aktuelno-m.gif (3720 bytes)

6. decembar 2002. g.

STENOGRAM

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Morali bismo da budemo određeniji, a ne da su se tek tako vršile provokacije pa onda vojska intervenisala. Da li je tačno da je tih dana MUP Hrvatske vršio racije po selima i svim naseljima gde su živeli Srbi.

SVEDOK:

            To je slučaj Otišić. Ono što sam ja znao u to vreme bilo je da je MUP Hrvatske, odnosno policijska stanica iz Sinja sa jedinicima policije  pretresla područje sela Otišić, radi traženja oružja, zastrašivala ljude. Tu je bio veliki, da kažem, incident od strane hrvatske policije, koji je uneo veliko uznemirenje među Srbe u tom prostoru, pogotovu stanovnika sela Otišić. To je bio i razlog zbog čega sam ja kod vas tražio da JNA zaštiti selo Otišić. Međutim, kasnije ono što sam čuo još jeste da je i jedna grupa ljudi sa Otišića vrše provokaciju na način da su sekli električne stubove i slične radnje. To je moje sazna nje kasnije koje je došlo do ...i rekao sam to je bio povod da sam 26. avgusta 91. godine o tome sa vama razgovarao i tražio da tamo interveniše JNA, a vi ste rekli zar to već nije rešeno. Naime, tog jutra čuo sam kasnije da je JNA i jedinice koje su bile pod njenom komandom napala Kijevo i išla tim pravcem prema Otišiću i bila do kraja sela Otišić prema Majkovu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A vi sada optužujete JNA što vas je zaštitila.

SVEDOK:

            Ne, ja samo govorim kako je bilo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A uopšte nije tako bilo. Što niste pomenuli onda kad već govorite o Otišiću, ja imam ovde sve podatke,  da su pretresli selo Otišić, da su odveli tri Srbina u splitski zatvor i da su ubili meštanina sela Cetina, Dušana Gargentu. Je li tako ili nije.

SVEDOK:

            Za Otišiće znam, za Gargentu ne sećam se kojim je povodom poginuo i šta je bilo sa njim.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I ne znate za ove odvedene ljude i ne znate kako je taj čovek ubijen tamo.

SVEDOK:

            Ja znam za Otišić. To je bila velika panika, veliko uznemirenje i strah. O tome sam i vama govorio, zato znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa jesu to opet Srbi proizveli   taj incident, pa onda stradali u njemu.

SVEDOK:

            Ja sam u to vreme mislio da je hrvatska policija iz čista mira to radila po Otišiću. Kasnije sam saznao da i grupa ljudi sa Otišića nije bila nevina u tom slučaju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači ovi iz Otišića što su hapšeni i taj čovek što je ubijen, oni su krivi što su uhapšeni i što je taj čovek ubijen.

SVEDOK:

            Ja kažem šta znam o tim događajima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A vi sad znate izgleda sve drugačije nego što ste znali u ono doba. A, dobro, da li je tačno da su tada u Vrlici maltretirali Srbe, rušili i palili kuće, čak je ubijen tada i vaš tast Boža Škrbić. Je li tako ili nije?

SVEDOK:

            U to vreme, nekoliko dana pre 26. avgusta,   policija i garda, koja je bila...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A što mi ne odgovorite sa da ili ne,  nego objašnjavate

MEJ:

            Dajte mu da odgovori. Vi ste izneli nekoliko tvrdnji i on mora imati priliku da odgovori. Isto tako pitate ga o nekoliko različitih incidenata. Izvolite gospodine Babiću.

SVEDOK:

            Prema mom saznanju, iz tog vremena i kasnije, hrvatska policija, odnosno MUP Hrvatske, u Vrlici i hrvatska garda koja je bila, jedinica hrvastke garde koja je bila u to vreme u Vrlici, blokirala je izlaze prema Ciganima. Znači prema opštini Knin. I stanovnici nisu mogli prelaziti tu liniju. Naime, na delu selu Kosora i u Ciganima nalazila se jedinica JNA. 27. avgusta 1991. godine ja sam došao u Knin ujutru, a kasnije toga dana i u Cigane i tamo sam od svoje tašte čuo da je ubijen i moj tast u Vrlici, da je ubijen od strane hrvatske policije, prethodnog dana uveče.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A, dobro, recite mi je li vaš tast provocirao nešto hrvatsku policiju i napravio neki greh, pa su ga onda ubili.

SVEDOK:

            Oni su rekli, oficiri JNA koji su bili kod Zukanovića na Ciganima, znači tog dana kada sam došao 27. avgusta, da su preko radio veze čuli razgovore između hrvatske policije, odnosno hrvatske garde, da su čuli da je izdata naredba ....Tamo su bili majka i otac moje supruge i bila je moja majka i baba. Moj tast je tom prilikom ubijen, tašta je pobegla, a moju su kuću spalili, a majka je pobegla.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, čuli ste naredbu da se vaši obese, tasta vam ubili, ostatak porodice pobegao i oni su krivi i srpska strana je kriva za taj incident. Je li tako?

SVEDOK:

            ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A, dobro, recite mi, pošto ste pomenuli Kijevo i borbe 91. godine, kako ste onda izjavili za dnevni list "Politika" 29. avgusta 91. godine da nikakve snage iz Republike Srbije nisu učestvovale u borbama za oslobođenje Kijeva, Vrlike itd. u tom intervjuu. Kako je to onda moguće.

SVEDOK:

            Ne sećam se da li sam pominjao snage Srbije, ali ono što je činjenica na borbama je učestvovala i JNA, milicija Krajine i lokalna teritorijalna odbrana ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da su snage 113. brigade Zbora narodne garde blokirale skladišta JNA i upale u objekte JNA koji se zove Manojlovac i minirale saobraćajnicu koja prolazi kroz Kijevo i sprečili u potpunosti komunikaciju između Knina i Sinja.

SVEDOK:

            Manojlovac je na suprotnoj strani, to je podrušje opštine

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja govorim o dve stvari.

SVEDOK:

            Govorite o tri, o nekoliko strana. Ne znam tačno kako se zvao Zbor narodne garde, jedinica Zbora narodne garde u ...i u Vrlici. U Kijevu je bila policija MUP-a Hrvatske, jedinica Zbora narodne garde bila je u Vrlici i čuo sam u ... Za Manojlovac ne znam, šta je bilo u Manojlovcu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A je li minirana saobraćajnica kroz Kijevo. I blokirana komunikacija.

SVEDOK:

            U tom trenutku ne znam da li je bilo blokada ili ne. Ja samo znam da je komunikacija postojala kroz Kijevo. Naime, kroz Kijevo se moglo kretati JNA. Ja sam čak prolazio u jedan, dva navrata u vozilu JNA kroz Kijevo sa pukovnikom Đukićem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači sve vreme je slobodno mogla da se kreće JNA tuda.

SVEDOK:

            Da li je tog dana bilo blokirano ili ne, ja nisam bio tamo i

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, vi niste videli. Da li je tačno da je 16. avgusta ZNG i MUP iz sela Kijevo i Vrlike i sela Maovice, u stvari otpočela napade na JNA na svim brdima i Kosovskoj gredi sa ciljem da unište i zaplene tenkove i transportere. Je li tako bilo.

SVEDOK:

            Sukoba je bilo na Ciganima, i mislim da su počeli 26. Za 16. ne znam. Nisam siguran.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A malopre smo konstatovali da su snage 9. korpusa JNA bile raspoređene na liniji Vrlika-Palača upravo u cilju razdvajanja MUP-a Hrvatske i srpskih snaga, je li tako ili nije.

SVEDOK:

            Jedinice JNA su bile raspoređene na Palači ....na Ciganima i Kosovima i ja sam očekivao posle razgovora kod vas da će biti raspoređene između ...i Otišića. Znači na taj način su se poslagale, kao sendvič su pravili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pravili su tampon-zonu da ne bi došlo do sukoba, je li tako ili nije.

SVEDOK:

            Ja sam rekao na koji su način tada izlazile jedinice JNA. Znači izlazile su pod izgovorom da ne dozvole sukob a u stvari sukob koji je provociran od strane DB i policije bio je povod da oni izlaze na te linije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači, Srbi su proizveli sukob da bi JNA izašla i razdvajala MUP-ovce i ZNG-e od srpskih snaga.

SVEDOK:

            Vi ste proizvodili takav sukob, vi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, gospodine Babiću, da li je tačno da su pripadnici hrvastkog MUP-a bez ikakvog povoda otvarali vatru na objekte i vojnike JNA koji su bili u toj tampon-zoni. Je li to tačno.

SVEDOK:

            Ja sam govorio o onome što znam da su sukobi između hrvatskih i građana, MUP-a, blokadi kasarni i hrvatske policije, ZNG-a, eskalirali od početka januara meseca 91. godine do avgusta 91. godine i pretvorili se u avgustu mesecu u otvoreni rat.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da li je tačno onda da su se posle tih napada  tek tada snage 9. korpusa  stavile u dejstvo, pre svega zbog redeblokade puta.

SVEDOK:

            Ja sam čuo sledeće: blokada je bila u vezi i to sam već govorio pred ovim sudom, jednog pokojnika iz Cetine za koga se pričalo da je ili umro ili pretučen i umro ili ubijen od strane hrvatske policije u Šibeniku, bio je tamo sahranjen. Njegovo su telo ekshumirali i hteli su da ga prevezu u Cetinu. Tada je bila blokada. Tim povodom ja sam o tome već govorio da je to bio drugi miting građana pred komandom 9. korpusa što se tiče blokade. Znači ta blokada je delom postojala, delom bila otvorena. Što se tiče provociranja tog sukoba, odnosno odpočinjanja sukoba 26. avgusta ja sam imao saznanje sledeće. Znači, prvo mislio sam da su provocirali i da je blokada prouzrokovala napad JNA. Međutim, imam još dva saznanja o tom događaju. Prvo je 20. uveče dobio poziv da dođem kod vas u Beograd, usput sam svratio, neko mi je rekao da svratim u Golubić i tamo sam video da jedna grupa ljudi iz Lapca istovara nešto u magacine gde je bio obučni centar DB-a i policije. Učinilo mi se da vidim predsednika opštine Rastovića. Pitao sam jednoga od ljudi šta je to, on je rekao da minobacački vod iz Lapca ide da se rasporedi prema Kijevu. To je prvo što imam saznanje o tome. Kasnije sam čuo sledeće: da je prvo pripucala grupa iz Cetine prema Kijevu, znači grupa da li je to bio TO ili milicija Krajine, grupa civila, ja tačno ne znam. Da su pripucali prema Kijevu, da su iz Kijeva uzvratili vatru i da je onda JNA krenula u napad. Međutim, desilo se da su hrvatske snage, ne znam policije ili zenge iz pravca ...napale prema Cetini i da su se srpski ....vrlo uspaničili i da je malo falilo da budu ....Međutim, brza intervencija korpusa je dovela do toga da su odbranili taj pravac kod ....To je ono što sam kasnije čuo o tom događaju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, vi pravite razliku između onoga što ste onda znali i onda što ste navodno kasnije čuli. Ono što ste onda znali sad ste ponovili, podudara se sa onim što ja tvrdim. A sada kažete da ste kasnije čuli da je to bilo nešto drugo.

SVEDOK:

            Kasnije sam čuo više detalja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa pretpostavljam da su u ono vreme i oni isto znali da idu da deblokiraju taj put, kao što ste i vi tada znali, a da ste to što sada govorite  izmislili. Je li tako ili nije.

ODGOVOR:

            Ako vi kažete da je deblokiran put na taj način ....

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            E pa dobro, a da li vam je poznato,  ajde da pređemo brzo preko ovih činjenica, da u toj akciji nisu učestvovali  pripadnici krajiškog MUP-a.

ODGOVOR:

            Rekli su mi kasnije da je Martić ušao i Milenko Zelenbaba  ... za JNA ja tačno ne znam, ja ono što sam video to sam čuo a na televiziji sam video da je Martić i Milenko Zelenbaba skidali tablu MUP-a na Kijevu ... gazili je ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To je potpuno druga činjenica  da li vam je poznato da je Martić sa pripadnicima milicije ušao u Kijevo tek pošto su iz njega pobegli ovi tzv hrvatski policajci,  bilo ih je 800 tamo u tom malom mestu.

ODGOVOR:

            ... ušao u Kijevo meni nije poznato, poznato mi je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da li vam je poznato, pošto ste sad opisali kako su tenkovima i artiljerijom zauzeli Kijevo i tako dalje, da u toj akciji deblokade puta niko nije stradao. Je li vam to poznato.

ODGOVOR:

            Poznato mi je da su bili ... dvojica sahranjeni pripadnika hrvatske narodne garde ispod Đurđevića ulaza ... neko mi je reko da su tamo bili svi .. ali neko je reko da je tamo neko sahranjen.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači neko rekao da su jedan ili dvojica sahranjeni. Ja imam podatak da niko nije stradao u deblokadi Kijeva i da je zarobljeno njih 60 i da su odmah posle toga pušteni, jer cilj nije bio niko ni da se zarobljava, ni ubija, nego da se deblokira put. Da li vam je to poznato ili nije.

ODGOVOR:

            Ja sam rekao ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To što vi znate vi obično govorite kasnije sam čuo, neko mi je rekao i tako dalje.

ODGOVOR:

            Toga dana bio sam u Beogradu, nisam bio prisutan u Kninu i tom području. Znači tek sam bio sledećeg dana.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi suviše govorite o tome kako ste stalno nešto bili kod mene u Beogradu, a videli smo kad je došlo do konfrontacije u vezi sa Vensovim planom, još znači u jesen 91. godine, da ste me sledeći put videli 93 godine u nekoj velikoj delegaciji pa 94. godine, pa 95. godine, ni jednom godišnje, a stalno ste nekako bili u Beogradu 91 kod mene.

ODGOVOR:

            Pa negde od oktobra meseca 90. godine, do kraja decembra meseca 91. negde oko 25 puta sam vas lično sreo u Beogradu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, gospodine Babiću, to su vaše tvrdnje. Dakle, nije vam poznato da niko nije stradao u Kijevu, nije vam poznato da su tih 60 koji  bili zarobljeni i odmah pušteni, ništa o tome ne znate, je li tako.

ODGOVOR:

            Rekao sam šta znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Je li ovo tačno što ja kažem ili ne.

ODGOVOR:

            Znam da je bilo zarobljenih.

MEJ:

            On ne zna, rekao vam je to, idemo dalje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja mislim da on to jako dobro zna, gospodine Mej, nego jednostavno neće da kaže ništa što odgovara srpskoj strani. A dobro, izneli ste da idemo brže dakle, izneli ste i niz neistina oko Drniša. Da li je tačno da je Drniš opština sa većinskim hvatskim  i to negde 80 posto. Je li tako.

ODGOVOR:

            Tako je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da je HDZ pobedila na izborima a po uspostavljanju vlasti sprovodi mere zastrašivanja terora izazivanja incidenata sa srpskim stanovništvom i JNA. Je li to tačno ili nije.

ODGOVOR:

            HDZ je pobedila u opštini Drniš april-maj ... godine govorio sam o događajima u .. policije u Drnišu u avgust mesecu 90 godine kada je ... tamo izdao naredbu grupi policajaca ... da idu da razoružaju barikadu na ... i da idu ... kada su policajci to odbili ... i razišrli se. Govorio sam o tome da je sa nekoliko mesnih zajednica sa područja opštine Drniš ... opštini Knin.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da li je tačno da po  formiranju  zbora narodne garde otpočinje blokada kasarne i skladišta na teritoriji Drniša i Šibenika.

ODGOVOR:

            Ne znam kako ste rekli 13 brigada Zbora narodne garde. Znam da su jedinice zbora narodne garde bile u Drnišu i Šibeniku. Ne znam detalje ... kasarni oko Drniša ... a znam za blokadu u Šibeniku o tome je govorio general Vuković i o svojoj nameri da ide da deblokira Šibenik preko Drniša.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, znate li ili ne znate za blokade kasarni, za upade, blokiranja sela Žitnić, skladište Trobunje sa komandirom ... Promina i tako dalje, upad na skladište,  ne znate ništa o toj blokadi kasarni, upadanja u vojne objekte.

ODGOVOR:

            Znam generalno da je bila blokada kasarni JNA znači, svuda tamo gde su hrvatska policija snage i građani mogli da je blokiraju oni su toučinili. Znači reko sam oko Drniša je bilo magacina znači detalje oko tih blokada oko Drniša ne znam. Znam da je bila blokada garnizona Šibenik tačno gde se on to nalazi i kakva je to vrsta blokade ne znam. Znam uglavnom da je ... Vuković tražio jednom od mene da li neko ima plan grada Drniša da bi on išao, pardon Šibenika da bi išo da deblokira garnizon u Šibeniku i reko je usput da mu Drniš smeta kao čir na ženskom polnom organu. Međutim, ja nisam imao mapu Šibenika, nisam je našao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, vi niste ni bili zainteresovani za događaje tada. Iz celog vašeg svedočenja vi ste nekakav pasivni posmatrač. No, recite mi.

ODGOVOR:

            Kad je javio da postoje ... neke grupe ... koje ih uznemiravaju otišao sam tamo video sam nije bilo pucanja bilo je samo uznemirenje među ljudi onda je došao oklopni ... tamo je bio oklopni voz ... tu je bilo nekih nereda ... kasnije sam došao sad ne znam sledeći ili neki dan iza na ... i tamo je već dejstvovao general Đukić video sam došao sam do njegovog komandnog vozila ... naređivao je artiljeriji .... to sam video.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, s obzirom na to da je JNA činila tampon zonu između sela Luk i Miočić, je li tačno da je sprečila sukobe upravo u selu  početkom avgusta 91 godine.

ODGOVOR:

            U avgustu ne znam tačno, znam da je bila raspoređena ispred Miočića i ... odnosno to je linija sela koja su se pripojila opštini Knin a ... znači otprilike između srpskih i ... a sredinom septembra je bio događaj kako sam malopre opisao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li se sećate koliko su bile blokirane te grupe i to vrlo male grupe JNA, na primer, taj centar na Promeni je bio u potpunoj blokadi i transportni helikopter koji je trebalo da mu donese neophodnu potrebe hranu i tako dalje oboren od strane ovih paravojnih formacija, poginuo je pilot major Brkić, sećate li se toga.

ODGOVOR:

            Pretpostavljam da je bilo blokada,  a detalje ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da se onda pristupilo pregovorima potpisan je sporazum o prekidu vatre i organizovano izvlačenje jedinica iz Splita, Šibenika i Sinja jedinica JNA.

ODGOVOR:

            ... nekoliko puta ... u avgustu mesecu ... i prema Drnišu ovim selima ... do sela ..  a krajem septembra pukovnik Đukić je zauzeo ...  na taj način ... potpisan je sporazum o deblokadi ... nakon deblokade  ... počeo da se izvlači garnizon iz Sinja, zatim iz Zadra pa onda iz Šibenika to je izvlačenje trajalo mesecima negde do kraja 91 godine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, vojska interveniše samo na dve stvari deblokira svoje kasarne izvlači svoje pripadnike i služi kao tampon zona da ne bi došlo do sukoba između zbora narodne garde i srpskih snaga na tom području. Da li je to valjda čisto i jasno.

ODGOVOR:

            .... SAO Krajine, međutim, razmešta se i po području koje nije ... kao što je grad Drniš i Miljevci, Potravlje Maljkovo i još neka sela ... da pomenem i to.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Je li sporno da je u to vreme to bila teritorija SFRJ i da se vojska razmešta na teritoriji na kojoj legalno postoji i kakve veze ima to što kažete "nije teritorija SAO Krajine", pa ona je deblokirala svoje garnizone iz Zadra i Šibenika i tako dalje, koji nikad nisu bili teritorija SAO Krajine, ali je vojska tu bila 50 godina, ta ista vojska.

ODGOVOR:

            Ja sam govorio da je vojska ... deblokadu tih kasarni i povukla se ... po teritoriji SAO Krajine ali i po delu teritorije koji nije bio SAO Krajina. Znači i područje koje nije bilo SAO Krajina. SAO Krajina je donela odluku da se otcepi od Hrvatske i da ostane u Jugoslaviji konstituisala se kao federalna teritorija SFRJ. Znači po našem tadašnjem svatanju i uverenju SAO Krajina je bila teritorija SFRJ međutim, delovi koje sam pominjao na kojima je dejstvovala JNA nisu bili teritorija SAO Krajine, a što se tiče oktobra meseca ... i kasnije poznato je da je od 8. oktobra Hrvatska objavila da je istekao moratorijum na ... stupanje u nezavisnosti od toga je objavila da je nezavisna država. Prema tome ja nisam ovde da presuđujem ... ja samo govorim o činjenicama.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, upravo o činjenicama i u toj  celoj operaciji izvlačenja vojske iz blokiranih objekata, izvlačenja opreme, da li se sećate napada na vojne i železničke transporte na prugama Zagreb Beograd, Karlovac Banja Luka, da li se sećate kad je zaustavljena čitava vojna kompozicija, koju su napali pripadnici zbora narodne garde. Znači, vojska se izvlačila iz deblokiranih područja. Sećate li se toga šta je sve pratilo tu deblokadu i na koji način se zaoštravao taj odnos prema JNA.

ODGOVOR:

            Ja sam o tome već govorio znači na početku i načinu deblokade ... spominjao sam da sam čuo i za blokadu u Varaždinu, Bjelovaru i pominjao sam ovaj slučaj ... voza kojom je vojna oprema iz Zagreba se povlačila odnosno taj voz je blokiran. To sam već rekao. To sam čuo, a lično sam video povlačenje oficira i porodica njihovih sa područja 5 vojne oblasti iz Zagreba, video sam to su bile kolone oficira ... čekali su svoj red na ukrcaj na transportne avione da se evakuišu odatle.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A sećate li se tada pisma zamenika saveznog sekretara za narodnu odbranu,  admirala Staneta Broveta, koji je bio Slovenac, dakle 31. avgusta 91. godine, koji je uputio predsedniku vlade Hrvatske Franji Gregoriču i govorio o tim napadima i o nečuvenoj pljački koja se vrši nad imovinom JNA od strane pripadnika oružane formacije zbora narodne garde i drugih. Da li se sećate toga i to je javno bilo.

ODGOVOR:

            Ne sećam, ali znam za napade na i oficirske stanove i zauzimanje stanova, izbacivanje porodica oficira o tim događajima se znalo pričalo se.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da su  u svim oružanim sukobima oružanih sastava Krajine sa snagama zbora narodne garde i MUP-a jedinice JNA,  sve dok i same nisu postale objekt napada, imale samo ulogu razdvajanja sukobljenih strana. Je li tako ili nije.

ODGOVOR:

            Jedinice JNA su se raspoređivale prema mom saznanju još od meseca marta o javnom deklarisanom razlogu razdvajanja sukobljenih strana, sukobljene strane ... u to vreme bile .... i hrvatska policija kasnije zbor narodne garde.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A, dobro, da li se sećate zvaničnog saopštenja Saveznog sekretrijata za narodnu odbranu 28. jula 91 godine, u kome piše "sa svim slučajevima - ja to citiram - u kojima su jedinice JNA bile prinuđene da uzvrate vatrom posle napada MUP-a i Zbora narodne garde hrvatska javnost je upoznata. Postoje neoborivi dokazi o tome da jedinice JNA nisu ni u jednom slučaju prve otvorile vatru i da su pripadnici armije članovi njihovih porodica i borbeni sastavi neprekidno izloženi grubim provokacijama, uvredama, maltretiranjima i konačno i oružanim napadima". Da li se sećate.

ODGOVOR:

            Ja sam govorio o svojim saznanjima na koji način je dolazilo do eskalacije oružanog sukoba znači međusobno prepucavanje sa strane najčešće je to bilo prepucavanje sa strane Krajine odnosno policije i DB prema hrvatskoj policiji onda bi hrvatska policija uzvratila onda bi snage milicije Krajine ... napadale minobacačima hrvatsku stranu, hrvatska strana bi uzvraćala i u to bi se umešala JNA i otvarala artiljerijsku vatru tako je bilo znači ... avgusta meseca 91 godine, pre toga.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Je li to znači da ovo nije tačno da ovo što kaže "neoborivi dokazi o tome da jedinice JNA ni u jednom slučaju nisu prve otvarale vatru već isključivo da zaštite kad su već bile napadnute". Je li to kažete da je laž.

ODGOVOR:

            Govorim o onome što ja znam i rekao sam šta ja znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačan dalji citat iz tog istog saopštenja "od poznatih događaja u Splitu 6. maja pa do 25. jula -  kad su linčovali onog vojnika i napravili demonstracije protiv vojske - u Hrvatskoj je zabeleženo 126 slučajeva nasilnog delovanja prema licima i objektima JNA, 11 slučajeva otvaranja vatre i fizičkog ugrožavanja kasarni, 36 slučajeva nezakonitog postupanja" i tako dalje. Sve je navedeno javno pred licem cele jugoslovenske javnosti da li vi tvrdite da je sve to bila izmišljotina.

ODGOVOR:

            Ja kažem ... i o tome sam govorio pred ovim sudom da je nakon događaja od 2. maja posebno posle događaja u Borovu Selu došlo do velike eskalacije netrpeljivosti i mržnje da kažem hrvatskog i stanovništva i vojske i policije i vlade prema ulozi koju je JNA imala u tim sukobima. Ja sam pratio to javno mnjenje u Hrvatskoj  preko medija hrvatskih rekao sam da je danima bilo sahranjivanje policajaca žrtava iz Borova sela da su tu održavani masovne komemoracije, da su se održavali masovni protesti i događaji u Splitu  dalje su eskalirali u sukobima sa JNA cela javnost je videla i ... jedan građanin Splita skočio na oklopno vozilo JNA i ... glavu jednom mladom vojniku u tom vozilu. U tim događajima poginuo je jedan vojnik JNA u Splitu. Znači to je vreme kad je u Hrvatskoj trebao da se održi referendum o tome da se građani Hrvatske izjasne da li su za suverenu nezavisnu Hrvatsku ili ostajanje u Jugoslaviji. Moja procena je da su se tidogađaji i sve to uslovili da su se hrvatski građani većinom opredelili za nezavisnu odnosno suverenu i nezavisnu Hrvatsku državu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, je li proizilazi iz ovoga što vi tvrdite da su Krajišnici napali Hrvatsku, a ne da je novi šovinistički režim Hrvatske napao Srbe.

ODGOVOR:

            Ja sam govorio precizno svojim saznanjima kako je došlo do eskalacije. Prvo 90. godine do političkih sukoba.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dajte, molim vas, kraće. Ne mogu da slušam stalno govore o tome. Postavio sam sasvim precizno pitanje, dakle, Krajišnici su napali Hrvatsku, je li to ono što vi tvrdite.

ODGOVOR:

            Ja sam govorio kako su nastali sukobi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, molim vas, recite mi da li su vaši najbliži saradnici bili predsednik SO Donji Lapac ... predsednik SO Sergej Veselinović. Jesu oni bili najbliži vaši saradnici  ili među najbližim saradnicima. Je li tako.

ODGOVOR:

            To su bili moji drugovi politički istomišljenici do 29. maja 91 godine, a onda smo se politički razišli.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Napisali su vam rukom jedno pismo, a ja ću da vas pitam samo da mi odgovorite na nekoliko pitanja koja su vam ova dvojica  rukom napisali i potpisali. Kažu: "nadamo se da znaš da je SDS dobila nacionalni ... iz razloga što se očekivao politički sukob na nacionalnom srpsko-hrvatskom nivou u Hrvatskoj ne zato što je to želeo neko iz Srbije, već što je to svojim isključivim nacionalističkim programom iznudila već formirana HDZ".  Je li to tačno ili ne.

ODGOVOR:

            Ja sam rekao da je postojao politički sukob između SDS, HDZ i političkih predstavnika srpskog naroda i vlade Hrvatske 90 godine i kad ste se vi umešali u taj sukob ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            E pa oni dalje kažu upravo suprotno: "To što svedočiš  da je u ovome imao udela neko iz Srbije možemo se razumeti,  jer ti ne znaš zato što u tome nisi učestvovao kasnije si upao u formirani SDS i Saveza komunista Hrvatske". Je li tako ili nije.

ODGOVOR:

            ... kažu upao u SDS, ja sam upao u SDS 17. februara 90 godine na osnivačkoj skupštini tako što su me predložili za člana Glavnog odbora stranke nakon mog kratko održanog pozdravnog govora.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, oni kažu: "ali znaš da na stranačke mitinge koje smo održavali širom naše Krajine ... na ustašku avet koja se opet nadvila nad njegovom sudbinom, niko nije želeo niti uticao iz Srbije, a ti o tome ćutiš".  Je li tako ili nije.

ODGOVOR:

            Ja sam govorio o mitinzima, događajima iz 90 godine, dosta precizno na ovom sudu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kaže a mi potpisanici...

KVON:

            Gospodine Miloševiću, da li ste nam dali datum tog pisma?

ROBINSON:

            Koji je datum tog pisma?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja sam ga dobio, slušajući ga oni odgovaraju, to su mu najbliži saradnici, sada gospodine Robinson. Sada sam ga dobio faksom, nikada nije bilo toliko, ja ima i čitavu gomilu pisama Krajišnika u vezi sa svedočenjem ovog ovde vašeg svedoka koji možete da zakitite...

ROBINSON:

            Treba da vam kažem, da će vaša pozicija, vaša odbrana biti ojačana ukoliko te ljude budete mogli da pozovete kao svedoke.Težina koju sudsko veće može da prida ovakvoj vrsti dokaza je ograničena. Međutim, vaša odbrana će biti značajno ojačana ukoliko te ljude kada dođe  red  pozovete kao svedoke.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Robinson, svakako da su ovi ljudi koji pišu pisma i potpisuju se spremni i da svedoče jer je ovo jedna do sada ovako najamaterskiji izvedena montaža, ali evo piše...

MEJ:

            Ne. Nećete ovde da dajete takve jeftine komentare. Setite se da ste u sudu i nastavite sa pitanjima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kažu: "divili smo ti se i mi potpisani, i  bogami zavideli na tvojoj retoriskoj sposobnosti da objasniš narodu nadolazeću opasnost od ustaške fašističke vlasti". Jesu li vam se divili na tome.

MEJ:

            To je opet komentar pri čemu nije relevantan.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            "Zar se ne sećaš da je oficijalna vlast Srbije tada preko krajiških generala održavala nama političku suprostavljenu stranu na prostoru Krajine SDP, te zbog toga SDS nije na kasnijim izborima nije osvojila vlast u svim srpskim opštinama. Pa kako je onda zavera i koordinacija i ideja o ostvarivanju nekog srpskog programa". To su njihove reči.

SVEDOK:

            Šta je pitanje ovde?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa evo oni postavljaju pitanje. Je li tačno da se sećate da je oficijalna vlast tada podržavala Račanovu, to je u stvari  bio Savez komunista Hrvatske, pa kasnije SDP, na tim izborima.

SVEDOK:

            ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas oni vas na to podsećaju. Oni pišu to.

SVEDOK:

            Vi uopšte niste podržavali Račana, to se vrlo dobro sećam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Ja ništa ne tvrdim.

SVEDOK:

            A što se tiče grupe penzionisanih generala ličkih, o tome sam čuo da su čak ...za vreme predizborne kampanje 90. godine, da su se vozali helikopterima i podržavali levu tzv. opciju kako su oni to nazivali SKH, Savez komunista Hrvatske, odnosno tu Račanovu stranku kako vi kažete.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, a oni kažu ovde: "naravno nismo dali Tuđmanu da nam namiče omču oko vrata, radili smo preko organa Zajednice opština, čiji si ti bio predsednik, na formiranju Srpskog nacionalnog veća,  radi održavanja srpskog  naroda. Znaš ti dobro da niko iz Srbije ni u tome nije učestvovao". Eto, to vam pišu.

SVEDOK:

            Ja sam ovde vrlo precizno govorio o svim događajima. Vas sam pomenuo prvi put oko  odlaska u Kupare i prvi put razgovor sa vama, znači 11. avgusta 90. godine. Ja sam rekao da na osnivačkom skupu SDS ne sećam se, bilo je ljudi iz Srbije i ....glavni gosti ispred Demokratske stranke ali ne sećam se ostalih. Ne znam šta je sad pitanje tu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kažu  "to je bila samo naša politička bitka sa nacionalističkom hrvatskoj vlasti, naš otpor na obespravljivanju srpskog naroda skoro svakodnevnim ukidanjem njegovih ustavnih prava".

SVEDOK:

            Pa naša politička bitka je bila uz garancije vaše daće i JNA zaštititi našu političku borbu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa kažu vam i je li tačno ovo: nismo mi sami javno prozreli njihovu nameru da nas liše statusa konstutivnog naroda u Hrvatskoj te u vezi sa tim sami preduzeli političke mere da se kao takvi zaštitimo.

SVEDOK:

            Ja sam o tome govorio u političkom sporu i našim nastojanjima i političkoj borbi da se ....socijalističke Republike Hrvatske gde su ta prava umanjivana i da smo bili protiv donošenja novog Ustava Republike Hrvatske gde se ...srpskom narodu ne bi priznalo....konstitutivnom narodu i govorio sam o tome da smo se energično zalagali da se ....srpska prava definišu ...protiv čega se posebno protivio ...gde se jako ljutio na tu reč Županija.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, on se ljutio na mene, ja vas ne pitam o tome nego pošto ste tada bili najbliži saradnici, pitam vas je li ovo tačno što oni pišu, njih dvojica. Kaže: "ne verujem da si zaboravio noći koje smo tada proveli u kninskom centru za obaveštavanje, naše hrabro  jurenje prema svakoj barikadi koja bi bila ugrožena, svojim prisustvom si hrabrio naše komšije, naše seljane, naše Krajišnike "koji su ti bezrezervno verovali, da li si tada  video nekog  iz Srbije.

SVEDOK:

            Što se tiče barikada, rekao sam kako su one nastale, a i funkcija im je bila, znači, u obezbeđivanju i provođenju referenduma.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, jel bio neko iz Srbije tu.

SVEDOK:

            Na barikadama?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, da, jel vam neko iz Srbije  stao na barikade.

SVEDOK:

            Vas nisam video na barikadama.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Mene niste videli. Jeste li videli nekog iz Srbije. Oni kažu "da li  si video tada nekog iz Srbije".

SVEDOK:

            Nisam ni pominjao to...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Iz vašeg svedočenja da su nekog iz Srbije...

SVEDOK:

            Dozvolite da završim. Sem što sam video Jovicu Stanišića sa Milanom Martićem u avgustu mesecu 90. godine, predstavio ga je Martić kao čoveka iz MUP-a Srbije. To sam video, o tome sam govorio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa jel nemaju pravo, neko iz MUP-a Srbije i neko iz MUP-a Krajine, sticajem okolnosti ministar unutrašnjih poslova, prijatelji da budu i da sarađuju. Jel to nešto sumnjivo i nedopustivo.

SVEDOK:

            U to vreme Martić i jedan inspektor, nije bio ministar.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A kako komentarišete ovaj pasus iz njihovog pisma: "Savez za odbranu, koji optužuješ kao paralelnu vlast i strano telo, sam si formirao kao prelazno telo do formiranja teritorijalne odbrane". Je li to tačno ili nije?

SVEDOK:

            Nije tačno. Savet narodnog otpora formiran je, odnosno pardon, tzv. Štab, ja sam čuo da se zove samo Štab, moje ime nije bilo, formiran je u selu Pađane 18. pardon dan pre 16. dozvolićete mi samo trenutak, 18. avgusta 91. godine na inicijativu Marka Dobrijevića, Branka Perića, Zelenbabe, Opačića, Martića

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa dobro ne objašnjavajte, oni vam kažu da ste vi formirali, molim vas

SVEDOK:

            Ja sam bio na početku sastanka ali onda sam otišao sa Veljkom Popovićem, predsednikom Izvršnog veća opštine Knin. Na sastanak sa Antom Bujasom, načelnikom, šefom policije iz Šibenika u čijoj nadležnosti je bila policijska stanica u Kninu i da je taj sastanak trajao na Pađanima ja sam bio sa ...u Kninu. Na tom sastanku Bujas je tražio da se usaglasimo sa njegovim predlogom da u Knin dođe još 30 policajaca hrvatske nacionalnosti, da bi popravili nacionalni prosek. Na tom sastanku je bio ministar, ... ne znam tačno kako je završio, odnosno štab je formiran ...i tražio je eto kaže, ajde hoćeš ti da nam kažeš šta će ko da bude. I ja sam se šalio....načelnik, evo Jovo može da bude za politički rad, on je ...Dušan Zelenbaba može da bude za stanitet, on zna sigurno te poslove. Završio je SOŠ. Zelenbaba kaže, pa ja nisam bio ni u vojsci i onda smo se tome smejali. I to je bilopomalo neozbiljan, u stvari trebalo je da bude kao neka grupa koja bi koordinirala barikade koje su bile. Međutim, posle nekoliko dana to se pretvorilo u vojni logor i to se meni nije ni malo dopalo, pogotovo što su se pozivali na moj autoritet. Da sam ja sad tu na neki način ...i da je to moj štab i ja sam tražio od pokojnog Jovana Raškovića da se na sednici Izvršnog odbora SDS taj štab rasformira i da se on odatle istera, da se to raspusti i to je tako učinjeno. Što se tiče tog štaba. Što se tiče Saveta narodnog otpora u tome nisam učestvovao, to je bilo ilegalna organizacija i ja sam govorio ljudima, dakle, zna.....pogotovo su smetali jako ....koja se čitala i što je sve stvari doprinosila neredima i ....stanju, haotičnom stanju. To je u stvari kako je rekao pokojni akademik Rašković trebalo da izazove vođenje vanrednog

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, preopširno dajete odgovore. Molim vas dajte mi odgovore kratko. Oni kažu "sam si formirao to telo" a vi ovde objašnjavate da nije tačno. Da ste bili na početku, pa napustili itd. Znači oni lažu.

SVEDOK:

            To su dva tela o kojima sam govorio. ...tzv. koji je formiran na sednici stranke u Pađanima, a drugo je bilo Savet narodnog otpora koga su oni ilegalno formirali i znači u čijem ja formiranju nisam učestvovao već sam insistirao da se on raspusti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A oni pišu ovde "zašto nas brukaš lažima o nekim našim svađama, disali smo svi kao jedan, svesni da se borimo za elementarno ljudsko pravo na život". Da li ste sa njima bili u nekom sukobu, da su oni bili neki ekstremisti,  a vi mirotvorac.

SVEDOK:

            Ja govorim kako je bilo....

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa jel to ono što u srcu i glavi vam je bilo jedno a na ustima drugo i da vam je stalno u srcu i glavi bilo da ostanete u Hrvatskoj.

SVEDOK:

            U srcu mi je bilo 90. godine da dobijemo autonomiju Hrvatske sa verom da će Hrvatska ostati u Jugoslaviji. Upravo ja sam tako razmišljao ali tako sam ja i govorio. Cepanje Jugoslavije osećam kao cepanje sopstvenog tela. Tako je od 90. godine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa dobro...

SVEDOK:

            .. šta je bilo posle toga. Ja sam detaljno opisivao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa dobro, s obzirom na to  da ste sada skinuli embargo sa ovih svedočenja, imaće mogućnost javnost da vidi kompletno svedočenje i one trake gde vi sa istražiteljima razgovarate, sa predstavnikom ove strane preko puta, pa će moći sami da vide kako to izgleda. Pitaju vas ovi vaši drugovi bliski "nije li uvreda, bivši prijatelju, za naš srpski narod Krajine smatrati ga političkim infatilnim, kako je s njima neko manipulisao, kako njega nije niko pokrenuo kolektivnom pamćenju jednoj generaciji o genocidnosti fašističko-ustaške države. Koji je izmanipulisao naše očeve, koji su preživeli progon ustaša 41. godine".

MEJ:

            Sve ovo zvuči kao politički komentar ili nešto u tom smislu. To uopšte ne pomaže vašem procesu. Dajte da krenemo dalje. Ako želite da svedoku citirate nešto iz sadržaja, neko pitanje to je u redu. Ali da dajete njihove komentare i politička mišljenja to apsolutno nije relevantno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro oni pišu dalje: "ljudi zaboga kakve to veze ima sa Srbijom"?

MEJ:

            Ne, ne, ja ću ovo zaustaviti. Ili imate neka prikladna pitanja ili je ovo unakrsno ispitivanje završeno. Ovo pitanje, u vezi sa ovim pismom postavili ste neka pitanja koja uopšte nisu dolična ili nisu relevantna.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, mi moramo da požurimo. Ja ću čak i da preskočim neka pitanja jer mislim da smo raščistili kako je išao napad na JNA, blokade kasarni, pa opšti napad itd. Dakle, da li se baš slažete da je armija po cenu nečuvenih ponižavanja i sopstvenih žrtava izbegavala da upotrebi bilo kakva drastična sredstva da se deblokira. To su stalno pregovarali, nastojali da se mirno reši. Čuli ste i traku razgovora između Kadijevića i Tuđamana

SVEDOK:

            JNA je po mom saznanju upotrebila najdrastičnija sredstva, odnosno najjača sredstva kojima je raspolagala, artiljerijom čak i avijacijom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Branila je avijacijom neke transporte koji su bili napadani, to je tačno, ali to što vi govorite je potpuna laž. Da li znate, kažete da su najdrastičnija sredstva, da li znate da su život i borba pripadnika JNA u blokiranim garnizonima u Hrvatskoj, od kojih su neki proveli preko dva i po meseca u uslovima blokade?

SVEDOK:

            Čuo sam da su njihovi uslovi bili strašni, a nešto sam čuo iz snimljenog razgovora generala Hadžića i Ratka Mladića, koji mi je Mladić pustio da čujem, povodom zauzimanja ......., upravo je Hadžić govorio o teškom položaju njegovih, Mladićevim drugovima u blokiranim garnizonima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, u tim garnizonima, evo na primer Varaždin, Đakovo, Slavonska Požega, Čakovec, ubrzo su se predali gotovo bez borbe. Bili su blokirani, neki su opet kao što je Bjelovar, Zagreb, Osijek, Šibenik, Karlovac, Gospić, dali snažan otpor. Borili se sve dok su mogli, odnosno dok nisu bili zablokirani.

SVEDOK:

            Znam da su Tuđmanove snage zauzele većinu garnizona u Hrvatskoj.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Je li vam poznato ime majora Tepića?

SVEDOK:

            Poznato mi je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jedino je Bjelovar uz velike žrtve nakon žestoke celodnevne borbe pao, a major Tepić herojski poginuo i poginuo je i komandant oklopno-mehanizovane brigade. Divljački napad na JNA u njihovom garnizonu, nikoga nisu ugrožavali, nikoga nisu napadali. Je li to činjenica ili nije?

SVEDOK:

            To je tačno i major Tepić je proglašen herojem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, da li vam je poznato da je paralelno sa ovim što se događalo već 90. i 91, išlo i etničko čišćenje kada je deo srpskog stanovništva koji je bio prinušen na iseljavanje krenuo ka Srbiji, da li znate da smo već onda imali 100.000 izbeglica iz Hrvatske?

SVEDOK:

            ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Evo 91. godine, već 91. godine, još je bila Jugoslavija.

SVEDOK:

            .... 91. godine    , posebno u leto..., za vreme oružanih sukoba u Istočnoj Slavoniji, bilo veliki broj izbeglica. Lično sam bio u selu Vajska na vojvođanskoj strani Dunava i svojim očima sam video da se veliki broj ljudi iselio, bili su smešteni u osnovnoj školi u selu Vajska i odatle su razmeštani po Srbiji.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Valjda ste bili predsednik vlade u ono vreme, valjda vam je poznato da je  100.000 Srba pobeglo iz Hrvatske pred terorom neviđenim, hapšenjima, maltretiranjima, tihim ubijanjima, odvođenjima ljudi kojima se trag posle toga nije znao.

SVEDOK:

            Veliki broj ljudi je napustio Zapadnu Slavoniju, to je prvi veliki egzodus kada se JNA povlačila iz Zapadne Slavonije, to je bio prvi veliki egzodus Srba u jesen 91. godine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro molim vas, a da li znate da je čak "Njujork Tajms" 93. godine, David Bajdner piše 93. godine u "Njujork Tajmsu" o 10.000 miniranih srpskih kuća i isterivanju Srba iz Hrvatske i to van područja Krajine gde konstatuje da je etnički najčistija država u Evropi na prostorima koje kongroliše. Tada nije kontrolisala prostore Krajine. Deset hiljada dinamitom dignutih kuća, Granić priznao 7.000. Znate li to?

SVEDOK:

            93. godine ja sam pripadao kontigentu od nekoliko stotina hiljada Srba koji je izbegao sa tog prostora.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            93. Ja kažem pisao 93. o deset dignutih u vazduh srpskih kuća van Krajine. 93. gospodine Babiću, ne 95, nemojte da mešate.

SVEDOK:

            Izvinjavam se.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znate li nešto o tome. On je pisao 93, a to se događalo sukcesivno. Sećate li se šta je urađeno u Zadru upravo u vreme o kome vi govorite. Šta je urađeno u drugim mestima, da su sa celim familijama ljudi dizani u vazduh.

SVEDOK:

            Poznata je priča o porodici Zec koja je ubijena u Zagrebu, srpskoj porodici Zec.

SLOBOAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vi svodite ovih 10.000 kuća dignutih dinamitom na porodicu Zec samo, što je tragičan događaj naravno? Ja govorim o 10.000 kuća, govorim o 91-oj godini, sti hiljada izbeglica iz Hrvatske.

SVEDOK:

            91. godine, do kraja 91. godine ja tačno ne znam, ali desetine hiljada izbeglica je već bilo sa područja najviše Zapadne Slavonije koje su dotle držale snage JNA, bilo je pre toga do područja opštine Slavonska Požega na koju su hrvatske vlasti iz Požege iselile i spalile kuće. To su sela sa zapadnog dela Slavonske Požege, to je bilo 91. godine takođe. Rekao sam 91. godine u letnjem mesecu veliki broj ljudi iz Istočne Slavonije je .......

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Da ne gubimo vreme na tome. Je li na "Njujork Tajms" uticala ta paralelna struktura o kojoj stalno govorite?

MEJ:

            On ne može na to da odgovori.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Čini li  vam se, gospodine Babiću, da nešto prežustro napadate, nekako previše napadno, rekao bih, paralelnu strukturu. Čini li vam se da se iz aviona vidi prazno mesto u tom mozaiku gde ćete da dovedete sad nekoga koga ste navodno napadali iz paralelne strukture da radi uverljivosti potvrđuje ovo što vi sad pričate? Zar vam se ne čini malo amaterski i diletantski cela ova montaža i režija?

SVEDOK:

            Ja govorim istinu, moja saznanja nisu ...., nije na parče.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Recite mi kako objašnjavate, na primer, da na trakama kojih ima bezbroj sa vašeg saslušavanja pred predstavnikom druge strane i istražiteljem, od prve trake koja bi trebalo da je početak snimanja,  čuju se objašnjenja kako ste u ranijim razgovorima više puta konstatovali tako i tako. Jeste li vi to vršili probe kao u pozorištu šta ćete da govorite pri snimanju, koliko ste sati proveli pre nego što ste počeli snimanje? Koliko ste sati proveli pre snimanja u razgovorima i pripremama za snimanje?

SVEDOK:

            U vezi moje izjave mogu da kažem da sam svoju izjavu dao kao proceduru, znači kad je već bilo uključeno audio vizuelno snimanje. Tada je počela moja izjava, pre toga imao sam dva susreta sa jednim od istraživačkog tima Tribunala. To su bili kontakti na pet, deset minuta kada sam tražio razgovore i radi zakazivanja razgovora. Samo to, a ne oko moje izjave. Znači nikakvih prethodnih niti razgovora, niti izjava, niti razgovaranja o tome šta ću ja govoriti ni sa kim, pa ni sa predstavnicima Tribunala nisam imao pre nego što je počeo intervju koji je sniman .....

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ali zar vam nije na primeru Kijeva, Drniša i suprotno ove šeme koju ste vi želeli da prikažete i pitala vas je dama koja vas je ispitivala u glavnom ispitivanju, kakva je bila šema pa onda objasnite, DB isprovocira, armija napadne, pobije Hrvate i protera Hrvate itd. Zar nisu svi ovi događaji, evo ga Kijevo, Drniš, svaki pojedinačno. Imate Obrovac, Kostajnicu, Plaški, Posavina, Okučani, Bruska, Škabrnja, Rupe, Nani, Slunj, Ogulin, Saborsko, Petrinja, Sisak, Korenica, Gospić, Dubica, svi su suprotni, o svakom postoje podaci, svi su suprotni toj vašoj šemi koju ste izmislili da podržite ovu montiranu tužbu.

SVEDOK:

            Ja govorim o svojim saznanjima i tome šta nam se dešavalo u to vreme.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Primećujte li da su vam saznanja onda bila jedna, a kasnije ste kao došli do nekih drugih saznanja.

SVEDOK:

            Ja sam uvek sticao saznanja iz izjava i informacija u to vreme i informacija o događajima neposredno posle toga, znači moja su saznanja višestruka.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, zar vam nije dovoljan .....

MEJ:

            Zaustaviću ovo, prekidam vas, gospodine Miloševiću, vreme je za pauzu. Dvadeset minuta. Molim ustanite.

 

POSLE PAUZE

 

MEJ:

            Izvolite sesti.

            Gospodine Miloševiću, upućena vam je molba od strane prevodilaca i vama i svedoku da usporite malo da bi sve to moglo biti prevedeno. Setite se onoga što sam rekao na početku. Ostavite kratku pauzu, par sekundi, između pitanja i odgovora.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro gospodine Mej, mada vidim da imam samo još jedan sat, ali trudiću se da vodim računa o prevodiocima.

            Nabrojao sam vam sva ova mesta i sva po podacima koja imam govore potpuno suprotno od vaše šeme. Odgovorite mi na pitanje imate li vi možda nekakva naknadna saznanja i o nizu drugih zločina koji su se desili, a koja sada vi ovde opovrgavate. Na primer, evo nekoliko ću samo nabrojati. 22. avgusta 1991. Zbor narodne garde i MUP Hrvatske protutnjali kroz srpska banijska sela Trnjane, Čakale, Kinjašku, Bezstrmu, Blinski put, Blinsku Gredu, Brđane, pucali na sve što se kreće, pobili nekoliko desetina ljudi. Da li znate to ili ne znate?

SVEDOK:

            Da kažem ono što ste vi rekli da je navodno moja šema, to je moje saznanje o načinu kako ste vi vodili rat, kako ste u taj rat uvlačili srpski narod u Krajini, kako ste u taj rat uvlačili JNA, kako ste ostvarivali svoj ... .. cilj. O tome ....

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja vas pitam konkretno pitanje, molim vas pustite sad te govore.

MEJ:

            Nemojte govoriti u isto vreme.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            To je konkretno pitanje.

SVEDOK:

            To je bio prvi deo vašeg pitanja. Drugo, ja se iz tog vremena sećam, rečeno mi je o pogibiji velikog broja ljudi u selu Kinjačka pored Siska, gde su hrvatske oružane snage pobile veliki broj Srba u selu Kinjačka.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, evo u Sisku, koji nije bio u sastavu Krajine, koji je bio pod hrvatskom vlašću, da li se sećate da je u leto i jesen 91. godine likvidirano  nekoliko desetina lica srpske nacionalnosti, gde neke desetine tela nisu pronađene još. Da su ljudi ubijani u kućama, na ulici, na radnim mestima, a najčešće odvođeni na unapred pripremljena mesta i tamo likvidirani. Evo Sisak na primer. Znate li nešto o tome?

SVEDOK:

            Ne znam tačne podatke koliko je ljudi ubijeno iz Siska, ali znam da je iz Siska izbegao veliki broj ljudi, od toga znam i četvoricu rukovodilaca Srpske demokratske stranke, koji su izbegli iz Siska na područje Banije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a da li je tačno da  su Pakračkoj Poljani su vršene masovne likvidacije Srba. U Marinom selu i Pakračkoj Poljani koje su počele 9. oktobra 1991. godine.

SVEDOK:

            Čuli smo za događaje u Pakračkoj Poljani i Marinom selu, da su tamo snage određenih oružanih formacija Hrvatske napravile zločine nad Srbima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li znate za ove mnogobrojne male logore smrti koji su tamo formirani? Ribarska koliba, Stara ciglana, u Pakračkoj Poljani?

SVEDOK:

            Čuo sam za Pakračku Poljanu i Marino selo..... ostale ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A znate li koliko je stotina Srba ubijeno?

SVEDOK:

            Čuo sam da je ubijen veliki broj Srba.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno da u Gospiću, vi takođe govorite potpuno pogrešno o događajima od 10. septembra 1991, da su izvršili grupisanje Zenge i MUP oko kasarni "NH Siniša Opsenica" i vojnih objekata Kanjiša, Podoštra, Objekat 3, isključili struju, vodu, telefon i počeli da ubijaju vojnike koji su bili van kasarne, a onda sa bolnice i crkve u krugu kasarne ubili kapetana Miodraga Ostojića, poručnika Duška Mazinjanina, šest vojnika teško ranili itd. Sećate li se toga?

SVEDOK:

            Sećam se dve stvari iz tog vremena. Neko od oficira je pričao da žene oficira pripadnici hrvatskih oružanih formacija vešaju za kuke. Tu sam informaciju imao u to vreme, ne znam tačno kada, to su pričali oficiri da se događa u Gospiću i znam, odnosno čuo sam da su bila ubistva Srba u Gospiću i sahranjivani oko Gospića, o tome se sad vodi istraga i suđenje u Hrvatskoj.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je poznato tada iz ove zgrade "Uglovnica", gde su upali pripadnici MUP-a i Zenga, tu su bili na primer Rodić Milan zvani "Ruka", Matija Martin zvani "Ifan", Pop Željko, Žigić Željko, ..... Miroslav, likvidirali nekoliko desetina, odveli i likvidirali nekoliko desetina ljudi srpske nacionalnosti?

SVEDOK:

            Izvinjavam se, gde ste rekli da je to bilo?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To je bilo u Gospiću.

SVEDOK:

            Konkretne detalje ne znam, ali znam, znači da je bilo tih događaja o tome sam već rekao šta sam čuo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li znate da je 25.12. upravo za dva dana iz Gospića i Karlobaga odvedeno 123 lica srpske nacionalnosti i likvidirano?

SVEDOK:

            Rekao sam, čuo sam iz tog vremena i kasnije da je veliki broj Srba proganjan i ubijen u Gospiću od strane hrvatskih snaga.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li se sećate događaja kada je patrolirajući ničijom zemljom pored sela Široke Kule, da su pripadnici TO i JNA našli ugljenisana tela petnaest muškaraca i devet žena?

SVEDOK:

            Rekli su mi, za to sam čuo. Ne znam  tačno znači ......

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da su u Karlovcu, koji vi pominjete potpuno pogrešno dajući tok događaja, 21. septembra zaustavili vozila i pobili vojnike, da li se sećate toga?

SVEDOK:

            Sećam se događaja na Koranskom mostu kada su hrvatske snage zaustavile jednu grupu rezervista sa područja Korduna koji su išli u kasarnu, to je logorište, ili jednu kasarnu kraj Karlovca i tu su ih pobili na mostu. Jedan se čovek spasao, skočio u reku i o tome je pisao i čitao sam njegove napise o tom događaju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pucali im prvo po nogama, pa klali, lomili kosti, otsecali uši, sve na tom mostu.

SVEDOK:

            Znači čitao sam da je taj čovek pisao da su ih .... da leže po zemlji i da su ih likvidirali jednog po jednog i da se on spasao tako što je skočio i pobegao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a da li se sećate događaja u mestu Paulin Dvor, Osijek. Meštani Paulin Dvora nisu ni uzeli oružje u ruke jer su dobili garancije od Hrvata iz susednih sela da im se ništa neće dogoditi. Međutim, kada su došle policijske snage u ta sela, sve su ih smestili u dve kuće i noću 11. i 12. decembra likvidirali sve koji su bili u kući broj 51 zatočeni, ujutru nije bilo ni mrtvih ni živih, samo krv po celoj zgradi. Da li se sećate toga?

SVEDOK:

            Sećam se tog događaja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dosad je pronađen samo leš Dare Vujanović, ostalima ni traga ni glasa ni danas nema.

MEJ:

            Svedok ne može svedočiti o tome.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Mej, ovi istražitelji ove druge strane su 2002. godine pronašli leševe osamnaest nestalih iz Paulina Dvora, na lokaciji zvanoj ...

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, moram vas zaustaviti. Vi ste postavili neka pitanja ovome svedoku, relevantno je sada samo ono o čemu on može svedočiti. Ako želite vi možete izvoditi svoje dokaze o tome, nema nikakvog smisla postavljati pitanja o tome ako on o tome ništa ne zna.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. S ozirom na to šta se dešavalo u Zapadnoj Slavoniji ili sa onim prvim velikim egzodusom Srba iz Zapadne Slavonije, kako možete da govorite to što govorite?

SVEDOK:

            Ne razumem pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kako možete da pravdate hrvatske vlasti kada znate za egzodus iz Zapadne Slavonije i sve ove zločine koje sam vam nabrojao, jeste li to nekim naknadnim saznanjima opet došli do uverenja da su Srbi nešto tu napali njih?

SVEDOK:

            Nikoga ne pravdam niti ikoga krivim, govorim o ovde o mojim saznanjima o tome. Na šta konkretno mislite?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Da li je tačno da desetine hiljada Srba na traktorima i konjskim zapregama je napustilo područje Daruvara, Grubiškog Polja, Podravske Slatine, manjeg dela Pakraca gde su inače predstavljali većinsko stanovništvo?

SVEDOK:

            Tačno. U onom trenutku kada se JNA počela povlačiti sa tih prostora ja sam slušao priču od tih ljudi da su se pronosili glasovi kako su oni tada zvali hrvatsku vojsku, ustaše kolju okolo, ne znam tačno šta se sve dešavalo okolo, ali sa JNA povukle su se i desetine hiljada Srba iz Zapadne Slavonije. Izbegle, pobegle ili se iselile, dakle ja znam ono što sam čuo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle nisu pod zločinima koji su vršeni. Da li znate, ja sam postavio pitanje vašem kolegi koji je zaštićen svedok i pitao sam ga znali da je etnički očišćeno 193 naselja, on mi je rekao da nije tačna cifra 193, nego preko 163. Tada je 52.320 Srba napustilo, a u konačnom izveštaju se spominje cifra od 70.000. Da li znate to?

SVEDOK:

            Ja govorim, znam da su desetine hiljada ljudi sa prostora Zapadne Slavonije izbegle na način o kojem sam govorio, znači kad se JNA povlačila. Ustvari ..... moje mišljenje sada koje je posledica takođe vaše politike prema Srbima i prema Hrvatima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a da li je tačno da u Noskaliku, 3. aprila 1992. godine hrvatska vojska je izvršila napad na ovo čisto srpsko selo i da danas ne postoje ni kuće ni ljudi, da je celo selo uništeno?

SVEDOK:

            Koje ste godine rekli?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            3. aprila 1992. godine, Noskalik danas ne postoji, nema ni kuća ni ljudi.

SVEDOK:

            Tačno je da je hrvatska vojska forsirala ..... u to vreme i najpre je zauzela selo Noskalik, jedino srpsko naselje na Miljevačkom platou i .... sada nema tamo stanovnika. Da li su ih tada isterali, pobili, ja tačno ne znam, ali u sledećoj akciji hrvatske vojske u daljem napredovanju na Miljevačkom platou juna 1992. godine poginulo je nekoliko desetina pripadnika TO Krajine na tom području, većinom sa prostora Dalmatinskog Kosova i Knina. To je bilo drugo napredovanje hrvatske vojske prema tzv. kasnije nazvanim "ružičastim zonama", odnosno teritorijama koje nisu bile pod zaštitom UN-a, po Vensovom planu koga ste vi prihvatili, nisu bile zaštićena područja od Ujedinjenih nacija.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, nećete valjda da osporite da se taj mučki napad upravo u tim "ružičastim zonama", koje su bile ipak zone u kojima se nije smelo da događa ništa što je vojni sukob, da se sve to desilo pred očima Unprofora.

SVEDOK:

            To nisu bila područja pod zaštitom jer vi niste hteli da se modifikuje Vensov plan da ta područja dođu pod zaštitu. Ta područja su kasnije nazvana tzv ružičasta područja nakon tih događaja, a nazvana su zato da bi se našao model znači između tadašnje vlade Krajine vas i hrvatske strane kako da se u tim područjima što pre uspostavi hrvatska vlast.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da su tada bacali u jame pobijene Srbe pa preko njih nekakvo glomazno smeće da bi zatrpali tragove zločina.

ODGOVOR:

            Bilo je veliki broj otkrivenih žrtava tog sukoba napada ... znači hrvatske vojske i rezervista teritorijalne odbrane odnosno srpske vojske RS Krajine ... jedan broj tela čini mi se nije pronađen odmah.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi iskrivljujete i događaje  22. januara 93. godine, kad je hrvatska vojska napala RSK na jugu iz Zadra u pravcu Benkovca i Obrovca, a i Sinju prema ...

ODGOVOR:

            Šta pričate, gospodine, kako iskrivljujem, recite mi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Je li tačno da je tada 22. januara hrvatska vojska napala RSK sa juga iz pravca Zadra, a u pravcu Benkovca Obrovca pa i Sinja prema ... Je li tačno?

ODGOVOR:

            Bila su dva napada hrvatske vojske ... ona su usledila jedan za drugim. Znači prvi napad je bio u području Masleničkog mosta ... znači uz jadransku magistralu i tada su hrvatske snage zauzele deo teritorija koji je bio tzv područje pod zaštitom UN međutim, koje nije bilo demilitarizovano ... u stvari povod za taj napad jeste bio što nisu realizovani sporazumi oko otvaranja tzv plavih puteva koje je tadašnja vlada Krajine vodila sa hrvatskom stranom uz vašu podršku. Zašto to niste realizovali ono što ste se dogovorili ja ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Mislite  zašto vi niste realizovali.

SVEDOK:

            Vi ste, vi ste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno  suprotno, da su tek onda budući napadnuti tu gde su bili štićeni od strane Unprofora, krajišnici iz skladišta uzeli teško naoružanje da bi mogli da se zaštite od napada kad ih nije zaštitio UNPROFOR. Je li tačno.

ODGOVOR:

            Gospodine Miloševiću, tačno je da niste ispoštovali plan koji ste potpisali. Znači nije izvršena potpuna demilitarizacija nije stvorena mešovita policija, nisu se vratili raseljeni Hrvati. To je tačno. I tačno je da je hrvatska vojska napala na ta područja tog datuma koje ste rekli.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vrlo dobro, a recite mi za Medački džep jugoistočno od Gospića, je li to bio jedan mučki napad, 18 meseci zaštite UN da ljudi nisu očekivali nakakva napad bili su 18 meseci pod zaštitom .... Čitluk.

ODGOVOR:

            Činjenica je da je u tom prostoru hrvatska vojska ... počinila masovni zločin nad srpskim civilnim stanovništvom  da je u tom području poginuo veliki broj pripadnika srpske vojske RSK, a taj prostor je takođe bio znači, taj se događaj desio u uslovima otvorenih neprijateljstava 93 godine, između srpske vojske Krajine i hrvatske vojske. Taj prostor je bio zona pod zaštitom UN ali činjenica je da i taj prostor nije bio demilitarizovan da ga vi niste ... Vensovog plana koga ste nametnuli Krajini i činjenica je da je tu postojao oružani sukob između hrvatske vojske, ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa zar nije upravo suprotno, da su građani verovali u zaštitu UNPROFOR-a da ih je napad iznenadio i da je tu došlo do neviđenih zločina, gospodine Babiću.

ODGOVOR:

            Gospodine Miloševiću, vama ne može biti više žao ljudi koji su poginuli tamo od mene. Ja više žalim za tim ljudima nego vi, ali činjenica je da je u to vreme postojalo stanje oružanog sukoba između srpske vojske Krajine i hrvatske vojske, vi ste rekli da je od januara nastao taj sukob 93 godine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li se sećate pismenog izveštaja generala Žana ... koji je bio komandant tada UNPROFOR-a od 19.9.93 godine, po obilasku sela izjavio, piše u izveštaju, citiram izveštaj: "nisam našao znakove života ni ljudi ni životinja u nekoliko sela kroz koja smo prošli. Razaranje je potpuno sistematsko i namerno". Da li se sećate tog njegovog izveštaja.

ODGOVOR:

            Gospodine Miloševiću, to je sasvim tačno i odgovara istoj slici koju su napravile oružane formacije JNA i druge pod njenom komandom kojima ste vi komandovali 91 godine na određenim područjima Hrvatske.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja vas pitam za ovo, a to vaše  ponavljanje stalno ovih optužbi nije odgovor na moje pitanje. Ja vas pitam, a vi odgovorite na moje pitanje.

ODGOVOR:

            Ja vam kažem da je način na koji je Franjo Tuđman vodio rat 93. godine i 95 godine protiv srpskog naroda u Krajini isti onakav kakav ste vi vodili preko JNA protiv Hrvatske i hrvatskog naroda 91. godine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Je li moguće da ove zločine koje su napravili na svim ovim operacijama. Evo, na primer, taj "Bljesak" , "Oluja" i sve to da je to armija radila, ja da sam to radio 90. i 91. godine protiv Hrvata. Ko je su to hrvatske teritorije ispražnjene od Hrvata pobijeni Hrvati, i tako dalje, sve što to govorite o nekakvom delovanju JNA protiv Hrvata na hrvatskim teritorijama. Koje su to teritorije.

ODGOVOR:

            91. godine, vrlo sam precizno govorio šta su oružane formacije i druge po njenom komandom i pod vašom vrhovnom komandom učinile 91 godine, ... sela i ... Drniš, spominjo sam područje ... Benkovca ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znate li da je JNA upravo...

ODGOVOR:

            Dozvolite da završim.... Kostajnice, oko ... znači pominjao sam pred ovim sudom sva ta područja koja su razorena pod vašom vrhovnom komandom 91 godine, 95 godine u akcijama Bljesak u Zapadnoj Slavoniji ... i akcijama Oluja ... SAO Krajine oružane formacije Hrvatske su to isto napravile.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, vi upoređujete deblokiranje puta u Kijevu u kome niko nije poginuo, deblokiranje puta jer niste mogli da se povezujete ... imali smo ovde svedoka koji je učestvovao u toj operaciji.

MEJ:

            Pitanje nije na mestu, ponovo je reč samo o iznošenju vaše teze. To nije pitanje na mestu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Isto što i ove operacije "Bljesak" i "Oluja" i isterivanje 250 hiljada Srba iz Krajine.

MEJ:

            Ne, to je upravo ono što sam hteo reći, pređite na sledeće pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, je li tačno da je u pregovorima Mikelića otvoren auto-put, da ste ga vi zatvorili, a hrvatske snage iskoristile kao izgovor da nasilno tenkovima otvore auto put.

ODGOVOR:

            Auto-put je zatvorio Milan Martić.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači Martić je to uradio a ne vi.

ODGOVOR:

            Ja sam u to vreme bio ministar spoljnih poslova.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi se ne sećate da je Rezolucijom 994 od 17. maja 95. godine Savet bezbednosti zahtevao od Hrvatske da se povuče iz zone pod zaštitom UN da je dotle bilo došlo doduše bez ikakvih sankcija prema Hrvatskoj, naravno, ali da su čak to oni morali da traže. Da li se toga sećate.

ODGOVOR:

            .. sećam ja sam rekao .. UN civilnih predstavnika UN o tome razgovarao u to vreme. Međutim, Hrvatska je zadržala kontrolu na tim prostorom Okučana koje je zauzela u operaciji "Bljesak".

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A recite mi, molim vas, koliko je ljudi poginulo u operacijama "Bljesak" i "Oluja" i koliko je isterano.

ODGOVOR:

            Ne znam tačno,  nekoliko desetina, brojke ne znam precizno u operaciji "Oluja" ... po mojim saznanjima i procenama između 200 i 240 hiljada Srba operacija "Oluja".

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, onda da se ne bavimo dalje pošto vi očigledno imate svoj prilaz ovim stvarima. Samo da se vratimo sad pošto je otvoreno, znači možemo, da ste posle operacije "Oluja" bili kod mene, na nekom razgovoru koji ste rekli da je trajao par minuta, da ste pre toga bili kod Mirka Marjanovića i kako sam vam ja rekao da ćemo izbeglice da pošaljemo na Kosovo.

ODGOVOR:

            Rekli ste da ćete smestiti 100 hiljada na Kosovu, a da veliki broj, znači ostatak može i u Republiku Srpsku, a na moje pitanje da li možemo ići u Istočnu Slavoniju rekli ste: ne za sada.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To nije istina, ali da vas pitam o činjenicama. Da li je vama poznato da je u Srbiji posle operacije "Oluja", a s obzirom na ono što se dešavalo i u Republici Srpskoj i na prostorim Bosne i Hercegovine, bilo milion izbeglica.

ODGOVOR:

            Prema mojim saznanjima i procenama bilo je oko 800 hiljada ... izbeglica da je bilo nakon događaja rata na Kosovu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kakav rat na Kosovu zaboga miloga, govorim vam posle "Oluje" 95.  godine.

ODGOVOR:

            Onda između 600 i 800 hiljada.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da li je vama, bilo je milion izbeglica tada u Srbiji, da li je vama poznato da je ukupno na Kosovu bilo ukupno po svim osnovama svega 10 hiljada izbeglica.

ODGOVOR:

            Znam sasvim pouzdano da je bilo manje od 100 hiljada, jer nije bilo ni mogućnosti da se smesti toliko broj ljudi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Naravno da nije bilo mogućnosti niko da se smesti više, ali daleko ... jer jedan odsto izbeglica koji su postojali u Srbiji bilo je na Kosovu koje predstavlja 10 odsto teritorije Srbije. Prema tome, 10 puta ispod proseka bilo je izbeglica na Kosovu. Jesu li vama ti podaci poznati.

ODGOVOR:

            U tom smislu bilo je i moje čuđenje na vaš stav da će na Kosovu biti smešteno 100 hiljada ljudi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Čekajte, molim vas, da vas pitam jeste bili pre toga kod Marjanovića.

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Je li vam Marjanović rekao da ćemo primiti sve izbeglice.

ODGOVOR:

            Rekao je sledeće...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Je li vam rekao...

ODGOVOR:

            Dozvolite da govorim, molim vas. Rekao je sledeće:  Da će primiti sve oni koji dođu u Srbiju. Prvo da kod rodbine mogu da se smeste samo oni koji su u prvom rodbinskom odnosu znači, brat, sestra ... biće pod pratnjom policije odnosno pod kontrolom Štaba koga ste formirala ... Jovica Stanišić, Badža, ministar saobraćaja i još jednog čoveka ne mogu da se setim, da će biti svi razmešteni po Srbiji onako kako je to vaš plan. To mi je on rekao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Je li vam pomenuo da će  da idu na Kosovo.

ODGOVOR:

            Nije mi rekao gde će biti smešteni nego na koji će način ljudi biti smešteni.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je logično da kad dolazi 250 hiljada ljudi da se formira Štab da se razmeste širom Srbije, da ne mogu svi da stanu u Beograd. Je li to nije logično.

ODGOVOR:

            Što se Beograda tiče, moje je saznanje da ste zabranjivali da ljudi skreću sa auto puta u Beograd.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ogroman broj izbeglica je bio u Beogradu.

ODGOVOR:

            Saznanje da su ljudi mogli doći u Beograd ... Marjanović reko znači kod rodbine i drugi ako bi pobegli iz kolona ili bi se iskrali i znači bez saglasnosti policije mogli da se.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa zar nije logično da vlada, odnosno njen Štab za izbeglice, usmerava da ravnomerno rasporedi izbeglice na teritoriji Srbije, nije Srbija tako ogromna da može da primi sve u glavni grad.

ODGOVOR:

            Po mom saznanju iz tog vremena niste dali da se izbeglice smeštaju u Beograd.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Već ih je bilo dovoljno u Beogradu i šta s tim, .... ovde da je policija pratila kolone, pa znate li vi...

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, ja ću ovu raspravu privesti kraju. On je svoj odgovor dao rekao je šta zna o tome. Vi možete izvesti dokaze o tome ako želite on ne može ništa više da kaže o ovome.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste ovde objašnjavali da sam ja hteo da smeštam izbeglice na Kosovu po nekakvom tajnom planu koji sam imao. Evo sad ću da vam pokažem "Službeni list" Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, znači ne Srbije, Jugoslavije, koji nosi datum 9.2.1990, znači vreme kad je Jugoslavija bila celovita, kad je predsednik Predsedništva bio Janez Drnovšek, kad je Savezna Skupština imala Veće republika i Savezno veće i kad je to Savezno veće Jugoslavije, znači još 90. godine, donelo zaključke objavljene u "Službenom listu Jugoslavije", u kojima govori o Kosovu da su uneli nemir i nesigurnost  kod svih građana, naročito Srba i Crnogoraca, povećano njihovo iseljavanje sa Kosova da se preduzmu mere radi njihove lične i imovinske sigurnosti, da se suzbija i omogućava agresivno delovanje albanskih separatista i terorista. Sve to piše 90. godine. Skupština SFRJ, kontinuirano delovanje albanskih separatista i terorista, usmereno na izdvajanje Kosova iz SR Srbije i Jugoslavije i tako dalje, donosi zaključke kaže da je program demokratski i zajednički dokument i onda ima naslov Jugoslovenski program mera i aktivnosti za zaustavljanje iseljavanja Srba i Crnogoraca sa Socijalističke autonomne pokrajine Kosovo brži povratak onih koji su napustili i dolazak svih koji žele da žive i rade na Kosovu. Dakle, o kakvom vi to tajnom planu o Kosovu, mom ličnom.

MEJ:

            Ja se ne sećam da se pominjao bilo kakav tajni plan, pitajte svedoka o tome da li ste vi razumeli da je postojao neki tajni plan da se presele ljudi na Kosovopustite ga da razjasni ovo.      

ODGOVOR:

            Časni sudija, čini mi se da tokom svog svedočenja nisam na taj način govorio o tome, čini mi se da sam ranije ... da li sam pominjao da sam znao da vlada Srbije ima plan o naseljavanju 100 hiljada povratnika Srba na Kosovo otprilike u tom smislu, a ja detalje ni plan od toga ne znam. Nisam govorio o tajnom planu nikakvom već kontakt sećanja na populaciju smeštaj izbeglica i tako dalje to sam se posetio da sam imao u jednom vremenu ... nikako nisam govorio o tajnom planu samo sam usput pomenuo ono što sam čuo i znam da je postojao nekakav plan da li Vlade Srbije ili Savezne vlade znači, .... o planu da se 100 hiljada Srba naseli na Kosovo govorilo se o povratnicima znači u tom smislu ali mislim da ovde na suđenju o tome to nisam pominjao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja sam vam pročitao ovaj jugoslovenski program, program mera i aktivnosti za zaustavljanje iseljavanja Srba i Crnogoraca brži povratak koji su ga napustili i dolazak svih koji žele da žive i rade na Kosovu. Molim vas da ovo stavite kao dokazni predmet ovaj "Službeni list", pošto je to jugoslovenski program i pošto ga je donela Skupština Jugoslavije da ne bi manipulisao tim svedok ovakav i slični koji će se pojaviti. Da li vam je poznato...

MEJ:

            To nije prikladno pitanje. Da li želite da se ovo uvrsti u dokazni materijal?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, da, Da li znate koliko je bilo na teritoriji Hrvatske logora za Srbe. Da vam osvežim pamćenje, da li znate da je bio 221 logor za Srbe na teritoriji Hrvatske u Biogradu na moru 3, u Bjelovaru 9 logora, u Varaždinu 3, u Vinkovcima 1.

MEJ:

            Sporije malo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            ... Vrginom mostu 2, u Glini 2, u Vrpolju 1, na Golom otoku i tako dalje, 221 logor za Srbe.

ODGOVOR:

            Znam da je na području bjelovarske regije Slavonije, posle akcije "Bljesak", bio veliki broj logora .. hrvatska vlast ... zarobljene Srbe odnosno ...

MEJ:

            Imamo pred sobom dokument. Gospodine Miloševiću, to je dugačak dokument u kome ima sigurno i stvari koje nisu vezane za ovo suđenje ako se prevedu prve 3 strane hoće li to biti dovoljno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa možete da ga prevedete ceo, gospodine Mej, da bi ste videli da je cela Jugoslavija preduzimala mere da se suprotstavi namerama kako tu piše albanskih separatista i terorista i to još 90 godine.

MEJ:

            Da, ali da li se ceo dokument odnosi na to pitanje ili u njemu ima i drugih stvari.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To je samo program koji se odnosi na Kosovo, gospodine Mej.

MEJ:

            U redu. Daćemo ga. Samo trenutak. Daćemo broj dokaznog predmeta i on će biti preveden.

SEKRETAR:

            To će biti dokaz odbrane 68.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je poznato da postoji Udrženje logoraša 91. godine, čiji je predsednik Petar ...

ODGOVOR:

            Čuo sam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            On kaže da su logori za Srbe formirani odmah 91 godine, već u aprilu. Je li to tačno. Da ili ne.

ODGOVOR:

            Ne sećam konkretnih podataka iz aprila 91 godine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            On kaže "pretpostavlja se da je u Hrvatskoj bilo zatočeno 5000 ljudi žena i dece". Je li to tačno.

ODGOVOR:

            Znamo da je bilo zatvaranja precizne podatke nemam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            On kaže "već u septembru 91. godine došla "crna legija" koja se bahato ponašala". Je li to tačno. Batinjanje. Gaženje nogama.

ODGOVOR:

            Ne znam za crnu legiju. Znam za crnu legiju iz 2. svetskog rata.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            "U Sisku samo bilo oko 400 ljudi žena i dece zatvoreno". Je li to tačno.

ODGOVOR:

            Ne znam precizne podatke.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            "... u Splitu ubijeno 39 bivših vojnika JNA".

ODGOVOR:

            Znam da je zatvoru ... veliki broj ljudi ubijen i to ... mučenjem od strane hrvatske vojske ili policije .... kompletno slučaj ljudi ... neka njihova imena bilo intervencija ..

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate da postoji izjava logoraša koje govore o tome kako su im sekli uši stavljali na struju, sekli delove tela i tako dalje. Imam ovde nekoliko izjava logoraša koje nemam vremena da ih predstavim. Da li ste čuli i da li ste se ikad zainteresovali za te izjave.

ODGOVOR:

            Čuo sam za to, zainteresovan sam bio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Je li to tačno ili nije.

ODGOVOR:

            To sam i ja sve čuo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li znate da ima lekarskih izveštaja gde se vidi, na primer, da je čovek živ odran, da je skinuta cela koža.

ODGOVOR:

            Toga se ne sećam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Imam na primer sudski zapisnik o saslušanju svedoka iz Lore, videli smo da su oslobođeni, kaže "upravnik zatvora Tomo .. kao i Perišić su sa nama ... iživljavali na taj način ... pomoću struje .... i onda ...

Na ušne školjke stavljale štipaljke elektrode povezane sa transformatorom na stolu i onda uz strahovit bol imao sam osećaj da će mi oči ispasti iz očne duplje itd. Da li znate koliko ima takvih? U "Lori" je ubijen Vesović Bojan, vojnik iz Kragujevca. Njega su strahovito mučili i tukli. Poznato mi je da je od batina preminuo i Erić Duško, rezervista iz Trebinja" itd. Čuli ste za "Loru" dakle?

SVEDOK:

            Da, čuo sam i za ljude, odnosno znam i lično ljude iz ...., čuo sam za ljude iz Poljana koji su zarobljeni 1995. u akciji "Oluja" koji su bili smešteni  u "Lori". Čuo sam i za ljude, samo sam zaboravio njihova imena, koji su zarobljeni...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja mogu da vam dam da osvežite pamćenje, ali to ću vam ostaviti. Ima spisak nestalih u "Lori". Moramo da požurimo. Da li je tačno da ste u kasnim poslepodnevnim satima 2. avgusta 1995, iz Biroa Vlade u Beogradu, na Terazijama uspostavili telefonsku vezu s jednim od vaših članova delegacije koji se nalazio na pregovorima u Ženevi?

SVEDOK:

            3. avgusta sam razgovarao sa Milivojem Vojinovićem i sa Milom Novakovićem nakon njega.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Dobro. Da li je tačno da je tada uz vas bio jedan od vaših ministara.

SVEDOK:

            Ne sećam se ko je bio sa mnom tada.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Bio je Mile Bosnić, je li bio ili nije bio s vama?

SVEDOK:

            Mile Bosnić je često bio tamo, da li je u tom trenutku bio ili ne ne sećam se.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a da li je tačno da vas je član delegacije RSK, sa druge strane telefonske linije, obavestio da je delegaciju u Ženevi dočekao predstavnik CIA i da im je soapštio da sutradan u pregovorima sa Hrvatima ne prihvate ništa i da odbiju sve što im je nuđeno? Je li tačno to?

SVEDOK:

            Kasnije sam čuo, mislim da mi je to Milivoje Vojinović ispričao, da su bila dva čoveka koja su ih nagovarala da ne prihvate sporazum. Jedan je bio ambasador Jugoslavije pri Ujedinjenim nacijama u Ženevi, sad sam zaboravio njegovo ime, a drugi je bio čovek neki navodno koji je imao srpsko ime, a Vojinović je tvrdio da on radi za CIA, koji je takođe rekao da ne prihvate sporazum.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a da li vi možete evo ovde i meni i javnosti koja sad ovo gleda, pogotovo srpskoj javnosti, reći kakav je to zadatak u Ženevi imao predstavnik CIA-e u dočeku jedne delegacije RSK, dok vi za to vreme sedite u Beogradu u američkoj ambasadi i razgovarate sa američkim ambasadorom Galbrajtom.

SVEDOK:

Prvo, ja sam sa Galbrajtom razgovarao dan pre toga i postigao sporazum, odnosno pristanak da prihvatim plan Z-4, novi mandat UNKRO, bez angažovanja snaga Krajine u Bihaćkom džepu i otvaranje saobraćajnica. Toga dana, u vezi toga čoveka o kome je govorio Miloje Vojinović, što ga vi pominjete kao agenta CIA-e, nije rekao da ih je taj čovek rekao, već da su se oni sami privatno sreli, da je to bio neki Srbin, ali po navodima Vojinovića da je on valjda iz CIA-e ili tako nešto.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja ne navodim nikakvog Vojinovića kao agenta CIA-e, ja kažem da je vama ...

SVEDOK:

            Ja ne govorim o tome, ja kažem šta je meni Milivoje Vojinović, član delegacije Republike Srpske Krajine u Ženevi, govorio o događajima i načinu kako  su tekli pregovori u Ženevi, o tome govorim.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vi možete da poreknete, evo ovde javno, da vam je i tada bilo poznato da je Klintonova administracija podržala hrvatsku vojsku u operaciji "Oluja" ne samo verbalno, nego i logistički, politički itd.

SVEDOK:

            Avgusta 1991. godine ambasador SAD u Zagrebu Piter Galbrajt mi je rekao da on ima podršku Američke vlade da sporazum Z-4 ..... za ono o čemu smo se mi dogovorili, a o tome o čemu vi govorite ja ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            O čemu smo se mi dogovorili o Z-4?  Ko se dogovorio o Z-4?

SVEDOK:

            Dogovorili smo se na sastanku. Ja sam prihvatio plan Z-4 čiji je nosilac bio Piter Galbrajt, američki ambasador u Zagrebu, a on je posredovao i sa Tuđmanom. Znači rekao je da ima podršku američke vlade, da je to dobar plan za Srpsku Krajinu u tom smislu i da on posreduje između Vlade Krajine i Hrvatske vlade, odnosno Tuđmana, da se taj plan Z-4 realizuje u Krajini.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Samo sad pošto imam još svega dvanaest minuta, da pređem preko samo nekih delova, nekih kako kažu presretnutih telefonskih razgovora, mada su neki nesumnjivo montirani, kao oslovljava me Karadžić "Slobo", nikada me nije oslovio sa Slobo i razne druge stvari, neki ram se pominje koji ne znam šta znači, osim možda ram za slike itd.

Ali molim vas pogledajte razgovor, on je inače da vama olakšam, tabulator 44, razgovor između Karadžić Radovana i Milošević Slobodana, snimljen 23. 11. 1991. godine, znači pita me da li je bilo dobro u vezi sa nekim sastankom. Ja kažem pa jeste bilo dobro. Ja citiram razgovor koji ste vi ovde prezentirali: "Pa jeste bilo dobro, ali ja mislim da je onaj dole, onaj Babić jedna svinja najobičnija". Pa onda dalje ovamo dole: "Zašto", ja pitam Goldinga, reč je o Maraku Guldingu koji je inače jedan Englez vrlo pošten, ja samo citiram ovo što ovde govorim i kažem: "Mi smo razgovarali juče sa gospodinom Babićem, on će....., on kaže samo ove su ugrožene a on tamo nije ugrožen, njemu ne treba niko" i Karadžić kaže: "Aha". Onda ja: "Njemu ne treba niko, nego treba da ga ovaj Franja pregazi, a da mu taj narod bude poklan tamo. Mislim da je on jedna obična bitanga. Naravno ja sam rekao to i o tome neću da rasprljvljamo, o tome nećemo sad da razgovaramo jer nema smisla da se bavimo kartama. Mi moramo principe da utvrđujemo, a pitanje karata je faktičko pitanje. Dakle to faktičko pitanje je pitanje gde žive ljudi o kojima je reč, to je uostalom bila i formula ambasadora Veinasa da se o kartama ne govori jer karte su faktičko pitanje. Tamo gde žive ljudi to će biti zaštićene zone, gde žive Srbi".

Pa onda pogledajte 11. decembra razgovor koji je u tabulatoru 45.

SVEDOK:

            Šta hoćete sad...

MEJ:

            Ako imate pitanje o tabulatoru 44 treba da ga postavite, inače nema smisla.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            ... iz razgovora po jednu rečenicu pa ću ga pitati.

MEJ:

            Dok je ovo sveže u njegovom pamćenju treba da mu postavite pitanje i treba da date primerak svedoku, to je dokazni predmet 353, tabulator 44.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I onda je meni bilo čudno da vi idete Tuđmanu na ruku sa tim vašim besomučnim radikalizmom koji je bio protiv interesa srpskog naroda u Krajini.

SVEDOK:

            Samo da kažem, ja sam tada tražio zaštitu JNA, to je svima jasno, da JNA ostane tamo da štiti srpski narod dok se ne nađe političko rešenje. Drugo, vaše ocene i način na koji govorite o meni govori više o vama nego o meni.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Evo, ja ovde kažem u ovom drugom razgovoru koji je u tabulatoru 45: "Ovaj je kreten... "

MEJ:

            Treba svedoku dati jedan primerak, ima li primerak, tabulator 45.

            Da, nastavite gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kažem: "Ja mislim da on ide namerno Tuđmanu na ruku da mu pravi alibi za tu situaciju, odnosno za nasilje nad Srbima", a kasnije kaže: "Mora da se jasno objavi sa te sednice da mi to podržavamo, apsolutno mora da se vidi i to je najbolji dokaz da smo mi apsolutno za mir". Dakle poznato vam je bilo da mislim i mislio sam, znači ujesen 1991. godine, da vi idete Tuđmanu na ruku da mu pravite alibi za ono što radi za zločine protiv Srba u to vreme.

SVEDOK:

            Gospodine Miloševiću, ako govorite o ovom planu, alibi Tuđmanu, da kažem sledeće. Vi ste taj plan prihvatili sa Tuđmanom ne pitajući nas, ni u ime nas. Vi ste taj plan nametnuli narodu Krajine, vi taj plan niste ispoštovali i vi ste izazvali agresiju Tuđmana na Krajinu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, lako ćemo to objasniti. Evo pogledajte još jedan razgovor, ja ga citiram samo da bi bilo jasnije da je ovo moj konstantan stav i da mi je onda bilo jasno o kome se radi, pošto govorite i upotrebljavaju vas kao nekakvog mog bliskog saradnika, pa da svakome bude jasno o kome: "Ja ne znam može li njemu", to je tabulator 20, izvinjavam se, 05 je poslednji broj na strani. Prva rečenica: "Ja ne zna može li njemu neko da nešto kaže da se on primiri ili prihvati ili da ga smene brate, pa onda ne vredi drugo jer ogromnu će štetu da napravi". Onda dalje: "Jedini njihov džoker je Milan Babić", upravo zbog toga što ste radili to što ste radili. To je moj razgovor sa Karadžićem i on se samnom slaže i on vas je kako ste sami rekli ubeđivao da prihvatite Vensov plan i objašnjavao vam je da je formula mira najbolja formula. Radovan Karadžić u mom prisustvu. Onda kažem: "Da me je neko streljao ne bih mogao da pomislim ko će da bude ovaj Tuđmanov džoker".

SVEDOK:

            Tad ste vi, gospodine Miloševiću, 1991. godine vodili stravičan rat. U taj rat ste uvukli srpski narod. Vi srpski narod niste zaštitili, vi ste okaljali obraz srpskom narodu, vi ste napravili nesreću hrvatskom narodu, vi ste napravili nesreću muslimanskom narodu i na kraju vi ste napravili nesreću i srpskom narodu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja vama iznosim činjenice, gospodine Babiću, a vi sad možete da držite govore koje možemo da pročitamo u novinama iz ovih ovakvih izvora u kakve ste se vi upleli, a ja sam vam pročitao šta vam pišu vaši najbliži saradnici, pa javnost može da sudi o tome šta je istina a šta nije istina.

            Da li vi razumete pošto živite od danas do sutra i razmišljate  samo o nekakvom svom ličnom interesu,  da li je vama jasno da će Hrvatska morati da Srbima vrati statut konstitutivnog naroda. Krajina je trajala koliko puta duže od Pariske komune. Pa vi mislite da to može gumicom da se izbriše.

MEJ:

            Ne, ne mislim da sada prelazimo na politiku, a to nije deo našeg suđenja. Ako imate još ikakvih dodatnih pitanja o predmetnom vremenu možete postaviti pitanje i to imate još 5 minuta, ali trenutačna politika neće vam biti ni od kakve pomoći.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa ne mogu jer mi ne dozvoljava vreme, optužili ste Martića da je držao neke zatvore po Kninu, izjavljivali ste ovde kako su tamo mučeni ili maltretirani Hrvati, nije mi poznato da je bilo ko mučen. Naprotiv, po svim izjavama koje sam ja dobijao i koje su i svedoci neki potvrdili, a i ja vam ovde citirao, Hrvati su u Kninu živeli ravnopravno i bili na raznim funkcijama. Evo jedan od ovih papira, koje ste vi priložili, kaže. "naredba Vukić Osman milicioner iz Zadra pušta se na slobodu, bio uhapšen u Kninu. Ova naredba izvršna je odmah. Predsednik Vlade dr Milan Babić". Dakle, vi ste bili taj koji je mogao nekog da oslobodi pa vas sad pitam što optužujete Martića ako vam je u srcu bila Hrvatska a ne i u glavi, pa ste oslobodili Osmana Vukića.  Što niste sve njih oslobodili ako ste znali da je neko maltretiran? Kao što vidite, vi ste bili nadležni da to možete. To pokazuje ova...

MEJ:

            Pitanje, gospodine Miloševiću, da čujemo pitanje. Gospodine Babiću, molim vas odgovorite.

ODGOVOR:

            Ja sam o ovom dokumentu već govorio to nije bio uobičajeni način da predsednik Vlade nekog oslobađa iz zatvora, već jedan od ... kada je intervenisano ... intervencija od Zadara od nekih doktora i ja sam molio u MUP u Kninu da se to uradi, a oni su eto tražili od mene da ja to potpišem. Znači to nije bilo uobičajen ... zatvore je držala milicija i oni su držali tamo dugo.zatvorenike zarobljenike i vršili su razmenu s njima za zarobljene policajce Krajine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Što govorite stalno u trećem licu množine kad treba da govorite u prvom licu množine.  Zašto optužujete Martića za ono što vam se čini da biste vi mogli biti odgovorni, i ako pred ovim sudom niko ne treba da bude odgovoran.

ODGOVOR:

            Ja pred ovim sudom nikoga ne optužujem, ja samo govorim o činjenicama i svojim saznanjima iz tog vremena.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa vi stalno govorite Martićeva policija, pa to je bila policija Krajine, nikakva privatna Martićeva policija. Je li imao Martić privatnu policiju?

ODGOVOR:

            Ovo je bila vaša policija.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, gospodine Babiću.

KVON:

            Da li je to tabulator 168 o čemu optuženi govori.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja li poznajete Petra N. Štikovca?

ODGOVOR:

            Ako mislite na profesora iz Ličke,  da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            "I on je poslao jednu izjavu i saglasnost da se iznese kao dokaz  odbrane i pita vas kaže i danas je kod nas Srba sve što valja u grobu il u tamnici", pita vas.

MEJ:

            Ne, ne ne zanimaju nas komentari pisaca tih pisama, oni su u potpunosti ne relevantni. Ako postoji neka konkretna činjenica u vezi koje želite postaviti pitanje, možete. Ali ne možete tražiti komentare u vezi sa sadržajem pisma.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, pošto je to sve moje bilo, evo vam ovde ova naredba, je li tačno da ste vi Milana Martića, čak i da ga ne pitate, postavili za zamenika komandanta teritorijalne odbrane a sebe proglasili za komandanta. Je li to tačno ili ne. Evo ovde naredba o imenovanju zamenika komandanta teritorijalne odbrane /oružanih snaga/ Krajine Martić Milan iz Knina imenovan za zamenika. Moja informacija je da ga ni pitali niste da ga imenujete, ali ste se ponašali bahato i odlučivali o svemu kako je bilo vama po volji, a onda sada bacate drvlje i kamenje na tog istog Martića koji je za razliku od vas pošten čovek.

ODGOVOR:

            To je tačno. Imenovanje. Tačno je da se on saglasio sa tim.

TUŽBA:

            Tabulator 55.

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, ovo je vaše zadnje pitanje. Možda ćete dobiti vremena još za dva pitanja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To je pismo upućeno meni, kraj januara 91. godine, ja nemam tabulator on ovde  02172108 znači oznaka ...  Pismo vaše upućeno meni i kažete: "povodom razgovora - da preskačem oslovljavanja, sve to nije ni bitno, imate tamo taj dokument, "Povodom razgovora koji se vodio između predsednika Republika, a posebno predstojećeg razgovora između vas i predsednika Republike Hrvatske a radi razmene mišljenja oko novog uređenja odnosa među jugoslovenskim narodima, obraćamo vam se sa molbom da primite na razgovor delegaciju Srpskog nacionalnog veća. Želimo da vas upoznamo sa viđenjem i zahtevima srpskog naroda koji živi na području Republike Hrvatske i Srpske Krajine. Bili bismo vam zahvalni ako možete da nas primite do 25. januara ove godine, predsednik Milan Babić".

TUŽBA:

            To je tabulator ... iz dokaznog predmeta 352, časni sude.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, vi na jednoj strani ovde govorite o tome maltene da vas ja instruiram šta da radite, a vi meni pišete krajem januara 91. godine da primim delegaciju vašeg Nacionalnog veća, vašeg kažem jer ste vi predsednik toga veća među 32 funkcije koje ste imali za tih 5 godina u Krajini, da iznesete svoja mišljenja u vezi s predstojećim razgovorima, onda su bili aktuelni razgovori predsednika 6 jugoslovenskih republika o budućim odnosima u Jugoslaviji. Pa je li ovo u kontradikciji sa tim vašim pričama o tajnim razgovorima i ovaj način obraćanje, i zahtev da primim delegaciju Sprskog nacionalnog veća krajem januara 91. godine.

ODGOVOR:

            To je bio 6 ili 7 susret sa vama i on je održan nakon toga pisma. Ja sam o tome već govorio pred ovim sudom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da vam postavim, pošto nemam više, znači još jedno pitanje, a kome bi mogli da se obrate za pomoć Srbi iz Krajine koji su bili izloženi svim ovim opasnostima uključujući opasnost po život i opstanak ako ne Srbiji.

ODGOVOR:

            Vi ste bili čovek kome su Srbi verovali i kome sam ja verovao. Vi ste bili čovek koji nas je...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja vas pitam kome bi se drugo obratili  kome drugom da se obrate. Je li bilo tajna da vas je Srbija pomagala. Je li to tajna bila pa vi otkrivate ovde neku tajnu, pa pomagali smo vas u svakom pogledu.

ODGOVOR:

            Vi ste i vaša politika prošlost, politika nacionalizma, vaša, Tuđmanova, pa i moja je politika prošlosti i mi to moramo...

MEJ:

            Ne, samo trenutak, gospodine Miloševiću, dobićete vi odgovor na vaše pitanje. Pitanje, gospodine Babiću, je sledeće. Kome drugome ste se vi mogli obratiti nego njemu. To je naime poenta koju optuženi želi izneti.

ODGOVOR:

            Jedino smo se njemu obraćali i on je obećavao zaštitu, štitio, a onda kompromitovao tu zaštitu.

MEJ:

            U redu. Moram zaključiti, gospodine Tapuškoviću, na vama je red.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ako već ne date da postavim još jedno pitanje,  borba za slobodu nikad neće biti prošlost. Pošto se vi ne sećate nikoga ko je poginuo sem tako naknadnih, evo ostaviću vam ovde blizu 5000 poginulih ljudi iz Krajine, da pogledate njihova imena i mesto rođenja da bi mogli da se setite, a vama bi, gospodo, želeo  da poklonim jednu knjigu na srpskom i engleskom jeziku koja govori o genocidu nad Srbima 41, 45 i 91 i 92 pa ako je prelistate samo možda ćete imati neku predstavu i u onome što činite o onome o čemu se ovde razgovara.

MEJ:

            Ti dokumenti će se za čitavu svrhu informacija ... će dobiti odgovarajuće brojeve oni neće biti usvojeni kao dokazni predmeti za sada nego ... saslušati prigovore eventualne tužitelja a onda ćemo doneti odluke o tome hoće li one biti usvojene kao dokazni predmeti. Izvolite.

SEKRETAR:

            Broj za ove dokazne predmete da je 61 za popis i da je 70 za knjigu.

TAPUŠKOVIĆ:

            Gospodine Babiću, ja ću se truditi da se ... ispitivanjeu bavim samo ... onim stvarima koje su ovde izložene kao dokaz o kojima ste nešto kazali i tražiću od vas određena objašnjenja. Pa bi počeo prvo od onoga što se kazali 19.11.2000.g. i to je upisano u zapisniku na stranici transkripta ... vi ste rekli sledeće da je nakon stvaranja SRJ u aprilu 91 godine preko Lilića Slobodan Milošević kontrolisao sve savezne institucije. Ja bi hteo samo da rasčistimo neke stvari hronološki da bi to pomoglo sudu. Prvo me interesuje sledeće. Da li je tačno da je 27.04.92 godine osnovana SRJ.

ODGOVOR:

            Tako je.

TAPUŠKOVIĆ:

            Da li je tačno da je od 27.04.92 godine do 15.06.92 godine, funkciju predsednika te države vršio Branko Kostić. Ako se ne sećate tačno datuma da li je.

ODGOVOR:

            Čini mi se da je prvi izabrani predsednik od strane Skupštine SRJ bio Dobrica Ćosić, nakon njega.

TAPUŠKOVIĆ:

            Ko je vršio funkciju, molim vas ja gledam sad formalno pravno. Da li znate ili ne znate. Ako ne znate da je bio Branko Kostić kažite ne znam.

ODGOVOR:

            Ne znam.

TAPUŠKOVIĆ:

            A da li je izabrani predsednik države tačno bio 15. juna Dobrica Ćosić i da je na toj dužnosti ostao do 1. juna 93 godine pa je onda jedno kratko vreme bio u junu mesecu Radulović i Lilić od 25.06.93 do juna ... dakle, u vreme ... u Krajini ... avgust 91 do juna 92 godine Lilić nije imo nikakve savezne funkcije.

ODGOVOR:

            Ja sam govorio o SRJ kolko sam svatio iz tog vašeg pisanja znači Savezna Republika Jugoslavija, ... u vezi ...

TAPUŠKOVIĆ:

            Da, ali on nije imao nikakva ovlašćenja do 93 godine, nikakva ovlašćenja nije imao.

ODGOVOR:

            93 godine ...

TAPUŠKOVIĆ:

            Ja vas pitam on dakle nije imao nikakve veze sa saveznim funkcijama u vreme rata u Krajini.

ODGOVOR:

            ... da li je imao veze u to vreme ali znam...

TAPUŠKOVIĆ:

            Kao predsednik.

ODGOVOR:

            Ja sam govorio u vezi SR Jugoslavije, a ne SFRJ.

TAPUŠKOVIĆ:

            Vi ste rekli od 92 godine Slobodan Milošević kontrolisao savezne institucije preko Lilića.

ODGOVOR:

            92. godine kontrolisao savezne institucije znači i preko Lilića znači, nije Lilić bio 92. godine stvorena je SRJ, a Lilić je bio jedan od predsednika SRJ.

TAPUŠKOVIĆ:

            Da ne gubimo vreme, molim vas, gospodine Babiću, oko toga 92. godine Lilić nije bio savezni predsednik, nije bio Vrhovni komandant  oružanih snaga.

ODGOVOR:

            92. godine nastala SRJ, u tom kontekstu sam spominjao Lilića.

 TAPUŠKOVIĆ:

            Hvala. Ne vredi da se oko toga zadržavamo. Dalje, mene interesuje sledeće do tada do 91 godine odnosno sve do tada nije osnovana SRJ, savezno predsedništvo je vršilo funkciju Vrhovnog komandanta.

ODGOVOR:

            Predsedništvo SFRJ bila je vrhovna komanda oružanih snaga SFRJ po pravilu po propisu, a ja sam govorio o tome da je na krnjem Predsedništvu koje je bilo formalno Vrhovna komanda bio komandant Slobodan Milošević.

TAPUŠKOVIĆ:

            E ja vas pitam upravo zato. Pazite krnje Predsedništvo u najkritičnijem periodu vremena u martu mesecu 91. godine nije moglo da deluje to krnje Predsedništvo kako ga vi nazivate jer, ako se sećate u martu mesecu nisu mogle da budu donete odluke o tome da se preduzmu određeni koraci ptrema paravojnim formacijama upravo upravo zato što je Predsedništvo bilo kompletno. Je li tako bilo.

ODGOVOR:

            Gospodine Tapuškoviću, ja sam ovde pominjao da je od marta meseca došlo do izmena u sastavu članova Predsedništva i da je krajem maja 91 godine Savezna skupština konstatovala ko su članovi predsedništva odnosno ko su novoizabrani Branko Kostić, čini mi se Sejdo Bajramović,  Jugoslav Kostić .

 TAPUŠKOVIĆ:

            Molim vas ja bih molio da svedok meni odgovara na pitanja. Ja ga pitam u martu mesecu između 10 i 15 marta je li Savezno predsedništvo bilo kompletno kada je glas Srbina iz Bosne predsednika u Predsedništvu bio presudan da se ne preduzmu određene mere prema paravojnim formacijama. Je li tako ili nije?

ODGOVOR:

            Tako je, Predsedništvo nije prihvatilo zahtev vojske da se preduzme te mere.

TAPUŠKOVIĆ:

            Hvala. E sad me zanima rekli ste već ovde kako je Slobodan Milošević kontrolisao to krnje predsedništvo. Ja vas na to ne bih vraćao, ali od marta meseca do decembra meseca dok nije podneo ostavku na mesto u Predsedništvu  Mesić je opstruirao rad Predsedništva, da ili ne.

ODGOVOR:

            Vi ste rekli jedan dugački period. Ne mogu reći sa da i ne. Mesić je izabran krajem maja posle opstrukcije u Predsedništvu, a onda je bio predsednik Predsedništva do ne znam kada, do kad je Hrvatska proglasila nezavisnost.

TAPUŠKOVIĆ:

            Ne, on je podneo ostavku tek u decembru mesecu mene interesuje samo da li je ... upravo zbog toga da armija, JNA ne bi mogla da funkcioniše da ili ne.

ODGOVOR:

            Ne znam kako se Mesić ponašao, znam ono ...

 TAPUŠKOVIĆ:

            To je moja prva tema sad bi prešo na sledeću temu i to je ovaj dokument zato bi molio da se ovaj dokument pripremi. To je prvi tabulator 352 to je prvi dokaz koji je bio izveden ovde otprilike i tiče se programa srpske demokratske stranke. Vi ste prvog dana glavnog ispitivanja potvrdili da je 17.02.90 godine osnovana Demokratska stranka. Je li tako. To je bilo samo 3 dana nakon što je 14.02.90 godine,  Sabor SR Hrvatske usvojio amandmane na Ustav kojim se legalizuje višestranački sistem. Je li tako.

ODGOVOR:

            Tako je.

TAPUŠKOVIĆ:

            Izgleda da ste bila prva stranka koja je osnovana u Hrvatskoj po uvođenju višepartijskog sistema.

ODGOVOR:

            HDZ osnovan ranije, ne znam da li je legalizovan pre.

 TAPUŠKOVIĆ:

            Vi ste istog dana postali njen član, zapravo funkcioner.

ODGOVOR:

            Tako je.

TAPUŠKOVIĆ:

            Taj program stranke o kome je tu reč dok ste radili jeste sve vreme podržavali. Je li on bio izraz duha, želja i potreba krajinskog naroda.

ODGOVOR:

            To je bio politički program Srpske demokratske stranke.

TAPUŠKOVIĆ:

            Dobro, u prvoj rečenici tog programa stoji da će se vaši interesi najbolje braniti opštom demokratizacijom zemlje. E sad bi ipak voleo da vi imate taj program ispred sebe da bi vas nešto upitao da mi zapravo neke stvari iz tog programa potvrdite da su takve bile tabulator 1, 352. U tom programu se naglašava to ste odgovorili na pitanje tužioca da je.

KVON.

            Samo trenutak, gospodine Tapuškoviću, ne možemo naći odlomak na koji se pozivate u tabulatoru 1.

 TAPUŠKOVIĆ:

            U engleskom prevodu strana 11 i to uglavnom ću se baviti ovim poglavljem koje govori o demokratskom ... dakle tu ste gospodine Babiću se opredelili za federativno unutrašnje uređenje Jugoslavije u tom programu.

KVON:

            Oprostite gospodine Tapuškoviću, to je  dokazni predmet 351 a ne 352.

 TAPUŠKOVIĆ:

            To je prvi dokaz koji smo ovde izveli ja mislim da je 352.... obratite pažnju gospodine Babiću što piše na 18 stranici tačka 18 na srpskoj verziji 18 stranica na sredini negde .... tu piše armija ostaje jugoslovenska njen federativni karakter uključuje federativnu komandu i zaštitu federalnog društvenog političkog sistema. Je li tako.

ODGOVOR:

            Tako je

TAPUŠKOVIĆ:

            Da li sad dalje u tom poglavlju, a to je na strani 12 engleskog prevoda piše na jednom mestu ovako i to je bio ... mi smo za građansku ravnopravnost ... jednostranački sistem jer, je u tom sistemu jedan slovenački građanin imao ... i vredeo u političkoj proceni za 5 Srba. Da li to piše u tom vašem programu.

ODGOVOR:

            Verovatno sećam se toga ali ne mogu sad naći.

TUŽBA:

            U transkriptu je greška kaže se mi nismo za i tako dalje.

TAPUŠKOVIĆ:

            Nije dobar prevod onoga što sam ja kazao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, piše u transkriptu mi smo za ono što je ....

MEJ:

            Nećemo daleko odmaći ako ovako nastavimo u svakom slučaju mislim da je vreme za pauzu vratićemo se na ovu temu nakon pauze. Pauza 20 minuta

 

Posle pauze.

 

MEJ:

            Izvolite, gospodine Tapuškoviću.

TAPUŠKOVIĆ:

            Morate me razumeti, gospođica Higins je imala smrtni slučaj u porodici i moj asistent je takođe morao da ode i sada sam ja sam ostao sa ovim papirima. Potrudiću se da budem što celishodniji u svom ispitivanju.           

            Dakle gospodine Babiću, skrećem pažnju časnim sudijama, reč je o 12-oj stranici engleskog prevoda i to je prvi pasus....., kao što rekoh 351/1. Ovo što je malopre bilo sporno sa prevodiocima, dakle nismo za tu građansku ravnopravnost o kojoj je bilo reči, a ne jesmo. Sad ono sledeće što piše u tom programu i što mislim da ima određenu važnost, vi ćete mi reći da li ne ili da, mi se zalažemo za princip jedan građanin jedan glas. Da li je to bio princip za koji ste se vi zalagali?

SVEDOK:

            Tako je.

TAPUŠKOVIĆ:

            E sad, da li je taj princip jedan građanin jedan glas tokom cele istorije Jugoslavije bio problem upravo zbog toga što je polovinu stanovništva Jugoslavije od 1918, a naročito posle 1941. godine uglavnom prredstavljalo srpsko stanovništvo. Da li je polovina stanovnika Jugoslavije otprilike približno bila srpske nacionalnosti?

SVEDOK:

            Da kažem taj princip jedan čovek jedan glas trebao se ostvarivati na nivou republika i na nivou federacije. To je princip jedan čovek jedan glas na kom se ......  Šta sad pitate?

TAPUŠKOVIĆ:

            Ja vas ne pitam ništa nego samo da potvrdite da je to bio program.

SVEDOK:

            Šta pitate o istoriji, ne razumem.

TAPUŠKOVIĆ:

            Da li je tačno da je u Jugoslaviji bilo uvek negde oko pola stanovništva srpske nacionalnosti? Je li tačno to?

SVEDOK:

            Nije tačno oko pola, većinski narod su Srbi bili u Jugoslaviji, nije ih bilo pola.

TAPUŠKOVIĆ:

            Znači bilo je više od polovine?

SVEDOK:

            Recite mi kada, koji statistički podatak iznosite, u kom vremenu?

TAPUŠKOVIĆ:

            Ja vam govorim posle 1945. godine pa do danas, odnosno od postojanja Jugoslavije.

SVEDOK:

            Srpski narod je bio većinski, ne polovina.

TAPUŠKOVIĆ:

            Dakle nije postojala opasnost od velike Srbije nego upravo od tog principa jedan građanin jedan glas u toj Jugoslaviji.

SVEDOK:

            Govorimo ovde o ovom dokumentu jedan građanin jedan glas, odnosi se na osnovni demokratski princip demokratije, osnovni demokratski princip u demokratskom društvu.

TAPUŠKOVIĆ:

            Ja vas pitam nešto drugo.

SVEDOK:

            Ja ne razumem šta me pitate.

TAPUŠKOVIĆ:

            Hvala i to je odgovor.

            Da li u tom programu vašem dalje piše da ste se zalagali za jedan novi odnos prema pokrajinama, da se on preispita i modernizuje....., kako piše.

SVEDOK:

            To stoji u programu.

TAPUŠKOVIĆ:

            Da li piše u tom vašem programu da su moćnici jednopartijskog komunističkog sistema jednostrano i nekritički preneli u posleratnu Jugoslaviju koncepciju pokrajina iz Sovjetskog ustava, odmah posle 1945.

SVEDOK:

            To stoji u programu.

TAPUŠKOVIĆ:

            Da li stoji dalje.....

MEJ:

            ........ između pitanja i odgovora.

TAPUŠKOVIĆ:

            Posredstvom jednopartijskih moćnika Komunističke partije da su pokrajine pretvorene u države. Je li to tačno?

SVEDOK:

            To stoji u programu.

TAPUŠKOVIĆ:

            Da li i dalje piše da takvi nakaradni projekti postaju remetilački faktor država koje ih imaju, zbog njih se proliva ljudska krv. Da li to piše u vašem programu?

SVEDOK:

            Samo da nađem, čini mi se da stoji. Sećam se toga iz programa, ali sada ne mogu da nađem gde stoji.

TAPUŠKOVIĆ:

            E sada, da li je tačno da je upravo to sve urađeno Ustavom iz 1974. godine i da je tada faktički osnovano osam država od kojih su dve bile na teritoriji Srbije? Faktički, da li je tako bilo?

SVEDOK:

            Otprilike je tako.

TAPUŠKOVIĆ:

            Hvala. Da li su federativne funkcije te države, pravo veta, bile potpuno poremećene?

SVEDOK:

            Otprilike je tako.

TAPUŠKOVIĆ:

            Da li je time bila stvorena osnova za razbijanje, dezintegraciju Jugoslavije?

SVEDOK:

            O političkim procenama i znači po faktičkom stanju kako ste govorili, republike su imale visok stepen nadležnosti. Sad šta mislite, da li je stvoren osnov za razbijanje?

TAPUŠKOVIĆ:

            Pa ovo što se dogodilo na kraju, ovo pravo na otcepljenje o kojem se toliko govori je postalo dominantno u novom Ustavu.

SVEDOK:

            Tako je, samo da kažem, pravo na otcepljenje su tumačile pojedina republike kao pravo republika na otcepljenje, znači .....

TAPUŠKOVIĆ:

            Ja vas ne pitam, da li je taj princip ugrađen, da li je taj princip .....

MEJ:

            Molim govornike da se ne preklapaju.

TAPUŠKOVIĆ.

            ...... ko hoće i kad hoće da se otcepi.

SVEDOK:

            Izvinjavam se nisam čuo, ponovite pitanje.

TAPUŠKOVIĆ:

            Da li je taj princip, pravo da otcepljenje, postao na neki način dominantan u tom ustavu? Da li je Kardelj, koji je kreirao ovaj ustav, govorio već tada da je Jugoslavija, odnosno samo Slovenija samo usputno u Jugoslaviji, da li se sećate toga ili ne?

SVEDOK:

            To su istorijske činjenice, gospodine Tapuškoviću, čini mi se da je tako bilo govora o tome, ja ne mogu svedočiti.

TAPUŠKOVIĆ:

            A sada moje pitanje. Da li je tim ustavom upravo na teritoriji Srbije onemogućena primena principa jedan građanin jedan glas i da je veto Skupštine Vojvodine i Skupštine Kosova oduzimao prava srpskom narodu u Srbiji koji su ostali narodi imali, a ostali narodi su ta prava imali u svojim republikama? Da li je tako ili nije?

SVEDOK:

            Tako su Srbi tumačili to.

TAPUŠKOVIĆ:

            Molim vas, da li je princip jedan građanin jedan glas mogao uopšte da postigne nešto na teritoriji Srbije? Eto to je moje pitanje.

SVEDOK:

            Ja sam rekao da je taj princip ostvarivan na nivou pokrajina, republika i federacije, jedan građanin jedan glas. A u ovom kontekstu on se odnosi  na to nezadovoljstvo, znači i da je Srpska demokratska stranka delila to političko mišljenje u Srbiji da to nije dobro za Srbiju da pokrajine imaju takav status.

TAPUŠKOVIĆ:

            Jeste li zato napisali onaj proglas na kraju, smatrali ste da Kosovo ima pravo na sva autonomna prava, ali ne i pravo na državu.

SVEDOK:

            To je bio stav stranke.

MEJ:

            Prevodioci vas ne mogu pratiti.

TAPUŠKOVIĆ:

            Sad me interesuje da li ste se vi u Krajini tokom tih 50 godina, od 1945 pa na ovamo, uporno zalagali da i vi dobijete kulturno-političko teritorijalnu autonomiju? Jeste li ili ne?

SVEDOK:

            Ja sam se rodio 1956. godine.

TAPUŠKOVIĆ:

            Ali kao čovek koji je vodio jedno vreme tu državu, kako ste proglasili, valjda znate te osnovne stvari.

SVEDOK:

            Srbi su se zalagali kroz institucije republike, van institucija kroz Srpsko kulturno društvo "Prosvjeta" kad je ono preraslo institucionalno političku organizaciju i zalagali su se na ovaj politički način osnivanjem Srpske demokratske stranke i drugih stranaka, o čemu sam ja ovde već dosta govorio.

TAPUŠKOVIĆ:

            Hvala. Sad bih se vratio na trenutak na jedan presretnuti razgovor. To je razgovor između Dobrice Ćosića i Radovana Karadžića. To je tabulator 50, 353. Ja mislim da nemate potrebe časne sudije da ga tražite, jer ovo što ću pročitati već je tužilac tražio da se protumači od strane Babića. A to je ovo.

Radovan Karadžić kaže: "Inače su napravili ovi kartografi najpošteniju varijantu u kojoj imamo 61,3% prostora". Ćosić kaže: "Aha, sad 61,3", a Karadžić odgovora: "A inače, po stirijskom pravu imali bismo 70%".

Ja vas neću pitati da tumačite bilo koji razgovor jer smatram da će sudije to gledati u celini, ali hoću da vas pitam ovo kad je u pitanju na neki način ovo o čemu govore Karadžić i Ćosić. Da li je privatna svojina, to je moje pitanje, neprikosnoveno pravo svakog čoveka, a kod nekog gotovo svetinja? Privatna svojina.

SVEDOK:

            To se u političkom programu tako.

TAPUŠKOVIĆ:

            Jesu li zemljišne knjige kod nas bile, a i sad, da govorim običnim rečima, izvodi iz njih, nesporan dokaz da je zemlja nečija svojina a i kuća na toj zemlji, otprilike. Da li je kad neko ima izvod iz zemljišnih knjiga to bilo nešto o čemu se ne razgovara?

SVEDOK:

            Po uverenju u posedu nepokretnosti.

TAPUŠKOVIĆ:

            Da li znate da je u Bosni i Hercegovini približno oko 90% zemlje bilo u privatnoj svojini građana srpske nacionalnosti?

SVEDOK:

            To sam čuo od Krajišnika i Karadžića.

TAPUŠKOVIĆ:

            A vi ne znate? A da li znate pošto ste jedno vreme bili na toj funkciji na kojoj ste bili, da li znate bar od 17.200 kvadratnih kilometara Hrvatske, koji deo zemlje u Krajini je bio u privatnoj svojini srpskih građana?

SVEDOK:

            Po procenama kojima smo mi raspolagali više od 12% zemljišta je bilo u svojini Srba. Tako je barem negde neki podatak bio koji smo mi prihvatali.

TAPUŠKOVIĆ:

            Gde, na kom prostoru?

SVEDOK:

            Hrvatske.

TAPUŠKOVIĆ:

            Ne pitam Hrvatske, u Krajini. Lika, Kordun, Banija, koliko?

SVEDOK:

            Time se nismo bavili, katastarskim premerom se nismo bavili.

TAPUŠKOVIĆ:

            Vi ste juče rekli da niste znali ni koliko stanovništva ima tačno u Krajini?

SVEDOK:

            Čekaj, čekaj polako. Šta sam rekao?

TAPUŠKOVIĆ:

            Juče niste znali tačno, na pitanje koliko je Krajina imala stanovnika u neka vremena, vi ste rekli petsto i ne znam koliko?

SVEDOK:

            A ne, gospodine Tapuškoviću to se odnosilo na rezultate popisa, odnosno pardon, broja građana koji su izašli na izjašnjavanje o srpskoj autonomiji, od 19. avgusta do 2. septembra 1990. godine i rekao sam da su na to izjašnjavanje izlazili i građani Srbi u Hrvatskoj, Srbi koji su živeli u Jugoslaviji i Srbi u inostranstvu, pomenuo sam Pariz. Na to se odnosio moj odgovor, ako sam bio drugačije protumačen.

TAPUŠKOVIĆ:

            Ovde je ceo problem da vi evo ne znate iako ste se zalagali za mnoga prava ljudi na tim prostorima, kako kažete, vi ne znate, vodite jednu državu u jednom momentu kako ste je proglasili i ne znate koliko u zemljišnim knjigama je zemlje u toj Krajini vlasništvo ljudi koji su srpske nacionalnosti. Vi to ne znate?

SVEDOK:

            Pa nismo prebrojavali.

TAPUŠKOVIĆ:

            Još samo da se vratim na ovaj program. Vi ste tamo rekli kad ste odgovarali na pitanje tužioca, da je glavna prepreka za uspostavljanje političke demokratizacije bila dominacija jedne partije i to Komunističke partije.

SVEDOK.

            Tako je.

TAPUŠKOVIĆ:

            Koliko dugo ste vi pripadali Komunističkoj partiji?

SVEDOK:

            Pa negde u trećem razredu srednje škole postao sam član Saveza komunista Jugoslavije,  decembra 1973. godine.

TAPUŠKOVIĆ:

            Znači dosta dugo.

SVEDOK:

            Bio sam omladinac, pa član Saveza komunista, znači do 17. februara 1990. godine.

TAPUŠKOVIĆ:

            Da li je tačno da ste na nekoliko meseci pre toga bili na kongresu partije, to ste već kazali ne bih da vas pitam, nego da li je tačno da tu partiju nije razbio nikakav opozicioni blok, već su je razbili sami njeni članovi? Je li to tačno?

SVEDOK:

            Ja nisam pominjao reč razbijanje, ja sam samo govorio kako je Savez komunista Hrvatske na zadnjem kongresu promenio statut partije i rekao sam da sam ja glasao protiv promene statuta, ali on je usvojen većinom.

TAPUŠKOVIĆ:

            Znate zašto vas pitam, pitam vas zato što juče nije uvedeno. Ovo je tabulator 78,  352/2. To je sadržano u materijalu koji je Tužilaštvo dostavilo, ali to nije uvedeno. Juče vam je predočavano, taj zakon koji ste vi doneli lično kao predsednik, vi ste taj zakon doneli 9. ili 7. januara 1992. godine i potpisali, o zabrani rada i političkog delovanja svih komunističkih partija, stranaka, pokreta i organizacija na teritoriji Republike Srpske Krajine.

Sada molim vas, ako ste doneli taj zakon, objasnite mi molim vas. Bili ste član te partije, samo nakon godinu dana nakon što ste prestali da budete njen član vi zabranjujete pravo ljudima da se okupljaju oko jedne ideje, kakva god da je to je ideja i vi donosite zakon kojim zabranjujete apsolutno postojanje tih partija.

Bili ste član 20 godina u toj Partiji i potom vi donosite zakon da se ljudi ne mogu okupljati oko jedne ideje. Da li možete da mi odgovorite na to pitanje.

SVEDOK:        

Ja sam već rekao da to ima, da je to bio politički akt u cilju distanciranja od Slobodana Miloševića.

TAPUŠKOVIĆ:

            Znači zabranjujete ljudima pravo na mišljenje. Vi godinu dana nakon što ste prestali član Komunističke partije.

SVEDOK:

            Ja sam objasnio svrhu tog akta.

TAPUŠKOVIĆ:

            Hvala. A da li su svi nekadašnji članovi Saveza komunista posle postali visoki funkcioneri u novim državama, mnogi predsedsednici država odmah nakon toga, a neki na visokim funkcijama. Svi oni su bili u političkoj partiji ili su nakon toga ostali na najvišim funkcijama. Da li je to tačno.

SVEDOK:

            Neki su bili reformisti i prešli u druge stranke i ostali na funkcijama, neki su ostali rigidni i konzervativni fah Slobodana Miloševića.

TAPUŠKOVIĆ:

            Gligorov, Kučan, i sada da ne spominjem. Da ne bi zaboravio da li bi mogli da mi odgovorite pošto to ima veze čini mi se sa kredibilitetom. Da mi odgovorite kad ste juče odgovarali na pitanje u vezi onih novaca, onih 170.000 dolara. rekli ste da se ne sećate toga. Da ste primili te pare.

SVEDOK:

Ne sećam se toga.

TAPUŠKOVIĆ:

            Ali sad ne znam da li možete da mi odgovorite, da li se ne sećate i tog postupka koji je protiv vas vođen, ako koji nije mogao da se vodi javno nego se skrivalo ...da li se i toga ne sećate.

SVEDOK:

Ne sećam se.

TAPUŠKOVIĆ:

            Hvala. U onim presretnutim razgovorima koji su se ticali hapšenja Milana Martića, bilo je ih, najviše smo njih slušali. Sve to što se događalo po ovome kako izgleda u presretnutim razgovorima je bilo usmereno na to da se spreči jedan incident. Je li tako koji je uznemirio građane.

SVEDOK:

Bilo je sve oko toga da se Martić oslobodi iz zatočeništva.

TAPUŠKOVIĆ:

            Ali da ne dođe do incidenata. Jel se uzbunio narod tamo, bio se okupio i

SVEDOK:

Sve je bilo rađeno da se Martić oslobodi.

TAPUŠKOVIĆ:

            To je bilo važnije od izbegavanja

SVEDOK:

            Ja sam govorio o svrsi tih razgovora.

TAPUŠKOVIĆ:

            Mislim pitanje  je veliko, da li možete vi da tumačite nešto sami, to je nešto što će sud da odluči ali me zanima ovo. Kod svih tih 50 presretnutih razgovora, da li ste čuli bilo koga da nekome izdaje neku naredbu.

SVEDOK:

            Slušao sam Slobodana Miloševića kako izdaje naredbu Karadžiću.

TAPUŠKOVIĆ:

            Koju naredbu?

SVEDOK:

            Gde da prikupi ljude, gde da se rasporedi snage.

TAPUŠKOVIĆ:

            Ja vas pitam ko da izda naredbu bilo kom vojnom autoritetu, to vas pitam. Da li je vojnom autoritetu na i uvek vas pitam za predeo SAO Krajinu.

SVEDOK:

            Ponovite pitanje.

TAPUŠKOVIĆ:

            Da li ste čuli da je ikada neko, ja ne spominjem Slobodana Miloševića, ne znam zašto vi spominjete Slobodana Miloševića, ja spominjem da li ste u tih 50 presretnutih razgovora čuli ikada nekoga da naređuje vrhovnoj komandi nešto. Da li ste to čuli nekad.

SVEDOK:

            ....

TAPUŠKOVIĆ:

            Hvala. Sad bih vas pitao nekoliko stvari koje su notorne po meni a onda nakon toga da mi odgovorite na jedno pitanje. Da li je tačno da 2.7.90. godine skupština Slovenije usvojila deklaraciju o suverenitetu države Slovenije.

SVEDOK:

            ...u to vreme. Ne sećam se tačno datuma.

TAPUŠKOVIĆ:

            Ako se datum ....Da li je tačno da je 23.12.90. godine u Sloveniji održan plebiscit na kome je 80% građana glasalo za nezavisnost, potom 31.01.90. godine skupština Slovenije usvaja Povelju u kojoj najavljuje da je pokrenuti postupak za razduženje od Jugoslavije. Je li tako? Pa onda Janez Drnovšek upoznaje Predsedništvo, pa onda 18.5.91. godine skupština Slovenije uputila Skupštini SFRJ ...o razduženju Jugoslavije, najkasnije za 26.06.91. godine, je li tako.

SVEDOK:

            Otprilike tako, ne sećam se baš datuma za Sloveniju ali

TAPUŠKOVIĆ:

            ...razoruženju Jugoslavije, je li tako pa se onda održava referendum u Republici i onda 25. juna i Hrvatska i Slovenija ...proglašavaju nezavisnost. Je li tako.

SVEDOK:

            30. juna čini mi se.

TAPUŠKOVIĆ:

            Dobro. E sad jesu li to bili akti koji su vodili u dezintegraciju Jugoslavije.

SVEDOK:

            To su akti koji su stvarali Sloveniju i Hrvatsku nezavisnim zemljama ili spremni na konfederaciju sa onim zemljama i pod uslovima koji su oni to davali.

TAPUŠKOVIĆ:

            Molim vas tek treba neko da bude priznat. Oni su proglasili nezavisnost. Da li će se družiti sa nekim, to je već nešto o čemu je govorio...ali ostavimo to za sada. Vi ste ovde na stranici 13011 transkripta, linija 16-21 rekli da je počela diskusija o budućim odnosima u Jugoslaviji i da je to bila vrlo intenzivna diskusija u dve opcije. Prva politički prilaz Srbije, jaka federacija i drugi Slovenija i Hrvatska nezavisnost i ocepljenje. To ste više puta ponovili, je li tako.

SVEDOK:

            Tako je.

TAPUŠKOVIĆ:

            Pa molim vas onda, ako je to bilo ovako kako smo rekli, proglašenjem nezavisnosti, ...je li diskusija oko toga bila završena, to je bila, nema više diskusije od juna meseca.

SVEDOK:

            U junu mesecu znači, oko, do znači početkom juna meseca na intervenciju Evropske zajednice....Hrvatske ii Slovenije o proglašenju nezavisnosti 3 meseca.

TAPUŠKOVIĆ:

            Ne pitam vas ja to.

SVEDOK:

            Šta me pitate?

TAPUŠKOVIĆ:

            Tim aktima pravnim koje su Slovenija i Hrvatska preduzele, je li diskusija što se sa njihove strane tiče završena bila. Oni su o tome diskutovali, celu proceduru sproveli i proglasili se nezavisnima. Tu više nije bilo diskusije.

SVEDOK:

            Sa njihove strane koliko je meni poznato oni su insistirali da im se prizna nezavisnost.

TAPUŠKOVIĆ:

            E sad hvala. Ako je tako i posle tumačenja jednog razgovora Slobodana Miloševića i Karadžića, a to je strana 13046, to je zapisnik o 19.11. transkripta. Vi ste tu rekli, a to su sve bili razgovori iz jula i avgusta ili kasnije, znači nakon ovih diskusija i nakon ovoga što su Slovenija i Hrvatska uradili. Vi ste tamo kazali, postojao je plan da se Slovenija i Hrvatska prinude da napuste Jugoslaviju i tako bude izvršena ta dezintegracija. Kako su oni mogli da naprave takav plan kako ste vi tumačili taj razgovor ako je do toga već bilo došlo po njihovim pravnim aktima. Oni su već odlučili i neko je od njih rekao, oni nam pucaju u leđa, pa šta ...živeti zajedno. E sad mi to objasnite.

SVEDOK:

            Procedura proglašenja nezavisnosti i izalska kako vi kažete, odnosno kako se govorilo u Srbiji, Hrvatske i Slovenije počela je od januara meseca 91. godine i išla je na način tako da je

TAPUŠKOVIĆ:

            Ovde ste rekli završena je u junu, odnosno da u junu je završena a ovi presretnuti razgovori su bili kasnije, svi su bili kasnije. Zašto bi se pravio plan da je neko ....kad je on već odlučio da bude nezavisan, kad je već otišao na neki način.

SVEDOK:

            To je bio prethodni događaj. Komentarisali su se događaji do tada.

TAPUŠKOVIĆ:

            Dobro, hvala. Ne bih se zadržavao. Ali ste vi sad imamo ovaj  ....tabulator 64. Vi ste čak i pre njih, čak i pre njih bez ikakve prethodne procedure 18.3.91. godine, vi ste potpisali tu odluku, doneli da se Knin ocepi od Hrvatske. Koliko je veliki Knin, kako je to moguće da ste vi to uradili.

SVEDOK:

            To je rešeno na osnovu odluke Izvršnog veća SAO Krajine od 16. marta 91. gdoine a odluka je podstaknuta nakon mog telefonskog razgovora, Miloševića sa mnom da podržimo Jugoslaviju. Podržati Jugoslaviju značilo je poslati u Jugoslaviji po njegovoj opciji značilo je od dvojice ...od Hrvatske i ...da Hrvatska iz te izlazi.

TAPUŠKOVIĆ:

            A već ste ovde kazali prethodnih dana da Slobodan Milošević za to nije znao i da se čak tome protivio.

SVEDOK:

            Ja sam rekao kako sam ja protumačio taj njegov zahtev da podržimo Jugoslaviju  i on se nije protivio.

TAPUŠKOVIĆ:

            I vi ste se ocepili iako vam on to nije kazao.

SVEDOK:

            On se nije protivio ocepljenju.

TAPUŠKOVIĆ:

            Vi ste rekli ovde, ja ne mogu sada da tražim to doslovce kazali da ni za to, a ni za odluku od 1.4.91. godine kad ste se ocepili celu Krajinu od Hrvatske.

SVEDOK:

            Ta je odluka donešena nakon telefonskog razgovora sa Miloševićem i njegovog zahteva da podržimo Jugoslaviju. Znači to je bio rezultat tog njegovog zahteva da podržimo Jugoslaviju. Mi smo na taj način podržali Jugoslaviju odnosno njegovu opciju da Srbi iz Hrvatske ostanu u Jugoslaviji, a da Hrvatska izađe.

TAPUŠKOVIĆ:

            Recite mi, molim vas, je li se on tome protivio, kad se saznalo da za to što ste uradili ....takve odluke je li došlo do protesta, doneli takve odluke je li došlo do protesta zbog toga ste to uradili.

SVEDOK:

            Nije se protivio odluci o ocepljenju, protivio se odluci o prisajedinjenju Srbiji. Rekao je Jugoslaviji.

TAPUŠKOVIĆ:

            Dobro, tu ima šta ste kazali ranije, a rekli ste prethodnih dana da se on sa tim nije slagao. Ali neka bude tako.

SVEDOK:

            Sa onim kako sam rekao.

TAPUŠKOVIĆ:

            E sad, od tih dana, znači do maja 91. godine, je li JNA bila normalno raspoređena po čitavoj teritoriji i uglavnom se bavila njegovom....

SVEDOK:

            Do kada?

TAPUŠKOVIĆ:

            Idemo od početka 91. godine.

SVEDOK:

            Na početku 91. godine.

TAPUŠKOVIĆ:

            Da.

SVEDOK:

            Ja nisam primećivao neke posebne aktivnosti.

TAPUŠKOVIĆ:

            Dobro. A da li je ona tokom tih 50 godina do 91. godine bilo koga okupirala na teritoriji Jugoslavije ili je to bila regularna vojska te zemlje.

SVEDOK:

            JNA je 91. godine bila oružana, to su bile oružane snage SFRJ.

TAPUŠKOVIĆ:

            Da li možete uopšte kazati nešto u vezi  ovoga. Je li vam poznato da je 27.6.91. godine došlo do napada teritorijalne Slovenije, teritorijalne odbrane Slovenije na JNA bez ikakve najave i da je ubijeno 50 vojnika, je li to tačno.

SVEDOK:

            Poznato mi je da je ona intervenisala....granični prelazi i da je došlo do oružanog sukoba sa slovenačkom teritorijalnom odbranom.

TAPUŠKOVIĆ:

            I to da je pucano na nenaoružane vojnike.

SVEDOK:

            Precizno nemam informacije, samo ono što sam čuo iz medija.

TAPUŠKOVIĆ:

            Je li nakon toga došlo do okupacije ...na kasarne i u Sloveniji i u Hrvatskoj.

SVEDOK:

            Tada je nastao oružani sukob između JNA i teritorijalne odbrane Slovenije.

TAPUŠKOVIĆ:

            Znači tada.

SVEDOK:

            A u Hrvatskoj oko kasarni, ja sam govorio da su sukobi počeli od januara meseca 91. godine.

TAPUŠKOVIĆ:

            I sada bih vam pročitao dva dokumenta. Možda kad bih stigao bar to još da odradim. Imam mnogo, to su oba dokumenta potpisana i to su vaše naredbe. Jedan je izveden kao dokaz, to je tabulator 38, 352/2 a drugo nije uvedeno kao dokaz ali je to tabulator 37, 352/2. I pogledajte sad, vi izdajete naredbu 1. aprila 91. godine i kažete ovako, naredba da se izvrši mobilizacija 1.4.91. godine, da se izvrši mobilizacija teritorijalne odbrane srpske autonomne oblasti Krajine i dobrovoljačkih jedinica radi odbrane ...svih građana radi zaštite njenog teritorijalnog integriteta, to je pod 1. A pod 2 ide zaključak, to vam je jedino tužilac pročitao, zahtevamo od Vlade Republike Srbije da snage Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije pruže svu gledajte samo, tehničku i kadrovsku pomoć SUP-u srpske autonomne oblasti Krajine. To pišete, znači naredba i zaključak. Vi potpisujete jel tačno to.

SVEDOK:

            Tačno. O tome sam već komentarisao

TAPUŠKOVIĆ:

            Jeste zaključak ali niste ovu naredbu.

SVEDOK:

            I ona je bila rezultat događaja na Plitvicama.

TAPUŠKOVIĆ:

            Dobro, ali je istoga dana ovo što nije uvedeno kao dokaz, tabulator 37, istoga dana. Imate zahtev 1.4. ali sad ne pišete ...nego pišete Predsedništvo SFRJ, Štabu komande JNA, saveznom SUP-u i ostalim nadležnima u saveznom organu i energično se traži. Prvo, da se hitno i do kraja izvrši odluka predsednika Jugoslavije o potpunom povlačenju agresorskih i terorističkih snaga MUP-a, tzv. Republike Hrvatske sa teritorije SAO Krajine, je li tako.

SVEDOK:

            Tako je. To je povodom obećanja Miloševića i Jovice da će JNA...

TAPUŠKOVIĆ:

            Molim vas, što niste napisali u onom zahtevu koji su pisali Srbi nego pišete Predsedništvo SFRJ.

SVEDOK:

            Tako je.

TAPUŠKOVIĆ:

            To je ono što govorite u svom intervjuu od 18.1. Grubaču, ja sad ne mogu da se snađem, ovaj da nađem to. Vi ste rekli tamo to isto, tamo ste govorili o terorističkim i agresorskim snagama još u januaru mesecu, je li tačno. 

SVEDOK:

            Da kažem figurativno, tako smo se ....ja sam govorio po toj terminologiji između nas i hrvatske strane od 90 do 91. godine.

TAPUŠKOVIĆ:

            No dobro, ali pod tačkom 2 ovog zahteva vi niste znali ništa ni o kakvim žrtvama među Srbima, ni o kakvim ...ali ste ovde rekli, pod 2: da se odmah vrate tela mrtvih ....

SVEDOK:

            Bile su informacije, bilo je konfuzno stanje i informacija da je mnogo poginulih i nestalih u reonu Magleje i oružanih sukoba....To je ...

TAPUŠKOVIĆ:

            Pa čekajte vi pišete zahtev, jednu odluku koju potpisujete. Da li vi to radite na osnovu neproverenih informacija, je li imate pouzdanih informacija čim imate ovako direktan zahtev. Da se odmah vrate tela mrtvih i svi ranjeni.

SVEDOK:

            To su bile informacije ljudi iz Korenice, tako je.

TAPUŠKOVIĆ:

            Znači vi nikad nemate ...

SVEDOK:

            Ja sam bio tamo i tako su mi rekli da se tamo desilo.

TAPUŠKOVIĆ:

            Jeste li videli ijedno telo poginulo.

SVEDOK:

            1 samo poginuo na srpskoj strani i 1 policajac na hrvatskoj.

TAPUŠKOVIĆ:

            Tela mrtvih ovih ovde. No dobro. Ali treća naredba, treći deo zahteva. Tražite posredstvom Crvenog krsta Jugoslavije i saveznog SUP-a opet oslobođanje svih zarobljenih građana i pripadnika SUP-a Krajine, pa koliko je tih građana bilo zarobljeno.

SVEDOK:

            Ja se ne sećam tačno. Bio je i Goran Hadžić uhapšen tada na Plitvicama.

TAPUŠKOVIĆ:

            E vi kažete, to je tamo negde na strani 3064, transkripta. Rekli ste JNA je ušla u rat sa Hrvatskom u avgustu mesecu, sukobi su počeli u maju a ovde govorite o ovim naredbama koje se tiču određenih vaših zahteva da se pomogne...saveznih institucija.

SVEDOK:

            To je bila garancija Jovića i Miloševića da će nas zaštititi. Pre tih događaja.

TAPUŠKOVIĆ:

            A dalje, pod 13046 ste rekli i pored svega onoga što smo sad već prešli. Postojao je plan da deo Hrvatske koji je bio deo onoga što smo već prešli, postojao je plan da deo Hrvatske  koji je bio okupiran od strane JNA i koji je pod kontrolom Srba ostali u Jugoslaviji, je li to u ...

SVEDOK:

            Tako je.

TAPUŠKOVIĆ:

            Dobro, zar niste pronašli nešto drugo. U to vreme ne da je vojska okupirala bilo šta nego je ona bila okupirana, odnosno opkoljena, je li to istina.

SVEDOK:

            Na koji tačno period mislite.

TAPUŠKOVIĆ:

            O najkritičnijem periodu. Upravo i juli i avgust i septembar i oktobar.

SVEDOK:

            Pa ja sam vrlo precizno govorio kako je nastala ta eskalacija i kako je nastojala upotreba JNA, vrlo precizno sam govorio o tome.

TAPUŠKOVIĆ:

            Je li sad, ovde ste govorili o okupaciji, a tamo ste tražili malopre pročitali pojedini zahtev da se nekako spreče aktivnosti terorističkih organizacija.

SVEDOK:

            ...u kojem znati tačno na koje vreme se odgovarajući termin odnosi.

TAPUŠKOVIĆ:

            Evo, vi ste tražili već u aprilu mesecu. Je li to već bio okršaj, jel to već bio rat.

SVEDOK:

            Ne, u avgustu 90. godine Milošević mi je preko Borisava Jovića poručio da će nas i svaku našu političku borbu, a to mi je govorio i od svih susreta sa njim.

TAPUŠKOVIĆ:

            Pa dobro moram da požurim. Jeste li vi tri puta odbijali Karingtonov plan. Oni razgovori sa ....u jesen 91. godine, svaki put je Milošević rekao da prihvatite a vi ste svaki put odbili.

SVEDOK:

            Tri sam razgovora sa Miloševićem obavio. Dva su bila jednog značenja, treći je bio drugačijeg značenja.

TAPUŠKOVIĆ:

            I zato niste prihvatili nijednu njegovu preporuku.

SVEDOK:

            Dva puta nas je nateravao da prihvatimo Karingtonov plan, a treći put je tražio da ga ne prihvatimo. Znači iz onoga što je on rekao da je specijalni status na jugoslovenskom tlu, to je bilo protivno Karingtonovom planu.

TAPUŠKOVIĆ:

            Ja vas pitam da li vam je rekao, u redu dva puta vam je rekao prihvatite to što se predlaže a vi niste prihvatili. Jer vas neko iz paralelnih struktura možda naterao da to prihvatite.

SVEDOK:

            Pa u to  vreme ja sam već govorio precizno oko stvaranja struktura, Frenki je držao kampanju protiv mene da sam izdajnik pre nego što

TAPUŠKOVIĆ:

            Ne pitam vas ja to. Ja vas pitam...

Jel  vam Frenki rekao da ne prihvatite plan.

SVEDOK:

            Frenki je paralelna struktura.

TAPUŠKOVIĆ:

            Pa jel Frenki rekao da ne prihvatite plan.

SVEDOK:

            Slobodan Milošević je rekao da prihvatim. Ja sam  ovde pred ovim sudom rekao da nisam se složio sa ...

TAPUŠKOVIĆ:

            Dobro, hvala lepo. To sam hteo da čujem. A da li je srpsko nacionalno veće 19.12.91. godine proglasili Republiku Srpsku i osnovao državu.

SVEDOK:

            Nije srpsko nacionalno veće već Skupština SAO Krajine se proglasila ustavotvornom i proglasila Ustav Republike Srpske Krajine.

TAPUŠKOVIĆ:

            Je li se i tome protivio Slobodan Milošević.

SVEDOK:

            Nisam čuo da se protivio, ali nije bio u telefonskom razgovoru sa mnom, rekao je samo podsmešljivo "kolega" posle toga. Nazvao me je podsmešljivo "kolega". Kada me je zvao na sastanak oko 20

TAPUŠKOVIĆ:

            Dobro, jeste li vi nakon toga insistirali na tome da se spojite sa ostalim delovima sa SAO Slavonijom, Baranjom i Zapadnim Sremom da sve to bude jedna ta država i uputili zahteve Međunarodnoj zajednici da se to prizna. Jeste li to sami uradili a da niste nikoga pitali.

SVEDOK:

            Bilo je sledeće a ne kako vi kažete. 19. decembra proglasili SAO Krajinu Republikom Srpskom Krajinom a onda su se Istočna Slavonija i Zapadna Slavonija same donele odluke da se pripajaju Republici Srpskoj Krajini.

TAPUŠKOVIĆ:

            A Vens-Ovenov plan, je li Milošević rekao da se prihvati a vi odbili?

SVEDOK:

            Vens-Ovenov plan nije postojao za Krajinu, Vens-Ovenov plan bio je za Bosnu.

TAPUŠKOVIĆ:

            Ja vas pitam kad je bilo reči o Vens-Ovenovom planu?

SVEDOK:

            Vens-Ovenov plan nije postojao za Krajinu.

TAPUŠKOVIĆ:

            Ono o čemu ste razgovarali u januaru mesecu?

SVEDOK:

            To je bio Vensov plan.

TAPUŠKOVIĆ:

            E dobro, Vensov plan. Je li se insistiralo na tome da se prihvati to?

SVEDOK:

            Milošević je ne samo insistirao nego nametnuo prihvatanje tog plana.

TAPUŠKOVIĆ:

            A vi ste bili protiv?

SVEDOK:

            Ja sam bio protiv na način kako sam to ovde izjasnio.

TAPUŠKOVIĆ:

            E možda je ovo i najbitnije što me interesuje i što mislim da bi interesovalo i sud ali to pitam zbog toga što je nadležan sud, jeste li ono zbog čega se niste slagali sa tim planom bilo upravo to što niste želeli demilitarizaciju, što ste bili protiv toga da se JNA povuče sa tih prostora.

SVEDOK:

            Tako je, to sam već i rekao pred sudom.

TAPUŠKOVIĆ:

            Jeste li vi instistirali u tome da se razrešenje napravi na granici između Krajine i Hrvatske?

SVEDOK:

            Da se mirovne snage postave na liniji sukoba, tzv. ...sukobi...

TAPUŠKOVIĆ:

            A kada je Milošević to rekao vama?

            Vi ste rekli da je vama negde nekom prilikom Milošević rekao gde da rasporedi armiju, a evo sad vidim ovde da ste vi insistirali na tome  da se granica napravi između Hrvatske i Krajine inače nećete da potpišete, da date pristanak za plan.

SVEDOK:

            Izvrćete moje reči. Milošević je rekao, pitao gde da rasporedi vojsku sredinom jula 91. godine a uz diskusiju oko Vensovog plana ja sam hteo da JNA ostane tamo gde je Milošević rasporedio.

TAPUŠKOVIĆ:

            Sve u svemu i pored toga što se tražilo od vas, jel to bilo u interesu svih da mirovni proces počne što pre, da rat prestane, da više nema stradanja. Vi ste to prolongirali i niste prihvatili.

SVEDOK:

            Vi iznosite neke konstatacije. Šta hoćete da kažete?

TAPUŠKOVIĆ:

            Vi niste prihvatili plan.

SVEDOK:

            Nisam prihvatio plan iz razloga bezbednosti, o tome sam ovde detaljno govorio.

TAPUŠKOVIĆ:

            Je li prihvatila plan Skupština Krajine?

SVEDOK:

            Deo Skupštine Krajine je prihvatio plan nakon odluke Saveta bezbednosti da se mirovne snage upute, Skupština opštine Knin kojom sam ja predsedavao u martu mesecu 12. i 13. marta donela odluku da prihvata razmeštaj mirovnih snaga UN  na svojoj teritoriji.

TAPUŠKOVIĆ:

            A jeste li vi nakon toga sa onim delom skupštine vaše koja nije prihvatila Vensov plan doneli odluku o referendumu?

SVEDOK:

            To je bila odluka o referendumu 12. februara 92. godine a Savet bezbednosti odlučivao 20 ili 22. februara.

TAPUŠKOVIĆ:

            Ne, ne, slažem se ali vi ste tražili da se čak raspiše referendum da ne bi došlo do usvajanja Vensovog plana da ne bi došlo do usvajanja Vensovog plana.

SVEDOK:

            Ne bi, došlo bi da se narod izjasni kakvu vrstu plana jeste i to je bilo pre odluke Saveta bezbednosti a upućivanje mirovnih snaga u Krajinu.

TAPUŠKOVIĆ:

            Moram da preskočim neke stvari. Interesuje me sve ono u vezi ...C4. I tu je ovaj tabulator 104, ...352. Toje onaj dokument Ambasade ....britanske ambasade koji smo imali ovde. Jeste li vi imali to u rukama da pročitate taj dokument koji je na engleskom jeziku.

SVEDOK:

            Čitano mi je u kancelariji tužilaštva ovde.

TAPUŠKOVIĆ:

            Da li ste vi u vezi tog plana imali dva razgovora sa Slobodanom Miloševićem kako ste rekli. I ...to ste rekli, prema zapisniku na stranici 13 242, rekli ste da ste prvi put sa njim razgovarali o tom planu u aprilu mesecu i da je vama Slobodan Milošević kako ste tad kazali da je plan dobar, samo da ima nekih problema oko teritorije Slunja.

SVEDOK:

            Rekao da je plan dobar i da Slunj treba podeliti uzduž.

TAPUŠKOVIĆ:

            Dobro, znači primedba u vezi Slunja. I drugi put ste razgovarali između noći 2. i 3. avgusta.

SVEDOK:

            3. avgusta oko 11 sati pre podne.

TAPUŠKOVIĆ:

            Jeste li o tim svojim razgovorima obavestili ...kad ste sa njim razgovarali.

SVEDOK:

            Razgovor sa Miloševićem 3. je bio posle razgovora sa ... i ja sam sa Gajbratom razgovarao znači posle podne 3. i pitao me da li sam davao izjavu. Ja sam rekao da sam dao izjavu. Znači, to je io sadržaj mog i Galbrajtovog na telefonu, 3. avgusta posle podne.

TAPUŠKOVIĆ:

            Pa vi mu niste rekli za ono što vam je rekao u aprilu mesecu da je plan dobar. Njemu niste kazali to. Galbrajtu niste kazali to.

SVEDOK:

            Da vam kažem iskreno, meni je Galbrajt rekao da je nama Milošević najveći protivnik što se tiče tog plana.

TAPUŠKOVIĆ:

            Ne, Galbrajt kaže

SVEDOK:

            U razgovorima sa mnom.

TAPUŠKOVIĆ:

            U tački 4. ovog dokumenta Galbrajt je rekao kako ste vi kazali, Martić i Milošević su se protivili a nije spomenuo, a niste mu rekli ono što je on vama kazao Milošević. Da je rekao da je plan dobar nego piše ovde da ste kazali da Martić i Milošević se protive a da vi nemate ništa protiv.

SVEDOK:

            Apsolutno jesam mislio da Milošević nije bio iskren u razgovoru sa mnom iz aprila meseca.

TAPUŠKOVIĆ:

            Da li ste vi i ujutru razgovarali sa Galbrajtom i rekli mu da ćete to da objavite. Pre toga ste razgovarali sa Miloševićem i opet mu niste rekli da vam je Milošević rekao da, da, samo mirno.

SVEDOK:

            Ne sećam se da sam pominjao Miloševića kasnije. Telefonom, to je bio telefonski razgovor.

TAPUŠKOVIĆ:

            Zašto nikome niste kazali od aprila meseca da je Milošević rekao da je plan dobar i da to znači i da plan treba prihvatiti.

SVEDOK:

            Ja mislim da sam o tome razgovarao, ne sećam se da sam to tajio.

TAPUŠKOVIĆ:

            Pogotovo zašto to niste posebno naglasili Galbrajtu u tim kritičnim trenucima.

SVEDOK:

            Ja sam u kritičnim trenucima Galbrajtu rekao da mora dati Milošević saglasnost, pogotovo u vezi angažovanja snaga oko Bihaćkog džepa. To je posebno bilo potencirano. Znači tamo je bila vojska Republike Srpske Krajine, Adžićeve snage, MUP Srbije, DB Srbije koje sve učestvovao i posebno znači oko Bihaćkog džepa sam to naglasio kao da to ne može bez Miloševića.

TAPUŠKOVIĆ:

            Da zaključimo vo što piše u tački 7. ovog dokumenta a gde ste rekli, Galbrajt, on lično je želeo da prihvati to, ....ali Martić i Milošević su se protivili da ste vi to kazali Galbrajtu, niste.

SVEDOK:

            Martić je rekao da Milošević je protiv toga da se plan uzme u razmatranje.

TAPUŠKOVIĆ:

            Ne pitam vas ja to. Vi ste rekli Galbrajtu ovo što piše ovde da je Milošević bio protiv iako imate od njega i te noći odgovor da, da, samo mirno bez incidenata, razgovarajte sa ...tamo nekim pa to utanačite. Vi niste kazali da ste u aprilu mesecu već imali njegovu potvrdu da je plan dobar.

SVEDOK:

            Postoji razlika između toga kako je Milošević govorio da, da, mirno, ...da su prevodioci čak to prvi put dobro bili preveli. Mirno, mirno, znači bez panike. On je čak rekao i polako iako doslovce stoji mirno. Prema postoji razlika između onoga šta Milošević, iza čega stoji i iza čega pregovori tako mirno da, da i kad se on ne ...Postoji, ja tačno znam razliku kada Milošević stoji iza nečega, a kada to samo govori tako proforme. To je govorio proforme.

TAPUŠKOVIĆ:

            Časni sude, ja ne znam da li ću imati još koji minut.

MEJ:

            Da, naravno.

TAPUŠKOVIĆ:

            Onda bih pokušao da brzo prođem preko nekih stvari. Prvo ja sam ovde napravio jedan spisak i ja bih to predao i sudu da bih lakše išao. Radi se čak o 54 odluke. 54 odluke koju je svaku od njih potpisao Babić i sve su donete između jula i decembra 91. godine među kojima su i dve naredbe o mobilizaciji i ona naredba gde on pušta na slobodu jednog građanina. To su sudske odluke i molio bih da se zna, da postoji između to vam skrećem pažnju, da postoji između jula i decembra 91. godine 54 odluke gospodina Babića koje se tiču između ostaloga i pre svega, funkcionisanja teritorijalne odbrane i ja sam ih popisao evo ovde imam i na engleskom jeziku, a to su brojevi sve zapravo i daću vam jedan broj primeraka pa vi to podelite. Teško mi je da se sam snađem, vidite tu je jedna odluka, prvo to je tabulator 25 352/1, to je naredba od 2.8.91. godine. Potpisao je Milan Babić i uglavnom su to takve odluke gde on kaže, na osnovu napred navedenog zakona, komandant svih oružanih snaga na teritoriji odbrane SAO Krajine je predsednik Vlade SAO Krajine dr Milan  Babić. On to potpisuje i potom se kaže dalje, isto je njegov nalog: komandant teritorijalne odbrane zona ....Krajine, odnosno predsednik vlade, odnosno Milan babić. To su odluke koje ste vi donosili, da li samostalno ili vas je neko na to naterao, izvršio pritisak.

SVEDOK:

            To što ste rekli, samostalno.

TAPUŠKOVIĆ:

            Dobro, hvala. Paralelne strukture nemaju veze sa ovim.

SVEDOK:

            Paralelne strukture su nešto drugo što sam ja objasnio već.

TAPUŠKOVIĆ:

            Da li je možda Frenki naredio.

SVEDOK:

            Ne.

TAPUŠKOVIĆ:

            Hvala. I zatim imate 162, to je naredba....o mobilizaciji, pa onda naredba o mobilizaciji još jedna isto tako iz avgusta meseca. Jeste li te naredbe vi izdali.

SVEDOK:

            Tačno pročitajte pa ću vam reći.

TAPUŠKOVIĆ:

            Ova jedna je 26.10.91. godine naredba, ...na srpskom ali naredba o mobilizaciji.

SVEDOK:

            Povodom naredbe Predsedništva SFRJ.

TAPUŠKOVIĆ:

            Vi ste izdali samostalno.

SVEDOK:

            Tako je.

TAPUŠKOVIĆ:

            Na ovo se neću vraćati, to ste već objasnili. To su sve odluke iz kojih se vidi da ste vi samostalno odlučivali i te odluke donosili. To je 54 odluke. Sve te odluke ste sami doneli.

SVEDOK:

            Tačno mi pokažite, za svaku ću vam reći.

TAPUŠKOVIĆ:

            Ja za to nemam vremena ali u svakom slučaju svaka je potpisana od vas je li tako.

SVEDOK:

            Tako je.

TAPUŠKOVIĆ:

            Hvala. I rekli ste da ste sa Slobodanom Miloševićem razgovarali dva puta o finansijama. Prvi put 90. godine oko fabrike ...Tada ...nema oklopnog voza, tada nema bombi...tamo proizvode samo...je li tako.

SVEDOK:

            Tako je.           

TAPUŠKOVIĆ:

            Tražili ste pomoć od 60 miliona da se spasi fabrika.

SVEDOK:

            Tako je.

TAPUŠKOVIĆ:

            Je li to bio princip da se pomogne u to vreme 90. godine.

SVEDOK:

            Nisam čuo izvinjavam se.

SVEDOK:

            Je li princip solidarnosti među republikama postojao u ta vremena kada je trebalo neku fabriku spasiti da se pomaže. To je bila podrška opštine Knin.

TAPUŠKOVIĆ:

            Hvala. A sledeći razgovor je bio tek 93. kad ste razgovarali o finansijama.

SVEDOK:

            Tako je.

TAPUŠKOVIĆ:

            Sad ovo nije pitanje nego bih hteo sudu da skrenem pažnju. Nisam mogao na to da bi sud o tome vodio računa kad je tužilac izvodio dokaze, nisam mogao svaki čas da stavljam te primedbe pa ću to učiniti ovog puta da biste vi o tome vodili računa jer mislim da bi sud trebao da proceni u odnosu na sve one finansijske dokumente koji se odnose na vreme posle  juna 92. godine. Znači nakon vremena koje je inkriminisano u optužnici, kakve to veze ima sa događajima do juna meseca. To ćete vi proceniti ali upozoravam vas da znate da povedete računa o tome da su ta dokumenta uglavnom gotovo sva, dva na koja ću vam ukazati posle juna 92. godine. Znači kada više nema onog okršaja o kome se govorilo u optužnici. A postoje samo dva dokumenta pre tog perioda vremena. Jedan je iz 10.2.92. godine i radi se o 380.000 dinara. To je dokaz 352, tabulator 6. To su neka sredstva koja su stajala u Glini odavno i nisu mogla da budu korišćena i po tom dokumentu izlazi da je traženo od nekoga što se tiče bankarskih poslova pomoć da se te pare koje su već u Glini iskoriste u Republici. Je li tako?

SVEDOK:

            Za MUP.

TAPUŠKOVIĆ:

            Za MUP dobro ali to su već pare koje su bile tu. 380.000 dinara. Je li tako.

SVEDOK:

            Tako izgleda.

TAPUŠKOVIĆ:

            A drugi dokument je 352, tabulator 5 i 6, tu se govori, ne govori se o parama koje su stigle. Govori se o nekom programu, pomoći koja treba da dođe. Tužilaštvo je preračunalo i našlo da je to 92 miliona DEM maraka. I uglavnom svi ti dokumenti koje ste vi doneli ovde sudu su dokumenti koji govore o tražbinama, je li tako. O zahtevima da se obezbedi ta i ta pomoć i posle juna 92. godine a i pre.

SVEDOK:

            Na koje dokumente mislite.

TAPUŠKOVIĆ:

            Mislim na finansije, dokumente gde se traži evo

SVEDOK:

            Da, traži se, tako je.

TAPUŠKOVIĆ:

            A imate li jedan dokumenat da je vama ikada dato 92 miliona dolara. 92 miliona maraka. Da je došlo u Krajinu 92 miliona maraka.

SVEDOK:

            Ja nemam takav dokument. Ima

TAPUŠKOVIĆ:

            Imate li ijedan dokument da su stigla sredstva.

SVEDOK:

            Ja što sam imao dokumenata dao sam.

TAPUŠKOVIĆ:

            I da ako mogu završim sa još jednom temom. Vi ste ovde govorili, ima to na zapisniku na strani 13002, ima to na tabulatoru 352, odnosno ...352, a tabulatoru 26. Govorili ste o tome da su mediji u Srbiji stvarali ogromnu famu, preuveličavali događaje i vi bili pod utiskom toga i da ste često svoje mišljenje i zasnivaliupravona tome.       

SVEDOK:

            Tako je.

TAPUŠKOVIĆ:

            A da li je uticaj zagrebačke štampe, televizije, novina, da li je imalo, da lije to imalo bilo kakav uticaj na ono o čemu ste vi prosuđivali i odlučivali.

SVEDOK:

            Imalo je i to.

TAPUŠKOVIĆ:

            A šta je imalo više?

SVEDOK:

            Mediji iz Srbije.

TAPUŠKOVIĆ:

            Hvala. A recite mi, dakle sve ono što se pisalo u to vreme oko promene Ustava, oko oduzimanja prava Srbima, sve vas je to manje uznemiravalo od natpisa novina u Srbiji.

SVEDOK:

            Način kako su to objašnjavale novine iz Srbije, o tome sam govorio. Mi smo više verovali napisima i ja lično, napisima iz Srbije.

TAPUŠKOVIĆ:

            Jeste li više pažnje posvećivali stvarnim događajima, onome što se stvarno dogodilo i u Krajini i u Hrvatskoj i u celoj Jugoslaviji od onoga što ste pročitali u novinama.

SVEDOK:

            I događajima i štampi.

TAPUŠKOVIĆ:

            A čemu više?

SVEDOK:

            Ja sam ovde govorio vrlo precizno. Sad ne mogu odjedanput da

TAPUŠKOVIĆ:

            Ne, ali ste vi rekli da su neki ljudi vršili na vas pritisak tako da ste prihvatili njegovu retoriku i čak mislili onako kako su oni mislili.

SVEDOK:

            Govorio sam i o konkretnim ljudima i o konkretnim događajima, konkretnoj retorici u konkretno vreme.

TAPUŠKOVIĆ:

            Hvala. Ono pismo koje ste napisali i odgovor Miloševiću kada ste videli Vensov plan, jesu li to sve vaši stavovi ili su to stavovi ...

SVEDOK:

            To su i moji stavovi. Ja sam sve te stavove usvojio kao svoje.

TAPUŠKOVIĆ:

            Ono što ste pisali, on je napisao a vi ste

SVEDOK:

            Usvojio i potpisao.

TAPUŠKOVIĆ:

            A ono što ste napisali u pismu da je navodno tražio od vas Mirko Marjanović.

SVEDOK:

            To sam rekao pod kojim okolnostima sam to pismo dao. Dakle, traženo je od mene da kažem da Jugoslavija nije kriva, a to je bilo neiskazani uslov da bi izbeglice se mogle primiti u Srbiju.

TAPUŠKOVIĆ:

            A ono što piše u pismu o onome šta se dogodilo ljudima dok su stigli do Srbije, to nije istina.

SVEDOK:

            Ja sam rekao šta sam ...u pismu u izjavi  od onoga što je Marjanović tražio.

TAPUŠKOVIĆ:

            Sad mi recite, ono što piše o stradanju Srba na putu do Srbije

SVEDOK:

            To je tačno.

TAPUŠKOVIĆ:

            Ali šta je tačno. Šta se dogodilo, vi ste rekli šta se dogodilo kad ste došli u Srbiju, navodno da idu na Kosovo. A šta se dogodilo sa ljudima dok su putovali do Srbije ili koliko ih je sada, da li znate?

SVEDOK:

            Mnogo. ...bila nestašica vode, hrane, dugo se putovalo, blokada. Mladić je stavio blokadu na Vrbasu, bio je zastoj u koloni

TAPUŠKOVIĆ:

            Mladić je opet kriv.

SVEDOK:

            Za blokadu na Vrbasu.

TAPUŠKOVIĆ:

            Ja vas pitam za ono što se događalo na putu dok ...

SVEDOK:

            Ljudi su putovali kolona iz Topuskog, a kolona je bombardovana kod Bosanskog Petrovca.

TAPUŠKOVIĆ:

            Koliko je ljudi poginulo.

SVEDOK:

            Čuo sam da je nekoliko ljudi poginulo.

TAPUŠKOVIĆ:

            Samo mi kažite još jedno pitanje imam. Vi ste ovde govorili o mnogim stvarima, uglavnom niste ništa nikad videli, sve su izjave i informacije...

SVEDOK:

            Nije tačno. Ja sam govorio i o onome šta sam video i najčešće sam bio, video događaje koji su se dešavali. Mnoge koje sam opisao. Ja sam tačno ovde rekao šta sam video, koje događaje a o kojima sam dobio informacije i o kojima sam kasnije slušao.

TAPUŠKOVIĆ:

            Jeste li ikada vi na ratištu doneli neku odluku. Da li ste uopšte učestvovali u nekom sukobu. Da li ste uopšte videli šta se stvarno dogodilo.

SVEDOK:

            Na ratištu rekao sam, video sam. Znači govorio sam o događajima oko Korenice ...bio sam na Miočiću kada je ovaj pukovnik kako se ovaj Đukić komandovao artiljerijom prema Petrovom Polju i bio sam jednom na ...ali nisam video borbena dejstva, jedinice su bile napred od borbenih dejstava.

TAPUŠKOVIĆ:

            A da li ste ikad vi komandovali lično.

SVEDOK:

            Ne.

TAPUŠKOVIĆ:

            Hvala.

MEJ:

            Gospođo ...rekli ste da imate pola sata dodatnih pitanja. Da li je to tačno.

TUŽBA:

            Tako je.

MEJ:

            To ćemo morati ostaviti za ponedeljak. Gospodine Babić bojim se da ćete morati ostati još vikend ovde.

TUŽBA:

            Imam dve stvari vezano za tehničke aspekte.

MEJ:

            U vezi gospodina Babića.

TUŽBA:

            Da, bar jedan. Jedan se tiče jedne primedbe koju je izneo gospodin Milošević. On je rekao da sada imamo ove trake i intervjue koji mogu biti dostupni javnosti što zapravo nije tačno. Veoma mali delovi intervjua su ušli u dokazni materijal. Ja samo hoću da se konstatuje da intervjui tužilaštva sa gospodinom Babićem u svojoj celini nisu javni.

MEJ:

            To ćemo morati razmotriti i to će biti nešto što će odlučiti sudsko veće.

TUŽBA:

            A druga stvar, tiče se spiska svedoka za sledeću nedelju. Želimo da postignemo da svi svedoci koji odlaze iz inostranstva budu saslušani pre gospodina ...

MEJ:

            U redu. Koliko ja znam pred njega ulazi samo nekoliko dokumenata. Koliko je onda ukupno dokumenata u dokaznom materijalu. Da, gospodine Miloševiću?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste rekli da ćete razmotriti ovo pitanje objavljivanja traka. Molim da imate u vidu da se čak i ovaj poslednji iskaz koji dajete u vezi sa pismom, a odgovori na pitanja gospodina Tapuškovića veoma se razlikuje od onoga što stoji na trakama i što sam ga ja pitao, jer tamo na trakama cvili kako mu je napisao pismo s kojim se on nije slagao a sad ovde govori kako se on slagao i to napisao. Prema tome...

MEJ:

            Sve je to sporno pitanje i predmet rasprave. Mi ćemo razmotriti koji deo intervjua je na trakama. ...da bude uveden dokazni materijal, obično se prihvata cela izjava, retko deo izjave. Ako imate neko mišljenje gospođo ...obratite nam se sledeće nedelje u vezi ...koji deo treba da uđe u dokazni materijal.

TUŽBA:

            Problem je, za nas nije problem da uđu kompletne trake, to je oko hiljadu strana i ja sam samo pomenula da trenutno nije kompletan intervju u dokaznom materijalu.

MEJ:

            U redu, to ćemo razmotriti. Nastavljamo u 9 sati u ponedeljak. Imamo pred sobom zahtev sa zaštitnim merama od 4. decembra koji je dostavilo tužilaštvo. Taj zahtev je odobren. Nastavljamo  u ponedeljak ujutru. Gospodine Babiću, molim da u to vreme dođete ponovo u sudnicu da saslušamo vaše svedočenje.

            Molim ustanite.

 


Nazad na Aktuelno  |  Odštampajte vest