aktuelno-m.gif (3720 bytes)

6. februar 2003. g.

STENOGRAM

 

PITANjE:

            Želim da navedem dva primera iz vašeg rezimea. Da li je bio jedan oficir bezbednosti po imenu Čedo Knežević, i ako jeste možete li nam reći šta je on uradio.

ODGOVOR:

            Koliko sam ja saznao on je bio u Bihaću u kontra-obaveštajnom odelenju, koje se iz Zagreba premestilo na tu lokaciju. I u tom periodu je vršena evakuacija nekih skladišta teritorijalne odbrane i JNA sa prostora koji su već bili ugroženi od Zbora narodne garde i on je jednu količinu, ja ne znam koja je, prebacio na neki način do Zemuna, do Batajnice i planirano je da valjda negde po Slavoniji. Međutim, načelnik odelenja bezbednosti je saznao za to i to je sprečio.

PITANjE:

            Drugi primer, u februaru 92. godine, da li je bio jedan pukovnik Zečar koji se takođe angažaovao u dostavi oružja.

ODGOVOR:

            Stevan je radio u Upravi bezbednosti i takođe jednu količinu oružja trebao da prebaci koliko se ja sada sećam negde prema Srpskim Moravićima i u tome isto bio otkriven tako da ni to oružje nije otišlo. Kada sam ja ispitivao, jer je on bio kod mene zašto je to radio on je naveo neke starešine po čijem odobrenju je navodno to učinio bez mog znanja.

PITANjE:

            Da li je on rekao odakle su došla ta ovlašćenja?

ODGOVOR:

            To nisu bila pismena ovlašćenja. To je izgleda bila usmena saglanost kod generala jednog.

PITANjE:

            Da li ste vi kritikovali tog pukovnika za to što je uradio. Ako možete pomozite nam, recite nam da li je on konkretno naveo ime. Izvolite, nastavite, koga je naveo.

ODGOVOR:

            Da je to uradio po odobrenju generala Živote Panića.

PITANjE:

            Paragraf 42. Da li vam je bilo poznato kakvu vrstu oružja su nosile određeni paravojni sastavi, i posebno kakvu vrstu automatskog oružja su imali.

ODGOVOR:

            Pa ja nisam imao tada neke  konkretne podatke, mislim o vrsti naoružanja po paravojnim grupama, ali sećam se da je jedna vrsta bila karakteristična. Radilo se u Slavoniji o automatima "tomson" koji su bili više trofejni, a oni su bili karakteristični više po tome što ih je posedovala teritorijalna odbrana Srbije tako da najverovatnije da je to oružje iz skladišta teritorijalne odbrane Srbije.

PITANjE:

            Bilo vam je poznato da se to desilo u Istočnoj Slavoniji, da li je to uradila lokalna srpska teritorijalna odbrana ili su to uradile paravojne organizacije, paravojne grupe ili jedini i drugi.

ODGOVOR:

            Taj konkretan slučaj su bile paravojne grupe.

PITANjE:

            Da li znate kakvu vrstu oružja je imala lokalna srpska teritorijalna odbrana u istočnoj Slavoniji?

ODGOVOR:

            Ne znam, nemam taj podatak, nisam imao priliku da to vidim.

PITANjE:

            Kada se JNA povukla, da li znate šta se desilo sa delom naoružanja koje je ostalo u skladištima JNA.

ODGOVOR:

            Jedan deo naoružanja iz skladišta koja nisu blagovremeno evakuisana zarobile su snage  na tom prostoru. A skladišta koja su pravovremeno evakuisana oružje je izvlačeno u dubinu teritorije. Jedan deo naoružanja je išao na prostor Bosne i Hercegovine u skladišta JNA koje su se tamo tada nalazile, a u to vreme se konstituišu veći sastavi i veći broj jedinica teritorijalne odbrane u Krajini i deo tog naoružanja je bio namenjen i za te jedinice za naoružavanje po materijalnoj formaciji koja je bila propisana.

PITANjE:

            Molim da se svedoku pokaže tabulator 4 da ga on pogleda pre nego što zatražim da se uvede kao dokazni predmet. Postaviću nekoliko pitanja u vezi s njim. Generale Vasiljeviću, pogledajte ovaj dokument, upoznajte se s njim, a onda ću vam ja postaviti nekoliko pitanja. Mislim da je to dokument koji je vama lično poznat. Kada ste vi prvi put dobili ovaj dokument, ili bolje da kažem kada ste ga prvi put videli.

ODGOVOR:

            Prvi put sam video dokumenat negde krajem 90. godine. Konkretno početkom decembra 90. godine kada je rađeno na dokumentovanju  naoružavanja i kod Srba i kod Hrvata u celoj Hrvatskoj pa i šire.

PITANjE:

            Da li ste vi videli i razgovarali sa osobom koja je dala ovu izjavu?

ODGOVOR:

            Ne, ja nisam razgovarao. Razgovarao je organ bezbednosti u Kninu.

PITANjE:

            A da li vam je ta izjava pokazana tokom obavljanja vaše dužnosti kao izjava nekoga sa kim je obavljen razgovor u vezi sa ilegalnim naoružavanjem.

ODGOVOR:

            Da, da, to je sve rađeno u fazi da je pripremano razoružavanje svih paravojnih sastava u Hrvatskoj.

PITANjE:

            Da li ste kasnije saznali da za neke razloge zbog kojih ne bi trebalo verovati ovom konkretnom svedoku u njegovoj izjavi o ilegalnom naoružavanju.

ODGOVOR:

            Ne, i bilo je više izjava koje su uzete od jednog broja lica srpske nacionalnosti u kninskoj krajini i manje više one su bile identične.

MEJ:

            Gospodine Najs, dajte da se pozabavimo prihvatljivosti ove izjave.

NAJS:

            Gospodine, upravo zato i postavljam ova pitanja s obzirom na pristup koji smo imali juče. Ovo je izjava koja je protivna interesima onoga ko je dao ovu izjavu. Posebno sam zainteresovan za stranicu 4 i 5 na engleskom gde su reči u vezi sa ilegalnim naoružavanjem građana. To je priča koja je data u to vreme, jer je to svedok video sam tokom obavljanja svojih dužnosti i koizstentna je u sadržaju i od tada nije bilo nikakvog razloga da se odbaci takva izjava, ono što je u njoj navedeno. To je slično izjavama koje su stavljene pred svedoka juče, a isključene su iz dokaznog materijala. Nema sumnje da je u tome ista, ali je različita u kvalitetu i u karakteru jer to nije retrospektivni pogled napravljen posle nekoliko godina koji bi na primer zatražio određeni postupak da se primeni već je to nešto što je svedok sam govorio o sebi. On nije bio službenik koji je obavljao razgovor, već je to dokument koji je on sam proizveo da je on bio osoba koja je obavljala razgovor onda bi smo postavili pitanje da li je prihvatljiva ova izjava zato što ide direktno protiv svedoka odnosno onoga ko je dao ovu izjavu. Međutim, ja mislim u ovom slučaju ne postoje nikakve teškoće da se traži od veća da se prihvati ova izjava uz korišćenje  prava veća da u ovim konkretnim okolnostima prihvati ovu izjavu jer događaje o kojima govori svedok paragrafi na stranicama 4 i 5 kao što ćete videti su se desili između oktobra 90 i decembra 2000. godine. To su događaji u novije vreme.

MEJ:

            Na koji način se to razlikuje od izjava koje smo juče isključili, a optuženi je tražio da ih uvede kao dokazni materijal a to su bili zapisi razgovora o događajima.

NAJS:

            Pa pre svega, kao što sam već rekao, to je izjava koja je zabeležena u trenutku kada se to dešavalo. Zatim to je jasna izjava koja je protiv interesa onoga koji je dao izjavu protiv interesa svedoka. I u to vreme sam svedok je obavljao svoje profesionalne dužnosti i raspitivao se o tim stvarima o tim pitanjima naravno u određenim jurisdikcijama. Takva izjava je bila isključena i bilo bi sporno njena prihvatljivost međutim, mi u tim okolnostima tražimo njeno prihvatanje ali pre toga želim da naglasim da na stranici 4 se pominje 91. godina. Međutim, ja sam siguran da je to greška u prevodu da je u pitanju 90. godina. Zahvalan sam gospođi,  jer svedok ovde u svojoj izjavi potvrđuje tačnost ove izjave. Mislim da je greška u prevodu u pismenom prevodu kada se kaže da je 91. godina.

KVON:

            Dakle, po vašem mišljenju, nije dovoljno da se iznese sadržaj ove izjave samo svedoku?

NAJS:

            Mislim da  jeste prikladno da mu se iznese sadržaj ove izjave,  posebno s obzirom na činjenicu da je on prvo video ovu izjavu.

MEJ:

            Izvolite, gospodine Kej.

KEJ:

            Naravno onaj ko je dao izjavu,  nije svedok u ovom postupku, tako da mu se ne može dati titula svedoka, jer to ne odgovara načinu na koji se bavimo njegovom izjavom. Jer uvođenje izjava ljudi koji nisu svedoci ovom postupku za obe strane je nešto što, po našem mišljenju, ne bi trebalo da se dešava. Jer treba praviti razliku između izjava pod zakletvom i drugih izjava. Na primer, optuženi je neki dan pokušao da uvede druge izjave i takav stav je zauzet u odnosu na bilo koju od tih izjava.

MEJ:

            Slažemo se.

NAJS:

            Onda molim da se to povuče.

MEJ:

            Da, povlačimo tabulator 4.

NAJS:

            Molim da se onda tabulator 5 stavi pred svedoka. Tabulator 5. engleska verzija molim da se stavi na grafoskop. Generale, sada gledate dokument od Prvog krajiškog korpusa. General major Talić je potpisnik. Datum je 31. avgust 92. godine, to je inventar oružja koje je izdato u vezi sa poverljivim nalogom je dodat. Inventar izdatog oružja štabovima jedinicama teritorijalne odbrane dakle, strukturama izvan oružanih snaga od početka aktivnosti sa ciljem da se zaštite Srbi od genocida u Hrvatskoj i Srpskoj republici. Oružje i oprema koji su naveni izdavano po reversima još uvek se knjigovodstveno vodi kod jedinica Prvog krajiškog korpusa koji,  te vas molimo da date vaš stav po ovom pitanju i onda imamo tabelu sa oružjem, spisak naoružanja i opreme koja je izdata teritorijalnoj odbrani štabovima komandama teritorijalne odbrane iz 5 korpusa i vidimo puške, puškomitraljeze i tako dalje. Da li ovaj dokument odgovara vašem sećanju u vezi sa oružjem koje je izdato.

ODGOVOR:

            Ovaj dokumenat je iz Prvog krajiškog korpusa iz avgusta 92 godine. Dakle, u vreme kada ja nisam u aktivnoj službi u Vojsci Jugoslavije i ja ne mogu da dam ocenu verodostojnosti pečata vojne pošte i potpisa komandanta korpusa. Jer, taj potpis nikada nisam viđao. Međutim, iz ovog tabelarnog pregleda u naslovu gore stoji da je to pregled izdatog naoružanja i opreme štabovima i jedinicama teritorijalne odbrane iz petog korpusa. A to je upravo ono o čemu sam govorio da je deo naoružanja išao iz nekih jedinica JNA za naoružavanje jedinica teritorijalne odbrane koja se u to vreme konstituisale i formirale po formacijama.

NAJS:

            Hvala lepo. Tabulator 6, molim  engleska verzija na grafoskop. Datum 25. april iz druge vojne oblasti MUP-u RSK i stanici MUP-a u Korenici. Paragraf za koji smo mi pre svega zainteresovani na osnovu rešenja Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu, strogo poverljivo u cilju popune municijom MUP-a Republike Srpska Krajina izdaje se iz našeg skladišta Golubići bez naknade za potrebe stanice MUP-a Korenica ... 7,62 zatim, ručne bombe M 75 i tako dalje čitav spisak. Ponovo ako čak i niste videli ovaj dokument ranije da li ovaj dokument dolazi na osnovu naloga ili rešenja saveznog sekretarijata za narodnu odbranu i da li je to nešto što odgovara vašem iskustvu iz tog vremena.

ODGOVOR:

            Da, odgovara zbog toga što je ovo faza kada je po Vensovom planu trebalo da se izvrši demobilizacija aktivnih sastava na području kninske krajine i da se konstituišu jedinice teritorijalne odbrane i milicije čije naoružanje je trebalo da bude pod ključem i pod kontrolom međunarodnih snaga. I kada su te jedinice konstituisane koje treba da budu stavljene u rezervni sastav jedan deo opreme i naoružanja je iz JNA upućivan na teren da bi te jedinice mogle da budu kompletne. Ja ponovo podvlačim da se ne radi o oružju i municiji za aktivne sastave, nego za rezervne sastave na tom prostoru koji će biti pod kontrolom međunarodnih snaga.

PITANjE:

            Tabulator 7, molim  dokument u originalu pred svedoka, a molim prvu stranicu na grafoskop komanda druge vojne oblasti na vrh stranice. Vrlo hitno. 24 april 92 godine SSNO od MUP-a SR BiH primili smo zahtev strogo poverljivi broj 11 od 23. aprila 92 godine za ustupanje NTS na korišćenje za potrebe odreda milicije specijalne namene pri Centru Službe bezbednosti Banja Luka i onda je spisak opreme helikopteri i tako dalje. I ako sada pređete tri stranice i dođete do pretposlednje stranice na engleskom, odnosno poslednje stranice na srpskom. Zahtev vam dostavljamo u skladu sa naređenjem načelnika Generalštaba oružanih snaga SFRJ mišljenja smo da bi zahtevu trebalo udovoljiti prvenstveno za ona sredstva koja se ne mogu naći na tržištu i o količini koja može obezbediti najnužnije potrebe, potpisao general pukovnik Milutin Kukanjac. Koja je bila njegova funkcija u to vreme, generale?

ODGOVOR:

            Bio je komandant Druge vojne oblasti u Sarajevu.

PITANjE:

            Vidimo o čemu je ovaj dokument, da li imate neki komentar u vezi s tim. Dokument govori sam za sebe.

ODGOVOR:

            Prvo poznajem potpis generala Kukanjca i prepoznajem ga na kraju ovog akta. I drugo, ovo je period kada se nakon štos e MUP Bosne i Hercegovine podelio na dva dela. Jer, je iz njega izašao srpski deo MUP-a i napravio MUP Republike Srpske. Ja bi rekao da je ovo jedan .. zahtev jer, se traže 4 helikoptera i još dva transportna teža. I to ne bi komentarisao da li je objektivan ovaj zahtev po onome šta traži. Ali sa zadnje stranice kad se ovaj zahtev prosleđuje prema Generalštabu oružanih snaga to proističe iz jednog stanja u kojem su ovakvi sastavi i druge jedinice koje su se konstituisale na terenu imale praksu da se neposredno obraćaju najbližim komandama za pomoć u materijalno tehničkim sredstvima i onda je usledilo naređenje načelnika Generalštaba kojim komandama skreće pažnju da na te zahteve ne mogu neposredno odgovarati nego i sa svojim mišljenjem prosleđivati u Generalštabu u Beogradu već će donositi konačna odluka o svakom zahtevu pojedinačno.

NAJS:

            Sledeći dokazni predmet je presretnuti razgovor, to je već korišćeno. To je dokazni predmet 353 tabulator 9 razgovor između Karadžića i optuženog. Datum 23. septembar 91. godine i to je izjava koja je uvedena putem ovog svedoka neću sada trošiti vreme da se bavimo sadržajem ovoga možemo to da uvedemo putem ove izjave. Tabulator 8. Da li ste vi slušali taj presretnuti razgovor generale koji je ovde neveden. To je dokazni predmet 353 tabulator 39 i da li ste mogli da identifikujete glasove na tom razgovoru kao glasovi Karadžića i optuženog.

ODGOVOR:

            Ja sam slušao više razgovora gde sam mogao da idem,  pa i da dam neku ocenu o sadržaju koji se vodi. I ne znam o kom se konkretno razgovoru radi, ali oni koji su meni pokazivani.

TUŽBA:

            Pogledajte nešto od tih razgovora, neki su pod brojem 353 tabulator 39, a glasovi koji su tu navedeni su ti koji jesu a vi ste naravno potpisali izjavu.

SVEDOK:

            Nije ništa sporno, svi razgovori koji su navedeni na ovom dokumentu ja sam ih pregledao izvorno i potvrđujem da sam dao takvu izjavu, ako treba nema problema.

TUŽBA:

            Molim da sada pređemo na obuku dobrovoljaca. Časni sude, mi ćemo možda  pustiti par presretnutih razgovora, ne više. Čisto da bi svedok potvrdio svoju identifikaciju tih glasova tamo gde je materijal već razmotren ili da nam povremeno da rezime onoga što zna na osnovu tih presretnutih razgovora. Generale, da pređemo sada na obuku dobrovoljaca, da li je Uprava za bezbednost saznala za Frenkija Simatovića u Krajini i ako jeste kada je to bilo i u kom smislu.

SVEDOK:

            Pa to je bila prva informacija negde u jesen 90. godine. U tom periodu nemamo potpune identifikacione podatke. Znamo za naziv Frenki i za prisustvo tog čoveka na području Krajine i da je u to vreme bio funkcioner MUP-a Srbije.

TUŽBA:

            Da li ste saznali za osobu kapetan Dragan i ako jeste šta ste o njemu saznali. SVEDOK:

            Kapetan Dragan je po saznanjima našim pojavio se u Kninu negde početkom 91. godine. On je vršio obuku dobrovoljaca iz Kninske Krajine u kampu ili u objektu Golubići. Dosta je vremena prošlo dok njegov identitet nije ustanovljen a pod tim podacima koji su kasnije i potpuno, ovaj, potvrđeni on je došao iz Australije posredstvom ljudi iz državne bezbednosti Srbije čiji je bio verovatno neki izvor, neka vrsta izvora ili pozicije. Kada sam bio u Šidu, to je 28. oktobra 91. godine, i nekih kampova gde se vrši prihvat i obuka tih dobrovoljaca za koje se kasnije ne zna gde odlaze i ko ih upućuje. Jedan od takvih kampova je bio kamp Lipovača koji je imao negde po njegovom saznanju oko 100 dobrovoljaca. Pokušavali su neke starešine njegove iz bezbednosti, iz njegovog sektora tu gde se nalazio da dođe do tog kampa ali nije bio dozvoljen ulaz. Tu je bila jedinica Mirka Jovića koja je imala naziv Dušan Silni i koja je neposredno izvršila zločin u Lovasu. Zatim, pojavljivao se jedan odred kako su ga zvali Crnogorac koji je bio mobilan sa više vozila i koji se premeštao s jednog terena na drugi. Iza ovog odreda su  stajali ljudi iz MUP-a konkretno, po njegovim saznanjima je Radovan Stojčić Badža imao jurisdikciju nad njime. Zatim je izneo da se u Erdutu nalazi jedinica Ražnatović Arkana čije je brojno stanje oscilira. Od nekoliko desetina do 2 ili 3 stotine ljudi.

            I zadnja jedinica koje se ja sećam to je po nazivu je bila specijalna jedinica, jedinica specijalne policije kojom je komandovao Vasilije Mijović. Ta jedinica je operisala negde kasnije na području Baranje a imala je svoj kamp na nekom Salašu kod Sombora. Znači to su moja sećanja iz tog perioda.

TUŽBA:

            U redu, jedina pojedinost koju ćemo dobiti na drugom mestu ali možda ipak da to sad uradimo. Centar za obuku kapetana Dragana se nalazio blizu kog grada ili sela u Kninu.                 

SVEDOK:

            Znači nalazi se u Golubiću kod Knina. Ja sam, rekao bio, spomenuo sam da je bilo u Golubiću.

TUŽBA:

            Ja sam to prevideo. Časni sude možemo li da pređemo na zatvorenu sednicu nakratko.

 

(posle zatvorene sednice)

 

SVEDOK:

            U Srbiji su bili problemi oko odziva rezervista 91. godine. Veliki broj tih jedinica, ratnih jedinica JNA nije mogla a i neke koje su bile sa velikim problemima formirane ubrzo su se raspadale. Optuženi je govorio da mi nikoga nećemo silom terati, ovaj, da ide u rat i stoga je proizašlo da u JNA će odlaziti samo oni koji dobrovoljno hoće. Praktično posledica na terenu je bila da veliki broj MUP Srbije nije hteo da proceseira i da ih privodi u jedinice okpa je otvoren šir prostor za razne dobrovoljačke grupe koje su često imale i stranačka obeležja i mobilisana i poslata od pojedinih stranaka radi njihovog političkog imidža.

TUŽBA:

            Pre nego što nastavimo, u isto vreme dok je bilo tih poteškoća sa mobilizacijom i sa onim što bi se moglo okarakterisati kao oni koji su izbegavali da se odazovu. Nisam siguran ali da li je teritorijalna odbrana Srbije dala bilo kakve ponude da da trupe JNA.

SVEDOK:

            Da, ja sam bio na jednom sastanku. To je bilo Ministarstvo odbrane Srbije negde krajem oktobra 91. godine gde je raspravljano između ostalog i o slabom odzivu i slaboj popuni jedinica JNA. I tada je komanadant teritorijalne odbrane Srbije rekao da oni nemaju nikakvih problema sa popunom jedinica teritorijalne odbrane i da može da se ponudi armiji da neke jedinice budu angažovane gde to bude bilo potrebno. Da li je došlo do tog zvaničnog predloga, meni nije prisutno ali znam da su neki teritorijalni odredi iz Srbije bili angažovani na ratištu.

TUŽBA:

            Kao što ste nam već rekli, ovlašćenje da se koriste jedinice TO na taj način može samo da dođe od koga u krajnjoj istanci.

SVEDOK:

            Ja mislim da je samo od predsednika Republike.

TUŽBA:

            I samo nešto da raščistimo što ja nisam dovoljno jasno rekao juče kada smo govorili.  Sada govorimo o pasusu 24, kada govorimo o tome da bi se odgovarajuća nadležnost koristila ako bi se koristili jedinice iz Like ili Lovasa ili Valjeva ili kad bi se na primer koristile teritorijalne jedinice iz Crne Gore na Kordunu. Da li vi  kažete da su takvi razmeštaji jesu se desili i da bi na to bila potrebna nadležnost, tj. odobrenje istog predsednika.

SVEDOK:

            Znači ja znam da su te jedinice bile na ovim prostorima koje ste vi naveli a rekao sam da pretpostvaljam  i smatram da je to u, takva odluka u nadležnosti predsendika Republike. Zbog toga što je to ipak kategorija koju ja, za koju ja nisam ekspert da znam koja su ovlašćenja predsednika Republike. Znam načelno da je on vrhovni komandant i da po tome on daje odobrenje za takvu upotrebu jedinica.

TUŽBA:

            Da se vratimo sada na to što ste sada govorili o dobrovoljcima koji su bili vezani za političke partije, to je pasus 48. Da li je u jednom kratkom periodu bilo centara od kojih od dva u Srbiji da se obučavaju dobrovoljci. Jedan je bio u Smederevskoj Palanci a drugi u Vojvodini.

SVEDOK:

            Da, to su centri koje je pokušala da organizuje JNA da bi prihvat dobrovoljaca tekao u skladu sa propisima. Međutim, ti centri su kratko vreme funkcionisali a ja se sećam tog ekcesa sa ovim centrom u Palanci jer sam dobio izveštaj da tu dolaze ljudi sa stranačkim obeležjima, neuredni, sa bradama i nisu hteli da prihvate oblačenje uniformi JNA i stavljanje tada važećih oznaka, zatim nisu hteli da se razdvajaju kao kompaktna ovaj celina. Napravili su i nerede, izlazili su u grad i tamo je došlo do ekcesa, do razbijanja izloga nekih radnji koje su držali Albanci u tom, ovaj, mestu.

TUŽBA:

            I da li je tačno da ta dva centra nisu dugo radila. Sada prelazimo na srpsku teritorijalnu odbranu u Hrvatskoj. Možete li nam reći nešto o tome. Ako možemo da koristimo termin Istočna Slavonija. Za istočnu Slavoniju, Baranju i Zapadni Srem, možete li da nam kažete razlike između načina na koji je radila TO u Krajini i u Istočnoj Slavoniji.

SVEDOK:

            U najkraćem, u Krajini TO se konstituiše na osnovu od tada važećih principa po kojima se konstituišu štabovi i jedinice. To je podrazumevalo da štabovi TO uglavnom su bili popunjavani  aktivnim starešinskim sastavom. Konkretno tu u Krajini je jedan broj starešina redovnim putem preko teritorijalne uprave poslat na komandantske dužnosti te jedinice TO. To je bio general Đujić, koji je bio postavljen za komandanta štaba teritorijalne odbrane. Te jedinice su bile potčinjene tamošnjim jedinicama JNA u dejstvima. Za razliku od ovoga u Istočnoj Slavoniji meni nije poznato da je bilo koji aktivni starešina JNA bio upućen za komandanta nekog štaba TO u istočnoj Slavoniji. Čak su i oni koji su se nalazili na tim dužnostima do početka rata u Istočnoj Slavoniji bili smenjivani. Konkrento znam za takvu smenu i komandanta i načelnika štaba i organa bezbednosti u opštinskom štabu teritorijalne odbrane u Šidu. Tako da je to za razliku od ovoga na prostoru Istočne Slavonije, to je legalne jedinice TO. Jedan od ljudi koji su bili na čelnim ovaj tim funkcijama, koji su u stvari rukovodili jedinicama teritorijalne odbrane, koliko se sećam bio je general Mandarić koji se nalazio na isturenom komandnom mestu prve vojne oblasti zajedno sa generalom Životom Panićem što je sasvim prirodno da se sada u jednoj takvoj operaciji vrši koordinacija dejstava između JNA i jedinica TO.

TUŽBA:

            Da prođemo kroz par detalja. Pominjali ste generala Đujića, mislim da je on bio aktivni oficir JNA i postavljen je za komandanta TO SAO Krajine. Mislim da ste rekli da je kadrovski sektor, moram to da proverim, postavljanjem generala  na taj položaj je tražilo ovlašćenje sa kog nivoa.          

MEJ:

            Gospodine Milošević, izvolite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Imam primedbu da gospodin Najs pogrešno vodi ispitivanje svedoka jer je u svedočenju Babića već pokazano da je on na svoju ruku postavio tog Đujića koji je bio penzionisan. Dakle, penzioner a ne nikakav aktuelni general koga je postavio SSNO. A on svedoka pita kakvo je pravilo kada se postavlja general, valjda mora da odluči ...

MEJ:

            Dozvolite svedoku da svedoči o onome što on zna. Njega neće voditi zastupnik, on samo daje svedočenje o onome što on zna i razume. Gospodine Najs, nemojte voditi svedoka. Izvolite.  

TUŽBA:

            Po vašem shvatanju sa kog nivoa i ko je postavio generala Đujića na taj položaj.

SVEDOK:

            Ja koliko znam,  Đujića je postavio,  generale postavlja na bilo koju dužnost Predsedništvo Jugoslavije. I ja koliko se sećam on je na čelo onih snaga otišao u taj...da li je pre toga bio promenjen status službi ja to ne znam.

TUŽBA:

            Dakle, Predsedništvo Jugoslavije je svojim dekretom postavljalo generale i čiji bi potpis u krajnjoj stanci očekivali za takvo postavljenje, za takvo ovlašćenje.          

SVEDOK:

            Znači predsendika Predsedništva i nekoga koga zastupa.

TUŽBA:

            Da li se sećate ko je to bio u to vreme.  

SVEDOK:

            Ne.

TUŽBA:

            Još malo detalja. Kada je reč o Istočnoj Slavoniji, možda ste već pomenuli  a da sam ja prevideo, vi ste govorili o tome kako mislite da se tamo uspostvljalo ali da li imate neku dokumentaciju koja podržava ta vaša saznanja.  

SVEDOK:

            Pored onoga što ima zabeleženo od 28. oktobra u mojoj radnoj  beležnici. To su kadrovske promene izvršene u štabu teritorijalne odbrane u Šidu. Sećam se i 25. februara 92. godine sastanka koji je bio u Vukovaru između generala Živote Panića, generala Mandarića, Jovice Stanišića, Radovana Stojčića Badže i Gorana Hadžića. Gde je izvršeno postavljanje novih komandanata štaba teritorijalne odbrane u Vukovaru. Na te dužnosti su po onome što je meni obavestio organ bezbednosti postavljena su dva funkcionera MUP-a,  tadašnja dva funkcionera MUP-ova Srbije.

TUŽBA:

            Izvinite za trenutak. Molim vas, generale. Dajte nam detalje, ja shvatam da je ovo još  rana faza vašeg svedočenja, da li je reč o materijalu koji biste izneli na javnoj sednici ili biste radije to učinili na zatvorenoj.

SVEDOK:

            Nije problem, mogao bih da iznesem i taj deo.

TUŽBA:

            U redu.

SVEDOK:

            Znači postavljeni su Ćurčić Branko i još jedan čijeg imena se sad trenutno ne mogu setiti. Dakle, postavljaju ljudi iz MUP-a na dužnosti komandanta MUP-a Srbije i na dužnosti komandanta štaba TO u Vukovaru, a ne vojna lica ili vojni stručnjaci za to jer je takva praksa inače bila.

TUŽBA:

            I na kraju, kada smo na ovoj temi, da li ste primetili prisustvo grupa kao što su "Dušan Silni" i da li je to na neki način razlikovalo delovanje u krajnjoj operaciji u Istočnoj Slavoniji.        

SVEDOK:

            Pa jeste, mislim da je bilo pokušaja nekih stranaka iz Srbije da dođu veće grupe dobrovoljaca u Krajinu i znam da je to na tom terenu nerado prihvatamo i da su uglavnom te grupe vraćane najkraćim putem. Radi se, sad mi je u sećanju znači grupacija, jedna veća grupacija iz SPO koja je bila i zna se kasnije da su dvojica čelnih ljudi iz tog odreda stradali u Krajini a na području Krajine nisu harali da tako kažem ti nazovi dobrovoljački sastavi koji nisu bili pod legalnom komandom teritorijalne odbrane ili armije. Ili nisu mogli dugo opstati kao takvi. Za razliku od toga Istočna Slavonija je situacija obrnuta.

TUŽBA:

            I još par detalja pre nego što pređemo možda na zatvorenu sednicu uz dozvolu veća. Govorili ste o generalu Mandariću  koji je bio komandant redovne teritorijalne odbrane Vojvodine i bio je prisutan na isturenom komandnom mestu prve vojne oblasti. Da li je to bilo u vojnom objektu Karađorđevo u gradu Mladenovo.

SVEDOK:

            Ja ne znam da li je to grad, ovaj, znači radi se o toj lokaciji koju smo mi imali.

TUŽBA:

            U redu. Rekli ste da je on tamo dolazio redovno ili da li ste rekli da dolazi redovno ili neredovno. Ako je bio tamo redovno kakav je to značaj imalo.          

SVEDOK:

            Pa redovno je bio zbog toga što je bilo jedinica teritorijalne odbrane iz Vojvodine i zbog toga što je on bio u to vreme komadant TO Vojvodine tako da je bio neposredno sa komandantom Prve vojne oblasti i na taj način je vršena koordinacija dejstava jedinica TO i JNA.

TUŽBA:

            Da je bila redovna i potpuno efikasna teritorijalna odbrana u Istočnoj Slavoniji da li biste očekivali da general Mandrić bude redovno tamo.  

SVEDOK:

            To zavisi od konkretne situacije, mislim ništa nije neuobičajeno, čak je poželjno da u takvim uslovima dva komandanta budu zajedno.

TUŽBA:

            U redu. Maločas ste spomenuli jedinicu koja se zvala hajkaška brigada, ako niste možda sam ja to propustio ali ako niste možete li nam reći šta ste za njih saznali. 

SVEDOK:

            Ne, ja  sam to naveo kao ilustraciju da su bile jedinice TO Vojvodine na prostoru Istočne Slavonije. Znači kada sam govorio o legalnim tim jedinicama i to je naziv jedne takve jedinice TO.

TUŽBA:

            Molim da pređemo na kratko na zatvorenu sednicu.

 

(posle zatvorene sednice)

 

TUŽBA:

            25. februara  1992. godine u Erdutu. Izvinite, upravo mi je rečeno da ste vi već o tome govorili. U tom slučaju povlačim pitanje, dajte mi samo trenutak. Izvinjavam se, nisam se dodirnuo svih detalja paragrafa 58, mislim da ste ga vi pokrili barem deo. Govorili ste o sastanku 25. februara 1992. godine u Erdutu ali možete li nam reći još jednom ko je bio na tom sastanku.

SVEDOK:

            Pa rekao sam da je raspravljano oko postavljenja u opštinskom štabu teritorijalne odbrane Vukovar. Da je bio general Života Panić, general Mandarić, Jovica Stanišić, Radovan Stojičić Badža i Goran Hadžić.

TUŽBA:

            Na tom sastanku kakve su odluke donesene u vezi sa tim ko će biti komandant TO u Vukovaru.  

SVEDOK:

            Pa rekao sam to da su postavljena dva čoveka iz sastava MUP-a Srbije.

TUŽBA:

            Hvala. Časni sude u ovom delu rezimea smo naznačili da je tu karta, dokazni predmet 327 tabulator 12 i možda bi bilo korisno veću da bi mogao geografski da se orijentiše. Pre nego što pređemo na drugu kratku zatvorenu sednicu generale, mislim da ste rekli da je bilo razlike u odnosu prema vama i u odnosu prema Arkanu kada ste došli u posetu srpskom ministarstvu odbrane. Možete li nam to ukratko objasniti.

SVEDOK:

            A mogu. Na ulazu u Ministarstvo odbrane, iako sam bio u terenskoj unifirmi, na prijavnici je traženo da ostavim oružje, da je takav propis. To je bilo čudno i obzirom na vreme i da sam bio u terenskom odelu a ne u službenoj odeći,  a meni je bilo prisutno da je na neke sastanke kod nekoga, ovaj, dolazio i Ražnatović u istom tom ministarstvu i da je ulazio sa heklerom, automatskim oružjem i ja sam reagovao zašto se meni kao generalu oduzima oružje a Arkan ulazi sa automatom i on je čovek srdačno odgovorio, kaže ali vi niste Arkan.

TUŽBA:

            Moram da se ispravim u vezi sa kartom. Dao sam pogrešnu referencu što ću popraviti kasnije.

SEKRETAR:

            Časni sude, to je dokazni predmet tužilaštva 326 tabulator 12.

TUŽBA:

            Dokazni predmet 387, tabulator 10, molim vas. Pogledaćemo ga veoma kratko, posle toga ćemo pogledati dokument u tabulatoru 11 engleski prevod je donekle nekompletan zbog rukom pisanog originala. Generale Vasiljeviću, da li ovo pismo od 10. avgusta 1991. godine upućeno od osobe po imenu Branislav Vakić. Sadržaj pisma je sledeći: upućen je vojnom mestu u Baošićima i kaže se , dana 6.7.92. godine u skladu sa NSRM predat je T1, registarski broj K459 jedinici SRS koja je u gradu pod nazivom "srpski dobrovoljci" dragi Lazarevci. U sastavu hercegovačkog korpusa pod rednim brojem 10. avgusta u skladu sa generalom koji je to PG 4436 je dato pod uslovom da se nešto vrati komandi srpskih dobrovoljaca Hercegovine, četničkom majoru, molim da pogledamo tabulator 11. Vrlo kratko, molim vas. Da li je ovo putni radni list. I to je karta koja se odnosi na pincgauer i da se ovde govori o potrošnji goriva a vozač je po imenu Branislav Vakić. Ova dva dokumenta u tabulatorima 10 i 11 generale šta nam oni govore u odnosu na ono što ste nam ranije govorili o političkim strankama i dobrovoljcima.   

SVEDOK:

            Onaj prvi dokumenat mislim da je ili meni pogrešno prevedeno ili nije tačno rečeno. To je dokumenat iz avgusta 92. godine. A vi ste rekli 91.

TUŽBA:

            Da. Očigledno se radi o grešci u prevodu.          

SVEDOK:

            Iz oba dokumenta se vidi da su jedinice koje su upućivane po relaciji nekih stranaka iz Srbije na teren ovde konkretno Crne Gore,  bile naslonjene na  komande JNA gde su dobijale ili vozila ili tenkirali gorivo na vojnim pumpama. Jer znam da je Branislav Vakić iz radikalne stranke.

TUŽBA:

            Hvala vam. Pasus 62. U kojoj meri je DB je inflintrirala političke partije, opozicione partije u to vreme.       

SVEDOK:

            Državna bezbednost Srbije je imala kvalitetne pozicije u gotovo svim u to vreme opozicionim strankama i partijama i dobro je poznavala ukupnu situaciju u njima.

TUŽBA:

            Kome je bila direktno podređena državna bezbednost Srbije.

SVEDOK:

            Praktično je bila podređena predsedniku Srbije u to vreme, Slobodanu Miloševiću.

TUŽBA:

            Znači informacije o opozicionim partijama koje su bile na raspolaganju državnoj bezbednosti, da li su oni po vašoj proceni bile na raspolaganju i njemu.     

SVEDOK:

            Morale su biti zbog toga što nijedna služba koja skuplja podatke ne skuplja radi sebe nego o njima je dužna da obaveštava onoga ko je njoj nadređen.

TUŽBA:

            Kad je postao predsednik SRJ kakav je onda bio položaj državne bezbednosti Srbije, kome je tada bila podređena.           

SVEDOK:

            Za vrlo kratko vreme biće opet podređena suprotno propisima koji su tada važili. Ponovo predsedniku Miloševiću kao predsedniku Jugoslavije.

TUŽBA:

            Pasus 63, časni sude, nakon njega ima nekoliko pasusa koji nisu numerisani i ja ću možda onda da malo vas uvedem u kontekst koji se nalazi na dnu strane 11. Generale, da li je postojao admiral Mamula koji je imao političke i vojne interese tako reći.     

SVEDOK:

            Postojao je general Mamula, a odgovor na ovo da li je imao vojne i političke interese moralo bi konkretnije pitanje da bude.

TUŽBA:

            Da li je prema vama, prema vašem mišljenju, on imao bilo kakve određene političke interese ili određeni politički interes za neku konkretnu političku partiju. Ako ne, ja ću da nastavim.   

SVEDOK:

            Jasno je meni. Ja samo treba da govorim o periodu znači kada je admiral Mamula bio savezni sekretar za narodnu odbranu, odnosno kada je admiral Mamula bio penzionisani admiral. I ja pretpostavljam da vas interesuje ovaj drugi period kada je admiral Mamula penzionisan.

TUŽBA:

            Da, da.

SVEDOK:

            On je nakon penzionisanja bio  jedno vreme, to je 91. godina, letnji meseci, bio je na visokim pozicijama u Savezu komunista Pokretu za Jugoslaviju.

TUŽBA:

            Hvala vam, to je sve       što sam hteo u vezi toga. Sada prelazimo na stranu 12. Da li je on sa vama tražio sastanak.

SVEDOK:

            Jeste, negde u letnjim mesecima, ja mislim da je to kraj jula ili eventualno početak avgusta 91. godine.

TUŽBA:

            Da li ste vi odbili da se sa njim sastanete, ali da li ste zamolili svog zamenika generala Tumanova da se sa njim sastane.           

SVEDOK:

            Ja nisam odbio nego je pravilniji izraz da sam ja izbegao da se sastanem zbog toga što je već bio jedan manji konflikt ili neki sukob mali između generala Kadijevića i admirala Mamule. To je bilo ...

TUŽBA:

            U svakom slučaju da li se general Tumanov s njim sastao i da li je vama preneo ono što je admiral tražio. 

SVEDOK:

            Jeste. Kratko se sastao i rekao mi je da je uglavnom bio admiralov interes da se nešto od kadrova iz Službe bezbednosti JNA pošalje na teren Like, Banije i Korduna za bezbednosno obezbeđenje tamošnjih jedinica koje su se formirale TO.

TUŽBA:

            I da li je to državna bezbednost onda uradila ili nije uradila.         

SVEDOK:

            Mislim da mislite na vojnu bezbednost? Meni je prevedeno kao državna bezbednost.

TUŽBA:

            Izvinjavam se, moja greška. Da, vojna bezbednost. Vaše jedinice, znači da li su oni onda pružili te usluge, tj. oficire u skladu sa njegovim zahtevom.

Sada smo na pasusu 64, časni sude.

SVEDOK:

            Ne, nije to moglo da ide bez mog odobrenja, a ja to odobrenje nisam dao.

TUŽBA:

            Hvala vam. Pasus 65. 28. novembra 1991. godine, da li ste vi razgovarali sa vašim nadređenim Kadijevićem o paravojnim grupama?

SVEDOK:

            Jesam. I ranije su povremeno bile, generalu Kadijeviću i najužem rukovodstvu dostavljene informacije oko prisustva paravojnih grupa na teritoriji Slavonije. Konkretno, konkretan povod za jedno iscrpnije referisanje bili su problemi nakon završavanja dejstava u Vukovaru. Oko insistiranja nekih dobrovoljačkih grupa koje nisu bile u okviru sastava JNA da se i njima izvrši isplata sledujućih novčanih prinadležnosti. I pošto im to nije prihvaćeno, jer nisu bili u spisku pripadnika JNA, oni su pravili razne ekscese.

Inače su postojale informacije da su nakon završenih dejstava u Vukovaru te grupe vršile pljačke, po napuštenim kućama. I iz toga je razloga general Kadijević naredio da se sačini naredba u proterivanju i raspuštanju i razoružanju svih paravojnih sastava iz zona gde se nalaze vojne jedinice.

            To je, ta je naredba izašla, koliko se sećam, 10. decembra 1991. godine, a izdalo je Predsedništvo u smanjenom sastavu, Predsedništva SFRJ.

TUŽBA:

            Tabulator 12, dokaznog predmeta 387. Interesuje nas samo gornji deo prve strane, gde je naredba o angažovanju dobrovoljaca u oružanim snagama SFRJ za vreme neposredne ratne opasnosti. To je naslov. Onda, ako pređemo na drugu stranu, pasus 7, čitamo - dobrovoljački sastavi koji su sada angažovani van oružanih snaga SFRJ na izvršavanju određenih vojnih zadataka i dobrovoljci koji se sada nalaze u jedinicama ili ustanovama oružanih snaga SFRJ dužni su da u roku od nešto dana stupanja na snagu ove naredbe. Nisam siguran koliko je dana. Koliko je dana to, generale?

SVEDOK:

            Nije mi poznato koliko dana.

TUŽBA:

            To je pasus sedam te naredbe u originalu. A-ha, radi se o deset dana i to je naredba koju je potpisao Branko Kostić, o kojoj ste nam vi govorili.

SVEDOK:

            Da, ja je nisam video ranije, sada je vidim.

TUŽBA:

            Da li je Arkanova grupa poslušala ovu naredbu?

SVEDOK:

            Arkanova grupa nije poslušala ovu naredbu. A to znam po izveštaju koji mi je stigao preko Prve vojne oblasti od pukovnika Petkovića. Konkretno, 28. januara 1992. godine, general Života Panić naredio pukovniku Petkoviću da stupi u kontakt sa Radovanom Stojčićem Badžom iz MUP-a Republike Srbije i da ga upozori da Arkanovi sastavi moraju napustiti zone gde se nalaze vojne jedinice.

TUŽBA:

            Nastavite, i kakav je bio Badžin odgovor?

SVEDOK:

            Badžin odgovor je bio da sa Arkanovim "Tigrovima" neće biti problema. On će njih uzeti u sastav brigade koju formira MUP Srbije.

TUŽBA:

            Molim da nakratko pređemo na zatvorenu sednicu.

TUŽBA:

            U nekoliko rečenica. Imajući na umu šta ste nam juče govorili o konceptu jednostarešinstva i objedinjene komande, kako su ove operativne grupe počele da deluju.

SVEDOK:

            Operativne grupe se po pravilima formiraju kada više raznorodnih jedinica koje nisu iz istog organskog sastava dejstvuju na jedinstvenom zadatku i na jedinstvenom prostoru. Da bi se obezbedilo efikasnije komandovanje i izvršavanje zadatka i da bi se smanjio broj direktnih veza prema komandantu, formiraju se operativne, a niža kategorija i taktičke grupe. Dakle, operativna grupa je uobičajena kategorija u vojnoj terminologiji. A meni je poznato da je na prostoru Banije, Like i Korduna, bile su formirane tri operativne grupe JNA - Šesta, Sedma i Osma operativna grupa. I operativna grupa Jug na području Slavonije.

TUŽBA:

            A ko je imao ovlašćenja da stvori operativnu grupu koja bi se sastojala od jedinica kako JNA, tako i Teritorijalne odbrane.

SVEDOK:

            Operativnu grupu stvara komandant vojne oblasti.

TUŽBA:

            Tabulator 13, molim. Molim da se to stavi na grafoskop. Ovo je od general-majora Špire Ninkovića, Teritorijalna odbrana, Socijalistička Republika Hrvatska, 19. oktobar 1991, Komanda Prve operativne grupe, pretpočinjavanje jedinica Teritorijalne odbrane jedinicama JNA komandi Prve operativne grupe, naređenje, drugi pasus: Sve jedinice Teritorijalne odbrane iz zone Štaba teritorijalne odbrane Banije i Korduna, u gornjem levom naslovu, pretpočinjavaju se komandi Prve operativne grupe od 19.10.1991. godine i u daljem dejstvu upotrebljavaju se kao organski sastav jedinica JNA u zonama borbenih dejstava gde se nalaze jedinice JNA.

            Da li je ovo primer stvaranja operativne grupe?

SVEDOK:

            Ne. Ovo je primer prepotčinjavanja jedinica teritorijalne odbrane i zonskog Štaba teritorijalne odbrane Banije i Korduna komandi Prve operativne grupe. A komandant operativne grupe je Špiro Ninković. Dakle, on je morao dobiti naređenje o formiranju operativne grupe u kojoj bi bilo navedeno da će se njemu prepotčiniti i ovaj zonski Štab teritorijalne odbrane. I na bazi tog naređenja koje je dobio iz komande vojne oblasti on šalje naređenje i zonskom štabu i ovim jedinicama da ulaze u njegov sastav. Dakle, ovo nije organizaciono naređenje o formiranju operativne grupe, nego naređenje kojim se upućuje ovim sastavima obaveštenje da od sada ulaze pod njegovu komandu.

TUŽBA:

            Shvatam to. Moja greška. Dakle, ovo odražava postojanje operativne grupe, na način na koji ste vi opisali.

MEJ:

            Mislim da smo to shvatili.

NAJS:  

            Molim vas, pogledajte tabulator 14. Molim da se stavi na grafoskop. Nije sve prevedeno, ali ovo je pismo koje je upućeno drugu Martiću. I kada je reč o samom materijalu upućeno je Ministarstvu SAO Krajine, na ličnost Martić Milanu, od strane SSNO. Naređeno mi je da sa grupom starešina određenog dana dođem u Vrhovine i pristupim formiranju Druge ličke brigade Šeste ličke divizije koja će preuzeti komandovanje od Teritorijalne odbrane i objedinjavati delatnost svih struktura na ovom prostoru.

            Da li ovo objašnjava stvaranje Ličke brigade i kombinovanje aktivnosti u tom području?

SVEDOK:

            Da. Meni je poznato da je negde u avgustu 1991. godine na sastanku sa saveznim sekretarom za narodnu odbranu, generalom Kadijevićem, doneta odluka o formiranju Šeste ličke divizije. A iz toga proizilazi i formiranje ovih brigada. I to je u kontekstu u kojem sam govorio da to nisu paravojne jedinice, nego jedinice pod komandom JNA.

NAJS:

            Časni sude, svedok je pokrio jedan paragraf koji sam ja propustio, paragraf 52.

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, ako je ovo prigovor, saslušaćemo ga. Ali, ne biste trebali toliko da prekidate. U čemu je reč?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Suština je u tome, gospodine Mej, da u ovom tabulatoru 14, ovaj dopis koji je napisao Martiću Trbojević je u engleskom prevodu samo preveden jedan pasus, a u originalu ima čitavu stranicu. On se žali na paravojnu formaciju i govori da su oni najobičniji pljačkaši i da nisu nikakvi borci.

MEJ:

            Dozvolite da se time pozabavimo na sledeći način. Gospodine Najs, molim vas da se celo pismo prevede.

NAJS:

            To će biti učinjeno.

MEJ:

            Dakle, to će biti učinjeno.

NAJS:

A sada da se vratimo na temu stvaranja ove divizije, odnosno brigade od Šeste divizije. Generale, vi ste nam rekli da je na osnovu odluke generala Kadijevića jedinica JNA, govorim o pasusu 52, ko je bio komandant te divizije?

SVEDOK:

            Ja sam prvo dužan da objasnim zašto se formira Šesta lička divizija, ako dozvoljavate. Taj je prostor nakon reorganizacije JNA 1987. godine objektivno bio bez postojanja većih jedinica JNA na tom prostoru. A pošto su počela ratna dejstva i sukobi, javila se potreba da se formiraju i reaktiviraju one jedinice koje su ranije, pre 1987. godine postojale. I u tom kontekstu je odluka o formiranju Šeste ličke divizije.

            Ja ne mogu da kažem ko je bio komandant. Mogu pogrešiti. Ja znam samo pouzdano da je tada određen general Ćušić Mićo, aktivni general, da ode na ovaj prostor i pomogne tamošnjim komandama u formiranju jedinica. Ko je postavljen za komandanta, ja ne znam.

NAJS:

            Ćušić je, naravno, bio oficir JNA, je li tako?

SVEDOK:

            General JNA. Tada je bio još u aktivnoj službi, ali je bio na raspolaganju.

NAJS:

            Molim vas da pređemo na zatvorenu sednicu.

 

(posle zatvorene sednice)

 

TUŽBA:

            Sada smo na otvorenoj sednici, generale. Krajem aprila i početkom maja 1992. godine da li je krnje Predsedništvo donelo odluku o oficirima JNA koji su rođeni u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini u vezi s tim gde oni treba da služe?

SVEDOK:

            Jeste. Ali, takva je odluka doneta na bazi razgovora koje je Branko Kostić i Blagoje Adžić vodio sa predsednikom Izetbegovićem iz Bosne i Hercegovine u Skoplju, 26. aprila 1992. godine. Tada je postignuta saglasnost da svi pripadnici JNA koji su građani Bosne i Hercegovine treba da ostanu u Bosni i Hercegovini i da se muslimani i drugi građani Bosne i Hercegovine sa teritorije SR Jugoslavije isto imaju u određenom vremenskom roku vratiti u Bosnu i Hercegovinu. A da će iz Bosne i Hercegovine izaći sve one starešine i vojnici koji nisu građani Bosne i Hercegovine. I ja, koliko se sećam, rok za povlačenje iz Bosne i Hercegovine vojnika i starešina u Jugoslaviju trebao je da bude do 19. maja 1992. godine.

TUŽBA:

            Tabulator 15, molim. Englesku verziju na grafoskop. Videćemo, ovo je od Generalštaba, načelnika Štaba oružanih snaga SFRJ, Prva uprava - operativni centar, upućeno komandi 5, 10, 13. i 17. korpusa Četvrte vojne oblasti, a ne znanje Drugoj vojnoj oblasti, kaže se, na osnovu ukupne situacije na prostoru Republike BiH u skladu sa odlukom Predsedništva SFRJ o premeštanju pripadnika JNA, državljana SRJ, sa teritorije Bosne i Hercegovine na prostor SRJ i obrnuto, naređujem: 1) izvršite sve potrebne pripreme i premestite, i onda pređemo na drugu stranicu, paragrafi 2 i 3, starešine, vojnici i civili iz ovih jedinica koji su rođeni na teritoriji Srpske Republike Krajine, odnosno Bosne i Hercegovine ili po planu personalne uprave SSNO predviđaju se za popunu Teritorijalne odbrane i milicije Srpske Republike Krajine ili Srpske Republike Bosne i Hercegovine, ostaju na tom prostoru. I onda dalje sledi naređenje.

            Da li imate komentara o ovom dokumentu, generale Vasiljević?

SVEDOK:

            Mislim da je ovo u skladu sa ovim što smo već rekli, sa ovim rokom do 19. maja. Dakle, izmeštaju se i jedinice i kadrovi koji su građani Savezne Republike Jugoslavije. Ovde jedino meni nije dovoljno jasno, nastavak ovde u ovoj tački 2, a da kaže ili po planu personalne uprave SSNO predviđaju za popunu Teritorijalne odbrane i milicije SAO Krajine. Pretpostavljam da bi to moglo da bude da su ovi građani iz Krajine i Bosne i Hercegovine koji su aktivni sastav tada još uvek JNA, koji treba da pređu u Krajinu i u Bosnu i Hercegovinu, a biće postavljeni po planu personalne uprave. Jer, ovo je dokumenat kada sam ja već penzionisan. Ovo je 11. maj.

TUŽBA:

            Hvala. Tabulator 16. Ako pogledamo, ovo je dokument od 7. decembra 1993. godine. Ne treba da sada mučimo poslužitelja da stavlja ovaj dokument. Videćemo kasnije da je to dokument od general-majora Mileta Novakovića. I to je spisak vojnih lica koji su samovoljno napustili srpsku vojsku Krajine i tu se uključuje general-potpukovniku Perišiću. U dokumentu se kaže - našim aktom poverljivi broj taj i taj, dostavili smo vam spisak starešina koji su samovoljno, bez odobrenja napustili vojsku Srpske Krajine i vratili se u Vojsku Jugoslavije. Izveštavamo vas da su se pozivu odazvali, i onda na sredini stranice kaže se: molimo da se preduzmu mere za povratak u srpsku vojsku Krajine, a to su - oni koji se nisu odazvali i onda ponovo spisak imena.

            U čemu nam pomaže ovaj dokument, generale? Da li imate nekih komentara u vezi sa ovim dokumentom i u vezi sa načinom na koji se organizovala podrška u ljudstvu?

SVEDOK:

            Pomaže, pre svega, meni u onome što sam do sada rekao. Znači, vršenje intervencija da se upute iz Vojske Jugoslavije njeni pripadnici koji su pod osnovom da su rođeni na prostoru Krajine ili Bosne i Hercegovine, nisu ostali u tim jedinicama na terenu. Pa se onda apeluje na načelnika Generalštaba da po svojoj nadležnosti ta lica vrati u vojsku Srpske Krajine.

TUŽBA:

            Vidimo da je ranije već podnesen jedan spisak i da je ovo dodatno izvršenje ili dodatn pritisak kao posledica ranijeg nepoštovanja ili nepridržavanja ovog spiska.

            Još uvek smo na otvorenoj sednici. Možda ste već to rekli, ali ako možete da nam date neke pojedinosti, ako hoćete. Ovde su, takođe, bili i građani, a ne samo vojnici kojima je bilo naloženo da služe u vojsci Krajine ili Republike Srpske. Da li je to tačno ili ne?

SVEDOK:

            Na ovom dokumentu sada koji ste?

TUŽBA:

            Ne, ne, zaboravite taj dokument. Idemo dalje.

SVEDOK:

            I jedni i drugi. Objasnio sam da je vršena praktično neka vrsta mobilizacije na prostoru Savezne Republike Jugoslavije na kojoj su prikupljani oni građani Bosne i Hercegovine ili Hrvatske koji se nisu odazvali pozivu da se imaju javiti u vojsku svoje Krajine ili Republike. A nalazi se na prostoru Jugoslavije.

            I drugi aspekt je gde su aktivni pripadnici Vojske Jugoslavije, evo ovim putem isto dovođeni u situaciju da se moraju javiti.

TUŽBA:

            Pokrili smo pasuse 75 i 76, a što se tiče 77 možda par rečenica o tome. Da li su promocije koje su urađene u srpskoj vojsci Krajine ili vojsci Republike Srpske podržane i kada su se oni vratili u Vojsku Jugoslavije? Odgovorite sa da ili ne.

SVEDOK:

            Pošto verovatno nije adekvatan prevod, jer se govori o promocijama, ja mislim da se to odnosi na unapređenja u više činove u vojsci Krajine ili Republike. Ako se odnosi na unapređenja, a mislim da se odnosi na unapređenja, onda pri povratku onih starešina koji su posle određenog perioda vremena ponovo se vraćali iz Krajine ili iz Republike Srpske u Vojsku Jugoslavije, te njihove činove su morali biti verifikovani kod nadležnih organa u Saveznoj Republici Jugoslaviji. I znam za slučajeve gde neki činovi u koje su bili unapređene neke starešine nisu bili verifikovani u Vojsci Jugoslavije, iako je u vojsci Krajine ili Republike Srpske to bilo već gotova stvar.

TUŽBA:

            Na osnovu vašeg iskustva, da li su oficiri u Srpskoj vojsci Krajine ili u VRS održavali veze sa jedinicama Vojske Jugoslavije i sa komandantima tih jedinica?

SVEDOK:

            Jesu. Ja sam ih doživljavao, još sam sa nekima od njih kontaktirao. Kao da su to ljudi koji su na nekom privremenom radu, da se privremeno nalaze van Vojske Jugoslavije. A pošto su im porodice živele u Jugoslaviji i oni su dolazili da ih obilaze, a onda su i bivali u prilici da neformalno kontaktiraju sa svojim ranijim pretpostavljenim starešinama. Verovatno u interesovanju da li su njihova mesta popunjena i hoće li biti mogućnosti da se na njih vrate.

TUŽBA:

            U redu. Generale Vasiljeviću, podrška koju ste vi opisali Vojske Jugoslavije SVK i VRS-u.

            Po vašem mišljenju, kako se to odražavalo u smislu da li su to bile potpuno odvojene armije ili su na neki način bile povezane?

ODGOVOR:

            O faktičkom stanju, to su bile dve države koje su imale dve vojske, a one su finansirane iz jedne treće države. Ne znam da li to treba da pojašnjavam da bude jasnije. Znači, legalno postoji Savezna Republika Jugoslavija, postoje dve krajine, Krajina i Republika Srpska koja ima i svoju vlast, ima i svoje vojske, ali se finansiranje vrši iz Savezne Republike Jugoslavije.

PITANjE:

            Možda ćemo kasnije da se bavimo time, malo detaljnije na drugoj raspravi, to je strana 16, radi informacije veću, ali ako se još bavimo obimom podrške u osoblju i prihvatajući da su te vojske bile bazirane u različim zemljama, da li su one na bilo kakav način operisale kao da su bazirane u istoj zemlji ili su operisale kao da su istinski i potpuno bazirane u različitim zemljama.

ODGOVOR:

            Ja u oko tih konkretnih operacija ne mogu da budem autoritativan sagovornik za to tako da ne mogu da dam precizan odgovor na to pitanje. Ako mislite na to ko je kojom vojskom komandovao.

PITANjE:

            Ne, ne mislim na to, ja ću se na to vratiti malo kasnije. Dajte sada da pogledamo, molim vas dokazni predmet 327 tabulator 23.

            Ono je, naravno, nakon vašeg penzionisanja i bio bih vam zahvalan na vašim komentarima na ovaj i neke druge dokumente. Ovo je pismo od 9. juna. Dolazi od Milana Martića, ministra unutrašnjih poslova Republike Srpske Krajine. I tu se kaže, pošto je upućeno optuženom, "Gospodine predsedniče procenjujući vojno-političku situaciju, .... izuzetno složenu, smatramo se obaveznim da vas upoznamo sa istom". Izvinjavam se.

            "Smatramo se obaveznim da vas upoznamo sa istom uz molbu da autoritetom i funkcijom utičete na poboljšanje stava".

            Prelazimo na drugu stranu, na dnu strane. Vojska SRJ nije ispunila svoje obaveze u smislu rezervnih delova i molimo vas da nam, da nam ispunite molbu po sledećem, da ostvarite uticaj na Glavni štab Vojske Jugoslavije, da nam obezbedi traženu municiju, rezervne delove i ostalu opremu, da televizija Srbije medijski obradi namere Hrvatske i da udarnom delu dnevnika budu vesti i iz RSK. Bilo bi dobro ukoliko ima mogućnosti da se iz TVS uputi na prostor Severnodalmatinskog ratišta jedna TV ekipa da Glavni štab Vojske Jugoslavije uputi tražene starešine u RSK. Napominjemo da smo načelniku Glavnog štaba Vojske Jugoslavije uputili ove zahteve, ali se sporo ili čak ne realizuju. Što se tiče integracije ili zajedničkog rada različitih, ... različitim teritorijama šta imate da kažete u smislu komentara vezano za ovo pismo?

ODGOVOR:

            Pa, iz ovoga, poslednjeg što ste pročitali, normalno bi bilo da gospodin Martić za probleme koje ima u saradnji sa Vojskom Jugoslavije obrati se predsedniku Savezne Republike Jugoslavije koji je nadležan za komandovanje Vojskom Jugoslavije. A, ako se obraća onome kome se obratio, on je tada bio samo jedan od članova Vrhovnog saveta odbrane Savezne Republike Jugoslavije, pa bi bilo prirodno da to uputi i drugom članu Vrhovnog saveta odbrane Republike Jugoslavije. Znači, on se ovde obraća ustvari onome za koga misli da ima stvarniji, faktički uticaj da može načelniku Generalštaba narediti da ispuni ovo što Martić traži.

PITANjE:

            U redu, pokrili smo dve teme, prirodu pomoći koja se očekivala ili koja je tražena, i činjenicu da je pismo upućeno optuženom. Možemo li sada da pogledamo, govorimo o istim temama. Dokazni predmet 327 tabulator 5.

            Ovo je dokument od Gorana Hadžića, predsednika Republike Srpske Krajine. Primljen 24. juna 93. godine, to je van vremenskog okvira vašega angažmana, već ste bili penzionisani, upućen je predsedniku Republike, gospodinu Miloševiću. Želimo da vam skrenemo pažnju na neka od pitanja koja nismo u mogućnosti da samostalno rešimo, a predstavljaju urgentan problem za srpsku vojsku Krajine. Sledeći pasus traži se obezbeđivanje osoblja i vojnih sredstava. Sledeći pasus. Tu se radi o tehničkom održavanju oružja, onda u sledećem delu se govori o minimalnim količinama municije i onda, u sledećem pasusu se kaže, molimo vas da unutar ovlašćenja kojima raspolažete utičete da se bar deo naših zahteva koji su precizirani Generalštabu VJ realizuju što je pre moguće ranije. Ovo je adresirano na optuženoga. Da li komentari koje ste vi dali u odnosu na prethodno pismo takođe važe i za ovo?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Tabulator 17, molim. Molim da pogledate prvu stranu i molim da se ta strana stavi na grafoskop. To je izveštaj o situaciji od 25. novembra i možemo da vidimo da je upućen kabinetu predsednika Republike, na ličnost gospodina predsednika, kao i načelniku Generalštaba potpukovniku Perišiću, general-potpukovniku Perišiću. Molimo vas da onda pređete na treću stranu, to je pasus broj 3. Dva koma tri, mobilizacijska i personalna problematika. Od poslednjeg izveštaja nema bitnih promena, dana 23.11.93. došla je nova grupa aktivnih vojnih lica iz Vojske Jugoslavije od pozvanih 259, odazvalo se 82 ili 31%. Ovo je potpisao Borislav Đukić. Molim vaš komentar. Ovaj dokument dolazi iz Srpske Krajine, iz Glavnog štaba. Molim vas da date vaš komentar.

ODGOVOR:

            Pa, to je u kontekstu upućivanju starešina Vojske Jugoslavije u vojsku Republike Srpske Krajine i ponovo intervencija. Znači, u skladu sa onim dokumentima koje ste ranije pokazivali intervencija da se moraju odazvati oni koji se nisu odazvali. A o tome se obaveštava i načilnik Generalštaba i Vrhovni savet odbrane. Znači, to je jedan još dokumenat u tom smislu, i ukazuje i na to gde je glavni štab srpske vojske, krajine prema Vojsci Jugoslavije. Bilo bi interesantno da se vidi sada da li je kasnije na ove intervencije, ovo je nešto učinjeno, da se pošalju oni koji se nisu odazvali.

PITANjE:

            I u ovom nizu dokaznih predmeta, tabulator 18, molim.

            25. maj, to je dokument od MUP-a Srbije, potpis nije čitak ali imamo pečat na originalu. Predmet je sledeći. Potvrda, odobrava se prenošenje i skelama stvari koje su preuzete kao ratni plen sa teritorije gde su vođena borbena dejstva. Navode se neke nebitne stvari. Ova potvrda se izdaje na osnovu naredbe komandanta taktičke grupe jedan, generala Mile Mrkšića. Molim vaš komentar na ovaj dokument koji dolazi iz RepublikeSrpske i gde se radi o ratnom plenu, a dokument je potpisao Mile Mrkšić.

ODGOVOR:

            Prvo što se vidi to je da je jedinica za posebne namene MUP-a Srbije u maju 93. godine, njena komanda bila u Bajinoj Bašti. Ali, drugo što se vidi da se prenose televizor, šporet, pisaće mašine i bojler iz Skelana sa teritorije Bosne i Hercegovine, vidi se da je ta jedinica dejstvovala na tom prostoru. A da postoji taktička grupa jedan kojom komanduje general Mrkšić koji je izdao naredbu o tome kako se postupa sa ratnim plenom. Meni nije poznato da je postojala ta taktička grupa jedan, to je 93. godina, ja ne znam za to ali iz dokumenta je ovo očigledno.

PITANjE:

            Hvala vam. Nećemo se baviti pasusom 79 niti tabulatorom 19. Molim da nakratko pređemo na zatvorenu sednicu.

 

(posle zatvorene sednice)

 

KVON:

            Gospodine Najs, pasus 82.  Molim da nam se kaže razlika između KOS i KOG.

NAJS:

            Ja ću pitati svedoka o tome. To je verovatno u nekoj od naših tabela. Ali, u svakom slučaju, što se vas tiče gospodine generale, šta znači KOS kada je to prestao da bude jedan prikladan termin i molim da časni sud pogleda ovu tabelu, ne mogu da se setim ali to je komandna struktura JNA?

            Na dnu ima legenda u donjoj levoj strani.

ODGOVOR:

            KOS u prevodu znači kontraobaveštajna služba JNA, a ona je prestala da postoji 50.-tih godina. Zvaničan naziv je Uprava bezbednosti JNA ili organi bezbednosti JNA, a KOS više kao izraz ne postoji. To je sinonim za organe bezbednosti JNA koji ni u običnom životu se ne upotrebljava, još manje u službenoj komunikaciji. A KOG je kontraobaveštajna grupa. To je jedan deo organa bezbednosti koji ima specifične kontraobaveštajne zadatke. Znači, KOG je sastavni deo organa bezbednosti, ili kontraobaveštajna grupa. Ona ima i svoje detašmane, kontraobaveštajne detašmane. I to su zvanični nazivi tih organizacijskih celina.

KVON:

            Hvala lepo.

NAJS:

            Časni sude, ovo je sve pokriveno u rezimenu i verovatno se nećemo time baviti da bismo uštedeli na vremenu, ali videćete to na stranici 28, tabulator 36. Ali, možda ćemo se morati vratiti tome da bismo potrošili malo vremena na tom delu rezimea.

            U tabulatoru 36 je detaljna tabela i možda od danas do sledeće srede možemo da vidimo koliko je to jasno i koliko je potrebno vremena posvetiti tome.

            Tabulator 20, molim vas. Molim da se stavi na grafoskop. Da. Bavimo se logističkom podrškom. Generale, i ovde imamo dokument od 31. decembra 91. godine. Dakle, iz vašeg perioda. Opremanje jedinica teritorijalne odbrane sa ... NVO. ....... jedinice teritorijalne odbrane, oružjem i opremom, vojnom opremom. I kaže se, od početka borbenih dejstava formirane jedinice teritorijalne odbrane neposredno preko svojih štabova obraćale su se direktno SSN OU radi popune sa sredstvima, to je na vrhu stranice. Radi popune sa sredstvima naoružanja, opreme iz rezerve JNA. U vreme kada su postojali uslovi vršeno je opremanje tih jedinica neposredno dodelom sredstava NVO od strane taktičkih nosilaca, rodova i službi SSNO i komandi VO. Zbog velikog broja zahteva teškoća da se to i dalje rešava na nivou SSSNO a da bi se i dalje poštovali propisi i na taj način spreče eventualne zloupotrebe naređujem i onda to je načelnik Generalštaba Adžić koji naređuje popunu jedinica teritorijalne odbrane u skladu sa važećim propisima.

            Izvinjavam se, izgleda da čitam iz pogrešnog dokumenta. Izvinjavam se. Verovatno su se ljudi pitali iz čega čitam. Ovo je na osnovu naređenja načelnika Generalštaba oružanih snaga SFRJ broj 22681 a u cilju poštovanja propisa i sprečavanja eventualne zloupotrebe kod opremanja jedinice teritorijlne odbrane sa sredstvima NVO iz rezervi JNA, naređujem: popunu jedinica teritorijalne odbrane, zaztim, 2) analiziranje primene zahteva, ceniti njihovu opravdanost i prosleđivati SSSOU, 3) nakon odobrenja, taktički nosilaca pripremiti rešenja za ustupanje sredstava NVO, 4) komande korpusa i  obavezni su da izveštavaju taktički nosioce komande o realizaciji donetih rešenja. Ustupanju sredstava NVO jedinicama TO. To je tabulator 20. Hvala. Nadam se da su sudije pronašle taj dokument i mogle da ga vide na način na koji sam ja sada to pokazao.

            Tabulator 21. Možda bi bilo najbolje da vi odmah date komentar o ovom tabulatoru 21. Šta nam kaže ovaj dokument iz januara 92. o logističkoj podršci Vojske Jugoslavije?

ODGOVOR:

            Pa, ovaj dokumenat je proisteko iz naređenja načelnika Generalštaba iz decembra 91. godine. A, sve se ovo događa u periodu kada po Vensovom planu JNA treba da napusti određene prostore a da naoružanje sredstav i vojna oprema, jedinica teritorijalne opreme treba da bude pod kontrolom međunarodnih snaga. I u tom periodu se vrši dokompletiranje i donaoružavanje nekih jedinica teritorijalne odbrane koje verovatno nisu imale sva sredstva koja pripadaju po formaciji. A pošto smo ranije već iznosili da su se neke jedinice teritorijalne odbrane, pa i MUP Republike Srpske direktno obraćali komandama na terenu gde su se oni nalazili, načelnik Generalštaba je svojim naređenjem uredio postupak kako se to naoružanje može predavati i zaduživati ove jedinice sa oni što im je potrebno. Inače, ja prepoznajem potpis generala Kukanjca, ustvari paraf njegov na naređenju načelniku Generalštaba. Iako je general Kukanjac dužnost primio tek početkom 92. godine, da ne bude zabune što je ovde datum 31. 12. a njegov paraf.

PITANjE:

            Hvala. Tabulator 21 molim.

            Ovo je sada dokument iz kojeg sam ranije čitao, od ranijeg datuma, od 31. decembra 91. Ne, izvinjavam se, drugi, ovo je sada drugi dokument od 7. aprila 92. godine. Na osnovu člana 46 privremenog pravilnika o nadležnosti na organizacijske jedinica i članu 4. Pravilnika o nadležnosti komande vojne oblasti u miru, ovo je sada naređenje Vladimira Šljivića, general-potpukovnika koji naređuje pozadinsko obezbeđenje svih jedinica i ustanova na teritoriji Republike Srpske Krajine u kojoj su raspoređene jedinice UNPROF-ora, a pripreme za njihovu redislokaciju, nove reone, razmeštaji ..... sopstvenim snagama i sredstvima, zatim paragraf dva, formiranje pozadinske baze glavnog štaba te Republike Srpske Krajine ....... baza. Zatim, paragraf 4, sanitetska uprava SSNOU u saradnji sa personalnom upravom doneće odgovarajuća rešenja o zdravstvenom obezbeđenju. Šta nam to kaže ukratko o logističkoj podršci koja je dolazila u Srpsku Krajinu, u RS Krajinu.

ODGOVOR:

            Znači, formiranje pozadinske baze glavnog štaba, teritorijalne odbrane Republike Srpske Krajine govori oko toga da takva institucija, ammijska nije postojala na tom prostoru. Pozadinska baza je jedna veoma složena logistička institucija sa brojnim materijalnim sredstvima, sa remontnim kapacitetima. I ta se baza formira u skladu sa jedinicama teritorijalne odbrane koje će ostati na ovom prostoru pod kontrolom međunarodnih snaga. I, reguliše se, u ovoj četvrtoj tačci, zdravstveno obezbeđenje onih lica koja ostaju na teritoriji Republike Srpske Krajine. Ja koliko znam to obezbeđenje je uslužno obavljeno u vojno-medicinskim ustanovama u JNA u tom periodu, kasnije u Vojsci Jugoslavije uz materijalno regulisanje troškova lečenja, zbrinjavanja i svega što iz toga proističe. Znači, ovo je sve pripremna faza za stavljanje kompletne teritorijalne odbrane po svim principima kako ona mora da bude konstituisana na prostoru Krajine u vreme dolaska UNPROF-ora na taj prostor.

PITANjE:

            I, na kraju, dokazni predmet 352, tabulator 157. Ovo je ponovo izvan vašeg perioda, ovo je 23. decembar 93. od Milana Čeleketića, pukovnika, Komanda 18. korpusa VSR predpostavljam i radi se o obezbeđivanju materijalnih sredstava od Vojske SRJ i pored naređenja i više upozorenja da se obezbeđenje materijalnih sredstava od Vojske Jugoslavije vrši planski i preko glavnog štaba Srpske vojske Krajine, i dalje ima pojava da se komande ili pojedinci direktno obraćaju u glavnom štabu VJ ili pojedinim jedinicama. Neposredno obraćanje bez odobrenja Glavnog štaba srpske vojske Krajine ostavlja utisak neorganizovanog i stihijskog rada, stvaraju se nepotrebni troškovi, a zahtevima glavnog štaba VJ jedinice neudovoljavaju. Činu sprečavanja samovolje pojedinih komandira i pojedinaca na osnovu naređenja Glavnog štaba Srpske vojske Krajine naređujem.

            I onda naređenje za popunu jedinica za dosledno sprovođenje ovog naređenja i za slučaj kršenja ovog naređenja. Da li vi imate komentara. Očigledno je da se ovde otkriva snabdevanje iz Vojske Jugoslavije komande 18. korpusa. Da li vi imate nekog komentara o tome?

SVEDOK:

            Ne mislim jasno je iz svega ovoga, decembar 93. godine i to je iz ovog naređenja se vidi da je bio uređen način kako se snabdevao Glavni štab Srpske vojske Krajine, a neki pojedinci su mimo takvog naređenja uspostavljali neke direktne veze. Ja to samo pretpostavljam, da su nekad službovali u JNA posle toga u Vojsci Jugoslavije, da su hteli te veze svoje, da iskoriste za popreko ili direktno snabdevanje, a da to nije išlo preko glavnog štaba, pa se daje upozorenje da se tako više ne radi.

TUŽBA:

            Da li možemo da pređemo na zatvorenu sednicu.

 

(posle zatvorene sednice)

 

PITANjE:

            Ranije nešto pitao, ali nisam dobro formulisao svoje pitanje, to je bila moja greška.

            Na osnovu ovih svih različitih faktora da li se moglo videti, da li su ove dve vojske delovale u različitim zemljama ili su na bilo koji način delovale kao da su u jednoj zemlji. Ako mislite da pitanje nije dobro postavljeno, da ne može na njega da se odgovori, recite to pa ćemo ići dalje.

ODGOVOR:

            Ja sam dao odgovor, znači objektivno postoje dve vojske u dve države, a iz treće Države iz Savezne Republike Jugoslavije one se tretiraju kao da su vojske te države SRJ. I da se vrši finansiranje, kadrovsko obezbeđenje, materijalna podrška i ja nemam više šta da dodam na to.

TUŽBA:

            Hvala. Molim vas da pređemo na uticaj ako ga je imao optuženi, na savezne i srpske institucije. Na osnovu vašeg iskustva, da li su članovi Predsedništva naime u koju kategoriju političara biste ih vi svrstali?

ODGOVOR:

            Članovi Predsedništva SFRJ, a bilo ih je u prvoj fazi 8, po mojoj oceni i inače ocenama koje su uopšte vladale, predstavljali su trećerazredne kadrovske garniture, mnoge od njih su bili i nepoznati široj javnosti ili ono što bi se nazvalo politički skorojevići. Stvarna moć u to vreme imaju republički lideri, a članovi Predsedništva su ako ja to mogu slikovito da kažem, bili ambasadori iz svojih republika i pokrajina u Predsedništvu. Dakle, oni su morali da zastupaju stavove koje su dobijali iz republike. To nije utisak oko članova Predsedništva i stvarne moći predsednicima.

PITANjE:

            Kakav je bio položaj optuženog u ovoj strukturi kako ste je vi opisali.

ODGOVOR:

            Ja mislim da on nije imao neki različit položaj u odnosu na predsednike iz drugih republika, ali pošto je on u pitanju, znači nesporno da je bio jaka politička figura, da je bio autoritativan i da je po toj relaciji bio u mogućnosti i stvarnoj poziciji da utiče na 4 člana tog Predsedništva koji su bili iz uže Srbije, Kosova i Metohije i Vojvodine.

PITANjE:

            Vaš predpostavljeni Kadijević, da li je on tehnički bio podčinjen optuženog ili nije?

ODGOVOR:

            Nije ni tehnički, a ja mislim ni u bilo kojem drugom pogledu.

PITANjE:

            Pasus 88. Da li je optuženi ostvarivao bilo kakav uticaj na postavljenja ljudi u Srpskom ministarstvu unutrašnjnih poslova. Očigledno on je imao moć, ali da li je tu moć i iskorišćavao, da li je ostvarivao?

ODGOVOR:

            Procedura postavljanja ministara u Vladi je jasna, znači predlaže ih mandatar za tu vladu, ali ja mislim da nema spora oko toga da za ključne pozicije u Vladi, a jedna od takvih pozicija svakako je uvek i bilo Ministarstvo unutrašnjih poslova da je optuženi sigurno imao tu bitan uticaj na izbor i postavljenje tih ljudi. To su bili ljudi od njegovog osobitog poverenja. Mislim cela procedura formalizovanja tog stanja, ono je išlo kroz skupštinu, a u skupštini je uvek većinu imala SPS čiji je on bio predsednik, tako da je lako bilo izglasavati ono što je već bilo kadrovski zacrtano.

PITANjE:

            Radmilo Bogdanović je bio ministar unutrašnjih poslova Srbije do marta 91. njega je zamenio Zoran Sokolović koji je ostao na tom položaju za vreme čitavog sukoba. Da li je to bila prava smena, da li je Sokolović stvarno preuzeo ovlašćenja MUP-a nakon što je Bogdanović ili je Bogdanović i dalje ostao jedna uticajna ličnost?

ODGOVOR:

            Ja mislim da su tačne obe konstatacije, i Zoran Sokolović je preuzeo funkciju ministra unutrašnjih poslova Srbije, ali je još uvek jak uticaj na ključne ljude u MUP-u, no raniji ministar Radmilo Bogadanović. Zoran Sokolović je i po prirodi po svom karakteru i temperamentu bio čovek tihe naravi i deluje više kao figura u svemu tome.

            Stvarnu moć u to vreme objektivno u okviru MUP-a Srbije ima čelni čovek Službe državne bezbednosti.

MEJ:

            U redu. Ja mislim da bi svedok za sledeći deo više voleo da se pređe na privatnu sednicu.

 


Nazad na Aktuelno  |  Odštampajte vest