aktuelno-m.gif (3720 bytes)

5. februar 2003. g.

STENOGRAM

 

 

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ovim događajima o kojima ste juče svedočili, naime, ono što je gospodin Najs pročitao, a vi rekli da je vaše svedočenje...

MEJ:

            Ne, ne, molim vas da budemo tačni. To jeste njeno svedočenje jer svedokinja je govorila o tome, svedočila u prethodnoj situaciji i to se nalazi u njenoj izjavi i to treba jasno shvatiti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

             Da li su pripadnici JNA zaštitili hrvatsko stanovništvo od mogućih nasilja u okolnostima koje su se događale tada u Vukovaru.

ODGOVOR:

            Jugoslovenska vojska je izašla iz kasarni i krenula prema Borovo Selu, u maju 1991. godine. Granatirala je Vukovar svakog dana, ubijala nedužne civile, žene i decu.

MEJ:

            Možda bismo mogli da se skoncetrišemo na pitanje, ako biste bili ljubazni, gospođo. Vi dakle kažete da se ne slažete da su oni štitili, da je JNA štitila stanovništvo. Vi se ne slažete s tim? Je li tako?

ODGOVOR:

            Ne, ja znam šta želi gospodin Milošević pitati da li je neke živote spasila jugoslovenska vojska nakon okupacije.

MEJ:

            Ne, ne, molim vas, koncentrišite se na pitanje. Ja mislim ako bi ste davali ... da možete da date kratak odgovor. Jer, ono što vas on pita to je ono što on tvrdi je da je JNA štitila stanovništvo u to vreme, u Vukovaru. Verovatno možete na to da odgovite sa da ili ne. Nema potrebe da ponavljate svedočenje koje smo već čuli ili imamo pred sobom. Dakle suština je u tome.

ODGOVOR:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ako je vaš odgovor ne, onda vas pitam, pošto ovo nije neki dokument nekog drugog nego vaš dokument, vaša izjava pisana vašom rukom na drugoj strani po oznakama rukom isto vašom na dnu kažete JNA je zaštitila Hrvate od ovih ekstremista nacionalistički pretežno orijentisanih i tako dalje. Vi kažete u svojoj izjavi.

MEJ:

            Dozvolite da svedok ima pred sobom kopiju izjave prvo.Da li imate kopiju?

NAJS:

            Ne, ja mislim da optuženi možda vrši unakrsno ispitivanje iz dokumenta koji svedokinja nije videla od momenta kada je taj dokument napravljen. Jednom kada vidi dokument onda će nam možda biti lakše da odgovori.

MEJ:

            Dajte da svedokinja vidi dokument.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ima tih delova, možete ga uzeti kao dokazni predmet. To je izjava pisana rukom.

NAJS:

            Pošto mislim da znam o kakvom dokumentu je reč, ne znam da li je optuženi dostavio potpuno ili nepotpunu verziju. Jer to bi moglo da bude vrlo važno. Možda bi mogla kompletna verzija da nam bude dostavljena i takođe i svedokinji.

MEJ:

            Možete li nam reći o kakvom dokumentu je reč?

NAJS:

            Mislim da je to dokument koji je dobijen u vreme kada je svedokinja bila u pritvoru. Nisam siguran.

MEJ:

            Da čujemo od svedokinje. Dr Bosanac možete li nam reći o kakvom dokumentu je reč?

SVEDOK:

            To je izjava koju sam ja pisala kad sam bila zatečena u Srbiji u Sremskoj Mitrovici i u Beogradu i tada sam ja bila obavezna dati izjavu koju sam napisala. U tom kontekstu je gospodin Milošević pitao da li se to odnosi na moje mišljenje o jednom delu ljudi koje je nakon okupacije zaštitila JNA. Međutim, preko tisuću trista je dopustila paravojnim snagama da ubiju ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            A gde ste to napisali da je preko tisuću trista dopustila paravojnim snagama da ubiju. Vi u toj izjavi govorite.

ODGOVOR:

            U to vreme ja to još nisam znala. Ja sam kasnije saznala koliko je dopustila da ubiju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vi tu govorite o žrtvama koje su stradale u sukobima ili u nekakvoj egzekuciji koja je izvršena na 1.300 ljudi.

ODGOVOR:

            Situacija je bila takva da nije bilo sukoba. Bilo je uništenje grada i  u tom slučaju poginulo je tisuću i sto pedeset ljudi. Od toga su 80 posto bili civili kada više nije bilo nikakvih sukoba.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja vas pitam da li je JNA činila to o čemu vi govorite u vašem sukobu u Vukovaru. Da li je JNA nastojala da zaštiti sve podjednako i Srbe i Hrvate i Mađare i pripadnike ostalih nacionalnih manjina koji tu žive.

ODGOVOR:

            Nije.Nije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Što ste onda napisali da jeste.

ODGOVOR:

            Nisam napisala da jeste. Jugoslovenska vojska kad je okupirala Vukovar zajedno sa paravojnim snagama je dopustila da paravojne snage odvedu ranjenike i da ih ubiju. To je major Šljivančanin dopustio kao predstavnik JNA. VMA je preuzela bolnicu. Iz te iste bolnice dvesta ljudi je mučki ubijeno na Ovčari.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

             Na to ćemo doći kasnije jer po podacima koje ja imam JNA nikakve veze nema sa tim ubistvima na Ovčari. A izvolite pročitajte sami, pošto dobro znate svoj rukopis, ovo na drugoj strani što ste napisali, što sam vam označio markerom, isto sam vam citirao postavljajući pitanje. Pročitajte šta piše u toj vašoj izjavi.

ODGOVOR:

            Ja sam pročitala šta piše u toj izjavi. Ja ovu izjavu nisam videla od 1991 godine radila sam na ispitivanju u zatvoru. Ja ne mogu sada pročitati celu izjavu. Ako je nužno pročitaću je i mogu komentarisati svaku rečenicu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ja ne tražim da pročitate celu izjavu. Mislim da tu nema nikakve zabune. Evo okrenite prvi list,  na dnu drugog imate rečenicu koju ste vi sami napisali koju sam obeležio markerom.

ODGOVOR:

            Jeste to je tačno gde ste vi ovo obeležili da sam ja to napisala. Ali govorim vam da je pojedince zaštitila, a masovno je dozvolila ubijanje ljudi. Ne samo Hrvata, nego i Mađara i Srba.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Dobro, dozvolila ubijanje ljudi, Hrvata, Mađara i Srba.

SVEDOK:

            I ubijala.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I ubijala, dobro pročitajte ipak to što ste napisali. Evo pročitajte glasno to što sam vam obeležio.

SVEDOK:

            Vi ste samo jedan deo rečenice na drugoj stranici. Piše ovako. JNA je ipak zaštitila Hrvate od osvetoljubivih srpskih nacionalista pretežno četnički orijentiranih. To sam ja napisala u onom času kad sam bila zatočena 1991 godine, ali JNA da je zaštitila stvarno Hrvate danas ne bi bilo ubijeno tisuću tristo ljudi nakon okupacije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, je li vi tvrdite da ste vi tu izjavu pisali pod pritiskom?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, kako to da na kraju izjave, daću vam i tu stranicu, kažete pukovniku Branku "koji je sa mnom vodio razgovor i analizu događaja. Zahvaljujem, ne mogu da pročitam jednu reč na ljudskom postupku i na ulivanju nade da u JNA postoje ljudi koji žele mir i humani suživot svih naroda na ovom prostoru. Imao izuzetno korektna pristup prema meni kao čovek i ličnost" i tako dalje. Znači, taj koji vas je saslušavao po ovome bi trebalo suditi da nije vršio nikakav pritisak na vas nego naprotiv, da je sa vama razgovarao ljudski korektno i tako dalje, ili vas je možda naterao da napišete to o njemu.

SVEDOK:

            Ne, pukovnik.

MEJ:

            Dajte pre svega da se time bavimo po redu. Pre nego što se udaljimo od 1- pasusa koji je pročitan da li ima bilo šta drugo iz ove izjave. Vi kažete da je nepotpuno ovo što je pročitano. Da li ima još nešto što želite da pročitate pre nego što pređemo na sledeći pasus. Nemojte prekidati gospodine Miloševiću. Svedokinja treba da ima mogućnost da se pozabavi ovim pitanjima  u celosti.

SVEDOK:

            Gospodine sudija, ova izjava je napisana 1991 godine u 11 i 12 mesecu. Ja sam bez ikakvog razloga uhapšena i bila sam 3 tjedna pod pritiskom po srbijanskim zatvorima. O tome sam takođe već dala izjavu ovom sudu. Bila sam pod strahovito psihološkim pritiskom, dva dana u samici izolirana, iza toga su mi dali šansu da pišem izjavu da bi uopšte mogla doći u kontakt da mogu bilo šta učiniti za sebe da izađem iz zatvora van. Ja sam bila pod strahovitim pritiskom slušala sam svakodnevno batinjanje ljudi, jauke, plač i svakog dana sam pisala ovu izjavu. Htela sam napisati punu istinu. I onda sam htela napisati da je vojska razbila Vukovar, ubijala ljude do okupacije jer još nisam znala šta se dešavalo posle. Jugoslovenska vojska je pomogla da se evakuiše bolnica ali to je ono što sam ja onda.

MEJ:

            Doktorka Bosanac, vi ste već svedočili o tome da se sada pridržavamo izjave. Gospodine Miloševiću, da li ima još neki deo izjave koji ste upravo pročitali. Ili imate kopiju ako ne svedok bi trebao da ima taj deo iz kojeg ste čitali.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Neka pogleda i ovo malopre što sam citirao, jer ona ovde govori o nekom užasnom tretmanu tamo, a na kraju  zahvaljuje na ljudskom postupku, ulivanju nade za mir, i tako dalje. Evo izvolite. Pročitajte to poslednje što imate na kraju vaše izjave.

NAJS:

            Dok svedokinja to radi da uštedimo na vremenu. Mogu li pomoći u ime tužilaštva. Cela izjava je uvedena i mi ćemo je kopirati. Naravno postavlja se pitanje da li to treba da se uvede kao dokazni predmet. Ali trebalo bi da imamo celu kopiju te izjave ako se pozivamo na delove veće će primetiti da se svedokinja poziva na stranicu 413 transkipta, a to je izjava od 112 stranica. Odnosno svedokinja je upućena na stranicu 413. To je izjava o kojoj je reč.

MEJ:

            Dobili ste jedan drugi deo izjave doktorka Bosanac, da li bi ste se prvo pozabavili onim što tu piše, što je tu rečeno, da li želite bilo šta drugo dodati onome što je tu napisano ili ono što ste već rekli o JNA i o pukovniku.

SVEDOK:

            Imam pred sobom tu zadnju stranicu te moje izjave, koju ponavljam sam pisala pod prisilom u zatvoru i u kontekstu celom ... kako sam se ja tad osećala ... pukovnik Branko prema meni je bio korektan, nije me fizički zlostavljao. To sam ja napisala, to je sasvim nešto drugo kakav je pukovnik Branko u odnosu prema meni.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Hoćete da pročitate to što ste napisali.

ODGOVOR:

            Ukoliko sud dopusti mogu da pročitam. Jer kažem ovo je izjava koja je pisana u zatvoru. Napisala sam pukovniku Branku koji je samnom vodio razgovor ... zahvaljujem iskreno na ljudskom pristupu i na ulivanju nade jugoslovenskoj narodnoj armiji ... postoje ljudi koji žele mir ... human .... imao izuzetno dobar pristup prema meni ... to sam izjavila i to danas mislim za pukovnika Branka, ali pukovnik Branko nažalost ... koji je se tako ponašao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, vi imate iskustvo s njim, s drugima nemate. Prema tome vi ste...

ODGOVOR:

            Imam. Gospodine Miloševiću, imam i s drugima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, onda ćemo doći i na te druge, ali moramo da štedimo vreme. Vi govorite o vašem iskazu o vojniku Saši Joviću i o tome da je on s vama tražio prekid vatre i tako dalje. On kaže da ste vi u sobu uvek dolazili u pratnji dvojice naoružanih gardista. Je li to tako ili nije.

ODGOVOR:

            Ne, nije tako.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Evo ja ovde imam intervju koji je on dao, 20-ljdiš vodnik JNA ranjen posle 17 dana provedenih u ustaškom okruženju i dopremljen u vukovarsku bolnicu, postao pacijent doktorke Bosanac, čija je oružana pratnja mnogo duže od nje boravila kraj bolesničkog kreveta ispirajući mu mozak bombom i magnumom. Kaže doktorku Vesnu Bosanac, direktorku, viđao sam svakog dana, u našu sobu je uvek dolazila u pratnji dvojice naoružanih gardista. To je njegov intevju, ima mnogo drugih navoda u njemu.

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, morate da se koncentrišete na suštinu svojih pitanja. Ne možemo da nastavljamo ovako što ćete vi čitati velike odlomke. Prvo, da li znate doktorka Bosanac o kome govori optuženi o vojniku po imenu Saša Jović.

ODGOVOR:

            Ja poznajem ovog vojnika Sašu Jovića, koji je lečen u bolnici i koji je potpisao apele koje sam ja pisala za prekid vatre. Ja ne znam o kakvom intervju i kojim podacima gospodin Milošević priča. Ja samo tvrdim da nije tačno. Ja sam išla u pratnji naoružanih vojnika u obilazak soba. To nije tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da li se sećate da je i vaš kolega doktor Gavro ... takođe išao uvek zajedno sa dvojicom naoružanih ljudi. Sećate se da je on, na primer, zahtevao da ovaj doktor .. podnese ostavku. Je li to tako ili nije?

ODGOVOR:

            Nije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste osporili da je bolnica korišćena kao mesto iz koga se raznim oružjima pucalo na vojsku. Vi ste to potpuno osporili.Je li tako?

ODGOVOR:

            Naravno, ja sam osporila jer bolnica nije bila vojni objekt iz nje se nije pucalo. Ali zato je bolnica svaki dan primila po 90, 100 i više granata i to je ratni zločin presedan, a iz bolnice se nije pucalo na vojsku jer, vojske nije ni bilo oko bolnice. Mi nismo mogli iz bolnice pucati na 3 km daleko položaje vojske. Mislim to što vi tvrdite je nelogično vezano.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Meni je žao što to vama izgleda nelogično ali, postoje mnogi svedoci koji tvrde upravo suprotno od toga, ali oni će doći na red. Gospođo Bosanac, vi ste prema tvrdnjama vaših kolega koji su radili s vama, po nacionalnosti su i Srbi i Hravati i Mađari ne samo uskraćivali lekarsku negu Srbima, već su pojedina lica po vašem naređenju hapšena, čuvana u podrumu bolnice ili su predavana poznatim mučiteljima, i tako dalje.

MEJ:

            Da, samo trenutak. Bavićemo se jednom po jednom stvari. Iznešene su tvrdnje. Prvo, da ste vi uskraćivali Srbima lečenje. Da li ima istine u tome.

ODGOVOR:

            Apsolutno nema.

MEJ:

            Sledeća optužba je ili tvrdnja je da ste vi naredili hapšenje nekih ljudi i da su oni držani u podrumu bolnice.

ODGOVOR:

            Nije istina.

MEJ:

            Da li je bilo zatvorenika u podrumu bolnice?

ODGOVOR:

            Ne.

MEJ:

            Izvolite gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, vaš kolega, pretpostavljam da ga poznajete, doktor Tomislav Đuranec, direktor Doma zdravlja u Borovu. Znate tog kolegu.

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            17. decembra 91. godine kaže da ga je Zbor narodne garde priveo tako što ste vi lično naredili da ga odvedu u policiju. Je li to tačno ili nije?

ODGOVOR:

            Nije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            On kaže da ste vi naredili hrvatskim policajcima da ga odvedu u skladište u Borovo kombinatu i da nigde ne sme da SE makne, a ne da ide u policijsku stanicu. Je li tako ili nije?

ODGOVOR:

            Nije tako, kao što vi govorite ako želite ja vam mogu opisati te događaje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne morate da mi opisujete.

SVEDOK:

            Ali to što govorite nije tačno. To što vi govorite doktor Đuranac JE verovatno pod prisilom napisao u zatvoru. Jer, je on isto tako bio u zatvoru u Stajićevu.

MEJ:

            Možete da dodate šta god želite u vezi s tim. Gospođo, zbog ozbiljnosti ovih optužbi koje su iznesene protiv vas, vi treba da imate priliku da odgovorite na to. Da li želite bilo šta da dodate u vezi sa pitanjem doktora Đuranca.Tvrdi se da ste vi naložili da se on uhapsi.

ODGOVOR:

            Ja sam već rekla da to nije tačno. Doktor Đuranac uopšte nije bio pod mojom ingerencijom, jer je bio kao direktor Doma zdravlja u sasvim drugom mestu on nije bio u medicinskom centru Vukovar. Osim toga on se nije javio ni kao lečnik, ni kao čovek koji želi pomoć u celoj situaciji. Ja sam čula da je on skrivao nekakve sanitetske materijale i lekove  u ono vreme kad nismo imali najosnovnije za negu ranjenika. Ali niti sam ja razgovarala s njim, niti s policijom, niti ikakve veze ja imam s njim.

ROBINSON:

            A da li vam je poznato, gospođo, da je on bio uhapšen?

ODGOVOR:

            Ja sam čula od tih nekih vojnika koji su dolazili da je on priveden na ispitivanje radi toga što su pronašli zalihe sanitetskog materijala. Ali ja lično ne znam ni da je bio uhapšen, niti šta je on izjavio. Znam da je bio u logoru isto kao i ja i znam da je prilikom razmene odlučio ostati na suprotnoj strani i znam da je bio nesretan čovek jer, mu je sin poginuo tih dana u odbrani Vukovara.

ROBINSON:

            Dakle, vi kažete da vi niste imali nikakve veze sa njegovim hapšenjem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            On kaže, ovo je sudski zapisnik, doktor Vesna Bosanac iz vukovarske bolnice me je optužila da sam bio neaktivan, da sam sakrivao lekove za Srbe, koji su dolazili u sklonište. Da sam u 4, mesecu ove godine doktoru Joviću iz Borova sela dao kiseonik.

ODGOVOR:

            Ja ga nisam optužila niti išta znam o tome.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            "On kaže da je negirao to, i da su me tokom razgovora odveli kod Bosančeve. Ona mi je naredila da odem u skladište u Borovom kombinatu i da se nigde ne smem micati. To je direktno naredila vojnoj policiji koja me je sprovodila i vojna policija me iz Vukovara bolnice odvela i predala .. Ivici ... koji je bio zapovednik skloništa u radničkom domu u Borovo naselju". Je li to tako ili nije?

ODGOVOR:

            Nije tako kao što vi pričate. Činjenica je da je on bio u tom skloništu u podrumu Borovog naselja. Ali sa njegovim hapšenjem i sa njegovim ispitivanjima nemam apolutno ništa niti sam ja uopšte o tome imala pojma.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li imate pojma o ovome što dalje piše, takođe u ovom sudskom zapisniku, kad je došao u prostoriju tamo gde su ih mučili, gde je bio taj Zdenko Stefančić. "Pored vrata na podu u toj prostoriji su bila nosila.Na nosilima je ležao Toma gipsar iz vukovarske bolnice. On je bio u bolničkoj pidžami, a preko njega ogrtač bolnički bio je ranjen". Zašto je on iz vukovarske bolnice prebačen u pidžami bolnice u zatvor, gospođo Bosanac. Jer po vašem nalogu ili nije?

SVEDOK:

            Ne. Nije niko, apsolutno, po mom nalogu prebačen u nikakav zatvor. Toma Jakovljević, koji je bio ranjen i amputiran, ranjen zbog granate, opet jugoslovenske vojske, nakon tretmana od tri nedelje, kada mu je bila primerna lečnička pomoć pružena je, kao i svi drugi ranjenici, a to je bilo dnevno po 15 do 20 njih, otpreman u rezervne bolnice i civilna skloništa. Tako je Toma Jakovljević upućen u "Borovo-komerc".

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Da li znate da je tog Tomu Jakovljevića u bolničkoj pidžami pronašao mrtvog njegov sin. Bio je izrešetan u predelu grudi.

SVEDOK:

            Pa, ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Radivoje Jakovljević, to je sin ubijenog Jakovljevića, kaže da je morao da pobegne iz Vukovara zbog opasnosti od likvidacije, da je 22. novembra u Borovu, naselju, u blizini dečijeg vrtića, u centru Borova naselja, pronašao na jednoj gomili, da su svi bili jedan preko drugoga i da je otac bio pogođen rafalnom paljbom u predelu grudnog koša sa više metaka, da je na sebi imao bolnički mantil.

SVEDOK:

            O tome ne mogu ništa reći jer to nisam ni videla ni čula.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kako je on mogao biti bez vaše dozvole odveden iz bolnice da bi bio streljan?

SVEDOK:

            Nije tačno. On nije odveden iz bolnice nego je upućen iz bolnice sa još 15 ranjenika koji su već izlečeni u rezervnu bolnicu "Borovo-komerc". Kako je on poginuo i kako se našao tamo, ja ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Recite mi, ovaj Tomislav Đuranec, pošto je to interesovalo juče gospodina Meja, šta je po nacionalnosti ovaj prvi lekar koji je davao izjavu, šta je po nacionalnosti Tomislav Đuranec?

SVEDOK:

            Ja to ne znam. Mislim da je Hrvat, ali ne znam. To morate njega pitati.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, on vas prilično optužuje. Da li vi tvrdite da je ovo što on vas optužuje  učinio pod pritiskom istražnog sudije vojnog suda ili da ovde ima nešto istine u tome što sam vam pročitao?

 

 

SVEDOK:

            Ja ne tvrdim kako je on to izjavio, pod kojom pritiskom, ja to ne znam. Ali, znam da nisam u ničijem hapšenju učestvovala, niti je išta od toga tačno, ja to negiram odlično.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas da se uvede ovaj zapisnik, sudski zapisnik kao dokazni predmet. To je zapisnik.

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, molim vas, samo trenutak. To je izjava svedoka data Vojnom sudu. Vi ste prvi koji ulaže prigovor ako se uvodi bilo kakva izjava i na osnovu nje se unakrsno ispituje. A isti princip mora da važi i za vas kao što važi i za tužilaštvo, zar ne? Ako želite da pozovete tog svedoka, možete to uraditi blagovremeno.

KVON:

            A izjava ovog svedoka, da li ćete to da uvedete?

MEJ:

            Pismena izjava svedoka koju ste spomenuli ranije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To je njegova izjava data na sudu.

MEJ:

            Ne, ne, ne razumemo se. Sada govorimo o izjavi koju je doktor Bosanac dala rukopisom, a vi ste to ranije spomenuli.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Izjavu doktorke Bosanac? Naravno da treba da uvedete. Smatram da treba da se uvede.

MEJ:

            U redu. Da li imamo kompletnu izjavu? Da li imate tu kompletnu izjavu a ne samo deo izjave?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Imam kompletnu.

SVEDOK:

            Ja, gospodine sudija, ja ne mogu o tome ceniti jer ja sam sada videla prvi put ovu hrpu papira. Ali, ponavljam, da sam ovu izjavu napisala u posebnim okolnostima, u zatvoru, kao zatvorenik srpskog logora.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U toj izjavi ...

MEJ:

            Samo trenutak. Da li je to sve što imate od te izjave?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To želim da kažem. Nije. Imam još ovde tri lista u vezi s kojima imam da postavim neko pitanje, pa ću vam ih onda dati, a onda je to cela izjava.

NAJS:

            Časni sude, tužilaštvo želi prvo da imamo čitavu izjavu pa da onda to fotokopiramo i zadržavamo pravo da se izjasnimo o tome da li je to prihvatljivo ili ne. I, kada smo razmotrili sva pitanja, sve odgovore svedoka koji se odnose na tu izjavu.

MEJ:

            Molim vas, kažite nam nešto o toj izjavi koju je svedokinja pomenula, želim da se to razjasni. Prvo, postoji izjava na osnovu koje optuženi unakrsno ispituje.

TUŽILAC:

            To nije prihvatljivo iz opravdanih razloga. Izjave van suda se obično ne prihvataju. Mislim da je bio jedan izuzetak nedavno kada je bila u pitanju izjava koju je uzeo istražitelj ovog Tribunala, a optuženi je hteo da se to uključi zato što je tu bilo jako mnogo detalja u vezi granatiranja i utvrđenja u odnosu na Dubrovnik. To je izuzetak opštom pravilu kada je u pitanju praksa ovog Tribunala. Sve druge odluke su bile uobičajene izjave na koje se oslanja optuženi da iznosi svoje tvrdnje nisu ništa vrednije kao dokazni materijal od samih tvrdnji dobijaju dokaznu vrednost tek ako se relevantniji svedok njih potvrdi kao deo izvođenja dokaza odbrane. Tako da te izjave, na osnovu kojih optuženi unakrsno ispituje ustvari spadaju pod ono opšto pravilo gde se te stvari isključuju. Ako napravimo jedan izuzetak kada su u pitanju ove izjave, gde će se to završiti, gde će nas to odvesti?

MEJ:

            Da. Nije obavljeno unakrsno ispitivanje u vezi tih izjava i mi smo konsistentno odbijali da prihvatimo izjave tužilaštva na osnovu kojih nije obavljeno unakrsno ispitivanje. Sada moramo da razmotrimo prihvatljivost po pravilu 92 bis.

NAJS:

            Da. Ako to postane relevantno, to će se morati razmotriti kada za to dođe vreme. Ovaj materijal, jednostavno, ne treba uvrstiti zato što nema dokaznu vrednost niti takav statut, jednostavno će samo opteretiti transkript.

MEJ:

            Izvolite, gospodine Kej.

KEJ:

            Bilo koja izjava koju je dala ova svedokinja unutar predmeta ovog suda ili bilo gde se može koristiti od strane optuženog prilikom unakrsnog ispitivanja i može, takođe, da se uvrsti u dokazni materijal na ovom suđenju. Možda je to relevantno ako se tu nalaze neke nedoslednosti ili bilo kakav relevantan materijal, ako je to sadržano u toj izjavi. Izjave drugih osoba koji navode incidente u odnosu na ovog svedoka i koji su dali na drugim mestima izjave o svojim kontaktima sa ovim svedokom, a to takođe optuženi želi da koristi, on ima pravo da predoči te izjave svedokinji i da od nje traži da na to odgovori. A, kasnije, tokom suđenja, može da odluči da li da pozove osobu koja je dala te prvobitne komentare u odnosu na ovog svedoka da i oni dođu i svedoče, ali je sasvim prikladno da on iznosi te izjave koje su dali drugi ljudi i da pruži priliku ovoj svedokinji da na to odgovori.

ROBINSON:

            Da, ali sama izjava ne bi bila uvršćena u normalnim okolnostima.

KEJ:

            Da, ne bi moglo da se uvrsti ako onaj ko je načinio tu izjavu nije tu, ali može da se koristi dokument da se on pogleda, da se vidi šta je rečeno tokom suđenja.

MEJ:

            To je prilično komplikovana distinkcija, gospodine Kej, zato što dokazni predmet pomaže, naravno, ako se na njega pozivate.

KEJ:

            Da, ali nam pomaže da vidimo gde idu pitanja optuženog.

MEJ:

            Da, ali on sam je sasvim u stanju da postavlja svoja pitanja na osnovu izjava, kao što je to i radio.

KEJ:

            Da, on može to da radi.

MEJ:

            Da, i onda nas to vraća na izjavu koju je ova svedokinja dala pod okolnostima koje je on opisao, i vi tvrdite da to jeste nešto što može da se uvrsti u dokazni materijal.

KEJ:

            Da, to je tačno.

MEJ:

            Gospodine Najs, ako nema nekog izuzetnog razloga mi jesmo spremni da onda uvrstimo ovu izjavu u dokazni materijal.

NAJS:

            Da, ako je to to, onda, u redu, napravićemo kopije i tako ćemo učiniti.

MEJ:

            U redu, mi uvrštavamo izjavu svedoka u dokazni materijal. Vratite to svedokinji zato što optuženi želi da joj postavlja pitanja na osnovu toga, a onda ćemo dati i druge strane i uvrstićemo to u dokazni materijal.

ROBINSON:

            Pre nego što nastavite, gospodine Miloševiću, hoću samo da vas pitam, gospođo, o vašem odnosu sa doktorom Đurancem koji je izneo sve ove optužbe protiv vas. U smislu bolničke hijerarhije, vi ste bili nadređeni gospodinu Đuranecu.

SVEDOK:

            Gospodin Đuranec uopšte nije radio u bolnici. Ja sam bila direktor Medicinskog centra "Vukovar" koji je imao bolnicu pod sobom i ambulante primerne zdravstvene zaštite. Ali, postoji posebna organizacija Dom zdravlja "Borovo" gde je gospodin Đuranec bio direktor.

ROBINSON:

            Da, shvatam. Vi s njim, znači niste imali radni odnos. U redu, hvala vam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A, utoliko gore, pošto on kaže da ste  lekove za Srbe koji su dolazili u sklonište, da ste mu naredili da ode u skladište u "Borovo-kombinatu" i da se nigde ne sme da miče, da ste direktno naredili vojnoj policiji koja ga je sprovodila i policija ga iz vukovarske bolnice odvela i predala zapovedniku Ivici Kaćušići, koje je bio zapovednik skloništa u radničkom domu u Borovu naselju. Dakle, on sve to tvrdi.

SVEDOK:

            Pa, to što vi pričate nema nikakve veze. To nije tačno. To apsolutno nije tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To je izjava.

SVEDOK:

            Može biti izjava, kakva god bila, ali ja govorim da ovo što ste sada pročitali uopšte nije tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ovo je sudski zapisnik o saslušanju ovog svedoka. Ne izgleda verovatno da ima razloga da govori neistinu. Hoćete da uvrstite ovo kao dokazni predmet ili ne, gospodine Mej?

MEJ:

            Mi smo već doneli odluku o tome, to neće da se uvrsti u dokazni materijal i čuli ste razloge. To je izjava van suda i mi to nećemo uvrstiti, ali možete da pozovete tog svedoka, to je vaš pravni lek, možete da pozovete doktora Đuraneca i onda ćemo čuti šta on ima da kaže.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

             Ovaj Toma Gipšar je bio radnik vaše bolnice. Je li tako, gospođo Bosanac?

SVEDOK:

            On je bio u mirovini.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            On je iz bolnice i u bolničkom odelu izveden iz bolnice i streljan.

SVEDOK:

            Ponovo vam ponavljam. On je bio u mirovini, on je dovežen u bolnicu kao ranjeni civil, umirovljenik koji je ....

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kako je ...

SVEDOK:

            Samo malo, da završim. Koji je operisan i koji je kao i drugi poboljšani ranjenici upućen u Borovo naselje u rezervno sklonište, jer svakoga dana je dolazilo po 90 novih ranjenika i mi smo one koji su poboljšani slali u civilno sklonište. To naselje, to sklonište u Borovom naselju je bilo najbolje. Imalo je vodu, struju, lečnički tretman i on je iz bolnice upućen tamo. O ostalim okolnostima, kako je on poginuo i šta se dogodilo ja ne mogu ništa reći jer ja to ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, jer su tamo upućivani ljudi da bi ih posle toga ovi vaši pripadnici iz Bora narodne garde izvodili odande i streljali?

SVEDOK:

            Nisu. Po meni nisu, ja ne znam o čemu vi pričate.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Njegov sin koji ga je našao u bolničkom odelu izrešetanog, našao je i svoju majku, takođe izrešetanu.

SVEDOK:

            Ja ne mogu o tome ništa reći kako su oni poginuli i šta se dogodilo. Ja znam da je njegov sin, čula sam to kasnije, bio na strani četnika, da je vršio različite zločine nad Hrvatima, ima veze sa ubistvima i na Ovčari, ali to sam čula. To ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Verovatno je ubio i svog oca i majku.

SVEDOK:

            E, to ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

 A, da li je poznato vama da je zapovednik bio Martin Sabljić u tom sabirnom centru gde je bilo dve i po hiljade ljudi, je li to znate ili ne znate?

SVEDOK:

            To nije bio sabirni centar, nego je to bilo sklonište u Borovu naselju gde smo mi organizovali bolnicu rezervnu, gde su bili lečnici, gde su se negovali i ranjenici i bolesni civili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A, dobro, da li vam je poznato ...

SVEDOK:

            I to nije jedino bilo. Bilo je najbolje to sklonište. Isto je tako bilo u radničkom domu, na ..... bilo je tako ... 12 skloništa, organizovanih, gde su se skrivali civili i gde god su upućivani i bolesni i lakše ranjeni ljudi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Onda je Đuranec odveden u soliter u Borovu naselju gde ga je saslušavao ovaj Zdenko Stepančić. Jeste li čuli za Zdenka Stepančića?

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne znate ko je Zdenko Stepančić?

SVEDOK:

            To sada prvi put ime čujem.

MEJ:

            Da li ste čuli to, molim vas, prevodioci traže da napravite pauzu između pitanja i odgovora, gospodine Miloševiću, molim vas da to imate na umu.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pošto vi ne znate za Zdenka Stepančića, iz toga treba da izvučem zaključak da vi niste predali te ljude Zdenku Stepančiću, koji je inače osuđen na smrtnu kaznu zbog zločina koje je vršio tamo.          

SVEDOK:

            Ja nisam nikad čula, niti videla, ni poznavala Zdenka Stepančića.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Mladen Ivanković kaže da se vama žalio kada su ga tukli pripadnici Zengi i psovali mu četničku majku. Psovali mu četničku majku zato što je Srbin. Udarali ga po licu, a da ste mu vi na to, kao njegova koleginica, odgovorili da su ti što to rade pravi heroji i da su oni borci za domovinu. I da su ga tukli zato što su kod njega našli kasetu gde su bile srpske pesme.

SVEDOK:

            To nije istina.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi, takođe, pretpostavljam, odbijate da uzmete i ovaj zapisnik koji se odnosi na saslušanje doktora Mladena Ivankovića i njegovo svedočenje, je li tako?

MEJ:

            Da. Da, da, iz istih razloga.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Je li tačno da ste mu zabranili, on je želeo da pobegne iz bolnice u okolnostima u kojima je bio, da ste mu zabranili da napušta bolnicu?

SVEDOK:

            Nisam zabranila samo njemu, ja sam zabranila kompletnom osoblju da napušta bolnicu iz jednog jedinog razloga, a taj je što je po bolnici okolo nje padala stalno kiša granata.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A to ste vi, znači, uradili radi njihove bezbednosti.

SVEDOK:

            Naravno. Petoro ljudi do tada je već poginulo iz bolnice. I niko nije smeo napuštati bolnicu bez moje dozvole. Ni vozila hitne pomoći kada je trebalo ići po ranjenike i tako isto i doktor Ivanković. Niko. Jer, čim izađeš van si mogao poginuti. Oni to nisu znali jer su bili u podrumu. Samo su mogli čuti kako trešte granate.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A, dobro, da li se sećate događaja koji opisuje šef hirurgije, vaš kolega, kada su jednog Srbina dovele Zengje, koji je imao povredu na glavi, da li se sećate da su ga tada, upravo po svedočenju ovog lekara, tukli baš u vašoj bolnici, pa se taj momak držao dostojanstveno, da je sve vreme ćutao i da su ga oni neprestano tukli iako je doveden tu kao ranjenik?

SVEDOK:

            To apsolutno nije istina. U našu bolnicu je dovedeno više ranjenika koji su bili srpski vojnici i svima je pružena najbolja moguća lečnička pomoć. Mnoge smo izlečili, neke nažalost nismo mogli kao ni ostale, ako su bili teško povređeni, ali da je bilo ko  ponižavan, to apsolutno nije istina. Ja znam o tome što vi pričate, iz napisa, iz nekih srpskih novina, kada smo se vratili 97. u Vukovar, doktor Ivanković nas je dočekao i rekao da je to sve, što pišu novine, da je on rekao, nije istina. Ako vi želite, pozovite ga, pa neka dođe tu na sud. Ali u bolnici apsolutno niko nije, zato što je Srbin, maltretiran, svakom ranjeniku je pruženo najbolje što smo mogli u datim okolnostima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A, da li znate da je taj momak, za koga vi kažete da nije čak ni tučen, te večeri likvidiran i bačen u Dunav, i da zato, takođe, postoje dokazi?

SVEDOK:

            Ne znam o čemu govorite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            O tome koga su dovele Zenge, tukli ga u bolnici...

SVEDOK:

            Ma nije niko doveo nikog u bolnici tu. U bolnici nije niko nikoga tukao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospođo Bosanac, da li je tačno, meni je bitno da vi odgovorite sa da ili ne, pa vi odgovorite šta god želite, to je vaša stvar.

            Da li je tačno da ste upravo vi iz knjige pacijenata iscepali list na kome je bilo navedeno njegovo ime po prijemu u bolnicu?

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            O tome svedoče oni koji su vodili evidenciju u bolnici.

SVEDOK:

            Ja nisam nikakav list iz knjige iscepala.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A, da li se sećate slučaja Nedeljka Turukava koji je bio ranjen u predelu noge i trbuha i koga je obrađivao upravo vaš kolega doktor Njavro i koji je namerno pustio vojnika da umre na stolu pa je iskrvario i nije mu pružio pomoć.

SVEDOK:

            Ne. Ne sećam se.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Je li to tačno ili nije?

SVEDOK:

            Nije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A, sećate li se Bobana, starog 19 godna koga je, takođe, operisao Njavro i koji je umro u toku operacije do koje je došlo, pošto su prethodno drugi lekari tražili da se on operiše ali je operacija odlagana u nedogled tako da kada je počela više nije imala nikakav izgled za uspeh.

            Da li se sećate tog Bobana koga ste takođe pustili da umre namerno?

SVEDOK:

            Nije istina. Niko nije pustio nikoga da umre namerno, ja se osobno ne sećam Bobana, tog Gačić Bobana, ali znam sigurno da su svi ranjenici lečeni jednako i da niko nije nikoga pustio namerno da umre.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da je ovaj Saša Jović pod prinudom zvao generala Rašetu na telefon?

SVEDOK:

            Nije. Ja sam ga pitala da li želi s njim razgovarati. Jer, ja sam Rašeti rekla da se nalaze u bolnici i vojnici jugoslovenske vojske i da svaki dan se gađa bolnica i on je rekao da ne može to verovati. Ja sam pitala Sašu Jovića da li želi s njim razgovarati, on je rekao da želi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Još jedan vaš kolega, Đorđe Kuzmanović, kaže da je 13. novembra u bolnicu doveden vojnik Ivica Nestorović iz Zrenjanina. Ali, vi lično u bolnicu niste hteli da ga primite već ste ga prepustili Zengama. Taj je mladić toga dana umro a njegov leš su Zenge spalile. Jer se sećate toga?

SVEDOK:

Ne. To nije istina, apsolutno. Ivica Nestorov nikada nije došao lečen u bolnicu. Ja, ne mogu se setiti, znam da su me to ispitivali i kada sam bila u zatvoru u Mitrovici. Bio je jedan vojnik koji je bio u "Borovo-komercu" primljen, ali nije mogao doći zbog blokade tenkova koji su bili na ulazu u bolnicu. Mislim da se taj zove Ivica Nestorov, ali nisam sigurna. To bi znao da potvrdi doktor koji je radio u "Borovo-komercu", ali ovaj nije nikada došao u bolnicu. Ja se ne sećam takvog imena. Mislim da je to taj što je u Borovu bio. Ali nije mogao doći, to je bilo 12 dana negde pre pada.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da su pripadnici JNA koji su dovođeni, da su dovođene TV ekipe da ih snimaju, a da su posle toga preko noći nestajali, da su im kreveti osvanjivali prazni, a da su ljudi završavali u Dunavu, kako su to svedočile medicinske sestre?

SVEDOK:

            Nije istina, apsolutno to što pričate se nije događalo u vukovarskoj bolnici nikad.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A, da li znate kako je ubijen Branko Stanković, on je bio pacijent u vašoj bolnici, je li vam poznato?

SVEDOK:

            Ne. Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jel vam nije poznato ni da je bio pacijent?

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vrlo dobro. Da idemo dalje. On je čak bio snimljen u emisiji HTV. Bio lakši ranjenik, ranjen u potkolenicu, ali je nakon toga ubijen. Ni to ne znate.

SVEDOK:

            Ne, a to ne znam, ovako. Ja moram reći da je u bolnicu "Vukovar" od 25. kolovoza do 20. studenog primljenog 2 250 ranjenika. Do 6.11. mi smo sve prijeme slali preko kompjutera telefaksom u ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospođo Bosanac, nažalost, postoji evidencija i vaša knjiga, vaša statistika, vaša evidencija o tome koliko je izvršeno operacija i ti vam se brojevi strašno mnogo razlikuju od onoga što vi tvrdite, ali ja na tome sada neću gubiti vreme.

SVEDOK:

            To bi jako bilo dobro da vi predate ovom sudu tu dokumentaciju koja je kompletna odnesena nakon okupacije bolnice i nalazi se u VMA. I to bi bilo dobor da ovaj sud zatraži kao dokaz o vukovarskoj bolnici kompletnu dokumentaciju, operacijske protokole, to bi bilo dobro da sud zatraži.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas, da li je tačno, moramo da žurimo inače ....

SVEDOK:

            To su bitne stvari, gospodine Milošević, to su prave stvari. Tamo sve piše.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospođo Bosanac, ja mislim da sve što treba učiniti da se sazna istina treba učiniti.

SVEDOK:

            E, pa to bi bilo dobro.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Prema tome, i ta dokumentacija, itd., samo što, nažalost, ona je prilično suprotna onome što vi tvrdite.

SVEDOK:

            Samo vi nju dajte ovamo pa ćemo videti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ona nije kod mene da bi vam je dao.

SVEDOK:

            Pa, dobro, zatražite, vi to možete.

MEJ:

            Dajte da idemo dalje od ove rasprave. Samo trenutak, samo trenutak.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da su 17. novembra 91, dakle, neposredno pre ulaska JNA u bolnicu dolazili hrvatski gardisti i pripadnici MUP-a da bi se presvlačili u civilnu i bolničku odeću i da je njih oko 200 na taj način nastojalo da se izvuče iz okruženja? Je li tako ili nije?

SVEDOK:

            Nije tako. 17. novembra, u nedelju se pripremala bolnica za evakuaciju, pisala se dokumentacija, nalazi ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, gospođo Bosanac ....

SVEDOK:

            To nema nikakve veze s presvlačenjem. U bolnici se tako šta nije događalo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, kažete ne i, molim vas, idemo dalje.

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A, da li je tačno da je u bolnici bilo smešteno dosta pušaka i to u sobi za rentgen? Je li tačno ili nije?

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Da li je tačno da tih dana pred dolazak JNA, da se svuda u bolnici krilo oružje? Da ili ne?

SVEDOK:

            Ja to nisam dopustila niti imam znanje o tome.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li se sećate čoveka po nadimku Srna koji je dolazio u bolnicu a koji je tražio da se svi vojnici pobiju?

SVEDOK:

            Sećam se tog čoveka, ali nije tražio da se svi vojnici pobiju. Nije bar to meni rekao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A, je li tražio da se pojedini vojnici pobiju, ako ne svi?

SVEDOK:

            Ne. Ne. Od mene nije to tražio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači, nije tražio? Dobro. Da li je tačno da ste zajedno sa doktorom Njavrom, pošto ste vi i Njavro vodili, ustvari, ceo taj posao, pripremali medicinsku dokumentaciju gde ste kao u toj dokumentaciji držali pripadnike Zengi koji su bili poznati po zločinima u Vukovaru da biste ih zaštitili od odgovornosti. Da li se sećate tako ... ?

SVEDOK:

            Ne, to nije istina.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li se sećate broja umrlih sa ličnih karata gardista koji su proneđeni u bolnici a koji su inače živi?

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A, da li je tačno da je veče pred predaju, to govore svedoci koji su svojim očima gledali kako se Zenge presvlače, skidaju uniforme, oblače bele mantile, pretvaraju se, mnogi su čak stavljali gips na ruku da bi izgledali da su ranjenici, itd. Je li to tačno ili nije?

SVEDOK:

            Nije tačno. Nije se radilo o predaji bolnice nego evakuciji preko međunarodnog ..... koja nije učinjena kako treba.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jeste li vi bili ta osoba koja je Zengama predlagala da dođu u bolnicu i da se preobuku u bolničku garderobu?

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pripadnik Zengi, Hrvat, Skokić Miroslav koji je 9. maja 92. godine dao izjavu kao svedok kaže u svom iskazu da  1. oktobra 91. da je  bio u jednoj sali gde su mobilisani, da ste se vi pojavili i rekli da, evo vas citira: "Ko hoće da ide u proboj i ko neće da se preda neka ide iza zgrade opštine, a ko hoće da ostane može da ide sa vama u bolnicu gde će se presvući, gde će dobiti beli mantil i gde će biti uključen u jednu jedinicu za optuživanje bolnice. Taj događaj je neistinit, je li tako?

SVEDOK:

            Ne znam o čemu se radi.

MEJ:

            Da li se bilo šta tome slično desilo? Ovo je jedna vrlo široka optužba koju je izneo optuženi da je bilo pripadnika odbrane u suštini koji su se maskirali kao pacijenti. Ja moram da kažem da ne znam u čemu je relevantnost toga čak i ako je to istina, ne znam na koji način se time može opravdati ono što se desilo nakon preuzimanja i nakon što je pobijeno 200 ljudi. Ne znam, ali u svakom slučaju pošto je optuženi to pitao, obraćam se vama. Da li se bilo šta tome slično desilo?

SVEDOK:

            Ja ne mogu ovo što je optuženi tražio da povežem sa tim prezimenom, Skokić, ne znam uopšte ko je ta osoba. Evo, ovakva je situacija bila sa bolnicom. Postojala je grupa gardista koji su bili još od ranije od Jastreba zaduženi za sigurnost bolnice. To je bilo 8 ljudi na čelu kojih je bio jedan Tihomir Petković. Oni su bili zaduženi za sigurnost bolnice, za dovoz hrane, sanitetskog materijala, logističku podršku. Ti ljudi su bili u bolnici kada je bila organizovana evakuacija i oni su,  pod kojim okolnostima ne znam, i da li su već svi identifikovani, takođe ne znam.

MEJ:

            Hvala vam za to pojašnjenje. U transkriptu je napravljena greška. Ja nisam rekao 2 006 pobijenih, rekao sam više od 200. Izvolite, gospodine Milošević.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Mej, jeste vi već zauzeli sve svoje stavove o ovom slučaju pa na taj način objašnjavate kao što ste juče pitali svedoka ...

MEJ:

            Ne, ne, gospodine Milošević. Ne. Moram vas prekinuti, jer ovo je potpuno neprikladno zapažanje. Ja sam samo tražio da svedokinja pojasni svoje svedočenje. Ako vi želite da pojasnite svoj stav u vezi sa relevantnošću ovog pitanja, vi to možete da uradite. Ono što ja dovodim u pitanje je relevantnost toga da li su stražari bili obučeni kao pacijenti u civilnu odeću ili nisu. Ako želite da nam objasnite relevantnost toga, možete. A, da li to na bilo koji način opravdava ono što se desilo nakon toga, nakon što su ti ljudi odvedeni i pobijeni. Jer, to je ono čime se mi ovde bavimo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Stvar  je u tome što su tu prikrivani najveći zlikovci koji su izvršili masovne zločine u Vukovaru. Dakle, ne kako vi ovde u skladu sa vašim stavom govorite, branioci Vukovara, nego zlikovci koji su izvršili zločine u Vukovaru. O tome se govori. A, drugo ....

MEJ:

            Pa? Na koji način je to relevantno za ono što se desilo na čak i ako ste u pravu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Mej, što se mene tiče, za mene to uopšte nije ništa relevantno jer iz podataka koje ja imam, a koji su valjda i vama dostupni, Srbija nema nikakve veze sa Ovčarom, ja sam bio predsednik Srbije, ja pokušavam ovde da objasnim da ni JNA nema nikakve veze sa Ovčarom. Jer, JNA je obezbedila i omogućila evakuaciju hiljada ljudi odatle. Vi se sećate, gospođo Bosanac, evakuacije iz Vukovara pa .....

MEJ:

            Ne. Gospodine Milošević, morate da shvatite jednu stvar. Nije odbrana ako vi napadnete suprotnu stranu. Ja znam, jer to je sasvim jasno  da tako nešto radite, jednostavno da napadate Hrvate, ali ono što vi morate da shvatite, ratni zločin i zločin za koji se vi teretite u vašoj optužnici je ono što se desilo na Ovčari i to je suština, deo svedočenja se odnosi na to. Vi ste odlučili da potrošite deo svog vremena napadajući drugu stranu. Ali, mi moramo da znamo kakva je vaša odbrana u vezi sa ovim konkretnim događajem, ovim ubistvom, ili ovim ubijanjima. Ako imate daljih pitanja u vezi s tim, mi ćemo, naravno, saslušati ali nam ništa ne pomaže da vas slušamo tako što napadate drugu stranu. Svedok je odgovorio, ona je rekla, koliko ona zna, nije bilo kriminalaca ili bilo koga drugog ko bi se pretvarao da je pacijent. Ona je dala odgovor na to. Vi insistirate i dalje na tome i čini nam se da trošite uzalud vreme suda. Sasvim je jasno da je ona dala svoj odgovor i da se ništa drugo tome ne može dodati. Zašto ne idete dalje i ne iskoristite vreme koje vam je na raspolaganju. Ako želite da iznesete nešto u vezi s tim, mi ćemo to, naravno, saslušati.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

             Jel ja treba da dokazujem da nemam ništa sa Ovčarom ili oni koji su taj, čak nisam znao ni za taj naziv, ili oni koji tvrde da ja imam nešto s tim, treba da dokažu da ja imam nešto s tim. Na kome je teret ovde dokazivanja. Da li je vaša pretpostavka da su sve ove optužbe protiv Srba tačne i da treba dokazivati da to nije istina ili onih koji tvrde da su Srbi izvršili te zločine treba da dokažu da su oni izvršili zločine. Na kome je teret dokazivanja, gospodine Mej?

MEJ:

            Ne. Ne.

KVON:

            Gospodine Milošević, dozvolite da nešto dodam. Vi možda tvrdite da je JNA pokušavala da izvuče neke ratne zločince koji su bili među pacijentima. Ali kada svedokinja to negira vi ne morate da iznosite sve detalje pred ovu svedokinju. Vi možete kasnije pozvati svoje svedoke i uvesti dokaze putem tih svedoka i onda će veće doneti odluku o tome gde je istina i koju će težinu da prida kojem svedoku. Prema tome, molim vas, da idete dalje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Hvala vam, gospodine Kvon. Nije poenta u tome da li je JNA pokušavala da nađe zločince, poenta je u tome što je prikrivanje zločina saučesništvo u zločinu i da se ovde radi o prikrivanju izvršilaca najtežih zločina pa, prema tome, o saučesništvu u zločinu, a radi se naravno i o skraćivanju medicinske pomoći ranjenim Srbima i u ubistvima koja su navedena i od kojih sam samo neka pomenuo i tako dalje.

MEJ:

            To je upravo ono što sam rekao. Kuda će nas to odvesti osim toga što vi iznosite negativne argumente u odnosu na ovu svedokinju onome što vi trebate da se koncentrišete su pozitivni argumenti vi ne treba ništa da dokazujete ali ako vi tvrdite da JNA nije učestvovala u tome, onda tako nešto treba da iznesete pred ovu svedokinju da ona može da to čuje i da se time pozabavi. Molim vas da idemo dalje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas da li je tačno da tada kad ste svatili da postoji opasnost da ćete odgovarati upravo za zločine koje ste počinili da ste počeli da otkrivate vi Jugoslovenskoj narodnoj armiji ko pripada osoblju bolnice i ranjenim osobama a ko je vojnik zbora narodne garde. Je li to tačno ili nije.

ODGOVOR:

            Nije. Ja nemam uopšte šta da otkrivam jer je apsolutno to netačno. Da sam ja bilo kom uskratila pomoć. Ja sam je pružala svakome i to je tačno i za to postoji puno dokaza i među Srbima i među Hrvatima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, je li vam poznata evakuacija i to se onda nešto zvalo kao razmena. Ovo nije bila nikakva razmena kad je stotine autobusa iz Vukovara išlo preko dole čak do Bjeljine do dvorova pa onda gore prema Brčkom da se predaju hrvatskim vlastima vojnika civila, ranjenika i tako dalje. Je li vam poznata ta velika kolona koju je organizovala vojska da preda te ljude tamo u sigurnost. Je li znate nešto o tome.

ODGOVOR:

            Ja sam u to vreme bila u zatvoru u Srbiji, ali znam o tome da iz bolnice tada kroz dva dana preko Sremske Mitrovice predano 174 ranjenika i tako smo i krenuli tražiti ostale jer, nam je falilo još 260 od kojih smo za sada našli 200 ubijenih na Ovčari.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, nije vam poznato za veliki konvoj koji je zbog pucnjave s druge strane morao da pređe u Bosnu, da se zaustavi u Dvorovima pa onda išao ka Brčkom kako bi se ti ljudi predali u nadležnost hrvatskih vlasti ogroman broj ljudi. Je li vam poznat taj veliki konvoj.

ODGOVOR:

            Naravno da mi je poznat ... ranjenici .. većina Vukovaraca 2.666 je ostalo u logorima u Srbiji. Vi kažete da nemate ništa sa Vukovarom, a u logorima u Srbiji je pretučeno i uništavano .... ljudi to vi znate.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospođo Bosanac, samo bi se osvrnuo na ono što ste juče pomenuli moje ime i rekli da ste hteli da tražite od gospodina Miloševića da se ljudi puste. Ja prvi put to čujem, a da li je vama jasno vi ste bili u vojnom zatvoru, vi ste bili u nadležnosti vojnih vlasti da svi ti ljudi nisu bili ni dejure, ni defakto u nadležnosti organa Srbije već isključivo u nadležnosti organa jugoslovenska narodne armije kao i vi. Jugoslovenska narodna armija nije organ Srbije nego organ Jugoslavije. Nijedan od tih vaših zatvorenika koji su odvedeni u razne sabirne centre u nadležnosti organa Srbije. Je li vama to jasno?

ODGOVOR:

            Gospodine Miloševiću, ja ne znam da li je vreme i mesto da se podsećamo na to da u to vreme vreme onaj ko je bio idejni vođa sveta, idejni pokretač izvršitelj svega ste bili vi,  .... dopustili da međunarodna zajednica 18. kako je i dogovoreno ušla u Vukovar da ste samo telefonom nazvali Šljivančanina ne bi bilo ubijenih. Dosta je bilo ubijenih granatama JNA i to je ratni zločin. Granatama JNA ubijeno je tisuću i tristo ljudi, da ste. međunarodnoj zajednici da uđe u Beograd, da je ušla i .. Vens da su ušli u bolnicu i da su tamo ostali onda se ne bi dogodila Ovčara i ne bi se dogodili logori. Ali je vama bio cilj da se dogode logori, da se dogodi Ovčara da bi dokazali da je Vukovar i pola  Hrvatske velika Srbija.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, gospođo Bosanac, vidim da ste izvanredno savladali istoriju ali ne čini li vam se da je idejni vođa svega tog zločina i tog suludog rata i tog strašnog zločina na Vukovaru ista ona svest koja je 40 godina prošlog veka zavila u crno pola čovečanstva.

MEJ:

            Doktorka Bosanac ,sada se jako udaljavamo od vašeg svedočenja. Molim da se vratimo. Izvolite, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            (isključen mikrofon)

MEJ:

            Ne, to je jako daleko od ove svedokinje, ako nemate ništa drugo da joj iznesete, vreme vam ističe.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U tom drugom konvoju koliko je bilo?

ODGOVOR:

            Iz Vukovara je prognano 22.260 ljudi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A to znači ovi što su evakuisani uz prisustvo ovih evropskih posmatrača, Međunarodnog crvenog krsta da bi im bila pružena pomoć da su oni tu prognani i da je JNA vršila akt proganjanja time što ih je upućivala na bezbedna područja. Je li to vi tvrdite.

ODGOVOR:

            Granatiranje, ubijanje po vašim nalozima etničko čišćenje ... međunarodna zajednica u oktobru 91, kad je došao Vens prvi put u tadašnju Jugoslaviju, da dođe u Vukovar i da zauzme situaciju i onda bi mnogi ostali živi. Vukovar je već dopola bio srušen, ali makar ne bi bilo ubijanja. A vama je bio cilj da se ubiju, da se očiste i da to ..

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da se ne bavimo tim besmislicama kome je šta bio cilj, na to ćemo doći kad budu ozbiljne stvari u pitanju. Recite, molim vas, otkud vama uopšte ideja da JNA ima neke veze sa Ovčarom kad je JNA upravo sve te ljude koje je izvlačila odatle slala na bezbedne prostore, neke naravno u zatvor za koje se sumnjalo da su učesnici zločina kao što ste vi.

ODGOVOR:

            To je apsolutno netačno, a jugoslovenska vojska je za mene odgovorna, jer je major Šljivančanin ušao u bolnicu 20. ujutro doveo je oficire vojno medicinske akademije doktore i rekao, doktorice Bosanac više niste  nadležni bolnica je sada pod ingirencijom vojno medicinske akademije JNA. Posle toga su ranjenici i osoblje odvedeni u ... ubijeni na Ovčari. Prema tome, za mene za taj zločin odgovoran major Šljivančanin vojno medicinska akademija koja je dopustila da se ranjenici streljaju na Ovčari. Ranjenici su streljani moj svekar stara i bolesna osoba je streljan prostrelnom ranom glave i ubijen.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospođo Bosanac, da ne ulazimo u te detalje.

MEJ:

            Molim vas govorite jedno po jedno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Streljanje ljudi, bez obzira da li su vojnici ili civili, može da bude vojnik da je zarobljen, on je ratni zarobljenik, zločin ga je ubiti ili maltretirati, to niko ne opravdava. Ja samo ovde razjašnjavam pitanje da to nije učinila JNA i da su to vaši lokalni sukobi i mržnja koju ste raspirivali u vreme kad je to novo rukovodstvo došlo na čelo Hrvatske, a na to ćemo doći. Molim vas.

MEJ:

            Možete odgovoriti na to pitanje ponovo. Optuženi tvrdi da to nije uradila JNA. Koliko je vama poznato da li je JNA bila prisutna u bolnici, da li je to ono što vi kažete da su oni učestvovali u tome da su ušli u bolnicu kada su pacijenti odvođeni iz bolnice. Da li je to vaš stav.

ODGOVOR:

            Jeste ušla u bolnicu 19. novembra 1991 godine.

MEJ:

            Izvinjavam se što sam vas prekinuo samo da bi nama bilo jasno ogovarajte kraćim pitanjima, ali izvan toga vi naravno ne možete da svedočite jer ste vi u stvari lično bili uhapšeni.

ODGOVOR:

            Ali sam bila ujutro 20. u 7,00 sati kad je major Šljivančanin rekao da više nije bolnica pod mojom nadležnošću nego pod Vojno - medicinskom akademijom. To je bilo 20. ujutro u 7,00 sati. Ranjenici su u 10,00 sati izvedeni i odvedeni na Ovčaru.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I Vojno - medicinska akademija je izvela i pobila ranjenike?!

ODGOVOR.

            Ja ne znam ko je, ona je dopustila, Vojno - medicinska akademija i major Šljivančanin su preuzeli bolnicu. Oni su odgovorni, a ko ih je pobio ja to ne mogu znati, ja nisam bila tamo. Ali vi znate.

MEJ:

            Mislim da ne trebamo dalje da insistiramo na ovom pitanju u ovoj raspravi. Čuli smo svedočenja ove svedokinje i to je onoliko koliko ona može da kaže, a na nama će biti da donesemo procenu nakon što čujemo druge dokaze i druga svedočenja kojih bude. Sada ćemo napraviti pauzu, a nakon toga, gospodine Miloševiću, vi imate 15 minuta. Pauza 20 minuta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Mej, prilično smo vremena izgubili na ona objašnjenja oko ovih vaših proceduralnih pitanja, pa mislim da bi bilo red da mi povećate vreme koje mi je potrebno.

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, u svakom slučaju ja sam napravio grešku Vi imate prilično više vremena, čak možda čitav sat. Ja sam rekao da imate dva sata ukupno da tako sad ste potrošili sat i po. Dakle imate još pola sata.

pauza.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospođo Bosanac, vi niste bili prisutni u Vukovaru kad je civilna vlast preuzela kontrolu nad Vukovarom i širom okolinom. Je li tako?

ODGOVOR:

            Ne znam koja civilna vlast.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Civilna vlast koja je tamo tada formirana.

ODGOVOR:

            Kada?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Posle pada Vukovara, ne znam tačan datum, ali civilna vlast je tada preuzela kontrolu.

ODGOVOR:

            20. novembra 1991. godine sam ja odvedena u zatvor u Sremsku Mitrovicu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Upravo to konstatujem. Vi niste bili dakle tamo kad je civilna vlast preuzela kontrolu nad Vukovarom. Dobro, da li je tačno da ste nakon dolaska na čelo bolnice formirali ratni štab, krizni štab gde ste bili vi i još nekoliko ljudi.

ODGOVOR:

            Tačno, ja kad sam postala direktor bolnice prihvatila sam tu funkciju ukoliko mi žele pomoći ljudi koji su do tada obavljali važne dužnosti. To je bilo odobrenju ministra zdravstva i u tom kriznom štabu je bio doktor Mladen Ivanković, doktor Đorđe Kuzmanović, doktor Leopold ... gospodin Krstić Negovan to, je bio krizni štab koji sam ja formirala i glavna sestra.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Evo ja imam odluku ovde o formiranju kriznog štaba i ona je po spisku doktor Vesna Bosanac, Lepold ... Ivanković, Krstić Negovan, Danijel ... Amalija, Lipovčević Miroslav, Cenić Jožefina, doktor Ivica Matoš i ... Tomo. Kao što vidimo, jedan je Srbin, taj Mladen Ivanković, u kriznom štabu.

ODGOVOR.

            Nije istina, više Srba. Ako želite prebrojavati možemo ići redom, ja ću vam reći.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja vas zato pitam pošto, koliko ja imam podatke, vi ste uglavnom otpustili, posmenjivali Srbe koji su bili na funkcijama.

ODGOVOR:

            To nije tačno. Nijedan Srbin nije sa funkcije smenjen.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, smenjen je direktor bolnice i postavljeni vi na njegovo mesto.

ODGOVOR:

            To je voljom doktora Popovića, on je sam dao ostavku, i mene izabrao Radnički savet.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, vi tvrdite da je doktor Popović sam dao ostavku a vas izabrao Radnički savet.

ODGOVOR:

            Da,

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Evo ja ovde imam originalni dokument pa molim da se on sačuva pošto je zaista original, a ne fotokopija. "Medicinskom centru za predsednika Radničkog saveta Vukovar, predmet zahtev za razrešenje dužnosti ravnatelja doktora Rade Popovića" I potpisuje ministar prof. dr Andrija Hebrant, ministar zdravlja Hrvatske. Kaže o tome obavestiti SO Vukovar. Evo pogledajte ovo. Prema tome, ne radi se o ostavci nego se radi o zahtevu za razrešenje od strane ministra zdravlja, a onda ste vi postali direktor. Evo možete da pogledate ovaj dokument.

ODGOVOR.

            Mogu da ga pogledam ali ga ja do sada u svom životu nikada nisam videla. Kao što i sami kažete taj dokument je prosleđen SO. Ja sam čula za to ali ga nikad nisam videla, nevezano sa tim doktor Popović je dao ostavku. Ako želite možete pozvati kao svedoka pa ćete čuti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Je li to orginalni dokument?

ODGOVOR:

            Ja ne znam ja prvi put ovaj dokument vidim sada.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Je li piše na njemu zahtev za razrešenje upravnika bolnice, odnosno, kako kažete. U ravnatelja?

ODGOVOR:

            To piše ali je to upućeno za predsednika Radničkog saveta. Ja ponavljam da ja nisam videla do tad ovaj dokument do sada. To je verovatno doktoru Stanimiroviću upućeno.

MEJ:

            U redu da li želite da se to uvrsti u dokazni materijal?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Mej, inače povodom onoga što je tvrdio gospodin Najs da je pravljen izuzetak, ja želim da vas podsetim da kad je ovde bio saslušavan zaštićeni svedok iz zapadne Slavonije, funkcioner iz zapadne Slavonije, onda ste uvodili kao dokazne predmete i razne beleške iz policijskih stanica. Jer je onda zauzet stav da eto dolaze od državnog organa, a ovde nije reč ni o policijskoj stanici ni o bilo čemu nego o sudskim zapisnicima, sudske zapisnike niste hteli da uzmete kao dokazni predmet.

MEJ.

            Da, mi smo već odlučili o tome a ovaj dokument se uvršavata u dokazni materijal i molim da mu se da sledeći broj. Sekretar me podseća da smo dobili rezolucije koje smo juče tražili i dokument očigledno treba da se prevede pre nego što se uvrsti i daćemo tom dokumentu sledeći naredni broj nakon što se da broj rezolucijama.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da ste vi u nekakvom dopisu od 13. oktobra 1991. godine, koliko ja imam u svojim podacima, lično znači, pisali Graniću, potpredsedniku Vlade. Između ostalog kažete "u slučaju napuštanja i jednog vozila pa i sanitetskog iz kasarni" smatraćete da je to agresija na liniju odbrane i svako vozilo i biće uništeni. Je li to tačno.

ODGOVOR.

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa pošto nije tačno...

ODGOVOR.

            Ja ne znam o čemu vi pričate.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pošto ne znate o čemu pričam evo vam, gopođo Bosanac, vašom rukom pisan dokument prof. Graniću potpredsedniku Vlade o evakuaciji tako dalje i kažete šta je smešteno u .. punu rezervista i četnika pa onda u slučaju napuštanja jednog vozila pa i sanitetskog iz smatraćemo to agresijom na liniju odbrane i svako vozilo i  biće uništeno iz centra Vukovar, Bosanac Vesna, vaš rukopis, vaše pismo rukom pisano. Hoćete da pogledate to?

ODGOVOR:

            Verovatno se radi o okolnostima oko organizacije konvoja " lečnici bez granica" koji  je trebao doći u vukovarsku bolnicu 12. oktobra.

MEJ:

            Pre nego što nastavite, svedokinja treba da pogleda pismo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Molim vas, kažete "napuštanje i jednog vozila pa i sanitetskog smatraćemo agresijom na liniji odbrane i svako vozilo  biće uništeno". Vi kao upravnica bolnice to pišete potpredsedniku Vlade. Je li to vaše pismo?

ODGOVOR:

            Ovo nije moje pismo niti je ovo moj rukopis. Ja ovo sad prvi put vidim. Ja ne znam ko je ovo pisao. Kao što vidite iz mojih ranijih pisama i dopisa uopšte nije moj rukopis niti je to moj potpis.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To može da se proveri, jer tu piše Bosanac Vesna ...

ODGOVOR:

            Piše, ali ovo pismo je mogao bilo ko da napiše, inače ovo na papiru vidim tu gore piše Borovo, ja nisam uopšte koristila ove notese. I ne znam ko je ovo pisao.

MEJ:

            Dajte nam da pogledamo to.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Što ste pisali pismo zvanično, pisali ste ga štampanim slovima.

ODGOVOR:

            Ne, nije istina, ja ne pišem tako štampanim slovima. To nije moj rukopis.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            To se može lako ustanoviti.

ODGOVOR:

            Naravno, to nije moj rukopis i to nisam ja pisala. Ne znam ni ko bi to mogao napisati.

MEJ:

            Ovaj dokument treba obeležiti i dati mu identifikacioni broj ali ne treba da se uvrsti sada zato što svedokinja poriče da je napisala taj dokument i tužilaštvo naravno treba da pogleda taj dokument.

TUŽBA:

            Naravno pre nego što sednem želim samo da kažem da nam optuženi treba dati najbolji original koji ima, možda poseduje sam original. Znamo da on ima jedan drugi original.

MEJ:

            U redu da se da identifikacioni broj ovom dokumentu, a gospodine Miloševiću čuli ste šta je rekao gospodin Najs. Molim vas ako imate orginal daćete nam ga.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste na saslušanju 9. decembra...

NAJS:

            Izvinjavam se što prekidam. Ne prvi put kad govorimo o proceduralnim pitanjima i kada to ne odgovora optuženom on onda odbija da odgovori na to. Ipak on učestvuje na ovom suđenju da li to želi da prizna ili ne, i ako ga veće zamoli ili upita da li ima original ja uz dužno poštovanje pozivam Sud da pozove optuženog da odgovori. Zato što ako se radi o dokumentu koji možda je falsifikat jako je važno da relevantne strane to jest sud i tužilaštvo imaju što pre pristup tom dokumentu.

MEJ:

            Pošto je postavljeno pitanje i na to da li on ima original, ja sam mislio da je odgovor bio jasan. Ali da budemo sigurni. Gospodine Miloševiću da li vi imate original ovog dokumenta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ovo što imam to sam vam dao, a proveriću da li je mojim saradnicima dostupan i original samog dokumenta.

MEJ.

            U redu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste 9. decembra 1991. godine saslušavani i u prisustvu branilaca objasnili da ste kontaktirali sa Miletom Dedakovićem Jastrebom. Maločas ste ga i pomenuli, da je postavio straže okolo. Je li to tačno.

ODGOVOR:

            Jeste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jesu li vama poznati zločini koje je Dedaković u čitavom dugom vremenskom periodu izvršio nad srpskim civilima i stanovništvom u Vukovaru u celini, Mile Dedaković Jastreb.

ODGOVOR.

            Nisu mi poznati nikakvi zločini koje je Mile Dedaković učinio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ste imali podatke o broju Srba u sabirnim centrima. Da pomenemo samo onaj koji je vodio Marin Sabljić, koji je sam priznao najteže zločine koje je izvršio u Vukovaru. Da li nešto znate o tome.

SVEDOK:

            Ne, nemam nikakvih podataka da je bilo ikakvih sabirnih centara. Kao što sam rekla bilo je civilnih skloništa gde su bili svi ljudi. I bolesni i stari, i civili svih nacionalnosti. Sabirnih centara ne znam da je bilo u Vukovaru. Ne znam šta mislite pod sabirni centar.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Evo ja ovde imam rukom pisanu izjavu Sabljića Martina, rođenog 19. 39. itd. "Istine o događajima u civilnom skloništu, Komerc i Nova obućarna, Kombinat Borovo", govori o upozorenjima vojne policije, odnosno Zbora narodne garde, raspored da bude zapovednik civilnog skloništa, povećavao se stalno broj prisutnih.

SVEDOK:

            Ne znam zašto mi to govorite. Ja o tome ne znam ništa. Martina Sabljića sam poznavala, poginuo je u saobraćajnoj nesreći, ne znam tačno kada. Poznavala ga jesam ali ne znam, znam da je bilo isto u logoru i da je pod prisilom dao mnoge izjave. Šta tačno ne znam i ne zanima me. Ja sa tim zaista nemam nikakve veze.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            On kaže tih dana se samo povećavao broj prisutnih, evidenciju je vodila po prezimenu Leventić, ime ne znam, a te podatke je davala Bosanac Lavoslavu, to je vaš suprug, jel tako.

SVEDOK:

            Ja sam Bosanac, Lavoslav je moj suprug.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa onda objašnjava da je MUP-ovac koji je pitao da li je zapovednik skloništa tražio knjigu evidencije građana, stavio pištolj na sto, lupao i rekao tražim za dve minute da mi izvadite mlađe muške osobe jer meni je svejedno koga ću da ubijem a nećete ovde nikoga kriti. I onda govori o ubijanju.

SVEDOK:

            Ne znam zašto to meni govorite. Ja o tome ne znam ništa.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Zato što je podatak...

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, nema svrhe pitati svedokinju o tome osim ako ona ne zna nešto o tome. Ali o skloništu ne zna ništa tako.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa zna koliko, pošto ovaj kaže da su podaci davani njenom suprugu. Pa sam pretpostavio da nešto zna. Da li želite ovu izjavu da uključite ili nećete, pretpostavljam da nećete.

MEJ:

            Ne, ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

 Jel vam poznato da je vaš suprug primao novac od ovih pripadnika ZNG za te aktivnosti.

SVEDOK:

            Ne, apsolutno neistina. To je sigurno da ništa nije primao novca.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Samo da vidim.

KVON:

            Doktorka Bosanac, dok gospodin Milošević traži svoje pitanje, da li su vašeg muža takođe zvali  Lav?

SVEDOK:

            Lav, da.

KVON:

            A gde je on tada radio?

SVEDOK:

On je građevinski inžinjer koji je zaposlen bio u Fabrici"Borovo". Za vreme rata oni su takođe radili koliko su mogli, ono što je srušeno su popravili, recimo pekaru koja je pogođena granatom i zapalila se, popravili. Tako stalno su imali tu jedinicu koja je radila, koja je osiguravala dotok struje, vode i u bolnicu i u ta civilna skloništa i tačno je za ....u tom skloništu Komercu u kojem je bila velika prostorija dobro opskrbljena strujom i vodom i gde je bilo gotovo 1.000 ljudi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Evo ja imam ovde original.

KVON:

            Samo trenutak. U Borovo naselju da li je u neko doba major Šljivančanin od vas tražio da napišete pismo svom mužu.

SVEDOK:

            Kad je došao major Šljivančanin u bolnicu ja sam upozorila da je tamo resorna bolnica i da treba evakuisati ranjenike. Ali je to bilo sasvim na drugi način. To je novosadski korpus zauzeo, ta velika zgrada Borovo Komerc, možete tu videti na jednoj od slika u ovoj mojoj knjizi je bila 19. okupirana od tenkova. Tenkovi su u nju gruvali do potpunog uništenja i urušavanja i onda su bombe zapaljive bacili u to sklonište tako da su se i bolesnici i ranjenici i osoblje, tamo koje je bilo skoro podavili. Moj suprug je sa nekima izašao van sa belom zastavom, tražio da prestanu ubijati i oni su skoro 6 sati udarali tenkovima po toj zgradi da je potpuno uruše.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, možemo li da nastavimo?

KVON:
            Moje pitanje je bilo da li je major Šljivančanin od vas tražio da svom mužu napišete pismo. Možete da odgovorite sa da i ne.

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pošto tvrdite da vaš suprug nije primio novac od ZNG, evo ja ovde imam isplatnicu originalnu, a ovaj sa ovog bloka isplatnica zaplenjenog kod njih daću vam original, a  zadržaću za sebe kopiju koja ide pod indigo. Isplatnica milion i sto hiljada, Bosanac Lavoslavu i potpis vašeg supruga 16. oktobra 91. godine da je primio taj novac. Evo možete da pogledate i da kažete jel ovo potpis vašeg supruga pošto ste maločas rekli da nikakva novac nije primio.

SVEDOK:

            Mogu li odgovoriti na ovo pitanje, gospodine Milošević? Mogu li odgovoriti?

MEJ:

            Da, izvolite, pogledajte dokument koji vam se pokazuje i onda odgovorite.

SVEDOK:

            Ovde na ovom dokumentu piše isplatnica broj 31/91, milion i sto deset hiljada dinara, Bosanac Lavoslav, isplata za Borovo u Vukovaru 16.10.91. godine. Na ovaj način je služba društvenog knjigovodstva tadašnja, odnosno banka isplaćivala novce za sve radnike Kombinata "Borovo". Moj muž je bio nadređen tim inžinjerima i civilnoj logističkoj grupi i verovatno se radi o toj isplati i ovo jeste potpis moga muža. Radi se o isplati plata za njegovu inženjersku grupu. Piše ovde dole isplata za Borovo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas da uvedete to, pošto nije sporno da je to priznanica...

SVEDOK:

            To je isplatnica.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Isplatnica, priznanica

MEJ:

            Dajte da to pogledamo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Svedokinja je potvrdila da je to potpis njenog supruga.

SVEDOK:

            Ja mislim, ne znam. To se mora on pitati ali ovaj potpis liči na potpis moga supruga.

MEJ:

            U redu. Molim da se dokumentu da  broj.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste govorili o dvorcu grofa Elca. Da li je tačno da ste vi bili upoznati da se taj kulturno-istorijski spomenik koristi ne samo kao skladište ZNG već i kao mesto sa kojeg se otvara vatra na JNA.

SVEDOK:

            Ono što znam o muzeju grofa Elc, to je da je još polovinom avgusta 1991. godine deo dvorca potpuno uništen. Ljudi koji su tamo radili su zarušeni u granatama. Jedan moj lekar Siniša Tevarević je išao tamo na intervenciju, pogodilo je granata i njegov sanitetski auto. Muzej je uništen isto i kao celi Vukovar...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ja imam ovde dopunu izjave dr Vesne Bosanac, opet pisanu vašom rukom, sada za vreme rata 8. do 11. govorite o mesecima 91. "u dvorcu je garda imala mislim neko svoje skladište i prostorije. To sam ustanovila u avgustu interesujući se kod glavnog štaba saniteta hrvatske vojske i posle pomoći u sanitetskom materijalu i navodnom meni poslato dva kamiona a ništa nije stiglo" itd. Pa onda imate i crtež kako izgleda, šta je u parku, dvorac, TO opština, puške, skela, gde je garda. To su vaše skice

SVEDOK:

            Ne bih znala o čemu govorite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Evo sad ću vam dati.

SVEDOK:

            Dajte.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A ovde govorite i o gimnaziji, da je i u gimanziji bilo isto tako jedna baza ZNG.

SVEDOK:

            Šta je vaše pitanje u vezi sa tim?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U vezi sa dvorom grofa Elca kao i u vezi sa bolnicom...

SVEDOK:

            U vezi sa gimnazijom?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, jesu li imali bazu i u dvorcu grofa Elca, koji je bio spomenik kulture i u gimnaziji, koja je znači obrazovna ustanova.

SVEDOK:

            Gimnazija?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je to tačno ili nije.

SVEDOK:

            Ne, ja ne znam o tome ništa i za vreme rata nisam bila niti u dvorcu, niti u gimnaziji.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ali vi govorite...

SVEDOK:

            Napominjem da gimnazija nije zdravstvena ustanova niti je bila.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kažem da je obrazovna ustanova. Kaže "za gimnaziju sam čula da je bilo skladište ZNG".

SVEDOK:

            To sam čula ali nisam videla.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A, niste videli. Dobro.

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, svedok treba da pogleda taj dokument iz koga vi citirate. Onda ćemo uvesti izjavu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Izjava pisana vašom rukom.

MEJ:

            U redu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I skice koje ste napravili o zengama.

SVEDOK:

            Jeste, ovo je dopuna izjave koja sam isto kao i prethodnu izjavu radila u zarobljeništvu u Sremskoj Mitrovici pod posebnim okolnostima i pod pritiskom. Ovo jeste moj rukopis i to ja jesam pisala.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I te skice ste vi napravili.

SVEDOK:

            Samo malo  da pogledam, nisam sigurna. Da, ovo sam ja radila skice, samo da vidim šta ste vi tu sve priložili. To je dopuna izjave koju sam ja pisala u zarobljeništvu u Sremskoj Mitrovici.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, je li sporno da je garda imala svoje baze i u dvorcu Elca i u gimnaziji.

SVEDOK:

            Ja ne znam. Rekla sam da sam o tome čula a nisam videla.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa vi ste čini mi se ovde napisali te činjenice, što znači da su i gimnazija i taj dvorac pretvoreni u vojne ciljeve kao uostalom i vaša bolnica

SVEDOK:

            Nije istina, gospodine Miloševiću, to nije tačno. Ja sam tu napisala da sam čula da je tamo bilo gardista ali to nema nikakve veze sa bolnicom i nema opravdanja nikakvog. Pred svetom i pred javnošću da je bolnica urušavana granatama svakoga dana, to nema opravdanja. Ja ne znam. Vi to ne razumete i nećete da shvatite a toje vaš problem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja samo želim da ustanovim je li to bio vojni cilj ili nije.

SVEDOK:

            Bolnica nije bila nikakav vojni cilj, bolnica je bila obeležena sa crvenim krstom i to na dva mesta. Tamo su se lečili ljudi svih nacionalnosti najbolje što smo mogli a nismo mogli bolje zato što ste vi organizovali blokadu Vukovara i što ste bolnicu gađali granatama i bombama svakoga dana.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je jedinica...

MEJ:

            Samo trenutak, molim vas. Dr Bosanac molim vas da ovo ne svodite na lični nivo za sada. Gospodine Miloševiću, odlučili smo da vam damo 40 minuta. Što znači da vam je ostalo još 10 minuta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa onda moram mnogo pitanja da preskočim. Jeste li vi u toj izjavi svojom rukom napisali da ste čuli o leševima koji plove Dunavom i da još dugo nećete jesti fiš od ribe iz Dunava.

SVEDOK:

            Verovatno da jesam, ne sećam se tačno šta sam napisala. To je 16 strana izjave ali to sam čula.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa ja sam vam postavio pitanje o ubijanju, između ostalog i bolesnika iz vaše bolnice koji su posle toga bačeni u Dunav.

SVEDOK:

            Ja o tome ne znam ništa. I to nije tačno da su bolesnici iz moje bolnice ubijeni. Iz moje bolnice niko nije ubijen i niko nije bačen u Dunav.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa nije u bolnici ubijen možda, ali je iz vaše bolnice ubijen. Ja sam vam naveo nekoliko primera.

SVEDOK:

            Ja vam govorim ponovo da o tome ja nemam nikakvog saznanja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate da su uz dvorac bile lansirne rampe iz kojih su ispaljivane rakete na jedinice JNA u Vukovaru.

SVEDOK:

            Ne znam i ne verujem jer ja bih to videla i čula. Nikakve lansirne rampe nisu postojale, ja bar nisam videla.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je kapela Elcov dvorca bio centar za ubijanje Srba posle saslušavanja i isleđivanja?

SVEDOK:

            Nije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li znate da je svuda oko dvorca bilo minobacača i mitraljeskih gnezda odakle se pucalo

SVEDOK:

            Nije, ja sam prolazila često onuda i nikada nisam nijednu videla da se odande puca.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate da se u kapeli dvorca ljudi ubijani strujom, a potom bacani u Dunav?

SVEDOK:

            Nije, ne znam niti, kapela dvorca Elca znam gde je bila i pored nje je iskopana jedna grobnica gde smo mi pokapali ljudi ubijene granatama i to sam ja ovde nacrtala na ovim skicama. Tamo nije niko nikoga ubijao, nije bilo ni struje niti ikoga u toj kapeli.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa dobro, pa i vaš Marin Vidić kaže u svojoj izjavi da su civili odvođeni na Dunav i tamo ubijani i bacani u Dunav.

SVEDOK:

            Ono što kaže Marin Vidić ja ne znam, ja znam samo da je on isto bio u logoru pod torturom i da je on možda davao izjave pod prisilom. Ja lično ne znam šta je on izjavio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, vi ste napisali u svojoj izjavi i to ste ovde i pročitali da vi niste bili pod torturom, naprotiv da su prema vama postupali vrlo humano, pažljivo, korektno

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, već smo se time bavili, već ste nam skrenuli pažnju na to.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa rekla je takođe kao da je bila pod torturom.

SVEDOK:

            Jesam.

MEJ:

            Nije tako rekla. Te dve stvari su prilično drugačije. Molim vas idite dalje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nije tačno da ste u razgovoru sa posmatračima misije EZ koji je sa vama obavljen kada ste bili uhapšeni  rekli da je JNA evakuaciju izvršila korektno i da predstavnici Hrvatske nisu imali nikakve primedbe i vi to niste komentarisali. Je li tako ili nije.

SVEDOK:

            Pa nisam to mogla izjaviti kada sam bila uhapšena. Ja uopšte ne znam kako je izvedena evakuacija u to vreme. Ja sad znam kad sam čula kasnije ali kad sam bila uhapšena, ja uopšte ne znam kako je bila izvedena evakuacija.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi kažete da ste od Međunarodnog crvenog krsta zahtevali da bude prisutan tokom ove evakuacije, jel tako.

SVEDOK:

            Jeste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A jeste li želeli da pod zaštitom Crvenog krsta zapravo izbegnete odgovornost za zločine koje ste počinili.

SVEDOK:

            Ovo pitanje je stavrno mislim preterano. Ja nisam počinila nikakve zločine niti imam bilo šta da izbegnem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A zašto su vam onda dali naziv "Mengele".

SVEDOK:

            To morate pitati vaše novinare koji su pod vašim uputima pričali o glupostima koje zapravo totalna glupost.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A, dobro. da li je tačno da ste u listu za evakuaciju bolesnih iz bolnice upisali oko 150 gardista koji su činili zločine u Vukovaru.

SVEDOK:

            Nije tačno. U listi za evakuaciju su tačno napisani imenom i prezimenom ranjeni i bolesni ljudi sa dijagnozama.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno da vam je pukovnik Mrkšić poslao hranu i vodu 19. novembra.

SVEDOK:

            To je tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste tvrdili da je u Vukovaru poginuo 1.100 ljudi, u vašim pratećim izjavama priloženim uz vašu izjavu ali ste u vašem iskazu pred sudom u Beogradu izjavili da je u bolnicu bilo dovedeno 520 mrtvih lica od čega 158 pripadnika ZNG i 16 pripadnika MUP-a, 8 dece dok su ostali bili civili. Ali da ne znate kako je ko izgubio život. Jel tako.

SVEDOK:

            To je bilo u jednom trenutku, ja ne znam tačno kog datuma iznam kako je ko izgubio život. Svi su izgubili život od granata i bombi JNA.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ovo je vaša dopunska izjava, u kojoj piše ovo što sam malopre citirao,  kažete 520 lica, 158 pripadnika ZNG itd.

SVEDOK:

            To je 520 civila, to je ukupno ubijenih sa granatama jugoslovenske vojske, 1.150 prema  mom saznanju. Još uvek se 400 vodi kao nestali. Mi još ne znamo ko i kako je ubijen.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa vi upravo  to i kažete. Prema tome, ne možete da tvrdite da su granatama, a kažete da ne znate kako su izgubili život.

SVEDOK:

            Ubijeni su granatama i bombama. Za one koji su doveženi u bolnicu jasno vidljivo i napisano. Dokumentacija postoji a tu dokumentaciju držite vi u Beogradu i bilo bi dobro da za pravdu tu dokumentaciju dođete i predate ovom sudu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ste vi napravili spisak poginulih ZNG?

SVEDOK:

            Oficijelni spisak poginulih ZNG je policija radila. Gospodin Branko Lukenda i Tomislav Hegeduš koji se i dan danas vode kao nestali a uhapšeni su 19. naveče od strane jugoslovenske vojske. Ja sam vodila evidenciju u jednoj beležnici o poginulima da bi imala informaciju ukoliko je to neko tražio ali to nije bila službena. Oficijalno su vodili ovi predstavnici iz policije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Evo je spisak vašeg medicinskog centra gde ste napisali, gore piše poginuli od 25.08.91, ZNG aktivni i rezervni sastav, ne znam zašto je jedno ime zaokruženo, ostala nisu pa onda MUP, medicinski centar Vukovar, spisak poginulih u tim borbama. Evo i to možete uzeti kao i ovu dopunu izjave da ne bi gubili vreme.

SVEDOK:

            To j verovatno popis koji sam ja slala za ove apele koje sam predočila u ovoj knjizi, određenog datuma.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To je original , prilično je umazan.

MEJ:

            Dajte svedoku da pogleda taj spisak.

SVEDOK:

            Da, to je popis koji je radila moja tajnica, evo piše poginuli posle 25.8, ali ne vidim ovde koji je to zaključno datum jer su ti spiskovi na žalost stalno se povećavali.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Na strani 5 vaše izjave navodite da je opštinski štab odlučio da ne pokopa mrtve na starom groblju. Ko je doneo tu odluku i zbog čega?

SVEDOK:

            Na starom groblju koje je vrlo blizu kasarne jugoslovenske vojske su pokapani  mrtvi još u 9 mesecu. Ali je toliko granata padalo na to groblje da je pokapanje postalo rizično za one koji ga vrše. I radi toga je opštinski krizni štab dpneo odluku da se prestane pokapati na tom grobu.

MEJ:

            Gospodine Milošević, vaše vreme je sada isetklo, možete postaviti još dva pitanja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Imam još stotinu pitanja, gospodine Mej.

MEJ:

            Da. Još dva.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa onda da se vratim na izjavu, to su preostale par stranica one velike izjave. Vi ste govorili da je bilo mirno u Vukovaru, a u izjavi lepo kažete, govorite o praksi paljenja i miniranja radnji, ugostiteljskih objekata, čiji su vlasnici bili Srbi, kažete "mene kao i mnoge građane neugodno je iznenadilo što smo saznali da svakih 4, 5 dana leti neki srpski restoran u zrak" i govorite o Vukovaru, o Borovu naselju, o nasiljima koja su se tada događala jel to tačno ili nije s obzirom na to da vi kažete da pre nego što su ovi događaji nastali, da je bilo mirno u Vukovaru.

SVEDOK:

            Nije bilo mirno. Nakon Borova sela kada je ubijeno 12 policajaca sam čula da je jedan kafić srpski dignut, da je zapalio se ali ne znam kako. Ali ne znam zašto me to pitate, ja ne nemam o tome nikakve informacije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa pitam vas zato što kažete da ste slušali da svakih 4, 5 dana leti nešto u vazduhu.

SVEDOK:

            Nije to tačno, ja ne mogu sada da a, gospodine Miloševiću, ja ne znam zašto vi to mene pitate.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Zato što ste to napisali u svojoj izjavi. Evo molim vas, preostale tri stranice.

SVEDOK:

            Pa možemo mi još raspravljati o mojoj izjavi, nije bitno. Bitno je da vi niste doveli četnike u Borovo selo da bi kod nas bio mir. Mi smo imali parlamentarne izbore.

MEJ:

            Gospođo doktor, ja smatram da se vi osećate isprovociranim, ali molim vas ograničete svoje odgovore na pitanja. Vaše poslednje pitanje, gospodine Milošević.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa ja sam vam rekao da imam još 100 pitanja ali evo sad sam u pauzi dobio izvode...

MEJ:

            Da?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, dobio sam sad u pauzi izvode koje ste pominjali i knjiga anastezije bolnice za period od jula do kraja novembra, iz kojih se sasvim jasno vidi da ste u tom vremenskom intervalu izvršili ne 750 hirurških zahvata, kako ste vi to navodili, i tvrdite već samo 187 zbog čega ste izneli ove neistinite podatke.

MEJ:

            Prvo dajte svedoku da vidi to. Samo trenutak, gospođo. Dajte da svedokinja vidi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To je prva strana, poslednja prva mislim ide unazad i počinje od juna a završava se krajem novembra.

SVEDOK:

            Ovo je jedan od protokola koliko ja sad mogu prepoznati mada moram ja to malo detaljnije da proučim. Jedan od protokola koje je vodila sestra na anesteziju, ja uopšte ne znam da li je to, to nije relevantna dokumentacija. To govori samo popis nekih osoba a prava dokumentacija govori drugačije. Ima opis operacije, ima tačan potpis glavnog hirurga, zatim anesteziologa. Ovo je samo jedna površna evidencija. Ali kompletnu medicinsku dokumentaciju jer se zapravo na 5 načina vodila evidencija ranjenih, lečenih u vukovarskoj bolnici odnela jugoslovenska vojska pa bi bilo dobro iz humanitarnih razloga  da tu dokumentaciju vratite kako bi mogli evaluirati invalidnosti i pomoći ljudima bar koji su preživeli.

MEJ:

            U redu. Mi ćemo prihvatiti tak dokument. Gospodine Tapuškoviću, izvolite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            ...da sam za svako pitanje citirao relevantna dokumenta nadležnih državnih organa i izjave. Dakle, smatram da se sva ova dokumenta treba da uvedu kao dokazni predmeti.

MEJ:

            Da. Izvolite,  gospodine Tapušković.

TAPUŠKOVIĆ:

            Hvala časne sudije. Gospođo Bosanac, dr Bosanac pitao bih vas prvo sledeće kad ste bili razmenjeni u decembru mesecu, jesu li tada ili sve to oko razmene je obavljeno tako da se uopšte zanemarila činjenica ko je za ta bio osumnjičen, već je zamena ljudi u tom momentu bila kompletna. Jedan broj Hrvata razmenjen za jedan broj Srba, zarobljenih u Hrvatskoj za ove koji su zarobljeni u  Srbiji, jel je tako bilo.     

SVEDOK:

            Ja ne znam tačno kako je ta razmena dogovorana. Javljam lično da sam podvrgnuta ispitivanju i da se, samo malo da završim, da sam na vojnom istražnom zatvoru u Beogradu očekivala da li će biti optužnica protiv mene dignuta.

TAPUŠKOVIĆ:

            To mi je jasno. Nego sad momenat razmene. Kad ste bili razmenjivani, da li možete reći koliko je ljudi koji su bili u Srbiji zatvoreni, razmenjeno za ljude koji su bili u zatvorima u Hrvatskoj. Da li to možete reći.

SVEDOK:

            Ja ne mogu tačno reći ali znam da je nas bilo 45, da su to bili medicinski radnici, svećanici i da znam da sa druge strane u razmeni su razmenjeni neki špijuni iz Beograda ali detaljnije morate pitati druge osobe.

TAPUŠKOVIĆ:

            U stvari ja bih vas pitao nešto drugo. Vi ste juče govorili o onome šta ste čuli da su doživljavali ljudi, slušali ste čak kako su davali znake u momentu kada se događalo to što se događalo njima tamo. To ste juče objasnili. Mene interesuje od ovih ljudi sa kojima ste bili u zatvorima u Srbiji, da li je iko od njih izgubio život.

SVEDOK:

            Pa oni koji su razmenjeni nije ali znam osobe koje su u logoru izgubile život ali ti normalno su bili razmenjeni.

TAPUŠKOVIĆ:

            Možete navesti ime i prezime nekoga ko je bio u zatvorima u Srbiji da je izgubio život.

SVEDOK:

            Al sad ja moram o tome dublje razmisliti. Postoji jedan mislim da se zove, ne mogu se sad setiti al u logoru Stajićevo je taj čovek bio živ i tamo je ovaj podlegao batinama i ima upravo čini mi se od dr Đuranca tamo iz logora a ne mogu se sad setiti kako se zove. Mislim nisam ja to lčno videla ali znam da se to dogodilo.

TAPUŠKOVIĆ:

            Pa dobro, još samo jedno pitanje.

SVEDOK:

            Ovi ljudi koji su sa mnom razmenjeni su isto bili podvrgnuti batinama i omaložavanjima ali tačno kako je šta morate svakog od njih pitati.

TAPUŠKOVIĆ:

            Ali su svi predati živi hrvatskoj vlasti. Oni koji su bili sa vama.

SVEDOK:

            Mi smo išli avionom i gospodin, mislim da se zove Aca Vasiljević. On je išao u pratnji toga, ta dva aviona s kojima smo mi došli iz Beograda u Zagreb.

TAPUŠKOVIĆ:

            To je prvo. Drugo što bih vas pitao, tiče se Mrkšića. Vi ste juče objasnili jednu stvar koja je bila vezana za Mrkšića. Da li je bilo nesporazuma između vas i njega u momentu kada ste se dogovarali kojim putem treba da bude još neka evakuacija.

SVEDOK:

            Pa bilo je nesporazuma u početku jer je, ja sam očekivala da on nema pred sobom taj put evakuacije koji imam ja a to znači Vukovar, preko Lušca, Marince, Bogdanovci, ....Vinkovci, tamo smo čekali sanitet i autobus. Međutim, on je tvrdio da je to nemoguće, da se mora ovde ići preko Mitrovice ili preko Adaševaca

TAPUŠKOVIĆ:

            Da li je tada rekao

SVEDOK:

            I rekao je da ovim putem ne može jer mora minirati zidine.

TAPUŠKOVIĆ:

            Odnosno, ima dosta mina.

SVEDOK:

            Da, to je bio vojni punkt prema Nušću, ja tako sam od njega to čula, nisam to tad znala. Ja sam insistirala da to naprave jer je takav plan dogvore između Crvenog krsta. On je to meni obećao. Tajutorak, 19. popodne da će se dogoditi i daće ujutru u sredu krenuti tim putem evakuacije. To je bio moj zadnji kontakt sa njim.

TAPUŠKOVIĆ:

            U svakom slučaju dogovor je postignut.

SVEDOK:

            Jeste, ali se nije ispoštovao.

TAPUŠKOVIĆ:

            A još bih  u vezi Šljivančanina pitao jednu stvar. Kada ste ga prvi put videli, je li tačno da je u bolnicu on i još jedan strani humanitarni radnik dovezao određenu količinu lekova.

SVEDOK:

            Jeste.

TAPUŠKOVIĆ:

            Hvala.

SVEDOK:

            To je bilo utorak naveče. Taj Nikolas, predstavnik međunarodnog Crvenog krsta, jedan doktor i jedna prevodilac su došli i doneli su kamion neke pomoći ali zapravo je to već bilo kasno.

TAPUŠKOVIĆ:

            Kasno. Juče vam je pokazana karta Vukovara. Vi ste na odgovor tužioca Najsa, na pitanja tužioca Najsa kazali da je prostor koji je bio pod opsadom iznosio 10 km h 3.

SVEDOK:

            Tako odprilike, nisam baš merila. Ali mogu vam to sada ponoviti na karti.

TAPUŠKOVIĆ:

            Ja imam kartu u rukama. Da li je u okviru tog prostora bila i kasarna JNA.

SVEDOK:

            Ne, kasarna nije mislim, kasarna je isto bila okupacija. Od Borova sela pa do Mitnice, skroz do groblja današnjeg. To je 10 km. 3 je po širini.

TAPUŠKOVIĆ:

            Interesuje me kasarna koja je bila u okviru prostora koji je bio opkoljen od JNA.

SVEDOK:

            Ne, pa JNAiz kasarne, to je prva tačka okupacije. Znači sve dalje od vojarne je ...posle vojarne nije, tamo su već svi bili u logoru završili. Znate kako su oni ....od kad su koju ulicu zarobili tako su ih metli u logore. Mi smo došli tamo kad je pao Vukovar. Tamo su ljudi već dva meseca neki bili u logoru, uhapšeni u 9 mesecu.

TAPUŠKOVIĆ:

            Dr Bosanac ne razumemo se. Hoću direktno da vas pitam. Da li je bilo koja kasarna na teritoriji Vukovara  bila opkoljena jedinicama hrvatske vojske.

SVEDOK:

            Ne.

TAPUŠKOVIĆ:

            Da li je uopšte bilo žrtava u toj kasarni među vojnicima.

SVEDOK:

            Mislite vojnicima JNA?

TAPUŠKOVIĆ:

            Da.

SVEDOK:

            Ja koliko znam ne. Ja nikada nisam bila u toj kasarni do zarobljavanja.

TAPUŠKOVIĆ:

            Da li je sve počelo upravo zbog tog opkoljavanja kasarne JNA.

SVEDOK:

            Ne.

TAPUŠKOVIĆ:

            Hvala. Sad bih vas pitao samo još nekoliko stvari vezanih za iskaz koji ste ste dali u prethodnom postupku. Vi ste malopre rekli da je u vašoj bolnici postojao krizni štab.

SVEDOK:

            Da.

TAPUŠKOVIĆ:

            Međutim, na zapisniku sa prethodnog vašeg svedočenja, a to je 425 stranica, red 3. Tamo ste kazali sledeće. Tokom agresije na Vukovar, tokom ta tri meseca blokade postojao je krizni štab odbrane u podrumu opštine. Predsednik je bio Marin Vidić, bilo je i drugih koji su bili zaduženi za određene stvari. Je li to tačno.

SVEDOK:

            Da.

TAPUŠKOVIĆ:

            Je li tačno da ste vi učestvovali u radu tog kriznog ptaba odbrane Vukovara.

SVEDOK:

            Jesam povremeno, kada bi me  pozvali u vezi opskrbe bolnice ali nisam stalno. Taj krizni štab je verovatno zasedao često. Mene su možda dva puta pozvali ali zapravo je jedan drugi doktor, doktor Martić Ivica bio član stalni toga kriznog štaba. Ne ja.

TAPUŠKOVIĆ:

            A ko je bio komandant odbrane Vukovara?

SVEDOK:

            Mislite vojni?

TAPUŠKOVIĆ:

            Vojni.

SVEDOK:

            Pa vojni je bio Mile Dedaković u početku, a kasnije Branko ... Marin Vidić je bio civilni poverenik Vlade,  jer Dokmanović više nije dolazio na posao.

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ:

            Hvala. Zatim ste na strani 400 red 14, samo momenat rekli sledeće: deo oko bolnice bio je u stvari pod kontrolom hrvatske policije i odbrane grada, ali tokom te nedelje da li to mislite na zadnju nedelju opsade.

ODGOVOR:

            Ne znam, kad izdvojite jednu rečenicu.

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ:

            Evo pročitaću vam celu rečenicu.

ODGOVOR:

            Samo da vidim koja je to izjava. To je izjava ovom sudu ili izjava u zatvoru.

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ:

            Ovom sudu. Deo oko bolnice pod kontrolom hrvatske policije i odbrane grada, ali tokom te nedelje smo primetili da broj trupa opada. Odlazili su na front tako da je centar grada ostao bez ikakve vojne zaštite.

ODGOVOR:

            Da, to je bilo to je zadnji tjedan pre okupacije ... jednostavno nije bilo.

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ:

            Koliko je hrvatske vojske bilo u gradu.

ODGOVOR:

            Ja ne mogu to reći. Ja zapravo nisam nikad s tim bila upoznata. Ja mogu reći ... kome sam se ja obraćala odakle su oni dovozili ranjenike.

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ:

            Pa evo tu ste kazali broj trupa opada. Znači da ste nešto uočili.

ODGOVOR:

            Uočili smo da ima sve manje, ali ne znam oni su odlazili u proboje. Koliko ih je bilo, ko je kud otišao to ne znam. To morate druge pitati.

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ:

            Ne, vi ste kazali odlazili su na front. Da li možete da kažete gde je front bio?

ODGOVOR:

            Front je bio ta linija okupacije. Znači od ... pa gore ... kasarna, drvena pijaca, pa onda Lovački dom, pa tamo Lužanj. Mislim znam gde ta crta bilo je dakle ... ranjenike, a kolko je bilo vojske i kolko je otišlo. To ne znam.

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ:

            Da li to znači da ceo taj prostor od 10 km sa 3 bio linija fronta.

ODGOVOR:

            Da.

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ:

            I još bih vas samo sledeće pitao na 408 stranici 9 red, rekli ste: "u postupuku koji je vođen protiv Dokmanovića, vršili su pritisak na mene da im kažem gde su hrvatski vojnici. Jednostavno nisam znala ko je otišao kako i gde". Tako ste kazali.

ODGOVOR:

            Da.

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ:

            A u svom iskazu koje ste dali istražiteljima Suda, odnosno tužilaštva vi ste govorili o proboju koji je bio izvršen 17. novembra. Šta ste mislili pod reči "progoni"?

ODGOVOR:

            Ja ne znam, taj 17 zapravo to znači da su već dva tjedna pre par dana ljudi izlazili iz Vukovara to su nazivali proboj, proboj je bio izlazak iz obruča.

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ:

            Vi ste kazali ovako ali civili su se bojali vratiti u svoje sklonište jer hrvatski vojnici i branitelji više nisu bili na crti odbrane, pa ste naveli da je to bila ta operacija proboja u kojoj je i vaš sin Damir uspeo da izađe iz Vukovara.

ODGOVOR:

            Jeste, to je bilo 17.

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ:

            Ako možete samo još da mi odgovorite na sledeće pitanje. Da li ste vi dobili instrukcije od hrvatske vlade da ne dajete bilo kakve informacije o tome da li je bilo tu vojnih jedinica, oružja ili ne.

ODGOVOR:

            Ne. Nikad nisam dobila nikakve instrukcije od strane hrvatske vlade.

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ:

            Časne sudije, od tužilaštva uz sve izjave koje postoje kod tužilaštva zajedno sa izjavom koja je data istražiteljima postoji i izjava koja je data 7.3.93 godine, visokom oficiru Kanade, Džimu Karteru, koji je radio u timu istražitelja u ime komisije eksperata UN. Da li se sećate da ste njemu u tom iskazu 93 godine rekli da ste morali da čuvate kao tajnu, odnosno da niste smeli da kažete da je uopšte bilo kakve hrvatske vojske i odbrane Vukovara.

ODGOVOR:

            Ne, ne sećam se toga.

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ:

            Ja bih morao da taj deo iskaza predočim. To je iskaz koji je i na engleskom i na srpskom.

ODGOVOR:

            Ja se uopšte ne sećam tog iskaza.

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ:

            Ima i film.

SVEDOK:

            Ja se uopšte ne sećam tog iskaza?Ko je Tapušković? Ko je to?

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ:

            Ja sam Tapušković.

ODGOVOR:

            A, vi. A kom sam dala iskaz?

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ:

            Iskaz ste dali kanadskom oficiru koji je bio istražitelj u ime komisije eksperata UN.

SVEDOK:

            Kada?

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ:

            7. marta 1993. godine.

SVEDOK:

            Gde?

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ:

            E sad, ja tačno ne znam, sve to stoji u vašem zapisniku.

ODGOVOR:

            Mogu ja to da pogledam?

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ:

            Možete.

ODGOVOR:

            ... ne verujem ... ništa.

MEJ:

            Jako puno papira imamo.

SVEDOK:

            Da, ovo nema smisla.

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ:

            To je kratka izjava.

ODGOVOR:

            Nikad videla u životu.

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ:

            Časne sudije, imam dovoljan broj primeraka.

ODGOVOR:

            Časni sude...

MEJ.

            Sačekajte trenutak. Govorite jedan po jedan, molim vas. Kakva je to izjava, gospodine Tapušković?

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ:

            Izjava koja je data istražiteljima UN, visokom oficiru kanadskom 1993 godine. To je snimljeno postoji i na snimcima. To je izjava koja nam je dostavljena po 66 članu od strane samog tužilaštva. I to je izjava iz koje bi ja citirao samo jedan kratak insert u kome dr Bosanac kazala određenu stvar. I ništa više.

MEJ:

            Pokažite svedokinji taj deo. Samo taj deo. Taj relevantni deo.

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ:

            Na strani 58.

MEJ:

            Sada ću vam pokazati tu izjavu. Nadam se da je na jeziku koji razumete i biće vam postavljeno pitanje u vezi s tim. Samo pogledajte to.

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ:

            Istovremeno ide i engleska verzija i bhs verzija.

ODGOVOR:

            Samo malo, ja uopšte ne znam o čemu se radi.

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ:

            Ta prva strana je precrtana, gospođo Bosanac. Pogledajte sledeću.

ODGOVOR:

            A koju, sledeću. 7. marta 1993 godine. Ja ovo ne mogu baš tako lagano da identifikujem, verovatno to je nekakav transkript. Ja jesam davala kad je došla ona komisija  sa Mazoveckim. Davala sam neke iskaze, ali...

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ:

            Ovo što ste dali.

ODGOVOR:

            Šta sad vas ovde interesuje konkretn? Šta?

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ:

            Evo kraj te stranice 58.

ODGOVOR:

            E, šta piše?

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ:

            Piše ovako doktorka ... gde su pripadnici hrvatske vojske.

ODGOVOR:

            Samo malo, čekajte.

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ:

            Na sredini.

ODGOVOR:

            Šljivančanin mi je rekao.

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ:

            Vi ste rekli da ne znate.

ODGOVOR:

            Ja hoću da razgovaram sa vama i sad sam čekala šta želi da razgovara. On me pitao gde su pripadnici hrvatske vojske. Ja sam rekla: Ne znam. Kako ne znate?Ja sam rekla ne znam. Zato što sam dobila upute od ..

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ:

            Od ministra da ne sme biti hrvatske vojske. Je li? Pročitajte sve!

ODGOVOR:

            Da.

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ:

            "Dobila sam upute od ministra da ne sme biti hrvatske vojske".

ODGOVOR:

            Ne, ne, to nije verovatno dobro iz konteksta izvučeno. Ja sam dobila uput od ministra o evakuaciji jer je Međunarodni crveni krst tražio da ne sme biti ni hrvatske vojske, ni jugoslovenske vojske.

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ:

            Ja neću da komentarišem to što ovde piše. Vi ste rekli da ne sme biti hrvatske vojske.

ODGOVOR:

            Da ne sme biti u bolnici ni hrvatske ni jugoslovenske. Vidite dalje da ne sme biti hrvatske vojske pa neće biti ni jugoslovenske vojske. To je verovatno u tom kontekstu rečeno, ali ja ne znam uopšte o čemu se radi. Mislim da ovo saslušavanje sa ovakvim potpirivanjem dokaza prelazi okvire saslušavanja.

MEJ:

            Doktorko Bosanac, nema potrebe da brinete. Neće se izvrtati vaše svedočenje. Međutim, zastupnik ima pravo da vam postavlja pitanja o onome što on smatra da su razlike. Da li ste završili, gospodine Tapuškoviću? U redu, gospodine Najs, izvolite.

NAJS:

            Mislim da pre dodatnog ispitivanja ne bi bilo loše da vidimo u kom su stanju dokazni predmeti. Ima ih dosta ja ću ih spomenuti jedan ili dva dokazna predmeta u dodatnom ispitivanju.

MEJ:

            Sekretaru treba vremena da ih organizuje i to ćemo uraditi posle pauze.

NAJS.

            U redu. Hvala vam. Želim sada u ovoj početnoj fazi da uradim nešto vrlo kratko a to delimično proizilazi iz dokaznog predmeta koji smo već pogledali. A to je knjiga svedokinje to je dokazni predmet 380 i o tome želim da postavim svedokinji dva pitanja. Molim da joj se da ta knjiga. Prvo ovo je uvezana knjiga. Da li je to privatno izdanje, ili je nešto što se nalazi u javnoj prodaji? Da li je to privatni dokument?

SVEDOK:

            Pripada hrvatskom povesnom muzeju, a izdala je jedna tiskovna kuća iz Koprivnice uz moju dozvolu. Ne nalazi se u knjižarama kao javna prodaja, ali se promoviše na promocijama i slobodna je prodaja na promocijama.

NAJS:

             Optuženi je protiv vas naveo prilično ozbiljne optužbe. Vi još uvek radite u bolnici?

ODGOVOR:

            Da.

NAJS:

            Kao što ćemo videti sa nekim doktorima i medicinskim osobljem kao što je optuženi naveo. Neki od njih su protiv vas svedočili.

ODGOVOR:

            Da.

TUŽBA.

            Vi ste javno izneli svoj stav od onoga što se desilo u Vukovaru i to se nalazi i u ovoj knjizi. Časni sude, možda će nam pomoći ako pogledamo kratak pasus u uvodu knjige. Molim da svedok otvori na stranicu gde je uvod, na hrvatskom i molim da se kopija predgovora na engleskom stavi na grafoskop. I na niz optužbi protiv Hrvata, i protiv vas naročito vi ste objavljeni materijal objavili i molim da se primeti da ste vi negde u 6 redu predgovora rekli da je to jedan grad obrtničko trgovački grad sa 300 obitelji, većinsko stanovništvo je i tada bili Hrvati, Nemci, i Mađari. U mirnom podneblju Vukovar je uvek bio na stecištu puteva sa severa na jug, i sa zapada na istok uvek na granici između razlitičitih nacija vera i kultura 1991 godine žestoke agresije na grad i žitelje okolnih mesta u samom gradu ostalo je u potpunoj blokadi 15 hiljada ljudi onda neću da oduzimam vreme suda vi ste izneli istorijat onako kako ste vi ga vi svatili i negde pri dnu strane vi iznosite šta se desilo sa bolnicom i kako se ophodilo prema ljudima u bolnici za vreme agresije. Vi ste znači javno izneli svoj stav. Zar ne?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Vi ste na jedan dokument koji je osporavan rekli da vi ne pišete štampanim slovima. Mogu da vas ispravim zato što je dodatak prilog vašoj izjavi u stvari pisan štampanim slovima. I pre nego što ostavimo knjigu po strani, u toj knjizi ima stvari koje su pisane štampanim slovima to je R.2492 koji se nalazi na vrhu jedne strane. Molim da to pronađete to je na samom početku knjige pomoći će vam sudski poslužitelj bar jedno od vaših pisano štampanim slovima.

ODGOVOR:

            Ja sam rekla da ne pišem onako kako je na onom pismu napisano.Ja retko pišem a ne onako nikad. Ono nije moj rukopis. Da ovo jeste moj rukopis. Ali ono pismo koje mi je pokazao gospodin Milošević to nije moj rukopis.

PITANjE:

            U redu ako ovo jeste vaše rukopis. Ja vam sada dajem jednu obeležnu kopiju tog pisma i da to pogledate. Da pogledate konkretno tri slova, a onda ćemo pogledati kopiju tog dokumenta koji se osporava. Molim da se taj dokument stavi na grafoskop tako da svi možemo da vidimo. Ja sam na ovom dokumentu naznačio slova K, slova J, i slova Z i želim da kažem da nema crtice na slovima Z. Znači vi ovako pišete slovo K, J, i Z kada pišete štampanim slovima.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Molim vas da sada pogledate ovaj dokument. Ovo je dokument koji je dobio identifikacioni broj i ja sam ga fotokopirao. Tako da original nije obeležavan i ja sam takođe ista slova obeležio i na ovom dokumentu. Molim da pogledamo i ova slova. Videćemo na primer da slovo J, koje se piše sa dva poteza, svako slovo Z ima crticu, a na ovom dokumentu K se piše na dva načina, ali kao što vidimo na ekranu jedno od tih slova K ima jednu uspravnu crtu i jednu zaobljenu crtu koja se naginje na desnu stranu. Da li ova slova J, Z i K su onako slova kako ih vi pišete kad pišete štampanim slovima ili ne.

ODGOVOR:

            Ne, ovo ja nisam pisala. Ja tako nikad ne pišem. Ovo je neki tehničar pisao jer je to drugi stil pisanja.

PITANjE.

            Da li znate išta o ovom pismu zašto je napisano. I zašto se tu govori o upotrebi ambualntnih kola u vojne svrhe i slične stvari.

ODGOVOR:

            Ja moram to pročitati da vidim zašto je to pisano, ali ovo sigurno nisam ja pisala.

MEJ:

            Šta želite reći, gospodine Miloševiću?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nesumnjivo visoko mišljenje gospodin Najs ima o svojim sposobnostima. Ne smatram da je on stručan da procenjuje autentičnost ovog dokumenta, za to postoje ljudi koji su stručnjaci, a on ne spada u njih.

MEJ:

            Da, primamo znanju taj prigovor. Nema sumnje da možemo naći stručnjaka da to pogleda.

NAJS:

            Mi to možemo da uradimo. Ja sam se ovde bavio samo sa tri slova isto se može uraditi i sa dokumentom koji je dodatak. Taj dokument još nije obeležen to je dodatak svedokinjinoj izjavi. Ona je rekla da je to izjava i dodatak koji su napravljeni u zatvoru. I to je takođe pisano štampanim slovima tako da se može uočiti razlika u odnosu na ovaj drugi dokument. Ja nemam nikakvih prigovora da se dokument koji je uveden uvede kao dokazni predmet, ali tužilaštvo smatra da se uvodi falsifikovan dokument.

KVON.

            Samo trenutak pre nego što nestane transkript. Doktorka, vi ste rekli da je to napisao neki službenik, ili tehničar. Šta ste mislili time?

ODGOVOR:

            Neko ko vežba tehničko pismo. Meni se tako čini da je ovo neko ko ima pismo tehničke osobe, ne medicinsko nego kako da vam objasnim. Ne znam ko je to mogo pisati.Zaista mislim da neko ko je učio tehnički pisati kao inžinjeri, kao arhitekti i tako.

KVON:

            Vaša sekretarica ili pomoćnik, da li su možda oni napisali pismo u vaše ime?

ODGOVOR:

            Ne... mašinom pisaćom, ali ja sam uvek potpisala.

ROBINSON.

            Gospodine Najs, vi kažete da razlika između ta dva rukopisa je očigledna, čak i bez mišljenja stručnjaka.

NAJS:

            Da, upravo to govorim, ali ne oslanjam se na sopstveno mišljenje suprotno onome što navodi optuženi. Ja se oslanjam na svedočenja svedokinje, čiju sam ja pažnju skrenuo na tri slova abecede, o čemu je ona iznela svoje mišljenje.

ROBINSON:

            Ja sam učestvovao u predmetima gde se ove stvari i rade bez stručnog mišljenja tamo kada je razlika očigledna.

NAJS:

            Ja mogu da kažem da ond aja radim nešto danas što se u stvari uklapa i u iskustvo časnog sudije, ali nećemo više trošiti vreme na to prelazimo na drugu temu. Izjava koja vam je pokazana tih prvih 112 strana i plus neki dodaci vi tu izjavu pre niste videli. Da li ste ikad pokušali da dobijete kopiju te izjave, ili da je vidite.

ODGOVOR:

            Pa ja sam kasnije, kad sam razgovarala sa ovima iz te međunarodne komisije za zatočene i nestale rekla da sam dala tu izjavu. Pokušavala sam dobiti kompletno medicinsku dokumentaciju preko ministarstva vanjskih poslova i preko komisije za zatočene i nestale. Odgovoreno mi je prismeno vrlo ljubazno da će pokušati ali da suprotna strana kaže da tih podataka nema. Kao što je ovde priloženo gospodin Milošević je neke podatke ipak doneo iz medicinske dokumentacije. Pa ja lepo molim časni sud da ishodi kompletno medicinsku dokumentaciju kao dokazni materijal jer će onda imati pravu sliku stanja.

MEJ:

            Gospodine Najs, gledam na sat, da li vam treba još vremena?

NAJS:

            Da, imam još pitanja. Nemam mnogo ali trebaće mi vremena imajući u vidu ozbiljnost tvrdnje.

MEJ:

            U redu. Idemo na pauzu od 20 minuta. Molim ustanite.

pauza.

            Izvolite sesti.

MEJ:

            Gospodine Najs, koliko smo shvatili, svedokinja treba da stigne na avion, tako da treba što pre da završimo s njom.

NAJS:

            Da, trudiću se. Doktorka, ove ozbiljne optužbe protiv vas i vaših kolega u kontekstu pisama koje ste napisali koje ste izneli u vašoj knjizi tražili ste da i međunarodna zajednica obrati pažnju i hteli ste da oni pomognu, ako treba da dođu i u bolnicu. Da li postoji ikakve istine u navodu da ste se ponašali onako kako je opisano da ste dozvolili da ljude ubijaju, a da ste u isto vreme radili sve što ste mogli da bi doveli i međunarodnu zajednicu da vam pomogne.

ODGOVOR:

            Da, nijedan navod koji je ovde spominjao gospodin Milošević nije tačan. Činila sam sve da pomognem svim ljudima. Molila sam međunarodnu zajednicu da dođe da nam pomogne. Vukovar je bio razoren, pun ranjenika, bolesnika, bednih ljudi svih nacionalnosti i da je međunarodna zajednica došla samo mesec dana pre mnogi bi životi bili sačuvani, ali nažalost nije došla.

NAJS:

            Hvala vam. Juče na videu smo videli Šljivančanina kako odbija da Sajrusa Vensa pusti u bolnicu. Vi ste procenili otprilike datum kad je došlo do tog susreta. Mi imamo duge dokaze koji će tačno dati o kome se radi, datumu. Možete li da se setite bilo kakvog valjanog rzaloga imajući u vidu navode protiv vas. Da li možete da date bilo kakav valjan razlog zašto bi JNA uskratila Sajrusu Vensu mogućnost da obiđe vašu bolnicu?

ODGOVOR:

            Ja ne mogu. Razumete. Nijedan razlog taj očito je bio razlog prikrivanja zločina.

NAJS:

            Izjava sa prilozima koja vam je pokazana, mi ćemo to uskoro prevesti, ja se nadam a vi ako želite moći ćete da to pročitate nakon što odete odavde i da nam prenesete svoje komentare tada. Možda. Kažite nam da li je izjava uzeta kroz saslušavanje ili je to bila slobodna izjava koju ste vi sami napisali. Možete li u jednoj rečenici da nam objasnite kako je došlo do te izjave, tako da sudije to mogu da svate.

ODGOVOR:

            Izjava je uzeta kroz saslušavanje svakog dana. Celi dan sam saslušavana postavljena su mi pitanja i precizne upute kako moram pisati tu izjavu s tim da sam ja htela i u toj izjavi pisati pravo stanje o granatiranju, o ubijanju ljudi za vreme okupacije. Međutim, pukovnik Branko je insistirao da to ne pišem sada nego samo upute da poštujem koje mi on kaže, i što pre napišem tu izjavu pre ću ići u razmenu.

NAJS:

            Da li ste vi u izjavu uključili na osnovu uputstava tog zvaničnika nešto zašta ste tada znali da nije tačno ili niste.

ODGOVOR:

            Ne, ono što sam ja znala tada to sam pisala. Ne mogu se sad svega setiti moram prvo pročitati ponovo tu izjavu da vidim.

NAJS:

            Hvala vam. Očigledno je na osnovu onoga što ste rekli, da kada ste davali izjavu, da niste znali o onome što se desilo u Ovčari. Da li je to tačno.

ODGOVOR:

            To je tačno.

NAJS:

            Doktori koji se spominju, koji su naravno rekli stvari koje nisu pozitivne o vama, doktor Ivanković da li je on donedavno radio u vašoj bolnici.

ODGOVOR:

            Radi i sada, samo je na bolovanju.

NAJS:

            Da li se s njim dobro slažete?

ODGOVOR:

            Da.

NAJS:

            Da li je on vama objasnio kako je došlo do toga da se sačini njegov aizjava.

ODGOVOR:

            On je došao samo u moj ured i rekao da to što su novine u Srbiji pisale nije tačno, i da on to nije izjavio novinama. Ja ga nisam to ni pitala, došao je sam da mi to kaže.

NAJS:

            Doktor Emeri?

ODGOVOR:

            Doktor Emedin sada radi rekla sam on je bio u zatočeništvu u Nišu zajedno sa svojim ocem i razmenjen je istog dana kad i ja. Nikad nisam s njim o tome razgovarala. I sada radi u bolnici.

NAJS:

            Doktor Đuranac?

ODGOVOR:

            Doktor Đuranac radi u Domu zdravlja, ali je u mirovini, nisam više sigurna. Tako da ja ne sarađujem s njim ni sada.

NAJS:

             Brzo molim da pogledamo jedan dokazni predmet. To je spisak osoba zatočenih u logoru Stajićevo. A to je logor gde je bio zatočen i muž svedokinje i na osnovu njenog svedočenja i zlostavljan ... Molim da to pogledamo. Molim da se original stavi na grafoskop. Samo nam jedna kopija toga treba. Nema potrebe da stavljamo dokument na grafoskop, dajte samo kopije sudijama, molim vas. Ako pogledamo ovaj dokument, postoji i engleski prevod uz original, da li se doktorka Bosanac tu vidi da Vladimir Emedi se nalazio u tom logou. Ako je ovo tačno od 19. novembra do 10. decembra iznad njega nekoliko mesta na sredini strane broj 153 stoji Tomislav Đuranec da je bio zarobljen od nepoznatog datuma do 10. decembra 1991. godine.

ODGOVOR:

            Da. To je tačno.

NAJS:

            Još nekoliko pitanja. Radi se o pojedinostima. Vi ste govorili o tome da je rečeno da je neko bio streljan. Znali ste njegovo ime i mislili ste da je njegov sin na neki način učestvovao u onome što se desilo u Ovčari. Kako su se zvali otac i sin ili otac ili sin. Molim vas.

ODGOVOR:

            Ovaj otac koji je bio gipsar i koji je ranjen od granate. Ne znam kako je poginuo,  zvao se Tomo Jakovljević.

NAJS:

            Hvala vam. A sin koji je učestvovao u Ovčari da li možete da nam kažete njegovo ime?

ODGOVOR.

            Ne znam. Samo sam čula.

NAJS:

            Hvala vam. Rekli ste sudijama o stražarima u bolnici. Mislim da ste spomenuli njih 6 kako su oni bili obučeni i da li su posebno imali na sebi bele mantile.

ODGOVOR:

            Bili su različito obučeni neki su imali jakne, kao zbor narodne garde. Neki su imali civilne jakne, nisu imali svi uniforme i nisu imali bele mantile. A kao zapovednik tog voda je bio Tihomir Perković. Neke od njih znam i osobno imenima ali svi su ubijeni.

NAJS:

            Još dva pitanja i mislim da sam završio u vezi tema koje se odnose na vaše svedočenje, koje je optuženi spominjao rekavši da u tome nije učestvovala JNA. Govorio je 200 autobusa koje su ljude iz Vukovara izveli pod zaštitom JNA. Da li postoji neko ili nešto od čega su ljudi u to vreme u Vukovaru trebali zaštitu od strane JNA.

ODGOVOR:

            Trebali su zaštitu od Arkanovnih dobrovoljaca i četnika nažalost.

NAJS:

            Šta se desilo. Dobro time ćemo se baviti kroz druga svedočenja.

ODGOVOR:

            Ali ja vam mogu reći, jer znam da su dve moje medicinske sestre ubijene nakon okupacije i suprug od moje suradnice koje je srpkinja. Ostali su u Vukovaru i on je odveden i ubijen samo zato što je bio svedok Ovčare. Ukupno prema podacima ubijeno nakon okupacije Vukovara od strane JNA.

NAJS:

            Na sudijama je da to odlučuju kad zato dođe vreme. Ali ako je Šljivančanin sprečio Crveni krst da vidi šta se dešava na drugom mostu, ili ako je državno Crveni krst izvan vaše bolnice da li postoji bilo kakav razlog zašto u to vreme Crvenom krstu ne bi trebalo da se dozvoli pristup vašoj bolnici.

ODGOVOR:

            Ne postoji. Jer Crveni krst je bio prethodnog dana naveče u bolnici. Ratne operacije su potpuno prestale opšte nije bilo razloga. Prema potpisanom sporazumu već 18 u ponedeljak su svi mogli doći u bolnicu.

NAJS:

            U vašem svedočenju u predmetu Dokmanović mislim da govorite o belom kombiju i o tome govorite i u rezimeu videli ste tada kad ste odvedeni od strane vojnika JNA da li postoji ikakav razlog zašto vam taj vojnik JNA nije dopustio da priđete tom belom kombiju u kome smatrate da su bili međunarodni posmatrači.

ODGOVOR:

            Nije postojao nikakav razlog.

NAJS:

            I na kraju postoji opasnost da to ponovimo, ali čisto da bi to bilo sasvim jasno. Vi govorite o jednom režimu razoružavanja ljudi kada bi došli u bolnicu. U jednoj rečenici možete li da nam opišete taj protokol sudijama.

ODGOVOR:

            Na ulazu u bolnici gde su dovoženi ranjenici i vojnici i civili je bio zadužen čovek iz policije koji se zvao Lukenda Branko, i koji je bio u civilu i koji je preuzimao oružje od ranjenika, popisivao ih i odnosio ga u zgradu policije koja je bila jedno 300 metara od bolnice. Tako da svi kad su došli u bolnicu ranjeni ili bolesni oduzeto im je oružje. Kad je neko došao u posetu isto je morao.

NAJS:

            Hvala vam. Mislim da sam ja završio sa svojim pitanjima.

MEJ:

            Doktorka Bosanac, hvala vam što ste došli pred međunarodni sud da svedočite sada ste slobodni. Možete da idete i očigledno treba da požurite da bi stigli na svoj avion.

SVEDOKINjA:

            Hvala lepo.

NAJS:

            Pre nego što uđe sledeći svedok molim da mi se dozvoli samo par minuta na zatvorenoj sednici.

MEJ:

            Dozvolite da samos vedokinja izađe. Sada moramo da se pozabavimo dokaznim predmetima i da ih stavimo u pravi redosled. Mislim da je poslednji bio dokazni predmet tužilaštva.

SEKRETAR:

            Časni sude, dokazni predmet 90 je dodatni izveštaj generalnog sekretara u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti 749 od 12. maja 1992. godine. Dokazni predmet 91 je izveštaj generalnog sekretara u skladu sa Rezolucijom 752 od 30. maja 92. godine. Dokazni predmet 92 je dodatni izveštaj generalnog sekretara u skladu sa Rezolucijom 721 od 04.02.92.g; 93 je dodatni izveštaj generalnog sekretara u skladu sa Rezolucijom 743 od 28.09.92.g; dokazni predmet 94 je izveštaj generalnog sekretra u skladu sa Rezolucijom broj 743 i 762 od 27. jula 1992. godine; 95 je dokazni predmet odbrane je izjava pisana rukopisom svedoka dr Vesne Bosanac data u zatvoru, 95 tačka 1 je dodatna izjava doktorke Bosanac od 30. novembra 91 godine; 95 tačka 2 je dodatna izjava dokazni predmet 96 je pismo u kome se govori o smenjivanju gospodina Popovića koji je potpisao gospodin ... dokazni predmet odbrane 97 je pismo koje je potpisala doktorka Bosanac 13. oktobra 91. godine; dokazni predmet odbrane 98 je platna lista koju je potpisala dr Bosanac, tj koju je potpisao suprug doktorke Bosanac gospodin Lavoslav Bosanac; dokazni predmet odbrane 99 je spisak medicinskog centra osoba koje su ubijene od 25. avgusta 91. godine; dokazni predmet 100 su izvodi iz knjige o anasteziologiji. I na kraju spisak osoba koje su zatočene u logoru Stajićevo je dokani predmet tužilaštva 386.

            Ja pozivam generala Aleksandra Vasiljevića. Mislim da je veće dobilo dva kompleta dokumenata. Prvi se deo odnosi na svedočenje ... a drugi na događaje na Kosovu.

MEJ:

            Molim da se svedok uvede.

            Molim da svedok da svečanu izjavu.

SVEDOK:

            Svečano izjavljujem da ću govoriti istinu, celu istinu i ništa osim istine.

MEJ:

            Hvala. Izvolite sesti.

NAJS:

            Vaše puno ime je Aleksandar Vasiljević. Je li tako?

ODGOVOR:

            Da.

NAJS:

            Vi ste general u penziji­?

ODGOVOR:

            Da.

NAJS:

            Na prvoj stranici smo rezimea. Ja ću ukratko da kažem nešto o vašem iskustvu i prošlosti. Da li ste rođeni 1938. godine i počeli ste pohađati Vojnu akademiju i pohađali ste između 58. i 61. godine. U paragrafu 3 se govori da ste radili u Upravi za bezbednost od 61. do 64. godine prvi put. U paragrafu 5 se kaže da ste kasnije tokom vaše karijere 82 godine postali načelnik Uprave za bezbednost sarajevske vojske, a onda od 86 do 88 ste bili načelnik kontra obaveštajne Službe u okviru uprave za bezbednost Saveznog sekretarijata narodne odbrane SSNO. Od 8. jula 90. godine ste bili zamenik načelnika uprave za bezbednost i taj ste položaj držali do 6. juna 91. godine kada ste postavljeni za načelnika te Uprave, a onda ste preuranjeno penzionisani 8. maja 92. godine.

ODGOVOR:

            Tačno je.

NAJS:

            Da li ste uhapšeni u julu 92. godine?

KVON:

            Gospodine Najs, da li bi ste mogli da nam pomognete sa činom. Koji čin je imao kada je penzionisan?

NAJS:

            U kom činu ste penzionisani?

ODGOVOR:

            U čin general - majora.

NAJS:

            Nakon vašeg preuranjenog penzionisanja da li ste bili uhapšeni optuženi ali su kasnije te optužbe povučene. Vi ste oslobođeni optužbe.

ODGOVOR:

            Tačno.

NAJS:

            27. aprila 99. godine, da li ste ponudili svoje usluge vašoj zemlji da ste postavljeni za zamenika načelnika Službe bezbednosti Vojske Jugoslavije i na tom položaju ste se nalazili do marta 2000. godine, a onda ste postavljeni za savetnika za bezbednost načelnika Generalštaba Vojske i penzionisani 31. decembra 2000 godine, a napustili ste službu 31. marta 2001 godine.

ODGOVOR:

            Da.

NAJS:

            Generale, da li živite u Beogradu, javno, ne krijete se, i shvatili ste da vas je tužilaštvo imenovalo kao člana zajedničkog zločinačkog poduhvata u jednoj od optužnice i da li ste vi nakon toga otišli u kancelariju tužilaštva u Beogradu i izjavili da ste spremni da razgovarate sa tužilaštvom i od tada imate isti taj stav kao da je reč o razgovoru sa tužilaštvom?

ODGOVOR:

            Tačno je.

NAJS:

            Da li ste sa tužilaštvom napravili bilo kakav sporazum od tada rekavši da su vam potrebne neke mere bezbednosti za vas i vašu porodicu, kada je reč o vašem svedočenju ovde?

SVEDOK:

            Ne.

NAJS:

            Moramo pokriti različite teme i pokrićemo ih. Prvo strukturu JNA 91. godine. Časni sude očigledno da bi smo uštedeli na vremenu ja ću voditi svedočenje kroz teme koje nisu sporne 1977. da li je došlo do reorganizacije širokog raspona, reorganizacije ... modernizacija i rezultat toga je bilo stvaranje tri vojna okruga i jedan podmornarički okrug koji su ... pet armija, a uvedena je struktura korpusa umesto divzija zajedno sa strukturom brigada.

ODGOVOR:

            Tačno je. S tim da u prevodu ovaj naziv okrug ne odgovara srpskom jeziku. Znači radi se o vojnoj oblasti.

NAJS:

            Paragraf 11, kao rezultat tih promena da li su ukinute brojne divizije i takođe smanjen broj generala od 170 na 136.

ODGOVOR:

            Da.

NAJS:

            U redu. Časni sude, karta koja bi trebala da usledi paragraf 12 tek treba da stigne ja ću se vratiti na to u odgovarajućem trenutku. Paragraf 13. Časni sude možemo li da predložimo da se obeleži celi registrator dokaznih predmeta jednim brojem a u okviru toga tabulatori. Tako da bi prvi veliki registrator mogao da dobije broj dokzanog predmeta.

SEKRETAR:

            To će biti dokazni predmet tužilaštva 387.

TUŽBA:

            Molim da se pred svedoka stavi dokazni predmet 387 tabulator 1. Da pogledamo komandnu strukturu da li ova tabela koju ste mogli ranije da pogledate pokazuje komandnu strukturu JNA u vreme i ispod Saveznog predsedništva je bio savezni sekretar za narodnu odbranu za kojeg je skraćenica SSNO. U to vreme to je bio general pukovnik Veljko Kadijević. A on je bio član Vlade, učestvovao je u radu Vlade i saveznom sekretarijatu. Tabela dalje pokazuje kako je funkcionisala komanda. Vidimo podređeni SSNO  su zamenik saveznog sekretara za narodnu odbranu zatim načelnik Generalštaba, pomoćnik SSNO zatim načelnik ... to ste bili vi, i šef kabineta SSNO. I pre nego što odemo odatle vidimo da je njemu podređena prva motorizovana gardijska brigada na čijem čelu je bio Mile Mrkšić. Je li to tačno.

ODGOVOR:

            Da, s tim da je bilo više pomoćnika, prevedeno je kao jedan pomoćnik saveznog sekretara, bilo ih je više.

MEJ:

            Želim da pokrenem jedno hitno pitanje sa višim sudskim savetnikom.

            Da, izvinjavam se što sam vas prekinuo.

NAJS:

            Ako pogledamo na kratko ovu tabelu na čelu raznih vojnih oblasti, a ovde vidimo na dnu 1,2, ... vojnu oblast i pomorsku vojnu obalst. Na koji način je išla komanda ovim vojnim oblastima. Da li je komanda dolazila od saveznog sekretara za narodnu odbranu ili je dolazila od načelnika Generalštaba?

ODGOVOR:

            Ove vojne oblasti vojno pomorska oblasti i komanda ratnog vazduhoplovstva bili su direktno potčinjeni saveznom sekretaru za narodnu odbranu. A u tehničkom smislu komuniciranja i prenošenja naređenja koje je savezni sekretar verifikovao to je bio način Generalštaba oružanih snaga.

NAJS:

            Na ovoj tabeli vidimo da je jedna isprekidana linija na dnu ove pune linije koja ide od načelnika Generalštaba ka vojnim oblastima. Šta znači ova isprekidana linija kakva je to vrsta komande i kontrole i komuniciranja.

ODGOVOR:

            Pa praktično su naređenja išla preko načelnika Generalštaba ka vojnim oblastima. Ali .. ili direktno komandovanje je sa vojnim oblastima i ... vojnih oblasti je bilo u nadležnosti saveznog sekretara.

NAJS:

            Hvala. Sada možemo da se vratimo na kartu koja se pominje na kraju paragrafa 12. To će biti dokazni predmet 326 tabulator 21. Uzmite pokazivač molim vas i pogledajte na koji način mi dajemo dokaze na sudu pomoću ovog grafoskopa i možete nam pokazati na vojne oblasti iako karta sama za sebe govori.

ODGOVOR:

            Netačna je ova linija za prvu vojnu oblast koja je ovde označena. Ona nije išla na Viroviticu, na Sisak jer je bila istočnije od nacrtane granice.

NAJS:

            U redu, ali ako to izuzmemo otprilike su obeležena prva, treća i peta vojna oblast. To je realtivno tačno obeleženo.

ODGOVOR:

            To je zapadna ili severozapadna granica prve vojne oblasti. Uključivala je Osijek i Vukovar.

NAJS.

            Hvala. Sada u rezimeu prelazimo na stranicu 6 paragraf 18. U stvari kraj tog paragrafa je dokzani predmet 387 tabulator 2. Stavićemo ga na grafoskop gde ćemo se na njega pozivati. Vi ste za ovo čuli i ranije kada se proglasi ratno stanje ili vanredno stanje ili stanje neposredne ratne opasnosti koja osoba ili telo postaje vrhovni komandant.

ODGOVOR.

            Vrhovni komandant je praktično Predsedništvo Savezne Republike Jugoslavije, a neposredno tu funkciju u onom izvršnom smislu prema saveznom sekretarijatu za narodnu odbranu ima Predsednik Predsedništva. U tim sulovima savezni sekretrijat za narodnu odbranu postaje Štab vrhovne komande.

NAJS:

            Uloga ili potencijalna uloga generala Kadijevića se ovde navodi u Štabu vrhovne komande. Koja bi bila njegova uloga u jednom od ova tri stanja.

ODGOVOR:

            Praktično obavlja te stručne funkcije, predlaže odluke o upotrebi angažovanja snaga, i u ime vrhovnog komandanta izvršno to prenosi na jedinice po dubini.

NAJS.

            Izvinjavam se što se boja ne vidi dobro na grafoskopu. Mi smo se nadali da ćemo to moći da vidimo za one koji ne vide to na monitoru savezno predsedništvo ima 8 članova po jedan iz svake republike i 6 republika i po jedan iz dve autonomne pokrajine.A sada prelazimo na ulogu teritorijalne odbrane i kordinaciju teritorijalne odbrane sa JNA to je paragraf 21 stranica 4. U vreme mira generala ko vodi teritorijalnu odbranu.

ODGOVOR:

            Teritorijalna odbrana u vreme mira u nadležnosti je dotične Republike. Vrhovni komandant teritorijalne odbrane u ratu za sve teritorijalne odbrane je vrhovna komanda. U miru u teritorijalnoj odbrani postoji republički štab teritorijalne odbrane koji je vojno stručno profesionalno telo koje je praktično počinjeno Predsedniku Republike.

NAJS:

            U redu, dakle u stanju mira oni su praktično počinjeni Predsedniku Republike, a u jednom od ta tri stanja, dakle stanju rata, vanrednom stanju i stanju neposredne ratne opasnosti su počinjeni kome.

ODGOVOR:

            Znači, na nivou Jugoslavije Predsedništvu Jugoslavije, kao vrhovnom komandantu, a predsednik Republike postaje komandant teritorijalne odbrane.

NAJS:

            Hvala. Ako jedinica teritorijalne odbrane govorimo o paragrafu 21 ako se zatekne da deluje u zoni koja je pod kontrolom JNA, koje telo bi bilo počinjeno kojem telu.

ODGOVOR:

            Uvek vlada princip jednog starešinstva dakle, jedne komande koja objedinjava dejstva svih oružanih snaga na jednom prostoru. U ovom slučaju ako su dominantna dejstva JNA u tom prostoru koji se ona nalazi počinjene su jedinice teritorijalne odbrane jugoslovenskoj narodnoj armiji. Znači, vrši se prepočinjavanje tih jedinica. Mislim ove jedinice TO mogu i da deluju autonomno. Ako se radi na primer o problemima kontrole teritorije ali ako se radi o borbenoj upotrebi i zajedničkim dejstvima onda su počinjeni komandi JNA.

NAJS:

            Da li se teritorijalna odbrana sastojala od teritorijalnih i manevarskih jedinica.

ODGOVOR:

            Pa pravi je prevod, ja sam svatio da je to teritorijalna jedinica misli se na prostor strukturu znači, teritorijalna odbrana je imala prostornu strukturu i manevarsku strukturu. Ako se misli na ovaj izraz teritorijalna kako je meni prevedeno. Smisao ja mislim prepoznatljiv.

NAJS:

            Manevarska struktura teritorijalne odbrane, da li joj je bilo dozvoljeno da deluje izvan svoje teritorije.

ODGOVOR:

            Mogla je u situaciji na bojištu ako je to zahtevalo da se te jedinice upotrebljavaju tamo gde je neophodno da se upotrebljavaju. Znači nije bilo striktno vezano da mora biti na teritoriji jedne Republike.

NAJS:

            Ako su jedinice manevarske strukture teritorijalne odbrane delovale na teritoriji druge Republike kome su onda bile potčinjene? Kome su odgovarale?

ODGOVOR:

            Po istom principu. Znači trebalo bi da budu počinjene jedinicama JNA ako izvode borbena dejstva.

NAJS:

            Da uzmemo primer koji bi odgovarao ovom predmetu. To je stranica 23 atlasa. Ako je bio odred teritorijalne odbrane iz Valjeva iz Srbije koji je delovao u Lovosu tokom operacija koje se odnose na Vukovar taj odred teritorijalne odbrane bi bio počinjen kojoj vojnoj oblasti JNA.

ODGOVOR:

            Prvoj vojnoj oblasti.

NAJS:

            Isto tako ako bi teritorijalne jedinice iz Crne Gore bile razmeštene na Kordunu kome bi one bile potčinjene?

ODGOVOR:

            Petoj vojnoj oblasti.

NAJS:

            A one da bi se razmestile i bile potčinjene, da li bi komandiri republičke TO tražili zato odobrenje tj da li bi bilo potrebno njihovo odobrenje za tako nešto.

ODGOVOR:

            Ja pretpostavljam da bi trebalo.

NAJS:

            Za jedinice koje dolaze iz Republike Srbije za čije bi ovlašćenje bilo potrebno da bi te jedinice mogle da se razmeste.

ODGOVOR:

            Ja mislim da bi trebalo o tome da saglasnost predsednik Republike, kao komandant tih jedinica u Republici ... to moglo da ide po liniji vrhovne komande od Predsedništva prema Republici prema JNA.

NAJS:

            JNA i sukob u Hrvatskoj. To je pasus 27. Po vašem iskustvu, i po vašem shvatanju generale JNA mislim je imala ciljeve i vi kažete da su postojala tri takva cilja to je pasus 27 koja su bila prva dva cilja što se vas tiče, cilja JNA u toku razvoja sukoba.

ODGOVOR:

            Taj sukob je imao različite etape. Ali prvi i osnovni cilj je bio u prvoj fazi da JNA razdvoji sukobljene strane u sukobu u kojem ona nije učestvovola. Te sukobljene strane su bile srpske snage na prostoru Hrvatske i paravojni sastavi u Hrvatskoj. Kasnije ciljevi su da se pre svega, zaštite jedinice JNA koje su bile tada u najvećoj meri u blokiranim objektima i kasarnama na prostoru Hrvatske i negde od septembra možda 91 godine govori se i o zaštiti ugroženih naroda koji su na tom prostoru bili napadnuti bilo sa koje strane. Konkretno se u tom vremenu o kojem govorimo o septembru 91 godine, radilo o zaštiti srpskog naroda u nekim krajevima ... Lika, Kordun, gde je došlo do borbenih dejstava i do napada Zbora narodne garde koji se u to vreme već bio konstituisao kao vojska.

NAJS:

            Po vašem mišljenju da li je bilo govora o tome da JNA nameće političko rešenje za tu krizu.

ODGOVOR:

            Nikada, ni jednom periodu JNA nije niti nametala rešenja i puteve izlaska iz krize. Proklamovana je bila. I ja koliko znam toga se JNA pridržavala da će sačekati politička rešenja i postupiti po njima.

NAJS:

            30. juna 1991 godine da li je Borisav Jović, javno najavio jedan cilj, a da li se vi sećate šta je bilo.

ODGOVOR:

            Sećam se. To je bila 19. sednica Saveznog saveta za zaštitu ustavnog poretka. Na kojoj sam bio i ja prisutan, a na koji se raspravljalo oko sukoba u Sloveniji. U najkraćem pitanje koje ste postavili Borislav Jović koji je predsedavao tom sednicom izneo je stav za koji sam ja tada prvi put čuo. Da ne treba nikom pa ni Slovence prisiljavati da ostanu u Jugoslaviji ako oni to neće. I da vojska odnosno JNA treba da izađe da se povuče iz Slovenije i da izađe na nove granice a da konkretno nije govorio koje su to granice.

NAJS:

            Dokazni predmet 387 tabulator 3, i ti dokumenti se bave ovom temom. Da bi uštedeli na vremenu molim da se jedan dokument da svedoku, a engleska verzija da se stavi na grafoskop. Koja je moja uobučajena praksa da original stavim na grafoskop. Imam jako puno materijala kroz koji treba da prođemo osim ako ne dobijem druge instrukcije. Ja ću jednostavno originale dati svedoku i direktno preći na engleski prevod. Generale, da li pred sobom imate direktivu o upotrebi oružanih snaga. Nosi datum 10. decembar 91 godine od saveznog sekretara za narodnu odbranu i tu se nalazi direktiva o upotrebi oružanih snaga u narednom periodu. To je potpisao general Polić sama direktiva na narednoj strani molim da poslužitelj okrene stranu. U dnu strane u pasusu tri pod naslovom jugoslovenska narodna armija za TO. Molim da pređemo na narednu stranu na vrh strane broj 3 u tom pasusu se kaže: naše oružane snage ulaze u novi izuzetno značajan period realizacije krajnjih ciljeva rata, zaštite srpskog stanovništva, mirnog razrešenja jugoslovenske krize i stvaranja uslova za očuvanje Jugoslavije za one narode koji žele da u njoj žive. Zato je očuvanje borbene gotovosti JNA i oružanih snaga u celini i dalje težišni zadatak svih nivoa rukovođenja i komandovanja i prelazimo na poslednju stranu. Vidimo da je to potpisao general Veljko Kadijević. Generale Vasiljeviću, da li taj nalog ili ta direktiva odgovara vašem svatanju ciljeva JNA u to vreme.

ODGOVOR:

            Pa ja mislim da sam u prethodnom odgovoru već rekao i to je identično sa onim što je kazano. Ja sam govorio o periodu negde oko septembra.

NAJS:

            U tom slučaju generale možemo da nastavimo dalje. Prelazimo na pitanje oružavanja Srba u Hrvatskoj. To je strana 6 pasus 36. Da li ste vi generale početkom 91 godine, saznali o incidentu u kome je učestvovao čovek po imenu Arkan u Dvoru na Uni.

ODGOVOR:

            Da.

NAJS:

            Šta je on tada radio i skim je to radio?

ODGOVOR:

            Po onome što je bilo objavljeno i preko sredstava informisanja. On je uhapšen od MUP-a Hrvatske sa Stevanović Zoranom i Bambićem ne sećam se njegovog imena u Dvoru na Uni i tom prilikom je kod njih pronađeno oružje koje su transportovali.

NAJS:

            Ko je stajao iza tog snabdevanja oružjem, onako kako ste vi to svatili na osnovu informacije koje ste primali u to vreme.

ODGOVOR:

            Pa ja sam svatio da iza toga na neki način stajao MUP Srbije ... iz razloga što mi je poznato da je tadašnji ministar unutrašnjih poslova Srbije Radmilo Bogdanović intervenisao kod ministra unutrašnjih poslova Hrvatske Josipa Bojkovca da Arkan i ova njegova dva saputnika budu oslobođena i vraćeni u Srbiju.

NAJS:

            Da li znate koji su bili uslovi te transakcije. Da li znate da li je neki novac promenio ruke.

ODGOVOR:

            Meni to nije poznato.

NAJS:

            Pasus 38 došlo je do odluke to jest pokušaja da se u predsedništvu SFRJ donese odluka da se proglasi vanredno stanje. Međutim takva odluka nije donešena. Posle toga da li je došlo do obrasca po kome su se Srbi naoružavali.

ODGOVOR:

            Prema podacima koje je imala uprava bezbednosti JNA u to vreme. Manje količine oružja su išla iz Srbije prema Kninskoj krajini. Po mojim saznanjima to je rađeno bilo u tri ture. Radilo se o lovačkom oružju koje je nabavljeno preko radne organizacije Sport u Beogradu, apod sredstvom firme Univerzal. To oružje je većim delom bilo vraćeno u januaru 91. godine nakon izlaska naredbe Predsedništva Jugoslavije o razoružavanju paravojnih sastava. Iza toga ja nemam neka precizna saznanja. Znam opštu situaciju nakon neuspelog pokušaja u martu 91. godine da se izvrši opšte razoružavanje i Hrvata koji nisu vratili oružje po ranije naredbi. Moja saznanja su ukazivala da je krenulo nešto obimnije naoružavanje srpskih snaga u Kninskoj krajini. U tom periodu to je početak 91. godine počinje i obuka dolazimo do saznanja počinje obuka dobrovoljačkih jedinica u kampu Golubiću pored Knina.

NAJS:

            Hvala vam. Mi ćemo blagovremno preći na obuku.

MEJ:

            Stigli smo do trenutka kad treba prekinuti današnju raspravu.

NAJS:

            Da, ali ipak dosta smo već uradili, časni sude.

MEJ:

            Gospodine Vasiljeviću, mi ćemo sada prekinuti raspravu. Molim vas da se vratite sutra ujutro u 9,00 sati da nastavite vaše svedočenje. Molim vas takođe da imate na umu da za vreme prekida rasprave i u bilo koje drugo doba ne govorite ni sa kim o svom svedočenju sve dok se ono ne završi, uključuje i članove tima tužilaštva. Rasprava se prekida do sutra ujutro. Molim ustanite.

 

Nazad na Aktuelno  |  Odštampajte vest