aktuelno-m.gif (3720 bytes)

12. februar 2003. g.

STENOGRAM

 

 

TUŽBA:

            Spisak je spreman danas ili sutra. Počinjemo da nailazimo na neke značajne...

MEJ:

            Dozvolite samo da vas prekinem, da vidim da li vas sledim. Dakle, dobićemo spisak svedoka za bosanski deo suđenja i ostatak svedoka za hrvatski deo suđenja. Mislim da je spisak svedoka za hrvatski deo već bio kompletan, to moram da proverim. Međutim, bosanski je samo u obliku jedne skice, tu se samo navode brojevi. Mi sada pokušavamo da obezbedimo u jednom drugom obliku. Međutim, sada nailazimo na značajne probleme u vezi sa vremenom. Mnogi od njih proizilaze iz teškoća koje su uzrokovane bolešću optuženog zato što onda počnemo pa se vraćamo, moramo ponovo  da preorganizujemo suđenje. 5, 6 i 7. mart su dani kada se predviđa da ne bude suđenje i mi se pitamo da li je moguće pretvoriti te dane i tako dane u kojima će se zasedati. A što se tiče ostalih stvari u ovom trenutku ambsador Okun je zadržan ovde zato što optuženi se nije dobro osećao pre dve nedelje. On je trebao da svedoči 26. ovog meseca međutim biće vrlo teško naći drugo vreme za njega. Zatim jedan izuzetno, na visokom nivou iz irske vojske trebao bi da svedoči narednog dana, dakle 27. i on može da svedoči samo tog dana.

            Da li je on jedan od svedoka po pravilu 92. bis.

TUŽBA:

            Jeste, to je svedok čija se izjava usvaja po pravilu 92. bis. Zatim kada nam se približe ta dva dana mi ćemo verovatno biti u toku svedočenja jednog drugog vrlo važnog svedoka o kojem bi želeo da govorim na privatnoj sednici tako da znam da je praksa da se tokom jednog svedoka ne uvode drugi svedoci a da se završi sa jednim svedokom. Veće pokušava da se izbegne prekidanje, međutim mi ćemo verovatno biti u situaciji da nećemo moći to da izbegnemo kada se suočimo sa tepkoćama sa kojima se sad suočavamo i kada dovedemo ljude na ovako visokom nivou. Onda moramo da kažemo žao nam je, oni su sada tu i to je sad ili nikad.

MEJ:

            Govorim u svoje ime ali čini mi se da ako vi predviđate takve vrste teškoća koje ste naveli, sa kojima smo nailazili zbog lošeg stanja optuženog onda su to stvarni problemi i ne možemo stvarno da ignorišemo kada je svedocima zgodno da svedoče i ako se oni nalaze u nepovoljnoj situaciji zbog dešavanja kako su se dešavalo onda trea uzeti u obzir to i mislim da ćemo jednostavno morati da damo nalog da to uzmemo u obzir i da ih pozovemo mimo redosleda.

TUŽBA:

            Ja ću se zaista truditi da to bude što praktičnije organizovano ali bih sada molio da pređemo na kratko na privatnu sednicu.

MEJ:

            Da.

TUŽBA:

            ...dokazi nisu uvedeni kao dokazni predmeti na BHS u nekim slučajevima, Veće možda može očekivati da se uvede kao princip da bi to bila dobra stavr da se materijal koji se uvodi kao dokazni predmet na engleskom se ...kooridnirano uvodi kao materijal na BHS. To bi  bilo vrlo praktičan način.

MEJ:

            U redu, ako nema ništa drugo što želite da pokrenete gospodine Najs, ima nešto što ja hoću da pokrenem a to se tiče zahteva u vezi sa pravilom 92. bis. Amikusi su uložili prigovore na prihvatljivost ovih izjava i ti pregovori su uključili prigovor na 10 svedoka a to je na stranici 8 njihovog podeska. Oni kažu da ne mogu da verifikuju da li je reč o kumulativnom svedočenju ili ne, oni kažu da pošto te izjave, tih svedoka koji će svedočiti nisu bile objelodanjene. Nema sumnje možete nam pomoći oko toga, možete nam reći zašto nisu dostavljene i zašto svedoci C25, C29, ...Davor, dr grujić, mislim da je izjava dr Grujića dostavljena u obliku izveštaja ali možda biste mogli da pogledate ove ostale i obelodanite te izjave što je pre moguće dodatku ...da im kažu da nisu prevedeni na engleski, to je na stranici 13 zapažanja i možda biste mogli vi time da se pozabavite. To su prilično direktna pitanja a kada je reč o samim izjavama imamo 64 izjave i jasno je da će trebati pažljivo da se razmotre. Možda bi adekvatan način bio da se one grupišu. I možda bi bilo pametno da se prvo pozabavimo grupisanjem i da amikusi ulože prigovore koje imaju na konkretnoj osnovi. U ovom trenutku mislim na B17 i 32, zatim tu na svedočenje dece, tu je svedočenje gospodina Mangana, gospodina Dejvi...to su odvojena pitanja i možda se možete time pozabaviti ove sednice.

TUŽBA:

            Znam da su izjave ...i Grujića dostavljene, to su sudski veštaci a kod drugih svedoka kod kojih je došlo do odlaganja naloženo je obelodanjivanje ali ja ću to još proveriti kasnije tokom dana, a svakako tokom ove sednice.

MEJ:

            A kada je reč o 5 i 7. martu neće biti moguće raditi tog dana. Izvolite, gospodine Milošević.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pretpostavljam da vi sada ne zaključujete o prihvatanju ovih predloga pod 92. bis. Ako se o tome raspravlja ja bih onda želeo da iznesem argumente zbog čega sam kategorično protiv toga. Ali ako ćete odrediti neko drugo vreme za to onda ću to učiniti tada.

MEJ:

            Imaćete priliku da to učinite. Ono što ja predlažem je da se ove različite izjave grupišu i da se njima bavimo po grupama a ne globalno. međutim, to je samo predlog u ovom trenutku, vi ćete imati prilike da iznosite i svoj stav. Molim da se uvede svedok.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro.

TUŽBA:

            Pasus ....sažetka. Vrlo brzo dolazimo do onoga što će zahtevati prilično značajnu zatvorenu sednicu, dužu zatvorenu sednicu.

MEJ:

            Gospodine Vasiljeviću, žao mi je što ste čekali, morali smo da se pozabavimo nekima administrativnim pitanjima. Da, izvolite.

TUŽBA:

            Generale Vasiljeviću, možemo li sada da se pozabavimo vojnom linijom MUP-a Srbije. Molim vas recite nam šta znači ovaj izraz ukratko nam opišite. Mi ćemo se veroavtno pozabaviti detaljima na zatvorenoj sednici. Tako da ako biste se u ovoj fazi mogli pozabaviti onim materijalom kojim se možete u najvećoj meri pozabaviti  na javnoj sednici a onda ćemo zamoliti veće da pređemo na zatvorenu sednicu.

SVEDOK:

            Pa pod vojnom linijom se podrazumevaju aktivnosti nekih čelnih ljudi MUP-a i državne bezbednosti Srbije ali i drugih koji su se mimo svoje  funkcionalne zakonom propisane dužnosti bavili poslovima koji nisu njihove nadležnosti a odnose se na formiranje paravojnih jedinica i njihovo usmeravanje na pojedinim delovima ratišta.

TUŽBA:

            Da li su te aktivnosti bile zakonite ili nisu.

SVEDOK:        

Te aktivnosti ako se tiče izvođenja dejstava na ratištu svakako nisu u nadležnosti ljudi koji se bave ovim poslovima u MUP-u, znači za te poslove nadležni su zvanično vojne jedinice.

TUŽBA:

            Intervencija tih konkretnih osoba da li se to moglo smatrati legalnim, odnosno zakonitim ili nelegalnim ili je to bilo negde između.

SVEDOK:

Pa oni su pored svojih legalnih funkcija koje su obavili u MUP-u i državne bezbednosti imali jedan deo aktivnosti, ja sam rekao koji...u njihovoj nadležnosti. To nije neka posebno ilegalna aktivnost ali u svakom slučaju nije ni legalna aktivnost.

TUŽBA:

            Reč je o MUP-u Srbije. U kom stepenu je ovo bilo usmereno ka paravojnim grupama, dakle u kom stepenu je bilo usmereno na aktivnost paravojnih grupa.

SVEDOK:

            Pa neki ljudi MUP-a Srbije kao i državne bezbednosti stajali su na jednoj strani iza dovođenja nekih instruktora iz inostranstva, pretežno onih koji su bili ranije u vezi stranaca koji će kasnije služiti za obuku nekih paravojnih sastava ili direktno njihovo rukovođenje i usmeravanje. Na drugoj strani angažovani su i pojedinci koji su imali svoje kriminalne dosije u ranijoj prošlosti, koji su takođe konstutisali neke paravojne sastave. Znači ja mogu kasnije da govorim o tome koji su to sastavi i koji su to ljudi              .

TUŽBA:

            Molim da sada pređemo na zatvorenu sednicu.

            (Posle zatvorene sednice)

SVEDOK:

            ...prvo rekao mi je da dođem sam kod njega jer ja nisam imao običaj da idem sam u Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije. Kada sam došao u najkraćem ili direktno na to da odgovorim, rekao mi je da njegovog šefa interesuju podaci o generalitetu. Ja sam pitao kojeg šefa a on je rekao nemoj da se šališ, predsednik Milošević. Mogu da prepričam, ovaj, taj kontakt.

TUŽBA:

            Šta ste vi odgovorili na ovaj zahtev za informacije o generalima. Da li je to bilo prikladno da se vama optuženi i na taj način obraća tražeći informacije.

SVEDOK:

            Ne, nije. Ne da nije prikladno nego nije ni put, niti je to dozvoljeno. Ja sam mu rekao da podatke koje on traži slabo poznajem jer sam malo u Beogradu ali to kratko vreme koliko sam bio, bio sam na terenu dosta i onda sam mu rekao da te podatke zna jedan general i to vrlo dobro. On je pitao ko je, ja sam rekao general Krstić. On je u stvari vodio generalski kadar u personalnoj upravi. Onda je Sokolović rekao znam ali ja ne znam hoće li on te podatke da da. Ja sam mu odgovorio da hoće ali ako ne postupi kao sa mnom da to traži direktno nego d za to dobije odobrenje od generala Kadijevića i ja sam se izgovorio da imam sastanak, da moram da idem i na tome se ovaj razgovor završio.

TUŽBA:

            Dva pasusa na zatvorenoj sednici molim.....pokušaja da se Kadijević ukloni sa položaja saveznog sekretara.

SVEDOK:

            Jeste. To je bilo 29. septembra 91. godine. S tim da hteo bih da napomenem da je 4 dana pre toga 25. septembra pokušano na sličan način da bude sklonjen general Jurjević Zvonko, tada komandant Ratnog vazduhoplovstva.

TUŽBA:

            Veću bi možda bilo korisno ako bi se podsetilo na strukturu u dokaznom predmetu 387, tabulator 1. Imamo kopiju koja može da se stavi na grafoskop kako bi pomogla. Koje učestvovao u ovom pokušaju, generale Vasiljević.

SVEDOK:

            Delovanje prve gardijske motorizovane brigade.

TUŽBA:

            To vidimo na desnoj strani ove tabele. Hvala lepo. Kao što se vidi na tabeli njima je zapovedao pukovnik Mile Mrkšić.

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Ko je još učestvovao?

SVEDOK:

            Zgrade su blokirali specijalni policijski sastavi. Ja sam kada se to dogodilo bio na terenu i pozvan sam da se vratim. Kada sam stigao to je već bila faza u kojoj je general Kadijević bio izolovan u svojoj kancelariji a pukovnik Mrkšić Mile i tada još pukovnik Vuk Obradović koji je bio šef vojnog kabineta i jedan od komandanata vojne policije bili su u kabinetu kod generalnog sekretara Blagoja Adžića i ubeđivali ga da prihvati funkciju saveznog sekretara za narodnu odbranu.

TUŽBA:

            Ali to nije uspelo.

SVEDOK:

            Nije uspelo zbog toga što prvo general Kadijević, ovaj general Adžić je rekao da on u njihovim prljavim poslovima neće da učestvuje a ako hoće rekao je, možete hapsiti i mene. I drugi elemenat je bio što sam ja razgovarao sa pripadnicima vojne policije i ubedio ih da je to nerazumni potez tako da su povukli i na tome se to završilo.

TUŽBA:

            Tabela pokazuje da je prva motorizovana gardijska brigada bila podčinjena načelniku kabineta Vuku Obradoviću. Da li je imao brata Pavića.

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Da li je on, taj brat bio važan član SPS u to vreme.

SVEDOK:

            Jeste, ja mislim da je i bio na funkciji potpredsednika Skupštine Srbije.

TUŽBA:

            Na osnovu vašeg iskustva da li je Vuk Obradović ikada reagovao na bilo kakav uticaj njegovog brata Pavića Obradovića.

SVEDOK:

            Pa Vuk Obradović je imao nekih stavova u to vreme koji su odudarali od opštih stavova i uopšte ....i ne samo ja nego veći deo ljudi iz ...tumačili da je Vuk pod određenim uticajem svoga brata Pavića. Onda se tim putem reflektuju neki politički uticaji prema kabinetu.

TUŽBA:

            5. marta 1992. godine    da li vas je pozvao Zoran Janaćković, koji je u to vreme bio u Saveznom ministarstvu za spoljne poslove, da bi ste se sastali sa optuženim.

SVEDOK:

            Jeste.

TUŽBA:

            Da li ste vi pre nego što je došlo do tog sastanka razgovarali o njemu sa generalom Adžićem.

SVEDOK:

            Kada sam saznao da sam pozvan na taj sastanak ja sam o tome obavestio generala Adžića koji je u to vreme zastupao savet sekretara za narodnu odbranu.

TUŽBA:

            Šta je on bio u stanju da kaže preliminarno u vezi sa tim sastankom.

SVEDOK:

            On je rekao hvala ti kao čoveku što si mi to saopštio. Ali ja znam da nije mislio na generale. Slobodan poziva ali siguran sam da ćeš ti biti prvi i zadnji koji mi je to rekao.

TUŽBA:

            Pre nego što dođemo do samog sastanka, da li je u to vreme u upravi bezbednosti bilo dozvoljeno da referiše direktno saveznom predsedništvu ili bilo kom drugom organu ili je imao obavezu da deluje preko SSNO-a.

SVEDOK:

            Ne, samo preko SSNO-a.

TUŽBA:

            Na vašem sastanku sa optuženim šta je on ukratko hteo od vas ako je išta tražio da mu kažete.

SVEDOK:

            Pa ja sam možda malo u šali a možda malo i neugodno tada nastupio, a rekao sam da sam očekivao da će verovatno zainteresovati, interesovati neki podaci vojne službe. Rekao sam da sam u toj službi skoro 30 godina, da mi je posao bio uvek da drugim ljudima postavljam pitanje a da mi oni moraju odgovarati ali ga molim da me sada ne dovodi u obrnutu poziciju, da on postavlja pitanja a ja da moram da odgovaram. I on se nasmejao i rekao dobro kažite ono što mislite, ono što mene može interesovati.

TUŽBA:

            Da. I da li ste vi na to odgovorili.

SVEDOK:

            Jesam, ja sam cenio da ga u to vreme najaktuelnija politička neizvesnost bila kako će proći najavljivanje masovne demonstracije za obeležavanje 9. marta iz 91. godine i kakva su saznanja vojne službe o tome.

TUŽBA:

            Nakon tog dela vašeg razgovora da li je on od vas tražio nešto konkretno.

SVEDOK:

            Ne konkretno. Ništa nije tražio, rekao mi je da je zadovoljan sa ukupnom ovaj informacijom koju sam dao i da nema šta da me pita. A onda mi je rekao da je čuo da mi u upravi bezbednosti radimo neke informacije. I da bi voleo ako mogu da mu pošaljem da vidi neku od tih informacija. Ja sam mu odgovorio da ja te informacije šaljem redovno MUP-u Srbije i MUP-u Crne Gore i saveznom MUP-u i da on verovatno dobija. Nakon ovoga mi je odgovorio da on neke informacije dobija ali da nije siguran da mu MUP svaki put tu informaciju dostavlja. Ja sam rekao ako ne bude dobio i za 1. maj znači da je su je sklonili. I u ovom delu se, znači u tom problemu se na tome završio. Ja sam procenio da u stvari je tada optuženi od mene tražio kompletnu informaciju koja je imala 4 deo, to je bilo stanje u JNA koje je dostavljeno samo vojnom vrhu. I imam utisak da je tražio u stvari podatke o JNA. To mi nije direktno rekao ali po onome kako je tražio da mu dostavim informacije ja sam cenio da ga interesuju posebni podaci o JNA.

TUŽBA:

            Molim da pređemo na vrlo kratku zatvorenu sednicu.

            (Posle zatvorene sednice)

SVEDOK:

            Dok je bio general Kadijević savezni sekretar nije se moglo kadrovati bez njegovog vrlo bitnog i gotovo presudnog uticaja. Nakon odlaska u penziju generala Kadijevića ta se situacija promenila.

TUŽBA:

            Na koji način je došlo do promena. Da li je uticaj optuženog se povećao ili smanjio.

SVEDOK:

            Povećao se. Već u januaru 92. godine. Imao sam izveštaj od jednog prijatelja gde je optuženi govorio da će ubrzo doći do velikog čišćenja u generalitetu. Pošto to do tada nije bilo uobičajeno da se na takav način radi po onome što je on meni preneo, upozorio ga je da bi to moglo da izazove reakciju generaliteta. A on je navodno odgovorio da je siguran da niko neće smeti ni reč da progovori. U februaru,početkom februara iste godine Zoran Sokolović i Radovan Stojčić Badža bili su u kontaktu sa dvojicom generala iz Ministarstva odbrane i teritorijalne odbrane Srbije i u jednom intimnom razgovoru su mi rekli takođe da sledi čišćenje, veliko čišćenje generaliteta iz kojeg će da budu sklonjeni svi oni koji su nepouzdani. Ali da se to još čuva u tajnosti, no da će brzo izaći na videlo.

            I takav način smenjivanja generaliteta bez ključne uloge načelnika generalštaba, kadrovskog saveta koji nije bio do tada viđen.

TUŽBA:

            Samo jedna rečenica na zatvorenoj sednici. Kada stignemo do stranice 26 posle toga će biti vrlo ograničen broj tačaka od tog momenta do početka dela koji se odnosi na Kosovo, tako da ćemo vrlo brzo napredovati u broju strana koje ćemo pokriti.

MEJ:

            Sada ćemo napraviti pauzu od 20 minuta.

POSLE PAUZE:

MEJ:

            Gospodine Najs izvolite.

TUŽBA:

            Generale, u februaru 92. godine da li je general Adžić primio spisak generala koji će se penzionisati.

SVEDOK:

            Jeste.

TUŽBA:

            Koliko njih i da li je bilo i kakve su bile konsultacije pre nego što je on primio taj spisak.

SVEDOK:

            Na tom spisku su bila 33 generala za penzionisanje i general Adžić a tu je bio i načelnik personalne uprave general Gojko Krstić. Rekli su nam da ih o tome nije niko konsultovao.

TUŽBA:

            Da li je na spisku bio i vaš zamenik Tumanov.

TUŽBA:

            Jeste. I on nije ispunjavao ni jedan od zakonskih uslova za prestanak aktivne vojne službe, znači nije imao ni godine starosti minimalne ni penzijski staž.

SUDIJA:

            Vi ste se pozabavili tim pitanjem, možete li nam reći kako i sa kojim rezultatom.

SVEDOK:

            Pa ja sam pitao generala Adžića koji je razlog da Tumanov tako iznenada ide u penziju. I on mi je rekao da ne zna ni on. Da ga niko o tome nije konsultovao niti upoznao. I onda i ja i načelnik personalne uprave smo rekli generalu Adžiću da pita zašto ide Tumanov u penziju. I onda je on nazvao u to vreme predsednika Miloševića. A ukaz potpisuje predsednik Predsedništva Branko Kostić u to vreme i  Milošević mu je rekao da dođe kod njega. Nama je Adžić rekao da ga sačekamo tu u kancelariji i kada se vratio bio je da kažem zadovoljan sa tim kontaktom i rekao je uspeo sam ne da skinem samo Tumanova nego još četiri generala sa tog spiska za penzionisanje, tako da je konačan broj generala koji je krajem februara otišao 92. godine u penziju bio 28.

TUŽBA:

            A učešće Miloševića u svemu tome? Da li ste smatrali da je to prikladno tada ili ne.

SVEDOK:

            Pa nije prikladno. Po mome odluku o tome ko će ići u penziju moglo da donosi Predsedništvo SFRJ. međutim, interesantno je da general Adžić ne zove nikog iz Predsedništva nego obraća se Miloševiću znajući gde je ustvari snaga i moć da se nešto izmeni.

TUŽBA:

            Pasus 127. Da li ste vi i 37 drugih generala penzionisanih 8. maja 92. U vašem slučaju da li ste vi ispunili sve zakonske propise na penzionisanje.

SVEDOK:

            Tada je 8. maja penzionisano 38 generala. Dva generala nisu ispunjavala ni jedan od uslova koje zakon predviđa za penziju. To su bili ja i general Tumanov.

TUŽBA:

            Da li je bilo kakvih konsultacija sa generalom Krstićem koji je bio šef personala ili generalnom Adžićem.

SVEDOK:

            Mene je penzionisanje zateklo negde na terenu BiH i kada sam se vratio u Beograd general Adžić mi je rekao da je to penzionisanje prošlo opet bez konsultovanja i njega i personalne uprave.

TUŽBA:

            Da li ste čuli za ono što je Branko Kostić rekao kada ga je general Vuleta Vuletić pitao zašto ste vi penzionisani.

SVEDOK:

            Jesam. Pa onda je Branko Kostić rekao da je on taj spisak samo pročitao. A da su odluku donosili drugi.

TUŽBA:

            I u toku tih penzionisanja možete li da nam kažete nešto o pismima koja su napisana npr. pismo Nedeljka Boškovića Miloševiću o penzionisanju.

SVEDOK:

            To nije u vezi o penzionisanju iz maja 92. To je odnosi se na maj 93. godine kada su penzionisani isto tako van neke redovne procedure general Bošković i general Domazetović. I nezadovoljan odlaskom u penziju general Bošković je napisao pismo optuženom u kojem ga je zamolio da izmeni odluku o penzionisanju i da on i Domazetović odu krajem godine u penziju.

            General Domazetović je zaista otišao krajem godine u penziju a Boškovićev zahtev nije bio usvojen. Ovde je opet mogu da prokomentarišem, ako treba komentar, znači Bošković ne piše pismo predsedniku Jugoslavije kao čelnom čoveku koji potpisuje te ukaze za generale u to vreme Dobrici Ćosiću, nego predsedniku Srbije gde je cenio da je moć.

TUŽBA:

            Malo da se vratimo unazad u odnosu na pasus 129. Radi se o naimenovanju Živote Panića kao načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije. Da li je to naimenovanje doneseno ili sprovedeno na ili oko 11. maja 92. godine.

SVEDOK:

            Da. Tim ukazima kojima je postaljen general Života Panić za načelnika generalštaba, ustvari za saveznog sekretara a posle će biti načelnik generalštaba.

SUDIJA:

            Od prilike u isto vreme pukovnik Nedeljko Bošković je unapređen u generala. Šta možete da nam kažete o njegovom naimenovanju i o tome kakve to ima veze sa vojnom linijom.

SVEDOK:

            Prvo, dovođenje Nedeljka Boškovića iz penzije u martu 92. godine za načelnika bezbednosti u komandi Ratnog vazduhoplovstva nije išlo uobičajenom procedurom. Znači izvršeno je bez ičijeg konsultovanja u Generalštabu. Niti sam konsultovan ja kao načelnik uprave bezbednosti. On tada nije bio reaktiviran, bio je privremeno raspoređen do 6 meseci u Vojsku Jugoslavije. A 8. maja on je reaktiviran, dakle primljen u aktivnu vojnu službu a 11. maja je bio proizveden u čin generala iako za to nije imao minimalne zakonske uslove. I za njega je stajao, to pouzdano znam, tadašnji vrh SDB MUP Srbije.

TUŽBA:

            Molim da pređemo na zatvorenu sednicu.

            (Posle zatvorene sednice)

TUŽBA:

            Došlo je do greške u prevodu i koliko sam shvatio kopije u kojima se nalazi ispravka su već podeljene, ispravka se nalazi na drugoj strani od ukupno tri strane iako mislim da to nije u onom delu koji će se pustiti ustvari prvobitno tu stoji ja sam, a u stvari treba da stoji Alija Izetbegović.

            (PUŠTA SE VIDEO SNIMAK)

TUŽBA:

            Koji od ta dva glasa prepoznajete.

SVEDOK:

            Jedan je Radovan Karadžić, a i po temi o kojoj govori a i imenu koje je upotrebljeno, znači drugi glas pretpostavljam da je Momo Mandić.

TUŽBA:

            Drugi presretnuti razgovor koji ne treba pustiti to je isto u tabulatoru 25. Svedok je rekao da nakon što je to preslušao da je to razgovor između Radovana Karadžića i Vitomira Žepinića.

TUŽBA:

            Veće je već pregledalo taj razgovor ranije tako da možemo da pređemo na sledeće.

            Generale, da li je 15. oktobra održan sastanak u Sarajevu 91. i to je bilo negde oko dve nedelje pre ovog presretnutog razgovora koji smo upravo pustili,tj. koji smo vam pustili dok ste se pripremali za svedočenje. Da li je došlo do sastanka u Sarajevu par dana pre tog presretnutog razgovora sa JNA, vojnim rukovodstvom Bosne i nekih vođa bosanskih Srba.

            Izvinjavam se, sud još nije pogledao presretnuti razgovor u tabulatoru 25. To je novi presretnuti razgovor i mi ćemo se vratiti na to.

            Da li je održan taj sastanak 15. oktobra.

SVEDOK:

            Da. Održan je sastanak 15. oktobra vojnog vrha na čelu sa generalom Kadijevićem, ali i sa predsedništvom BiH. Ne sa vojnim rukovodstvom BiH. Meni je prevedeno sa vojnim rukovodstvom. Ne sa vojnim nego sa Predsedništvom BiH. Kompletnim predsedništvom.

TUŽBA:

            Kakva je bila tema razgovora.

SVEDOK:

            Tema razgovora je bila problemi saradnje vlasti u BiH sa JNA i cilj je bio da se smanje tenzije koje su postojale u BiH. Problemi su bili oko mobilizacije koja tamo nije provođena. Uglavnom je to.

TUŽBA:

            Časni sude, tu se onda uklapa taj konkretni presretnuti razgovor kojeg svedok pominje u  istoj ovoj deklaraciji tabulator 25. Da bismo uštedeli na vremenu nećemo prolaziti kroz taj razgovor osim ako vi to ne tražite.

Generale, možemo li sada preći na zločine u Hrvatskoj.

            Ljube, 23. oktobra 91. godine. To je bilo mesto gde je došlo do zločina. Kako su to otkrili vaši organi bezbednosti.

SVEDOK:

            Ja sam dobio jednu kratku nepotpunu informaciju od odeljenja bezbednosti prve vojne oblasti o tome da je jedna veća grupa civila stradala na minskom polju. I da je te civile na minsko polje kao živi štit ispred sebe terao odred Dušan Silni. O tome sam sačinio sutradan kratku informaciju za saveznog sekretarai najuži vojni vrh, njegove najbliže saradnike i tražio sam detaljnije informacije od organa bezbednosti o tom događaju. Nju sam dobio u toku 24. i u njoj je opisan taj događaj nešto šire. Prvo da je odred Dušan Silni bio pod jurisdikcijom i pod nadzorom komandanta mesta u tom selu Ljube, Devetaka, zatim, da su oni pre nego dan, pre nego što se zločin dogodio iz oreda Dušan Silni saslušavali  neke Hrvate koji su živeli u tom selu i u tom njihovom ispitivanju četvoricu su likvidirali. Sutradan kada je odred teritorijalne odbrane iz Valjeva trebalo da izvrši pretres terena oko sela iz odreda Dušan Silni su izdvojili oko 30-tak meštana Hrvata uglavnom su to bili stariji ljudi i takav živi štit ispred sebe oni su išli utaj pretres terena. Naleteli su na minsko polje, tu je poginulo17 ljudi ukupno, od toga 14 meštana i tri iz odreda Dušan Silni. To je u najkraćem o tom događaju.

TUŽBA:

            Valjevo o kojem ste govorili časni sude u rezimeu je pogrešno napisano - gde se nalazi Valjevo. Na kojoj teritoriji. Južno od Beograda mislim. Dakle imamo teritorijalnu odbranu iz Valjeva koja se nalazi južno od Beograda zajedno sa Dušanom Silnim paravojnom jedinicom na teritoriji a suci se verovatno toga sećaju ta se teritorija nalazi u Hrvatskoj na str. 23, dokaznog predmeta 336 u kvadratiću E-2 se vidi da je Lovas preko reke zapadno, odnosno jugozapadno od Bačke Palanke.

            Vaš izveštaj o toj događaju generale je postavljen u skladu sa redovnom procedurom. Kome je dostavljen.

SVEDOK:

            25. oktobra mi u upravi bezbednosti izradili smo i 10 informacija za devet generala JNA i jednog pukovnika koji je bio vojni tužilac u to vreme, JNA. Nakon dva dana iza toga dostavljena je informacija o ovom slučaju i MUP-u Srbije. Od generala koji nisu bili u sastavu JNA informacija je dostavljena ministru odbrane Srbije i komandantu republičkog štaba teritorijalne odbrane Srbije.

TUŽBA:

            Časni sude, vratiću se na dokazni predmet 342 tabulator 11, jer je reč o jednom konkretnom pasusu na koji želim da vam ukažem pažnju. Jutros, ali možda treba da idemo korak po korak, jer se on bavi jednim drugim pitanjem - Vukovar. U vreme događaja u Vukovaru da li je postojala koordinacija između jedinica a teritorijalne odbrane preko Badže - Radovana Stojčića.

SVEDOK:

            Ja sam govorio o dve teritorijalne odbrane u Slavoniji. Znači govorio sam o legalnim jedinicama TO iz Srbije koje su dejstvovale na tom prostoru i jedan od tih odreda je odred iz Valjeva i govorio sam o drugoj naoružanoj strukturi na teritoriji koja po mome nije imala obeležja prave teritorijalne odbrane kako bi trebala da bude uređena. Međutim, dolasci Radovana Stojčića na istureno komandno mesto kod generala Panića očigledno je bilo u funkciji koordinacije tih dejstava jednih sa drugim snagama.

PITANjE:

            Koliko je vama poznato koje jedinice su učestvovale u bitkama za Vukovar?

SVEDOK:

            Ja ne mogu da navedem konkretne jedinice, ja znam mislim sve jedincie, bilo je Prva gardijska motorizovana brigada pod komandom pukovnika Mrkšića, bile su jedinice Novosadskog korpusa pod komandom generala Biorčevića. Bila je jedna oklopna brigada čini mi se iz Kraljeva, bilo je 80 motorizovana brigada iz Kragujevca, bile su neke jedinice TO Srbije i neke jedinice TO Vojvodine, to je u globalu što znam od jedinica.

PITANjE:

            Pogledaćemo samo par dokumenata, tabulator 26, molim da se stavi pred svedoka i na grafoskop. Ovo je naređenje mislim da je datum 19 oktobar, barem na pečatu piše 19. oktobar komandi motorizovane gardijske brigade i komande prve vojne oblasti i generalštabu oružanih snaga SFRJ i pored više upozorenja da u reonima dejstva jedinice nisu objedinjena dejstva svih snaga koje se nalaze u reonima jedinica, preskačem ostalo. Naređujem da sve snage koje dejstvuju u .... nama dejstvo jedinice stavljaju pod komandu komandata jedinica JNA koja izvodi borbena dejstva u tim reonima, zatim detalji na koji način to treba izvršiti ...

            Možda veće može samo pogledati ostatak ove stranice, mi ćemo u međuvremenu preći na tabulator 27.

            Ovo je od 15. novembra, ovo je naređenje Mileta Mrkšića, regulisanje pitanja predpočinjavanja sa ciljem da se ostvari što uspešnija realizacija odluke od 14. novembra i objedinjavanje komandovanja za naredna dejstva, predpočiniti. Odred teritorijalne odbrane Stara Pazova, 80-ta motorizovana brigada sa odredom teritorijalne odbrane Stara Pazova u narednim dejstvima izvršavaće zadatke u skladu sa odlukom od 14.11. Dakle ovo je naređenje Mrkšića koje predpočinjava jedinice TO u ovoj operaciji. Predpočinjava ih svojoj operativnoj grupi. Te jedinice koje on predpočinjava, da li su one iz Srbije?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Zatim tabulator 28. molim.

            Dolazi od Mrkšića, a upućeno je generalu Paniću i to je izveštaj o evakuaciji Vukovarske bolnice.

            Ako pogledamo izveštaj paragraf 2. Na osnovu vašeg zahteva dostavljam izveštaj o realizaciji zadataka koje ste postavili naređenjem kako ste u zadatku operativne grupe Jug precizirali da operativna grupa Jug u toku prepodneva do 10 časova 19.11. zauzme bolnicu i MUP i očisti od ustaških snaga Vukovar. Ovaj zadatak je izvršen do 11 časova, 19.11. i obezbeđena je sigurnost kretanja gradom. Onda se bavi rasčišćavanjem naselja, Mitnica i zatim evakuacijom i transportom silnog stanovništva. Kaže se da se sve izvodi u skladu sa Ženevskom konvencijom i ratnim zarobljenicima, preduzete su mere za učvršćivanje komande i kontrole, zatim rasčišćavanje mina u podpasusu 2. Aktivnosti na čišćenju oslobođenom prostoru i objekata u Vukovaru, preduzete od ostataka ustaških snaga, preduzete mere za uspostavu potpune kontrole u gradu.

            Zatim dalje se to pominje na sledećoj stranici govori se o transportu civila i koji je juče vraćen sa autoputa i danas nekoliko puta vraćen sa ugovorenog mesta za predaju u reonu Muštar, isto se desilo i sa transportom civila iz reona Veleprometa koji je nekoliko puta vraćen. Regulisali smo da se transport uputi u Šid, pošto drugog izbora nismo imali. To bi bio rezime ovog izveštaja koji je upućen generalu Paniću, govori se o povređenim, ranjenim, o poginulim vojnicima.

            Možemo li sada pogledati dok se još uvek bavimo temom Vukovara da pogledamo dva kratka video snimka koji nam mogu pomoći.

(Prikazuje se video snimak)

            Ovo je video snimak koji smo gledali prilikom svedočenja prethodnog svedoka, molim vas da se sada fokusirate na konkretno vojno lice za koje mislimo da će nam ovaj svedok moći identifikovati.

            Molim vas zaustavite ovde. Čovek na kojeg je usmerena kamera, koji sedi na dnu stola, ko je to?

SVEDOK:

            To je tada pukovnik Pavković Nebojša.

TUŽBA:

            On je kasnije postao general?

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Molim da pogledamo drugi snimak, nadam se da je on spreman, ako nije možemo kasnije na njega da se vratimo. (video snimak)

            Kasnije ćemo pogledati drugi snimak, bojim se da se sada nećemo moći da ga vidimo. U svakom slučaju ono što smo videli u drugom delu ovog prvog snimka pokazuje "Velepromet" i Vukovar, je li tako?

SVEDOK:

            Ne mogu da budem siguran, jer ja taj teren ne znam.

TUŽBA:

            Možete biti sigurni da prvi deo ovog video snimka pokazuje pukovnika a kasnije generala Pavkovića. Upravo mi tehnička kabina pokazuje da ima spreman drugi snimak, molim da ga pustimo. To je verovatno nešto malo više od zaustavljene slike.

Video snimak.

            Oficir kojeg vidimo napred, koji ne govori, čija se glava okreće, vidimo profil na mostu sa Šljivančaninom, ko je to?

SVEDOK:

            Nebojša Pavković.

TUŽBA:

            Možete li nam reći koja je bila njegova funkcija u to vreme? Dakle na kom položaju je bio u Vukovaru u to vreme?

SVEDOK:

            On je u Vukovaru boravio kao predstavnik kabineta saveznog sekretara za NO.

TUŽBA:

            Dakle bio je predstavnik vrlo visokog organa, najvišeg organa o kojem ste vi govorili.

SVEDOK:

            ....na visokom mestu, moraju imati i visoku funkciju.

TUŽBA:

            Molim vas recite nam nešto ukratko o tome, reč je o pasusu 137.

            Kasnije tokom 1993. godine da li ste kontaktirali Zjaju Nurisa, mislim da se tako zvao?

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Da li vam je on ispričao o onome što se desilo u Vukovaru?

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Možete li nam to ukratko reći?

SVEDOK:

            Ja sam sa Zjajom Nurisom imao jedan veoma kratak kontakt u januaru 1993. godine, bilo neki optužbi da sam ja malte ne ukrao neki novac iz Vukovara i posle Zjaja Nuris bio u komandi specijalne policijske jedinice, a ja sam hteo do njega da čujem kolika je količina novca bila i šta je sa tim urađeno, jer stvarno nisam znao ništa o tome. On je tada rekao da on nije bio angažovan na tom zadatku jer je bio u poseti Ovčaru. Ja sam tada prvi put čuo za takvo mesto, ustvari nije mi ni bilo jasno da li je mesto ili to štale za ovce. Onda je rekao neznate taj deo, kasnije ću vam to ispričati.

            I tu se završilo ovo moje suđenje i ja sam imao priliku da sretnem Nurisa koji je bio već demobilisani oficir i u najkraćem šta mi je ispričao. Da su iz bolnice zarobljenici za koje poslali su sumnje da su presvučeni pripadnici Zbora narodne garde koji su hteli da izvrše, da iskoriste evakuaciju bolnice, i da bude evakuisani sa bolnicom, bili prebačeni na Ovčaru gde se nalazila 80-ta motorizovana brigada iz Kragujevca. Negde je neko iz gardijske brigade uputio sa nekoliko policajaca na Ovčaru da ode da vidi šta se tamo događa jer navodno po nekim izveštajima tamo ima problema. Kada se približio Ovčari po njegovoj priči, čuo je pucnje i u tome preko radio veze obavestio komandu brigade. Rekao je da se tamo puca. I odgovorili mu, da je u redu, vrati se nazad to više nije naš problem.

            Nakon izvesnog vremena, nije mi objasnio kada saznao je od ovih ljudi u brigadi gardijskoj da su tu Vukovarski teritorijalci kako su ih zvali streljali oko 160 civila.

            To je najkraće što je meni Nuris preneo.

TUŽBA:

            Molim da pogledamo tabulator 30. i 31.

            Vi ste nam na početku govorili nešto uopšteno o jedinicama koje su bile u području Vukovara, ovde vidimo dokument od 18. oktobra 91. Šid, a pečat je TO Vukovara. I to Štab teritorijalne odbrane. Legalizacija rada jedinice odred Leva Supoderica. Komandant jedinice je Milan Lančužanin. Ostali sastav jedinice evidentiran kod komande jedinice, za dejstvo jedinice odgovoran komandant Milan Lančužanin, a potpisao Dušan Filipović.

            Kakva posledice je imalo ovo naređenje u odnosu na ovu jedinicu Leva Supoderica.

SVEDOK:

            Ovaj dokumenat upravo ilustruje ovo stanje o kojem sam ja govorio od one tzv. teritorijalne odbrane u Slavoniji. Znači legalizuje se jedinica, postavlja se pitanje šta je pre toga bio taj odred Leva Supoderica. Znači da nije bio legalan. Sada se kao prima u sastav ovog štaba TO u Vukovaru. Mislim ovaj dokuemant nema formu kako gi trebalo da normalno postoji. Znači u najkraćem ova se jedinica od onog datuma ima računati da je jedinica TO štab teritorijalne odbrane u Vukovaru, ali forma po kojoj se radi govori o stanju kakvo je bilo.

            Drugo mislim po onome što znam kasnije, Lančužanin Milan, nego Lančužanin Miodrag, znači Miodrag Lančužanin je bio komandant odreda Leva Supoderica. A iz onoga što sam kasnije saznavao iz ovog sastava su učestvovali i likvidaciji na Ovčari.

TUŽBA:

            A Leva Supoderica sa koje teritorije dolazi?

ODGOVOR:

            Pa nju su uvek označavali meni kao četničku jedinicu. Šešeljeva jedinica. Tako su je zvali. Znači to je i Zjajo Nuris govorio o Levoj Supoderici, jer je meni taj naziv nekako bio veoma čudan, a šta je to. I onda je to uvek upoterbljavano da je to Šešeljeva jedinica, da su to Radikali njegovi. Kasnije sam saznao od novinara koji su bili na tom terenu istu kvalifikaciju za tu jedinicu.

TUŽBA:

            Ako pogledamo tabulator 31. da li Lančužanin ima nekakav nadimak molim vas?

ODGOVOR:

            Ima. Njegov nadimak je "kameni".

TUŽBA:

            Tabulator 31. Molim vas. Ovo je naređenje od odluka, od 29. oktobra 91. godine od kooperativne grupe o nastavku napada na Vukovar, operacije Vukovar. Dokument je potpisao general, pukovnik Mrkšić i mislim da se tu odmah prelazi na raspored i na zadatke i vidimo da je sastav sledeći, prvi motorizovani bataljon, onda odred Leva Supoderica, isto tako odred Petrova Gora i razne druge jedinice koje su stavljene zajedno. Da li onda ovo funkcioniše na način da se potčine na primer dve grupe Leva Supoderica i Petrova Gora, prvoj motorizovanoj gardijskoj brigadi.

ODGOVOR:

            Da iz ovoga se vidi naređenja, da je odred Leva Supoderica i Odred Petrova Gora u sastavu jurišnog odreda 1. Iz sastava verovatno operativne grupe JUG, odnosno motorizovane gardijske brigade. Ja bih hteo ovde da ukažem da po tome kako se označava - piše odred Leva Supoderica, odred Petrova Gora. Znači ne stavlja se odred teritorijalne odbrane kako je to npr. navedeno u drugim dokumentima, odred teritorijalne odbrane Valjevo, odred teritorijalne odbrane Stara Pazova. Ovde se jednostavno upotrebljava izraz odred, a to je ustvari ona improvizovana teritorijalna odbrana koja nema sve atribute kakve bi trebalo da ima. Znači više kao neki paravojni sastavi.

TUŽBA:

            Rekli ste nam kako ste vi shvatili tu vezu Šešelja i ... da li znate išta o Petrovoj gori. To mesto se nalazi u predelu Knina, a da li znate išta o toj jedinici, ako je uopšte bila jedinica.

SVEDOK:

            Ja ne znam o toj jedinici detalje kome je ona pripadala, međutim, znam da u Vukovaru, deo Vukovara se zove Petrova Gora. I ja pretpostavljam da se radi o jedinici sa tog područja, kao što postoji i leva Supoderica predeo grada, tako da se to ne odnosi ni na kakvu jedinicu iz Knina. To je moja procena.

TUŽBA:

            Ostaćemo još na Vukovaru. Vi ste prvo obavestili generala Dimitrijevića kada ste vi prvi put obavestili generala Dimitrijevića o onome što je Nuris rekao.

SVEDOK:

            Pa to je negde nakon njegovog postavljanja na mesto načelnika uprave. Znači negde ili krajem 93. ili u samom početku 94. Jer meni nije bilo baš dozvoljeno da mogu da ulazim u Generalštab zbog još svežih tragova boravka Nedeljka Boškovića tamo.

SUDIJA:

            Iako ste imali još kontakata o Vukovaru nećemo time da se bavimo detaljno, ali to se sve nalazi u rezimeu ako bude relevantno mi ćemo to da uvedemo. U pasusu 143 da li ste vi u jesen 98. godien imali kratak sastanak sa penzionisanim generalom Mrkšićem. On je tada bio penzionisan.

SVEDOK:

            Ja sam, to nije bio sastanak, to je bio kratak iznenadni susret.

TUŽBA:

            Da li je bilo govora o tim događajima u Vukovaru, da li je o njima diskutovano, ili ako nije diskutovano, da li su se barem spomenuli na ovom sastanku.

SVEDOK:

            Pa, ja sam imao stalno želju ako bih nekoga sreo od tog rukovodećeg sastava brigade da postavim neka tri pitanja koja su mene interesovala. I tako sam generalu Mrkšiću uspeo da postavim prva dva. To je bilo šta se to dogodilo na Očari. Ja ću govoriti doslovno kako mi je odgovarao. On je rekao Aco dece mi moje da sam znao šta će im uraditi nikad ih ne bi predali. A ja sam ga onda upitao a kad su saznali šta je urađeno zašto nisu obavestili po liniji izveštavanja. A on je rekao kada smovideli šta su im uradili, a onda smo se zakleli da ćutimo. I treće pitanje nisam stigao da mu postavim, bili smo u saobraćaju i morao sam ja da pomerim kola tako da je na ovome završen ovaj kratak susret.

TUŽBA:

            Možemo li generale Vasiljeviću, kakva je vaša procena bila u to vreme, da li ste smatrali da on govori istinu.

SVEDOK:

            Delovao mi je veoma iskreno. Mislim to je 6-7 godina nakon događaja koji se zbio. Prvo ja nisam bio ni u kakvoj funkciji, ja sam bio penzioner a sreli smo se kao dva čoveka i  moj je utisak da mu je čak bilo teško kad je to govorio.

TUŽBA:

            Hvala vam.

            Časni sude, sada ćemo proći kroz kalkulatore 32, 33, 34, 35, na isti način kao i sa drugima iako nije zgodno uzimati stvari van redosleda bolje da ne traćimo vaše vreme i moći ću posle pauze da se bolje skoncentrišem na te stvari. Sledeći pasus na stranama 28 do 29 je obeležen kao pasus koji treba proći na zatvorenoj sednici, ali neće nam trebati ...  ovo je pismo od 23. oktobra 91. od Milana Eremije upućeno komandi vojne oblasti odeljenje za moral. Na osnovu instrukcija na 2. strani paragraf 4 - generale, da li vidimo aktivnosti i pojave koje negativno utiču na stanje morala u jedinicama divizije. I treći pasus kaže: u zoni borbenih dejstava nalazi se više grupa raznih paravojnih formacija iz Srbije od četnika preko odreda Dušan Silni i raznih samozvanih dobrovoljaca kojima nije osnovni motiv borba protiv neprijatelja već pljačka narodne imovine i iživljavanje nad nedužnim stanovništvom hrvatske nacionalnosti.

            Prilikom zarobljavanja 80 meštana Hrvatske nacionalnosti u selu Lovas od strane Teritorijalne odbrane Lovas i odreda Dušan Silni vršeno je fizičko zlostavljanje nad istima nakon čega je ubijeno 4 meštana sela Lovas i onda ... još 17 itd. i onda pod tačko 5. predlog mera za poboljšanje mera stanja morala u jedinicama da se organizovano pristupi razoružavanju paravojnih formacija, posebno odreda Dušan Silni, četnika i Arkanovih vojnika i da se u tu akciju uključe organi vlasti i organi Republike Srbije.

            Da li ovaj dokument beleži ono što ste nam vi rekli u vezi sa učešćem paravojnih snaga iz Srbije o onome što se dešavalo.

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Molim da pređemo na stranicu 27 na 4 navedena dokazna predmeta. Mislim da vas mogu poštedeti jednog od njih, dakle preskočićemo 32 i ići ćemo odmah na tabulator 33. Da li vam je generale Vasiljeviću pokazan neki drugi izveštaj i izveštaji koji su pokrivali događaje o kojima niste ništa znali iz prve ruke ili čak niste ni čuli o njima a izgleda po onome kako su napravljeni da su to bili redovni izveštaji.

SVEDOK:

            Da. Ovaj sam izveštaj video ovde kada nam je pokazivana dokumentacija. To je izveštaj organa bezbednosti 180 motorizovane brigade majora Ristić Branislava. A po formi ovo je dokumenat odgovara organima bezbednosti, a iz i stog se vidi da je rađen u jednom primerku i da nije nikome dostavljan.

TUŽBA:

            Mislim na činjenicu da postoji samo jedan primerak tog izveštaja je neoubičajena ili ne mislite tako.

SVEDOK:

            ... to notira kao sebi neko saznanje koje će kasnije možda proširivati i produbljivati, onda iz više ovakvih pojedinačnih dokumenata od može napraviti zbirnu informaciju.

TUŽBA:

            Hvala.

            Ako pogledate tekst ovog izveštaja gde se navode činjenice proći ćemo relativno brzo kroz to. Ovaj dokument istinski prenosi razgovore koji su privatno obavljeni, gde jedan vojnik kaže oficiru kad smo skrenuli prema Škabrnji putem video sam borbeno vozilo ... jednog mrtvog pripadnika Zenga a pored njega je bila papovka. Kada smo ušli u selo iz jedne kuće teritorijalci i dobrovoljci koji sebe nazivaju četnicima iz jednog podruma su izveli oko 20 civila. Jedan od njih je imao pap - njega su odmah odveli ... i streljali. ... doveli jednu staricu i dva starca legli ih na  zemlju i pucali u potiljak. Iz jedne od kuća u selu izveli su tri muškarca od kojih je jedan imao oko 35 godina, ostala dvojica oko 45. Njih su u dvorištu malo ispitivali i onda ih streljali. Čuo sam po nekim pričama da su ubili neku ženu od 19 godina sa detetom od 8 meseci, ali to lično nisam video. Iz podruma jedne kuće izveli su curu i oca i kćer. Oca su odmah ubili iz automatske puške. Nju su oborili na zemlju povukavši je za kosu i rekli joj hoćeć li da prođeš kao otac. Viknuo sam ne pucaj. I uperio sam pušku u njega. Tu curu smo posle doveli u komandu. Video sam da su grupu od 5 civila teritorijalci vodili ispred sebe, a onda ih stavljali ispred tenka da bi pokazali put i služili kao štit. Kad smo išli prema Naginu video sam da su teritorijalci zarobili nekog civila. S njima je razgovarao Dražić, načelnik službe javne bezbednosti, ali sam potom čuo od nekih da su i njega ubili.

Oficir koji podnosi ovaj izveštaj daje napomenu na osnovu podataka, iz podataka koje je dostavio vojnik Mitrović vidi se da su pojedine grupe teritorijalaca više delovale kao banka, nego kao vojska. Ovakvo ponašanje i njihov odnos izazvao je revolt kod vojnika koji su skoro dolazili u otvoren sukob sa njima da bi zaštitili neke civile hrvatske nacionalnosti.

Dakle, da li ovo vama izgleda kao redovni izveštaj s kraja novembra 91. godine.

SVEDOK:

            Da, po formi kako je sačinjen - znači to nije izveštaj, to je beleška. Znači službena beleška ili službena zabeleška.

            A na osnovu ovih prvih informacija ovaj organ bezbednosti je trebalo da izvrši njihovu proveru i dokumentaciju. Prvo, ovo je vozač borbenog vozila vojne policije. To vozilo ima komandira, starešinu aktivnog iz vojne policije. Znači trebalo je da traži i zvaničan izveštaj komandira vojne policije koji je bio u tom borbenom vozilu. Da li je on to kasnije radio ja ne znam. Ali ovo što je ... nema sumnje.

TUŽBA:

            U redu, ako pogledamo sledeću zvaničnu zabelešku tabulator 34 da li je to još jedna zvanična službena zabeleška koju ste vi pogeldali i to je jedina kopija, dali vam se čini da je ona u adekvatnom obliku.

            Da. Uštedeli smo na vremenu, ovo dolazi od poručnika, vidimo to na drugoj stranici prevoda na engleskom, bavi se ubijanjem, borbama u selu Škavrnja i kaže da su pripadnici uštaških jedinica i civili ubijeni, navodi ko je ubijen i to možemo, detalje možemo sami pročitati. Vidimo da se tu navode konkretno žene starosne dobi koja je iznenađujuća, s obzirom na činjenicu da su ubijene, zatim treća izjava u kojoj se navode razlozi. Veće je čulo za to - možda sam malo zamenio dokazne predmete,čitao sam nešto što sam mislio da je 34.

Sledeći dokument je 35. Dokument iz kojeg sam čitao je izgleda bio dokument broj 35. Dakle ja sam čitao iz 35, a ovo je sad 34. Molim vas pogledajte taj dokument i molim da se stavi pred svedoka. To je zabeleška. Molim da svedok pogleda i da li to odgovara.

SVEDOK:

            Ja mislim da ovde postoji nesporazum. Jer ovo što ja imam pred sobom što se nalazi u tabulatoru 33 čitano je pod 34. Tu se  zaista radi, ovo što se nalazi kod mene u dokumentima je jedan izveštaj u kome nema ni potpisa samo je otkucano na mašini ...

MEJ:

            Nemojte se brinuti za to u ovom trenutku. Osim ako vi nemate nekih prigovora. Gospodine Najs molim vas da se pozabavite tim.

TUŽBA:

            Kod nas nalazi u tabulatoru 33 je jedan izveštaj otkucan na mašini na kome nema ničega, ni potpisa niti bilo kakvog obeležja da je zvanični dokument.

MEJ:

            To su pitanja težine koja se pridaje dokaznom predmetu, o tome smo u drugim slučajevima donosili odluku. Mi ćemo odlučiti o tome kakvu težinu da pridamo kojem dokumentu.

TUŽBA:

            Časni sude, ovaj dokument koji se odnosi na 23. novembar 91. godine tu je jedna stranica, odnosno stranica ipo dokumenta na engleskom je tabulator 33, ili bi trebalo da bude. Tabulator 34 (prekid) kako mi je gospođa ... rekla je obrazloženje i kada sam sugerisao da je dokument koji sam čitao tabulator 34 nisam bio u pravu - čitao sam dokument 35.

MEJ:

            Ispred ove izjave mi imamo ili tačnije ja imam pominjanje motorizovane brigade na prvoj stranici, zabeleška o metodu koji, o primeni metoda rada imam tri stranice u vezi s tim i onda dolazi stranica na kojoj piše obrazloženje.

NAJS:

            Da, to je ispravno. Ja sam napravio grešku kada sam rekao da gledamo dokument broj 34. Ovoje sad dokument 34. Gospodine svedoče molim vas pogledajte i recite da li je on u odgovarajućem formatu.

            I vidimo iz ovog dokumenta da ovaj oficir navodi u okviru obrazloženja da je 25. decembra kontaktirao neku osobu u vezi sa informacijom o ubijanju civila u selu Škabrnja. Rečeno mu je da je Goran Opačić dolazio, pričao o tome da je bilo ubistva žena, uglavnom staraca u Škabrnji i da se tu istakao dobrovoljac četnik ... Jaro ... iz Prebilovca u Hercegovini, njegov prijatelj iz iste jedinice, da su aktivni vojnici bili u stalnom pokretu u borbenom stroju s njima i da je dok jedan starac bežao, jedan aktivni vojnik skinuo zolju sa ramena i pitao četnika mogu li da ga fotografišem i pogodio ga, Goran Opačić je rekao da nikada nije video grozniju sliku u životu jer je starac raznesen tako da mu je u blizini ostala samo noga.

            Te noći je čuo Zorića čije ime nije znao koji je negde u jedinice teritorijalne odbrane išao po gradu i pokazivao ljudima kesu sa ljudskim ušima. Takođe je ušao u kafe-bar, pozvao konobaricu i pokazao joj čašu u kojoj je bilo ljudsko uho. Dakle ovo je obrazloženje, general je potvrdio da je ovo napravljeno u adekvatnom obliku a onda dokazni predmet broj 35, koji sam ja neispravno nazvao dokumentom 34. u vezi s njim svedok je već rekao da ima adekvatnu formu, to je službena zabeleška, već sam ranije rekao o čemu je reč ukratko izvinjavam se štosam doveo do ove konfuzije, tako da možda sada možemo da uvedemo tabulator 33, 34. i 35.

PITANjE:

            Pre nego što pređemo na Kosovo, želim da se vratimo na trenutak na str. 3. ovog rezimea. Dve stvari, jedna se odnosi na referat i podnošenje izveštaja generale vi ste nam već dosta rekli o referiranju i podnošenju izveštaja. Mislim da je komunicija između vojnih oblasti i SNO u principu išla preko načelnika, do načelnika Generalštaba, a preko operativnih centara. Je li to tačno.

SVEDOK:

            Da. Išle su informacije preko operativnog centra.

PITANjE:

            Savezni sekretarijat je imao pravo da direktno komunicira sa vojnim oblastima, je li tako.

SVEDOK:

            Savezni sekretar. Da.

PITANjE:

            Da u radu.

            Da li je Operativni centar pripremao svakodnevne izveštaje o događajima koji su se odnosili na JNA i koji su distribuirani u SNO i načelniku Generalštaba.

SVEDOK:

            Da.

PITANjE:

            A da li je general Kadijević kada bi primio takve izveštaje direktno komunicirao sa svojim potčinjenim u različitim vojnim jedinicama npr. u vojnim oblastima a da nije išao preko načelnika Generalštaba.

SVEDOK:

            Da, mogao je direktno da kontaktira.

PITANjE:

            I na kraju u vezi s tim, jedno drugo pitanje a toje pasus 20. Govorili ste nam o aktiviranju Vrhovne komande i štaba vrhovne komande u skladu sa pravnim procedurama i one se po pravilu aktiviraju samo kada dođe do jedne od tri stanja o kojima smo govorili, dakle da se proglasi jedno od tri pomenuta stanja. Ustvari da li je vrhovna komanda aktivirana i bez poduzimanja tog adekvatnog koraka, a to je proglašenja jednog od tri pomenuta stanja. Koliko je to vama poznato.

SVEDOK:

            Pa ja ne mogu tačno da znam kad je proglašeno stanje neposredne ratne opasnosti, ali objektivno su se ratna dejstva odvijala bez obzira da li je to proglašeno ili nije. Znači u Sloveniji je polovinom 91. godine krenula su ratna dejstva i od tada je u nazivu uvršten izraz Štab vrhovne komande. I sastajali smo se kao štab. To je više naziv Štab vrhovne komande, u stvari su se sastajala sva ona lica za koje je savezni sekretar ocenio da je imaju neku nadležnost u odnosu na situaciju. Znači taj naziv štab verovatno počinje nešto pre nego što je zvanično proglašeno stanje neposredne ratne opasnosti.

PITANjE:

            Molim da sada pređemo na Kosovo. U stvari taj deo počinjemo s tranice 37.

            Generale, s obzirom da ste 92. prevremeno penzionisani kako ste to opisali, održavali ste u nekom stepenu kontakte nakon toga kako pokazuje vaše svedočenje, da li ste se vi dobrovoljno javili u službu u Vojsci Jugoslavije kada je NATO napao SRJ.

SVEDOK:

            Jesam, kao i mnogi drugi penzionisani oficiri JNA.

PITANjE:

            Na koji položaj ste postavljeni?

SVEDOK:

            Postavljen sam na položaj zamenika načelnika uprave bezbednosti Generalštaba.

PITANjE:

            A to postavljenje je bilo 27. aprila 99-te godine, jer je približnog tog datuma i postavio vas je general Ojdanić?

SVEDOK:

            Da, postavljen sam ukazom Predsednika Savezne Republike Jugoslavije.

PITANjE:

            Kratko pre toga, da li ste se sreli sa optuženim i možete li nam ukratko ispričati o čemu ste razgovarali?

SVEDOK:

            Dva dana pre ovog ukaza pozvan sam na razgovor kod gospodina Miloševića, to je bio jedan neformalan širi razgovor i opcija je prva bila da ću biti postavljen za savetnika po bezbednosti načelnika Generalštaba, međutim u toku razgovora, saopštio mi je da ću biti postavljen za zamenika načelnika uprave. Ne znam da li ima nečeg bitnijeg iz tog razgovora da treba da iznosim.

PITANjE:

            Ono što bi nam pomoglo, ako biste nam rekli nešto više o razgovoru, da li ste vi nešto rekli u vezi sa uslovima pod kojima biste obavljali taj posao? Dakle, pod kojim uslovima pristajete na ponovan angažman, ponovnu službu?

SVEDOK:

Nije to adekvatan izraz da sam ja mogao postavljati uslove, jer ja sam rekao na interesovanju i sad optuženog šta se to događalo sve samnom, znači, govorio sam između ostalog i o problemima koje su pravili dobrovoljci i u ratu 91-ve i 92-ge godine. I da sam imao sukoba na toj relaciji i sa tim ljudima iz MUP-a ondašnjeg. I da ne bi hteo i sada da odstupam od tih principa. Ako budem bio reaktiviran i on je rekao, meni takav čovek treba.

PITANjE:

            Tokom sukoba sa NATO-om general Geza Farkaš je bio načelnik uprave bezbednosti, on je bio vaš neposredni pretpostavljeni i postavljen je na mesto Aleksandra Dimitrijevića, njegovog prethodnika.

SVEDOK:

            Da.

PITANjE:

            Recite nam nešto ukratko o protoku informacija uprave bezbednosti u to vreme? Reč je o paragrafu 200. Izveštaj koji su se sačinjavali za načelnika Generalštaba i ko je imao krajnju odluku o tome, ko je donosio krajnju odluku o tome kuda su se slali ti izveštaji iz kosovskih izbora?

SVEDOK:

            Ja mogu da govorim o izveštajima iz delokruga rada organa bezbednosti. Oni su poslati po vertikali, slati su po vertikali do uprave bezbednosti uz selekcije koje su vršene na svakom komandnom nivou niže. O tim informacijama obaveštavanje načelnika Generalštaba, a on je odlučivao šta će od tih informacija ići prema predsedniku Jugoslavije.

PITANjE:

            To je bio general Ojdanić. Pasus 201. Bilo kakvi zločini o kojima je uprava bezbednosti saznala u prištinskom korpusu na njih bi se skrenula pažnja generala Lazarevića, zar ne?

SVEDOK:

            Trebalo bi.

PITANjE:

            A on je bio dužan da o tome izvesti koga?

SVEDOK:

            On je trebao da izveštava na bazi selekcije šta je od značaja. Da izveštava komandanta Treće armije.

PITANjE:

            I onda bi se ti izveštaji predočili generalu Ojdaniću kad bi to bilo prikladno?

SVEDOK:

            Da. To je krajnja distanca.

PITANjE:

            General koji je bio na čelu Treće armije je tada bio ko?

SVEDOK:

            Pa general Nebojša Pavković.

PITANjE:

            A mi smo poslednji put njega videli na mostu u Vukovaru?

SVEDOK:

            Da.

PITANjE:

            Sastav Generalštaba ste već izneli, bilo bi lakše kad bi ja to jednostavno pročitao. To je bio Generalštab za vreme ratnog štaba. Načelnik Generalštaba, general Ojdanić, zamenik tj. pomoćnik načelnika Generalštaba general Svetozar Marjanović, pomoćnik načelnika Generalštaba za operativna pitanja general Blagoje Kovačević, pomoćnik načelniku Generalštaba kopnene snage general Simić, pomoćnik načelnika Generalštaba za mornaricu admiral Vlade Novković i pomoćnik za vazduhoplovsto general Bane Petrović, načelnik uprave bezbednosti Vojske Jugoslavije general Geza Farkaš, pomoćnik za obaveštajstvo general Branko Krga, pomoćnik načelnika Generalštaba za logistiku general Pantelić i pomoćnik za moral i svedok se nije setio imena osobe koja je bila na tom položaju.

SVEDOK:

            Da.

PITANjE:

            Pasus 204, za vreme vanrednog stanja kao što smo čuli Generalštab postaje, ide pod imenom Vrhovni štab komande, a glavno-komandujući Vojske Jugoslavije komanduje Vojskom Jugoslavije putem Vrhovne komande. Da li je to tačno?

SVEDOK:

            Da.

PITANjE:

            A koristi se i povremeno izraz vrhovni komandant. Prema vašem saznanju, da li je taj izraz postojao u pravnim spisima?

SVEDOK:

            Ne znam tačno kako je ovaj, u spisima, ali faktički se radi o vrhovnom komandantu, ako to lice komanduje sa vojskom.

PITANjE:

            I da li je to zvanje odgovaralo optuženom?

SVEDOK:

            Da.

PITANjE:

            Vrhovna komanda se sastojala od Štaba vrhovne komande i čega još ili koga?

SVEDOK:

            Vrhovni savet odbrane bi trebalo da bude.

PITANjE:

            Da li je to uključivalo i ministra odbrane?

SVEDOK:

            Da.

PITANjE:

            Za vreme ratnog stanja da li se Vrhovni štab, Vrhovna komanda nalazila na jednom mestu ili je bila raspoređena na raznim mestima u Beogradu?

SVEDOK:

            Ne znam, mislim na okolini Beograda.

PITANjE:

            Da li su održavani svakodnevni sastanci Vrhovne komande?

SVEDOK:

            To ne mogu da znam. Znam da se Štab vrhovne komande dnevno sastaje.

PITANjE:

            Zastupljenost uprave bezbednosti u Generalštabu ili u Vrhovnoj komandi se održavala na koji način?

SVEDOK:

            Pa uprava bezbednosti nije bila razvrstana na istom mestu gde je bila i, gde je bio i Štab vrhovne komande. I uglavnom je jedan od oficira starijih, ili general učestvovao dnevno u radu Štaba vrhovne komande. Ali je to bilo naizmenično, ne uvek isto lice.

PITANjE:

            Molim da pogledate tabulator 37. To je dokument koji su navodno zapisnik sa Osme sednice Vrhovnog saveta odbrane, održanog 25. decembra 98-me godine u Beogradu. Da li ste vi njega pregledali i da li vam se čini je tu uopšteno odražavaju one stvari kojima se možda na takvom sastanku i bavilo?

SVEDOK:

            Ja na takvim sastancima nisam bio, ali po formi kako je sačinjeno dokumenat mislim da ovo država funkcionisanje jedno takvo telo.

PITANjE:

            Možemo da vidimo na prvoj strani, nećemo mnogo dokumenta da čitamo, ali vidimo da na prvoj strani sastav je sledeći: optuženi predsedava sa predsednikom Srbije Milutinovićem, i predsednikom Crne Gore Milom Đukanovićem zajedno sa Nikolom Šainovićem, potpredsednikom Vlade, saveznim ministrom odbrane Pavletom Bulatovićem, general Ojdanić kao načelnik Generalštaba, kao i Slavoljub Šušić koji je sekretar Vrhovnog saveta odbrane. To je sastav na tom konkretnom sastanku. Ako sada pogledamo stranu 13 na engleskom, a u originalu nema broj stranice, ali mislim da je to, bojim se da ne mogu to da vam nađem, možda su tri ili četiri strane od pozadi, to je pasus koji počinje sa sledećim: predsednik Đukanović koji nije želeo da komentariše o kandidatima, ali je naglasio poverljivu informaciju o prištinskom korpusu i njegovom angažmanu na Kosovu. Da li možete da nađete to? I tu se vidi da predsednik Đukanović ovde u ovom pasusu, predsednik Đukanović u stvari dovodi u pitanje kvalitete Pavkovića. Onda treba da pogledamo sledeći pasus. I tu vidimo, da se optuženi slaže sa primedbama Đukanovića i da je došlo do greške u pripremama i spiskovima koji su dati zajedno sa predlozima nakon što je pregledao dokumente. Predsednik Đukanović je rekao da su dati materijali dovoljni i komentarisao je o svojoj dilemi o generalu Pavkoviću i optuženi je rekao da nema žalbi ni sa jedne strane protiv zakonitom ponašanju prištinskog korpusa. U ovom pasusu, što se vas tiče, se odražava nešto o čemu ste vi u stvari bili upoznati u to vreme, da li je to tačno?

SVEDOK:

            Ja znam samo za opštu situaciju, za opštu raspravu oko toga kada je trebalo da se postavi, ovaj,  Pavković. Mislim ove detalje nemam. Znači, ne mogu da dam ocenu o čemu je razgovarano i koji su problemi bili. Jer je ovde dosta uopšteno o tome napisano.

PITANjE:

            A šta se javno znalo u to vreme, tj. šta su znali ljudi kao što ste vi, na visokim položajima u raznim delovima vojske i snaga bezbednosti, koliko se znalo o naimenovanju Pavkovića i o stavovima optuženog i predsednika Đukanovića?

SVEDOK:

            Znate kako, ovaj, predsednik Đukanović je tada u to vreme bio u jednoj mogu da kažem, opstrukciji prema tuženom, ali i prema Jugoslaviji u celini. I mislim daje on iz tog ugla postavio pitanje zašto mu ovi kadrovski predlozi sa obrazloženjima nisu bili dostavljeni ranije. Znači, on je imao jedan uzdržan stav i verovatno da je nešto konkretnije imao oko stanja na Kosovu i problema o kojima govori, ja pretpostavljam da bi to i izneo. Međutim, za generala Pavkovića je u tom periodu bilo šire poznato da on ima široku naklonost predsednika Jugoslavije u to vreme. I da je on bitno uticao i na njegov izbor i na njegovo postavljenje.

PITANjE:

            Možemo li sada da se bavimo nadležnošću nad MUP-om? Da li je MUP bio formalno deo Vrhovne komande?

SVEDOK:

            Ne mogu pouzdano da to ovaj, tvrdim, ali MUP je bio pod kontrolom praktično optuženog po vertikali koja je išla preko ministra unutrašnjih poslova Srbije pa dalje po dubini. Meni nije prisutno da u vreme dok sam bio na tim funkcijama u ratnom stanju je bilo kada ko iz MUP-a prisustvovao sastancima Štaba vrhovne komande. A to znači da ....su bili na sastanku Vrhovne komande.

PITANjE:

            Gospodin Stanišić ponovo kao načelnik RDB, da li je on referisao optuženom i u kom obimu?

SVEDOK:

            Ne znam u kom obimu, ali je sigurno njemu morao i referisati i redovno ga izveštavati imajući u vidu da je njemu neposredno podređen.

PITANjE:

            Možete li veću da objasnite, molim vas, proces putem koga direktiva optuženog postaje operativni plan Vojske čiji je on efektivno bio glavno-komandujući?

SVEDOK:

            Mogu principijelno da to objasnim. Znači, kada se vojsci ili načelniku Generalštaba izda okvirni zadatak i postavi cilj koji treba ostvariti, onda po proceduri u Štabu se vrši procena te situacije i pronalaze načini, odnosno daju predlozi o načinu upotrebe oružanih snaga. I taj predlog načina upotrebe, načelnik Generalštaba treba da referiše vrhovnom komandantu i Vrhovnoj komandi i nakon njegove verifikacije, on stupa na snagu ili se vrše određene korekcije ukoliko je takvih korekcija neko stavio.

PITANjE:

            A odobrenje određenog predloga da li je to u vidu potpisanog dokumenta?

SVEDOK:

            Ja ono što znam, to je način na takvoj direktivi generalnoj o upotrebi oružanih snaga, treba da stoji potpis, odobravam, i odobrenje od vrhovnog komandanta. To je i na radnim kartama gde je nacrtan raspored snaga.

PITANjE:

            Jedanput kad se taj korak preduzme sledeći korak je da se izda nalog starteškim grupama u odnosu na odluke o upotrebi Vojske Jugoslavije?

SVEDOK:

            Da.

PITANjE:

            I onda dalje niz komandni lanac od strateški lanac do njihovih počinjenih komandi?

SVEDOK:

            Da.

PITANjE:

            U vašem rezimeu vi spominjete to da postoje planovi u slučaju vanrednog stanja, to postoji i u doba mira, zato što očigledno zemlja koja je okružena mnogim drugim zemljama mora da ima planove u slučaju vanrednog stanja da bi pokrila sve moguće varijante. Zar ne?

SVEDOK:

            Da.

PITANjE:

            Da li su to bili dokumenti koje je specifično odobrio i čak potpisao optuženi, čak i ako ih je trebalo upotpuniti u slučaju da stvarno dođe do vanredne situacije?

SVEDOK:

            Ja ne znam za to, ja znam za period u kojem sam službovao u JNA. Konkretno su proglašavana vanredna stanja, dva puta za situaciju na Kosovu, ali ne znam da li je bilo proglašavanja vanrednog stanja kasnije.

PITANjE:

            U redu, onda se nećemo u ovoj fazi baviti tim pojedinostima. Inforamcije koje se šalju optuženom, molim vas da govorimo o tome. Od Ojdanića, koliko su redovno išli izveštaji? Od njega.

SVEDOK:

            Ja ne znam, ali ja pretpostavljam da je dobijao dnevne izveštaje koje sačinjava operativni centar Generalštab.

PITANjE:

            A načelnik Generalštaba, on je bio obaveštavan redovnim izveštajima odozdo na gore, a informacija se konsolidovala od nižih jedinica da bi se sačinjavali dnevni izveštaji i drugi izveštaji. Da li je to tačno?

SVEDOK:

            Jeste.

PITANjE:

            I da li je bilo još izveštaja kojima je Ojdanić izveštavan? Van ili nezavisno od operativnih centara koji su u stvari se bavili većinom redovnih izveštaja?

SVEDOK:

            Bilo je, on je imao nadležne za komanduje sebi počinjenim strategijskim grupacijama. I od njih je mogao dobijati i usmene izveštaje, mogao je tražiti posebne izveštaje, znači to je odvojeno od one linije koja ide linijom operativnog centra.

PITANjE:

            Sada ćemo se pozabaviti od 1. juna 1999. godine kada ste otišli na Kosovo da obiđete jedinice uprave bezbednosti dok ste bili tamo. Da li je vas pozvao general Pavković na sastanak zajedničke komande?

SVEDOK:

            Jeste, ali mi nije rekao da se radi o sastanku. Rekao je da dođem kod njega.

PITANjE:

            I kad ste došli tamo, da li ste i shvatili da je u toku sastanak. Da se radi o sastanku?

SVEDOK:

            Da, ubrzo je počeo taj sastanak. Sastankom je rukovodio gospodin Šainović sa njim je došao na taj sastanak Anđelković Zoran. Od generala bili su general Pavković, general Lazarević, ja i pukovnik načelnik bezbednosti u prištinskom korpusu sa kojim sam došao na taj sastanak. Iz MUP-a su bili prisutni general Đorđević, general Stevanović i general Lukić.

PITANjE:

            Mislim da ste spomenuli pukovnika Stojanovića, da li je on bitan, da li je on bio tamo?

SVEDOK:

            Pa on je načelnik bezbednosti prištinskog korpusa.

PITANjE:

            Da li je identifikovan neko ko je bio odsutan?

SVEDOK:

            Rekao je general Đorđević da je odsutan general Ilić i da neće biti prisutan tom sastanku.

PITANjE:

            A razlog zašto je on tog dana bio odsutan 1. juna 1999.?

SVEDOK:

            Po obrazloženjima on je bio na nekim zadacima oko vršenja sanacije bojišta.

PITANjE:

            A reč koju mi koristimo, tj. reč koju vi koristite, a to je šta.

SVEDOK:

            Znači, to je propisana procedura uklanjanja leševa, a ljudi ili životinja i drugih opasnih materija koje bi mogli da utiču negativno na zdravlje na izazivanje epidemije ili druge negativne posledice.

PITANjE:

            Nisam vas slušao. Ali da li je reč koju koristite asanacija?

SVEDOK:

            Da, asanacija bojišta.

PITANjE:

            Da li je objašnjenje zašto je general Ilić odsutan vas navelo da zaključite da je on uobičajeno ili redovno prisustvovao takvim sastancima?

SVEDOK:

            Da.

PITANjE:

            Da li je tamo bio predstavnik državne bezbednosti RDB-a?

SVEDOK:

            Nije.

PITANjE:

            Vi ste pogledali broj stolica ili mesta za stolom i do kog ste zaključka došli?

SVEDOK:

            Bilo je to upražnjeno mesto na kojem verovatno je trebalo da bude general Ilić, na vrhu stola kao predsedavajući bio je gospodin Šainović, njemu gledajući sa leve strane bili su generali pukovnik koje sam naveo, na desnoj strani je bio Zoran Anđelković i generali MUP-a. I na suprotnoj strani stola od gospodina Šainovića bio je general Lukić.

PITANjE:

            Tom prilikom mi ćemo vrlo brzo da prođemo ovo, ali želim da pomognete sudijama u vezi sledećeg. Ko je imao ovlašćenje? Ko se otkrio kao neko ko ima nadležnosti za ovlašćenje, kako je to postalo jasno? Rekli ste da je Šainović bio predsedavajući. Kako su se prema njemu ponašali svi ostali?

SVEDOK:

            I prema mestu na kojem se nalazio za ovim stolom, ali i prema odnosu svih prema njemu i po činjenici da je on praktično rukovodio ...... tim sastankom gospodin Šainović je znači, imao dominantnu ulogu u tome.

MEJ:

            Gospodine Najs, mi danas moramo na vreme da prekinemo raspravu, nastavićemo sutra. Koliko mislite da vam treba vremena za ovog svedoka?

NAJS:

            Mislim da mi je potrebno vreme bar do prve pauze.

MEJ:

            Sada prekidamo raspravu, generale Vasiljeviću, molimo vas da se vrati sustra u 9 sati ujutru u sudnicu.

            Molim ustanite.

 

 


Nazad na Aktuelno  |  Odštampajte vest