavkovića. Odnosi se na pretpotčinjavanje jedinica i organa Ministarstva unutrašnjih poslova komandi Treće armije, tačnije komandi Prištinsko-niškog korpusa i podnosi se izveštaj o pretpotčinjavanju snaga MUP-a snagama Vojske Jugoslavije. Možete pogledati na brzinu. U drugom se paragrafu kaže - na izvršenje, naređenje o pretpočinjavanju direktno je impliciralo problem na planu sadejstva jedinica. Paragraf tri kaže - režim bezbednosti na teritoriji do sada nije zaživeo u praksi u duhu zakona. Vi ste pogledali ovaj dokument. Kakve komentare imate o njemu?

ODGOVOR:

            Pa, ovo samo potvrđuje što sam već rekao. Komandant Treće armije praktično moli načelnika Generalštaba da se nešto učini na nivou Vrhovne komande, da ta subordinacija profunkcioniše. Međutim, za mene je ovde interesantno i drugo pitanje. Dole postoji zajednička komandat. I upravo bi ta zajednička komandta trebala da razrešava ovaj problem, a ne da se opterećuje načelnik Generalštaba sa time. Jer dole neku izvršnu komandu ima gospodin Šainović, koji je upravo radi toga da koordinira aktivnosti Vojske i MUP-a. I sledeće, vidi se da Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije praktično nije prosledilo, ako je dobilo naredbu, a pretpostavljam da jeste, nije prosledilo da se ona realizuje.

PITANjE:

            Ako sam vas dobro shvatio, da je postojala istinska želja za saradnju u zajedničkoj komandi da se ostvari pretpotčinjavanje, kao što je navedeno u ovom dokumentu. Vi biste onda očekivali da se ovi problemi ne usmeravaju na način na koji se usmeravaju, već da se oni usmeravaju ka Šainoviću.

ODGOVOR:

            Znači, on je imao nadležnost nad organima MUP-a, takođe. Ali je prvi problem da iz Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije vidi se nije spušteno to naređenje potčinjenim sastavima MUP-a.

PITANjE:

            I poslednji dokument u ovom bloku je dokument tabulator 47, dokazni predmet 387. To je dugačak dokument. Ja ću samo tražiti vaš komentar o njemu, a kasnije ga možemo detaljno pogledati. To je dokument od 27. maja 1999. godine. Komanda Prištinskog korpusa, upućeno je komandi MUP-a. I to je zapovest za razbijanje i uništenje ŠTOS-a u reonu Prekaze. I tu se navode detalji. Veće može da vidi različite međunaslove kojim se određuju poglavlja. Kako vam izgleda ova zapovest samom svojom formom? Da li je to zapovest koja je u adekvatnom obliku?

ODGOVOR:

            Jeste. I vojnički vrlo korektno urađena.

PITANjE:

            To je zapovest od generala Lazarevića i upućena je komandi MUP-a. Mislim da je ovo kopija iz MUP-a. Da li je tačno da u odsustvu bilo kakvog drugog komentara možemo da pređemo na drugu temu, generale?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Kada su zločini počinjavani na toj teritoriji, da li je Vojska Jugoslavije imala jurisdikciju nad tim zločinima? I ako jeste, ako su znali za zločine, da li su vodili istragu u vezi sa tim zločinima ili se njima bavila vojna policija i pravni, sudski sistem, odnosno da li je to predavano policijskim civilnim organima u određenim fazama?

ODGOVOR:

            Iz obilaska organa bezbednosti na području Kosova i Metohije, po onome što sam informisan i kasnije što sam imao prilike da saznam, sve otkrivene slučajeve i zločina, i pljački, bili su procesuirani. I postupci su vođeni preko vojnih tužilaštava Prištinskog i Niškog korpusa. I znam samo za jedan slučaj u vreme dok sam bio na Kosovu da su se imale indikacije. To se radi o Gornjoj Klini, gde je počinjen zločin, a da nije se baš brzo reagovalo. Nadležnosti za utvrđivanje odgovornosti za zločin stoje, znači, iz toga koja je jedinica na tom terenu delovala - da li MUP, da li Vojska Jugoslavije. Ako je delovao MUP, onda je nadležnost bila civilnih pravosudnih organa, odnosno MUP-a. I obrnuto. Ako je to bilo u zoni dejstva i posledica dejstva Vojske Jugoslavije, onda je o tome morao da bude obavešten vojni tužilac. On je naređivao vojnoj policiji da vrši uviđaj i dalja procedura je ulazila u sudski postupak.

PITANjE:

            Konkretan zločin oko kojeg nam možete pomoći - događaj u Rožajima 18. aprila 1999. godine. Da li je to počinila jedinica srpskog MUP-a?

ODGOVOR:

            To je počinila jedinica po izveštaju organa bezbednosti kojom je komandovao neki Dragan Stojanović, a koji je sa većim brojem vozila praktično bio u poteri ili proterivanju jedne grupe civila koji su se sklonili na područje Rožaja, u mesto Kaluđerski laz. Kada su ih tu pristigli, likvidirali su veći broj lica. Oko deset ih je bilo ranjeno. Među njima jedna devojčica i jedna žena. I vojna policija je saznala za taj događaj i izvršila je jedan uviđaj hitni. Ranjene je prebacila u zdravstvene ustanove i o tome obavestila nadležni MUP u Rožaju. Šta je dalje urađeno, ja ne znam.

PITANjE:

            Molim da pređemo na kratku zatvorenu sednicu.

            (Posle zatvorene sednice)

PITANjE:

            Da li je zamenik načelnika Uprave bezbednosti prištinskog korpusa, da li se sastao sa vama u Beogradu i obavestio vas da je Služba bezbednosti svesna zločina koji se počinjavaju u odnosu na civile i da li ste vi od njega zatražili da napiše izveštaj o onome što vam je rekao. Da li ste vi obavestili o tom izveštaj generala Šarkaša. I to na dan kada je slavljen Dan JNA, na proslavi Dana JNA, odnosno Vojske Jugoslavije i da li je Šarkaš prosledio taj izveštaj Ojdaniću i da li je onda Ojdanić detalje o tome preneo optpuženom 14. maja ?

SVEDOK:

            Ima male ispravke u ovome što ste rekli. Znači, general Jezda je obavešten odmah nakon dobijanja prvih tih informacija ...... A on je obavestio generala Ojdanića ne na Dan Vojske Jugoslavije, jer je to 16. juni, nego na Dan bezbednosti, 13. maja 1999. godine, i 14. maja nas je general Ojdanić obavestio da je on o tome informisao sada optuženog i da je zakazan sastanak o problemu zločina za 17. maj.

PITANjE:

            Da li je generalu Pavkoviću naređeno da dođe u Beograd da bi raportirao generalu Ojdaniću o navodnim zločinima i da li ste vi, takođe, dobili instrukcije da prisustvujete i da obezbedite informacije koje je prikupila vaša služba?

ODGOVOR:

            Da, tačno je to.

PITANjE:

            Da li je 16. maja održan sastanak Generalštaba kojem su prisustvovali Pavković, Parkaš, pukovnik Gajić na kome se raspravljalo o krivičnoj aktivnosti i takođe o tome kako je prezentirati taj materijal optuženom, sledećeg dana.

ODGOVOR:

            Da. Bio sam i ja na tome sastanku.

PITANjE:

            Da li su u tom materijalu bili detalji o dejstvima dobrovoljaca i problemima koji postoje sa centrima za regrutaciju dobrovoljaca?

ODGOVOR:

            Pa, spomenut je problem jedan slučaj samo koji je bio problematičan u prihvatnom centru u Grockoj, da je jedna grupa dobrovoljaca prošla bez uobičajene procedure proveravanja i obuke. Ali, to je bilo samo uzgledna informacija. Osnovno je bilo saznanje o zločinima koje su počinili pripadnici Vojske Jugoslavije.

PITANjE:

            Da li je general Pavković tvrdio da MUP optužuje vojsku za počinjene zločine, a on je tvrdio da zločini nisu počinjeni.

ODGOVOR:

            Da, on je konkretno izneo optužbe koje su išle od MUP-a prema Vojsci Jugoslavije čak za nekih oko 800 lica, a da svim ispitivanjima koja su izvršili organi treće armije, radilo se o odgovornosti za smrt, ali ne i za zločine. Nakon označavanja tih podataka MUP-u onda je MUP izašao sa svojim podacima da oni pod svojom odgovornošću imaju 326 lica. I onda se pojavio problem da to, dve, ove dve cifre kada se saberu to nije 800. I sećam se da je o tome diskutovano 16.-og uveče.

PITANjE:

            Nije bio narednog dana na istom mestu. Na mestu gde se nalazila Vrhovna komanda, gde je održan prethodni sastanak.

ODGOVOR:

            Meni je to prvi sastanak kao nekog štaba na tom  mestu, mislim u redu, tačno je.

PITANjE:

            Ko je prisustvovao sastanku sa optuženim?

ODGOVOR:

            General Ojdanić, general Nebojša Pavković, general Farkaš Geza, ja i pukovnik Gajić. Sa druge strane je bio gospodin Šainović i Rade Marković.

PITANjE:

            Vi ste prezentirali informaciju o izveštaju, o zločinima koje je počinila Vojska Jugoslavije i dobrovoljci na Kosovu. Možete odgovoriti sa da i ne. General Pavković je izneo svoju priču i u njoj je pomenuo tela u Jezercu.

ODGOVOR:

            Da, da se vojska optužuje za ta tela a ono u tom reonu nije ni dejstvovao. 

PITANjE:

            Da li je Rade Marković rekao nešto o tome?

ODGOVOR:

            Nakon izlaganja mog i generala Pavkovića, diskusiji se uključio Rade Marković. On je rekao da su dobrovoljci nužno zlo koje prate svaki rat, da je tačno da je on uputio sto, dobio ponudu od Arkana za 100 njegovih pripadnika iz jedinice "Tigrovi", da je uzeo 30, to sam već pričao, i da on isto zna da je .... koji je spominjen bio na Kosovu ali da je obavešten od Đorđevića da je on vraćen nazad.

PITANjE:

            Da li je vođena bilo kakva rasprava o dvoje ubijenih u vezi sa brojkama koje ste pominjali i koje su iznesene prethodnog dana?

ODGOVOR:

            Jeste, to je izneo general Pavković u svom izveštaju. Inače, probleme u tom optuživanju od strane MUP-a Vojske je to da je ona počinila zločine, da kod njih takvih slučajeva nema.

PITANjE:

            Šta je optuženi rekao, prvo na Markovićevo izlaganje, u vezi s tim šta treba da uradi da bi rešio problem dobrovoljaca?

ODGOVOR:

            ... rekao da treba da se sastane sa ministrom Vlajkovićem i generalnom Đorđevićem, i da reši taj problm sa tim dobrovoljcima, konkretno o kojima se govorilo, i da im kaže da njima zbog toga neće biti ni skinuta glava, ali nema razloga da ih štite. To je jedno, i drugo je rekao da ovakvi drastični slučajevi koji su bili navođeni moraju da budu hitno sankcionisani i rešavani, i da ti nazovi Srbi koji se tako ponašaju i čine zločine nanose veliku štetu svemu tome što je Jugoslavija do sada u ratu činila. Onda je skrenuo pažnju da treba da se pojača obezbeđenje granice prema Republici Srpskoj, da treba da se vodi računa da se opet neka dobrovoljačka jedinica negde ne ponovi na Kosovu pa da imamo probleme sa njom, i da posebno treba obratiti pažnju na .... ubacivanje snaga sa područja Albanije i iz Makedonije, i da vodimo računa da, to se dobro sećam kada je rekao, da nam ne pobodu zastave kao gotovu granicu na Kosovu. To je iz, to su bitne te stvari iz izlaganja. Ima više detalja ali mislim da nije bitno.

PITANjE:

            Ministar unutrašnjih poslova, Stoiljković, nije bio prisutan. Da li je bilo šta rečeno o njemu?

ODGOVOR:

            Pa, nama nije obrazlagano, a bilo je čudno, bilo je pet generala iz Vojske Jugoslavije, a nijedan od generala koji komanduju snagama javne bezbednosti na Kosovu i nije davano nikakvo objašnjenje zbog čega oni tu nisu prisutni.

PITANjE:

            Vratićemo se na neke druge karakteristike tog sastanka koje su vas možda iznenadile, ali u ovom trenutku nam recite da li je Šainović išta rekao, i ako jeste, šta? Ukratko nam to kažite.

ODGOVOR:

            Jeste. On je rekao da prvi put čuje za taj centar i prisustvo Arkanovih ljudi u Kosovu Polju, da će da proveri tačnost te informacije, zatim, oko dobrovoljaca je rekao da ima ljudi koji kupuju i to za veću svotu novca uniforme ili pripadnika vojske ili MUP-a, da bi tako mogli da upadnu na teritoriju Kosova i da pljačkaju i predlagao je da se, možda da nije loše da se na Kosovo uputi neki organ neutralan iz Beograda koji bi ispitao sve to što je navedeno na sastanku.

PITANjE:

            Kakva je bila reakcija optuženog na tu preporuku?

ODGOVOR:

            Tu preporuku u svom izlaganju prvi je bio spomenuo general Pavković koji je predlagao da se formira državna komisija kao neutralno telo koje će ispitati sve navode koje idu od strane MUP-a, ali i od vojske i da se utvrde objektivna istina, šta je tačno. Meni je bilo karakteristično da optuženi je to potpuno preskočio kao nešto što nije ni spomenuto. A mislim da je imalo potrebe da se angažuje.

PITANjE:

            Da li se sećate bilo čega što je optuženi rekao u vreme kad nije reagovao na tu vrstu preporuke, da li je rekao bilo šta o vojsci i razlici između vojske i MUP-a?

ODGOVOR:

            Da, govorio je da je položaj vojske dobro definisan, ali da ministar Stoiljković sa generalom Đorđevićem treba da stanje u MUP-u. Govorio je isto oko toga da treba da se obezbedi preko Generalštaba bolji rad komande armije u Podgorici, a ne da kada uhvate neku grupu terorističku iz Peći, vraćaju nazad na Kosovo da bi tamo bila isleđivana, umesto da se to čini u Crnoj Gori, mislim, to su neki detalji još, ali ima dosta detalja sa sastanka, ja ga mogu celog reprodukovati ali ne znam koliko je to interesantno.

PITANjE:

            Prisustvo Arkanovih "Tigrova" je bilo protivrečno politici i zakonu o uključivanju ili ..... uključivanju dobrovoljaca odnosno dobrovoljačkih jedinica. Kada je to pomenuto i da li je na to optuženi reagovao, i ako jeste, kako?

ODGOVOR:

            Nije uopšte reagovao na to, kao da nije spomenuto.

PITANjE:

            Da li je izrazio neko iznenađenje, da li je postavio bilo kakvo pitanje, kako se to moglo desiti?

ODGOVOR:

            Ne, čak je i gospodin Šainović izrazio sumnju da su oni dole na Kosovu iako je pre toga Rade Marković nedvosmisleno rekao da ih je 30 otišlo sa njegovim znanjem i odobrenjem.

PITANjE:

            Da li je sam optuženi na bilo koji način konkretno i pozitivno doprineo tome na koji način rešiti problem kriminala odnosno problem dobrovoljaca?

ODGOVOR:

            Izuzev onoga što sam rekao da drastični slučajevi mora da se rešavaju, ona .... mora da bude .... pravosudnim organima. Nije više bilo reči oko toga. ..... jedan zaključak kao da postoje neki problemi u saradnji između organa vojne bezbednosti i Službe državne bezbednosti Srbije. Dao je zadatak da ta saradnja mora da bude normalizovana, da treba što pre održati zajednički sastanak na kome treba razrešiti navodne međusobne probleme i to je od onoga što je on rekao. A imalo je za posledicu u Generalštabu ovaj sastanak. Znam da je general Ojdanić, 28. maja održao sastanak sa vojnim pravosudnim organima, ona im je ...

MEJ:

            Prekinuću vas sada, generale Vasiljeviću, vremeje za pauzu.

NAJS:

            Imam samo jedno pitanje uz vašu dozvolu kojom bi mogao da završim temu o sastancima.

MEJ:

            U redu, sada ćemo napraviti pauzu od 20 minuta.

POSLE PAUZE

MEJ:

Izvolite sesti. Izvolite, gospodine Najs.

TUŽBA:

            Da završimo vaš iskaz o sastanku 17. maja. Već ste spomenuli neke reakcije optuženog. Kada je sastanak završio, da li ste vi svi otišli iz prostorije ili su neki ljudi ostali?

ODGOVOR:

            Pa, mi generali smo otišli a optuženi je rekao Radetu Markoviću da ostane.

PITANjE:

            Da li je još neko ostao?

ODGOVOR:

            Ostao je optuženi, gospodin Šainović i Rade Marković.

PITANjE:

            Imajući u vidu okolnosti pod kojima se odigrao sastanak i svrhu sastanka, da li se vama to činilo normalnim?

ODGOVOR:

            Razlog je bio normalan da se takav sastanak održi. Nije bilo normalno da se na njemu ne nalaze, ne učestvuju ljudi koji najbolje znaju situaciju na terenu. To su bili generali Đorđević, Stevanović, Lukić i mislim da je tu bilo svakako mesto i ministru unutrašnjih poslova, Vlajku Stoiljkoviću.

PITANjE:

            Dobro, idemo dalje. Na osnovu vaših poseta tom području i na osnovu ..... da se dogovorimo ........ kada su, prema vašem sudu, jedinice Vojske Jugoslavije, vodile najintezivnije operacije? U kojem tačno periodu, od datuma do datuma?

ODGOVOR:

            Pa, ja ne mogu da dam tačno ove datume, ali u svakom slučaju to je bilo u toku aprila 99. godine.

PITANjE:

            Između 23. marta i aprila, ili ...?

ODGOVOR:

            Da, da, znači od početka ovih sukoba sa NATO-om, pa negde do ......

PITANjE:

            Prilikom vaših poseta terenu, u junu, da li ste primetili razaranja u .... područjima, da li ste primetili mrtvu stoku, da li ste primetili civile?

ODGOVOR:

            S tim da nisam viđao mrtve civile, nego je ..... urbana sredina. Znači, ceo taj ..... deo je bio praktično napušten i prazan. U gradovima je situacija bila normalna.

PITANjE:

            Kad govorimo o izveštajima o zločinima koje su vama podnele jedinice UB-a na Kosovu, da li je jedan izveštaj govorio dobrovoljcima kojima je zapovedao pukovnik Slobodan Stošić?

ODGOVOR:

            Nije pukovnik, nego potpukovnik Stošić. U novom sastavu, u sastavu njegove jedinice bila je jedna manja grupa dobrovoljaca.

PITANjE:

            Šta su, prema vašem shvatanju, oni učinili?

ODGOVOR:

            Prema shvatanju...... konkretnim saznanjima. Dobrovoljci pod ....... dugi ....... likvidirali su šest ili sedam Albanaca, civila. Bacili su ih u bunar. To je u selu Gornja ...... i taj bunar su zatrpali, i kada sam za taj slučaj saznao onda smo naredili da se uputi patrola policije, vojna, da izvrši uviđaj na tom mestu, međutim, nisu mogli da priđu jer je taj reon već bio pod kontrolom terorista šiptarskih. Okrenut je postpuak i Stošić i ova lica su pritvorena i suđenje je bilo u Vojnom sudu u Nišu.

PITANjE:

            Molim kratki prelazak na zatvorenu sednicu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li to podrazumeva da ste vi morali da  završite sve vojne škole, koje su vas za to kvalifikovale i da niste preskočili ni jednu vojnu školu uključujući i školu nacionalne odbrane itd.

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To znači da biste došli do tog čina morali da pokažete sasvim dovoljan nivo znanja o propisima SFRJ, a posebno onima od Ustava do Zakona o odbrani kojima se reguliše funkcionisanje oružanih snaga. Je li to tako?

SVEDOK:

            Nije to baš tako, nije postojao predmet u vojnoj školi da se izučava Ustav, to je više stvar opšteg poznavanja i uopšte kulture.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Dobro, predpostavljam da kao generalu koji je redovno došao do tog čina, da li smatrate da je osnovana pretpostavka da su vama poznati propisi o oružanim snagama?

SVEDOK:

            Da u globalu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je poznato po definiciji, a ja ću vam citirati član 240. Ustava Jugoslavije, član 240. stav 2. Oružane snage, preskočiću sada SFRJ itd.... čine jedinstvenu celinu i sastoje se od Jugoslovenske narodne armije, kao zajedničke oružane sile svih naroda i narodnosti i svih radnih ljudi i građana. Čitaću sporije.

            Sastoje se od JNA kao zajedničke oružane sile svih naroda i narodnosti svih radnih ljudi i građana i od teritorijalne odbrane kao najšireg oblika organizovanog oružanog opštenarodnog otpora. To vam je poznato. Je li tako?

SVEDOK:

            Nije sporno ništa.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači oružane snage su jedinstvene i sastoje se od JNA i TO. Član 313. kaže: Predsedništvo SFRJ je najviši organ rukovođenja i komandovanja oružanim snagama Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. To takođe nije sporno.

SVEDOK:

            Nije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle komanduje oružanim snagama koje čine JNA i TO. Predsedništvo SFRJ utvrđuje plan upotrebe oružanih snaga SFRJ za slučaj rata i naređuje upotrebu oružanih snaga u miru. Predsedništvo SFRJ može određene poslove rukovođenja i komandovanja oružanim snagama preneti na saveznog sekretara za narodnu odbranu. Savezni sekretar za narodnu odbranu odgovara predsedništvu za poslove koji su na njega preneseni. To sve nije sporno i to je vama poznato. Je li tako?

SVEDOK:

            Da i vi to čitate i vama je poznato isto.

SLOBOD AN MILOŠEVIĆ:

            Ja vam zato postavljam pitanja jer se ovo odnosi na početak vašeg svedočenja u kome ste vi izneli tvrdnje koje su suprotne ovim propisima o tome kako teritorijalnom odbranom komanduje predsednik Republike u republici itd., što iz citiranih propisa proizilazi da nije tačno. A ja ću vas podsetiti i na Zakon o opštenarodnoj odbrani koji predpostavljam da ste čitali, s obzirom da ste bili general JNA i da Zakon o opštenarodnoj odbrani je trebalo da vam bude poznat.

            Da ne citiram da su oružane snage jedinstveni oblik organizovanja, to nije sporno. U članu 88. stoji: u Saveznom sekretarijatu za narodnu odbranu obrazuje se vojni savet. Vojni savet, pored saveznog sekretara za NO, sačinjavaju načelnik Generalštaba, zamenik saveznog sekretara, podsekretar, pomoćnici, glavni inspektor narodne odbrane, komandanti armija, komandanti teritorijalne odbrane, republika i komandanti teritorijalne odbrane autonomnih pokrajina. Dakle svi zajedno. Da li je to sporno?

SVEDOK:

            Ne bi trebalo da bude.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I sada u ovom delu gde se govori o rukovođenju i komandovanju oružanih sanaga pa se ponavlja da predsedništvo kao najviši organ komanduje oružanim snagama i onda sva njegova ovlašćenja i onda kaže, imenuje i razrešava o dužnosti na predlog nadležnog republičkog odnosno pokrajinskog organa, komandanta teritorijalne odbrane republike, odnosno komandanta teritorijalne odbrane autonomne pokrajine. Dakle, komandante teritorijalne odbrane kao sastavnog dela oružanih snaga, svake republike i svake autonomne pokrajine, imenuje Predsedništvo SFRJ kao vrhovni komandant oružanih snaga. Je li to sporno?

SVEDOK:        

            Nije, zato što se generali postavljaju  ukazom. Ali predlog ide iz Republike.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Član 111. kaže, rukovođenje i komandovanje u teritorijalnoj odbrani ostvaruju komandanti teritorijalne odbrane i starešine jedinica  ustanova teritorijalne odbrane u skladu sa Zakonom.

            A član 115. kaže, komandanti  teritorijalne odbrane republika i komandanti To autonomnih pokrajina odgovaraju u smislu člana 113, ovog Zakona, Pedsedništvu SFRJ.

            Je li to sporno?

SVEDOK:

            Ne bi trebalo za normalnu situaciju ne bi trebalo da bude sporno. Kada postoji cela SFRJ i celo Predsedništvo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Savezni sekretar za narodnu odbranu može izdavati naređenja, obavezne instrukcije i druge akte komandantima TO u poslovima izvršavanja akata Predsedništva SFRJ iz članova koji se nabrajaju i poslovima rukovođenja i komandovanja oružanih snaga koje prenese na njega Predsedništvo SFRJ. Dakle, vi ste ovde izlazeći u susret ovoj drugoj strani implicite objašnjavali kako je teritorijalna odbrana u nadležnosti Predsednika Republike, kao što vidite, TO nije u nadležnosti predsednika ni jedne republike, pa ni kada mojoj kao predsednika Republike Srbije, već u nadležnosti oružanih snaga, odnosno vojne strukture, a sami ste samo da to potvrdimo govorili da je teritorijalna odbrana u zonama odgovornosti vojnih oblasti počinjala komandama tih vojnih oblasti, je li tako?

MEJ:

            Tu ima nekoliko pitanja. Prvo pitanje bilo je, teritorijalna odbrana nije bila u okviru nadležnosti kompetencije predsednika ni jedne  republike, uključujući i Srbiju, već je bila u nadležnosti oružanih snaga u okviru vojne strukture i u okviru vojne oblasti. Generale, da li se slažete sa tim ili ne?

SVEDOK:

            Časni sude, ja imam prvo jednu obavezu da kažem da ja ovde nisam došao da izlazim bilo kome u susret niti tužilaštvu, a niti svedoku nego da govorim istinu u meri u koliko je znam. To je samo odgovor na jednu upadicu. I drugo sve ovo što je pročitano iz Zakona to se odnosi na neko normalno stanje u kojem postoji jedinstvena SFRJ i stanje u kojem postoji Predsedništvo kao kolektivni komandant. Ja koliko se sećam u Ustavu Srbije, ja mislim da je to iz 89. ili 90. godine, tuženi će to verovatno bolje znati, ima te propise kod sebe, bila je jedna odredba da ako se znači, ja je parafraziram. Ako se neke odluke donose, koje idu na štetu interesima Srbije i odbrane, onda važe odredbe iz tog Ustava. Ja sam rekao da to parafraziram.

            Sve ovo što je pročitano odnosi se na normalnu situaciju, a međutim, ako ja sada mogu da postavim pitanje svedoku, ako nije imao nikakvih ingerencija prema teritorijalnoj odbrani. Ja se sećam da je jednom prilikom vršio smotru jedne brigade TO, a ne znam na osnovu čega i na osnovu kojih ovlašćenja, ako nema nikakvih ingerencija.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To nije smotra, nego vežba TO na koju me je pozvao komandant TO Srbije da vidim kako to izgleda. I to kao što vi dobro znate je bila uobičajena praksa da civilne vlasti budu pozvane na neku vežbu ili na neku drugu kako bih rekao aktivnost, čak i vojnih jedinica, ne samo teritorijalne odbrane što kod mene nije bio slučaj, ja se nisam mnogo bavio tim.

            Drago mi je da ste pomenuli ovaj član Ustava Srbije iočekivao sam da ga pomenete, pa ga slučajno imam kod sebe. U njemu piše: Jer je tačno da Republika Srbija je celovit Ustav donela i ima sva prava i dužnosti kao svaka država. Ali piše lepo, to je član 135.

            Prava i dužnosti koje Republika Srbija koja je u sastavu Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, ima po ovom Ustavu, a koji se prema saveznom Ustavu ostvaruju u federaciji, ostvarivaće se u skladu sa saveznim Ustavom. A Republika Srbija kao što znate nadam se da to nećete poreći, je svim svojim ponašanjem podržavala Jugoslaviju, podržavala tu federaciju, a i u skladu sa svojim Ustavom u kome kaže da njena prava i dužnosti ..

MEJ:

            Zaustaviću ovo. Ovo je samo dugačak govor. Koje je pitanje za svedoka.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je dakle poznato da upravo po tom Ustavu Srbije prava i dužnosti koje Republika Srbija, koja je u sastavu SFRJ ima po ovom svom Ustavu, a koje se prema saveznom Ustavu ostvaruju u federaciji, ostvarivaće se u skladu sa saveznim Ustavom. Jer se Srbija toga pridržavala.

SVEDOK:

            Gde u republici će se ostvarivati?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim?

SVEDOK:

            Gde u republici će se ostvarivati?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            E, ne, njena prava se ostvaruju u skladu sa Saveznim ustavom, ona koja ima po tom ustavu ostvaruju se, a koja se rešavaju u federaciji ostvaruju se u skladu sa Saveznim ustavom. Dakle ovim Republika Srbija naglašava da sve što je u skladu sa saveznim ustavom a što pripada njenim pravima, ona  ustupa saveznom ustavu. Je li to tako ili nije?

SVEDOK:

            Pitanje je kako je u praksi bilo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Pa dobro ja ne znam šta vi i kakve primere imate u praksi, da li ste vi na osnovu nekog svog primera u praksi izveli zaključak na primer pošto ste upotrebili reč predpostavljam, kada vas je pitao gospodin Najs, ako su bili prisutni pripadnici TO, pomenuli ste na primer iz Valjeva ili iz nekog drugog mesta u Srbiji tamo.

MEJ:

            Pitanje molim. Pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

Da li je bila potrebna saglasnost predsednika Republike Srbije, vi ste rekli, predpostavljam da je bilo potrebno. Da vi to predpostavljate?

SVEDOK:

            Jeste. Nisam bio ....

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Po ovim svim propisima kao što vidite takva saglasnost niti je tražena niti je bila potrebna, jer su oružane snage upotrebljavale jedinice TO, u zoni svoje odgovornosti. Je li ova karta vam predočena na početku. Rekli ste čak da nije ni iispravna jer granica vojnih oblasti nisu ovako nacrtane, nego nešto malo rekli ste istočnije ova granica prve vojne oblasti, da li je sporno da granice vojnih oblasti ni u kakvom smislu nisu pratile granice republika. Zone odgovornosti vojnih oblasti nisu bile podešene po republičkim granicama, već jednostavno po teritoriji Jugoslavije, podeljene na tri vojne oblasti koje su zanemarivale bilo kakve granice republika beć imale u vidu. ....

MEJ:   

            Dozvolite svedoku da odgovori. Nemojte da postavljate beskonačna pitanja.

SVEDOK:

            Nije to sporno što ste rekli, ja sam to isto rekao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vrlo dobro. Da li je sporno, ja sam zapisao šta ste rekli. U prostoru gde je JNA teritorijalna odbrana je počinjena jedna ...

            A posebno ako su u pitanju borbena dejstva, mora biti počinjena jedna ... Je li tako ili nije?

SVEDOK:

            Da, samo ne znam o kojoj teritorijalnoj odbrani govorite, ja sam govorio o dve vrste TO, kada se tiče Slavonije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne znam za dve vrste teritorijalne odbrane, ja znam za pojam teritorijalna odbrana, koja se formira na teritoriji u skladu sa zakonom. Ako vi mislite na vrstu teritorijalne odbrane koja je formirana u Istočnoj Slavoniji, kao posebna teritorijalna odbrana to je drugo, ali to onda treba da objasnite.

SVEDOK:

            Ja sam to objasnio. Možda vi treba da objasnite koja je to druga vrsta teritorijalne odbrane.          

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Predpostavljam da, pošto vi kažete da postoje dve vrste teritorijalne odbrane da onda to vi treba da objasnite, a ne, ja nezanam za dve vrste teritorijalne odbrane.

SVEDOK:

            Ja sam objašnjavao, o toj teritorijalnoj odbrani u čijem, na čijem čelu su se nalazili ljudi iz vašeg MUP-a.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Doći ćemo na to. Prvo to nije moj MUP, to je MUP Republike Srbije, a i tu ste napravili niz stručnih grešaka koje generalu, koji je čak bio na čelu uprave bezbednosti, ne bi smelo da promakne.

MEJ:

            Ne, nemojte se uopšte truditi da odgovorite na to pitanje. Takva vrsta komentara je potpuno nepotrebna. Vi takve komentare morate da utemeljite da ih podržite, nemojte da dajete tako opšte komentare ako ne možete ih potkrepite. Ono što biste trebali da radite da postavljate pitanja, a ne da iznosite ovakve komentare.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Mej, molim vas sa najvećim zadovoljstvom, pošto je ovo vrlo koristan svedok, nažalost ne za drugu stranu kako ona misli, već ćemo isterati na čistinu tu istinu. Da li ste vi ovde rekli...

MEJ:

            Gospodine Milošević, molim vas idite dalje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Upravo o tome govorim, da takve greške ne bi smele da promiču.

            Da li ste vi ovde na insistiranje gospodina Najsa odgovorili kako šef DB-a odgovara Predsedniku Republike. Jeste li tako rekli?

SVEDOK:

            Nije bilo nikakvo insistiranje. Znači ja sam rekao da je šef državne bezbednosti u periodu za koji ja znam, bio direktno vezan za vas, to je jedno i drugo, dozvolite. Drugo da i kada ste postali predsednik Jugoslavije, onda ste tog šefa SDB-a izmestili iz Republike Srbije i vezali ga za sebe. I to je tačno. I ništa nije od mene iznuđeno da to kažem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Sada vas pitam, je li resor DB-a jedan od resora Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, bar u to vreme bio.

SVEDOK:

            Znači po propisima, govorite kakvi su propisi bili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            O propisima govorim. O Ustavu, o Zakonu, o Zakonu o ministarstvu unutrašnjih poslova, unutrašnjim poslovima itd.

SVEDOK:        

            Toje sve tačno tako je regulisano.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Šef resora državne bezbednosti ima svog nadređenog. Da li je to ministar unutrašnjih poslova?

SVEDOK:        

            Trebalo bi da bude.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači načelnik resora državne bezbednosti odgovara prvo ministru unutrašnjih poslova je li tako?

SVEDOK:

            Trebalo bi da bude.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da je ministar unutrašnjih poslova  član Vlade Republike Srbije? Sprovodi zakone Republike Srbije i odgovoran je Vladi Srbije.

SVEDOK:

            Ništa nije sporno u tome kako je propisano, ali ja vas molim da mi postavite pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Postavljam pitanje kako onda pravite šemu kako šef DB-a odgovara direktno meni i vezan je za predsednika Republike, vi ste napravili šemu vojske koja takođe ima neke nekorektnosti ali na to ćemo doći kasnije, ali ste pokazali tačno kako je šta povezano, a u ovu šemu koju ste napravili, napravili ste je napamet i u skladu sa ovim što ova optužba ovde govori.

SVEDOK:

            Ne, nemojte mene dovoditi stalno u vezu,  da sam ja u dosluhu sa optužbom. Ja sam ovde došao da svedočim, ne ni protiv vas ni u vašu korist. Došao sam da govorim istinu i u meri koju znam, a konkretno ovo što vi sada govorite, meni su poznati svi ti propisi. I tu ništa nije sporno, ali je druga situacija kakva je zaista bila i ne možete sporiti da je šef DB-a prvo postavljen po vašem mišljenju, znači to govorim o 91. godini, 90. godini kada sam došao u upravu bezbednosti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ko je bio šef DB-a kada ste vi došli u Upravu bezbednosti?

SVEDOK:

            Zoran Janaćković. Znači čovek koji je bio, koliko ja znam pre toga van.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Zar nije bio pre toga Tošić na primer, pre Zorana Janaćkovića, vi ga niste zatekli, je li tako.

SVEDOK:

            Ne nisam, ja sam tada bio odsutan.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kada je bio Zoran Janaćković.

MEJ:

            Da se vratimo na gospodina Zorana Janaćkovića. Generale, vi ste bili prekinuti kada ste davali odgovor.

            Rekli ste Zoran Janaćković koliko je meni poznato to je bio taj čovek, da li ste hteli još nešto dodati?

SVEDOK:

            Prekinut sam ovom bujicom reči, pa ne mogu da dođem do izražaja.

            Zoran Janaćković nije čovek koji je radio u službi DB. Znači nije imao nikakva iskustva u službi DB-a. Znači nije imao nikakvog iskustva iz rada organa unutrašnjih poslova i postavljen je na jednu profesionalnu funckiju očigledno po preporuci i naklonosti optuženog, znam da su bili vrlo bliski i intimni.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja sam hteo da raščistimo kako stoji to u skladu sa propisima i da li je to tako funkcionisalo, a ako nije otkud vama saznanje da to nije tako funkcionisalo?

SVEDOK:

            Mogu odmah da odgovorim jednim delom na to.

            Na sastanku od 17. maja 99. godine na kojem nije prisutan ministar unutrašnjih poslova Srbije, vi dajete zadatak načelniku  resora Službe državne bezbednosti da prenese ministru šta vi govorite. Kao da je on stariji od ministra. Naprotiv.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je vama poznato da je taj načelnik resora DB-a pomoćnik tog ministra, a pošto ne prisustvuje ministar nego prisustvuje njegov pomoćnik, šta ima logičnije od toga nego da pomoćnik koji prisustvuje, jer ne prisustvuje ministar, da mu prenese to što je bilo na sastanku. Kao što biste vi svom pretpostavljenom preneli kada on nije bio prisutan na sastanku. Šta ima logičnije od toga. On predstavlja MUP Srbije, on je pomoćnik ministra unutrašnjih poslova po svojoj funkciji na koju ga je imenovala Vlada. I svakodnevno na kolegijumu ministra unutrašnjih poslova svako referiše iz svog resora o onome što je bilo kao što i vi referišete ...

MEJ:

            Moram vas zaustaviti zato jer ovo odlazi daleko van uobičajenog pitanja. Generale, možete li odgovoriti na ovo što vam optuženi kaže. Ili želite da on pojasni svoje pitanje.

SVEDOK:

            Prepoznajem šta sam trebao da budem pitan. Odmah da kažem, znači nije normalno da se mlađem prenosi šta treba kaže starijem. Ali da sam ja bio u toj poziciji, ne samo zato što sam bio u vojsci, znači i zaključke koje sam imao i ja bih lično preneo onom ko je meni prvi podređeni. Znači da ne kažem da se igramo gluvih telefona. Govori se šefu resora državne bezbednosti kao navodno podčinjenom ministru unutrašnjih poslova, šta je rekao predsednik da mu prenesem. Zašto ga predsednik ne pozove.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Otkud znate da ga nisam pozvao.

SVEDOK:

            Zato sam ja upravo to ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vi to znate da ga nisam pozvao.

SVEDOK:

            Ja samo znam. ..

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li znate, generale, da upravo ...

MEJ:

            Samo trenutak, postavili ste pitanje. "Kako znate da ga ja nisam pozvao na sastanak?" To je bilo pitanje.

SVEDOK:

            Ja znam da na sastanku nije bio niko od generala iz MUPa i ministra unutrašnjih poslova. Kada govorim o tom sastanku 17. maja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste vi posle toga prenosili?

SVEDOK:

            Ja to ne znam, predpostavljam da ste i preneli, ali ja sam samo rekao šta ste rekli Radetu Markoviću, da on prenese ministru ono što je govoreno na sastanku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To vama nije logično da upozna ministra sa svim što je rečeno na sastanku, nije vam to logično.

SVEDOK:

            Meni prvo nije logično da na tom sastanku bude pet čelnih generala iz Vojske Jugoslavije, a da se ne udostoji niko od bar približnog ranga iz MUP-a koji znaju stanje na terenu dođe na taj sastanak, znači to mi nije logično.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Generale, vi na primer ne znate, mi ćemo doći na taj sastanak jer on spada na kraj svedočenja pa ćemo doći na taj sastanak, ali  da li vam je poznato da treba da prisustvuje ministar i da se nepun sat pre sastanka izvinio zbog visoke temperature, ali je rekao tu je Rade, on će mi preneti sve i da tu nema nikakvih problema. Što je uobičajeno, što nije nikakva drama i da neko može da bude ili ne bude prisutan na sastanku. To nije nikakav tajni sastanak za ministra unutrašnjih poslova ili za nekoga od vas iz Vojske.

SVEDOK:

            Sada ja da odgovorim. Naprotiv i ne bi trebalo da bude tajna nikakva. Ali niste rekli nama zbog čega nema ljudi, odgovornih ljudi iz MUP-a iz javne bezbednosti, ako je ministar bolestan nisu valjda temperaturu dobila još tri generala.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Što ja treba vama da se pravdam da li je neko na sastanku ili nije.

SVEDOK:

            Ne, nije to stvar pravdanja, to je stvar jedne korektnosti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da se vratimo na ovo, doći ćemo mi na taj sastanak, doduše možda će vam biti neprijatno kada pogledate neke stvari vezano za to. Neprijatno sa ovim što ste rekli ovde.

SVEDOK:

            Nema problema.

MEJ:

            Ne, ne, gospodine Miloševiću, to nisu prikladni komentari, ako imate pitanje postavite ih, ali nemojte to komentarisati.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Prema tome kada uzmemo u obzir propise koje sam vam pročitao, način na koji je funkcionisala vojska i oružane snage Jugoslavije, recite mi da li je logično to što ste konstatovali da je komandant teritorijalne odbrane Vojvodine general Mandarić u to vreme bio na komandnom mestu generala Panića komandanta Prve armije.

            Je li to logično.

SVEDOK:

            Ja sam to naveo kao pozitivan slučaj, gde jedinice TO Vojvodine dejstvuju da je tu i njihov komandant.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Prema tome to je potpuno u skladu sa propisima.

SVEDOK:

            Apsolutno taj deo koji sam naveo u skladu je sa ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Samo da to raspravimo. Vi ste tu spomenuli u tom kontekstu da sam ja govorio Srbija nije u ratu. Šta tu ima loše, pa naravno da Srbija nije bila u ratu. I jesmo podržavali Jugoslaviju i podržavali JNA u njenim funkcijama, ali Srbija nije bila u ratu ili vi smatrate da je Srbija bila u ratu.

SVEDOK:

            Mogu li sada da odgovorim?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Zato vas i pitam.

SVEDOK:

            A iz toga da Srbija nije bila u ratu, a da vi kažete da je Srbija podržavala JNA, zbog čega se nije reagovalo na neodazivanje hiljada vojnih rezervista, ja mislim da ih je bilo negde oko 12 hiljadaa za koje su bile podnešene krivične prijave zbog izbegavanja vojne službe.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To pitanje je u nadležnosti Vojske a ne organa Republike Srbije. Generale, vi to dobro znate.

SVEDOK:

            Ne. Vojska postavlja zahtev MUP-u da takva lica moraju pronaći i privesti vojsci.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, to je prilično nevažno pitanje za ovo vaše svedočenje pa ćemo ići dalje.

            Ima nekoliko stvari koje ste vi ovde pominjali kao nekakve činjenice, ja idem redom kako ste govorili a verovatno prema zamisli gospodina Najsa, on ide i na neke sporedne stvari, pa na glavne, pa se vraća, priličan krkljanac je u tom programu njegovom, ali molim vas vi kažete ... govoreći o naoružavanju kada su paravojni sastav u Istočnoj Slavoniji imali neke trofejne puške, automate "tomson" za koje ste vi predpostavili da su iz skladišta TO Srbije.

SVEDOK:

            Nisam tako rekao. Rekao sam da znam da je takvo naoružanje bilo u sastavu TO Srbije, znači to znam pouzdano, a onda predpostavljam da je to iz tih skladišta bilo podeljeno na tom terenu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle vi predpostavljate da je to iz tih skladišta dato u Istočnu Slavoniju. To je vaša predpostavka.

SVEDOK:

            Imam i bliže odrednice koje nisam navodio. Znači konkretno da je iz jednog skladišta TO u okolini Beograda, na putu prema Valjevu, iz tog skladišta otišlo deo naoružanja za Slavoniju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste ovde pominjali razna lica koja su učestvovala u delenju oružja, neke pukovnike, neke oficire itd., koliko sam shvatio to nije išlo nikakvom linijom naloga sa viših instanci JNA koja je inače bila u posedu tih magacina nego je išlo po nekakvoj zavičajnoj liniji, neko je nekome hteo da pomogne ili da znači bez neke naredbe koja bi došla s vrha zaista isporučite naoružanje itd. Je li tako ili nije?

SVEDOK:

            Znam,

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim da to onda bude jasno. Onda ste uzeli za primer jedan zahtev koji ste i sami nazvali magalomanski, da bude onda jasno, onda ste uzeli za primer jedan zahtev koji ste i sami nazvali megalomanskim, ovde je prikazan kao dokazni predmet gde tamo negde u Bosni obraća se rukovodstvo i traži od vojske da za potrebe policije da, ne znam, helikoptere, oklopna vozila,  nekakvo naoružanje, sredstva veze itd., vi ste za taj zahtev rekli da je megalomanski, eto traži se to od Vojske, jel tako. Naveli ste to.

SVEDOK:        

            Da, ali to su razni u različitim vremenskim periodima. A ova pojedinačna podela oružja, po nekoliko komada, možda i nešto veća količina. To je period od negde prve polovine 91. godine, a ovi zahtevi o kojima vi govorite odnose se na 92. godinu. Dakle, u fazi pripremanja snaga teritorijalne odbrane i MUP-a u Krajini da se konstituišu kao jedinice koje će ući kasnije pod međunarodnu kontrolu. Znači to su dva različita vremenska perioda.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, ali ovde se radi o Bosni, ne radi se uopšte o Hrvatskoj.

SVEDOK:

            Vi niste rekli

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa vi ste rekli da je u Bosni i prikazali ste dokument koji se odnosi na Bosnu. Ovde je pokazan dokument koji je popis stvari i koji se traži u Bosni, tada nije bilo reči uopšte o UNPROF-oru u Bosni.

SVEDOK:

            Pojasniću. Znači to su jedinice koje isto traže naoružavanje jer su prema Krajini....

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Moje pitanje je, generale, jel tom zahtevu udovoljeno.

SVEDOK:

            Nije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nije? Pa šta onda dokazuje nekakav zahtev nekog lokalnog rukovodstva upućen vojsci a vojska tom zahtevu nije udovoljila. Šta to onda dokazuje.

SVEDOK:

            Pa ništa ne dokazuje. Znači ja sam rekao megalomenski zahtev nije udovoljen.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Niste rekli da nije udovoljen nego ste samo rekli zahtev je megalomanski, e itd. Ali se tom zahtevu nije udovoljilo.

SVEDOK:

            Ja sam rekao da nije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Napravićemo pauze između pitanja i odgovora radi prevodioca. Rekli ste da su u jesen 90. godine  bili prisutni u Krajini neki funkcioneri MUP-a Srbije.

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kad je Babić ovde svedočio, on je uspeo da nabroji  trojicu koji su bili u razna vremena tada. A koliko vi možete da nabrojite ih koji su bili 90. godine u Krajini. A Krajina je takođe u Jugoslaviji, u Hrvatskoj, u Evropi itd., ovi građani Jugoslavije bili u Krajini, koliko je njih bilo tamo.

SVEDOK:

            Iz tog perioda o kojem vi govorite znam za jednog.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači jedan funkcioner MUP-a Srbije bio 90. godine u Krajini.

SVEDOK:

            Ja za taj deo znam, možda ih je bilo više ali za jednog znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro da li se onda na bazi toga da je taj jedan funkcioner, slučajno taj o kojem  govorite je poreklom iz tog kraja kao što i vi znate da li to dozvoljava konstataciju koju ovde čujem od druge strane funkcioneri MUP-a Srbije boravili u Krajini 90. godine. Evo, ja sam boravio u Dubrovniku 90. i 91. itd.

MEJ:

            To nije važno. Nije važno šta kaže optužba. Nije na svedoku da odgovara na pitanje  o tome šta su oni rekli. On može svedočiti samo o onome što je on sam čuo ili video.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, onda nije sporno da što se vašeg ličnog saznanja tiče vi znate samo za jednog čoveka koji je radio u MUP-u Srbije a bio 90. godine u Krajini, jel tako.

SVEDOK:

            Radi se prvo o visokom funkcioneru MUP-a Srbije, ne običnom. To je prva stvar. Druga, on nije bio u privatnoj poseti u Krajini i Kninu već je dolazio po određenim poslovima i o tome smo imali izjave koje smo prikupili krajem 90. godine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro da ne pominjemo imena pošto to vama smeta. Je li taj čovek poreklom iz Krajine.

SVEDOK:

            Ne znam, ovaj, ne znam njegovo poreklo. Po prezimenu i imenu pretpostavljam da bi mogao da bude.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, dobro pa ja onda mogu da vam kažem da je poreklom iz Krajine. Da li ste vi tvrdili pošto to ću takođe da osporim, da li ste vi tvrdili da je kapetan Dragan bio čovek DB i da ga je DB dovela iz Australije.

SVEDOK:

            Po saznanjima koje smo prikupili jeste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Hvala lepo. Rekli ste da su oko Šida se pojavile neke paravojne formacije za koje se nije znalo ko ih šalje. Jeste tako rekli.

SVEDOK:

            Da to je konkretno za onaj kamp gde je vršena obuka.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas da li je to njih iko slao ili su to bili neki dobrovoljci.

SVEDOK:

            Konkretno da navedem jedan slučaj koji i vi znate kada je gospodin Šešelj držao miting na negde na ili Trgu republike ili kod Doma sindikata, slao dobrovoljce na ratište. To je prenosila televizija.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Generale, vi dobro znate da su sve opozicione partije držale mnoge mitinge pa ne bih mogao baš da se setim svakog mitinga, nit su me baš mnogo interesovali ali je li tačno da su sve opozicione partije držale mnogobrojne mitinge u to vreme. Je li tako ili nije.

SVEDOK:

            Nije problem, nije to odgovor na ovo što sam vam rekao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja vas sad pitam sledeće, pošto ste vi naveli "Dušan Silni", Mirko Jović pa onda srpsku gardu SPO, pa Srpska radikalna stranka, praktično sve veće opozicione stranke formirale su neke dobrovoljačke odrede, je li tako bilo.

SVEDOK:

            Tada su se utrkivale da kažu svoje srpstvo, upravo sa tim.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jeste i je li sporno da je reč isključivo o opozicionim strankama u Srbiji tad.

SVEDOK:

            Pa ja sam tada o tome govorio u svom iskazu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, da li je možda Socijalistička partija kao vladajuća stranka formirala neke svoje dobrovoljačke odrede ili su svi ovi odredi koje ste vi naveli nabrojali bili formirani od strane raznih opozicionih strana.

SVEDOK:

            Ja sam naveo deo iskaza u intervju BBS u seriji "Raspad Jugoslavije", gde je gospodin Šešelj izjavio da je naoružavao i slao svoje dobrovoljce po zadatku Jovice Stanišića. A gospodin

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Generale, da li to znači da vi ovde svedočite na osnovu gledanja BBS-ija.

SVEDOK:

            Ne, nego na osnovu onoga što sam čuo da je izjavio gospodin Šešelj javno. A to je jednim delom i pričao kada se pojavio u Vukovaru.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ako budemo imali vremena pitaću vas šta ste još gledali na BBS-iju, ali to je ono što vi kažete da ste videli na BBS-iju. Molim vas da li je sporno da su dakle opozicione stranke formirale te paravojne formacije.

SVEDOK:

            Ne bi trebalo da bude.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nije sporno, je li tako.

SVEDOK:

            Ali nije samo ona.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Čekajte, je li  Socijalistička partija formirala neku paravojnu formaciju.

SVEDOK:

            Vi to sada svodite na partije, ja ne govorim o partijama.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A ovo ste, vi ste rekli opozicione partije su formirale neke formacije.

SVEDOK:

            Jesam. Ali pored toga ti ljudi iz ....

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            E sad ćemo da dođemo na to, samo molim vas dozvolite da vas pitam, a da li je sporno, dakle, da su te opozicione partije upravo te koje su formirale te formacije, nastojale da mene i postojeći režim u Srbiji sruše i 9. marta 91. godine i sve vreme punih 10 godina. Je li to sporno. Ali da se ograniči na 91. godinu

MEJ:

            Samo trenutak. Postavili ste pitanje, dozvolite svedoku da sada odgovori. Generale postavljeno vam je pitanje o 9. martu 1991. godine, dakle vrlo konkretno pitanje. Možete li odgovoriti?

SVEDOK:

            Mogu da odgovorim da je u Srbiji od stranke do stranke zavisio odnos prema aktuelnom predsedniku. Znači to su promenljivi odnosi bili, od apsolutno desne opozicije do koalicije  sa SPS-om.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, možemo li da idemo dalje. Ako su te opozicione stranke koje su formirale ove odredbe bile organizovane da su ti odredi bili organizovani od strane policije za koju tvrdite da sam ja kontrolisao. Ako je to tačno onda je policija radila protiv mene, a ako policija nije radila protiv mene onda to što vi kažete ne može biti tačno. Je li tako ili nije, generale.

SVEDOK:

            Nije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nego? Znači policija je organizovala paravojne formacije opozicionih stranaka koje su radile protiv postojeće vlasti, postojeće vlade, postojećeg predsednika itd. Policija postojeće vlasti

MEJ:

            Samo trenutak. Dozvolite svedoku da odgovori na to kako bi se to razjasnilo. Onda idemo na pauzu. Izvolite, generale. Želite li odgovoriti na to pitanje ili želite da optuženi razjasni pitanje.

SVEDOK:

            To je jasno. Ja prvo nisam tvrdio da su te paravojne grupe stranačke organizovali ljudi iz MUP-a.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A znači ne tvrdite da su te paravojne...

MEJ:

            Pa dozvolite mu da završi. Gospodine Miloševiću, dozvolite svedoku da završi. Ne može da završi ako ga stalno budete prekidali. Molim vas da nastavite generale.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Zato što tvrdi, ako ne tvrdi onda može da završi odmah.

SVEDOK:

            I tamo gde su znali za to nisu preduzeli mere po zakonu...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Generale, znate li vi koliko je ekstremista sa teritorije Srbije bilo među dobrovoljcima u armiji Alije Izetbegovića.

SVEDOK:

            Ne znam.

MEJ:

            Sada idemo na pauzu. Pauza  od 20 minuta.

(posle pauze)

MEJ:

            Izvolite, gospodine Milošević.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, postavio sam vam pitanje da li  znate koliko je dobrovoljaca, muslimanskih ekstremista iz Sandžaka, išlo da se bori u armiji Alije Izetbegovića. Znači iz Srbije. Vi ste odgovorili da ne znate, jel tako. A zar nije vaš posao bio, pošto ste bili na čelu obaveštajne, odnosno uprave bezbednosti JNA, da upravo to znate.

SVEDOK:

Nije, to je upravo trebala da radi služba državne bezbednosti Srbije jer se radi o građanima Srbije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, recite mi ako državna bezbednost nije sprečila te ekstremiste koji su išli da se bore u redovima vojske Alije Izetbegovića da li iz toga možete da izvučete zaključak da ih je državna bezbednost slala tamo da se bore.

SVEDOK:

            Ja to nisam rekao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A zašto izvlačite zaključak da je državna bezbednost slala ove dobrovoljačke jedince ovih opozicionih partija koje ste navodili.

SVEDOK:

            Nisam rekao da je slala.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nego da nije sprečila.

SVEDOK:

            Znači da je mogla da spreči ako je imala signala a neka saznanja je imala.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa kako onda nije sprečila ove iz Sandžaka da idu da se bore tamo i tamo je morala onda da ima po istoj logici saznanja.

SVEDOK:

            Pa ja ne znam da li su imali saznanja, mislim.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To ne znate?

SVEDOK:

            Zamenjena je sada teza.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ne bih rekao da je zamenjena teza. Recite mi, molim vas, pošto kažete imali ste podatke o jednom visokom funkcioneru MUP-a u Krajini je li to znači da ste vi tog visokog funkcionera MUP-a kao služba bezbednosti JNA obrađivali, pa ste tako došli do tih podataka.

SVEDOK:

            Pa ne, da smo obrađivali ja bih imao više podataka.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa imate li ili nemate operativne podatke.

SVEDOK:

            Imam operativni podatak da je boravio u Krajini, da je imao svoj pseudonim, da se predstavljao drugačije nego što jeste i da je u kontaktu sa Martićem i oko određenja Srba dobrovoljaca koji kasnije ulaze u kamp u Golubiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a recite mi, molim vas, pošto ste imali eto taj podatak o jednom funkcioneru policije iz Srbije koji je građanin Jugoslavije i dakle boravina teritoriji Jugoslavije i to je vama sumnjivo, da li ste imali podatke o nekim predstavnicima policija ili sličnih službi stranih država koji su bili na tom terenu u to vreme i oko tog vremena. Ako ste našli podatak za jednog tog iz Srbije.

SVEDOK:

            Vi opet sad zamenjujete ono o čemu pričamo. Ja mogu da govorim i o tim saznanjima oko paravojnog organizovanja koje su činili ti ljudi iz MUP-a Hrvatske prema tom području.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro iz MUP-a Hrvatske ali da li je još nekih stranih zemalja. Jeste imali te podatke.

SVEDOK:

            Ne. Na području Krajine ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A jeste li imali na području Hrvatske te podatke. Hrvatske u celini.

SVEDOK:

            Bio je jedan slučaj oko Lopatovca meni se čini gde su pronađena tela sa ličnim ispravama stranih državljana. Ali bar vi treba da znate da služba bezbednosti JNA nije bila svemoguća služba koja kontroliše sve i svakoga. Ona je imala svoj delokrug rada i nešto što je dolazilo kao izlaz jedna sporedna informacija i to je primljena. A nije bila orijentacija ni zadatak službe bezbednosti JNA da prati ovaj sve što se događa u Jugoslaviji.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro ako tvrdite da služba besbednosti vojske nije bila svemoguća što ja uvažavam naravno, da li to isto važi i za službu državne bezbednosti da nije ni ona mogla biti svemoguća.

SVEDOK:

            Ja ne govorim o svemogućnosti tih službi da ne može da dođe do određenog podatka. Nego da nije svemoguća da treba da radi i skuplja ...podatke koji nisu u nadležnosti. Znači isto tako i služba državne bezbednosti ne može da zna stanje u armiji jer za to nije nadležna. Ali je nadležna i odgovorna da znanje o građanima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I to koliko je moguće je li tako.

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li smo onda razjasnili to da nije tačno da je policija Srbije stajala iza ovih paravojnih formacija koje ste vi navodili.

SVEDOK:

            Koje konkretno formacije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa evo ovo vi ste naveli "Dušan Silni", Mirko Jović, SPO, SRS, sve praktično opozicione partije.

SVEDOK:

            Znači može se razgovarati pojedinačno. Ja nema saznanje da je služba državne bezbednosti stajala iza odreda "Dušan Silni". Ali stoji činjenica da je taj odred sa područja Srbije došao tamo.  I stoji činjenica da sam ja dva dana nakon onog što sam dao informaciju u SSNO-u....takvu informaciju dao i MUP-u Srbije, smatrajući da je on nadležan za ta lica koja su sa područja Srbije došla praktično na područje Hrvatske. Nije mi poznato da su oni reagovali na to i pored toga što je zločin bio počinjen. Dao sam podatke konkrento za 12 ljudi koje smo identifikovali od kojih je jedan bio po prezimenu, koliko ja znam, Grk. Prema tome, mislim da je sve jasno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I upravo nije to jasno zbog toga što vi govorite o tome da je policija Srbije trebalo po tome što vi kažete da deluje na teritoriji Hrvatske da bi raSčistila neki zločin koji se desio na teritoriji Hrvatske. Što nije njena nadležnost. Zar to nije bila odgovornost vojske koja je bila, pod čijom kontrolom je bila ta teritorija.

SVEDOK:

            Ne, znači što se tiče vojske prijave su podnete. Obavešten je vojni tužilac. Obavešten je sa aspekta da su dva vojna lica komandant i zamenik komandanta odreda iz Valjeva delom učestvovali u tom događaju. Ali službi državne bezbednosti, MUP-u Srbije dostavljeni su pojedinačni podaci za 12 lica  iz tog odreda koji su u stvari naterali Hrvate da budu živi štit.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro,  da li je, da li ste vi došli do saznanja da  policija Srbije nije ništa preduzimala prema licima koji su bili državljani Srbiji i koji su izvršili neke zločine.

SVEDOK:

            Ja ne znam, nisam to rekao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li znate da se u Srbiji još 92. ili početkom 93. sudilo pojedincima za ratne zločine izvršene u Bosni i Hercegovini jer su ustanovili da su njihovi državljani, da su naši državljani.

SVEDOK:

            Ne znam, ja znam samo za slučaj KOS-a i suđenja negde u Loznici, meni se čini da je bilo. Za druge slučajeve ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A je li vam poznato da nisu preduzimane mere protiv  izvršilaca krivičnih dela.      

SVEDOK:

            Koliko sada vidim u Beogradu tek sad teče suđenje za neka lica koja je MUP Srbije svojevremeno pritvarao a onda posle toga ih isporučivao po navodno stvarnim nadležnostima Republiku Srpsku gde su bili  puštani  na slobodu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A jel to odgovornost Republike Srbije za to.

SVEDOK:

            Sada se tim istim licima sudi u Beogradu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa šta je vaše objašnjenje.

SVEDOK:

            Pa mislim da je jasno šta sam rekao. Znači da je tada tolerisano to. Pronađen je modest da one koje je trebalo suditi u toku od 24 sata isporuče i predaju nadležnost navodno drugom nadležnom MUP-u.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa jel to ...

SVEDOK:

            Pa građani su Srbije bili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Bili su građani Srbije a ja ne znam za taj podatak, ali voleo bih kada bi mi dali podatke o tim građanima Srbije.

SVEDOK:

            Konkretno znam za Lukića. Da je građanin Srbije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kog Lukića?

SVEDOK:

            Iz te grupe koja je učestvovala u likvidacijama tamo negde oko Višegrada.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Zar to nije građanin Republike Srpske, odnosno Bosne i Hercegovine.

SVEDOK:

            Ja koliko znam nije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja sam čuo za to ime ali mi je poznato da je građanin Bosne i Hercegovine, odnosno Republike Srpske. Pomenuli ste i jedinicu ili sam ja to pogrešno zapisao jedinicu Crnogorac. Jeste li tako rekli.

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Rekli ste ne znate ko je bio u sastavu te jedinice.

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali znate ko je komandovao tom jedinicom.

SVEDOK:

            Imao sam podatke o tome.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa ko je komandovao tom jedinicom. Mislim ako spada u nešto što ne ugrožava vašu bezbednost, odgovorite. Ako  spada, nije problem.

SVEDOK:

            Pa ja mislim da sam na 5. sednici...spominjao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa dobro da ne spominjemo ime, je li on išao tamo kao dobrovoljac ili ga je neko tamo poslao.

SVEDOK:

            Ja to ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To ne znate? Dobro. Govorili ste o tome da vas je o prisustvu nekih funkcionera obavestio pukovnik Petrović koji je bio organ bezbednosti tamo negde u Istočnoj Slavoniji je li tako.

SVEDOK:

            Pukovnik Petković ne Petrović.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, Petković.

SVEDOK:

            I još ovaj biloje i drugih starešina.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I rekli ste da su neki funkcioneri MUP-a dolazili na prostor Šida u posetu kod generala Aranđelovića ili Anđelkovića, komandanta divizija, je li tako.

SVEDOK:

            Aranđelović.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Aranđelović, komandanta divizije.

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I da je, rekli ste, taj vaš pukovnik Petković udaljavan sa tih sastanaka.

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jel to znači da je on dolazio na sastanke s njima pa ga je onda komandant udaljio ili su oni došli u posetu komandatu divizije i razgovarali sa njim, pitali ga o situaciji, prikupljali informacije itd.

SVEDOK:

            Ne, znači, video ih je da su došli kod komandanta. I hteo je da prisustvuje onda mu je rečeno da nema potrebe da prisustvuje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To znači da se pitanje nije ticalo pitanja bezbednosti. Možda su došli privatno.

SVEDOK:

            Pa ne znam zbog čega bi stalno privatno dolazili u posetu najodgovornijim komandantima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, recite mi ...

NAJS:

            Časni sude, mislim da je to bilo na zatvorenoj sednici.

MEJ:

            Generale, ako želite da pređemo na zatvorenu sednicu recite to.

SVEDOK:

            Pa pošto smo ovaj deo načeli ako je to dalje tema ostaću ovde na otvorenom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pazite, dakle ustanovili smo činjenice da vaš organ bezbednosti pukovnik Petković nije prisustvovao tim razgovorima, ali vas je on obavestio o sadržini tih razgovora. Kako vas je mogao obavestiti ako nije tim razgovorima prisustvovao.

SVEDOK:

            Pa nemojte govoriti ono što nisam rekao. Ja nisam rekao da me je obavestio o čemu su razgovarali.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi i ne znate o čemu su razgovarali?

SVEDOK:

            Samo polako, da objasnim. I da objasnim ono što sam govorio. Da je neprirodno da organi unutrašnjih poslova dolaze kod komandanata a dolaze verovatno službeno, a da tome ne prisustvuje samo dozvolite, a da tome ne prisustvuje organ bezbednosti jer ako se radi o problemima bezbednosti onda je on za to nadležan.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, jeste li malopre upotrebili reč verovatno službeno. A šta ako nisu došli službeno. vi pretpostavljate verovatno službeno. To je vaša pretpostavka.

SVEDOK:

            Ne, nisam rekao da je verovatno službeno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, rekli ste, sad ste upotrebili reč verovatno službeno.

SVEDOK:

            Ali to u redu, da je verovatno službeno ali jesu li privatno dolazili, jel vi znate zbog čega su dolazili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja ne znam ni da su dolazili ali vi ste objašnjavali. Da uzmemo sad drugi primer, da ste još 89. godine, dok ste bili komandant divizije u Sarajevu, kad ste dolazili kod jednog generala vašeg kolege na višem položaju kod njega zaticali jednog kasnije visokog funkcionera državne bezbednosti. Da li pretpostavljate da su se oni privatno poznavali i razgovarali i posećivali se.

SVEDOK:

            Komanda nije mesto gde se privatne posete primaju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Hoćete da kažete da vas niko nikad nije privatno posetio na vašem radnom mestu.

ODGOVOR:

            Znači dok sam bio u Upravi bezbednosti ako mi je privatna poseta dolazila onda nije mogla da bude u mojoj kancelariji nego sam morao da idem u sobu za posete i kao general.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Govorite o Generalštabu.

ODGOVOR:

            I po drugim komandama, propis je svuda isti. Soba za posetu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači komandant neke armije, ako mu dođe privatna poseta, ne sme da primi tog privatnog posetioca u svojoj radnoj sobi nego mora da ide u sobu za posete.

ODGOVOR:

            Komandant sme svašta. Ja govorim o propisima, a ovde je očigledno da to nisu bile službene posete i da je to bilo građenje odnosa koji će kasnije doći do svog finala.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To bi trebalo da bude neka vaša pretpostavka da je neko 89 godine, gradio odnose s nekim u vojsci. Isključujete privatna poznanstva, druženja i tako dalje.

ODGOVOR:

            Ja mislim da sam o tome dovoljno govorio i da onaj ko treba da izvuče zaključak može da izvuče zaključak.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ti zaključci nisu toliko duboki. Nisam siguran da li je ovo pitanje raspravljano na zatvorenoj, ja ga nemam ovde zabeleženo da je na zatvorenoj. Ali evo pomenuću vam samo 28. juni 92. godine kad je general Panić nešto naredio. Je li to bilo na zatvorenoj sednici.

ODGOVOR:

            Ne mogu da se setim tog 28. juna 92. godine.

MEJ:

            Postavite pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa moje pitanje je kako sam ovde zapisao da je komandant teritorijalne odbrane Panić naredio. Dakle, Panić koji je komandovao tim područjem sećate se sad.

ODGOVOR:

            Da nije 28. juni, nego 28. januar 92 godine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Možda sam ja pogrešno pročitao kako sam zabeležio 28. januar. U redu. Je li to bilo na zatvorenoj sednici.

ODGOVOR:

            Može da se kaže i na otvorenoj.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Može i na otvorenoj? Dakle, tražio komandant teritorijalne odbrane da se Arkanova jedinica skloni sa tog terena. A neko vam je rekao da je Radovan Stojčić tada rekao da neće biti problema jer će biti u sastavu brigade koju će formirati MUP Srbije.  Jeste tako rekli.

ODGOVOR:

            Nije spomenut komandant teritorijalne odbrane, verovatno ste napravili lapsus. Izašla je naredba o raspuštanju i razoružavanju paravojnih sastava.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ta je naredba bila potpuno na mestu. Je li tako,

ODGOVOR:

            Jeste 10. decembra ... i po toj naredbi ovi sastavi se.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Raspuštaju.

ODGOVOR:

            Nisu do tada raspustili. Pa je onda general Panić naredio pukovniku Petkoviću da stupi u kontakt sa Stojčićem i da ga na to upozori. Ko zna šta mu je odgovoreno.

SLOBODAN MILO ŠEVIĆ:

            Dobro, ali vi kažete da je Stojčić tada rekao da neće biti problema,  jer oni ulaze u sastav brigade koju formira MUP Srbije. Jeste to rekli.

ODGOVOR:

            Jesam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa je li formirao MUP Srbije neku brigadu na području Istočne Slavonije. Je li vam poznato da je bila neka brigada MUP-a Srbije na području Istočne Slavonije.

ODGOVOR:

            Ja govorim samo ono šta je njemu odgovorio, a ne šta je on posle toga uradio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne, vi govorite šta vam je neko rekao, da je neko nekom rekao. A ne šta je on odgovorio.

ODGOVOR:

            Ne, nije to baš u tako banalnom smislu nekakvog prepričavanja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Čekajte, ja vam postavljam pitanje o materijalnoj činjenici  da li je po vašem saznanju formirana bilo kakva brigada MUP-a Srbije na teritoriji istočne Slavonije.

ODGOVOR:

            Pa morao bi da se prisećam sada da bi došao do takvog podatka, a imao sam podatak da u takvu brigadu takvu jedinicu ulaze i neki od sastava koje sam nazivao deo ljudi iz onih sastava koje sam ranije navodio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa dobro, zar nije to nešto nelogično da li se onda radi o formiranju jedinica koje su izvršile vlasti Krajine na tom području. Nije mi poznato da je postojala bilo kakva brigada MUP-a Srbije na tom području. Je li vama poznato, pa vas to pitam. Je li vama poznato da je bila neka brigada MUP-a Srbije na području Istočne Slavonije.

ODGOVOR:

            Imam ja jedan deo što bi vas pitao. Zašto general Života Panić kaže pukovniku Petkoviću da za Arkanove sastave upozori Stojčića Badžu da treba da budu rasformirani. Šta on ima sa time, evo to je pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A ono što ste vi rekli je deo tih ljudi ili neko od tih ljudi, građana Srbije pa mu skreće pažnje da građani Srbije, dobrovoljci koji su tu došli treba da se uklone sa tog prostora. To verovatno može da bude, koje drugo objašnjenje može da bude. Je li vi imate drugo objašnjenje.

ODGOVOR:

            Imam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Šta je vaše objašnjenje.

ODGOVOR:

            Imam objašnjenje da je Arkanov sastav tada bio pod apsolutnom kontrolom ljudi iz MUP-a Srbije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Na čemu zasnivate tu tvrdnju da je Arkanova dobrovoljačka garda bila pod MUP-om Srbije. To prvi put čujem.

ODGOVOR:

            A da li ste čuli da su imali službene legitimacije državne bezbednosti Srbije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja sam čuo da je Arkan imao službenu legitimaciju državne bezbednosti Saveznog MUP-a, odnosno Saveznog sekretarijata za unutrašnje poslove u vreme kada je na čelu tog saveznog sekretarijata bio Stane Dolanc. To sam čuo i vi verovatno to znate bolje od mene.

ODGOVOR:

            Te su legitimacije menjane.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne znam da li su menjane. A da li je tačno ovo što vam kažem, da li je tačan taj podatak da je imao dokumenta saveznog SUP-a u vreme SFRJ kada je na čelu tog saveznog SUP-a bio Stane Dolanc. Slovenac. Dakle vodeći slovenački političar.

ODGOVOR:

            Da, to nije problematično iz tog ranog perioda.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, to je tačno. Je li tako.

ODGOVOR:

            Pretpostavljam da jeste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            E pa dobro, da se onda ne bavimo više tom farsom o Arkanu i MUP-u Srbije. Ako je jasno da je to bio savezni SUP iz nekadašnje SFRJ.

ODGOVOR:

            Nemojte imputirati ono što nisam rekao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste pomenuli, sami odlučite da li vas ovo ugrožava i da li treba da pređemo na zatvorenu sednicu. Sastanak 25. februara 92 godine u Vukovaru gde ste naveli koja su lica bila i gde kažete da su oni odlučili da se postavi komandant teritorijalne odbrane u Vukovaru. Je li vam treba zatvorena sednica za to.

ODGOVOR:

            Ako nećemo imena upotrebljavati, neće trebati.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da li mogu da upotrebim jedno ime koje vam ne preti. To je ime Gorana Hadžića, koji je bio tada predsednik istočne Slavonije, predsednik Skupštine ili predsednik Vlade. Je li tako. Pa je li u njegovoj nadležnosti bilo da postavi komandanta teritorijalne odbrane.

ODGOVOR:

            Pa sad šta je u nadležnosti. Kada biste čitali one zakone koje ste čitali na početku onda bi to proizašlo da je to nekakva improvizacija. Ali nije moj cilj rasprave bio da o tome razgovaramo. Nego da su dva čoveka iz MUP-a Srbije postavljena za komandanta i načelnika štaba teritorijalne odbrane.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, recite mi da li su ta dva čoveka, za koja vi tvrdite da su iz MUP-a Srbije, ja ne mogu da vam to kažem jer su ta imena meni nepoznata, da li su oni bili tada na dužnosti u MUP-u Srbije, ili su došli tamo kao dobrovoljci i da su poreklom iz tih krajeva.

ODGOVOR:

            Ja ne mogu da svatim kako aktivno lice može da postane dobrovoljac.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Zašto ne može, ako napusti svoju službu i ode kao dobrovoljac negde.

ODGOVOR:

            Pa onda to treba prvo da je napustio službu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa otkud znate da nije.

ODGOVOR:

            Zato što sam reko da su iz MUP-a Srbije došli.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa nisu mogli da rade i u MUP-u Srbije i da budu u teritorijalnoj odbrani tamo. Nemoguće. Oni su morali da imaju neki posao u MUP-u Srbije. Dakle, taj posao nisu mogli da obavljaju ako su otišli tamo u teritorijalnu odbranu.

ODGOVOR:

            Ja sam samo to rekao da su iz MUP-a Srbije došli i postavljeni na tu funkciju. I drugo, da je i Stojčić Badža isto bio funkcioner MUP-a Srbije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A u vreme kad je to radio nije bio funkcioner MUP-a Srbije.

ODGOVOR:

            Ja ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kako bi mogao da obavlja svoju funkciju u MUP-u Srbije ako je bio tamo dobrovoljno da pomogne odbranu u istočnoj Slavoniji.

ODGOVOR:

            Ja ću morati na privatnoj sednici ako treba  da odgovaram na to.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ovo je logično pitanje. Ono vam ne traži zatvorenu sednicu.

MEJ:

            Svedoku bi bilo lakše da odgovara na zatvorenoj sednici. Preći ćemo na zatvorenu sednicu.

(zatvorena sednica)

(posle zatvorene sednice)

ODGOVOR:

            Na tom prostoru jeste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, imam sad da vas pitam nešto u vezi sa onim finansiranjem. Govorili ste da je  Vojska Jugoslavije finansijski pomagala vojsku Republike Srpske, Vojsku Republike Srpske Krajine i Srbija. Što nije sporno, finansijski pomagala. Pa mi, molim vas, odgovorite na jedno sasvim jednostavno pitanje. Da li je vojska Jugoslavije, pošto ste vi to jako povezali imala ikakve naredbodavne funkcije u odnosu na bilo kakva borbena dejstva Vojske Republike Srpske i Vojske Republike Srpske Krajine.

ODGOVOR:

            Ja nemam takva saznanja, bio sam van aktivne službe.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa dobro, da li je onda jasno da se tu radi o odvojenim vojskama, odvojenim institucijama, odvojenim državama, od kojih dakle se mora odvojiti malterijalna pomoć koja nije sporna. Je li tako ili nije.

ODGOVOR:

            A zašto se iz jedne vojske urgira u drugu vojsku da joj se pošalju ljudi koji se nisu hteli odazvati pozivu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nisam razumeo šta ste rekli.

ODGOVOR:

            Znači, zašto se dopisima iz jedne vojske šalju zahtevi drugoj vojsci da im pošalje oficire koji se nisu hteli odazvati. Ako su to dve odvojene vojske ... apsolutnom smislu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pre svega da li je jasno da su za vreme postojanja SFRJ sve to bili oficiri jedne vojske koja se zvala JNA.

ODGOVOR:

            Jeste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ste vi ovde govorili o sastanku Branka Kostića i Veljka Kadijevića sa Alijom Izetbegovićem, gde su se oni dogovorili da se pripadnici JNA poreklom iz Bosne i Hercegovine  vrate u Bosnu i Hercegovinu. Jeste pominjali taj sastanak.

ODGOVOR:

            Jesam. Ne radi se o generalu Kadijeviću, nego o Blagoju Adžiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ja sam napravio grešku. Dakle, Branko Kostić, potpredsednik Predsedništva Jugoslavije i Blagoje Adžić, u vreme kad je već zamenio Kadijevića. Je li tako. U svakom slučaju broj jedan general u vojsci tada. Imaju sastanak sa Alijom Izetbegovićem na kome Izetbegović traži da se pripadnici JNA poreklom iz Bosne i Hercegovine vrate svi u Bosnu i Hercegovinu. Je li tako.

ODGOVOR:

            Da, i da napuste JNA.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I da dođu u Bosnu i Hercegovinu. Je li tako.

ODGOVOR:

            To je pre svega misli na Bošnjake kako se sada zovu. Ali je isto tako tražio i da građani koji nisu sa teritorije Bosne i Hercegovine napuste a pripadnici su JNA napuste Bosnu i Hercegovinu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Je li Savezna Republika Jugoslavija, po svom formiranju 28. aprila 92 godine, povukla sve građane rođene u Srbiji i Crnoj Gori dakle, SRJ sa prostora Bosne i Hercegovine. Je li to tako ili nije.

ODGOVOR:

            Nešto malo kasnije, kasnilo se u tome.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, dinamika je bila izazvana logističkim problemima i tehničkim problemima, ali ne svakako voljom i nastojanjem da se to tako reši. Je li tako bilo. A šta je onda čudno ako vlasti Republike Srpske Krajine isto to što Izetbegović traži od Kostića i Adžića, traže od organa Jugoslavije da im omogući da se vrate oficiri koji su sa tog područja tamo rođeni u vojsku RSK i SAO Krajine.

ODGOVOR:

            ... da se radi o aktivnim oficirima Vojske Jugoslavije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa zar se nije i kad je Izetbegoviću bilo reči radilo o aktivnim oficirima.

ODGOVOR:

            Govorimo sad o Izetbegoviću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne, ja govorim i o Izetbegoviću, zar nije i onda bilo u pitanju aktivni oficiri da se vrate.

ODGOVOR:

            Jeste ko je želeo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ko je želeo. A zar nije i u ovom slučaju bilo ko je želeo.

ODGOVOR:

            Znači, i u ovom slučaju je bilo ko je želeo ostale u vojsci Jugoslavije, ali suprotno toj njihovoj želji gde hoće da ostanu. Traži se od druge vojske da oni budu isporučeni taj grubi izraz da upotrebim toj vojsci u drugoj državi i to se traži od načelnika Generalštaba.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas ja imam ovde jedan čist podatak u vezi s tim. Prvo samo da rasčistimo da li je neko od građana Krajine, ili Republike Srpske nasilno poslat u vojsku RS i Vojsku SAO Krajine od strane organa JNA. Ili su tu otišli one starešine sa tog područja koje su želele da odu tamo da pomognu odbranu tih krajeva.

ODGOVOR:

            Meni nije poznato da su nasilno odvedeni. Ali mi je poznato da oni koji nisu hteli da odu. Imali su službene ... u odnosu na status  koji su do sada imali su službene reperkusije u odnosu na status koji su do tada imali. I navodio sam primer Makedonca koji je samo rođen u Sarajevu na kojeg je vršen pritisak da će morati da ode u Sarajevo ponovo u vojsku RS.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To je birokratski problem u vojsci, gledali smo po mestu rođena. To nema nikakve veze. I vi ste rešili taj problem.

ODGOVOR:

            I ja sam taj problem rešio zato što sam intervenisao a da nisam intervenisao verovatno bi bio rešen na drugi način.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, ali zar niste maločas rekli da niko nije na silu nateran da ide u Vojsku RS i Vojsku RSK bez obzira na to što je bio građanin tih republika a ne SRJ.

ODGOVOR:

            Ja sam rekao i drugi deo koji sad ne spominjete.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Koji drugi deo.

ODGOVOR:

            Da je postojao pritisak u odnosu na njihov status u službi i mogu još nešto da vam kažem. Sva ta lica nisu imala uobičajenu ličnu kartu građana Jugoslavije, nego su imali oznaku na ličnoj legitimaciji seriju T ili tranzit. Da su službovali u vojsci Jugoslavije i da dugi niz godina nisu mogli d dobiju državljanstvo Jugoslavije. Taj proces je počeo davanja državljanstva pripadnicima Vojske Jugoslavije ubrzano tek nakon promena 5. oktobra.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kojim pripadnicima vojske Jugoslavije, koji su bili sa tog područja drugog.

ODGOVOR:

            Znači, nisu mogli da dobiju državljanstvo godinama se nije mogao rezrešiti njihov status.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A bili oficiri Vojske Jugoslavije.

ODGOVOR:

            A bili oficiri i podneli zahtev ali u MUP-u Srbije to godinama držano zalaeđeno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa vi znate da je pitanje državljanstva nekoliko poslednjih godina rešavano isključivo u Saveznom ministarstvu unutrašnjih poslova, a ne u MUP Srbije. Treba da znate te propise, pretpostavljam.

ODGOVOR:

            Ajde sada da vam kažem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas da li je ovo tačno, evo sad ću da vas pitam, pošto ja ovde imam s obzirom na ono što ste vi svedočili jednu potpuno drugačiju informaciju pa ćete mi komentarisati to. Je li to tako ili nije. Svi oficiri koji su kao dobrovoljci u Krajinu i Bosnu išli bili su na vezi i pozivani od strane i zahtevima Krajine ili RS. Da razložimo to je li to tako ili nije.

ODGOVOR:

            Ne znam, ne bih to mogao da vam kažem decidno. To mi nije poznato.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ali ako se radilo o aktivnim oficirima JNA, a oni bili pozivani i to pitanje onda otvarano u JNA. Vi ste na primer iz krajine poziva vas rukovodstvo Krajine da vam pomognete tamo u odbrani, aktivni ste oficir JNA. Vi to pitanje morate otvoriti sa svojim starešinama u svojoj jedinici. Je li tako.

ODGOVOR:

            Da, ja sam na takva pitanja odgovarao da može da ode tamo, ali neka se demobiliše iz JNA. Nek prekine službu u JNA i onda može otići gde hoće. A deo o kojem smo mi razgovarali vi verovatno mislite na vojsku Jugoslavije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da.

ODGOVOR:

            Ali ste upotrebili izraz JNA.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas na Vojsku Jugoslavije. Pazite kaže se ovako, oranizovani su razgovori sa tim oficirima koji su na molbu ljudi iz Krajine ili iz RS traženi da se vrate tamo i na tim sastancima oni su se izjašnjavali hoće li ići u rodni kraj ili neće. I evo podatak koji ja imam. Na tim sastancima oko 80 odsto onih koji su bili zamoljeni da se tamo vrate, odbijali su da idu. Ne znam da li je taj podatak tačan. Meni se dosad činilo da je mnogo više prihvatalo da ide, ali takve koji su odbijali da idu niko nije upućivao iz Vojske Jugoslavije. Dakle, oni koji bi odbili da idu nisu ni po kakvoj naredbi upućivani ni u Bosnu, ni u Krajinu. Je li to tačno ili nije.

ODGOVOR:

            Tačno je to da su držani sastanci sa tim starešinama.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I da su onda s njima razgovarali da li hoće ili ne.

MEJ:

            Dozvolite svedoku da završi.

ODGOVOR:

            Ali je i tačno da su ti razgovori imali i karakter svojevrsnog psihološkog pritiska na te ljude. Jes da se radilo samo o običnoj dobrovoljnosti. Ne bi bio ja zamoljen u jednom slučaju da intervenišem da taj starešina ne ode u Bosnu. Znači da je to bila apsolutna dobrovoljnost. Čovek kaže da ne želi da ide i ništa se s njim ne dešava. Tu postoje koliko ja znam i dva perioda. Period 93. godine u kojem je bio evidentan pritisak na takve starešine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Od koga.

ODGOVOR:

            Od starešina, znači na odgovornim funkcijama. Mora otići na dužnost u Bijeljinu. Znači imao sam konkretno slučaj svog jednog zamenika.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Je li taj bio iz Bijeljine.

ODGOVOR:

            On je bio iz Bijeljine. Ili će biti penzionisan ili će otići u Bijeljinu. I morao sam da intervenišem da bi ga zadržao u službi. To je 93. godina, 92. druga polovina i početak 93. godine. Kasnije to je smanjeno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Čekajte, zar niste vi u drugoj polovini 92. i početak 93. godine, već bili u penziji.

ODGOVOR:

            Ja vam govorim o globalnom periodu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne o globalnom periodu, nego vi kažete druga polovina 92. i 93. godina, vi ste tada bili u penziji.

ODGOVOR:

            Dozvolite. Ja ne mogu da odgovorim ako me stalno prekidate. Znači ovaj slučaj o kojem ja govorim je bio u aprilu 92 godine. Konkretan slučaj koji navodim, a da je čovek morao da ode u penziju ili će otići tamo. A govorim o glabanom stanju od polovine 92 godine do 93. godine. Da ne kažem ko je tada bio penzionisan i zbog čega je ta klima na neki način promenjena gde vi razgovarate sada o sastancima koji se drže i gde se ljudi ubeđuju da odu. To je druga jedna situacija u odnosu na 92 i 93 godinu, što je bilo iskorišćeno i za svojevrsno etničko pročišćavanje vojske od onih koji nisu u Srbiji i Crnoj Gori rođeni.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Šta znači etničko pročišćavanje. Pročišćavanje od Srba koji nisu rođeni u Srbiji, je li to hoćete da kažete.

ODGOVOR:

            Ne, samo to. Znači mogu da vam kažem da je od mene jedan visoki general tražio da udaljim iz službe sve one koji nisu Srbi i Crnogorci, pa čak i Hrvata koji je otkrio veoma značajan slučaj u Hrvatskoj koji je poznat celoj javnosti. I ja sam to odbio da uradim.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste ispravno to odbili da uradite, ali mi recite da li vam je, generale, poznato da to nikada nije bila politika Jugoslavije, ni politika političkog rukovodstva ni Jugoslavije ni Srbije da se bilo ko po nacionalnoj osnovi udalji iz Vojske Jugoslavije. Na kraju krajeva, 99. godine vaš prvi nadređeni načelnik uprave bezbednosti Vojske Jugoslavije bio je Mađar. A bilo je generala Muslimana, i Albanaca i svih nacionalnosti u vojsci Jugoslavije. Jedino u Srbiji i Crnoj Gori, a da  kažem u Srbiji za ono vreme za koje sam ja bio predsednik niko nije zbog nacionalnih razloga diskriminisan. Je li vam to poznato, generale.

ODGOVOR:

            Sad ću da vam odgovorim. Prvo kad smo razgovarali 5. marta 92. godine oko toga zašto nije pomeren sa funkcije zamenika general Tumanov koji je Makedonac, dosledno odgovorili: Kada budu u makedonskoj armiji postavili Srbina za zamenika šefa njihove službe bezbednosti e onda ćemo mi Tumanova da postavimo ovde za načelnika. Znači, to je jedan primer.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa nije Tumanov uopšte tada smenjen zbog toga.

ODGOVOR:

            Ja ne ulazim u to zašto je smenjen.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To nema nikakve veze.

ODGOVOR:

            ... da li su oženjeni Muslimankama što nisu. U podacima koje ste vi dobijali posle te podatke i 2000. godine dobijali.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nije tačno, ali hajdemo dalje.

ODGOVOR:

            Tačno je ovo što govorim.

            I drugo govorite o Gezi - nije sporno, on je Mađar. Ja ne znam da li vam je poznato da kada je vaš ministar unutrašnjih poslova Vlajko Stojiljković dolazio kod generala Ojdanića na sastanak i pitao da li je general Ojdanić sam a da mu je ađutant rekao da je unutra Geza i neprijatno je ovo što govorim ali moram da kažem, on je rekao zar tog Mađara još držite ovde. Ja vam govorim, nemojte - ako je meni neprijatno da kažem onda opredelio sam se da to ipak progovorim, to ne izmišljam. Ja govorim o klimi koja je postojala. Nije sporno da je bilo generala i Albanaca i Mađara i Muslimana ništa nije sporno, ali ja znam da su i mnogi drugi časni ljudi od brojnih pilota, Slovenaca, Hrvata koji su učinili nešto što možda ni Srbi ne bi uradili u to vreme isto morali da odu sa funkcija. Ako  je ... komandant ratnog vazduhoplovstva i svi ostali.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Koji komandant ratnog vazduhoplovstva je skinut.

ODGOVOR:

            Zvonko ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste možda pratili kad sam ovde pustio traku razgovora Kadijevića i Tuđmana posle potpisivanja primirja u Igalu u prisustvu lorda Karingtona kad Tuđman kaže Kadijeviću evo nije ti se vratio ni Jirijević, a Kadijević mu odgovara nek mu služi na čast što se nije vratio, znam ja zašto se nije vratio itd. Prema tome Jurjević nije smenjen nego je ostao kada je otišao na jedan vikend u Zagreb i nije se više vratio u Beograd. Prema tome zašto govorite to kad to nije tačno. Kad imamo što bi se reklo materijalne činjenice da je on napustio.

MEJ:

            Čekajte, čekajte, dozvolite svedoku da opiše razgovor za koji vi tvrdite da je na traci.

            Generale možete nam biti od pomoći u vezi s tim konkretnim slučajem.

SVEDOK:

            Mogu.

            Znači pogrešili ste. A ne radi se o Zvonku Jurjeviću nego verovatno o generalu Tusu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

Tus je otišao još pre njega i postao načelnik Generalštaba Hrvatske.

MEJ:

            Pustite svedoka da završi.

SVEDOK:

            Jurjević je penzionisan. Meni se čini 8. ili 9. februara 92. godine i sada živi u Beogradu i nigde nije otišao. A proganjan je bio, to znam lično. Nožem i pištoljem po beogradskim ulicama. Jer je proglašavan izdajnikom. A veći je Jugosloven od mene. A o gospodinu Tusu - Tus nije pobegao, Tus je u redovnoj proceduri penzionisan. I otišao je da živi gde mu je bila porodica u Zagrebu. Znači ne radi se o njegovom dezeterstvu iz JNA. On je penzionisan i otišao je u Zagreb.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kad je penzionisan.

ODGOVOR:

            Penzionisan je u junu 91. godine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Je li to u vreme kad i vi sami kažete da ja nisam imao nikakav uticaj na vojni vrh.

ODGOVOR:

            Pa na onaj vojni vrh u kom sam ja bio, a to su najbliži saradnici.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ima jedan vojni vrh, nema sto vojnih vrhova. Samo jedan vojni vrh.

ODGOVOR:

            A sada ima neki ...

MEJ:

            Samo trenutak. Nemojte se molim vas preklapati. Dozvolite svedoku da završi odgovor. Nemojte prekidati njegov tok misli.

            Dakle govorimo sada o vojnom vrhu.

SVEDOK:

            Znači to jedan dosta neodređen izraz ko su generali u vojnom vrhu. Ja vojnim vrhom smatram saveznog sekretara, načelnika Generalštaba i njihove najbliže saradnike koji čine kolegijum saveznog sekretara, a ima i drugih visokih generala koji su bili u Generalštabu, a nisu  pripadali onome što ja zovem vojni vrh. Po mojim saznanjima vi na taj vojni vrh u toj fazi niste imali bitan uticaj.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nisam imao nikakav uticaj.

SVEDOK:

            Znači bitan. Zbog toga što je bilo nekih generala a ja sam .... s kim ste direktno razgovarali.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            S kim sam direktno razgovarao.

ODGOVOR:

            To je bilo na zatvorenoj sednici.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

Molim  to nije ništa zatvoreno. S kim sam to razgovarao ja pa na taj način vi zaključujete da imam uticaj na vojni vrh.

ODGOVOR:

            Da ja sada samo kažem da je neuobičajeno da predsednik jedne republike bilo koje može da komunicira bez znanja njegovog pretpostavljenog sa bilo kojim od generala. A vi ste to tada uradili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Čekajte molim vas.

            Ne vidim da je ovo pitanje za zatvorenu sednicu. Nadam se da ćete se složiti. Je li tako.

ODGOVOR:

            U redu, šta treba da raspravimo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas, vi kažete da sam ja telefonom razgovarao sa Životom Panićem je li tako.

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Života Panić je tada bio komandant Prve armije.

ODGOVOR:

            Nije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Šta je bio.

ODGOVOR:

            Bio je zamenik načelnika Generalštaba za kopnenu vojsku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Za kopnenu vojsku. U svakom slučaju bio je na funkciji nadležan za kopnenu vojsku. Da li vi znate - prvo ja sam generala Panića samo površno poznavao i par puta s njim kontaktirao. Da li vi znate da tada kad sam ga ja tražio ja sam odgovorio na njegov poziv, odnosno spojili su me jer je on mene tražio, a znate zašto me je tražio. Što je opet stvar vaše unutrašnje procedure, a ne moje, jer ja sam vaspitan čovek pa se javim na telefon kad me neko traži, tražio me je da se žali.

MEJ:

            Izvolite.

OPTUŽBA:

            To su paragrafi 118 i 119 svedok je sada možda u situaciji da se prisiljava da o tome govori na otvorenoj sednici. Jer on nema mnogo šansi nego da se složi sa predlozima optuženog.

MEJ:

            Idemo onda na zatvorenu sednicu.

            (Posle zatvorene sednice)

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U utorak iduće nedelje. S obzirom da sad u drugoj polovini danas počeo da ga ispitujem u unakrsnom ispitivanju pa želim da mi odgovorite na to da me ne bi iznenadili nekim skraćivanjem koje bi mi poremetilo unakrsno ispitivanje. On je počeo pretprošle nedelje da svedoči.

MEJ:

            Samo trenutak, moramo to izračunati.

            Napravio sam približan račun i čini mi se da vi na raspolaganju imate 7 sati i 45 minuta. To je približan proračun. Prema tome ja mislim da to pokriva sutra i ponedeljak. No u svakom slučaju radite pod tom pretpostavkom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da to bi onda bilo manje od dva i po dana gospodine Mej, a on je preko 3 dana svedočiio. Sutra je jedan dan, ponedeljak drugi, a danas manje od pola dana, a on je svedočio više od tri dana u glavnom ispitivanju.

MEJ:

            Mi računamo sate a ne dane.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Računajte i sate i u satima je isti račun.

MEJ:

            U ovom trenutku naša odluka stoji kako smo je rekli.

            Rasprava se prekida i nastavlja sutra ujutro u 9.00 sati.


Nazad na Aktuelno  |  Odštampajte vest