aktuelno-m.gif (3720 bytes)

9. decembar 2002. g.

 

STENOGRAM

           

MEJ:

            Ukoliko smo završili sa dokumentom treba da dobijemo dokazni broj za njega.

SEKRETAR:

            To će biti dokaz tužilaštva 352, tabulator 172.

 

TUŽBA:

U vezi sa 622 motorizovanom brigadom  htela bih da vam pokaže još jedan dokument koji dosad nije bio ponuđen kao dokazni materijal.

            Radi se o jednoj naredbi komandanta Špire Nikovića iz komande prve operativne grupe, datum je 19. oktobar 91. godine. Tom naredbom se neke jedinice TO stavalju, tačnije pretpočinjavaju jedinicama JNA i ovde se pominje 622 motorizovana brigada. Molim vas da pogledate format ovog dokumenta, zaglavlje i potpis i da nam kažete da li je to identičan dokument.

SVEDOK:

            Da, prema mom mišljenju.

TUŽBA:

            A general-major Špiro Niković da li je bio komandant u komandi prve operativne grupe i gde se nalazila ova komanda?

SVEDOK:

            To je komanda bila na Šumarici.

TUŽBA:

            Tokom unakrsnog ispitivanja gospodin Milošević vam je izneo tezu da ste vi naterali pukovnika Trbojevića da se izvrši mobilizacija u Gračcu i Donjem Lapcu i da se odatle izbace Hrvati. Da li ste, vi ste već govorili o dobrovoljcima iz prve lake brigade, i ne želim da o tome više pričamo, moje pitanje je da li su Hrvati zaista isterani iz Gračca i ako jesu da li ste to vi naredili ili neko drugi.

SVEDOK:

            Sa područja opštine Gračac Hrvati su isterani. Prilikom borbenih dejstava prve partizanske brigade i prilikom borbenih dejstava, odnosno i prethodnih dejstava grupe sa Frenkijem i ...i Milanom Martićem, znači posebno stanovništvo hrvatsko

TUŽBA:

            Možete li da ponovite poslednju rečenicu. Prevodioci vas nisu čuli.

SVEDOK:

            ...dejstvo prve partizanske brigade i deblokadi kasarni, skladišta u ...na području Gračca na hrvatsko selo ...dejstvovali su Frenki, Franjo Simatović, kako su ga zvali u Gračacu. Da li ...i Milan Martić sa minobacačkom jedinicom znači, oni su prvi dejstvovali na selo Vojinac i na taj način isterivali Hrvate sa područja opštine Gračac.

TUŽBA:

            Da li su hrvatska sela zapaljena? O tome ste govorili sa gospodinom Miloševićem. Da li su ta sela zapaljena i ko je to učinio.

SVEDOK:

            Da, ta  sela su zapaljena, opljačkana i to su uradile te strukture koje su napadale ...

TUŽBA:

            I koje su ih strukture napale. Da li su to one koje ste upravo pomenuli iz Frenkijeve jedinice ili neko drugi.

Vezano za Kijevo gospodin Milošević vas je ispitivao, izneo vam tezu da nije bilo koordinacije između generala Mladića i Martićeve policije. Ja bih htela da vam pokažem jedan dokument koji još nije postao dokazni predmet.

MEJ:

            Da li želite da ovaj prethodni bude uveden u dokazni materijal ili ne?

TUŽBA:

            Hoću.

SEKRETAR:

            To će biti tabulatro 173 dokaznog predmeta 352.

TUŽBA:

            Sledeći dokument koji bih htela da ponudimo kao dokazni materijal je zapisnik 16. sednice skupštine srpskog naroda u Bosni i Hercegovini održane u Banjaluci 12. maja 92. godine

MEJ:

            Šta je ovo?

TUŽBA:

            To je ogromna gomila papira. I ja sa svedokom samo želim da razgovaram o stranici 46 engleskog prevoda što je stranica 35 na srpsko-hravatskom. Radi se samo o Kijevu i o onome šta je sam Mladić na ovoj sednici rekao u vezi Kijeva. To je strana 37. Tu ima samo jedan citat. Za vas je to označeno gospodine. Ovde general Mladić govori o tome šta se desilo u Kijevu i kaže sledeće. Kninski korpus je uspeo jer je pod jedinstvenom komandom u zoni korpusa zajedno sa JNA, snagama TO i Martićevom policijom delovao. Zar ne? I zbog toga što je

ROBINSON:

            Da li je to označeno na strani 46, strani 47.

TUŽBA:

            Izvinjavam se, to je zapravo strana 47. Nastavljam. I zbog toga što smo on i ja razgovarali. Ja sam ga nazvao i rekao mu, daj mi ovde 40 policajaca u Kijevu a ti si učestvovao u borbama zar ne Milane. Ti si uradio onako kako smo planirali i planirali smo ovde artiljeriju i dejstvo artiljerije. Vidite takođe iz ovoga da je Milan Martić prisustvovao sednici Skupštine u Banjaluci. I general Mladić mu se obraća. Gospodine Babiću, da li znate za tu sednicu skupštine koja je održana u Banjaluci.

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            I da li je ovaj citat generala Mladića tačan opisan onoga što se desilo u Kijevu.

SVEDOK:

            Jeste.

TUŽBA:

            Sad bih prešla na sledeće poglavlje.

MEJ:
            Dokazni broj.

SEKRETAR:

            To će biti tabulator 174 dokaznog predmeta 352.

TUŽBA:

            Tokom glavnog ispitivanja i unakrsnog ispitivanja govorili ste o imenovanju ljudi u glavni štab teritorijalne odbrane u oktobru i novembru 91. godine i dolasku oficira ...Maksića i Vuletića i gospodin Milošević vam je izneo tezu da su to bili dobrovoljci koji su se sami ponudili da služe u TO, a ja bih htela da od vas čujem sledeće. Kad su oni došli u Knin, da li su oni i dalje bili u sastavu JNA ili su napustili službu JNA.

SVEDOK:

            Oni su bili na platnom spisku JNA, odnosno bili su u JNA.

TUŽBA:

            Da li su potom ponovo prekomandovani ili su se vratili u JNA ili u vojsku Jugoslavije?

SVEDOK:        

            Vraćeni su u vojsku Jugoslavije.

TUŽBA:

            Uz pomoć poslužitelja i sa ovim u vezi htela bih da pokažem svedoku još jedan dokument. To je jedna naredba koju je izdao Gojko Krstić, načelnik kadrovske administracije u štabu vojske Jugoslavije od 22. aprila 92. godine upućen je teritorijalnoj odbrani RSK o razmeštanju ili prekomandovanju 72 oficira. Gospodine svedoče, kad pogledate ovaj dokument, to je spisak sa 72 imena i u tački 1 vidite Dušan Kasin, a pod 5 vidite Aleksandra Vuletića. Da li su to ta dvojica koji su stigli u Knin i da li su prema ovome još pripadnici na službi JNA ili tačnije u vojsci Jugoslavije?

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Ako pogledamo dalje ovaj dokument, njegov format, zaglavlje, potpis, da li biste rekli da je ovo autentičan dokument.

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            A general-major Gojko Krstić u kojoj je on to upravi bio načelnik. Znate li koja je to uprava u vojsci Jugoslavije?

SVEDOK:

            Personalna uprava.

TUŽBA:

            Htela bih da ovo postane dokazni predmet.

SEKRETAR:

            To će biti dokazni predmet tužilaštva 352, tabulator 175.

TUŽBA:

            Takođe sa ovim u vezi htela bih da pokažem svedoku i dokaz

MEJ:

            Izvolite gospodine Tapuškoviću.

TAPUŠKOVIĆ:

            Hteo bih samo da ukažem na ovaj prethodni dokument nema potpis Gojka Krstića, samo potpis nekoga ko kaže tačnost overava vodnik prve klase a na mestu za potpis ne postoji potpis general majora Gojka Krstića, tu nema potpisa njegovoga. Prema tome, ne znam koji potpis prepoznaje da li prepoznaje potpis vodnika prve klase ne može da prepozna potpis Gojka Krstića koga ovde nema.

MEJ:

            Kasnije ćemo time da se pozabavimo, gospodine Tapuškoviću.

TUŽBA:

            Svedok nije ni rekao da može identifikovati potpis. Sledeći dokument  je spisak vojnog personala Vojske Jugoslavije kadrova koji su privremeno razmešteni u teritorijalnoj odbrani RSK od strane generala prevodilac nije razumeo prezime komandanta štaba RSK  izdat od strane kadrovske uprave vojske Jugoslavije 19. oktobra 91 godine. Da li možete komentarisati autentičnost ovog dokumenta.

SVEDOK:

            Autentičan je, Milan Torbica je bio komandant.

TUŽBA:

            Da, kad pogledate ovu prvu osobu na spisku to je Milan Torbica a 15 osoba je Dušan Kasum, a na strani 3, pod jedinicama u Kordunu prva osoba na spisku je Čedomir Bulat koga ste spomenuli ranije kao kaomandanta JNA, a pod zaglavljem lika na strani 7 je Milan Šuput koga ste takođe pominjali. Da li ovo takođe može da dobije dokazni broj?

SEKRETAR:

            To je tabulator 176 dokaznog predmeta 352.

TUŽBA:

            Gospodine svedoče, vezano je za pukovnika Đujića htela bih da pitam  da li je on   dobijao platu od JNA?

SVEDOK:

            General Đujić, ja ne znam tačno.

TUŽBA:

            Što se tiče generala Mrkšića, gospodin Milošević vas je ispitivao o njegovom poreklu, a ja vas pitam sledeće: uprkos činjenice da je general Mrkšić imao porodične korene u RSK, njegova porodica je poreklom bila iz RSK. Pre nego što je imenovan komandant vojske RSK da li je i on bio u vojsci Jugoslavije i da li je nastavio da bude na službi u vojsci Jugoslavije. Da li vam je to poznato.

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Što se tiče presretnutog razgovora sa Kertesom to su Braco, Radovan Karadžić, tabulator 28 dokaznog predmeta 352 gospodin Milošević je rekao da je Vojvodina žitnica bivše Jugoslavije i da ne možete zaključiti iz tog pominjanja raznih namernica da se radilo o bilo čemu drugom a ne o hrani, i isporukama lekova. Moje pitanje je da li je Kertes, za koga ste rekli da je pripadnik MUP-a Srbije zaista bio angažovan na isporukama humanitarne pomoći, da li je on ikad radio na takvim poslovima?

SVEDOK:

            Ne sećam se.

TUŽBA:

            Kada ste primali humanitarnu pomoć, ko je obično bio organizator tih isporuka?

ODGOVOR:

            To je dolazilo preko raznih ustanova, pojedinaca ljudi, na različite načine.

TUŽBA:

            Da li je obično MUP Srbije radio na tome u ovakvim isporukama. S obzirom na datum presretnutog razgovora, to je jun 91. godine, da li je SAO Krajina dobijala hranu i ćebad iz Vojvodine u to vreme.

ODGOVOR:

            Ne sećam se.

MEJ:

            Radi zapisnika treba da ispravimo da to nije dokazni predmet 352 presretnuti razgovori su dokazni predmet 351 i to je tabulator 28.

TUŽBA:

            U pravu ste, časni sude. Ispravka prevodioca dokazni predmet 353. Gospodin Tapušković vam je izneo tezu da kada su u julu i avgustu 91. godine Karadžić i Milošević razgovarali o tome kakve mere treba preduzeti u to vreme, Slovenija i Hrvatska su već bile nezavisne i kakvog je smisla imalo planirati neke korake s tim u vezi da se oni izbace. Moje pitanje je sledeće: da li je u to vreme važio jedan moratorijum na njihovu nezavisnost tako da Slovenija i Hrvatska odlože svoju deklaraciju o nezavisnosti do oktobra?

ODGOVOR:

            Tako je. To je bio Brionski sporazum sa predstavnicima Evropske zajednice, moratorijum je važio na tri meseca.

PITANjE:

 Rekli ste na pitanje gospodina Miloševića da je nafta vađena u Mirkovcima a onda prerađivana u Pančevu. Da li je to tačno? Da li je Pančevo u Srbiji, blizu Beograda? Ko je rukovodio Rafinerijom u Pančevu, da li znate?

ODGOVOR:

            Ne znam tačno ko je bio direktor, to je bila državna, odnosno društvena rafinerija.

PITANjE:

            Je li to rafinerija Srbije pomenuli ste da su kvote obrađene nafte za Republiku Srpsku Krajinu. Ko je donosio odluke o tim kvotama?

ODGOVOR:

            O onome što ja znam, to je Mikelić, Stanišić odnosno DB i Mikelić.

PITANjE:

             I to je rasprava koju su imali, koju ste pominjali tokom vašeg svedočenja o kvotama. Je li tako?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Gospodin Milošević je u vezi sa učestvovanjem JNA u Hrvatskoj rekao da je JNA intervenisala samo iz dva razloga. Prvo da razdvoji zaraćene strane i da deblokira svoje vlastite kasarne. Da li je to adekvatan opis njihovog ponašanja na područjima SAO?

ODGOVOR:

            Pre svega da se razmesti na područjima SAO, a onda i šire od područja SAO i da tu teritoriju zadrži u državi koju je stvarao Milošević.

PITANjE:

            Da li je JNA u leto 91. godine bila neutralna snaga koja je jednako štitila i Srbe i Hrvate ili se opredeljivala na jednu stranu.

ODGOVOR:

            Ona je bila na srpskoj strani, odnosno na strani Miloševića.

PITANjE:

            Časni sude, vidim da je ovih mojih pola sata isteklo.

MEJ:

            Da li tražite još malo vremena?

TUŽBA:

            Ne.

MEJ:

            Dobro, ne tražite, odlično. Hvala vam lepo.

            Gospodine Babiću, ovim je završeno vaše svedočenje.

            Hvala vam što ste došli pred Međunarodni sud da svedočite, možete se povući.

TUŽBA:

            Časni sude, ostala su otvorena dva tehnička pitanja, dva dokazna predmeta koje je gospodin Milošević hteo da uvede u spisak. Obeleženi su samo za identifikaciju i prvo je reč o spisku, spisku na kome se nalazi 5 hiljada imena. Problem koji tužilaštvo ima sa tim spiskom je sledeći. Sa spiska se ne vidi ko je napravio taj spisak. Kada. I na kojoj osnovi. Koja je osnova za pravljenje ovog spiska. Mislim da bi se to trebalo obeležiti samo u svrhu identifikacije dok se ne ustanovi osnova.

MEJ:

            Da, tako ćemo i učiniti. O knjizi moram da kažem da će i tužilaštvo hteti tokom izvođenja svedoka sada da uvede nekoliko knjiga bez prisustva autora i ako će gospodin Milošević to prihvatiti. Mi smo takođe voljni da prihvatimo ovu knjigu ali da bi smo mogli da je prihvatimo bez ikakve rasprave o ovom pitanju.

            Mi imamo određenih dilema u vezi sa knjigama i onoga što se nalazi unutra. Teško je reći kakav status treba da imaju u ovom trenutku. Možda bi bilo najbolje da se obeleže u svrhu identifikacije, a onda u odgovarajućem trenutku kada vi budete svoje knjige hteli da uvedete onda možemo da pogledamo sve to zajedno i da primenimo isti princip na njih.

TUŽBA:

            Da, tako ćemo i učiniti.

NAJS:

            Sledeći svedok ima zaštitne mere možda bi bilo dobro da pređemo na trenutak na zatvorenu sednicu. Pre nego što to učinimo par kratkih administrativnih pitanja. Dokazni predmet 336 desna strana i to vrh pete strane. Hvala. Molim vas malo ulevo. Odlično. Hvala.  Gospodine C 25, gledate kartu koja vam možda nije poznata jer ste vi pripremali svoje svedočenje s jednom drugom kartom, ali molim vas pogledajte ovu kartu da li ona pokazuje područje Baranje da li vidimo na njoj da se ona graniči na severu sa Mađarskom, na istoku granicom prema Srbiji koju obeležava reka Dunav, na jug preko Osijeka ...

ODGOVOR:

            ...

PITANjE:

            U dato vreme kojim se bavimo kada je granica prema Mađarskoj bila zatvorena da li su bila dva mosta prema Srbiji ... severno i drugi kod Erduta odmah istočno od Osijeka u južnom delu ovog područja Baranje.

ODGOVOR.

            /zaštićen svedok, ne vidi se lik i glas je gotovo nerazgovetan).

PITANjE:

            Da li je u jednom periodu tu bio most kod Osijeka i da li je on uništen i kada.

ODGOVOR:

            ....

PITANjE:

            Da, da preko te reke.

ODGOVOR:

            ....

PITANjE:

            Paragraf tri. Pre sukoba gospodine C 25 da li je multietnička SDP bila popularna u Baranji.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Da li je stranka SDS povećala svoj uticaj tokom vremena i da li je to na neki način odgovaralo povećanju uticaja HDZ na hrvatskoj strani.

ODGOVOR:

            ...

PITANjE:

            Da li je u to područje došao bilo koji radikalni srpski političar i ako jeste možete li navesti njegovo ime.

ODGOVOR:

            ...Vojislav Šešelj ...

PITANjE:

            Kakve su bile posledice njihove posete na međuetničke odnose ukoliko je bilo nekih posledica.

ODGOVOR:

            ...

PITANjE:

            I da li je to imalo posledica na ne Srbe u tom području.

ODGOVOR:

            ...

PITANjE:

            Do prve polovine avgusta 91 godine, kakve mere kontrole su imali Srbi nad područjem Baranje.     

ODGOVOR:

            ...

PITANjE:

            Da li je održan sastanak srpske teritorijalne odbrane u u Jagodnjaku, a vidimo da je Jagodnjak južno od belog manastira i severnozapadno od Osijeka. Da li ste saznali šta se desilo na tom sastanku i ako jeste možete li nam reći koji je bio položaj ili čin osobe koja vas je o tome obavestila ali nemojte nam reći ime te osobe.

ODGOVOR:

            ....

PITANjE:

            O čemu se raspravljalo na tom sastanku, i da li je politička stranka SDS imala bilo kakav uticaj na ishod tog sastanka i ako jeste kakav.           

ODGOVOR:

            ....

PITANjE:

            ... na karti malo na sever od Osijeka. U vreme tog sastanka možete li nam reći koliki je bio procenat u stranci SDS lokalnih komandanata teritorijalne odbrane.

ODGOVOR:

            ...

PITANjE:

            Sad ćemo se pozabaviti jednom drugom temom kriznim štabom. Pre nego što to uradite u sadržaju piše nešto o etničkom sastavu Baranje pre sukoba i etničkom sastavu sredinom 91 godine. Možete li nam nešto reći o tome.

ODGOVOR:

            ....

PITANjE:

            Da li biste nam mogli reći otprilike koliki je bio procenat Srba u to vreme?

ODGOVOR:

            ....

PITANjE:

 Da li su krizni štabovi imali odgovarajuću funkciju u vreme mira i ako jesu kakvu.

ODGOVOR:

            ...

PITANjE:

            Pre i za vreme konflikta tačnije sukoba da li je SDS imao kakvog uticaja na imenovanje predsednika lokalnih kriznih štabova.

ODGOVOR:

            ....

PITANjE:

            Možda će se na to vratiti ali dajte da pređemo na sledeće. Kako su ... nesrpskog porekla napuštali taj kraj. Da li je došao tenutak kad je trebalo doneti odluku o njihovoj imovini i nepokretnoj imovini naročito ako jeste...

ODGOVOR:

            ...

PITANjE:

            Kako se ona dodeljivala i da li je bilo Srba koji su dolazili iz drugih krajeva Hrvatske i koje je trebalo smestiti.

ODGOVOR:

            ....

PITANjE:

            Da li je taj priliv Srba iz drugih krajeva i dodeljivanje smeštaja za njih dovelo do nekih posledica ili je izazvalo nemir uznemirenost kod nesrpskog stanovništva koje je još uvek uživalo u tom kraju.    

ODGOVOR:

            ...

PITANjE:

            U onoj meri u kojoj  si ti ljudi ... neke probleme ... da li su lokalne srpske vlasti preduzimale nešto da ih zaštite od takvog maltretiranja ili bilo čega drugog.

ODGOVOR:

            ....

PITANjE:

            Sada prelazimo na temu teritorijalne odbrane teritorijalne odbrane tu ću se kratko zadržati. Kako se menjao nacionalni sastav da li se promenio i lanac komande ili bar efektivni istinski lanac komandovanja za ...

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Da li je teritorijalna odbrana prvobitno odgovarala vlastima u Zagrebu pa se to onda promenilo.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Da li je teritorijala odbrana prestala da sluša Zagreb i ako je to tako, kome je počela da odgovara umesto toga teritorijalna odbrana Baranje.

ODGOVOR:

            ....

PITANjE:

            Da li je bilo nečeg sistematskog u smenjivanju komandanata teritorijalne odbrane na političkoj osnovi. Da li je tu bilo nekog ...

ODGOVOR:

            ....

PITANjE:

            Političku podobnost su ocenjivali na koji način. Šta se tražilo od tih vojnih komandanata u smislu političke podobnosti i političkog rukovođenja.

ODGOVOR:

            ...

PITANjE:

            Tokom sukoba uopšte govoreći da li su razne aktivnosti u Baranji bile prilično ograničene i ako je to tako da li bi ste rekli sudskom veću u kojim su se lokalitetima odvijale istinske borbe.

ODGOVOR:

            ...

PITANjE:

            Časni sude ... na grafoskopu jer je to ne preklopu strane. To je negde u gornjem levom uglu onog područja koje mi posmatramo.

ODGOVOR:

            ...

PITANjE:

            Kao i uvek kao što se to obično dešava nalaze se na preklopu strane pa se slabo vidi. Gospodine C 25, osim ta dva slučaja ... borbe da li je bilo sporadičnih ili redovnih pljački imovine u tom kraju.

ODGOVOR:

            ....

PITANjE:

            Kakvu su ulogu lokalni komandanti TO igrali u tom pljačkanju, ukoliko su uopšte učestvovali?

ODGOVOR:

            ....

PITANjE:

            Sada bih hteo da vas pitam nešto o tome u kojoj meri su lokalni Srbi bili naoružani u Baranji. Da li su lokalni Srbi sistematski dobijali oružje i ako jesu od koga?

ODGOVOR:

            ....

PITANjE:

            Raspravno veće može naći selo Jagodnjak severnoistočno od Osijeka i južno ... da li ste vi, svedoče C 25, i sami dobili oružje i ako jeste od koga ste ga dobili od koje kategorije je pripadala ta osoba koja vam je dala oružje ...

ODGOVOR:

            ....

PITANjE:

 Da li ste videli neko drugo naoružanje i ako jeste koje vrste?

ODGOVOR:

            Da, video sam.

PITANjE:

            Po vašem shvatanju, ukoliko ste vi mogli da razumete, od koga je poticalo to naoružanje?

ODGOVOR:

            ...

PITANjE:

            Iz koje države je poticalo to oružje?

ODGOVOR:

            ...

PITANjE:

             Sada smo na paragrafu 15 krajem jula 91. godine da li je JNA već bila prisutna u području Baranje, ako jeste gde tačno?

ODGOVOR:

            ...

PITANjE:

            Jedinica koja je bila stacionirana u Belom Manastiru je bila koja vrsta jedinice i odakle je bila?

ODGOVOR:

            ...

PITANjE:

            Kakva je to bila vrsta jedinice, da li je to bila brigada ili nešto drugo?

ODGOVOR:

            ....

PITANjE:

            Odakle su oni stigli, znate li to?

ODGOVOR:

            Iz Jugoslavije.

PITANjE:

            Kad kažete Jugoslavija, mislite na Srbiju?

ODGOVOR:

            ...

PITANjE:

            U septembru 91. godine, ili krajem septembra, da li je teritorijalnom odbranom komandovao jedan lokalni Srbin po imenu Borivoje?

ODGOVOR:

            ...

PITANjE:

            Odgovorite mi  na ovo pitanje samo sa da ili ne. Da li ste otkrili, ili videli da njemu pomažu oficiri izvan Baranje i ako je to tačno kog su oni bili čina i odakle su bili poreklom?

ODGOVOR:

            ...

PITANjE:

            Iz kog su oni grada došli?

ODGOVOR:

            ....

PITANjE:

            U skladu sa Vensovim planom u smislu povlačenja JNA iz Baranje da li su neki oficiri JNA srpskog porekla ostali u tom području posle povlačenja.

            Da li su u bilo kom smislu ili na bilo koji način služili u lokalnoj teritorijalnoj odbrani?

PITANjE:

            Da li su imali neke druge veze sa samom Baranjom.

ODGOVOR:

            ...

PITANjE:

            Sada smo razjasnili razne sfere života i kako je na njih uticao sukob. Da li možete da nam kažete kako je u celini izgledao život u Baranji da li je bio normalan, da li se zemlja i dalje obrađivala tokom sukoba. Da li su radnje i drugi poslovi nastavili da funkcionišu  kao i obično osim ona dva slučaja kada je bilo borbi.

ODGOVOR:

            ....

PITANjE:

            Kakvo je bilo snabdevanje vodom i strujom?

ODGOVOR:

            ....

PITANjE:

            I konačno par banalnih primera. Kako se menjao nacionalni sastav stanovništva, da li su se ljudi raznih nacionalnosti i dalje zajedno okupljali na mestima kao što su kafane ili su počeli drugačije da se ponašaju. Da li su i ljudi generalno promenili nešto u svom ponašanju ili ophođenju prema ljudima druge nacionalnosti?

ODGOVOR:

            ...

PITANjE:

            Molim da pređemo na zatvorenu sednicu.

           

            (posle zatvorene sednice)

ODGOVOR:

            U početku izbijanja samih sukoba hapšenja su bila vrlo česta i učestala. Nekakvi posebni kriterijum i pravilo mislim da nije postojao. Hapsili se ljudi pre svega nesrpske nacionalnosti iz raznih razloga, između ostalog zbog imućnog stanja, zbog pripadnosti HDZ stranci, zbog nekakvih ranijih nerasčišćenih računa da li pravne prirode ili čisto ovako subjektivno hapsio je svako, da bi kasnije, početkom, krajem 10 meseca, što je dalje odmicalo ta hapšenja smanjena, odnosno zaživela je nekakva pravna funkcija, nekakva pravna država.

PITANjE:

             Gde su držali te zatvorenike i kako su se prema njima odnosili?

 

ODGOVOR:

Ti uhapšeni ljudi su sprovođeni u pritvor u zgradi SUP-a u Belom manastiru gde su uglavnom svi maltretirani i fizički i psihički da bi iz tog pritovora bili upućivani u .. ili Borovo Selo radi razmene sa hrvatskom stranom, razmene zarobljenih lica.

PITANjE:

            Kada je dolazilo do te razmene da li bi se ona odvijala na jednom od dva mosta bilo kod ... ili Erduta, da li bi to bilo tačno?

ODGOVOR:

            Nije mi jasno pitanje razmena ni na jednom od tih mostova nikad nije bilo.

PITANjE:

            U redu,  ja sam pogrešio Vi ste govorili o razmeni tih ljudi, tokom razmene da li bi oni morali da pređu jedan od ta dva mosta.

ODGOVOR:

            Tokom transporta iz Belog Manastira da ... oni su morali izaći na .. istočnoj teritoriji ... Borovu Selu dva puta su morali preći most.

PITANjE:

            Da li su na svakom od tih mostova bili predstavnici Jugoslavije ili Srbije, i ako su bili da li bi oni mogli da vide o čemu se radi o kakvom transportu je reč?

ODGOVOR:

            Obzirom da su oba mosta bila štićena sa ... strane, a sa jugoslovenske jugoslovenska koja je ujedno i vršila kontrolu ... smatram da su bili u toku i da su....

PITANjE:

            Koliko je vama poznato koliko je otprilike ljudi uhapšeno i prebačeno ili je bar postojala namera da se prebace na taj način.

ODGOVOR:

            Prema nekakvim mojim  saznanjima negde 50 do 80 ljudi je u tom periodu hapšeno i prevezeno sa namerom ...

PITANjE:

            Da li je bilo i onih koji nikada više nisu viđeni i nije podnešen nikakav izveštaj?

ODGOVOR:

            Da, veći broj tih ljudi, koji je bio namenjen toj razmeni, nikad nije završio u razmeni.

PITANjE:

            Da li ste kasnije došli do informacije šta se desilo s tim ljudima?

ODGOVOR:

            Kasnije smo saznali da su ti ljudi likvidirani, odnosno neki su bačeni u reku Dunav, neki po masovnim grobnicama.

PITANjE:

            I na kraju da završimo s ovom temom, u kakvom vozilu su prebacivani ti ljudi?

ODGOVOR:

            To je vozilo bilo adaptirano, bilo za košenje ... znači za prevoz šumskih radnika, šumskih radnika terensko vozilo.

TUŽBA:

            Časni sude,  možemo li preći na zatvorenu sednicu?

 

           

            (Posle zatvorene sednice)

TUŽBA:

            Molim vas da uzmete flomastere i da na ovoj karti, pomenuli ste Tikveš. Da li je tu i neka Titova kula, Titova tvrđava ili zamak?

SVEDOK:

            Rezidencija.

TUŽBA:

            Označite, molim vas, gde je to otprilike na ovoj karti. Tu je negde i nacionalni park kome pripada taj objekat, to je područje Tikveša je li tako?

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            U tom području da li ste viđali tu antiterorističku jedinicu i koliko?

SVEDOK:

            Ta jedinica je bila u dva navrata u Baranji. Znači početkom izbijanja sukoba i negde 1995. Uvek je bila locirana u krugu te Titove rezidencije.

TUŽBA:

            Prvom prilikom, niste nam rekli godinu, ali prvom prilikom šta je ta jedinica, koliko ste vi mogli da vidite radila, čime se bavila?

SVEDOK:

            Prvi kontakt sa tom jedinicom ja sam imao u samoj zgradi MUP-a u Belom Manastiru. Tad sam prvi put video pripadnike te jedinice u nekakvim tim crvenim beretkama i sa različitim uniformama, od onih koje smo uobičajeno viđali na našem području. Neki od njih su spavali u zgradi u MUP-u u Belom Manastiru s obzirom da postoje prostorije za spavanje jer su pojedinici od njih noćili i svraćali kod nas u kancelariju na kafu i čaj i sl. U razgovoru sa njima smo doznali zbog čega su oni ustvari stigli jer u to vreme, u samom gradu Belom Manastiru, određene grupacije su terorisale, da tako kažem, narod. Bilo je problema oko podele napuštene imovine, mislim na objekte, kafiće, restorane, poslastičarnice i sl. Ta ekipa crvenih beretki je u dva, tri dana imala nekoliko intervencija na takvim mestima gde je praktično osramotila te lokalne, domaće siledžije koji su se osetili ugroženi boravkom te jedinice, odnosno njihovim samim dejstvovanjem po gradu Belom Manastiru.

TUŽBA:

            Odakle su stigli ti ljudi sa crvenim beretkama?

SVEDOK:

            Iz Jugoslavije.

TUŽBA:

            Kada su oni bili u Titovom dvorcu, da li je taj objekat bio zatvoren za druge i koliko je bio obezbeđen?

SVEDOK:

            Zbog same specifičnosti tog objekta koji leži u jednom fizički ograđenom prostoru od par stotina hektara šume, postoje ulazne rampe, odnosno kapije koje je vrlo lako kontrolisati i pripadnici te jedinice su i vršili kontrolu, odnosno dozvoljavali ili zabranjivali ulaz u samo to područje.

TUŽBA:

Još dva detalja u vezi ove jedinice. Kakvo su imali naoružanje i kako su komunicirali jedan sa drugim?

SVEDOK:

            Imali su automatske puške što je bilo i standardno, međutim kod njih je bilo da ne nose remen, znači da se puška ne može nositi na ramenu nego isključivo u ruci, a karakteristično je takođe da su opremljeni sredstvima za komuniciranje, znači motorolama i sličnim uređajima za komuniciranje što je kod nas bilo u TO, a u jedinicama koje je JNA imala na tom području vrlo retko.

TUŽBA:

            Druga pojava ove iste grupe ili slično obučene grupe desila se 1995. godine. Šta su oni tada radili i kada ste ih prvi put te godine sreli?

SVEDOK:

            Te godine su uglavnom sprovodili nekako prevaspitavanje naroda. Znači nekakav teror, jer prema razvoju situacije došlo je do napuštanja Baranje i od strane Srba.To se meni desilo, ta jedinica je zavela nekakv teror da se ljudi smire na mestima na kojima se nalaze, da izvrše obuku mladića koji su stasali za vojsku a nisu prošli vojnu obuku. Postojali su znači centri za obučavanje vojske. Jedan drugi vid posla kojim se ta jedinica bavila je bila legalizacija kojekakvih vozila od putničkih do teških teretnih, znači papirnato pokrivanje, uglavnom su ta vozila nelegalno stigla na područje i Jugoslavije i podurčje Baranje, pa su ovde rađeni papiri da bi se legalizovalo i isto tako napustio taj teritorij. Vršene su takođe pojedinačne ucene uz klasično reketiranje i bogatijih Srba.

TUŽBA:

            Da li je u to bio umešan neki pukovnik Vasilije Mijović?

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Šta je on tačno radio?

SVEDOK:

            On je bio direktni rukovodilac, odnosno komandant te jedinice.

TUŽBA:

            Da li je jedinica imala bilo kakve veze sa lokalnim kriminalcima?

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Sa kim konkretno?

SVEDOK:

            Pa konkretno su nastojali sve, da tako kažem,  obučenije kriminalce angažovati za svoje potrebe. Tu su bili stručnjaci za različite oblasti, recimo za kradena vozila, bio je Željko zvani Gavro, neki Predrag Radetić, zvani Brada, bilo je tu i stručnjaka za oružje.

TUŽBA:

            Već ste ovlaš ovo pomenuli, ali samo da kompletiramo jedan deo vašeg svedočenja, da li je bilo prevoženja, odvoženja imovine iz Baranje i da li su crvene beretke igrale neku ulogu u tome, da li su oni bili umešani?

SVEDOK:

            Odvoženje imovine je bilo i privatne i društvene, a u jednom periodu su crvene beretke bili ti koji kontrolišu protok i robe i ljudi na Batinskom mostu. Osim toga imali su vrlo često punktove na samim pravcima komunikacije prema Batini.

TUŽBA:

            Ustvari imam još jedno pitanje koje sam zaboravio. Da li je pukovnik Mijović osnovao dva centra za obuku i ako jeste, gde su ti centri bili?

SVEDOK:

            Osnovao je centar za obuku mladih vojnika u baranjskom Petrovom selu i u Kneževim vinogradima.

TUŽBA:

            U gornjem levom uglu karte na grafoskopu, vidimo oba ta mesta i baranjsko Petrovo selo i Kneževe vinograde, s leve strane plave oznake. Jedan od dokaznih predmeta želeo bih da pokažem ovom svedoku, on je uveden kod drugog svedoka, ali želeo bih da ovaj svedok prokomentariše. Molim poslužitelja da original stavi prvo na grafoskop. Original je pisan ćirilicom, to je jedan izveštaj od tri strane, sad ćemo da vidimo šta je to. Piše obrazloženje, zloupotreba položaja od strane pripadnika antiterorističke divizije i SUP-a u Baranji.

Sad molim da se engleski stavi na grafoskop i da zamolim ovog svedoka da prokomentariše.

            Gospodine C-25, možete pratiti ovaj dokument na originalu. Priložena dokumentacija svedoči o nekim zlupotrebama položaja od strane komandanta ATD pukovnika Mijovića i drugih oficira u krijumčarenju i preprodaji, kao i oduzimanju vozila iz Baranje. U sledećem pasosu piše "iz naših izvora dobili smo pristup jednom delu dokumentacije koja pokazuje nelegalnu registraciju vozila koja su najčešće ukradena u evropskim zemljama, dovežena u Baranju gde su za njih napravljeni papiri u jednom ovlašćenom servisu. Nema informacije o prethodnim vlasnicima". Zatim u sledećem pasosu piše: "Na osnovu razgovora sa jednim od izvora Mijović je uzeo na ovaj način 25 do 27 vozila". Dalje piše: "Preko ovog čoveka, pripadnika njegove jedinice pod nadimkom Brada, saznali smo da je Mijović dva puta pretio tom Bradi da se ne meša u posao sa dokumentima. Ovaj čovek je prošao Mijovićev tretman i veoma je uplašen". Zatim se navode neke druge stvari i optužbe. Ne treba to detaljno da čitate.

            Da li se ovo poklapa sa onim što vi znate iz svog iskustva o aktivnostima ove jedinice?

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Časni sude, molim vas da se ovo prihvati kao dokazni predmet.

            Ne treba detaljno to da čitate. Da li se ovo poklapa sa onim što vi znate iz svog iskustva o aktivnostima ove jedinice?

            Časni sude, molim da se ovo prihvati kao dokazni predmet, a poreklo dokumenta ćemo uskoro objasniti.

MEJ:

            Ovo ćemo označiti radi identifikacije. Molim sledeći broj.

SEKRETAR:

            To će biti dokaz odbrane 357 označen radi identifikacije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ako mogu da dobijem jedan.

MEJ:

            To je na dnu paketa dokumenata koji ste dobili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Odlično, samo ne verujem.

TUŽBA:

            I na kraju paragraf 34, da li ste znali za ubijanja u tom području koja su vršili ljudi obučeni u uniformu milicije.

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Da li je  neko preduzeo istragu povodom tih ubistava i da li se počiniocima nešto desilo. Da li su kažnjeni.

SVEDOK:

            Počinioci  nisu kažnjeni, ne mogu sd sto posto  da garantujem da niko nije odgovarao. Policija jeste izlazila na uviđaje, međutim uglavnom je to završilo samo nekakvim predistražnim radnjama.

TUŽBA:

            Časni sude, neću proći paragraf 35. Ako neko želi da ispituje svedoka o ovome želim da se to uradi iz očiglednih razloga u privatnoj sednici. Ako je došlo do neke greške zbog načina na koji sam ja formulisao pitanja hteo bih da se vratimo na paragraf 8 na strani 2.

Da li se sećate, gospodine 25, kada smo razgovarali o kriznom štabu ranije, ja sam vas pitao nešto o imenovanju predsednika kriznih štabova. Ako se vratite u sećanju u to vreme, da li ste znali da partija SDS na bilo koji način utiče na imenovanje rukovodstva kriznih štabova.

SVEDOK:

            Ovako. Prilikom samih izbijanja sukoba, komandanti kriznih štabova su zatečeni sa tim funkcijama prema statutima mesnih zajednica. Eskalacijom sukoba, odnosno prolaskom vremena je i menjanjem situacije u Baranji, proporcionalno raste i uticaj same stranke SDS u svim segmentima pa i pri ostalom i kod samog ostavljanja odnosno imenovanja članova u krizne štabove koji međusobno biraju predsednika, odnosno svog komandanta.

TUŽBA:

            Hvala gospodine 25, to su sva moja pitanja.

KVON:

            Zašto ste onda, gospodine, rekli da SDS nije imao nikakvog uticaja na krizne štabove? Sećate se da vam je ovo pitanje i ranije postavljao gospodin Najs a vi ste odgovorili ne. Zašto?

SVEDOK:

            Da, jer smatram da imamo ovde dva perioda. Period pre izbijanja sukoba i period nakon izbijanja sukoba. ..krizni štabovi postoje i u vreme mira pre rata.

KVON:

            Hvala.

MEJ:

            Molim sekretara da nam da dokazni broj.

SEKRETAR:

            Označena mapa će biti dokazni predmet 326, tabulator 12.

MEJ:

            Izvolite gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine C25,  da li je tačno da ste vi dobili instrukcije kako da svedočite ovde u Hagu?

SVEDOK:

            Ne, nije mi jasno pitanje. Dobio sam napismeno ovde.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Šta ste dobili napismeno.

SVEDOK:

            U prostoriji za svedoke kako ću se ponašati ovde. Nije mi jasno pitanje, na koje instrukcije mislite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Evo sad ću da vam malo pojasnim pitanje. Dakle,  osim što ste ovde dobili  uputstva kako se treba ponašati, vi tvrdite da niste dobijali nikakve instrukcije kako da svedočite ovde, jel tako?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro.  A da li je tačno da ste ostvarili kontakt prethodno sa predstavnicima POA, kako se zove protivobaveštajna agencija iz Zagreba? Da li vam je to poznato?

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate da se taj čovek s kojim ste ostvarili kontakt zove Šnajder?

SVEDOK:

            Ne, ne poznajem takvog.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Šnajdera iz protivobaveštajne agencije Hrvatske?

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li poznajete njegovog pomoćnika Vatroslava Vrdoljka?

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ni sa njim se niste sreli? Da li je bilo bilo kakvog razgovora u kome je učestvovao ovaj operativac centra te njihove protivobaveptajne agencije, u stvari službe bezbednosti Hrvatske iz Osijeka, Milenko Pekić iz Osijeka i Josip En?

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To je u vašem kraju, nemate s njim nikakve veze, niste se nikad čuli ni videli?

SVEDOK:

            Poznajem Pekića

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A poznajete ih.

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Koga poznajete?

SVEDOK:

            Pekića poznajem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Samo Pekića, ovog Josipa ne poznajete?

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je razgovor vođen radi vaše pripreme za svedočenje u Hagu?

SVEDOK:

            Gde.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim?

SVEDOK:

            Mislim gde je razgovor vođen.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Bio je razgovor.

SVEDOK:

            Pitam gde, da li je, možete li pecizirati pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, da li vi pretpostavljate da postoje podaci o tome i snimljeni razgovori. To verovatno ne znate jel tako.

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Onda mi odgovorite precizno na sledeća pitanja. Da li je tačno da vas je u sredu 23. oktobra, znači sreda, 23. oktobar 2002. godine pozvao telefonom Pekić Miljenko i zakazao vam da se sledećeg dana u 7.45 sretnete kod centra protivobaveštajne agencije u Osijeku jer je trebalo da idete u Zagreb na sastanak sa šefovima protivobaveštajne agencije radi konačnog dogovora pred vaš odlazak u Hag. Je li tačno da vas je pozvao 23.10.2002. telefonom Pekić Miljenko da se tamo nađete i da idete u Zagreb.

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. S obzirom da je tada bilo planirano da idete u Hag početkom novembra, da li je tačno da vam je rekao da morate da se javite tužilaštvu u Hag 6. novembra 2002. i da ćete tamo ostati do 11. novembra 2002. godine.

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nije? Dobro. O tome ko je tražio Pekića kao i ko je tražio, kasnije. A dobro da li je tačno da ste se u četvrtak 24.10. u dogovoreno vreme ispred centra te njihove službe bezbednosti, koja se sad zove protivobaveštajna agencija, sastali sa Pekićem i izvesnim  Josipom. Znači 24.10.2002. godine, budite, molim vas, precizni i osvežite svoje pamćenje.

SVEDOK:

            Sa gospodinom Pekićem se vrlo često srećem jer zajedno odlazimo na pecanje, a sa gospodinom Josipom ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li se se sreli sa tim Pekićem sa kojim se često srećete 24.10. ispred centra tamo de on radi, u Osijeku.

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znali vrlo se često srećete ali znate da baš tada niste.

SVEDOK:

            Zato što ne odlazim pred tu zgradu već se srećemo gde obadvojica držimo čamce na vezu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. A da li je tačno da ste u Zagreb otišli službenim vozilom marke golf 4, zagrebačke tablice i da vam je u toku putovanja rečeno da ćete u Zagrebu razgovarati sa njihovim šefovima i da se radi o tako normalnim dobrim ljudima, da ih možete pitati za sve što vas interesuje i da se ništa od njih ne ustručavate. Sećate li se tog razgovora?

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. A da li je tačno da ste po dolasku u Zagreb otišli u pivnicu Medved grad. Zove se pivnica Medved grad koja se nalazi nedaleko od koncertne dvorene "Vatroslav Lisinski" gde su vas čekala dva lica.

SVEDOK:

            Ne, otišao sam u ...motel da prenoćim.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači otišli ste u Sesvete u motel, kako se zove?

SVEDOK:

            Antunović.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Antunović?

SVEDOK:

            Da. Benzinska stanica i motel je u istom mestu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Jesu li vas tamo čekala dva lica.?

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A što ste otišli u taj motel u Sesvete?

SVEDOK:

            Pa da prenoćim radi putovanja ovamo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro.

SVEDOK:

            Zato što mi je let ran.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno da je vas tokom upoznavanja ovaj vaš saputnik prvo predstavio šefu koji je rekao prilikom upoznavanja da se preziva Šnajder. A zatim njegovom pomoćniku koji se predstavio kao Vrdolja.

SVEDOK:

            Nisam upoznao te ljude.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Niste se sreli?

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno da vam se posle kraćeg uvoda Šnajder zahvalio što ste prihvatili da bidete svedok, kao i za celokupno vaše dosadašnje angažovanje i rekao da je upoznat sa vašim radom i pomoći koja pružate službi.

SVEDOK:

            Ne znam, o takvom susretu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

             Da li znate da ste obavezni ovde da govorite istinu?

SVEDOK:

            Da. Ali te ljude ja ne poznajem o kojima vi govorite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno da vam je tada taj šef rekao da je upoznat sa problemima koje ste imali na svom radnom mestu?

SVEDOK:

            Ja opet moram da kažem ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači ni sa kim niste razgovarali o tome?

SVEDOK:

            Ne, ja o te ljude koje vi pominjete ja nisam razgovarao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A sa kim ste razgovarali?

SVEDOK:

            Kad?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa tad, u tom motelu i kad ste išli u Zagreb i kad ste razgovarali u pripremama za dolazak ovamo?

SVEDOK:

            Nisam ni sa kim razgovaro vezano za pripreme, za dolazak ovamo razgovarao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno da je u nastavku Šnajder rekao da je pročitao celu vašu izjavu koju ste dali istražiteljima i da vam sugerira da, ako se ukaže mogućnost, naglasite da su pripreme za agresiju počele još 89. godine od strane JNA na Republiku Hrvatsku.

ODGOVOR:

            Ne znam o čemu govorite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je sugerisano da govorite o nekim akcijama "proboj 1,2,3" i tako dalje. Da li ste bilo s kim o tome razgovarali?

ODGOVOR:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li se sećate da je jedna bila vezana za Sloveniju?

ODGOVOR:

            Ne znam, te akcije mi nisu poznate.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

             A da li vam je neko sugerisao da kažete da je svojevremeno bilo jasno da se kriza ne može rešiti mirnim putem i da je JNA počela sa naoružavanjem i kontaktima sa srpskim ekstremistima i stranačkim prvacima. Je li to ono što vam je sugerisano ili nije? Kažite samo da ili ne.

ODGOVOR:

            Ne znam o čemu govorite. Nije mi niko sugeriro ništa.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li su vam rekli da kao svedok nećete govoriti o konkretnim slučajevima već treba da ukažete na zapovednu liniju, odnosno, da iznesete primer kako je jedinica Mijovića bila pod nekakvom upravom iz Beograda i od njih dobijala naređenja. Je li vam to rečeno?

ODGOVOR:

            Ne, niko ništa.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A, dobro, ko vas je odvezao na aerodrom u Zagreb?

ODGOVOR:

            Svojim vozilom, sam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste otišli sami svojim vozilom?

ODGOVOR:

            Da, stoji parkirano na aerodromu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

 I nije Pekić išao sa vama?

ODGOVOR:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Je li to bilo 6.11?

ODGOVOR:

            Ne znam sad datum, ali ne, svojim vozilom sam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I nisu vam ostavili telefone, imeil, ništa za kontaktiranje?

ODGOVOR:

            Ne, od gospodina Pekića ja telefon imam, ali to je ovako privatno moje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa znači privatno se viđate, družite. Je li tako?

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Šta je njegova funkcija?

ODGOVOR:

            Ne znam šta je funkcija, znam posao kojim se bavi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A kojim se poslom bavi?

ODGOVOR:

            Radi u bivšoj Državnoj bezbednosti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Odnosno radi i u sadašnjoj samo što se ne zove Državna bezbednost već protiv obaveštajna agencija. Je li tako?

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li su vas tada upoznali da je naloženo Pekiću da izvrši mere vaše kontra obaveštajne zaštite i naložio da se daju odgovarajuće dezinformacije ako dođe do otkrivanja vašeg identiteta?

ODGOVOR:

            Ne znam o tome.

 

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I da se plasiraju te dezinformacije u sredstvima informisanja i preko radija "Glas Slavonije". Da li vam je nešto o tome govorio?

ODGOVOR:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa na koji način oni utiču odnosno da ispravim ovu reč ne utiču nego učestvuju u merama vaše zaštite. Pošto ste vi zaštićeni svedok, a živite tamo dakle, na koji način utiče služba o kojoj govorimo o merama vaše zaštite tamo. Je li samo Pekić ili imate kontakte još sa nekim ljudima u vezi sa ovim merama?

TUŽBA:

            Molim da optuženi ima na umu da je svedok zaštićen. Mi smo zaista zabrinuti.

MEJ:

            Da, ovo u svakom slučaju nije relevantno. Pređite na drugu temu, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Mej, ja mislim da u vezi s kredibilitetom svedoka itekako je važno da li ga je prethodno hrvatska služba bezbednosti instruirala i pripremala za njegovo svedočenje.

MEJ:

            On je to negirao, ono što ne možete da pitate je može da kompromituje njegovu sigurnost. To su detalji te sigurnosti to nije relevantno, a ono što možete da pitate je kakve on veze ima sa službom državne bezbednosti. To možete da ga pitate ako želite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a da li su vam rekli da pri odlasku neće stavljati pečat na pasoš da ne bi bilo tragova, ako vam slučajno ovde budu stavili da ćete morati da ga zamenite kad se vratite kod njih i tako dalje. Je li bilo razgovora o tome?

ODGOVOR:

            Ne, jedino što su pečati.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro sasvim precizno da li je tačno da u najvećem delu podataka koje ste izneli u vašem svedočenju u stvari su podaci hrvatske službe posebno onih koji se odnose na neka krivična dela za koja ste, kako sam sad čuo, ovde govorili. Je li tako?

ODGOVOR:

            Ne, nije, podaci su iz mog života, iz mog sećanja, iz operativnog rada iz tog perioda.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, ali vi do tih podataka iz onoga što ste vi radili niste mogli da dođete neposrednim radom na tom prostoru.

ODGOVOR:

            To su sve lica iz moje okoline lica koja sam ja uglavnom sva poznavao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            E, dobro, vi tvrdite u vašoj izjavi, na drugoj strani, u poslednjem pasusu, da je SDS uticala na aktivnost teritorijalne odbrane u Baranji. Da li ste vi bili član SDS?

ODGOVOR:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa kako onda možete to da tvrdite ako niste bili ni član, ni u rukovodećem organu SDS, kako znate stepen njihovog uticaja na organe?

ODGOVOR:

            Pa znam duže koji su bili u SDS s kojim sa blisko sarađivao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači to ste čuli od ljudi iz SDS?

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A je li bila još neka partija u Belom Manastiru?

ODGOVOR:

            U tom periodu ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa dobro u periodu 90, bio je Savez komunista Hrvatske.

TUŽBA:

             Mislimo da je to nešto što bi trebalo da bude na zatvorenoj sednici.

MEJ:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne znam zašto mistifikacija, gospodine Mej, pošto ovaj svedok po onome što govori praktično ne govori ništa od onoga što je sam pitao. Dobro, dakle, oni su se pitali iz SDS a vama je dokaz za takvu tvrdnju to vam je na drugoj strani izjave poslednji pasus sastanak komandanata mesnih štabova TO u Jagodnjaku na kome su bili prisutni dvojica iz rukovodstva SDS  kada se raspravljalo o toj operaciji Bilje. A da li je tačno da vi niste bili prisutni na tom sastanku?

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

 Pa pošto niste bili prisutni na tom sastanku otkud znate o čemu se razgovaralo i ko je bio prisutan?

ODGOVOR:

            Zato što je komandant mog Štaba bio tamo i od njega sam u razgovoru saznao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, vas je komandant vašeg štaba o svemu upoznao šta je bilo na tom sastanku gde su se oni dogovarali o nekakvoj operaciji. Je li tako?

ODGOVOR:

            O najbitnijim stvarima jer jedan od zadataka ... njega i još par ljudi je bio da pokušamo 40 ljudi naći koji treba da učestvuju u operaciji.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a na osnovu čega ste vi onda zaključili da tu osim što su prisustvovali ta dva funkcionera iz SDS, jesu to oni tu komandantima TO davali zadatke šta da rade ili se komandanti TO dogovarali šta treba da se radi da bi se učvrstila odbrana?

ODGOVOR:

            Taj operativni deo sastanka ja nisam čuo niti me to zanimalo?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle ne znate ko je i kakve nadležnosti određivao na tom sastanku, samo tvrdite da su bila prisutna i 2 funkcionera SDS na sastanku.

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Prema tome, ne znate kakva je njihova uloga niti da su oni davali instrukcije za takvu operaciju.

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, hvala vam lepo. A recite mi, molim vas, u vezi sa tom vašom tvrdnjom to vam je na drugoj strani ... i sukoba među ... teritorijalne odbrane i ... paravojne grupacije ... u avgustu 91 da li je tačno da je bilo uporište ovih mupovaca i  zbora narodne garde

ODGOVOR:

            Da.

 

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je ta koncentracija  ugrožavala stanovništvo na tim prostorima

ODGOVOR:

            Nisam siguran van sela Bilja s obzirom da je .. prividna linija razgraničenja prema ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle to što su radili, radili su sa svoje strane, te linije razgraničenja.

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nisu upadali preko preko vaše linije razgraničenja?

ODGOVOR:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nijedan slučaj razgraničenja?

ODGOVOR:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nijedan slučaj toga nije bio?

ODGOVOR:

            Možda je bilo sporadične razmene vatre ali  nekakvog prodora ili složenijih akcija nije bilo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Šta znači to razmena vatre, jesu oni pucali po vama?

ODGOVOR:

            Da, bilo je pucnjave i sa jedne i sa druge strane.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da li je tačno, da bi smo  precizirali ovaj događaj, da li je tačno da je tu došlo do sukoba između lokalnih Srba i Hrvata u Bilju?

ODGOVOR:

            Nisam siguran da znam na šta mislite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je bilo nekih napada tih "zengi" i mupovaca na Srbe  ili nije?

ODGOVOR:

            Napada je bilo, s tim da su nekoliko Srba je ušlo u selo Bilje i međusobno se prepoznavali ....

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ubijena su dva Srbina u Bilju.

ODGOVOR:

            Da, jer su ušli konkretno iz drugih sela su otišli u Bilje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da.  Da, znači znali su  ta dva Srbina, tamo su ubijeni.

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa što su išla njih dvojica u Bilje, valjda nisu njih dvojica krenuli da napadnu  nego su se pojavili tamo i nisu očekivali ....

ODGOVOR:

            ....

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Oni su nosili uniforme kao što su i drugi nosili uniforme, oni su bili zaposleni u policiji. Je li tako?

ODGOVOR:

            Da, došli su na srpsku teritoriju

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa došli su na hrvatsku kažete teritoriju.

ODGOVOR:

            Evo ovako oni su boravili na teritoriji gde su Srbi držali ... pa su onda ušli ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Šta su bili po profesiji?

ODGOVOR:

            Jedan je bio inspektor u MUP-u Hrvatske a ovaj drugi ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, za tog jednog za koga znate, za ovoga drugog  niste sigurni, da ga ostavimo po strani, a taj jedan koga znate, on je bio inspektor u MUP-u Hrvatske. Je li tako?

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I nosio je uniformu MUP-a Hrvatske?

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To znači da se nije preobukao u tuđu uniformu, nego je nosio uniformu  ustanove u kojoj je  radio.

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A ubijen je zato što je bio Srbin, je li tako?

ODGOVOR:

            Pre nego što je napao na Bilje sam, on je napustio ... prešao je na drugu teritoriju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A onda napao na Bilje sam. Dobro. A da li ste čuli da je 17. avgusta 91. godine ubijen Miloš Živanović.

ODGOVOR:

            Nije mi poznato.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne znate ništa o tome?

ODGOVOR:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A koliko je Srba živelo u Bilju?

ODGOVOR:

            Pa ne znam možda, nekih 20 posto.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A koliko je to otprilike 20 posto Srba u Bilju?

ODGOVOR:

            Bilje četri i po hiljade stanovnika.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ako je četiri i po hiljade stanovnika što je  20 posto, je li tako. A jesu li zengovci i mupovci tada terorisali te Srbe u Bilju.

ODGOVOR:

            Veliki broj Srba je već u to vreme bio napustio Bilje.... nešto jeste ali ne mogu precizirati sad broj koji je ostao koji je napustio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

             Pobegli su iz Bilja.

ODGOVOR:

            A zašto su Hrvati bežali iz Baranje niko ih nije dirao ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

             Upravo maločas, meni je drago da to potvrđujete, vi ste rekli da tamo gde je bila, kako bi rekao čista srpska sredina, tu je bilo više galame i demonstriranja protiv, a tamo gde je bila mešovita sredina u Baranji tu su odnosi bili tolerantni. To ste vi maločas rekli u glavnom ispitivanju. Je li tako?

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači tamo gde je bila mešovita sredina ljudi nisu bili agresivni jedni prema drugima i živeli su normalno.

ODGOVOR:

            Da.

MEJ:

            Došao je trenutak za pauzu i sada ćemo napraviti pauzu na 20 minuta.

pauza.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Članovi štabova bili su pripadnici lokalne vlasti, odnosno po pravilu predsednici izvršnih veća tih opština.

ODGOVOR:

            Mislite period pre izbijanja sukoba ili po izbijanju?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja govorim kako je to bilo po zakonu i kako je bilo faktičko stanje.

ODGOVOR:

            Da predsednici mesnih zajednica ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa da li su i dalje uvek predsednici mesnih zajednica bili komandanti štabova?

ODGOVOR:

            Negde krajem 8 možda početkom 9 meseca je došlo do razdvajanja vojnih i civilnih funkcija. Formiraju se krizni štabovi za civilna pitanja i  za vojna.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a recite mi da li vam je poznato da je 17. avgusta 91. godine bio sastanak kriznog štaba u Belom Manastiru, na kojem su bili prisutni, pored članova kriznog štaba, i svi bivši predsednici opštine Beli manastir kao i svi članovi izvršnog veća opštine, bivši poslanici i zastupnici Sabora Hrvatske, uglavnom Hrvati.

ODGOVOR:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, da li vam je poznato da je komandir MUP-a načelnik ili komandir u Belom Manastiru Hrvat Ante ... odmah po završetku zasedanja kriznog štaba tog istog 17.8. u Belom Manastiru doslovca rekao "ja sam ovde krivo shvatio sadržaj sastanka, a od vas sam očekivao odobrenje da sa zemljom sravnim Jagodnjak", koji je inače prilično veliko srpsko selo,   i on je tražio da mu se to odobri i rekao je da to može da uradi za 24 sata i da zato ima dovoljno snaga. Da li išta znate o tome? 

ODGOVOR:

            Ne, nije mi poznato.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno da je komandant kriznog štaba u Belom Manastiru bio Lazar ... koji na tu dužnost nije došao po liniji SDP, nego imenovan od strane zvaničnih organa Hrvatske, inače Crnogorac po nacionalnosti.

ODGOVOR:

            Da on je od pre rata ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Opštinskog štaba TO?

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A s obzirom da ste se bavili u ovom ispitivanju organizacijom TO, pominjali ste i odnos sa JNA, da li vam je poznato da je Predsedništvo Jugoslavije, na predlog Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu, još 1986. godine donelo odluku o preformiranju komandi armije u komande vojnih oblasti pod čiju je komandu stavljen i TO na njihovom području.

ODGOVOR:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, ne znate da, je to urađeno onda zato što je za vreme Mas poka Hrvatska pokušavala da naoružava.

TUŽBA:

            Časni sude, ako je on odgovorio  nema smisla nastavljati u ovom smeru.

MEJ:

            Tako je. Pređite na drugo pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno da li vam je poznato, da su republički štabovi teritorijalne odbrane bili podređeni Saveznom sekretarijatu na narodnu odbranu.

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, republički štabovi teritorijalne odbrane nisu bili u nadležnosti predsednika republika niti vlade republika, već u nadležnosti Savezne vlade i to Saveznog ministarstva za narodnu odbranu. Je li tako?

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno da je Opštinski štab teritorijalne odbrane Baranje bio odgovoran Republičkom štabu teritorijalne odbrane u Zagrebu sve do formiranja SAO Slavonije, Baranje i Zapadni Srem.

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A taj Republički štab je bio odgovoran i podređen Saveznom sekretarijatu narodne odbrane.

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno da je oružje iz belomanastirskog opštinskog štaba teritorijalne odbrane 91 godine bilo prebačeno u kasarne graničnog garnizona u Belom Manastiru isključivo radi sigurnosti.

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Inače vi govorite o garnizonu, pitani ste o prisustvu JNA. Je li dakle došla JNA, da li je jasno da JNA nije odakle imala da dođe jer je JNA bila na toj teritoriji redovno svih tih 50 godina.

ODGOVOR:

            Ja sam rekao  JNA u Manastiru, dakle, garnizon u Belom Manastiru bio je granični garnizon koji je opsluživao karaule na državnoj granici između Jugoslavije i Mađarske. Je li tako?

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I to je preneto na čuvanje vojsci jer je postojala opasnost od nekontrolisanog korišćenja oružja od strane lokalnog stanovništva. Je li tako?

ODGOVOR:

            Verovatno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato da je početkom 90 godine bilo pokušaja da se TO Hrvatske pretvori u hrvatsku vojsku.

ODGOVOR:

            Preko medija što se moglo saznati.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato ili ste bar čuli da je general Špegelj u svojoj knjizi "Sećanje vojnika" sam konstatovao da se u Hrvatskoj s vremenom shvatilo da je TO Socijalističke Republike Hrvatske istinska hrvatska vojska.

ODGOVOR:

            Nisam čitao knjigu. Međutim gledao sam snimak vezan za gospodina Špegelja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro da li se sećate da je deo pretvaranja,  nije bio originalna tvorevina,  već su lideri  još 70. nastojali da u okviru TO  formiraju tzv omladinske jedinice nad kojima bi rukovodstvo imalo svu vlast. Pretpostavljam da vam je to poznato.

ODGOVOR:

            Nešto jeste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato da je tih 7 ljudi predlagalo da se nacionalistička i šovinistička istupanja...

TUŽBA:

             Čini mi se da optuženi misli da pošto je postojala procena da će glavno ispitivanje trajati 6 sati, bazirano na izjavi svedoka da njemu to daje pravo na 6 sati unakrsnog ispitivanja. Ima pravo da unakrsno ispituje svedoka na osnovu glavnog ispitivanja i mislim da nema pravo da bazira svoju procenu na osnovu naše procene. Njegovo unakrsno ispitivanje treba da odgovara njegovom glavnom ispitivanju.

            To je pitanje o kom treba da donese odluku raspravno veće. On je optužena osoba i treba da ima pravo na određenu širinu u unakrsnom ispitivanju obzirom na težinu optužbi gde strane moraju naravno postojati ograničenje o svemu tome i svakako to neće biti 6 sati. Pokušajte da završite u vremenskom okviru koji smo vam sugerisali gospodine Miloševiću, ali ja ću se prvo konsultovati sa svojim kolegama.

Mej:

            Gospodine Miloševiću, mi možemo danas da radimo do 2 sata i daćemo vam vremena do tada da obavite svoje unakrsno ispitivanje. Dakle, pokušajte da se pozabavite glavnim pitanjima što pre tako da bi ste se osigurali da pokrijete ta glavna pitanja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Mej, meni je vrlo teško da sada restruktuiram pitanja u toku samog unakrsnog ispitivanja.

MEJ:

            Nema sumnje. Nemojte da vas bilo kakve procene vremena koje dalo tužilaštvo povede na pogrešan trag. Ponekad su te procene bazirane takve da su preduge ili prekratke. I u svakom slučaju idite dalje bilo od korist da umesto opštih pitanja koje mogu da se dokažu putem drugih dokaza koje smo čuli ranije da se koncentrišete na konkretna pitanja koja možete da postavite ovom svedoku ... iz svojih vlastitih saznanja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, gospodine Mej, da li je tačno da je glavni štab TO Baranje podelio oružje lokalnim jedinicama u skladu sa važećim zakonima, to imate na strani 3 u poslednjem pasusu vaše izjave?

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste pomenuli da su pojedinci često pljačkali i da je odnosena imovina. Da li je policija preduzimala mere da se to obustavi i da li je to obustavljeno.

ODGOVOR:

            Postepeno da, u samom početku sukoba je nemoguće bilo to sprečiti međutim vremenom, znači do kraja 91, godine,  svedeno je to i nekakve zakonske okvire .

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači kad je počela ona atmosfera haosa na samom početku sukoba nije bilo moguće sprečiti ali onda su mere urodile plodom i zaustavljane su nezakonite radnje. Je li tako.

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste vi videli lično da je neko negde odnosio neku imovinu?

ODGOVOR:

            Jesam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Šta ste videli na primer?

ODGOVOR:

            Pa ja sam video u više navrata recimo nameštaj, bela tehnika, traktor, ne znam ... stoka

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I kuda su to nosili? Kući?

ODGOVOR:

            Uglavnom kući.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I to je bilo lokalno stanovništvo koje je to radilo?

ODGOVOR:

            Stanovništvo. Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a da li je tačno da je u Baranji nakon izbora održan i referendum stanovništva  da se Baranja, ukoliko Hrvatska  ostane u Jugoslaviji, ne izdvaja?

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da niko od vas tada nije govorio o nikakvoj "velikoj Srbiji", da su ljudi želeli da žive u Jugoslaviji?

ODGOVOR:

            To smo se izjasnili referendumom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To je bila multietnička sredina i većina stanovništva svih nacionalnosti je tako reagovala. Je li tako ili nije?

ODGOVOR:

            Većina je, referendum to rekao.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne, samo Srbi.

ODGOVOR:

            Ne, samo Srbi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Preskakaću sada pitanja koja mislim da nisu naročito neophodna s obzirom na skraćeno vreme. Rekli ste na 3 strani izjave, u 4 pasusu, da su nakon prvih tih izbora da će Hrvatska proglasiti nezavinost,  Srbi uplašili te nezavisnosti.

ODGOVOR:

            To je nekako bilo mišljenje većine Srba. Verovatno ima to nekakve i istorijske korene.

TAPUŠKOVIĆ:

            Časni sude, ja mislim  da bi bilo  korisno da sud ima ispred sebe taj zapisnik koji je dat pred istražiteljima tužilaštva, a na koje se poziva evo već nekoliko puta gospodin Slobodan Milošević.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, kažete postojao je neki strah, da li je izbacivanje Srba iz ustava Hrvatske kao naroda u Saboru Hrvatske krajem 90. godine, ukidanje pisma, izbacivanje škola za srpsku decu, diskriminatorski zakon i niz događaja, razlog za strah Srba za život u nezavisnoj Hrvatskoj.

ODGOVOR:

            Mislim da jeste, s ozbirom da na referendum nisu učestvovali samo Srbi. Mislim da je to svak delio takvo mišljenje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            O tome se radi, upravo u takvoj etničkoj sredini je bila jaka podrška za Jugoslaviju. Je li tako?

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I to ne samo Srba, nego Mađara i Hrvata i drugih nacionalnosti koje su živele zajedno.

ODGOVOR:

            Da

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznat podatak da je za samo 4 meseca jun,jul,avgust i septembar 90 godine u Hrvatskoj otpušteno preko 10 hiljada Srba sa posla.

ODGOVOR:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato kad je doneta odluka o formiranju zbora narodne garde i kako se to formiranje zbora narodne garde odrazilo na atmosferu među stanovništvom dakle, ne samo Srbima već celokupnim stanovništvom u Baranji.

ODGOVOR:

            Detalje oko početka formiranja mi nisu poznati, ali opet se vežem za taj referendum, jer verovatno je utemeljen na osnovu ....

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da li je tačno da je odluka rukovodstva Hrvatske da se krene u ilegalni uvoz naoružanja iz inostranstva i povlačenje naoružanja od rezervnog sastava milicije iz opština sa većinskim srpskim sastavom takođe uticala na poboljšanje političko bezbednosne situacije u Hrvatskoj.

ODGOVOR:

            Moguće, je ne znam.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno, da li se sećate odluke Predsedništva Jugoslavije s početka januara 91. godine da se razoružaju paravojne formacije među kojima je na prvom mestu bio zbor narodne garde zenge tzv. To nije realizovano i nije razoružana ta formacija. Sećate li se te odluke?

ODGOVOR:

            Ne sećam se  odluke, ali znam da su  javljala  sredstva informisanja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno da je politika HDZ vremenski postojala radikalnija i da su jačali elemente koji su nalazili inspiraciju u bivšoj NDH?

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznata Tuđmanova svojevremena izjava da će Srba na kraju biti u Hrvatskoj pet posto.

ODGOVOR:

            To se pojavljivalo u medijima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je strah stanovništva u Baranji upravo iz svih ovih razlog bio razlog za proglašenje SAO Slavonije, zapadnog Srema i Baranje?

ODGOVOR:

            Moguće, odluka je bila da se ostane u okviru Jugoslavije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je proglašenje te regije značilo da su se te regije de fakto odvojile od Hrvatske?

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno da su te regije imale svoje organe, vladu, komisiju, vojsku i slično?

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I te su regije bile i de fakto i djure regije izvan Srbije? Je li to nije sporno?

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno da su TO za Slavoniju, Baranju, Zapadni Srem bili samo meštani koji su živeli na tom području?

ODGOVOR:

            Bilo je nešto dobrovoljaca iz Vojvodine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobrovoljaca koji su se povezivali po rođačkim vezama uglavnom?

ODGOVOR:

            Bilo je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa vi uglavnom kažete upravo ovo što sam sad rekao na 3 strani u 2 pasusu izjave i poslednji pasus 4 strana... upravo ovo da su bili samo meštani koji žive na tom području.

ODGOVOR:

            To je velika većina svih sposobni muškarci od 18 do 60 godina.

MEJ:

            Gospodine, pitanjem 130253 se krše pravilo zaštite svedoka. Da. Gospodine Miloševiću, nemojte da postavljate takva pitanja tražite zatvorenu sednicu. Može da se otkrije sve što je blisko tome, imajte na umu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            1. avgusta održana je sednica projugoslovenskih stranaka to je bio njihov koordinacioni odbor sa nekoliko članova štaba TO Baranja. Je li vam poznat taj sastanak 25. avgusta 91. godine?

ODGOVOR:

            Ne, ne sećam se.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne? Pa da li vam je poznato onda za neki sastanak gde je bila doneta odluka o imenovanju predsednika IO Belog Manastira, sekretara SUP-a i potvrđena razna imenovanja komandanata TO Baranje i dogovorena podela nadležnosti na području Baranje, organi vlasti nadležni su za civilne strukture TO, za odbranu, na granici prema Hrvatskoj i tako dalje. O svemu tome se govorilo na tom sastanku. Ne znate ništa o tome?

ODGOVOR:

            Ne sećam se tog sastanka, ali sećam se kad je došlo do imenovanja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato da su 30. avgusta održani razgovori predstavnika, organi vlasti i SUP-a i znači u Hrvatskoj, čija su osnovna opredeljenja, mislim opredeljenja tog sastanka, bila vezana za stvaranje uslova života bez ikakvih sukoba, bez nasilja dakle, usmerena da se obezbede uslovi za miran život  svih stanovnika te regije. Da li se sećate toga.

ODGOVOR:

            Ne, tog sastanka se ne sećam, pretpostavljam, u mom ranijem izlaganju sam spomenuo jedan deo vezan za snabdevanje električnom energijom ...  u slučaju ukidanja el.energije ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato da je 30 avgusta preko Radija Beli Manastir objavljeno da se svi izbegli građani, a tu je bilo izbeglih Hrvata najviše, mogu vratiti u svoje kuće i da slobodno mogu da sakupljaju jesenju žetvu na svojim njivama, i u baštama, da mogu normalno da seju žito i da su posebno pozvani oni iz kombinata Belje jer je sledio veliki posao na poljima. Sećate li se toga?

SVEDOK:

            Ne znam, nisam čuo tu informaciju, iako je situacija nalagala slično.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a da li vam je poznato da su istog tog dana, znači 30. avgusta, dok je preko Radija Belog Manastira išao poziv za povratak izbeglim Hrvatima, da su pripadnici Zengi sa poligona Jačevac otvorili vatru na srpsko selo Jagodnjak i Bolman?

SVEDOK:

            Bilo je učestalih razmena vatre, ne mogu pratiti po datumima, ali često je bilo razmene minobacačke vatre, baš na predelu Drave.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a da li vam je poznato da istog dana jedna diverzantska grupa Zengi, minobacačima 60 milimetara i tromblon minama na čijem čelu je bio nekakav Kitak Stevo, policajac, izvršila napad na gazdinstvo "Jelen", odnosno pogon "Židovka" koji se još zove i "Pustara"?

SVEDOK:

            Bilo je više tih diverzantskih akcija, bilo je postavljanja nagaznih i protivoklopnih mina, oni su dolazili u blizinu naših položaja jer sama unija je vrlo specifična bila, bilo je međuprostora koji je pokriven gustom šumom i rastinjem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da li vam je poznato da su pripadnici Zengi 2. septembra kidnapovali Srbina Savu Arkanjca, zvanog Kula, seljaka iz sela Jagodnjak, o čemu je obavešten i Međunarodni Crveni krst?

 

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato ili ste čuli da je 3. septembra 1991. godine iz hrvatskog Vrhovništva preko Glavaša naređeno kolektivno iseljenje hrvatskog žiteljstva iz Bilja, s tim da imaju ostati samo borbeno sposobni muškarci? Sećate li se te njihove naredbe?

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a da li možemo da se složimo o tome da je uopšte u Baranji bilo vrlo malo vojnih aktivnosti?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste pomenuli sada u glavnom ispitivanju "KOG". Šta je to "KOG"?

SVEDOK:

            Kontraobaveštajna grupa koja se bavi kontraobaveštajnim radom na terenu, odnosno u čijoj nadležnosti mogu biti i civilna lica, jer po Zakonu u narodnoj odbrani svi vojno sposobni podležu tom zakonu o odbrani i mogu doći pod uticaj KOG-a. Vojna služba je bila podeljena na operativu van kasarni i van uniformi lica koja rade u kasarnama, odnosno koja kontrolišu uniformisane osobe.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, vi ste ili sam ja pogrešio, ako nisam dobro čuo vi me ispravite, pomenuli kao  KOG je naoružavao srpsko stanovništvo. Jeste li to rekli ili niste?

SVEDOK:

            Saradnici KOG-a su dobijali kamionske transporte oružja. Znači moja saznanja da su to saradnici su kasnije nastala od trenutka naoružavanja. Ja sam znao koji su ljudi dobili naoružanje, međutim nisam znao šta oni predstavljaju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a da li ste vi nabavljali naoružanje od te grupe koju pominjete?

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ste ikad prisustvovali kada je KOG naoružavao bilo koga?

SVEDOK:

            Nisam prisustvovao, fizički nisam bio tamo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, kažete da je KOG nadzirao rezervni sastav JNA. Na kakvu vrstu nadzora mislite? To pominjete na četvrtoj strani u pretposlednjem pasosu izjave.

SVEDOK:

            Na sve oblike kontraobaveštajne zaštite. Mogli su primenjivati sve oblike, od informativnih razgovora do primene tehnike.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Hoćete da kažete ustvari služba je prikupljala obaveštajne informacije, što je inače njen posao, je li tako?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi pominjete na četvrtoj strani da su izvesni Dragiša Radić, Stojan Sekanić, Damir Žužić, Rajko Mrđa, svi iz tog područja, jedan je iz Garde, iz Kneževa, iz Batine, iz Mrđa, iz Belog Manastira, sarađivali sa KOG-om, da li ste vi njih lično videli pri bilo kakvim određenim aktivnostima te saradnje. Na osnovu čega zasnivate ove tvrdnje?

SVEDOK:

            Kasnijim radom na terenu bilo je situacija, međusobnih susreta operativaca države i operativaca KOG-a na istim licima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a da li je tačno da ste vi u junu 1991. godine, neću sada da pominjem ime meštanina, jer bi se smatralo da vam time otkrivam identitet, dobili pušku M-48, to je već bila puška izbačena iz upotrebe u JNA kao što znate, je li tako? Je li tačno da ste dobili to?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Je li on bio neki aktivista SDS-a?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je bio neki rukovodilac?

SVEDOK:

            Ne, profesionalno je nešto drugo obavljao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Vi kažete da je JNA u junu ili julu 1991. zauzela Batinski most, a 25. ili 27. jula 1991. zauzela Kneževe vinograde. Da li je sporno da vreme koje pominjete, da je postojala SFRJ, čak u to vreme predsednik Predsedništva je bio Stjepan Mesić. O kakvom se onda zauzimanju radi, hoćete da kažete kontrolisala Batinski most i to područje?

SVEDOK:

            Mogla bi se prihvatiti ovakva izmena.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da je JNA dolazila upravo na ona područja gde su bili sukobi između Srba i Hrvata?

SVEDOK:

            Morate malo pojasniti ovo pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa da li je tačno da je dolazila na ona područja gde su bili sukobi između Srba i Hrvata da razdvoji snage, da onemogući da dolazi do sukoba?

SVEDOK:

            U Baranji je samo jedan primer takav. Iako u Baranji nije bilo praktično sukoba kod preuzimanja, jedno je bilo sukoba u Belom Manastiru između jedinica MUP-a i naoružanih Srba, koji je prekinut određenom aktivnosti oklopnih vozila koja nisu dejstvovala, ali su pokrenuta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Vojska pokrenula vozila da zaustavi sukob između MUP-a Hrvatske i Srba teritorijalaca, čak nije ni dejstvovala nego kada se pojavila sa vozilima sukob je prestao i na taj način delovala da se smiri sukob, je li tako?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Drugih sukoba nije ni bilo?

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro da smo to rasčistili. To praktično znači, JNA se nije mešala u te sukobe već ih je sprečila, sa obe strane?

SVEDOK:

            Da.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a da li vam je poznato da su 6. septembra 1991. godine stanovnici Baranje formirali dve brigade i jedan artiljerijski divizion zato što su bili nezadovoljni neangažovanjem JNA. Je li to tako bilo ili nije?

SVEDOK:

            Za datum ne znam, ali ovo jeste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je na primer poznato, pošto to nije direktno u Baranji, zato kažem da li vam je poznato  da je postavljanje jedinice JNA u Borovu Selu 2. maja 1991. godine između sukobljenih strana, praktično spasilo hrvatske policijske i paravojne grupe od totalnog poraza, a time i većih žrtava do kojih je moglo doći. Da je i tu delovala da se sukob smiri, da prestanu međusobne borbe.

SVEDOK:

            Trenutno je prekinula neprijateljska dejstva.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da li da preskočim to pitanje, ali ...

 


Nazad na Aktuelno  |  Odštampajte vest