aktuelno-m.gif (3720 bytes)

28. januar 2003. g.

STENOGRAM

 

 

... kasarni u Splitu.

ODGOVOR:

            Ne sećam se tačno tog podatka.

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ:

            E ja bi vas baš oko toga pitao jer, vi ste juče na pitanje tužioca odgovorili da je došlo do određenog sporazuma šta ste vi zahtevali od JNA i dogovor je postignut. Je li tako.

ODGOVOR:

            Tačno.

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ:

            A je li za uzvrat bilo ovako kako ste izjavili ranije u svom iskazu istražitelja da u zamenu za to Hrvatska treba prekinuti blokadu kasarni JNA u Splitu.

ODGOVOR:

            Kolko se ja sećam nije bila takva formulacija.

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ:

            Tako piše u vašem iskazu koji ste dali istražiteljima upravo doslovce tako. U zamenu je Hrvatska trebala prekinuti blokadu kasarni JNA u Splitu.

ODGOVOR:

            Bilo je reči o blokadi Luke Lora.

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ:

            Ako je krajem avgusta počela ta blokada. To znači  da je blokada trajala 3 meseca.

ODGOVOR:

            Ja ne znam kad je blokada počela ali čak i kad je bila krajem avgusta do 20.09. ne bi prošlo tri meseca. Činjenica da je krajem avgusta nešto pre nego što smo mi stigli u Split došlo do jednog ofanzivnog delovanja jugoslovenske ratne mornarice iz ... po Splitu i verovatno je blokada te Luke ... bila vezana sa ovim napadom na Split.

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ:

            Samo još ovo da razjasnimo vi kažete 29. septembra ali u vašem iskazu stoji da je taj sporazum zaključen 2. ...

ODGOVOR.

            Ne, to je pogrešno mi 2. decembra ...

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ:

            Hvala to me interesovalo u vezi toga. Ono što me mnogo više zanima i što mislim da hoću da pomognem veću da bi se svatile stvari oko Dubrovnika. Da li je vaš zadatak kad ste pošli zajedno sa još dva ministra a to su Ćifrić i ... obojica su ministri kao i vi u vladi Hrvatske da li je vaš zadatak između ostalog bio i da učinite sve što možete da se obustavi vatra u Dubrovniku, da se prekine sa vatrom u Dubrovniku.

ODGOVOR:

            Bio nam je zadatak da na dubrovačkom području zaključimo primirje pored ostalog.

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ:

            I prekid vatre.

ODGOVOR:

            Primirje uključuje u sebe i prekid vatre.

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ:

            Ja vas pitam to zato što u vašem opet ovom iskazu koji ste dali ranije piše doslovce radi prekida vatre. No, dobro primirje to je isto. E, da li ste kad ste stigli tamo vi ste kazali da ste razgovarali sa ... generalom je li to bio zapovednik odbrane grada Dubrovnika.

ODGOVOR:

            Jeste.

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ:

            Jeste li sa njim razgovarali i pre pregovora od 5 decembra i posle ili je on bio sa vama na tim pregovorima.

ODGOVOR:

            Mi smo s njim razgovarali i pre i posle pregovora. Na pregovorima on nije bio s nama.

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ:

            Časne sudije ja bi morao da vam ukažem na nešto što mislim da treba obaviti već danas. Jedan od retkih svedoka koje smo do sada dobili i po članu 66 jer, ga tužilac predlaže za svedoka ali do sada nije ispitan ali je predložen i po članu 68. To je Nojko Marinović. Njegovu izjavu sam spremio u dovoljnom broju primeraka da vi to imate ispred sebe pošto je gospodin Kriste razgovarao sa zapovednikom. Hteo bi da mu predočim nekoliko stvari iz tog iskaza koji se tiču svega onoga što se tih dana događalo u Dubrovniku.

MEJ:

            Možete da predočite to svedoku. U ovom trenutku to se ne može uvrstiti u dokazni materijal možda ćemo o tome razmilisti kasnije ali ukoliko želite da predočite svedoku nešto iz te izjave možete to da uradite.

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ:

            Hvala. Da li vam je u razgovoru pre ili posle gospodin Nojko rekao pošto vi idete na pregovore da bi ste to znali. Evo ja ću vam to predočiti. Kaže on u svom iskazu naša strategija je bila dobitak vremena. Zbog toga smo uvek želeli postići dogovor o prekidu vatre. To je bilo iz dva razloga. Prvo da dobijemo u vremenu, i da ne trošimo dragocene zalihe. Ali i ono najbitnije takođe za vreme prekida vatre smo imali puno bolju šansu prokumčariti morskim putem dodatne zalihe i ljudstvo. Da li vam je ovo ovako rekao Gojko Marinović kad ste ga sreli.

ODGOVOR:

            Nije.

TUŽBA:

            Časni sude, ja mislim da bi bilo adekvatno da se svedoku objasni kontekst u kome gospodin Marinović govorio o ovome zato što su pregovori bili dugo vođeni. Bilo je puno pregovora u kojima ovaj svedok nije učestvovao i prema tome, treba da bude jasno da li se ovo spominjanje odnosi na ranije pregovore iz oktobra i novembra.

MEJ:

            Moramo biti vrlo pažljivi oko ovoga. Jer, mi sada odstupamo od onoga o čemu je svedok svedočio. Gospodine Kriste ukoliko nam možete reći nešto o ovome što vam čita gospodin Tapušković. Ukoliko možete recite nam tako. Ali ukoliko ne znate ništa o tome ukoliko je ovo nešto u šta je bio umešan samo general onda nam opet isto tako recite. Izvolite gospodine Tapuškoviću... je sledeće da mi sada odstupamo od onoga o čemu ste vi svedočili. Možda su ovo teme o kojima vi ne znate ništa. Ali ukoliko vi znate nešto o ovome onda to recite. Ukoliko ne znate ukoliko, je ovo nešto samo što se ticalo samo generala nešto o čemu vi ništa ne znate onda nam samo jednostavno recite i mi ćemo brzo proći kroz ovu temu. Gospodine Tapuškoviću molim da se bavite pitanjima o kojima svedok možda nešto zna. Izvolite.

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ:

            Časne sudije nije sporno da je Gojko Marinović zapovednik odbrane Dubrovnika. Gospodin Kriste je došao da pregovora u vezi prekida vatre.

MEJ:

            Mi znamo to gospodine Tapuškoviću. To sve znamo ajde nastavite molim vas.

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ:

            Da li je gospodinu Kristi poznato da je postojala takva strategija da se dobije u vremenu a da se u međuvremenu naoružavaju ljudi.

ODGOVOR:

            To nije bila naša strategija. Naša strategija je bila deo istinski mir i trajan prekid neprijateljstava, odnosno prekid vatre i uspostavljanje primirja.

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ:

            Jedno vreme ste bili ratni ministar da li znate šta je gospodin Tuđman izgovorio od 24. maja 92 godine na velikom mitingu na Trgu Bana Jeličića. Da li on tada rekao upravo ovo što je rekao i Gojko. Jer je rekao zbog toga smo vodili politiku pregovora, a iza tih pregovora formirali smo oružane jedinice. Da li je to tako kazao.

ODGOVOR:

            Ne sećam se šta je tačno gospodin Tuđman rekao 92 godine.

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ:

            Hvala. Pošto ste bili na tim pregovorima evo ono što bih vam rekao što iz iskaza Nojka koji je govorio o tome koliko je ljudi bilo u odbrani grada. Da li vam je on to kazao. I na stranici evo sad ću vam to pročitati da li vam je Nojko pre nego što ćete poći na pregovore ili posle rekao da je na dan početka napada 1.10.91 godine hrvatske snage pod mojim zapovedništvom su brojale. Pa je rekao. 670 vojnika. Da li vam je to kazao.

ODGOVOR:

            1.10 kad smo mi bili u Dubrovniku on nam je izložio celu situaciju vojnu u Dubrovniku. Izložio nam je koje su snage neprijatelja i koji je njihov raspored, a takođe je rekao da su naše snage potpuno nespremne i brojno ... položaju da bi mogle pružiti efikasan otpor. On je navodio podatke o broju policajaca i o broju članova zbora narodne garde  tu je negde bilo 100 do 200 ljudi i reko nam je takođe da ima veliki broj građana Dubronika koji se dobrovoljno javljaju za odbranu ali da nema dovoljno oružja. 

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ:

            Gospodine Kriste, ja vas pitam odgovorite mi samo sa da ili ne. Kažite ne ako vam nije reko. On je rekao da je imao 670 vojnika pod svojom komandom. Tu brojku nije spomenuo. A da li vam je rekao da su oni bili raspoređeni od slanog na zapadu do Bana oko 1 km od crnogorske granice na istoku i to da su pokrivali udaljenost pored puta otprilike 75 kmda ili ne.

ODGOVOR:

            Nije nam detaljno izlagao raspored naših snaga.

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ:

            A da li vam je rekao da su 4 topa 85 mm koje ste uzeli na Korčuli rasporedio 2 iznad Cavtata, a 2 u Resnici u blizini ... da li vam je rekao ili ne.

ODGOVOR:

            Ne, nije rekao gde su raspoređeni.

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ:

            A da li vam je rekao da su dva .. protiv tenskovska topa jedan je bio postavljen na ... Dubrovniku, a drugi blizu hotela Neptun u Dubrovniku. Da li vam je to rekao.

ODGOVOR:

            Rekao sam već da nam nije izložio raspored naših snaga detaljno.

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ:

            A da li vam je kazao da je 10 protiv .. topova i 2 ...

MEJ:

            Ne, svedok je već odgovorio na ovo pitanje. On je rekao da njemu nisu rečeni detalji. Prema tome, gospodine Tapuškoviću nema nikakvog smisla da nastavljate u ovom smeru.

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ:

            Časni sudija Mej, ja stvarno mislim do sada, ne znam da li će ... Marinović doći, ali Marinović je izjavio da su imali i automobile kamione  na kojima su bili da li on to zna.

MEJ:

            Da, da vi ste to već sve izneli i svedok vam je odgovorio to što ste pitali. Izvolite nastavite.

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ:

            Časne sudije, ja mislim da bi ovo sve trebalo da vas zanima ili na primer ovo.

MEJ:

            Gospodine Tapuškoviću, vreme je ograničeno kao što znate. Mi možemo da vam damo samo ograničeno vreme. Optuženi je postavljao pitanja više od dva sata i moramo da vam kažemo da ste vi potrošili skoro 20 minuta morate uskoro da završite.

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ:

            Onda najbitnije. Pošto je svedok izjavio da je onoga dana kad je došao u Dubrovnik pre 1.10 dovezao sa svojim kolegama jedan kamion minsko  eksplozivnog materijala. Je li tačno.

ODGOVOR:

            Minsko eksplozivnih sredstava, a da li znate da je Nojko Marinović izjavio da je sav taj eksplozivni materijal raspoređen od Crne Gore do Dubrovnika na celom drumu da su iskopane rupe. U jednu rupu se stavi mina pa sto metara se kasnije iskopa rupa ali se ne stavi mina i da je ceo drum tako drum do Dubrovnika bio miniran. Da li vam je to rekao.

ODGOVOR:

            On to meni nije rekao ali sa jednim šleperom sredstava ne može se izminirati izuzetno veliki broj km ceste. Osim toga su doista ... izvršio to miniranje to je bilo na teritoriji Hrvatske i na teritoriju opštine Dubrovnik i od toga nije mogao stradati niko ako ne bi u ratnom  pohodu išao prema Dubrovniku.

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ:

            Pošto ja zaista nemam vremena, moraću da završim sad ovim pitanjem. Vi ste rekli da se iz Dubrovnika uopšte nije delovalo prema položajima vojske JNA, jel tako.

ODGOVOR:

            Da, iz Dubrovnika se nije moglo delovati jedinicama JNA sve dotle dok jugoslovenska armija nije došla, zatvorila obruč oko Dubrovnika i došla u neposrednu blizinu. Ja sam juče rekao da je slobodan teritorija Dubrovnika u dužini se protezao od nekih 10 ili 12 km. U tom trenutku ono oružje što je bilo, bilo je smešteno  dakle na tom prostoru slobodnom ali sam posebno podvukao da to nije bilo niti u Starog Gradu, niti u njegovoj blizini.

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ:

            Vi znate da  je prostor iznad zidina i iznad grada.

ODGOVOR:

            Znam jako dobro, jako dobro.

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ:

            I ovde su bile borbe uglavnom oko Srđa.

ODGOVOR:

            Mi smo se po Srđu i po Gradu.

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ:

            E sad evo šta je rekao u vezi okršaja od 6. decembra. Gotovo svo topištvo koje sam imao, da li vam je to rekao i da li ste vi tu videli toga dana, gotovo svo topištvo koje sam imao u Dubrovniku je bilo usmereno prema Srđu. U stvari  prvih 48 granata s kojim smo započeli su bile dragocene pa smo morali da štedimo, topiške posade nisu imale mesta za nezavisno delovanje. Kada bih dozvolio granatiranje, bilo bi vrlo ograničeno. Uvek u granicama ispalili 3 granate izatim bi toplička posada ponovo trebala dobiti dozvolu za dalju paljbu. Dali je ovakve paljbe

MEJ:
            Hajde da se pridržavamo onoga na šta ovaj svedok može da odgovori. On je jednostavno bio posmatrač i on može da kaže nešto o napadu o granatiranju grada. Vi gospodine Tapuškoviću osporavate da je grad granatiran.

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ:

            ... je grad granatiran časni sudija Mej. Ja samo pitam da li je on video da se iz grada ovako kako je Novinko Marinković tom brdu Srđa iznad  Dubrovnika. Da li je video ispaljivanje granata iz Dubrovnika ili ne pošto je stajao na ja sam bio u Dubrovniku mnogo puta na terasi hotela "Argentina". Da li je on to

ODGOVOR:

            Ja sam stojao na terasi hotela "Argentina" i nisam video ispaljivanje na Srđ jer se iz hotela "Argentina" vidi predeo Starog Grada i njegove bliže okolice. Područje Lapada i druga područja koja su još bila pod našom kontrolom ali dalje od zidina grada sa tog se područja ne može kontrolisati.

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ:

            Da li mi možete odgovoriti još samo na ovo. Gde je hotel "Lero" u Dubrovniku.

ODGOVOR:

            Hotel "Lero" je u ...jedno 3 km daleko od zidina grada.

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ:

            On se ne vidi sa

ODGOVOR:

            Ne vidi se.

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ:

            Ne vidi se iako bi se odatle pucalo.

ODGOVOR:

            Ne vidi se.

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ:

            Hvala. (prekid)

MEJ:

            Gospodine Kriste počećemo od poslednjeg pitanja koje smo upravo čuli. Srđ, koliko je on iznad Starog Grada, kolika je razdaljina između Srđa i Starog Grada.

ODGOVOR:

            Srđ je neposredno  iznad Starog Grada. Ne bih znao tačan podatak koliko je visok, koliko je metara visok ali Stari Grad leži u podnožju Srđa.

TUŽBA:

            U redu. Gospodine Kriste, gospodin Milošević tokom svog unakrsnog ispitivanja vam je rekao da ste vi bili bliski saradnik gospodina Tuđmana a mene interesuje sledeće. U vremenskom periodu koji nas zanima ovde, to je 91. 92 i 93 i 94. godina, da li ste vi zaista bili bliski saradnik gospodina Tuđmana.

ODGOVOR:

            U to vreme nisam bio bliski saradnik gospodina Tuđmana.

TUŽBA:

            Gospodin Milošević vam je rekao da su aspiracije gospodina Tuđamana obhvatale da se Hrvatska prostire do reke Drine. Kad je on zapravo imao ove ideje i da li je on odustao u neko doba od ovih ideja.

ODGOVOR:

            Tu misao da bi povjesnoj logici i po sastavu stanovništva Bosne i Hercegovine bilo dakle logičnod a Bosna i Hercegovina budu u sastavu Hrvatske, rekao je početkom 12 meseca 89. ujednom razgovoru sa mnom. On je od te ideje odustao i nije ni u jednom trenutku bilo sa hrvatske strane ništa preduzeto konkretno da bi se ta ideja ostvarila.

TUŽBA:

            Gospodin Milošević je tokm unakrsnog ispitivanja citirao nešto iz novinskog intervjua gde su se spominjali vaši razgovori sa Šuškom i ja bih želela da nešto pojasnim oko toga. Da li ste imali dva razgovara sa gospodinom Šuškom u različitom vremenskom periodu.

ODGOVOR:

            Da.

TUŽBA:

            Tokom prvog razgovora sa gospodinom Šuškom, zapravo kad je došlo do tog razgovora i šta vam je on tom prilikom rekao.

ODGOVOR:

            Prvi razgovor je bio negde krajem trećeg meseca ili početkom 4 meseca 91. godine. To je bilo neposredno nakon što je u našim medijima bila objavljena vest da su se u jednom pograničnom mestu sastali gospodin Milošević i gospodin Tuđman. U tom razgovoru je on meni rekao jedino to da dolazi od starog, zapravo je to bio odgovor na  moje pitanje zašto je tako dobre volje rekao da dolazi od starog i da je pala odluka i da je dogovoreno da se Hercegovina pripoji Hrvatskoj. I na tome je naš razgovor završen. Mi smo se samo sreli i mioišli.

TUŽBA:

            Kada ste se sreli sa njim i kada je on dao taj komentar da li je on na bilo koji način pominjao zauzimanje ove teritorije silom.

ODGOVOR:

            Nije.

TUŽBA:

            Da li ste vi ovaj komentar preneli, odnosno povezali sa pregovorima o kojim ste čitali, i o kojima ste čuli. To su bili pregovori između Miloševića i Tuđmana. Da li ste povezali ovo.

ODGOVOR:

            Da, povezao sam.

TUŽBA:

            Da li je hrvatska vlada 91. godine učinila bilo šta što bi vodilo aneksiji ovog dela Bosne.

ODGOVOR:

            Nije.

TUŽBA:

            Taj drugi razgovor sa gospodinom Šuškom kada je do njega došlo i o čemu je bio.

ODGOVOR:

            To je bilo u 10 mesecu 92. godine. Sreli smo se na Splitskom aerodromu.

Tih dana prema pisanju medija moglo se zaključiti da dolazi do zaoštravanja hrvatsko-muslimanskih odnosa pa sam ga pitao da li je moguće nešto napraviti da te tenzije se smanje. On mi je na to odgovorio upravo ono što sam i ja izjavio. Dakle, da kreće jedna postojba iz prozora i da neće biti, biće zarobljenih što sam ja shvatio kao eskalaciju, zaista eskalaciju tih loših odnosa na realizaciji između bosanskih Hrvata i Muslimana. Bosansko-hercegovačkih Hrvata i Muslimana.

TUŽBA:

            Gospodin Milošević je tokom svog unakrsnog ispitivanja pominjao akcije generala Bobetka. Da li su te akcije na bilo koji način  u vezi sa napadom na Dubrovnik 91. godine, dakle u vezi sa onim što se dešavalo u Dubrovniku 91. godine.

ODGOVOR:

            To nije u nikakvoj vezi sa onim što se događalo 91. godine jer je Bobetko na južno bojište išao tek negde u petom, šestom mesecu 92. godine.

TUŽBA:

            Kad kažete južni front šta mislite pod tim.

ODGOVOR:

            Dubrovačko područje.

________________:

            Gospodin Milošević vam je izneo da je JNA u Hrvatskoj  u stvari imala dva cilja prvi da zaštiti one koji su u opasnosti bez obzira na njihovu etničku pripadnost i drugo da zaštiti svoje ... koje su bile širom Hrvatske.

            Da li se vi slažete da su to bili ciljevi JNA.

SVEDOK:

            Ne slažem se da su to bili ciljevi JNA. JNA je faktički delovala kao vojna sila Republike Srbije i delovala je u Hrvatskoj u pravcu ostvarivanja ciljeva te politike. U stvari JNA osobito nakon rata u Sloveniji to više i nije bila u pravom smislu reči. Ona je istina zadržala naziv JNA ali je ona postajala već tada srpskom armijom, jer su je napustili mladići na odsluženju redovnog vojnog roka svih nacionalnosti osim srpske, a i deo mladića iz Srbije je takođe u Hrvatskoj napuštao JNA i tražio da se vrati svojim kućama u Srbiju. Isto tako zapovjedni kadar, tj. oficiri JNA koji nisu bili srpske naciionalnosti nakon tog rata, a jednim delom i prije koji su svojom voljom napustili tu armiju ili subili sklonjeni sa odgovarajućih mesta tako da je u vreme o kojem mi govorimo u jesen 91. faktički to JNA koja je nosila još to ime faktički delovala kao srpska vojna sila. Uostalom završetak te armije i jeste bio takav da je ona pretvorena u tri vojske. I to ...

___________:

            Dozvolite da vas prekinem. Vi ste to već opisali. Ono što ja želim da znam je da li je JNA, da li je Vojska štitila ljude bez obzira na njihovu etničku pripadnost.

SVEDOK:

            Vojska nije štitila ljude bez obzira na njenu pripadnost, Vojska je uvek bila na stani Srba, a ispred te vojske su bežale kolone svih pripadnika nesrpskih naroda sa onih područja koje su pale pod kontrolu te Jugoslovenske armije.

_____________:

            Časni sude to su bila pitanja tužilaštva.

___________:

            Gospodine Kriste ovim je završeno vaše svedočenje. Hvala vam što ste došli pred međunarodni sud da svedočite. Možete se povući.

___________:

            Još nešto. Ja bih želela da pokrenem jedno pitanje na zatvorenoj sednici u vezi sa svedokom koji će uslediti nakon sledećeg svedoka, dakle ne gospodin Simonović.

MILOŠEVIĆ:

            Ja želim samo da bude zabeleženo da sam naglasio krajem leta i pred početak ovog drugog dela da sam imao 115.000 stranica dobijenih za vreme ispitivanja Kosova za Bosnu i Hrvatsku, da sam tražio vreme i da ste mi odredili za 115.000 stranica i uvodnu izjavu dve nedelje i smatrali to dovoljnim vremenom. Sada je ta cifra porasla na preko 300.000 stranica.

SUDIJA:

            Nećemo o tome sada raspravljati.

            Kao što znate vi ste imali jedan duži period između dva dela suđenja sada nećemo o tome raspravljati molim da čujemo svedočenje ovog svedoka, a ako budete hteli da pokrenete pitanje u vezi sa novim materijalom to ćemo saslušati u dogledno vreme. Ali ne u ovom trenutku.

            Molim da saslušamo svedoka, molim da svedok da svečanu izjavu. Ne gospodine Milošević, mi moramo da produžimo sa svedočenjem a onda ćemo se posle vratiti na ova proceduralna pitanja.

MILOŠEVIĆ:

            Ja imam primedbu koja se tiče dobijanja materijala na mom jeziku. Ja dobijam izjave svedoka koji su Srbi, Muslimani ... na engleskom jeziku. A one koji ...

SUDIJA:

            Doći ćemo na to. Ali sada ovde imamo svedoka. Molim da saslušamo njegovo svedočenje. On čega.

SUDIJA:

            Ne gospodine Milošević osim ako ne želite da kažete nešto u vezi sa ovim konkretnim svedokom kojeg ćemo sada saslušati. Dozvolite ovom svedoku da da svečanu izjavu.

SVEDOK:

            Svečano izjavljujem da ću govoriti istinu, celu istinu i ništa više od istine.

SUDIJA:

            Da. Izvolite sesti.

            Gospodine Milošević mi ćemo saslušati vaše argumente kasnije u toku jutra.

            Izvolite gospodine Najs.

GOSPODIN NAJS:

            Da li je vaše ime i prezime Ivo Šimonović, da li ste rođeni u aprilu 1950. i da li ste Hrvat, da li se pohađali školu, srednju školu i fakultet u Dubrovniku, da li ste služili vojni rok između 1975. godine i posle toga nastavili da služite kao rezervni oficir i završili sa rezervnom službom 82. godine.

SVEDOK:

            Da.

______________:

            Vi ste bili biznismen u Dubrovniku od prilike 6 godina između 75. godine i izbijanja rata 91. godine u osmom mesecu 91. godine ste se priključili lokalnoj hrvatskoj teritorijalnoj odbrani jer ste bili jedan od malog broja rezervnih oficira i tu ste služili sa hrvatskim odbrambenim snagama u Dubrovniku.

GOSPODIN NAJS:

            Gospodin Šimonović govori dobar engleski.

            Dakle da se sada nadovežemo na poslednje Hrvatska teritorijalna odbrana kojoj ste se pridružili u osmom mesecu 91. godine kakvo je oružje ona imala, kakvu vrstu oružja i koliko oružja.

SVEDOK:

            Hrvatska odbrana imala je malo oružja 91. godine. Zna se da oružje teritorijalne odbrane Dubrovnika je stajalo ili bilo uskladišteno u Dužima, a selo Dužine su u Republici Bosni i Hercegovini. Tako da mi nismo mogli doći do toga naoružanja.

___________:

            Da li ste imalo bilo kakvo teško naoružanje, da li ste imali nešto od teškog naoružanja.

SVEDOK:

            U to vreme ne.

__________:

            Kada je reč o društvenoj atmosferi i situaciji u Dubrovniku, da li je stanovništvo srpske nacionalnosti činilo 6% ukupnog stanovništva u Dubrovniku.

SVEDOK:

            Da.

______________:

            Da li je u prošlosti bilo bilo kakvih etničkih, naiconalnih napetosti u Dubrovniku, a ako nije kakvi su bili odnosi između Srba i Hrvata.

SVEDOK:

            Nije bilo nikakve etničke napetosti, odnosi su bili dobri.

________________:

            Kako su se stvari pogoršavale u Hrvatskoj onoliko koliko ste vi mogli proceniti, da li se očekivalo da će i Dubrovnik time biti zahvaćen i očekivanja da će Dubrovnik biti izuzetak i da neće biti zahvaćen.

SVEDOK:

            U prvo vreme smo razmišljali da će to proći pored nas i da mi nećemo biti zahvaćeni. Međutim, kako se stvar razvijala u republikama bivše države vrlo brzo smo došli do toga da ćemo i mi vrlo brzo biti na redu.

____________:

            I koji događaj je bio odlučujući, ako je postojao takav događaj, da se promene očekivanja ljudi u Dubrovniku u vezi sa tim šta će im se desiti.

SVEDOK:

            Pa prvenstveno događaj oko Vukovara.

____________:

            Kao rezultat tih događaja da li su ljudi u Dubrovniku poduzeli korake da se odbrane.

           

SVEDOK:

            Stanovništvo Dubrovnika u to vreme nije ništa poduzimalo, međutim, Ministarstvo unutrašnjih poslova je poduzimalo određene radnje u to vreme.

____________:

            Da li ste vi bili jedan od tih koji je sudelovao u tim pripremama.

SVEDOK:

            Ja sam se uključio 22.08. kroz teritorijalnu odbranu.

______________:

            Par reči o vojnoj situaciji i položajima 91. godine. Rekli ste nam da je oružje teritorijalne odbrane bilo uskladišteno na drugom mestu, da li je onda usledio period kada je došlo do, ustvari da li je to bilo nakon delimitarizacije starog grada, odnosno da li je stari grad 69. godine proglašen gradom pod zaštitom UNESKOA.

SVEDOK:

            Zaštićena spomenička jezgra staroga grada Dubrovnika je proglašena spomenikom kulture za razliku od ostalog dela Dubrovnika koji je najglavniji.

__________:

            Da li je u to vreme oružje o kojem ste govorili uskladišteno u Hercegovini.

SVEDOK:

            Da.

____________:

            Da li je u starom gradu bilo bilo kakvih objekata JNA.

SVEDOK:

            Pre agresije nije, nije ni za vreme agresije ako mislite na potrebe hrvatske vojske, nikakve ... hrvatske vojske nisu postojale u zaštićenoj spomeničkoj celini grada Dubrovnika.

____________:

            Da li je bilo takvih ... u širem području Dubrovnika pre nego što je došlo do agresije.

SVEDOK:

            Bilo je samo sa strane tzv. JNA.

_____________:

            Kada je reč o kraju osmog i devetog meseca 91. godine da li su različite grupe učestovale u odbrani tog područja uključujućii Hrvatsku nacionalnu gardu, teritorijalnu odbranu i policiju.

SVEDOK:

            Da. Nacionalna garda ili ... narodne garde bio je deo Ministarstva unutrašnjih poslova, jedinice specijalne policije i teritorijalna odbrana koja se posle objedinila u pod jedan stožer zapovedanja, to su tzv. oružane snage Republike Hrvatske.

______________:

            Da nastavimo sa položajem koji su zauzimali tiljudi u toj prvoj fazi. Koliko ljudi je bilo u tim različitim grupama i kakve vrste oružja su im bile na raspolaganju.

SVEDOK:

            Bilo je u prvim danima 200 vojnika i isključivo su raspolagali sa tzv. dugim naoružanjem, znači osobno naoružanje.

TUŽBA:

            Po vašoj proceni, koliko efikasna i organizovana je bila narodna garda bila u toj prvoj fazi.

ODGOVOR:

            Ukoliko mislite o zboru narodne garde, oni su bili jedna mala jedinica u formiranju. Nisu imali nikakvoga iskustva, čak ni vojnog iskustva.

TUŽBA:

            Kakve su vaše procene o teritorijalnoj odbrani kojoj ste vi pripadali u vezi sa njenom spremnošću na borbu i slično.

ODGOVOR:

            Teritorijalna odbrana je bila spremnija samim tim što su pristupili časnici koji su u bivšoj vojsci bili rezervni oficiri te vojske i oni su posredovali nekakvo znanje koje smo mogli upotrebiti. Uodbranu.

TUŽBA:

            Ponovo u 8 mesecu početkom 9 meseca 91. godine. Da li je bilo učinjeno bilo šta da se uspostave odbrambeni položaji da bi se moglo odgovoriti na bilo kakvu ofanzivu JNA.

ODGOVOR:

            U to vreme pošto je policija isključivo bila u nadležnosti policijske uprave dubrovačke neretvanske, oni su na određen način izvršili nekakva zaprečavanja na određenim pravcima.

TUŽBA:

            Da lije učinjeno bilo šta osim toga.

ODGOVOR:

            Ne.

TUŽBA:

            Odprilike u to vreme ali verovatno nešto ranije da li je u Dubrovniku formiran krizni štab da bi se bavio civilnim pitanjima. Koliko je vama poznato da li je vama poznato da li je u kriznom štabu bilo bilo kakvih vojnih komponenata. Molim vas da se sada pozabavimo generalom Marinovićem, ko je on bio i kakvu ulogu je igrao, šta je radio tog leta.

ODGOVOR:

            General Marinović je pristupio hrvatskoj vojsci ili oružanim snagama Republike Hrvatske, 17.09.91. godine. On je došao iz Trebinja a u Trebinju je bio zapovednik garnizona JNA, Trebinje. Hrvat po nacionalnosti.

TUŽBA:

            Šta je on radio i šta je postigao u Dubrovniku.

ODGOVOR:

            Prvi njegov zadatak dolaska u Dubrovnik bio je da objedini sve ove male snage u jednu jedinicu pod njegovim zapovedništvom.

TUŽBA:

            Da li je bio u tome uspešan.

ODGOVOR:

            Vrlo uspešan.

TUŽBA:

            Kakva je bila jegova ukupna strategija, njegova i onih koji su radili za njega.

ODGOVOR:

            Strategija se u to vreme sastojala u tome kako se odbraniti, kako odbraniti Dubrovnik. To je područje bivše opštine Dubrovnik koja se protezala od Crne Gore do ....

TUŽBA:

            I šta je procenjeno, koji je najbolji način da se odbranite od napada.

ODGOVOR:

            Imali smo dobre  procene, međutim nismo imali potrebna sredstva da bi mogli realizovati te naše procene a to prvenstveno mislim na naoružanje.

TUŽBA:

            U kom stepenu je odlaganje igralo bilo kakvu ulogu u vašoj strategiji.

ODGOVOR:

            Pa imalo je veliku ulogu jer mi smo se pokušali pripremiti za ono što smo već negde polovinom 9 meseca znali da će se dogoditi, napad na područje naše opštine i naša strategija je bila da se pokušamo u to vreme što bolje pripremiti i što bolje naoružati.

TUŽBA:

            Između 9 i 12 meseca 91. godine koliko ljudi je odprilike učestvovalo u odbrani dubrovačke regije.

ODGOVOR:

            Približno 300 ne računajući regularnu policiju.

TUŽBA:

            Da li se ta brojka menjala ili je to bila stabilna brojka.

ODGOVOR:

            Ta brojka se menjala i na manje i na više. Vremenom.

TUŽBA:

            Taj broj ljudi da li je on bio ravan da odgovara onome što je bilo na raspolaganju JNA ili nije. U čemu je bila ta nejednakost u tom stepenu.

ODGOVOR:

            U vrsti naoružanja i brojnosti.

TUŽBA:

            Paragraf 14, da li je bilo bilo kakvih namera da se deluje ofanzivno u odnosu na JNA u bilo kom trenutku.

ODGOVOR:

            Nije bilo nikakvih namera.

TUŽBA:

            Da se sada pozabavimo Starim Gradom, takva je bila politika u vezi sa skladištenjem ili upotrebom oružja iz Starog Grada ili na Stari Grad.

ODGOVOR:

            Ukoliko mislite ova zaštićenost ....grada Dubrovnika, tamo nije bilo ama baš nikakvih niti mogućnosti a ujedno je bila i zapoved da se vojnici, tj. postrojbe ne mogu kretati, tj. ne mogu biti prisutna zaštićenost spomeničkoj jezgri grada Dubrovnika za razliku od ostalih delova Dubrovnika u kojem normalno smo funkcionisali.

TUŽBA:

            Pre prvog napada na Dubrovnik možete li nam reći po svojoj proceni koliko oružja vam je bilo na raspolaganju, kakvo oružje ste imali na raspolaganju i odakle ste uspeli da nabavite oružje ako ste uspeli da ga nabavite. Da li ste imali na raspolaganju bilo kakvo teško naoružanje.

ODGOVOR:

            U drugoj polovini 9 meseca uspeli smo nabaviti sa otoka Korčule tri topa, kalibra 96 mm koje je ostavila JNA povlačeći se sa tog otoka. Međutim, ti topovi su bili bez nišanskih sprava i bez zatvarača znači skoro pa neupotrebljivo. To je bilo jedino krupno oružje koje smo mi imali pre 1.10. u Dubrovniku.

TUŽBA:

            Lako naoružanje da li je to bilo na raspolaganju.

ODGOVOR:

            U ograničenim količinama.

TUŽBA:

            Da se sada pozabavimo noću 30.09.91. godine. Molim da putem ovog svedoka uvedemo jedan broj karata. To je deo dokaznog predmeta 326, tabulator 14. Većeje već ranije videlo ovo područje ali bi bilo zgodno da sada pogledamo na ovoj konkretnoj karti. Vidimo područje južno od Dubrovnika, vidimo Kotorski zaliv, Prevlaku. 30.09. gde ste se nalazili u vezi sa ovom kartom i šta ste videli.

ODGOVOR:

            30.09. a i ranijeg datuma ja sam se nalazio u području Vitalja, znači u području poluotoka Prevlaka između Molunta i samoga ...tj. Prevlake. Par dana ranije sam isto obilazio ove naše položaje u Vitaljini i taj dan sam pošao pogledati isto što se tamo događa i primetio sam ono s tim da moram naglasiti da sve ove dane pre 30 se normalno po nama pucalo i to se pucalo sa ovih uzvisa na strani Republike Crne Gore. Tu je bila smeštena JNA, međutim eto srećom je prolazio tako kako je prolazio. Nije bilo baš lako pogoditi i naći to moram reći, 26, 27, 29, topovnjače su gađale ovo šire područje Vitaljine. Međutim, ono što želim naglasiti 30. je sa strane JNA sa ovih uzvisa sa crnogorske strane svetlećim mecima pucalo po širem reonu Prevlake, tj. po reonu koje su zauzimale trupe JNA. Normalno ne po njima, međutim kad gledam ovako na karti to je na levoj strani. Kako to mogu prosuditi. Zato što su pucali sa svetlećim mecima pa se to moglo najlakše uočiti.

TUŽBA:

            A sada znam da imamo malo problem sa mikrofonom ali molim vas da uzmete taj pokazivač i da ne govoreći ništa nam pokažete na karti gde ste se vi nalazili odprilike. Odakle je JNA pucala i kuda je pucala. Šta je ciljala. Znači to je područje ka severu od poluostrva. Ali pre toga da li je bilo nekog granatiranja sa mora, granatiranja hrvatske teritorije.

ODGOVOR:

            Pa bilo je sa patrolnih čamaca je bilo Molunac, selo Đurinic i tu se pucalo već od 26. 27 i 29.

TUŽBA:

            A sada molim da pogledamo sledeći dokazni predmet koji će nositi oznaku 326, 336 i S. Ovo je kopija iz našeg atlasa koji je svedok unapred obeležio da bismo uštedeli na vremenu. Gospodine Šimunoviću, vrlo kratko koristiću ovu kartu, molim vas da se mikrofon nekako približi svedoku ili da svedok govori malo glasnije i bliže mikrofonu. Možete li nam objasniti šta se desilo 1.10.

ODGOVOR:

            U redu ja ću početi bez obzira što nemam prevoda. 1. oktobra krenulo se iz više pravaca na napad na bivšu opštinu Dubrovnik. Iz pravca Prevlake na Vitaljinu, iz pravca Suturene prema Debelom Bregu, iz pravca Graba prema selu Dubravci, iz pravca Trebinja prema Konavalskim brdima, iz pravca Trebinja prema Brgatu, iz pravca ...tj. trebinskog polja prema Osojniku i prema onda imamo pravac prema Stonu, tj. pravac prema Planume, iz Orahova Dola prema Slanome i to je ujedno bio i pravac prema Čepikovićevima koji se dogodio drugi dana zato što je prvi dan napadnut 1.10

MEJ:

            Da se tu zadržimo za jedan trenutak. Vi ste koristili neke termine koji se malo razlikuju od onih koji se vide na legendi karte ali u redovima od 1 do 7, u linijama od 1 do 7 se na karti vide pravci napada.

TUŽBA:

            Možete nastaviti.          

ODGOVOR:

            Pravac napada sa mora i pravaca napada iz vazduha.

TUŽBA:

            Iako to nije bilo prevedno, to su linije 8 i 9 u legendi. Hvala gospodine Šimunoviću. Prema tome, u ovom napadu je učestvovala vojska, mornarica i avijacija. Pre nego što pređemo dalje još nešto o čemu sam hteo da vas pitam što se tiče noći 30.09. Pucnjava koju je otvorila JNA da li je sva bila usmerena prema hrvatskoj teritoriji ili je jedan deo bio usmeren i ka pozicijama same JNA.

ODGOVOR:

            Pa JNA se nalazila tada na hrvatskoj teritoriji, onaj poluotok Prevlaka je deo hrvatskog teritorija, međutim tamo se nalazila jedinica JNA.

TUŽBA:

            Da li je JNA pucala na to sa neke druge pozicije.

ODGOVOR:

            Ne, ona nije odgovarala na to.

TUŽBA:

            Da li je pucano na tu jedinicu JNA na hrvatskoj teritoriji.

ODGOVOR:

            Ukoliko mislite sa položaja u Vitaljini koji su držali hrvatski policajcima nije pucano.

TUŽBA:

            A sada da se vratimo na 1. oktobar i na napad koji ste vi pokazali na karti. Šta su hrvatski branioci i njihove snage bile u stanju da urade u odgovoru na napad.

ODGOVOR:

            Pa pošto se  događalo to što se događalo, hrvatske snage su pokušale sprečiti prodiranje JNA po ovim pravcima. Sastav JNA koji je prodirao, koji je u ovih 9 pravaca krenuo na bivpu opštinu Dubrovnik je bio sledeći.  Imali smo protiv sebe hercegovački korpus, imali smo podgorički bataljon, imali smo valjevski bataljon, bataljon iz Radovića, topništvo iz Danilovgrada, tenkovski bataljon, vazduhoplovstvo koje se dizalo iz Podgorice iz Mostara, moranaricu iz vojno-pomorskog sektora i bila je jednica eksploziva helikoptera iz Danilovgrada. Kad se vidi ovaj sastav, ovaj sastav je brojao između 6 i 8 hiljada vojnika. Kad se vidi snaga s kojom su oni napali ovo područje ona je zastrušujuća, međutim mi u to vreme se nismo tako baš dali zastrašiti tako da su oni napredovali nerazmerno slabo sngom kojom su raspolagali.

TUŽBA:

            Možete li pokazujući nam na karti pokazati odakle ste bili potisnuti sa područja koji ste prethodno držali pod kontrolom.

ODGOVOR:

            Iz pravca Prevlaka-Vitaljina snage JNA u tri dana su došle, priključile su se sa snagama Suturina Gruda koje su krenule iz Suturena prema Grudi. Selo Banij na ovom području, istočnom području u Konavlima tek je palo da ne kažem palo, spaljeno, opljačkano 3. Znači tri dana je trebalo toj vojsci da zauzume ovih nekakvih 20 km. Oni su tu napravili tri linije fronta i krenuli su prema vazdušnoj luci Dubrovnik koja je prva raketirana 6, tek 10. su ušle  vojne snage u Čelipe koje su isto tako spaljene i u ...luku Dubrovnik. 15. su snage JNA bile tek u Cavtatu, znači 15 dana je trebalo snagama da se one objedine i da se spoje sa ovim pravcima iz Hercegovine da bi one došle do Cavtata.

TUŽBA:

            Hvala. Da se zadržimo tu za trenutak. U toku svega toga da li je jedan neprijateljski tenk uništen u Konavlima i ako jeste kako.

ODGOVOR:

            Jesu uništeni ručnim bacačem.

TUŽBA:

            Hvala. A što se tiče napada sa severa, koliko je on bio uspešan, koliko ste vi imali uspeha u osporavanju tog napada.

ODGOVOR:

            24 dana je trebalo da ove snage iz Srebinja osvoje naše selo Brgat poviše Dubrovnika. A osvojile su ga onoga trenutka kad su ujedno  i ...Stupari i kad su se jedinice ...korpusa spojile, hercegovačkog korpusa spojile sa jedinicama koje su išle morem. Tek tada je pala ta tačka selo Brgat.

TUŽBA:

            U toku ovog napada ili ovih napada da li se JNA koncentrisala samo na vojne ciljeve ili su i civili koliko je vama poznato bili ciljani.

ODGOVOR:

            Pa u tom delu je najmanje poginulo vojnika, najviše nažalost civila. Mi smo bili zaduženi da štitimo taj naš ...međutim,  onaj van svih vojnih pravila civili su bili ubijani, opljačkane njihove kuće, upaljene. Ovde moram još napomenuti da u isto vreme u ovom pravcu napada je učestvovalo i vazduhoplovstvo JNA i mornarica JNA.

TUŽBA:

            I usled napada da li su civili tražili utočište u Starog Gradu u Dubrovniku.

ODGOVOR:

            Civili iz Konavala se smestio u hotelu "Kroacija" a deo je izbegao u sam grad Dubrovnik.

TUŽBA:

            A sada molim da nam se pokaže druga karta, dokazni predmet 326, tabulator 13. To je već uvedeno kao dokazni  predmet. Možda slika nije najjasnija, ukoliko bi sudije želele da imajukartu formata A3 ja to mogu da im dostavim i tu se vidi nekoliko stvari koje su verovatno važne. Možete li nam molim vas pokazati tako da svi znamo gde se nalazi Stari Grad.

ODGOVOR:

            Zaštićena spomenička sredina Staroga Grada Dubrovnika nalazi se evo ovde.  A Dubrovnik počinje sa "Belvederom" i završava ...Znači celo ovo područje je područje grada Dubrovnika.

TUŽBA:

            I možemo da vidimo reku dubrovačku kako se uliva, kako je povezana sa morem i to kasnije postaje važno severno od Dubrovnika. Odmah direktno severno od Dubrovnika možemo da vidimo nešto što je označeno malim znakom i gde piše Srđ. Možete li nam reći molim vas šta je to.

ODGOVOR:

            To je ...u kojoj je smešten centar veze televizijske sa

TUŽBA:

            Doći ćemo do toga. Videćemo na video snimku sliku ovoga ali kako se vidi na karti, to je dosta visoko iznad grada, mislim da je to jedna stara utvrda i severno ili severo-zapadno od toga se nalazi mesto koje se zove Trnčina. Možete li nam o tome nešto reći.

ODGOVOR:

            To je sledeća utvrda na platou brda Srđ.

TUŽBA:

            Hvala. Postoji još jedno mesto koje nas interesuje ali ne može se videti na karti pa ćemo se kasnije vratiti na to. Sada molim vas da nam kratko kažete o napadu i događajima od 23.10.

ODGOVOR:

            23.10. je bio datum kada su se jedinice JNA spojile iz pravca Trebinja iz pravca Konavala i kada je bio računajući te datume, prvi otvoreni napad na grad Dubrovnik s tim da se ovde zaboravilo reći da kad je počeo napad na Dubrovnik 1.10. da su avioni raketirali brdo Srđ, da su uništili, da je komunikacija, da su uništene komunikacijske veze i da su uništili trafo stanicu u Novcu tako da Dubrovnik nije imao ni struje ni vode već od 3.10. nismo imali vode. Spajanjem, da sevratim, spajanjem ovih snaga počeo je napad na brdo Srđ, tj. napad na civilne ciljeve u gradu Dubrovniku.

TUŽBA:

            Da li ste očekivali napad na Stari Grad ili vas je to iznenadilo .

ODGOVOR:

            Nismo očekivali onaj napad po zaštićenoj spomeničkoj jezgri Starog Grada.

 

 

 

PITANjE:

            A 23-ćeg na 24-ti, šta je ciljala JNA? Da li je tu bilo i civilnih ciljeva i ukoliko jeste, o kakvim se ciljevima radilo?

ODGOVOR:

            Pa, u većini slučajeva se radilo isključivo o civilnim ciljevima. U mom prethodnom obrazloženju mi nismo imali puno vojnih jedinica, tako da su one bile raspoređene na tom širem području i gađane, tj. tučene su civilne zgrade, civilne kuće, civilna naselja.

............:

            A šta je sa lukom i sa brodovima, sa čamcima, šta je sa bolnicom?

ODGOVOR:

Bolnica je bila isto tako gađana, bez obzira na to što je imala na istaknutom mestu međunarodni znak Crvenog krsta. To je događalo i, na žalost, čak je bio i direktni televizijski prenos na Televiziji Bosne i Hercegovine kako vojska sa Osojnika gađa po civilnim ciljevima u Dubrovniku.

...........:

            Čamci, brodovi? I ukoliko su bili u luci, gde se zapravo nalazila luka, hoćete li nam pokazati?

ODGOVOR:

            Celo vreme trajanja agresije na Dubrovnik brodovi Jugoslovenske armije su delovali po samom gradu, po Lapadu i po ovom ovde području poluotoka Lapad. I to su delovali u većini slučajeva, pošto je ovo uzvisina, rasprskavajućom municijom po Lapadu. S jedne strane brodovi, a odozgo sa Osojnika minobacačka i topovska vatra.

.............:

            Dokle je stigla JNA 01.11. u svom napadu, dokle je došla?

ODGOVOR:

            Do 01.11. ona je došla do ovih položaja. Iseljena su sela u zaleđu Dubrovnika i oni su došli gorika do sela Osojnika, do Petrova sela. To se ne vidi na ovoj karti. Još severnije od ovoga, 01.11.

...........:

            Postoji jedno mesto koje se zove Žarkovica, zar ne?

ODGOVOR:

            Na žalost, ona nije ovde na ovoj karti. Ali, ja ću pokazati, ona bi trebala biti, evo desno od sela Bosanka još jedno dva kilometra. I zauzeli su taj vis.

........:

            Da li je Žarkovica visoko i ukoliko jeste, koliko? I kakav se pogled pruža na Stari grad?

ODGOVOR:

            Sa Žarkovice, u stvari Žarkovica dominira delom grada Dubrovnik, s tim da se sa Žarkovice ne može videti samo deo luke Gruž. A ona je na nadmorskoj visini od 300-nak metara.

..............:

            Kad kažete da ne može da se vidi deo luke Gruž, da li to znači da može da se vidi sve drugo sem toga?

ODGOVOR:

            Da.

...............:

            Veće će videti da se luka Gruž nalazi na ogranku vodenog dela severozapadno od grada, odmah do reke Dubrovačke. Preći će se autoputem, da li su došli do mesta koje se zove Dubac?

ODGOVOR:

            Da, i tu su se zaustavili.

..............:

            Ja mislim da ste vi već spomenuli Mokošicu u reci Dubrovačkoj. Možete li nam to pokazati, molim vas?

ODGOVOR:

            To je stambeno naselje u reci Dubrovačkoj. To je Mokošica Stara i Nova Mokošica.

................:

            Prema tome, od tog trenutka da li je Dubrovnik i ono što ste nam vi pokazali na karti bio opkoljen?

ODGOVOR:

Pa, Dubrovnik je bio od tog trenutka opkoljen, što se tiče samog grada Dubrovnika. Međutim, Dubrovnik je bio presečen već iz osmog pravca kada je osvojeno mesto Slano. Mi smo imali zatvorenu komunikaciju već tada. A sa jedanaestim mesecom, Dubrovnik je bio u okruženju.

................:

            Da li je JNA držala sve visoke tačke pod kontrolom o kojima ste nam već govorili, sem Srđa?

ODGOVOR:

            Da. Jugoslovenska armija je držala sve osim Srđa. Što znači, Strčeru i Žarkovicu. I selo Osojnik, severozapadno od luke Gruž.

................:

            Videćemo da je Srđ ostao nezauzet, da ga nisu osvojili usled zapravo sreće koju je imao i raznih drugih razloga. Možete li nam reći šta se desilo između 10. i 13.11? Ali, molim vas, ukratko.

ODGOVOR:

            10. i 13.11. bio je napad na Dubrovnik, napad na celo područje grada Dubrovnika i jedan od pokušaja ulaska Jugoslovenske armije u Dubrovnik. Tu su bili sprečeni, a zna se ishod, ovog prethodnog nisu uspeli u svojim namerama zauzimanja brda Srđ ili tvrđave Srđ, s tim da smo mi imali velike civilne žrtve u vreme tog napada.

................:

            U redu. Sad smo već prešli u jedanaesti mesec i dali neke detalje o konkretnim napadima. Možete li nam reći o pregovorima za prekid vatre? Da li su one počele već 18.10. i da li ste vi učestvovali u pregovaračkom timu i u kom svojstvu ste vi delovali po naređenjima generala Marinovića?

ODGOVOR:

            Ja sam pristupio 18.10. pregovorima, kao predstavnik hrvatske vojske tada u pregovaračkom timu koji se sastojao od gospodina Nikole Opovljanina i gospodina Đura Kunića. Mi smo razgovarali, pregovarali, pokušavali u to vreme na određen način kupiti vreme i dokazati međunarodnoj zajednici zato što je vazda bila međunarodna zajednica prisutna na tim sastancima, situaciju koja se događa oko Dubrovnika i pokušali drugoj strani, tj. Jugoslovenskoj armiji objasniti šta oni tu rade, od koga oni to nas brane, od nas samih i da njima mesto tu nije.

................:

            U redu, hvala. Časni sude, bilo je puno sastanaka. Da bismo uštedeli na vremenu, a s druge strane da bismo dozvolili svedoku da odgovori na pitanja koja se tiču detalja koji nas interesuju, ukoliko neko želi nešto više da sazna o tome mi smo uključili rezime koji opisuje pregovore u jedan prilog. I to je izneto sve u dokumentu koji je podeljen. Molim da se dodeli jedan i svedoku. I molim da ovaj dokument dobije broj dokaznog predmeta.

            Gospodine Šimunoviću, molim da nam se zapravo prvo da broj za ovaj dokument.

SEKRETARIJAT:

            Ovo će biti dokazni predmet Tužilaštva broj 371.

....................:

Gospodine Šimunoviću, ova tabela koju imate pred sobom, da li ona zapravo ukratko odražava datume, lokaciju i temu pregovara o prekidu vatre?

ODGOVOR:

            Da.

................:

            Kao što možemo da vidimo, časni sude, to je bilo gotovo svakodnevno. Počelo je u Cavtatu, a zatim se održavalo na drugim lokacijama, uključujući i Cavtat.

            Tokom ovih sastanaka, ja želim sada samo uopšteno da se na ovo osvrnemo, da li ste vi ulagali proteste o granatiranju Starog grada?

ODGOVOR:

            Prva tačka naših razgovora ili pregovora na svakom ovom sastanku je bila vojna problematika i u njoj se izlagalo sve ono što se ticalo delovanja Jugoslovenske armije po civilnim ciljevima na području grada Dubrovnika.

................:

            Da li je bio neki uopšteni odgovor i kakav je bio odgovor JNA?

ODGOVOR:

            Pa, sastanci su se skoro odvijali svaki put na isti način. Oni su to opovrgavali. Ali, međutim, jedanput su opovrgavali, a drugi put su nam pretili na tim istim sastancima da, na jednom od ovih sastanaka da ukoliko mi ispalimo jednu našu granatu, da će oni ispaliti deset granata po gradu Dubrovniku.

................:

            Da li su dali neki izgovor za granatiranje Starog grada?

ODGOVOR:

            Pa, oni to jednostavno tada nisu davali. Tumačili su smeštajem velikog broja raznoraznih vojnih postrojbi u našem gradu, tako da posle istoga sastanka i mi i oni bi se nasmejali.

................:

            Da li je bilo ikakve istine u tome što su oni govorili da je bilo jedinica u Starom gradu?

ODGOVOR:

            Hrvatske jedinice su normalno bile u hrvatskom gradu Dubrovniku. Međutim, niko ne daje za pravo nikome da se tuče po civilnim ciljevima. Ono što je bilo tučeno po vojnim ciljevima, mi to nismo ni raspravljali. Međutim, raspravljali smo temu iskljčivo tučenje i ubijanje civila na području grada Dubrovnika i šire.

................:

            Postaviću još jedno pitanje iz paragrafa 26, da bismo uštedeli na vremenu. Jer vidim koliko je sati. Pored tih sastanaka, da li ste mogli i direktno kontaktirati JNA za vreme napada i da li ste ih kontaktirali? Ako jeste, sa kakvim zahtevom i kakav je bio njihov odgovor?

ODGOVOR:

            Da, mi smo mogli kontaktirati, imali smo direktnu vezu, što preko pomorskog radija Radio Postaje Dubrovnik, tako i putem telefonskih veza. Kontaktirali smo svaki njihov napad. Ja sam razgovarao sa dosta njihovih visokih časnika u tom delu. Međutim, taj napad se ne bi zaustavio dok ne dođe do nekog svog cilja. Najverovatnije.

PITANjE:

            Govorimo o tim kontaktima i ulaganju prigovora. Na šta ste se vi konkretno žalili?

ODGOVOR:

            Žalili smo se na artiljerijsku paljbu po civilnim ciljevima.

MEJ:

            Da li je ovo zgodan trenutak, sada ćemo napraviti pauzu.

            Gospodine Šimunoviću, sada ćemo napraviti pauzu od 20 minuta. U toku te pauze ili bilo koje druge pauze koja bi mogla da bude u toku vašeg svedočenja, molim vas imajte na ume da ni sa kim ne razgovarate o svom svedočenju dok se ono ne završi, a to uključuje i predstavnike tužilaštva.

            Hvala. Molim vas vratite se za 20 minuta.

            Ustanite molim!

posle pauze

PITANjE:

            Šta znači ništa se samo nije moglo dogoditi slučajno ili van linije toga zapovjedanja.

            Da li su ti konkretni oficiri ikada tvrdili da imaju poteškoća u standardnom lancu komuniciranja koji je vam bio poznat?

ODGOVOR:

            U oficijelnom  delu naših sastanka ne, posle sastanaka ili pre sastanaka bila je potpuno drugačija atmosfera.

PITANjE:

            Šta su govorili o tome?

ODGOVOR:

            Da ih moramo razumeti.

PITANjE:

            Da li su presretanja njihovih radio-razgovora pokazala da li su oni imali ikakvih problema u komuniciranju duž tog lanca zapovijedanja ili nisu?

ODGOVOR:

            Ne, oni nisu imali.

PITANjE:

            Dakle, da li se vama činilo da oni sa kojima ste vi pregovarali su bili u mogućnosti da kontaktiraju sa onima koji su bili na liniji fronta?

ODGOVOR:

            Zasigurno da jesu.

PITANjE:

            Na osnovu vašeg iskustva rezervnog oficira, koliko bi visoko išla komunikacija o napadu, o ovakvoj vrsti napada, uz lanac zapovjedanja prema vrhu?

ODGOVOR:

            Zasigurno vrh je donosio odluke, a oni su bili samo izvršioci.

PITANjE:

            Kada kažete vrh, gde se taj vrh nalazio?

ODGOVOR:

            Od Generalštaba pa prema jedinicama na terenu.

PITANjE:

            Generalštab se nalazio u kom gradu?

ODGOVOR:

            U Beogradu.

PITANjE:

            Da li ste vi na bilo koji način sumnjali da komunikacija koju ste vi presretali i stvari za koje ste čuli tokom vaših pregovora se dostavlja Beogradu, dakle da stiže do Beograda?

ODGOVOR:

            Mi smo slušali u jednoj zoni zapovedne odgovornosti, zapovedništvo opštine Dubrovnik, što znači da nama nisu bile dostupne veze dalje od VPS Boka i od Hercegovačkog korpusa.

PITANjE:

            To shvatam, ali na osnovu vaših saznanja o tome na koji način funkcioniše komuniciranje i vi ste nam to već rekli, da li je bilo bilo kog razloga da kažu da komunikacija ne funkcioniše sa Beogradom?

ODGOVOR:

            Nije bilo nikakvog razloga.

PITANjE:

            Sada ću se što brže pozabaviti sledećim paragrafom.

 Nekoliko osoba, među kojima je bio Svičević, jedan od pregovarača u ime JNA, on je bio psihijatar, vi ste već rekli da je bila pratnja i da je odnos bio 10:1, da li je on taj koji je izneo to zapažanje?

ODGOVOR:

            Pukovnik Svičević, koji je u to vreme vodio pregovore u hotelu "Supetar" u Cavratu, na pregovorima na kojima su bili i predstavnici Evropske zajednice, rekao je i sledeće: "na svaku vašu granatu mi ćemo ispaliti deset naših", u to vreme su granate te iste letele preko naših glava i predstavnik Evropske zajednice je brojao međutim ništa nije mogao da utiče na to.

PITANjE:

            I ta pretnja 10 granata u odnosu na jednu, kakve granate ste vi ispaljivali, a kakvom vrstom granata je JNA odgovarala?

ODGOVOR:

            Mi smo se prvo branili pa u toj odbrani smo koristili i minobacače 82 mm, a oni su odgovarali sa top haubicama 155 mm ili sa topovima 130 mm, isključivo po civilnim ciljevima u gradu Dubrovniku.

PITANjE:

            Da li je taj isti pukovnik Svičević bio pregovarač 19.11. kada su predstavnici međunarodne zajednice insistirali da dođe do prekida vatre?

ODGOVOR:

            Da, bio je.

PITANjE:

            Tada je bila paljba iz Konovala, iz Trebinja i sa mora, je li tako?

            Da li je Svičević na kraju pristao da se uspostavi prekid vatre na kojem je insistirano?

ODGOVOR:

            Da, pristao je, potpisao je, autor toga dokumenta je bio tadašnji ministar u francuskoj vladi Bernar Kušner, međutim, neovlašćeno je potpisao i više se nije pojavljivao na pregovorima.

PITANjE:

            Da li ste vi shvatili ih kog razloga je uklonjen sa pregovora?

ODGOVOR:

            Samim tim što nije imao prava da potpiše taj dokumenat, nije imao ovlašćenje da potpiše taj dokumenat.

PITANjE:

            Da li je onda njega kao vodećeg pregovarača zamenio jedan pukovnik iz Beograda u penziji koji se prezivao Radojević?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Koliko ozbiljno je on prilazio pregovorima i pokušao da se oni ostvare, po vašoj proceni?

ODGOVOR:

            On je bio tu postavljen isključivo kao figura, stariji gospodin koji se jednostavno nije snalazio u vremenu ni prostoru, koji je došao iz penzije, verovatno su ga vratili ponovo u aktivnu službu. Međutim, drugi su vodili te pregovore.

PITANjE:

            Da li je jedan od njih čovek po imenu Sofronije Jeremić, kapetan, ili kapetan fragate?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Iako je on bio samo kapetan, da li je vaš utisak bio da je on u stvari delovao u jednom drugom svojstvu?

ODGOVOR:

            Kapetan fregate, Sofronije Jeremić je bio vrhunski obaveštajac u jugoslovenskoj armiji.

PITANjE:

            I na kraju, kada smo kod pregovora, nakon sledećeg napada na Dubrovnik, da li ste vi znali da je 5.12. došo do pregovora između hrvatskih ministara i admirala Jokića?

ODGOVOR:

            Znao sam.

PITANjE:

            Pre sledećeg napada, 6.12, da li ste presreli jednu radio-komunikaciju JNA koja se odnosila na taj predstojeći napada?

ODGOVOR:

            3.12, u zapovednom mestu u Kuparima, donesena je odluka za još jedan napad na Dubrovnik i mi smo presreli njihove radio-veze, gde su oni izveštavali svoje jedinice da je vojska dobila odobrenje za napad na Dubrovnik. Znači, pre dolaska hrvatskih pregovarača u Cavtat, a u isto vreme je admiral Brovet dogovorio sastanak, kad govorim isto vreme mislim na isti dan.

PITANjE:

            U redu. A sada da se pozabavimo napadom 6.12, ja koristim izraz "stari grad", ali mislim da vi radije govorite "spomeničko područje", je li tako?

ODGOVOR:

            Da, tako je, mi smo tu bili da zaštitimo ljudske živote, tako da ljudski životi i u Lapadu, Gružu, na Pločama i na Starom gradu, ili bilo gde, i u Mukošici, bio isto vredan.

PITANjE:

            U redu.

            Napad 6.12, da li se sećate u koliko sati je počeo i koliko dugo je trajao?

ODGOVOR:

            Napad je počeo u 5,55, ili 5,57 minuta i trajao je sve do popodnevnih sati.

PITANjE:

            Da li je to bio napad na Stari grad ili na zaštićeni spomenik ili je bio usmeren na šire područje?

ODGOVOR:

            Pre je bio usmeren isključivo na područje brda Srđ, međutim u 7,00 sati deo napada je okrenut i prema samom gradu Dubrovniku, a ujedno i na istorijsko jezgro grada Dubrovnika.

PITANjE:

            U kom stupnju su civili bili izloženi napadu, dakle u kom stupnju su oni bili ciljevi?

ODGOVOR:

            Sama činjenica da je toga dana poginulo 30-tak civila i nijedan vojnik, dovodi do zaključka.

PITANjE:

            Položaji sa kojih je krenuo napad su omogućavali pogled na Stari grad, koliko su oni mogli da vide da li civili trpe prilikom tog napada ili nisu mogli da vide?

ODGOVOR:

            Itekako su mogli da vide, oni su krenuli iz par pravaca, prvo su napravii artiljerijsku pripremu koja se događala iz Konavala i iz Carine, to je na granici sa Bosnom i Hercegovinom, sa tophaubicama od 155 mm, a iz Cavtata, poviše Cavtata sa topovima 130 mm. Prvo je usledila artiljerijska priprema pa onda je iza toga išao pešadijski napad iz pravca Stričeve, pravca sele Bosanke prema tvđavi Srđ. Istureno komandno mesto, kako su tako zvali, je bilo na platou Žarkovice i koordinirao i vodio taj napad je kapetan bojnog broda Milan Zec. On se nalazio na isturenom komandnom mestu, po njihovoj nomenklaturi.

PITANjE:

            Da li ste se žalili zbog tog napada, i da li je Jokić nešto rekao u vezi s tim napadom?

ODGOVOR:

            Ministru Rudolfu smo osigurali vezu sa admiralom Jokićem u dva navrata. On je opovrgavao te događaje oko Dubrovnika, da to nije ništa, da on ne zna ništa oko toga, da bi u trećem razgovoru sa gospodinom Rudolfom rekao da će sve učiniti da isti napad zaustavi. Međutim, to je već bilo oko 4 sata od samog početka napada.

MEJ:

            Pomozite nam oko sledećeg, gospodine Šimunoviću. Kakav je bio vaš položaj, mi znamo da ste vi bili pripadnik teritorijalne odbrane. Možete li nam reći kakav je bio vaš položaj i šta ste radili 6 dana.

ODGOVOR:

            Ja sam bio član zapovedništva odbrane Dubrovnika. U to vreme nismo samo radili svoj posao za koji smo bili zaduženi, nego smo radili sve poslove. Ja sam bio čak jedan od pomoćnika zapovednika odbrane Dubrovnika, generala Marinovića, u činu pukovnika hrvatske vojske načelnik sigurne informativne službe i oformio sam isto to vreme i vojnu policiju u Dubrovniku.

NAJS:

            Hvala. Mislim da treba uneti ispravku u transkript. Četiri sata nakon napada Jokić je rekao da će napad prestati. Da li je on prestao odmah nakon toga što je rekao ili se napad nastavio i prestao kasnije.

ODGOVOR:

            Nije prekinuo odmah, prestao je za nekakvih sat vremena,  s tim da je bilo  sporadičnog  granatiranja Dubrovnika i posle prekida službenog prekida vatre.

NAJS:

            Narednog dana da li je JNA priznala ili je negirala da je nanesena šteta?

ODGOVOR:

            Sledeći dan na pregovorima, na kojima ja nisam prisustvovao, oni nisu negirali te događaje u Dubrovniku i na tom zajedničkom sastanku gde se potpisao sporazum o prekidu vatre tražilo se da se dozvoli da Dubrovnik isključivo po zapovesti generala Kadijevića, Dubrovnik posete dva oficira Jugoslovenske armije i snimatelj iz Beograda, da bi se isti mogli uveriti  da li je Dubrovnik granatiran ili nije.

NAJS:

            Mislim da ne moramo ulaziti u detalje. Vi ste bili službeno lice koji je u tim prilično alarmantnim trenucima sačekao te oficire JNA odveo ih u Stari grad gde su oni snimili oni su bili u civilu a kamerman koji je radio za vaše potrebe napravio video snimak istih objekata koji su i oni gledali tako da smo u prilici da tokom nekoliko minuta pustimo  video snimak koji ste vi napravili i video snimak koji su napravili predstavnici JNA u isto vreme iz tih objekata. Je li tako?

ODGOVOR:

            Za ovaj snimak, koji smo mi napravili, mogu tvrditi, a ovaj drugi snimak nisam video koje je napravila JNA.

NAJS:

            Da, to shvatam. Ali pre nego što pređemo na to dokazni predmet 370 tabulator 3, odlomak 15 mislim da se to već nalazi u tehničkoj kabini. Reč je o vrlo kratkom odlomku video snimka koji smo juče gledali, veće nadam se ima pred sobom transkript. Mi ćemo samo videti minut ili malo više tog video snimka a ovaj svedok može da identifikuje osobe koje govore. Dakle, dokazni predmet 370 tabulator 3 odlomak 15. / video snimak/.  Dve stvari. Da li ste prepoznali osobu koja govori. Nije nam više potreban video snimak. Hvala. Da li ima istine u ovome što je on rekao.

ODGOVOR:

            Nema.

NAJS:

            Samo trenutak, časni sude. Da li ste videli duži film juče različitih ljudi koji su govorili o događajima u Dubrovniku, različitih ljudi iz JNA i da li je među njima bio jedan vojnik kojeg ste mogli identifikovati, jer mi smo izgleda sada gledali pogrešan odlomak.

ODGOVOR:

            Da, video sam.

NAJS:

            Ko je to bio?

ODGOVOR:

            General Damjanović.

NAJS:

            Na kojoj funkciji je on bio i u kakvim okolnostima ste ga sreli?

ODGOVOR:

            On je bio zamenik zapovednika Hercegovačkog korpusa u činu pukovnika, međutim u činu generala je bio zapovednik Hercegovačkog korpusa.

NAJS:

            Da li ste videli ili čuli bilo šta u vezi s Damjanovićem tokom pregovora ili tokom ovih napada na Dubrovnik ili ste ga poznavali od ranije.

ODGOVOR:

             Ja generala Damjanovića nisam poznavao od ranije. Upoznali smo se u 11 mesecu u naselju ... u Dubrovniku. On je vodio pregovarački tim u

NAJS:

            Video snimak koji ste videli, na kojem se on pojavljuje juče da li se sećate šta je on rekao. Ako se ne sećate mi ćemo pokušati da to potražimo pre kraja vašeg svedočenja pa ćemo se onda time pozabaviti. Dakle, da li se sećate šta je on rekao na tom video snimku.

ODGOVOR.

            Ja se ne sećam.

NAJS:

            U redu. Sada da pređemo na dužu traku koja traje 10 do 15 minuta gde se vidi šteta koja je naneta u Dubrovniku, i verovatno je vredno da se toliko vremena potrši na nju. Molim da se dodeli broj tome, dokaznog predmeta.

SEKRETARIJAT:

            Dokazni predmet tužilaštva 372.

TUŽBA:

            Kabina, molim da počnu i zamolio bih svedoka da daje komentare dok teče traka. Šta sada vidimo?

ODGOVOR:

            Stari deo grada.

NAJS:

            Ovde se vidi kako je oštećena ...

ODGOVOR:

            Ulaz u crkvu svetog Valaha, oštećena plastika, oštećena ograda, uništena ograda. Granata na ...

NAJS:

            I ovo je sve u starom istorijskom delu grada zar ne.

ODGOVOR:

            Da.

NAJS:

            Ovde.

ODGOVOR:

            Ulica koja snima ovaj gospodin  desno, to je bio snimatelj iz Beograda. Poslat po nalogu generala Kadijevića. Udarac granate. Uskoro ćemo videti ovo jedan od oficira JNA. Ovo je drugi oficir, jednoga smo identifikovali to je gospodin Pešić Dragiša, pravnik, pukovnik po činu iz Kumbora. Međutim, ovaj drugi gospodin najverovatnije došao iz Beograda. Evropski posmatrači. Opet granate po gradu. Retko je ko i ostao čitav u tom napadu.

NAJS:

            I vidi se Crveni krst na onoj zgradi.

ODGOVOR:

            To je deo samostana. Evo ovaj gospodin je snimatelj iz Beograda. Normalno da niko u gradu Dubrovniku nije znao ko su ta gospoda. Inače mi smo morali da se staramo za njihovu sigurnost tako smo dali obećanja.

NAJS:

            Ovo je nakon napada. Koliko je ljudi poginulo?

ODGOVOR:

            Drugi dan napada 7. su bili pregovori i poginulo je preko 10 civila. Po fasadama možete prepoznati da su gađani čak fosfornim granatama, ... požar ... kao što sad vidite. Izgorena zgrada Dubrovačkog festivala ....


 

NAJS:

            Mislim da smo prvo videli vas na snimku. Zar ne?

SVEDOK:

            Ja sam bio onaj u uniformi između njih dvojice.

NAJS:

            Ovde se sad vidi oštećenje.

ODGOVOR:

            To je najstarija apoteka u Evropi ...

NAJS:

            Molim da se ovde zaustavi snimak na trenutak.Mi smo govorili o brdu Srđ i ono se  nalazi iznad grada. Je li se to ovde vidi.

ODGOVOR:

            Neposredno poviše tvrđave  s leve strane, ukoliko se vidi, to je tvrđava Srča.  Znači poviše tvrđave  s leve strane. Snimak je loš, međutim, da se nazreti.

NAJS:

            Ovde vidimo koliko je to visoko iznad Dubrovnika. Niste govorili ništa detaljno o tome ali zapravo JNA nije nikad zauzela taj deo zato što iako su oni mislili da su ga zauzeli vi ste shvatili u jednom trenutku da oni nisu tamo došli. Zapravo je li to tačno.

ODGOVOR:

            Sad gledam ove snimke od 8 oni su pokušali prodreti i osvojiti tvrđavu ... Međutim, to im nije pošlo za rukom.

NAJS:

            U redu idemo dalje sa trakom.

ODGOVOR:

            Ne čuje se ...

NAJS:

            Šta se ovo ovde vidi.

ODGOVOR:

            Sve ovo što je zapaljeno ... hotel Imperijal koji je izgoreo u 11  mesecu Za objašnjenje,  Dubrovnik je gađan iz tri pravca topovima 130 mm

NAJS:

            Aerodrom se nalazi na putu za Crnu Goru, Žarkovica je istočno?

ODGOVOR:

            Žarkovica je istočno i sa Žarkovice se ima pogled na celi deo grada i tamo je bilo istureno zapovedno mesto. Ovo je parkiralište ispod zidina.

NAJS:

            Molim da se zaustavimo ovde za trenutak i da se vratimo na ove automobile koji su se videli, ukoliko je moguće. Šta se desilo u tom području, gde su parkirani automobili?

ODGOVOR:

            Ljudi, vlasnici ovih automobila, su mislili da su najzatečeniji tu u samoj neposrednoj blizini stare gradske četvrti, međutim, evo vidite iz priloženog tu su pale granate i uzgorela su sva vozila i tu i na drugim mestima. To će snimak isto tako pokazati.

NAJS:

            Molim dalje.

ODGOVOR:

            S tim što moram naglasiti gladamo zaštićenu spomeničku sredinu grada Dubrovnika. Međutim, celi grad Dubrovnik je granatiran istom žestinom. Znači područje Lapada, područje Ploča, područje Gruža istu je sudbinu pretrpela.

NAJS:

            Ja mislim da se sad približavamo kraju. /video snimak/

ODGOVOR:

             Uništeni brodovi u staroj gradskoj luci.

NAJS:

            Istočno od Starog grada. Ovo je traka koja je ranije korišćena. Evo sad ćemo se vratiti na originaln snimak.

ODGOVOR:

            Uništena plovila i vozila u blizini.

NAJS:

            Dok ste bili na brodu da li su vas povremeno granatirali. Pucali na vas.

ODGOVOR:

            Jedanput su nas i pogodili. Nismo mi bili sami bili su i predstavnici međunarodne zajednice s nama i predstavnici naroda. 

NAJS:

            A sada se vidi isečak filma koji smo videli pre, molimo nastavite. Časni sude to je kraj i još nekoliko pitanja u zaključnici. Da li su snage koje su branile Hrvatsku otpočele bilo kakve ofanzivne akcije protiv JNA.

ODGOVOR:

            Ne, nisu otpočinjane nikakve akcije protiv JNA.

PITANjE:

            Ko je bio prva žrtva konflikta do koga je došlo u području Dubrovnika. Da li je to bio neko od Hrvata, neko od Srba ko je bio prva žrtva.

ODGOVOR:

            U tom trenutku, u trenutku napada 6.12. koliki je bio maksimum broj branilaca Dubrovnika.

ODGOVOR:

            Broj oko 300 vojnika.

PITANjE:

            Da li je iko od njih bio razmešten u Starom gradu u spomeničkom jezgru, kako ga vi nazivate, u bilo kom od navrata kada je napadnut taj deo Dubrovnika.

ODGOVOR:

            Vojni položaji su bili van stare gradske jezgre.

PITANjE:

            Rekli ste nam o naoružanju koje ste dobili sa Korčule, sa delovima koji su nedostajali. Da li ste uspeli do decembra da osposobite to naoružanje.

ODGOVOR:

            Uspeli smo, međutim to što smo napravili nažalost nije moglo trajati. To je bilo za upotrebu jedanput i gotovo.

PITANjE:

            Da li ste uspeli da nabavite neko drugo teško naoružanje od trenutka kad ste dobili do prvo sa Korčule i 12 meseca i kraja ovog dela.

ODGOVOR:

            Za ovaj deo kad gledamo nismo ništa uspeli od krupnog naoružanja doturiti u Dubrovnik.

TUŽBA:

            U redu. Pošto ste dozvolili JNA da snimi ovo što smo upravo i mi videli. Da li je Dubrovnik posle toga ponovo bio napadnut ili ne.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            U kom vremenskom periodu.

PITANjE:

            Ako govorimo o 92. godini, onda znači sporadično celo vreme trajanja sukoba dok nije JNA izašla sa područja Hrvatske.

TUŽBA:

            Hvala. Sačekajte samo trenutak.

ROBINSON:

            Gospodine Najs, ovaj snimak koji smo upravo videli, želim da vam postavim nekoliko pitanja. Dubrovnik je grad koji je dobro poznat po svojoj lepoti i predstavlja istorijski gledano vrlo interesantan objekat. Da li postoji kakav dokaz o tome da su neki delovi Dubrovnika priznati od strane UNESKA kao delovi koji treba da budu sačuvani iz istorijskih razloga. Ja ne znam da li postoji ikakvih dokaza o tome.

NAJS:

            Ja mislim da nam ovaj svedok može nešto reći o tome.

ODGOVOR:

            Kompletna stara gradska jezgra Dubrovnika sačinjava spomeničku kulturu i ona je zaštićena kao takva. Evidentirana na mestima tamo gde treba, Ujedinjenim nacijama.

TUŽBA:

            Ukoliko Veću trebaju dopunski dokumenti mi to možemo dostaviti da bi smo potkrepili ovo što je rekao svedok.

MEJ:

            Možda biste mogli da nam dostavite.

TUŽBA:

            Da svakako.

MEJ:

            Izvolite, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Gospodine Šimunoviću, vi ste počeli  svedočenje  opisom sukoba koji su bili u reonu Prevlake. Kad je to tačno bilo.

ODGOVOR:

            Sukobi su počeli već 26.9 do 1.10. međutim, ako mislite o sukobima na način da smo mi pucali po ciljevima JNA onda nismo. Jer, nismo imali tada ni tu snagu ni moć.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja upravo o tome mislim. Da li vam je poznato, pretpostavljam da jeste, pošto ste oficir, da se na Prevlaci nalazila baza JNA i instalacije JNA, radarske i druge.

ODGOVOR:

            Poznato mi je to.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, sukob je počeo tako što su vaše snage izvršile napad na te instalacije na JNA. Je li to tako ili nije.

ODGOVOR:

            Ne, tako nije, gospodine Miloševiću. Vi verovatno niste bili u to vreme tada na tom području. Da ste bili ne bi to tu pretpostavku sada spominjali.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da to rasčistimo. Jer, po podacima koje ja imam upravo je tako. Vi ste naveli da su Dubrovnik napadali jedan korpus. Onda ste nabrojali nekoliko bataljona. Onda tenkovske jedinice, ratnu mornaricu, ratno vazduhoplovstvo i sad mi objasnite kao stručnjak oficir kako je moguće da ako je JNA sa tako ogromnim snagama koje navodite htela da zauzme Dubrovnik i da ga nije zauzela.

ODGOVOR:

            Nije to bila nekakva posebna vojska znate, oni su imali silu i ništa drugo, hrabrosti nisu imali.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači vi ste uspeli od svega toga da odbranite, a da li vam je palo napamet da možda oni nisu želeli da zauzimaju Dubrovnik.

ODGOVOR:

            To meni ni mojim kolegama, ni bilo kome na našem području, nije padalo na pamet, jer da neko nije to želeo, kao što vi kažete, ne bi pljačkao, palio i ubijao civile.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato da je postojala naredba od 4. oktobra Generalštaba ja sam citirao ovde njen broj u kojoj striktno piše Dubrovnik ne zauzimati, niti granatirati sa kopna, mora.

ODGOVOR:

            Verovatno bi vi trebali znati i ishod ove druge strane. Za naredbu ne znam, međutim za ovo sve drugo znam i doživeo sam lično sve.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da li je za vas možda sama činjenica da je general Kadijević u to vreme ministar odbrane i na čelu vojske poslao ovu inspekciju u Dubrovnik da snimi posledice tih dejstava. Da li vam je onda to logična pretpostavka da su izveštaji koje je on dobijao govorili da se ne granatira Dubrovnik i da se poštuje naredba da se Dubrovnik ne napada.

ODGOVOR:

            Nije logična. Ja ću vam objasniti zašto nije logična. Jer, general Kadijević kao vrhovni zapovednik te vojske trebo je znati šta se događalo prethodna dva meseca u Dubrovniku. Znači nije to prvi put da je granatiran Dubrovnik. Dubrovnik je granatiran istom žestinom u 10 i 11. mesecu. Međutim, kad govorimo o generalu Kadijeviću on je itekako bio upoznat sa sastankom koji se dogodio u Kuparim ana zapovednom mestu 3.12 gde je ponovo donešena odluka o napadu na Dubrovnik.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To vi tvrdite, ja o tome nemam podatke a recite mi pre nego što pređem na ova druga pitanja. Kakve veze Srbija ima uopšte sa tim vašim sukobom oko Dubrovnika sa JNA.

ODGOVOR:

            Verovatno bi ja vas trebao pitati, jer vi ste upućeniji u tom delu nego ja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Zato što sam upućeniji mogu da vam kažem da nikakve veze Srbija nema sa ovim oko Dubrovnika.

ODGOVOR:

            Ono što ja znam i one podatke koje ja imam, i one podatke koje smo analizirali kad smo pravili .. situaciju itekako smo vas povezivali sa svim tim što se događalo oko Dubrovnika,.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Na osnovu čega ste mogli da povežete bilo koga iz Srbije sa onim što se događalo u Dubrovniku?

ODGOVOR:

            Ja ne govorim o Srbiji nego govorim osobno o vama.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A na osnovu čega ste mogli mene da povežete sa bilo čim što se događalo u Dubrovniku.

ODGOVOR:

            Pa vi ćete se setiti da ste vi letovali u Kuparima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jesam, kako da ne i to deset godina i u Kuparima i u nekim drugim hotelima dubrovačkim, vrlo sam voleo da idem u Dubrovnik, i sigurno da je do mene bilo ne bi kamičak pao na Dubrovnik.

ODGOVOR:

            I normalno, drago mi je to čuti. Međutim, potpuno se nešto drugo događalo. Kad smo mi vršili sigurnosne procene znate, mi jesmo bili mlada vojska, ili vojska u osnivanju ali iz ovog ostalog  delova života nešto smo znali i onda smo pokušali da vidimo ko su ti u ratno vreme treba i to procenjivati. Ko su ti koji su zadnje dve tri godine dolazili i radili nešto po Dubrovniku. Setićete se da 89, uzećemo tu godinu, pa ne znam te osobe, ne znam nisam ja tada bio, međutim, dobio sam takve podatke  da ste vi u jednom od dolazaka u Stari grad, ili da vama približim u sarajevski restoran "Sarajevo", sa vašim prijateljima, nije važno sad koji su, i da vas je tada 89. godine, osiguravala vojna bezbednost iz Kupara. Nije se dopustilo SUP-u onda ili policiji da vas kao  što je bilo uobičajeno u Dubrovnik su dolazili svi, a vas je osiguravala vojska u to vreme. Eto to je podatak.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Šimunoviću, mene u Dubrovniku nikad nije osiguravao niko. Ja sam išao po Dubrovniku sa malim sinom, ćerkom, suprugom, i prijateljima Dubrovčanima i u poslastičarnicu onu gore u Širokoj i nije nas osiguravao niko, čak ni iz Srbije a kamoli iz JNA.

ODGOVOR:

            Bilo do 89. godine, 89. su vas osiguravali.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Imate nažalost neke krive podatke, ali neću na tome da gubim vreme. Molim vas, prilično veliki broj pitanja ovde imam. Vi kažete na drugoj strani, u drugom pasusu,, vaše izjave da krajem 90, 91. godine da se zaoštravalo nasilje i da je postalo  jasno da će JNA potpomagati pobunu Srba u Hrvatskoj. To ste vi napisali. Što su se pobunili Srbi u Hrvatskoj te 90. godine?

ODGOVOR:

            Ja vam mogu samo govoriti o području Dubrovnika.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Generalno.

ODGOVOR:

            O području Dubrovnika, jer to kad sam izjavljivao mislio sam isključivo samo na području Dubrovnika, kako znate na prvim demokratskim izborima, ja ne znam da li uopšte znate ali verovatno znate kao što ste znali dosta toga u Dubrovniku su se formirale dve srpske stranke Jugoslovenska i Srpska demokratska stranka.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To zaista ne znam.

ODGOVOR:

            Tu je odgovor na vaše pitanje. Ta gospoda sa punim pravom su se organizovala izašla na izbore prošli su tako kako su prošli. Međutim, posle toga kako su prošli onda su počeli itekako intezivno  se baviti razmišljanjima i kontaktima što i kako u Dubrovniku i pokušali su čak u dva navrata su bili u Podgorici kod gospodina Kostića, on je bio potpredsednik čini mi se te bivše države, na određen način kako su oni ugroženi i kako oni žele na određen način ... iz Dubrovnika. Eto to su nekakvi pokazatelji i ti nekakvi pokazatelja bilo u gradu Dubrovniku. Ja ne govorim dalje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a imate li neke podatke o tome da su dolazili u Beograd, ili tražili neke kontakte u Beogradu bilo s kim.

ODGOVOR:

            Dolazili su, išli u u Trebinje i Podgoricu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U susedstvo, znači u Bosnu i Hercegovinu ...

ODGOVOR:

            Pa verovatno kod istomišljenika.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Verovatno. Tamo gde su očekivali da dobiju neku pomoć za nešto s obzirom na to da su se osećali ugroženim. A recite mi, molim s obzirom na tu opštu situaciju, kažete da su se u Hrvatskoj Srbi pobunili. Što su se pobunili, ovde smo pominjali na primer, brojne ustavne promene, otpuštanja s posla, likvidacije i tako dalje.

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, svedok je već odgovorio. On se bavi ljudima u Dubrovniku ako želite da mu postavite pitanje u vezi s tim. Možete.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da li se sećate pošto je ta opšta atmosfera krenula da je čak 13. marta 90. godine, još ona vlada one Socijalističke Republike Hrvatske uputila pismo Saveznoj vladi i vladama ostalih republika u kojoj se osuđuju događaji kako oni na opštem Saboru HDZ kao i na mitingu na Petrovoj gori i apelovalo se na saradnju na zajedničku akciju protiv daljeg narušavanja dobrih međunacionalnih odnosa. Sećate se toga. To je tadašnja hrvatska vlada.

ODGOVOR:

            Ne znam, ne mogu povezati to sa Dubrovnikom zašto sam ja ovde.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da li vam je poznato da su na tim slobodnim izborima koje pominjete 90 godine, uglavnom Srbi u Hrvatskoj glasali za onu Račanovu partiju.

NAJS:

            Časni sude, poslednjih par minuta se postavljaju pitanja koja su izvan  njegovog svedočenja. Mi samo gubimo vreme.

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, pređite na nešto čim ovaj svedok može da se bavi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Idem ja brzo po pitanjima. Dobro, recite mi s obzirom na sve te događaje ko je provocirao nasilje pošto znate da su tada te paravojne formacije u Hrvatskoj zauzimale kasarne JNA i ubijale vojnike i oficire.

MEJ:

            Ne, ne, gospodine Miloševiću, mislim da treba ili da pređete na Dubrovnik, ili jednostavno ne treba da nastavljate tako. Ako imate pitanje u vezi sa Dubrovnikom postavite ih. Druge svedoke možete da pitate za druge delove Hrvatske, ali molim vas da se sada skoncentrišete na Dubrovnik.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi kažete na strani dva, u trećem pasusu vaše izjave da su Srbi bili prezastupljeni u ključnim organim au pojedinim opštinama pa i u Dubrovniku, između ostalog je li tako, to vi govorite i imam utisak da je to vaša neka slobodna konstrukcija pošto ste nabrojali funkcije državni odvjetnik, predsednik suda i načelnik carine. Koje su to još neke važne funkcije držali Srbi u Dubrovniku i jesu li oni na tim funkcijama nešto ugrožavali poziciju Hrvata u Dubrovniku.

ODGOVOR:

            Ne, ja sam pokušao samo objasniti istražiteljima trenutnu situaciju u kojoj smo se mi zatekli 90. i 91. godine bez obzira što su ta gospoda bila možda ne slučajno, druge veroispovesti jer, po meni su oni Hrvati međutim druge veroispovesti oni su ... sve ključne funkcije u Dubrovniku, a vi to dobro znate. Sami ste rekli da ste šetali, da ste imali dosta prijatelja tamo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne među funkcionerima.

NAJS:

            Časni sude, izjave su na raspolaganju ako ih Veće želi.

MEJ:

            Mislim da u ovom trenutku nam nisu potrebne, ali ako budu bile potrebne tražićemo ih. Da, izvolite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi kažete na strani 2 u 3 pasusu da se ne sećate da je ijedan Srbin bio uznemiravan ili napadnut. Međutim, to nije istina. Pogledajte recimo zadatke policijske stanice Cavtat za prvu polovinu 91. godine i da, između ostalog, stoji da je realizovan težišni zadatak rušenja srpskigh kuća ili kako ovde stoji rušenja bespravno izgrađenih, naročito srpskih kuća. Tu je još izveštaj policije Cavtat, gde ih obaveštava jedan građanin da će kao snajperista da puca, pa da se zna ko puca, ili recimo izveštaj od 15. avgusta 91. godine gde se buni jedna stanarka da gardisti iz Ćilipa orgijaju celu noć, i da ima pucanja jer su svaku noć tamo. Je li imate išta, ikakva saznanja o tim podacima.

ODGOVOR:

            Nemam i nisu istinita.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            E pa, pošto kažete da nisu istiniti, evo ja ću vam dati. Ovo vam je zadaci koje je izvršavala tokom 91. godine obezbeđenje rušenja bespravno sagrađenih a naročito srpskih kuća, to sam vam podvuko. Osmatranje, praćenje i pronalaženje pojedinih lica naročito onih koji imaju veze sa JNA. Oduzimanje plovila Adriatik Dečijeg odmarališta  vlasništvo Beograda, učešće u borbenim dejstvima protiv JNA. Evo to vam je originalni dokument vaš iz Cavtata iz 91. godine. Možete da ga pogledate i želim da ga stavim kao dokazni predmet.

ODGOVOR:

            Ukoliko mi dozvoli gospodin sudija ja bih...

MEJ:

            Samo trenutak. Jedno po jedno. Odakle je taj dokument gospodine Miloševiću, da li je to policijski dokument, šta je to?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Policijski dokument koji sam citirao i koji je fotokopija originala a iz Hrvatske je gospodine Mej, nije fabrikovan možete proveriti na njemu.

MEJ:

            U redu, dozvolite da svedok pogleda dokument da bi on mogao izneti komentare o njemu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Evo na primer, ovo što sam vam drugo izveštaj dežerunog policijske stanice Cavtat dana 16.

MEJ:

            Ne, ne, bavićemo se jednom po jednom stvari. Svedok sad ima dokument pred sobom. To je policijski izveštaj i on može izneti svoj komentar o tome.

ODGOVOR:

            Dokument kao dokument za mene jednostavno ništa ne vredi, niti je potpisan niti ima glavu, niti ima završetak. Što znači da bez obzira na izvore koje ima gospodin Milošević, ja sumnjam u njegovu verodostojnost. Međutim, mogu prokomentarisati ukoliko mi Sud dozvoli deo navoda iz ovoga.

MEJ:

            Da.

ODGOVOR:

            Ovo što je vezano za rušenje srpskih kuća. Mogu reći sledeće posle dolaska demokratske vlasti u Dubrovnik, rušile su se i srpske i hrvatske kuće koje nisu bile izgrađene po zakonu. Znači nisu imale građevinsku dozvolu, nisu imali radne dozvole i tako. Znači, s tim su se donosila rešenja za rušenje, nije rušio iz hira, nego na osnovu nekakvog rešenja. Međutim, iz ovog ovde što se vidi ... dalo naslutiti da je ovo verodostojni dokumenat.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, vi ga osporavate, ali lako ćemo ga dokazati. Evo ovaj izveštaj drugi koji sam pomenuo eto, to vam je teleks policijski, vaš.

MEJ:

            Doći ćemo i do tog izveštaja. Sada ćemo se baviti ovim. Prvo dajte da veće pogleda taj dokument.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I skrećem vam pažnju da postoji i reč naročito. Kaže rušenja naročito srpskih kuća. Prema tome, to što govorite prilično vas demantuje ova reč "naročito srpskih kuća".

MEJ:

            U redu. prvo da se pozabavimo ovim prvim izveštajem. Samo trenutak, gospodine Miloševiću, nemojte me prekidati dok se bavim ovim prvim izveštajem. Samo trenutak, gospodine Miloševiću, nemojte me prekidati dok se bavim ovim. Ono što ćemo uraditi sa ovim prvim dokumentom, pošto je sporna njegova autentičnost, označićemo ga za identifikaciju, a Tužilaštvo može da ga pogleda i ako ima prigovora može to da iznese u dogledno vreme. Molim da ga sada obeležite.

SEKRETAR:

            Ovaj dokument će biti obeležen kao dokaz odbrane 79, obeležen samo za identifikaciju.

MEJ:

            Da, izvolite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Izveštaj  stanice Cavtat, dana 16.8.1991. godine u vremenu od 06.00 -14.00 sati, koliko traje njegova smena. Između ostalog, piše: Kurajica Mile došao prijaviti kako će danas oko 16.00 sati na brdu u Grotnicama upucavati snajpersku pušku, pa tako da se zna ko puca. Rekao je kako će obavijestiti i naše rezerviste na brdu. Drugih novosti nije bilo. I potpisano - Ivica Hanžek. To vam je dežurni policajac u Cavtatu. A onda, daću vam i taj dokument, jer sam postavio ovih nekoliko pitanja zajedno. 15.8.1991 - orgijanje sa Ruskinjama, ima pucanja od rezervnih gardista iz Ćilipa koji su svaku noć tamo. Dakle, pitao sam vas u vezi sa upucavanjem snajpera i orgijanjem gardista na Ćilipima, a imate i izveštaje vaših dežurnih policajaca upravo iz Cavtata potpisanih. Ovo je potpisao Nikša Bender, ovo napred Ivica Hanžek, takođe se može proveriti, jesu li to ta službena lica koja su tada u to vreme bili dežurni. Obojica, očigledno, po imenu i prezimenu Hrvati. Dakle, molim vas, evo pogledajte i te dve stvari, pa da idemo dalje.

            Možemo li dalje, gospodine Mej?

MEJ:

            Da. Dozvolite da svedok vidi ta dokumenta.

SVEDOK:

            Prvo, vezano za dokument koji je potpisao gospodin Ivica Hanžek. Ukoliko je ovo verodostojno, gospodin Kurajica Mijo je postupio po zakonu. Vi verovatno znate da u Konavlima ima puno lovaca. I mislim da ovaj njegov čin dolaska u policijsku upravu i prijavljivati upucavanje snajpera ne bi trebalo sad služiti za bilo kakvu konstrukciju.

            Što se tiče drugog izveštaja koji je potpisao gospodin Nikša Bender, vi vidite sled, niste spominjali jedno, drugo i treće, nego ima pucanja, ... svaku noć tamo. Ovo ne može se spojiti jedno s drugim, znate.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, ja vam dajem razne primere.

SVEDOK:

            Ne, ne, u redu, vaše je tu da dajete, a moje je da komentarišem. Ja bih dao negativni komentar. Dao sam komentar na ovog gospodina Kurajicu. Međutim, u verodostojnost ovoga dokumenta, pogotovu ovoga što ste vi ovde zaokružili, ne bih se nikako mogao složiti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, dokument je autentičan, gospodine Šimunoviću.

SVEDOK:

            Onoliko koliko ja znam, a verovatno i vi, svaki dokument mora imati nekakvu glavu i nešto. Ovo može bilo ko napisati i potpisati, znate. Mi smo isto, bez obzira kakvi smo, ali isto smo bili organizovana zajednica.

MEJ:

            Da, uradićemo isto i sa ova tri dokumenta. Mogu se uvesti zajedno. Mogu dobiti sledeći broj dokaza i obeleženi samo za identifikaciju.

SEKRETAR:

            Izveštaj koji je potpisao gospodin Hanžek, koji je od 16.10, biće obeležen brojem 80 za identifikaciju, a sledeći izveštaj koji je potpisao gospodin Bender, od 15.8.1991, biće obeležen brojem 81 za identifikaciju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, bojim se da će nam vreme biti ograničeno, pa  moram da požurim. Da li su vas poznata imena sudija Dragana Gajića i Bruna Karninčića iz Dubrovnika?

SVEDOK:

            Jesu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je poznato da su oni uradili najveći broj uviđaja u dubrovačkoj regiji povodom uništavanja imovine tamošnjih Srba?

SVEDOK:

            To mi nije poznato.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. A da li vam je poznato da su prema tim zapisnicima njihovim sa lica mesta više od 50 kuća, pretežno lociranih u Župi, Cavtatu i njegovoj okolini, kao i drugim mestima regije, koje su pripadale upravo lokalnim Srbima, stanovnicima, građanima Hrvatske, bilo uništeno u raznim bombaškim napadima prilikom kojih su korišćene različite eksplozivne naprave. Ima izjava zvanična, sudije, data ...

MEJ:

            Samo trenutak, svedok ne zna ništa o tim izveštajima. Vi njega možete da pitate da li zna bilo šta o upotrebi eksploziva i podmetanju bombi u odnosu na kuće lokalnih Srba. Gospodine Šimunoviću, znate li bilo šta o tim tvrdnjama i tim optužbama?

SVEDOK:

            Ne znam ništa. Ali znam gospodina Gajića i znam gospodina Karninčića.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li pretpostavljate da bi njihovi izveštaji koji su podneli zvanično trebalo da budu verodostojni?

SVEDOK:

            Ja, normalno, nisam radio u organima pravosuđa, pa tako da nisam imao uvid u to. Međutim, znajući prvoga gospodina, ne verujem da je to ikako bilo moguće.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. A da li ste ikad čuli za događaje da su eksplozivne naprave ubacivane u kuće lokalnih Srba kroz prozore uglavnom u vreme kada su njihovi ukućani bili izvan, a da su u tri slučaja prilikom ovakvih napada ukućani zadobili teške telesne povrede, jer su bili unutra? To, takođe, postoji u izjavi sudija datim ovde.

SVEDOK:

            Oprostite, kojeg sudije?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Sudije Dragana Gajića?

MEJ:

             

            Ja sam gledao dokumenta koja sam dobio od suprotne strane, gospodine Šimunoviću, ne ni iz kakve beogradske kancelarije, nego od suprotne strane koja je vas ispitivala malopre.

SVEDOK:

            Da li vi znate da gospodine Gajić najverovatnije trebao to podneti, takvu ili sličnu prijavu tamo gde radi?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, pretpostavljam da je i podneo, pošto ima 50 takvih prijava, kako se ovde navodi.

SVEDOK:

            Verujte mi, mi smo i te kako u to vreme pazili da ne povredimo niti jednoga lojalnoga ili građanina Hrvatske druge veroispovesti. Isto tako, verujemo da smo u tome uspeli.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Koliko ja znam, u to vreme jedino u Srbiji je bila pažnja da se ne povredi ni jedan građanin bilo koje nacionalnosti svih tih deset godina. A nije mi poznato da je tako bilo u Bosni.

MEJ:

            Sada ćemo napraviti pauzu. Došli smo do adekvatnog trenutka. Gospodine Miloševiću, u vezi sa vašim poslednjim pitanjem, izjava svedoka, gospodina Gajića, je naravno već uvedena kao dokazni predmet. Prema tome, nema potrebe da ponovo prolazite sa ovim svedokom ono što je on rekao, jer na taj ne koristite svoje vreme korisno.

Sada ćemo napraviti pauzu na 20 minuta. Ustanite molim. Izvolite sesti.

 

Posle pauze

 

MEJ:

Gospodine Miloševiću, uzimajući u obzir vreme koje nam stoji na raspolaganju, dajemo vam još sat i po vremena, ukoliko želite da ga iskoristite za unakrsno ispitivanje ovog svedoka. Što znači da nećemo sa njim završiti danas, već ćemo ga morati zamoliti da se vrati i sutra. Mi ćemo raditi do 15 do dva, radićemo na unakrsnom ispitivanju, a onda ćemo preći na pitanje dokumenata koji su vama dostavljeni, koje ste vi pokrenuli ranije. A sada možete nastaviti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            1991, po nalogu lokalnih vlasti i predsednika Okružnog suda, Marinka Perića, oslobođeni iz pritvora i uključeni u paravojne formacije u Dubrovniku.

MEJ:

            Molim vas to da ponovite, gospodine Šimunoviću, pošto mikrofon nije bio uključen, nije bilo prevedeno.

SVEDOK:

            Ja, kao jedan od organizatora odbrane Dubrovnika, ne znam za te podatke.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pošto je ovde dat spisak ubijenih civila sa područja Dubrovnika, da li vam je poznato i da li je ovaj moj podatak tačan, da je izvršeno nekih 150 obdukcija, uglavnom lica koja su bila u hrvatskim vojnim uniformama, a obducent je bio u to vreme doktor Ciganović. Je li to tačno?

SVEDOK:

            Nije tačno. Tačan broj pogubljenih hrvatskih vojnika je 103.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Vi kažete da je Risto Vrečo, visoki službenik DB-a u Dubrovniku, organizovao srpske nacionalističke aktivnosti u gradu. Kakve je to on aktivnosti organizovao?

SVEDOK:

            Ja to nisam tako rekao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Niste ga pominjali?

SVEDOK:

            Pominjao ga jesam, samo to što ste vi sad to rekli, nisam to rekao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A šta ste rekli?

SVEDOK:

            Verovatno, ne znam kako je bilo pitanje, ali ne znam u kojem je kontekstu to bilo, međutim, verovatno je problem ili prevoda ili interpretacije teksta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, onda je verovatno problem prevoda i interpretacije teksta. Kažete da je u leto 1991-ve HDZ u Dubrovniku formirao krizni štab. Zašto je formiran krizni štab u Dubrovniku u leto 1991. godine?

SVEDOK:

            Ponovo pogreška. Krizni štab opštine Dubrovnik je formirala izabrana vlast, što znači da to nije krizni štab, stranački krizni štab. A zašto je formirana, vi verovatno znate za događaje sa prostora bivše Jugoslavije u leto 1991. On je formiran da bi primio, da bi skrbio o civilnom stanovništvu opštine Dubrovnik.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A tada je i oformljen odred Zbora narodne garde. A pošto govorite da niko nije pomišljao na neku mogućnost bilo kakvog sukoba, zbog čega su se naoružavali, zbog čega je formiran odred?

SVEDOK:

            Kako vi znate, Zbor narodne garde je bio deo Ministarstva unutrašnjih poslova. I Ministarstvo unutrašnjih poslova je formiralo Zbor narodne garde. A zašto? Za odbranu, normalno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Mej, ja ovde imam priličan broj dokaznih predmeta, a ako će uzeti preveliko vreme, ne znam da li mogu svaki da vam dajem ili da vam dajem sve zajedno? Ali, evo, na primer, pogledajte Dubrovnik 15.2.1991. godine. Znači, februar 1991. godine, predsedniku Skupštine opštine, Predsednik Komisije za izbor i imenovanje Skupštine opštine. Govori se o pokretanju inicijative za popunu radnog mesta načelnika Štaba u Štabu teritorijalne odbrane. I kaže se kako ove godine Teritorijalna odbrana postupno dolazi u funkciju. Dakle, februara 1991. godine. Ništa se ne događa, nikakvih napada nema. Da li je to očigledan dokaz militarizacije Dubrovnika u to vreme? Znači, još februara 1991. godine. Je li to tačno?

SVEDOK:

            Nije. Nije to tačno. Teritorijalna odbrana se počela organizovati u osmom mesecu 1991. godine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Evo, pogledajte ovaj dokument. On je, nadam se, originalan. Komandant TO Željko Pavlović ga je potpisao. Ima gore i broj - 44/1, 15. februar 1991. godine. Je li to dokument koji je autentičan, samo mi recite?

SVEDOK:

            Verovatno je dokument autentičan. Međutim, ne kaže da se od ovoga datuma formirala Teritorijalna odbrana. Ja sam rekao osmi mesec 1991. godine. A ovo je zahtev, verovatno zahtev, ja nemam sad vremena, niti sud opterećivati da čita ovaj dokumenat.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja vas pitam je li to dokaz da se militarizuje Dubrovnik još u februaru 1991. godine?

SVEDOK:

            Ne, nije to dokaz da se Dubrovnik militarizuje 1991. godine u drugom mesecu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A, evo pogledajte....

MEJ:

            Samo trenutak. Gospodine Šimunoviću, pošto je ovo pitanje pokrenuto, molim vas da prvo to pročitate za sebe, a da nam onda kažete o čemu se radi.

SVEDOK:

            Sad kad sam pročitao video sam da je ovo normalna procedura u mirnodopskom vremenu, jer postojao je načelnik Štaba. I načelnik Štaba je verovatno prešao na nekakvu drugu funkciju i sada se u normalnom postupku traži novi načelnik Štaba. On je pre postojao i zatražilo se postavljanje novog načelnika zato što je ovaj napustio to radno mesto. Mislim da je poštovana pravna procedura Republike Hrvatske.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, da li je tačno da ste na samom početku 1991. godine vršili podizanje rezervnog sastava?

SVEDOK:

            Nije tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A, evo, ja ovde imam originalni formular izjave jednog od rezervista. U prilogu imate i izdatnicu za njegovu pušku, pištolj, automatsku pušku, itd, a nosi datum 14. januar 1991. godine. Da li je ovo autentičan dokument, molim vas pogledajte?

SVEDOK:

            Jeste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači, 14. siječanj 1991. godine. Formular izjave, a onda je revers gde je primio oružje, municiju, opremu i ostalo. Je li to originalan dokument?

SVEDOK:

            Ovaj dokument se ne odnosi na Teritorijalnu odbranu. Ovaj dokument se odnosi na Ministarstvo unutrašnjih poslova, što znači da je to bilo u njihovoj nadležnosti. Najverovatnije, ja to ne mogu tvrditi, možda se radilo o pripadniku Zbora narodne garde koji je u to vreme bio pod Ministarstvom unutrašnjih poslova. Znači, Teritorijalna odbrana i ovaj dokument koji vi predlažete jednako je nespojiv.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To znači, Zbor narodne garde nije bio oružana sila koja se formirala tada u Dubrovniku?

SVEDOK:

            Zbor narodne garde je bio deo Ministarstva unutrašnjih poslova, deo policije, ne Teritorijalne odbrane.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A u čemu je razlika onda, kad je reč o oružanim formacijama?

SVEDOK:

            Velika je razlika, znate. Oružane formacije, Teritorijalna odbrana je vojna komponenta, Zbor narodne garde je civilna, tj. policijska komponenta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, po svemu sudeći nije istina da sve baš kreće sa navodnim sukobom sa vojskom, jer se ovo sve događa u januaru 1991. godine. Pošto isti sastav dobija ozbiljnije naoružanje kasnije. Evo, pogledajte, revers.

MEJ:

            Molim da nam se taj dokument da. Jel postoji još neki dokument?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Evo, na primer, Kovačević Antun, zadužen sa automatskom puškom broj taj i taj, i torbicom sa četiri okvira, a peti (na pušci), kao i 190 komada metaka streljiva. To vam je 7. maj 1991. godine. Hoćete li to da pogledate?

SVEDOK:

            Pa, ukoliko se radi o identičnom dokumentu, onda jednostavno nema potrebe. Jednostavno je nespojivo sa teritorijalnom odbranom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je spojivo sa činjenicom da se deli oružje i municija? Znači, od početka 1991. godine na području Dubrovnika.

SVEDOK:

            Gospodine optuženi, ja bih stvarno vas zamolio pred sudom da ne iznosite nekakve dokaze koji uopšte nisu dokazi. Ovde tačno u....

MEJ:

            Gospodine Šimunoviću, to je na nama da odlučimo šta jeste dokaz, a šta nije. Molim da se sada uvedu ovi dokumenti. Ali, pre toga, da li ima nešto konačno što želite da kažete o tome?

SVEDOK:

            Zasigurno, da. Izvinjavam se, gospodine sudija. Ovde čak i fotokopija službene legitimacije pripadnika rezervne policije. Evo, to opovrgava sve ovo što gospodin optuženi govori.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To je samo sticajem okolnosti na tom istom papiru. Inače je ime na ovom reversu za pušku Antun, a ne ovaj drugi koji je na tom istom papiru.

            Dobro, recite mi, molim vas...

MEJ:

            Molim vas da se prvo osvrnemo na ove dokumente. Ovde se kaže da tu postoji potvrda o primitku puške u tom dokumentu. Gospodine Šimunoviću, možete li nam reći o čemu se radi? Možete li nešto više da kažete o tim dokumentima?

SVEDOK:

            Pa, pokušaću. Jednostavno, ja tada u tom vremenu nisam bio pripadnik Teritorijalne odbrane i oružanih snaga. Međutim, iščitavajući ovaj dokument i ove datume vidljivo je da su svi ovi pripadnici koji su bili zaduženi, da su to pripadnici pričuvne policije ili rezervni oficiri rezervne policije Ministarstva unutrašnjih poslova i da nema ništa čudno što oni za dužu, kratko i dugo naoružanje.

MEJ:

            Da li su oni zadužili to naoružanje u mirnodopsko vreme?

SVEDOK:

            Sigurno da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači, u mirnodopsko vreme zadužuju automatsku pušku i 200 metaka municije.

SVEDOK:

            Verovatno su postrojbe Zbora narodne garde to imale utvrđeno svojim pravilnikom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, molim vas, priložite.

MEJ:

            Sada ćemo to uraditi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, gospodine Šimunoviću, da li je tačno da ...

MEJ:

            Samo trenutak, sačekajte da prvo rešimo ovo pitanje. Mislim da ćemo usvojiti ova dokumenta, sem ukoliko nema prigovora s druge strane.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Recite mi, gospodine Šimunoviću, da li je tačno da ste ratni raspored izvršili 14. januara 1991. godine?

SVEDOK:

            Nije tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. A da li je tačno da je 24. januara 1991. na aerodromu Dubrovnik izvršena nabavka oružja?

SVEDOK:

            Ni to nije tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Osim nabavke većih količina oružja preko aerodroma, da li biste bili ljubazni da pogledate ovaj zahtev aerodroma Dubrovnik od 24.01. i službenu belešku policijske stanice. Evo, Radna organizacija aerodrom Dubrovnik, ovo je originalni dokument upućen Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Hrvatske, Opštinski sekretarijat za unutrašnje poslove Dubrovnik. Kaže, zahtev za nabavku municije - Molimo vas da nam izdate odobrenje za nabavku 200 metaka kalibar 7,65 za potrebe Službe fizičko-tehničke zaštite. Nabavka bi se izvršila preko Radne organizacije "Ribomaterijal" Zagreb.

A onda, spisak 25 ljudi sa automatskim i polautomatskim puškama i brojevima telefona. A onda službena zabeleška sa graničnog prelaza Dubrovnik koji je potpisao Kemo Tršunović, inspektor. Gde se kaže da je dana 27.6.1991. došao Lujo Lasić, zatražio našu pomoć oko otpreme oružja koje se nalazi na aerodromu Pleso u Zagrebu, očekivao pošiljku 40 komada pištolja, opet preko firme "Ribomaterijal". Ne postoji tovarni list niti bilo koja druga dokumentacija. Sve to piše u ovom izveštaju graničnog prelaza. To je Pogranična služba za poslove na granici i moru. Znači, tri ove stvari bih vas molio da pogledate, pa da kažete jesu li one autentične.

SVEDOK:

            Za prvi dokumenat mogu reći da ovo nije iako ja nisam bio u tom vremenu ništa neuobičajeno. Kako dobro znate svi u svetu pa tako naši dubrovački ima i imao je i imaće službu zaštite. I verovatno je to proisteklo iz toga jeli to redovno nadopunjavanje municije, je li to. Ja jednostavno trebalo bi pitati ovog gospodina koji je ovo potpisao. Međutim, u tome nevidim ništa čudno. Osiguranja svih aerodroma na svetu pa tako i našeg dubrovačkog su trebala postojati. Što se tiče službene zabeleške ja nju prvi put vidim i jednostavno je ne mogu komentarisati.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, da li biste mogli da komentarišete informaciju o stanju i problemima odbrane i predlozi za njeno jačanje koje je potpisao, ovo su sve dokumenti iz Hrvatske, koje je potpisao Marin Vukorep, jel vam poznato  ime Marin Vukorep.

SVEDOK:

            Poznato mi ime i poznat mi je taj gospodin. Međutim, poznato je i to da koliko vi to par puta ....isključivo služi za odbranu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            E vidite šta on kaže u tački 5 ovog svog dopisa. Nabavku i podelu oružja i ubojitih sredstava vrši ko hoće i kako hoće. Bez ikakve evidencije i formacije gde su već sada prisutne mnoge inkriminirane radnje. To piše u njegovom dopisu kao što piše pod tačkom tri. Nikakvo uputstvo za rad, red i disciplinu itd., ne postoji pa radi kako se ko snađe. Evo pogledajte i taj dokumenat. Ion je takođe autentičan. Nadam se da mi to nećete osporiti, 30.08.91. godine.

SVEDOK:

            Dokument bez glave. bez potpisa verujte mi na koga je ovo naslovljeno ne vidim, tako da jednostavno ne mogu komentarisati ništa od ovoga.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Koliko ja vidim ima i potpis i ...

SVEDOK:

            Žao mi je, informator stanje, ....kome ide ova informacija i ne vidim ovde no gospodina Vukorepa niti potpis. Znači ovo je moglo biti napisano u bilo kojem vremenu. Oprostite ali ja ovo ne mogu komentarisati.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Evo, uzmite to, pa ga stavite.

MEJ:

            Molim vas da, možete li nam reći sledeće, gospodine Šimunoviću tako da možemo da pratimo šta to treba da predstavlja, šta se kaže tu da je taj dokument.

SVEDOK:

            Gospodine sudija, ja nisam pročitao, ima 3 lista. Međutim, smatram za potrebnim da kažem da ukoliko je ovo službeni dokument a gospodin Vukorep je bio načelnik štaba TO, bio službena osoba i on može samo službeni, takav službeni dokument poslati nekakvoj nadređenoj instituciji. Međutim, iz ovoga dokumenta ne ulazeći u ono što ovde piše vidim da taj dokument nema niti glavu, niti završetak. Mi iz ovoga dokumenta jednostavno ne možemo videti ko je ovo poslao. I da li je ovo poslato ne ulazeći u ovo što piše u ovom dokumentu.

MEJ:

            U redu, onda taj dokument može da dobije identifikacioni broj a ostale ćemo usvojiti kao dokazne predmete.

SEKRETAR:

            Časni sude zahtev za durbovački aerodrom koji nosi datum 24. januar 91. godine i zvaničan izveštaj policijske stanice će biti dokazni predmet odbrane 85, a dokument koji je potpisao gospodin Vukorep,  predmet odbrane 86 koji je označen kao samo za identifikaciju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. A recite mi, molim vas, da li vam je poznato kada je dato obaveštenje da su formirane jedinice narodne zaštite 1.08., 30.07, naredba se vrši iskopčavanje vojnih objekata iz komunalne mreže izgleda prepreka i prekid snabdevanja namirnicama, da li su vam poznate te naredbe. Znači, sve se to događa 30.07. i 1.8.

SVEDOK:

            Nije mi to poznato.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Evo pogledajte ovde. Imate originalni dokument, Republika Hrvatska, Ministarstvo odbrane dana 30.07. formirano i u Ministarstvu odbrane Republike Hrvatske, štab narodne zaštite. naredbu ministra odbrane daju se telefoni, zapovednik narodne zaštite Anton Avramović a posle toga imate 30. srpnja 91. godine isto tako Republika Hrvatska, Ministarstvo odbrane Zagreb, Opatička 1, 30. srpanj 91. upute o zadacima o organizovanju i delovanju odreda narodne zaštite Republike Hrvatske. Pa evo ovde sam vam samo podvukao, izrada i postavljanje prepreka za vojna borbena sredstva, pa onda formiranje ekipa za iskopčavanje vojnih objekata jugoslovenske armije iz komunalne mreže, struja, plin, voda, ptt i prekid opskrba, načela organizovanja desetina deset građana. Vod 30, četa 90, bataljon 300, brigada 1.000 itd. i onda naredba o osnivanju štabova narodne zaštite sve 30. srpnja 91. godine. Pogledajte jesu li ovo autentična dokumenta. Imaju i svoj broj i sve drugo.

SVEDOK:

            Oprostite, odnosi se to na Dubrovnik?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Svakako se odnosi na Dubrovnik.

SVEDOK:

            Kao što verovatno vi znate na području Dubrovnika i na području opštine Dubrovnik bile su tri položaja koja je držala JNA tada na Prevlaci. Na Mljetu. Ovo je verovatno dokumenat Ministarstva odbrane, nema razloga da ne verujem u taj dokumenat. Međutim, ne vidim ništa negativno u ovom dokumentu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vidite u tom dokumentu dakle da pre bilo kakvih sukoba vi vršite militarizaciju naoružavanje, postavljanje barikada, minsko-eksplozivnih naprava i drugih kako bih rekao radnji koje se odnose na borbena dejstva.

SVEDOK:

            Mislite za napad ili za odbranu?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Od koga da se branite kad vas niko nije napadao. Jel vas neko napao od 1. januara 91. godine ili 30. juna 91. godine.

SVEDOK:

            Nas u Dubrovniku nije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Hvala vam lepo. A da li vam je poznat ovaj dokument, evo krizni štab opština Dubrovnik,

MEJ:

            Da li želite da ovi dokumenti dobiju broj kao dokazni predmet. U redu onda. Molim vas da nam se dostave i mi ćemo ih označiti kao dokazne predmete. Zajedno.

SEKRETAR:

            To će biti dokazni predmet odbrane 87 časni sude.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Evo, sad opet dokument Republika Hrvatska, opština Dubrovnik, krizni štab 6. rujan 91. godine, znači vreme kad i sami kažete niko vas nije napao. Gospodin Željko Pavlović, zapovednik štaba te opštine Dubrovnik, predmet stavljanja na raspolaganje objekata, ljudstva i tehnike zapovedniku zbora narodne garde Dubrovnik. Pa onda se kaže, gospodine krizni štab opštine Dubrovnik na svojoj sednici od 6. rujna doneo je odluku 91. naravno da se objekti, ljudstvo i materijalno tehnička sredstva TO opštine Dubrovnik stave na raspolaganje zapovedniku ZNG brigade, 116. u meri i količini kako on proceni da mu je potrebno na znanje zapovedniku ZNG 116. a za krizni štab sekretar Miljenko Bratoš i njegov potpis. Evo pogledajte, je li ovo autentičan potpis. Evo pogledajte je li ovo autentičan potpis, je li ovo autentičan dokument. A da ne bi dva puta išli vi istog dana pravite mrežu minsko-ekplozivnih sredstava, evo kako je to izgledalo u Vitaljini i to su vaši crteži sa ovom mrežom skicirana rukom put, šta je gde postavljeno itd. Evo i ovo možete da pogledate. Je li to autentičan dokument.

SVEDOK:

            Ovaj prvi dokumenat je autentičan.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, mislim kao i ovi prethpodni.

MEJ:

            Pre nego što nastavimo sa tim da se zaustavimo na prvom dokumentu od kriznog štaba gde se kaže da se ljudi i sredstva stavljaju na raspolaganje ZNG-a. Da li želite to da komentarišete?

SVEDOK:

            Zasigurno da. Da bi se shvatila svrha ovoga svega skupa moram malo potrošiti malo više vremena. Brigada 116.  tj. 156. posle koja se ....zbora narodne garde, tj. oružanih snaga Republike Hrvatske, tj. hrvatske vojske, ja znam gospodine sudija da je to malo složeno je pronikla i iznikla iz štaba TO opštine. Ovde u ovom dopisu se vidi da se stavi na raspolaganje u meri i količini kako on proceni da mu je potrebna. Verujte mi u to vreme mi smo imali malo čega. Oružje, krupno oružje, TO bilo je u drugoj republici. Ono što smo mi mogli staviti na raspolaganje, to su duge cevi koje smo imali po radnim organizacijama u to vreme, vedi onaj zakon stare Jugoslavije gde se na određen način trebale sve organizacije imati zaštitne vodove i oni su imali to oružje kao što su imali i oni u zračnoj luci što znači ovaj dokumenat je nesporan i u njemu ne vidim ništa strašno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Osim što se to sve događa krajem juna 91. godine, znači u vreme kad i sami kažete da vas niko nije ugrožavao.

SVEDOK:

            Pa, gospodine optuženi, pa zar mi nismo imali prava da se branimo?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa vi militarizujete dubrovačke područje za koje tvrdite da je bilo militarizovano. Znači, koga militarijuze, vi ili JNA?

SVEDOK:

            Izvinite, ali s čim ga mi to militarizujemo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa evo videli ste reverse pojedinaca, a govorili ste sami o topovima minobacačima, protivavionskim topovima i ostalim oružjima i naravno ljudstvu i svemu ostalom.

MEJ:

            Ne, ne možete navoditi svedoka na pogrešan trag na taj način. On nije o tome govorio. Niti je govorio  o protivavionskim topovima. Kada kažete da dokument nije, da se ne osporava kakva je svrha toga da se ljudi i sredstva stavljaju na raspolaganje ZNG-a. Optuženi smatra da se to radilo zato da bi se militarizovalo to područje, je li to tačno.

SVEDOK:

            To nije militarizacija  30 do 50 ljudi na 125.000 ili koliko  opština Dubrovnik na 67.000 ljudi onda je to, može li se to uopšte nazvati militarizacijom. To je jedan vod, tj. tada u to vreme nekakva zaštitna četa koja je pokušala formirati i formirala Ministarstvo unutrašnjih poslova u Dubrovniku. Posle je to preraslo u brigadu hrvtaske vojske.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, gospodine Šimunoviću, pa istoga dana ste evo pogledajte ovu skicu koju sam vam dao pravili mrežu nisko-eksplozivnih sredstava i evo kako to izgleda tamo u Vitaljini, to sve što vam je tu nacrtano. To su vaši dokumenti. Je li to tako ili nije.

SVEDOK:

            Dokument vidim prvi put. Međutim, želim komentarisati dokumenat. Pošto smo mi vršili procene, ako ne ja onda već neko drugi ali ovo je....dokumenat iz 9. meseca, mi smo itekako znali koje snage ...na granicama prema Hrvatskoj. I normalno smatrali smo za potrebnim da zaštitimo Hrvatsku tako i hrvatski... na tom području. Ne samo ovde da smo minirali nego smo minirali na svim prilazima, minirali smo sve prilaze a minirali smo iz razloga da vojska ne može da probije naš....

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U to vreme vojska, koliko se  mogu da setim,  bila je na celoj teritoriji Jugoslavije JNA. I ona nije imala da dođe ni od kuda već je bila na teritoriji Jugoslavije, tj. sredina 91. godine i postojala je SFRJ, je li to tako ili nije.

SVEDOK:

            U te polemike sa vama stvarno ne bih želeo sugledati jer stvarno nije tema moga svedočenja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Samo obraćam vam pažnju na te datume. A dobro recite molim vas da li je tačno da su vaše snage iz reona Vitaljine koju imate tu

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, moram vas prekinuti na trenutak. Da li smo završili sa ovim dokumentom ili želite da postavite još pitanja o njemu. U redu, onda da se bavimo samo drugim dokumentom. Gospodine Šimunović, tvrdi se da ste vi napravili taj dokument. Da li je to tačno, da li je to vaš rukopis.

SVEDOK:

            Ne, ovo nije moj rukopis.

MEJ:

            Druga stvar koja je iznesena je da je to mreža mina i eksploziva, da li je tp tačno.

SVEDOK:

            Tačno je da je postavljeno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Mej, ja nisam ni rekao da je to rukopis svedoka. Kad sam rekao vaš mislio sam na njih a ne na njega lično. Jer njihov je dokument.

MEJ:

            U redu.

SVEDOK:

            Ukoliko mogu ja, dozvolite mi da dam objašnjenje. Znam itekako dobro ovaj teren  i šta se događalo. Mi smo u Vitaljini imali policijsku kontrolu i dalje od Vitaljine nismo išli sa policijskim snagama. Od Vitaljine napred 1 km postavili smo minska eksplozivna sredstva koja nikad aktivirali nismo. Ni onda kada je jugoslovenska kako vi kažete narodna armija napala taj deo Konavala.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja vas pitam jel ta šema tačna.

SVEDOK:

            Nisam inžinjerac i jednostavno ne mogu da vam na to odgovorim.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A u načelu, ne možete ni to da odgovorite.

SVEDOK:

            U načalu sam vam rekao da jesmo postavili, da smo štitili mi našu granicu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro.

MEJ:

            Pomozite nam kod sledećeg, koje područje je to pokrivalo.

SVEDOK:

            Pokrivalo je područje Prevlaka, ... na onoj karti koju smo gledali.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To je granica sa Crnom Gorom, jel tako.

SVEDOK:

            Ne, ne. Ovo je područje u Hrvatskoj, Prevlaka je u Hrvatskoj. Znači mi govorimo celo vreme

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Na granici sa Crnom Gorom, jel tako.

SVEDOK:

            Nije tako. Nego Vitaljina je područje u Hrvatskoj, Prevlaka je područje u Hrvatskoj.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Recite mi, gospodine Šimunoviću, koliko ima od Vitaljine do granice sa Crnom Gorom. Koliko metara ima?

SVEDOK:

            A recite mi na kom graničnom prelazu oko Ulcinja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne govorim o graničnom prelazu nego govorim o administrativnoj granici Crne Gore, koliko ima od Vitaljine do granice Crne Gore.

SVEDOK:

            Pa ima nekih 5 ili 6 km.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            5 ili 6km. Pa cela širina tu te Prevlake nije 5 ili 6 km.

SVEDOK:

            Verovatno vi niste tamo upoznati sa rasporedom tih sela u Konavlima tako da verodostojno ne možete govoriti o tome.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Doduše, to je tačno.

MEJ:

            Moramo svi da vidimo kartu, dajte da sada ova dokumenta uvedemo kao dokazne predmete.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, recite mi  da li je tačno da su vaše snage iz reona Vitaljine pucale na JNA.

MEJ:

            Samo trenutak. Dajte da nam Sekretarijat da broj za ova dokumenta.

SEKRETAR:

            Dokument Republike Hrvatske kriznog štaba od 6.9.91. biće dokazni predmet odbrane 88, a skica i dijagram će biti dokazni predmet odbrane 89.

MEJ:

            Izvolite, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da su 23.9.91. godine vaše snage pucale na JNA u reonu sela Vitaljine i reonu sela Ivanjica.

SVEDOK:

            Nije tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Postoje dokazi da se to dogodilo, vi ili to ne znate ili tvrdite kategorično da nije tačno.

SVEDOK:

            Ja mislim da u tom vremenu ja znam dosta toga.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Da li je tačno da su osnovni ciljevi JNA tada bili evakuacija ljudstva, borbene tehnike na prostorima na kojima je bila izložena dejstvima vaših snaga i da je iz tih razloga izlovala paravojne formacije i insistirala na njihovom razoružavanju.

SVEDOK:        

            Ni ta teza vam nije tačna.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. A da li je tačno da ste 19.9.91. izvršili donaoružavanje vaših snaga kao i 29.09.91. godine, je li to tačno.

SVEDOK:

            Ne mogu se setiti datuma. Međutim, mi smo se pokušavali naoružavati. Koji su to bili datumi ne znam tačno, međutim da smo pokušavli to jesmo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a da li je tačno da ste još 30. septembra postavili jednu borbenu liniju dugu 700 metara koja se protezala od Brgata do brda Sv. Barbara i da ste sa tih položaja na pripadnike JNA dejstvovali vatrom i ZNG-e i policije i jednog broja čak naoružanih civila organizovanih u vodove, je li to tačno ili nije.

SVEDOK:

            Ništa od toga nije tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, zar nije tačno da ste na položaje JNA sa tih pozicija dejstvovali čak iz bunkera iz Drugog svetskog rata i puškomitraljeskih gnezda jer vam je bio između ostalog, postavljen i u zvoniku Sv. Ane na Brgatu. Je li to tačno ili ne.

SVEDOK:

            Pa ta vaša teza nije tačna. Međutim, tačno je sledeće, pošto sam ja bio u to vreme, obilazio sam sve položaje....došlo do nikakvog otvaranja vatre sa naše strane prema drugoj strani s tim da ste vi 26. kada govorim vi jer vi ste u početku rekli šta ima Srbija sa tim, međutim sad dolazimo u situaciju gde ja vama moram tumačiti jer vi mene pitate, pa dozvolite da ja vama objasnim šta se dogodilo na Brgatu. Na Brgatu 26. prva maljutka sa strane tzv. jugoslovenske armije ispaljena i ne na policiju nego civilnu kuću. Provokacije su isključivo dolazile sa vaše strane. Isključivo. Mi tada u to vreme i da smo hteli nismo imali sa čim odgovoriti. Isključivo kratko naoružanje. Mi smo imali pušku a vi ste imali rakete. Vi ste nama ....raketama.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja vas nisam gađao ničim, a ko vas je gađao, to vi možete da ustanovite a čim ste vi gađali vojsku to vi bolje znate. Ovde postoji izjava jednog svedoka koga sam dobio od druge strane koja je i vas ispitivala i koja je već ovde data da su vaše naoružane formacije imale položaje na gimnaziji Nikica Franjić koja se nalazi na pola puta između Gruža i Starog Grada. Dalje, na Lovrencu kod tvrđave Sv. Lorenca, na Gospinom Polju, na poljani Mrtvo zvono unutar samog Starog grada. Da li je to tačno ili ne, gospodine Šimunoviću.

SVEDOK:

            To nije tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali to ima u izjavi Slobodana Simonovića, strana...

MEJ:

            Svedok je rekao da to nije tačno, gospodine Miloševiću. Ne možete dalje na tome da insistirate.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro da li je tačno da je na pripadnike,  ne samo sa pozicija van Starog Grada već i unutar njegovih zidina, kao i sa nekolicine kamiona na koje su vaše snage instalirale protivavionske topove i sa kojih se neprestano granatirao položaj na Žarkovici i ostalim mestima u okolini Dubrovnika.

SVEDOK:

            Nije tačno. Činjenica govora je drugačija. Mi jesmo imali jedan top 20 mm montiran na kamionima i to nam je bilo najjače i najlepše krupno oružje do 12 meseca. Ako isključimo ono što smo dobili sa ...iz reona Staroga grada nikad nijedan metak nije opaljen niti je Stari grad može trpeti  bilo kakvo oružje u svom....Vi dobro znate, onaj ko zna ko se razume u ....a i vi i ja verujem isto tako znate da se minobacač ne može postaviti na...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ja sam juče ovde prikazao jednu kasetu koja pokazuje polaganje ustaške zakletve u Konavlima, a vi ste danas pokazali kasetu  koja snima oštećenja  u Starom gradu. Šta znače one vreće sa peskom u Starom gradu ako tamo nije bilo nikakvih kako bih rekao vatrenih tačaka vaših snaga.

SVEDOK:

            To je zaštita tzv. kamene plastike, spomenika kulture.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači samo na par mesta imate zaštitu kamene plastike?

SVEDOK:

            Nažalost.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Na trotoaru vreće s peskom štite kamenu plastiku?

SVEDOK:

            Pa vi ste videli vreće sa peskom ispred crkve Sv. Vlaha i sa tim vrećama se štitila kamena plastika od granata koje su dolazile sa vaše strane. One nisu za ništa drugo služile. Kamo sreće da smo imali više vreća i peska pa se još bolje zaštitili ne bi doživeli to što smo doživeli.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A recite mi, molim vas, ko su bili ljudi koji su bili naoružani nemačkim savremenim automatskim puškama i onučeni u nemačke kamuflažne uniforme koje su dejstvovale na položaje JNA iz samog grada Dubrovnika.

SVEDOK:

            Takvih ljudi mi nismo imali.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa to postoji u izjavi jednog od svedoka koji sam dobio od druge strane ovde. Vi ne znate ništa o tome.

SVEDOK:

            U nemačkim uniformama ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro i sa tim naoružanjem. Ne. Dobro. Recite mi,  molim vas, evo vrlo ću pažljivo da vas pitam. Da li se sećate da je iz samog grada Dubrovnika na pripadnike JNA otvarana vatra sa položaja kod hotela Neptun. Gde su bili  pripadnici ZNG,  gde je bio jedan od ovih avionskih topova,  Glavice, takođe jedan od protiv Avionskih topova, Gorice takođe protivavionski top, Gradac, plaže Ploče takođe ovi isti topovi, gde su bili locirani naoružani pripadnici hrvatskih tada paravojnih snaga. Je li to tako ili nije.

ODGOVOR:

            Nije tako, gospodine Miloševiću, dozvolite da vam objasnim. Mi jesmo imali jedinice u gradu Dubrovniku, ali sad govorim o širem okruženju grada i mi jesmo otvarali vatru po ciljevima jugoslovenske armije ali isključivo u svrhu odbrane. Mi nismo gađali za razliku od te vojske civilne ciljeve, s tim da ovo što ste rekli par pozicija da. Međutim, Plaža Ploče ne, hotel Libertas ne, i hotel Belverder ne, sa ovih drugih položaja mi smo pružali otpor na vašu vatru. 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, sa hotela Neptun, Merdarevo, Lapacka Glavica, Gorica, Gradac, sa tih ste položaja pucali po vojsci. Je li tako.

ODGOVOR:

            Mi smo se branili i to je naše legalno pravo bilo da se branimo i da odbranimo isto tako civilno stanovništvo. Jedino je na taj način mogla biti zaustavljena vatra s druge strane.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jeste slušali poruke preko Radija Herceg Novi, gde je Vojska pozivala da se ne otvara vatra i da nijedan metak neće biti ispaljen ako se na vojsku ne puca.

ODGOVOR:

            Nikakve takve poruke nisam čuo. Međutim, osvedočio sam se u nešto potpuno drugo kuda je ta vojska prošla mrtvih civila koliko hoćete. Opljačkane kuće i popaljene kuće u to sam se osvedočio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I tom ratu je bilo mnogo vandalizma. To je jedna od njegovih karakteristika, ali to je karakteristično za sve strane koje su u njemu učestvovale. Recite, molim vas, pošto vi govorite o tome da ste obilazili graničnu liniju to vidim u vašoj izjavi. Nije bilo rovova, ni bunkera, ni posmatračkih mesta zar to ne govori da nikakve napade vojska nije spremala,  to što ste vi sami videli.

ODGOVOR:

            To što sam ja video u to vreme pred sam početak napada na teritoriji Rnjepublike Hrvatske nije bilo niti ... niti organizovano, niti je dobro napravljeno u svrhu odbrane. To znači nije bilo rovova, nije bilo ... ako su bile zapreke i tada je to bilo dosta upitno jer to su bile zapreke od nekakvih drvenih greda što jednom borbenom vozilu ne predstavlja ama baš ništa da pređe preko toga.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, molim vas, da li vam je poznato, pošto ste vi oficir i pošto ste se aktivno stavili u tu ulogu za vreme događaja o kojima svedočite i pošto je nesumnjivo reč o gradu koji spada u svetsku kulturnu baštinu, da li vam je poznato da prema međunarodnom pravu, tačnije prema članu 25 Haškog pravilnika o zakonima i običajima rata na kopnu, da bi neko mesto ili grad imao status nebranjenog grada mora da ispuni neke uslove, a to znači da su svi borci pokretno oružje, pokretna vojna oprema evakuisani, da se nepokretne vojne instalacije ili vojni objekti ne koriste za neprijateljstva, da vlasti i stanovništvo ne preduzimaju neprijateljske akte i da se ne preduzimaju nikakve akcije za podršku vojnim operacijama. Je li to poznato. To su uslovi nabrojani u članu 25 Haškog pravilnika. Je li mislite da ste bilo koji od tih uslova vi ispunjavali.

ODGOVOR:

            Ispunjavali smo, ili ispunili smo sve,  jer u ovom vašem prethodnom izlaganju vi ste rekli ukoliko se radi o zaštićenom spomeniku kulture. Da. Stari deo Dubrovnika to je zaštićena povjesna celina putem UNESK-a i tu se nikakve vojne radnje niti vojne instalacije nisu događale u zaštićenom delu, a u ovom drugom delu da, na ... imali smo prava na odbranu. Mi smo se branili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači vi tvrdite da već u leto 91. godine u gradu Dubrovniku nisu bile instalirane brojne i snažne formacije Zbora narodne garde niti nešto od ovoga što smo sad nabrojali.

ODGOVOR:

            Nije bilo ništa istalirano od toga što se nabrojalo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro kako je moguće da izveštači TV stanice, na primer  engleska nezavisna televizija iz tog vremena navode da su im dubrovački lekari rekli da ste imali ratne položaje u blizini civilnih objekata na primer hotela ... i tako dalje. 

ODGOVOR:

            Ne razumem pitanje. Molim vas fomulišete. Rekla. Pitajte me pa ću odgovoriti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kažem da li je to bio lažni izveštaj taj da su dobili te informacije od dubrovačkih lekara da ste imali ratni položaj u blizini civilnih objekata kao na primer ... i tako dalje.

ODGOVOR:

            Oprostite, od kojih lekara?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dubrovačkih.

ODGOVOR:

            To je dosta široko, malopre, kad ste nabrajali poginule hrvatske vojnike, spomenuli ste ime koje je normalno povlačenje JNA se i ono povuklo pa da slučajno ne potiče od toga istoga gospodine. Je li to ne odgovara istini.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, je li vi tvrdite na strani 13 u 3 pasusu u vašoj izjavi da je prvo ozbiljno granatiranje okoline Dubrovnika započelo 23. na 24. oktobar 91. godine. Je li to tako.

ODGOVOR:

            Tako je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a to je čitavih 10 dana razlike od onog dana kako je Pero Poljanić gradonačelnik Dubrovnika tvrdio da je još 12.oktobra 91. godine pred TV kamerama tvrdio da je 12. oktobra palo 15 hiljada granata na Dubrovnik.

ODGOVOR:

            Ja jednostavno ne znam niti sam upoznat što je to tvrdio gospodin Poljanić.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, samo da utvrdimo činjenice. To ne može biti tačno dakle, ako vi tvrdite da je 23. na 24. ovo započelo. Bez obzira na to da li je tvrdio i šta je tvrdio, i kad je tvrdio. To nije moglo biti pre 23. i 24. oktobra.

ODGOVOR:

            Postavite mi pitanje. Ja vam tvrdim kad je počelo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, vi dakle tvrdite da je počelo 23. i 24. oktobra?

ODGOVOR:

            Provokacije sa strane Jugoslovenske narodne armije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I nije vam poznato da je Pero Poljanić tvrdio da je još 12. oktobra.  Dobro, vi kažete da niste imali oklopna vozila već samo lako naoružanje i lake minobacače, a upravo ovaj vaš komandant Marinović tvrdi da ste imali dva topa od 85 mm, dva  protivtenkovska topa, 10/23  protiv avionskih topova 20 mm, trocevnih 2 20/1 od kojih su po 1 bili pokretni. Veći broj minobacača od 120 mm i 80 mm, 2 raketna bacača i 4 topa od 85 mm. To tvrdi Marinović, koji je bio komandant, vi ste bili njegov zamenik rekli ste za bezbednost. Je li tako.

ODGOVOR:

            Da, oprostite, sa kojim datumom je to?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Evo sad ću da vam pročitam. Evo imam ovde izjavu Marinovića, ako je nemate mogu vam je oni dati sa 14 strane, pri dnu vam citiram. Na dan početka upada 91. godine, hrvatske snage pod mojim zapovedništvom su sačinjavale ... sledeće: 670 vojnika koji su uključivali zbor narodne garde, MUP i tek mobilizirano ljudstvo. 

MEJ:

            Molimo da čitate malo laganije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Laganije ću. Raspoređeni od Slanog na zapadu do Bana oko 1 km od crnogorske granice na istok. I onda pominje neke ljude ... onda u sledećem pasusu 4,85 mm topa koji su uzeti na Korčuli.

MEJ:

            Pre nego što pređemo na topove, dozvolite da se svedok pozabavi onim što ste rekli o ljudstvu. Čuli ste šta je svedok pročitao iz jedne i druge izjave. Da li želite da date svoj komentar o tome, ili ne gospodine Šimunoviću.

ODGOVOR:

            Verovatno kad je general Marinović spominjao 670 vojnika u to je računao i Ministarstvo unutrašnjih poslova koje on čak i navodi tu.

MEJ:

            Bojim se da nismo dobili prevod.

ODGOVOR:

            Kad je general davao ovu izjavu verovatno je mislio na sastav s kojim je on zapovedao u to vreme u okviru ove brojke od 670 ljudi bio je kompletan MUP tj Ministarstvo unutrašnjih poslova. Znači ovde smo imali jedinicu zbora narodne garde specijalnu jedinicu policije, policiju normalnu i imali smo formiranu teritorijalnu odbranu i on je zapovedao sa tim brojem ljudi. Međutim, kad isključite broj oko 300 i nešto redovnih policajaca onda ćete doći na cifru o kojoj sam ja govorio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Šimunoviću, vi ste maločas se zapitali koji je to ... i citirao sam na početku. Na dan početka napada 1. listopada. Dakle, sve ovo što on nabraja odnosi se od početka napada 1. listopada kako on tvrdi. Dalje, molim vas 4,85 mm topa koja su uzeta na Korčuli. Rasporedio sam 2 iznad Cavtata, a 2 u Resnici u blizini ... Dalje, 2 zis protiv tenkovska topa 1 ... a drugi blizu hotela Neptun. Dalje 10, 20/3 to su trocevni topovi od 20 mm protivavionska i 2 20/1, znači jednocevni ukupno 12 dakle, protivavionskih topova 1 od 20/3 topova i 1 od 20 ... su postavljeni na kamione i time učinjeni ... Znači 2 su bila pokretna i 10 locirani stacionarano ... onda 2 minobacača.

MEJ:

            Molim vas zastanite ovde dozvolite svedoku da odgovori na ove tvrdnje u vezi sa topovima. Dozvolite da se svedok time pozabavi. Čuli ste šta vam je pročitano gospodine Šimunoviću, da li želite da iznesete svoj komentar u vezi s tim.

SVEDOK:

            U vezi sa izjavom koju sam ja davao spomenuo sam topove sa Korčula. To su za mene topuši a vi kao artiljerac znate šta je ...sigurno. To je kalibar daleko manji od topa i to se ne smatra topovskim cevima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Protivtenkovski top.

SVEDOK:

            Molim, protivtenkovski top. Pokušajte se obratiti ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja vam samo nabrajam ovo što je ...

SVEDOK:

            Ja vam samo ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            On ovde nabraja 12 protivavionskih topova 20 + 3, onda dva minobacača od 120 mm i 2 od 82 mm koje je postavio u Brgatu.

SVEDOK:

            Evo ga. Ukoliko dozvolite protivavionski top ili protivavionski mitraljez, recite mi šta je to razlika u prevodu. Mi jesmo imali mitraljeze

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Šimunoviću, slučajno sam završio školu rezervnih oficira i vrlo mi je poznat top 20/3 mm. Prema tome, to nije mitraljez nego top koji ispaljuje po jednoj cevi 700 granata u minuti. Protivavionski top 20/3 to znači 3 cevi po 700 granata u minutu i ima taj isti 20/3 jednocevac sa istom brzinom gađanja. Veoma visoke razorne moći, znači 12 topova.

SVEDOK:

            Drago mi je, ja ne vidim ništa sporno u tome što smo mi imali u odbrani. Međutim, hoću li ja izdiktirati šta ste vi imali sve u napadu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne, ne, ja ne govorim o tome. Samo vam nabrajam ove rekao bih silne, silna artiljerijska oružja, samo da vam završim spisak pa da vam postavim pitanje. Znači dalje, 682 mm minobačaca u Čepikućama, pa dva 82 mm i 2,60 mm Vodavodi, pa 3,82 u Gubišića Parku i dva 120 mm u auto kampu na Babinom Kuku, pa raketna bacača sa dometom do 8 km itd. Govori još o 50 pušaka mauzoren 48 koje je još dobavio sa Korčule pored ovih poluautomatskih, automatskih koje smo videli reverse tu, sve ostalo oružje kaže da je bilo lako oružje itd. Da li mislite dakla da ovo ljudstvo, vojska, artiljerija, naoružanje, rasporedi, minobacači, topovi nisu dovoljni da se izvuče zaključak da je cela ta zona Dubrovnika bila ozbiljno milatirizovana.

SVEDOK:

            Mislim da nije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Idemo dalje da ne gubimo vreme. Vi ste rekli da je vojska osvojila Žarkovicu. A dobro pošto ste vi bili rezervni oficir a za vreme rata i aktivni da li je tačno da se na Žarkovici već godinama nalazili vojni objekti i magacini oružja.

SVEDOK:

            Nije tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno da ste vi pucali gore na Žarkovicu upravo iz grada Dubrovnika i pogodili taj objekat na Žarkovici.

SVEDOK:

            Nismo pogodili objekat nego pogodili smo vojni kamion pun granata, pun municije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            E pa ja ne znam to, evo ...

SVEDOK:

            A kamion je bio Jugoslovenske narodne armije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro.

SVEDOK:

            U  isto vreme kada je granatiran Dubrovnik mi smo granatirali njih i pogodili smo ga i to vrlo uspešno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, evo da vidimo samo nekoliko sekundi isečak iz Ajtienovog filma koji pokazuje to pucanje iz Dubrovnika na Žarkovicu. Molim vas pustite traku.

MEJ:

            I ovo će biti poslednje pitanje na koje ćemo da se osvrnemo pre nego što prekinemo sa radom. Molim da se pusti traka.

SVEDOK:

            Raketiranje ...od strane JNA

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jesmo videli to.

SVEDOK:

            Evo ponovo raketiranje, avioni su se digli iz Podgorice i Mostara, na žalost loš je snimak, ja jednostavno ne vidim,

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro je, dovoljno je. Pošto je ovo već sledeći, ovo je bilo gađanje pravo iz Dubrovnika na Žarkovicu.

SVEDOK:

            A ukoliko smatrate Dubrovnik grad Dubrovnika onda i šire okruženje ne i Staroga Grada, zasigurno da jer mi smo se u to vreme branili jer videli ste ovaj snimak je pokazao da smo čak bili i raketirani do jednog. Znači brodovi, avioni, artiljerija i mi to što smo imali što vi kažete artiljerac, znam da ste artiljerac, da smo to upotrebili. Mi jesmo to upotrebili ali u funkciji odbrane. I tada smo to dobro pogodili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Shvatio sam

MEJ:

            Ne, sad ćemo da prekinemo sa radom. Gospodine Šimunoviću molim vas da se vratite sutra ujutru u 9 da bi ste završili davanje iskaza. Optuženi ima još 25 minuta do unakrsnog ispitivanja, možda će biti i dopunskih pitanja i molim vas da se vratite sutra a sad možete ići.

            Gospodine Miloševiću, vi ste rekli da vam je nekih 40.000 dokumenata dostavljeno tokom vremena kad sud nije zasedao zbog vaše bolesti. Je li to tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Želim da vas podsetim, gospodine Mej, da je u toku saslušavanja svedoka za Kosovo počeo da mi pristiže materijal za Bosnu i Hrvatsku i da je kao što znate 13. septembra završeno saslušavanje svedoka za Kosovo a da je tada već na mom stolu bilo preko 115.000 stranica za Bosnu i Hrvatsku koje svakako za vreme saslušavanja svedoka za Kosovo ja nisam mogao da gledam. Sada je taj kvantitet narastao na preko 300.000 stranica i preko hiljadu video traka i još toliko verovatno audio traka. 40.000 sam samo dobio za vreme dok sam ležao u krevetu poslednjih nedelju dana a evo citiraću vam nekoliko ovih propratnih dokumenata. Evo ovaj od 17. januara 2003. gde kaže: ovi materijali su dokazni predmeti koji pripadaju tužilaštvu i nažalost nisu bili, nije bilo moguće da budu obelodanjeni 31. maja 2001. godine. Pa onda takođe 15. januara dokumenti koji takođe možete da nađete, taj dokument od 15. januara 2003. takođe nisu mogli da budu dati pa 21. januara takođe nisu bili ranije mogli da budu obelodanjeni itd. Ja nemam iluzije, samo želim da to ostane rečeno kao indikator uvažavanja principa ravnopravnosti strana i jednakosti oružja na kojima vi insistirate i nikakve druge zahteve ne postavljam. Osim toga, želim da vas obavestim da vaš bivši prijatelj suda gospodin Vladimirov i dalje zloupotrebljava svoje učešće i sedenje u ovoj klupi, jer evo vam ako budete raspoloženi da pogledate i njegov novi intervju,  što po profesionalnoj etici ne bi imao pravo jer se koristi prisustvom u ovoj ovde prostoriji da daje svoje procene i da zloupotrebljava činjenicu da je jedno vreme ovde bio kod vas imenovan za funkciju za koju je bio imenovan. Ako vas interesuje možete da pogledate, ako ne,  meni je svejedno. Želim samo da vas na to upozorim.

MEJ:

            Mi ćemo razmotriti ovo. Dozvolite mi samo da odgovorim na ono što ste vi rekli. Ovo pitanje koje ste vi pokrenuli a koje se tiče gospodina Vladimirova, meni se čini da nije nešto što je u našoj nadležnosti ali ćemo ipak mi razmotriti to. Više nas  brine ovo prvo o čemu ste govorili. Šta je treće što ste hteli da nam kažete.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Treće je takođe moja primedba na koju niste odgovorili koju sam stavio više puta da mi se materijali dostavljaju na mom jeziku. Meni su na engleskom dostavljeni svi materijali i izjave koje su dali Srbi, Muslimani i Hrvati i na kojima se vidi da su dati na mom jeziku a ne na engleskom jeziku. Ne razumem zašto mi se dostavljaju na engleskom jeziku čak i onda kada su u originalnom i inicijalnoj formi uzeti na jeziku koji ja govorim. Prema tome, smatram da je to namerno. A vi možete o toem da zaključite šta god želite. Evo na primer izjava ovoga, kako se zove, onaj Špegelj, koji je dao svakako na srpskohrvatskom dostavljen sad skoro na ...

MEJ:

            Da, gospodine Miloševiću....

TUŽBA:

Bila je velika količina materijala koji smo morali da obelodanimo što nismo mogli da uradimo do roka u maju. Kad je taj rok bio određen svaki dokazni predmet je trebao da bude naveden u spisku. I trebalo je da ih dostavimo iako nismo imali konačan spisak svedoka. Za ovo zakašnjenje. To ne znači da je ova cifra koju nam je dao optuženi ispravna. Ja znam da je tog materijala puno ali nisam siguran da je baš 40.000 strana. Veliki deo materijala, možda 10.000 strana koje je njemu dostavljeno je materijal koji se ponovo obelodanjuje zbog toga što prvobitne kopije nisu bile u redu itd., ili se već radi o prevodima dokumenata koji su prethodno dostavljeni u nekom drugom obliku. Zatim je bio jedan dokazni predmet a to je bio dnevnik svedoka koji je trebao da dođe prošle nedelje a onda više nismo imali vremena i recimo samo taj dokument ima nekih hiljadu strana. On je obelodanjen a taj svedok na kraju neće doći. Ima nekih 500 strana koje ranije nismo mogli da dostavimo zato što su bile pod ograničenjima o  kojima se govori u pravilu 70. Ta ograničenja su ukinuta tako da smo morali da ih dostavimo i neizbežno velika količina materijala podpada pod pravilo 68 i mi imamo obavezu da kad god naiđemo na takav materijal da ga dostavimo suprotnoj strani. Prema tome, sav ovaj materijal je dostavljen po pravilima suda i u skladu sa našim obavezama.

ROBINSON:

            Koliko strana je dostavljeno po pravilu 68?

TUŽBA:

            Nemam tačnu cifru ovde pred sobom. Odprilike 1.000, mislim da je što se tiče toga da li se izjave dostavljaju na BHS jeziku ili na engleskom, tu moram da kažem dve stvari. Jedna se odnosi na celokupni postupak i ako znam da se o tome već ranije govorilo. Jasno govori, to smo videli u puno navrata, on je nama stavio do znanja da jako dobro i  razume i govori engleski ali ključna poenta je sledeća. Optuženi ima pretpostavku koja nije ispravna. Gospođa Diklić kao i gospođa Graham pre nje koja je radila na onom delu suđenja  koji se odnosio na Kosovo, obelodanjuju dokazne predmete koji se tiču svedoka koji dolaze odprilike dan ili više pre nego što dođu ti svedoci, upravo da bi olakšali posao svedoku da on sam ne bi morao da pretražuje taj materijal. Uzimajući u obzir sa kakvim se zadatkom mi ovde suočavamo, mi nemamo nikakvu drugu opciju nego da obelodanimo ovaj materijal. Mi radimo sve što je moguće, sve što je u našoj moći da bismo to uradili onim redosledom kojim svedoci dolaze i da bismo olakšali posao optuženom.

MEJ:

            Ja pretpostavljam da ovo što izaziva našu zabrinutost ovde je ogromna količina materijala i kako optuženi može da izađe na kraj sa tim i da li mi zapravo treba da dozvolimo da se uvodi novi materijal, ja ne znam da li može da se postavi to pitanje tužilaštvu. Ja mislim da se ne suočavamo sa tim problemom već smo mi ovde suočeni sa jednom opštom obavezom da obelodanimo materijal u skladu sa nalogom suda od maja prošle godine i mi jednostavno postupamo u skladu sa tim nalogom. Zatim imamo i obavezu po pravilu 68, kao što sudsko veće zna, mi se trudimo da obavestimo kako veće tako optuženog i prijatelje suda o parametrima koje primenjujemo da bismo na jedan razuman način ograničili materijal po pravilu 68. I kao što znate i svakih 6 nedelja ponovo pregledamo taj materijal upravo zato da bismo izbacili sve ono što nije neophodno. Prema tome, mi ne možemo da uradimo više od toga i po našem skromnom mišljenju mislim da bi bilo zapravo nekorisno da se ograniči količina materijala koja se ovde uvodi jer pre svega svaki materijal, svaki dokaz se uvodi upravo vezan za onog svedoka koji ga spominje i mi to se trudimo da uradimo na takav način da što je moguće više olakšamo posao optuženom. A s tim u vezi moram da kažem da ponekad iskrsnu neki dokumenti vezani za neke svedoke koje nismo mogli da predvidimo.

MEJ:

            Nisam sasvim siguran koliko još možemo da ostanemo u ovoj sudnici, jer postoji još jedna druga rasprava posle ovoga.

TUŽBA:

            I naravno kao što moje kolege podsećaju da je to bio gospodin Grum kao što znate, imali smo nekih problema u nalaženju u lociranju nekih veoma važnih dokumenata koji se nalaze kod državnih službi i dalje se vodi spor o ovome. Mi smo uložili jedan zahtev po pravilu 54 bis i možda je bitno da kažem da ovi dokumenti idu najviše ukorist upravo optuženog.

MEJ:
            Izvolite, gospodine Kej.

KEJ:

            Časni sude, da li biste hteli da sutra ja vama  dostavim nešto što bi vam dozvolilo da ovo razmotrite sa tačke gledišta optuženog. Nema nikakve sumnje da će optuženom izazvati velike probleme u pripremi ova ogromna količina materijala.

MEJ:

            Ono što mi nameravamo da uradimo je zapravo da zatražimo pismeni izveštaj od tužilaštva koji se tiče tog obelodanjenog materijalaž. Vi možete to naravno u kratkoj formi da nam dostavite.

TUŽBA:

            Naravno.

MEJ:

            I da nam dovedete kategorije i sve ono ostalo što bi opisalo tu dokumentaciju.

TUŽBA:

            Svakako.  I časni sude u ovih 30 preostalih sekundi mogu li vas podsetiti na to da ja neću spominjati ikakva imena i brojeve ali da vas podsetim da sam juče rekao da moram da sada izložim jedan usmeni zahtev za određene mere. Ja sada imam kratak rezime izjave tog svedoka za koga tražimo zaštitu i sutra ću zapravo uložiti taj zahtev.

MEJ:

            U redu. Sada prekidamo sa radom, nastavljamo sutra u 9 ujutru.

 


Nazad na Aktuelno  |  Odštampajte vest