aktuelno-m.gif (3720 bytes)

30. januar 2003. g.

STENOGRAM

 

 

PITANjE:

            Gde ste ga videli i šta se tada događalo?

SVEDOK:

            Video sam ga u centru, to je bilo rekli smo negde polovinom septembra 91-ve godine, bilo je oko 9-10 sati ujutru. Jovica Stanišić došao je sa nekom pratnjom, sa nekoliko vozila, izašao napolje, a to je bilo ispred zgrade vlade, odnosno prostorija gde se nalazio gospodin Hadžić. Ja sam se nalazio slučajno ispred zgrade i video sam njihov izlazak iz automobila i gospodin Stanišić je povišenim tonom pitao gde je gospodin Hadžić. Pošto je dobio odgovor da nije u zgradi, rekao je da se odmah pronađe i da dođe i zatim su se uputili u pravcu štaba teritorijalne odbrane.

PITANjE:

            Jeste li videli Antu Kostića i Zavišića toga dana na istom mestu, isto vreme kada je došao? Jesu li oni bili sa njime?

SVEDOK:

            Da, bili su s njime.

PITANjE:

            Jeste li videli bilo koga od lokalnih vlasti, kao npr. Kojića ili zapovednika teritorijalne odbrane u to isto vreme?

SVEDOK:

            Jeste sećam se, svi su bili tamo u to vreme. I sećam se da je bio i Slavko Dokmanović, tadašnji predsednik opštine Vukovar.

PITANjE:

            Da li je gospodin Stanišić nešto njima rekao?

SVEDOK:

            Rekao im je da se sazove sastanak svih predstavnika, odnosno komandanata TO, lokalnih vlasti i da će za nekoliko sati biti održan sastanak sa njima.

PITANjE:

            Da li je on izneo neke optužbe, odnosno da li je pritizirao lokalnoj vlasti na bilo koji način?

SVEDOK:

            Da. Odmah po izlasku iz automobila Stanišić se počeo drsko ponašati i počeo da viče na prisutne, zašto Vukovar još nije pao.

PITANjE:

            I kako su oni odgovorili na to?

SVEDOK:

            Mislim da niko nije imao odgovor na to pitanje.

PITANjE:

            Spomenuli ste da je gospodin Stanišić želeo imati sastanak sa Hadžićem. Da li se taj sastanak onda u jednom trenutku održao i ako jeste, kada i gde?

SVEDOK:

            Da, sastanak se održao nakon nekoliko sati kao što sam rekao u prostorijama,, mislim da je to bilo posle podne oko dva ili tri sata i da je trajalo dosta dugo.

PITANjE:

            Ko je bio prisutan? Da li je Hadžić bio prisutan tom sastanku i ako znate ko je još bio prisutan?

SVEDOK:

            Jeste, Goran Hadžić se pojavio kasnije i kao što sam rekao svi komandanti teritorijalnih odbrana gospodin Slavko Dokmanović i predstavnici specijalnih jedinica, odnosno gospodin Zavišić.

PITANjE:

            Da li je tamo bio prisutan neko i iz JNA?

SVEDOK:

            Da, bili su predstavnici JNA.

PITANjE:

            Šta je bila tema sastanka?

SVEDOK:

            Za temu sastanka ja ne mogu tačno da kažem, pošto nisam sastanku prisustvovao, ali kasnije sam saznao da se sastanak održava upravo da se Vukovar što pre oslobodi.

PITANjE:

            Časni sude, želela bih sada da za jedno pitanje pređemo na jednu privatnu sednicu.

MEJ:

            U redu.

PITANjE:

            Molim vas, broj dokaznog predmeta?

SEKRETAR:

            To je dokazni predmet tužilaštva 374.

TUŽBA:

            Molim vas da se engleska verzija dokumenta stavi na grafoskop. Gospodine, ovo je pismo od 23.09.1991. iz stanice milicije Dalj i recite nam da li je to pismo koje ste vi videli.

SVEDOK:

            Da to je pismo koje sam ja video.

TUŽBA:

            Možete li nam sada objasniti šta se desilo u Dalju i šta je opisano u pismu?

SVEDOK:

            U ovom pismu je opisano da je 21.09.1991. oko 18 sati u stanici milicije Dalj došao predsednik Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema, Goran Hadžić. Zajedno sa Arkanom i sa 20 njegovih ljudi, od prilike dvadesetorica njegovih ljudi. Da su iz pritvora ili zatvora pustili nekoliko osoba a da je Arkan sa svojim ljudima odveo, mislim da se radi o 11, da ih sada ne brojim, oko 11 ljudi i  gde se oni nalaze.

TUŽBA:

            Gospodine, kada je reč o dve osobe koje su navedene u ovom pismu da su puštene na slobodu da li su odnosno, da li znate zašto su ti ljudi pušteni na slobodu ili ste kasnije saznali da su oni na sigurnom, na nekom drugom mestu?

SVEDOK:

            Da, te su priče kružile celim područjem. Zašto su te osobe puštene i da li su prepraćeni, ne znam preko kojih puteva, ali da se nalaze u Republici Hrvatskoj i da se radi o osobama koje su imale dosta novca. Tu se spominju.

TUŽBA:

            Da li ste vi proverili te glasine, ili su one i dalje ostale glasine?

SVEDOK:

            Ja sam pokušavao da proverim i od svih ljudi sa kojima sam kontaktirao svi su mi rekli da je to istina, da je Arkan od njih uzeo možda milion ili dva maraka u to vreme i da su zato pušteni, a posle 98 ili 99 godine kada sam bio u mogućnosti da to proverim svoj rad u hrvatskoj policiji, jedino je što sam saznao da su te osobe žive i da se nalaze na području Republike Hrvatske.

TUŽBA:

            Ovde imamo spisak ljudi koji su izvedeni, mislim da nema potrebe da sada čitamo ta imena na glas, to je 11 osoba. Da li ste ikada saznali šta se sa njima desilo?

SVEDOK:

            Jesam. Isto tako nakon dugo godina kažem 98-me ili 99-te godine kada su vršene eshumacije na području, video sam njihova imena da su eshumirani iz jednog bunara u mestu Ćelije.

TUŽBA:

            Ali u to vreme dok ste radili u policiji 91-ve godine niste saznali šta se desilo sa tim ljudima. Oni su jednostavno nestali, jel tako?

SVEDOK:

            Ne, nikada nisam saznao, tako je.

TUŽBA:

            Ja bih molila da sada pređemo na privatnu sednicu, jer treba da nastavimo razgovor o pismu, o tome šta se desilo sa pismom.

            Taj dokument treba da stavimo englesku verziju na grafoskop. Gospodine, to je zvanična zabeleška  iz policijske stanice i odnosi se, to je službena beleška koja se odnosi na događaje od 04-05 oktobra 1991. godine i ponovo je reč o odvođenju velikog broja ljudi koji su ovde na Ledini i stanici milicije Dalj, a to su učinili Arkan i hteli bi prvo da nam kažete da li ste vi videli ovaj dokument u to vreme? Dakle, u oktobru 91-ve godine?

SVEDOK:

            Ne, ja nikada nisam video ovaj dokumenat.

TUŽBA:

            S obzirom na format ovog dokumenta i posebno kada se pogledaju potpisi, dakle, ko je potpisao ovaj dokument, da li je ovo autentičan dokument?

SVEDOK:

            Jeste.

TUŽBA:

            A kada pogledate dno ovog dokumenta, naveden je ko treba da dobije ovaj dokument i pod brojem dva piše komandantu specijalne jedinice Zavišiću, da li je to Zavišić kojeg ste vi pominjali i o njemu govorili?

SVEDOK:

            Da to je taj Zavišić i hteo sam još nešto da kažem. Znači, pod brojem jedan, to sam ja, sekretaru unutrašnjih poslova i koji nikada nije dobio taj dokumenat.

TUŽBA:

            U ovom dokumentu piše da je oko ponoći 4. oktobra 1991. godine Arkan zajedno sa svojih 20 ljudi odveo mnogo ljudi iz policijske stanice iz stanice milicije uprkos činjenici da ga niste nikada videli ovaj dokument, da li ste bar čuli za taj događaj?

SVEDOK:

            Jesam, tek kasnije nakon ovog drugog događaja. Nakon dolaska Hadžića i Arkana zajedno i odvođenja ovih ljudi koji se spominju u drugom pismu.

TUŽBA:

            A kako ste za to saznali?

            Časni sude, mislim da moramo preći na privatnu sednicu?

(posle zatvorene  sednice)

TUŽBA:

            Imam dva pitanja u vezi ovog dokumenta, engleska verzija se može staviti na grafoskop.

            Vi ste nekoliko puta spomenuli Iliju Kojića. Ja sam stekla utisak, da je on imao mnoge veze sa policijom. Međutim, ovde se u ovom dokumentu on imenuje za ministra odbrane. Možete li nam to objasniti? Da li su njegove dužnosti obuhvatale i policiju?

SVEDOK:

            Može se reći, on je bio ministar odbrane samo na papiru. U stvari, sve policijske radnje, sve policijsko što se događalo u policiji, on je bio nadređen za sve.

TUŽBA:

            A pod brojem 15 stoji Stevo Bogić, ministar bez portfelja. Da li je on imao neki nadimak i koja je u stvari bila njegova funkcija u vezi sa Hadžićem i vladom?

SVEDOK:

            Ja toga čoveka pre rata nikad nisam poznavao. Upoznao sam ga u Borovom selu, znam da je meštanin Borova sela i da je kasnije od starne gospodina Hadžića imenovan da vodi neku specijalnu jedinicu, odnosno ne bih je nazvao jedinocom. To je bilo nekih 10-ak ljudi koji su se brinuli samo o Hadžiću.

TUŽBA:

            Da li je njegov nadimak bio Jajo.

SVEDOK:

            Oprostite, zaboravio sam. Da, njegov nadimak je bio Jaje.

TUŽBA:

            Spomenuli ste gospodina Hadžića i rekli da ste ga dobro poznavali. Šta je bio posle rata?

SVEDOK:

            Gospodin Hadžić je radio na jednoj ekonomiji i mislim da je radio posle kao magacioner evidencije skladišta.

TUŽBA:

            Rekli ste, da ga je bilo teško pronaći, kada ste ga želeli pronaći u oktobru? Da li je on često izbivao, i ako jeste, šta je radio, kuda je tada odlazio?

SVEDOK:

            Goran Hadžić je većinu vremena provodio u Novom Sadu. Ali isto tako se kretao po terenu. Tadašnja Erska kao što znate je bila rascepljena. I takva je ostala do kraja. Odlazio na područje Zapadne Slavonije, na područje Knina, ali kažem, većinu svog vremena je bio u Novom Sadu.

TUŽBA:

            Šta je radio u Novom Sadu, da li to znate?

SVEDOK:

            Ne bih tačno znao.

TUŽBA:

            Da li je takođe odlazio u Beograd, i ako jeste, kako to znate?

SVEDOK:

            Da. Sredstva javnog informisanja u to vreme su funkcionisala i da, vratiću se najpre na Novi Sad. Maltene svako veče, Goran Hadžić se pojavljivao na televiziji, gde je iznosio stanje na području RSK, a isto tako mnogo puta na televiziji je bio u Beogradu.

TUŽBA:

            Moramo da pređemo na privatnu sednicu.

MEJ:

            Bilo koje pitanje koje može da vodi ka identifikaciji svedoka treba ga postaviti na zatvorenoj sednici. Dakle, ako je takva situacija mi ćemo, ako imate bilo kakve sumnje, mi ćemo preći na zatvorenu sednicu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Mej, to je vrlo osetljivo pitanje, to na koje ukazujete, jer jedina tekovina ovog modernog vremena koje razlikuje ovo što se ovde događa od onog što se događalo u srednjem veku je upravo ta javnost. Ali vi tu razliku vrlo efikasno nastojite da eliminišete.

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, to je apsurdno. Budite ljubazni da nastavimo, postavljajte svoja pitanja. Znate razloge zašto postoje takva pravila i ovakva vrsta komentara nam ne pomaže, molim vas idemo dalje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja te razloge znam, samo želim da kažem da ih ne uvažavam, jer ovakva praksa omogućuje da se izgovori veliki broj neistina za koje čitava javnost zna da su neistine. Pa isključenje javnosti ne pomaže dolaženju do istine. Ali prećićemo na pitanja.

            Gospodine C13, vi ste naveli u ovom ispitivanju mnoge navodno podatke i navodno činjenice posle 12 godina koje međutim, ranije niste pominjali pa čak i u ovoj vašoj izjavi koju ste dali pre četiri godine. Kažite nam šta je razlog?

SVEDOK:

            Nisam razumeo, o kojim se to činjenicama radi koje nisu date pre četiri godine?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa vi ste naveli neke sastanke na kojima ste bili, o kojima ne govorite u svojoj izjavi. Vi ste naveli pominjanje mog imena koje pretpostavljam da bi trebalo da bude važan podatak, da se nađe u vašoj izjavi, pa se ne nalazi u vašoj izjavi. Kako to da se sada četiri godine posle te izjave eto ti novi navodno podaci nalaze u vašem iskazu koji smo slušali? Šta je razlog tome?

SVEDOK:

            Mogu da vam odgovorim na ovo pitanje. Tada u tom momentu, nisam smatrao da je to toliko važno i nisam znao da će doći do, da će sve skupa doći na ovaj nivo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a da li je možda razlog što ste ovde izneli tu čitavu gomilu da se blago izrazim neistina nešto što.

MEJ:

            Zastanite tu na trenutak. Vi ste nešto izneli i sada treba da ima mogućnost na odgovor na to, ako iznosite takve tvrdnje optužbe, onda svedok treba da ima pravo da odgovori na to. Ono što je optuženi rekao je da kako je on to izneo, vaše svedočenje je gomila neistina, da li je to tačno ili nije?

SVEDOK:

            Apsolutno nije tačno. Sve ovo što sam rekao, dao sam svečanu zakletvu i sve je ovo istina.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vi možda takvim svedočenjem za koje ja tvrdim kao što ste čuli da sadrži mnoge neistine, da li je razlog, a ima ih mnogo, evo pomenuću vam jedan.

MEJ:

            Mislim da bi bilo pametno, na osnovu prethodnih iskustava da pređemo na zatvorenu sednicu.

(posle zatvorene sednice)

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Šta znate o 204 brigadi Zbora narodne brigade pod komandom novog ustaše Tomislava Marčepa?

SVEDOK:

            Ne, nije mi poznato.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je poznato njegovo ime?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je poznato da je vršio zločine nad srpskim stanovništvom sa tom svojom jedinicom i to nezapamćene i u velikim razmerama na području Vukovara.

SVEDOK:

            Samo iz priče. Ništa nisam video.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Niste videli?

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kad ste čuli te priče?

SVEDOK:

            Od ljudi kasnije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li su vam se te informacije pokazale kao verodostojne ili ne?

SVEDOK:

            Ja opet moram da kažem, ja smatram verodostojnost ono što vidim svojim očima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da li je tačno da zaoštravanje opšte situacije u celoj Hrvatskoj, pa i u Vukovaru počelo nakon dolaska HDZ-a na vlast 90-te godine?

SVEDOK:

            Da, istina je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li su vam poznate odluke hrvatske vlade iz leta 90-te godine. Odluka o formiranju Zbora narodne garde i odluka da se krene na ilegalni uvoz oružja iz inostranstva?

SVEDOK:

            Ne, to mogu da kažem da sam video samo u sredstvima javnog informisanja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi u svojoj izjavi govorite kad pominjete da su Srbi naoružavani da ste iz Hrvatskih izvora saznali da su šest meseci pre toga naoružani Hrvati. Jel tako ili nije?

SVEDOK:

            Da, ja mislim da je tako.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je poznato da su pripadnici Zbora narodne garde, pogotovo na tom području, uglavnom bili problematični, kriminalni tipovi, birani linijom mesnih odbora HDZ-a i katoličke crkve?

SVEDOK:

            Za katoličku prvi put to čujem, taj podatak, a što se tiče ljudi, strukture tih ljudi, delimično se slažem sa vama.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je poznato da je cilj ovih snaga koje su tada bile formirane kao paravojne snage bila nasilna secesija Republike Hrvatske od SFRJ?

SVEDOK:

            To je već stvar političara, da li je secesija ili nije, to ja ne znam da vam kažem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da li znate da je, da li vam je poznata ta činjenica da je paralelno sa nabavkom naoružanja i masovnog naoružavanja tih formacija počelo i sa povlačenjem naoružanja od rezervnog sastava milicije sa većinskim srpskim stanovništvom? krajiških opština, na primer?

SVEDOK:

            To ćete mi morati malo pojasniti.

MEJ:

            ........... za gospodina Miloševića.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            ... strane naoružavao zbor narodne garde, uvećavala policija hrvatske strukture, došlo do oduzimanja i povlačenja naoružanja iz opština sa većinskim srpskim stanovništvom krajiških opština.

SVEDOK:

            Da, poznato mi je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato da je zbog sprovođenja ovih odluka otpočela tada i prilično intenzivna aktivnost kadrovskih promena po nacionalnih kriterijumima HDZ-a?

SVEDOK:

            Ne bih vam odgovorio na ovo pitanje. Nisam kompetentan.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste čuli za zaključal instrukcije upravo od tog Tomislava Marčepa da se nakon izbora u svim mesnim zajednicama postave kadrovi koji podržavaju politiku HDZ-a?

SVEDOK:

            To je tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pošto ste bili stanovnik Vukovara, da li vam je išta poznato o aktivnostima u julu i avgustu 90-te godine HDZ-a i to u njihovim prostorijama u Vukovaru, opštinski odbori itd. i odlukama da se otpočne sa osnivanjem dobrovoljačkih odreda? Da li išta o tome znate?

SVEDOK:

            Mislite od strane Hrvata? Ne, ne znam ništa o tome.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jel vam poznato ime Marina Vidića?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A to ima u njegovoj izjavi. Vi ništa o tome ne znate?

SVEDOK:

            Zaista ne, to je ipak u to vreme bilo u to vreme, tajno još.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ko je bio Marin Vidić?

SVEDOK:

            Ja ga znam kao građanina Vukovara i ništa drugo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pročitaću vam delove pisma poverenika za Vukovar, poverenika hrvatske vlade Marina Vidića, pa ćete mi reći šta vi znate o tome što se ovde navodi i da li tome imate nešto da dodate ili da nešto dovedete u pitanje? S obzirom na saznanja kojima vi raspolažete ili ste u ono vreme raspolagali? Dakle, on piše Tuđmanu, predsedniku vlade, ministru odbrane, ministru unutrašnjih poslova, njegov dopis koji kaže: imenovanjem Marčep Tomislava, sekretara opštinskog sekretarijata u Vukovaru, došlo je do uzurpacije vlasti. Okružen ljudima sumnjivih, moralnih i stručnih kvaliteta, bivšim kriminalcima preuzeli su apsolutnu nadzor nad svime u opštini Vukovar, ne prezajući od nasilnih i represivnih mera nad građanima opštine Vukovar, u zagradi bespravnim upadanjem u privatne stanove, upućivanjem usmeno i pismeno u napuštene stanove osoba koje su tražile smeštaj, pljačkanjem stanova, oduzimanje privatnih vozila, nasilnim, privođenjem saslušanjem, pa čak i egzekuciji. Na intervenciju gospodina Manojlića, Tomislav Marčep je povučen u Zagreb, navodno na funkciju pomoćnika ministra MUP-a. Dosadašnja politika stvorila je tešku psihozu straha među hrvatskim i srpskim pučanstvom, i tako dalje.

            Dakle, govori se o široko rasprostranjenom nasilju koje uključuje i egzekucije, ovo je pismo od 18. avgusta 91-ve godine, a uputio ga je poverenik na ove adrese.

MEJ:

            Dozvolite, dozvolite svedoku da odgovori na to. To nije pismo na koje on može da iznese komentar, ali on može da komentariše sadržaj tog pisma. Svedoče C13, vi ste čuli šta je pročitano, da li želite da to komentarišete? Da li želite da kažete da li je to istinito ili nije? Ili u kom stepenu je istinito?

SVEDOK:

            Mogu da kažem, znači to je 18. avgusta 91-ve godine. U to vreme ja nisam bio u Vukovaru i sve što znam u vezi ovog, to je posle 92-ge godine sam isto ovakve podatke čuo, ljudi su pričali između sebe i nšta drugo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Dobro. Da li vam je poznato da je taj Savet HDZ, na primer, sa mesta upravnika vukovarske bolnice smenio Srbina dr. Radeta Popovića i na njegovo mesto postavio dr Vesnu Bosanac?

SVEDOK:

            Da, ali isto tako to se sve dešavalo u vreme kada ja nisam bio u Vukovaru, da to razgraničimo taj period posle trećeg meseca 91-ve godine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            U celom tom kraju, to su značajne institucije. Na primer Borovo, najveći kombinat u tom kraju, smenjeni direktor srpske nacionalnosti Zdravko Egić, a poslednji prinudni upravnik Husar Vladimir. Da li znate za takve primere? Ja vam govorim ovo kao činjenicu da li znate za takve primere koji su bili, dakle od smenjivanja, isterivanja, ubijanja, dakle egzekucija u kojima piše njihov sopstveni poverenik. Da li znate za širinu?

MEJ:

            Ono što je svedok rekao je da ne zna za događaje u periodu za koji vi pitate i on je rekao da ne može da odgovori ni na jedno takvo pitanje. Zašto ne idemo dalje?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Dobro. Da li to znači da vama nije poznato nikakvo nasilje, ubistva, ni zločini izvršeni nad Srbima u tom kraju, u tim mesecima leta i jeseni 91-ve godine?

SVEDOK:

            Apsolutno. To se odnosi i na Srbe i na Hrvate. Znači, i na jednu i na drugu stranu. Niti jedanput nisam video svojim očima da je neko nekog ubio, prema tome, smatarm da nema potrebe da odgovaram na to pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            A da li ste čuli da je tokom 90-te godine registrovano preko 70 slučajeva fizičkih napada na pripadnike JNA?

SVEDOK:

            Na kom području mislite?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Eto na tom području.

SVEDOK:

            Na pripadnike JNA? To je apsolutno neistina.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            A da li znate, da li ste išta čuli o tome da je u februaru 91-ve godine na inicijativnom sastanku ogranka HDZ-a za putničku cestu koji se održao u Borovom naselju, koji je sazvao Tomislav Marčep u svojstvu tadašnjeg predsednika HDZ-a ujedno i sekretara za narodnu odbranu Vukovara, doneta odluka o etničkom čišćenju u opštini Vukovar.

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Na te ili slične sastanke, dolazili poslanici Sabora Hrvatske, Šeks, Vekić, Glavaš, gde se govorilo o nezavisnoj Hrvatskoj itd. merama kojima oni preduzimaju.

SVEDOK:

            Ne, ti sastanci su isto tako bili tajni.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Da li vam je išta poznato o njihovim akcijama čišćenja?

SVEDOK:

            Apsolutno ništa.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Da li ste ikada čuli za taj plan, prva faza smenjivanja sa funkcija, druga za zastrašivanje radi iseljavanja teritorije uperen prema Srbima, treća faza sa  dve faze likvidacije. Da li ste ikada čuli za taj plan?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Gde ste čuli?

SVEDOK:

            Na televiziji Beograd.

MEJ:

            Beograd? Aha.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            U vašoj izjavi navodite nešto što o tome o vašim saznanjima da se hrvatski ekstremisti naoružavaju. Jel tako ili ne?

SVEDOK:

            Da, to su moja privatna zapažanja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Molim?

SVEDOK:

            To su moja privatna zapažanja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Privatna saznanja, vi ste naveli da ste o tome imali neka saznanja. A dobro, da li ste čuli za slučaj Željka Ostojića iz Vukovara?

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            A da li vam je poznato, ili vam je kasnije bilo poznato da je Željko Ostojić krajem 90-te godine svedočio pred organima bezbednosti o formiranju i postojanju grupa za tihe likvidacije i namerama i planovima Glavaša, Merčepa, Zade, zajedničko čišćenje Istočne Slavonije. Da li vam je išta o tome poznato?

SVEDOK:

            Ne, zaista ništa.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Da li ste posle bar čuli da je taj isti Željko Ostojić ubijen u svom stanu, samo posle pola sata posle emitovanja filma o Špegelju, to je 25-ti na 26-ti januar 91-ve godine. Vi ste gledali taj film, predpostavljam?

SVEDOK:

            Dopunite me. Da li je to bilo u Osijeku?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Željko Ostojić je ubijen u svom stanu.

SVEDOK:

            Gdje?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Nemam podatak tačno gde. On je tu iz tog kraja. Verovatno u Osijeku, verovatno ste vi u pravu.

SVEDOK:

            Ako je to vođstvo u Osijeku, sećam se nešto iz sredstava za javno informisanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Da li vam je poznato da je Predsedništvo Jugoslavije 9. januara donelo naredbu o razoružavanja i rasformiranju vojnih formacija u Hrvatskoj, koja nikada nije sprovedena.

SVEDOK:

            Da, poznato mi je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            A da li ste čuli ili možda i videli da je 10. marta 91--ve iz Borova naselja i ostalih mesta u tom kraju u Bogdanovačkoj doli organizovana smotra dobrovoljačkih jedinica budućih paravojnih formacija, gde je prisustvovalo oko dve hiljade ljudi?

SVEDOK:

            Da, to sam nakon rata gledao jednu emisiju na televiziji gde su nađeni video snimci i prikazani javnosti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            U to vreme, vi o tome niste znali ništa, jel tako?

SVEDOK:

            Apsolutno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Molim vas, šta znate o napadu hrvatske policije 2. maja na Borovo selo, odnosno o napadu naoružanih hrvatskih ekstremista 2. maja na Borovo selo. Samo kratko ispričajte šta o tome znate?

SVEDOK:

            Znam po pričanju drugih. 2.8. 91-ve godine da su ušli iz dva pravca u Borovo selo, da je uzajamno otvorena vatra, kako oni iz vozila, tako i ovih ljudi koji su se nalazili na ulicama, svi su imali oružje i kad je došla vojska.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Želim da vas podsetim na ono što ste ovde rekli u toku ispitivanja juče, a vi me ispravite ako ja nisam dobro zabeležio. Rekli ste da je 2. maja hrvatska policija upala u Borovo selo, 200 do 300 ljudi, tako ste rekli, da su pucali na ljude, da su poginuli mnogi meštani, onda ste pitani da li je intervenisala JNA, vi ste odgovorili da je ušla JNA i pomogla hrvatskoj policiji da se izvuku iz sela, jer je pretila opasnost da se sukob nastavi i da dođe do mnogo većih žrtava. Jel to tako?

SVEDOK:

            Pa delimično je tako gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Jel to sve što o tome znate pošto sam vas sad citirao ono što ste juče rekli?

SVEDOK:

            Ja bih sad ponovo tražio da postavite isto pitanje, ali da se ne vraćamo na to, mislim da to nije toliko važno.

TUŽBA:

            Časni sude, citat koji je upravo iznesen svedoku, nije tačan. Barem nije tačan u celini. U izjavi govori se da je ubijeno nekoliko meštana i pripadnici hrvatske policije, ali ne u ovom obimu kako je to sada citirano.

MEJ:

            U mojoj belešci stoji da nije rečeno da je mnogo ljudi ubijeno. Moja beleška, ja mislim da je to parafraza svedočenja, kaže da je poginulo nekoliko meštana i neki pripadnici hrvatske policije. Da li je to tačno, gospodine C 13?

SVEDOK:

            Tačno je.

MEJ:

            Čuli ste ovaj sažetak vašeg iskaza koji vam je pročitao gospodin Milošević o tom incidentu. Da li želite tome nešto dodati odnosno, da li mislite da je to netačno osim malih detalja koje smo sad ispravili?

SVEDOK:

            Mislim da je gospođa ispravila, ova, što je bilo krivo rečeno i eto to.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Ja sam citirao jednu po mom mišljenju važnu činjenicu koju ste vi juče rekli da je 02. maja hrvatska policija upala u selo i da je tu bilo 200 do 300 ljudi. Jel to tačno?

SVEDOK:

            To je tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Onda da idemo dalje. A da li je tačno da je istom prilikom, praktično paralelno sa tim što se događalo u Borovom selu, iz pravca Dalja izvršen napad od strane 350 pripadnika hrvatskih snaga koji su koristili i ručne lansere i teške mitraljeze i drugo naoružanje, da li išta o tome znate?

SVEDOK:

            Moj broj koji se pominje Borovo selo. To je jedinjen broj. Znači, i oni koji su ušli iz pravca Borovog naselja i iz pravca Dalja, to bi od prilike bile od 200 do 300 ljudi, sve zajedno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            A što se tiče masovnog hapšenja Srba, mučenja i proterivanja?

SVEDOK:

            Ja sam u to vreme bio u Boboti, ponavljam, nisam bio i ne znam na koje područje mislite, gde.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Na područje Borova sela, Borova naselja, Vukovara, Dalja, na celom tom području Istočne Slavonije?

SVEDOK:

            Ja vidim da vi ne poznajete dovoljno to područje, a bi iz razloga što kažete na području Borova sela, Dalja, dobro Dalja je nešto drugo, Dalj je bio pod hrvatskom kontrolom, ali je to bilo neizvodljivo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            U Vukovaru, Dalju i drugim mestima pod hrvatskom kontrolom gde je došlo do masovnih hapšenja Srba, mučenja, likvidacija itd. Jeste čuli nešto o tome?

SVEDOK:

            Ja sam čuo samo iz priča.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Pa dobro, da li je s obzirom na ove napade, koji, nadam se, nisu sporni, da li je logično da su stanovnici srpskih sela preuzeli odnosno, preduzeli razne mere odbrane i organizovali seoske straže i brigu o svojoj bezbednosti?

SVEDOK:

            Ti podaci vam nisu tačni iz razloga što seoske straže postoje nekoliko meseci.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            A što vi znate?

SVEDOK:

            Ono što je bilo pre, seoska straža.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Dobro, da li vam je poznato da je 7. avgusta došlo do oružanih sukoba u Kostajnici i selima vukovarske opštine. To je prilično daleko jedno od drugog, a desilo se u isto vreme, kada je došlo do širenja tog nasilja u Hrvatskoj i do intenziviranja borbi u okolini Vukovara. Jel vam šta poznato od toga?

SVEDOK:

            Što se tiče Kostajnice, to sam video na televiziji, a sela na ovom području, to ćete mi morati reći koja sela su u pitanju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Bilo koje od sela gde je 6. avgusta došlo do intenziviranja, nasilja nad srpskim stanovništvom. Samo kažite da ili ne, ako nije, idemo dalje.

SVEDOK:

            Ne, ne mogu da odgovorim da ili ne, želim da razjasnim konkretno to. Ako vi znate neki podatak, neko selo, podsetite me.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Imate kakav podatak o tom nasilju?

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Ne znate, dobro. Zato i kažem, onda odgovorite sa ne. A da li vam je poznat incident 29. avgusta kada su ovi pripadnici Zbora narodne garde zaustavili vozove s vojnom opremom i naoružanje na pruzi Zagreb-Beograd, razoružali pratnju, a opremu opljačkali.

SVEDOK:

            Ne, zaista.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            A da li se sećate incidenta od 21. septembra 91-ve godine kada je masakrirano 13 vojnika JNA u Karlovcu i sekirama raskomadani na mostu? Da li se sećate tog događaja?

SVEDOK:

            Ne možemo reći događaja, to je za mene nije bio događaj. Ja događaj shvatam samo ono što vidim. To moramo razgraničiti, ja sam to video na televiziji i sećam se toga.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Dobro, da li vam je pošto za ovo sve što se dešavalo nad srpskim stanovništvom imate samo izveštaj sa televizije, poznato da je 1. avgusta 91-ve godine Predsedništvo SFRJ konstatovalo da prekid vatre nije obezbeđen i da su od potpisivanja sporazuma pa do tih prvih 17 do 17-og septembra bila izvršena 263 napada na jedinici JNA. To su bili opšte poznati podaci u Jugoslaviji u to vreme. Da li vam je bar to poznato?

SVEDOK:

            Poznato mi je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Dakle, to vam je poznato.

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Pa da li onda smatrate da je jedina legalna oružana snaga JNA u opisanim okolnostima bila jedina koja je mogla da zaštiti stanovništvo od paravojnih, nelegalnih formacija koje su bile prisutne na terenu?

SVEDOK:

            Tačno, potpuno se slažem sa vama. Oni su to trebali da učine, ali samo kažem, trebali, oni to nisu učinili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Dobro, pošto ste o tome govorili, a recite mi, da li znate za taj podatak da su zbog pogoršane situacije srpski policajci odlučili da napuste Vukovar?

MEJ:

            Gospodine C13, razmotrićemo to. Možda bi bilo bolje da sada pređemo na zatvorenu sednicu.

(posle zatvorene sednice)

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Pitam vas generalno, da li imate saznanja, dakle, da li je tačno da je hrvatska vlast prvo očistila sektor unutrašnjih poslova od Srba i nepodobnih Hrvata?

SVEDOK:

            Podaci su delimično tačni.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

Šta tu nije tačno?

SVEDOK:

            Na ovo pitanje ne bih mogao da odgovorim.

MEJ:

            Idemo na zatvorenu sednicu.

(posle zatvorene sednice)

SVEDOK:

            Pitanja koja se nastavljaju, za koja ja zaista uopšte ne raspolažem sa nikakvim podacima, ja u to vreme nisam bio tu, takvih podataka ima brdo. I ovo nas vodi u krajnost.

MEJ:   

            Da, ali to je praksa optuženog da iznese što više informacija za koje tvrdi da ih ima da ih iznese pred svedoke. Nema sumnje da postavljate ovakva pitanja, pređite na drugu temu. Vreme vam je ograničeno, gospodine Miloševiću, i ako imate nekih pitanja za ovog svedoku o njegovom svedočenju što do sada, u dosadašnjih sat ipo niste imali, onda mu postavite to pitanje. Posebno ako nešto osporavate od onoga što je on rekao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Pretpostavljam da ste imali priliku da čujete šta sam sve osporio, ali osporavaću i dalje, naravno.

MEJ:

            Sve što ste uradili, što se mene tiče, da ste izneli mnogo tvrdnji i optužbi za nešto što vi tvrdite da se desilo Srbima. To je vaša uobičajena praksa, ja to znam, ali možda je došao trenutak da se bavite svedočenjem ovog svedoka, a to se odnosi na događaje koji su navedeni u vašoj optužnici.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Pa, lažna optužnica i lažni svedoci idu zajedno. To nije sporno, gospodine Mej. Ja pitam vašeg svedoka da li on uopšte zna koliki je broj hrvatskih paravojnih jedinica, jer je bio angažovan na tom području početkom 91-ve godine.

MEJ:

            Da, da, on vam je dao svoje odgovore i ne može da se bavi tim događajima. Pređite na nešto drugo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Jesmo na zatvorenoj ili na otvorenoj sednici?

MEJ:

            Na otvorenoj smo sednici.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            A da li vam je poznato da se u gradu Vukovaru i njegovoj bližoj okolini nalazilo 6 do 8 hiljada ovih snaga paravnojnih snaga Zbora narodne garde i kriminalaca što su obukli policijske uniforme.

SVEDOK:

            Ne, nisu.

MEJ:

            O čemu govorite? O kojem periodu?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            O 91-oj godini, upravo o periodu o kome svedok govori.

MEJ:

            Pređite na nešto drugo. Ja ću ovo zaustaviti, ovo nema svrhe. Ove tvrdnje kojima svedok ne može da se bavi. Ako želite da izvedete svoje dokaze, to možete da uradite u dogledno vreme, ali ovo je sada gubljenje vremena, jer iznosite pred svedoka stvari kojima se on ne može baviti. Vi možda imate svoje razloge, zašto to radite, da biste ostvarili publicitet, ali ovaj svedok nemože da odgovori na to i to je besmisleno. SLOBODAN MILOŠEVIĆ:  

            Pa ovaj svedok odgovara šta se dešavalo u Beogradu ili gde nije bio, u Novom Sadu gde nije bio, a ne može da odgovori šta se dešavalo u njegovoj neposrednoj blizini. To mi se čini prilično nelogično, gospodine Mej.

MEJ:

            Sada ćemo napraviti pauzu. Vaše vreme je ograničeno, kao što dobro znate, mi ćemo vam reći koliko vam je vremena preostalo, posle ovoga i predlažem da pređete na neko relevantno pitanje kada se vratimo posle pauze.

            Pauza od 20 minuta. Ustanite molim.

posle pauze

MEJ:

            Izvolite gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Gospodine Mej, ja bih sada pitao svedoka, odnosno želeo bi da komentariše neka pitanja koja proizilaze iz njegovih jučeranjih izjava. Dakle, vi ste juče rekli da je neko preko Dunava prebacivao oružje i da je to oružje bilo u Borovom Selu, ali vi ne znate ko je to prebacio. Jel tako ili ne?

SVEDOK:

            Ja znam ko je to prebacio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Pa jeste vi to videli?

SVEDOK:

            Jesam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Šta ste videli? Jeste videli kad neko prebacuje oružje?

SVEDOK:

            Ne razumem, kako mislite prebacuje. Dovozi, prevozi, odnosi, to sam video.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Šta ste videli?

SVEDOK:

            Video sam brodove sa kojima je oružje dolazilo. Gde se istovaralo i gde se skladištilo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Jesmo mi na otvorenoj ili zatvorenoj sednici, gospodine Mej?

MEJ:

            Na otvorenoj sednici.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Dobro, onda mogu da vas pitam, vi ste pomenuli na direktno pitanje, odgovorili ste da ne znate. Jel tako ili nije?

SVEDOK:

            Ne, nije tako.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa kasnije ste odgovorili na pitanje odakle znate onda da vam je to rekao jedan vaš kolega, a da vi njega ne znate.

ODGOVOR:

            To je bilo samo pitanje njegove funkcije, pa sam kasnije doznao koju funkciju obavlja i ko je i otkud je, a ne i njegov identitet.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Odakle je bio taj čovek.

ODGOVOR:

            Bio je iz MUP-a Srbije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Bio stanovnik ili meštanin ili kako god hoćete da kažemo istočne Slavonije ili je bio čovek iz Srbije.

ODGOVOR:

            Čovek iz Srbije, rekli su mi ljudi sa kojim sam kontaktirao koji su bili nadređeni.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ko je to ko je vama bio nadređen pa vam je to objasnio.

TUŽBA:

            Časni sude, to je nešto što bi trebalo raspraviti na privatnoj sednici.

MEJ:

            U redu, idemo na zatvorenu sednicu.

 


Nazad na Aktuelno  |  Odštampajte vest