aktuelno-m.gif (3720 bytes)

04. decembar 2002. g.

STENOGRAM

 

 

MEJ:

            Kasnimo ako sam dobro shvatio zbog građevinskih radova u pritvorskoj jedinici i zakasnilog dolaska optuženog pa ćemo danas zasedati do 2 kako bi nadoknadili nešto vremena što smo izgubili. Pauze će biti uobičajene dužine i u uobičejno vreme. Izvolite gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li se ja dobro sećam da je na javnoj sednici bilo reči o tome da je ministar odbrane Srbije, general Simović postavio, odnosno dao predlog za komandanta TO Krajine generala Iliju Đujića. Mislim da je to bilo na javnoj sednici.

SVEDOK:        

            Jeste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            E onda dozvolite samo da postavim jedno pitanje ne navodeći ime svedoka odakle je, držeći se svog obećanja ne pravim taj proboj u vašoj zaštiti. Dobio sam, ovo ćete moći da prevedete pa da vidite u celini, dobio sam izjavu preko faksa, pisano rukom, koju je potpisao upravo general-potpukovnik u penziji Ilija Đujić. Ja vam je neću celu čitati inače bih teško pročitao ovaj rukopis, ali  on kaže "u jednom od mojih boravaka u Kninu posetio me u rodnoj kući C61" i navode njegove funkcije a onda kaže: "kod mene u rodnoj kući C61 me je zamolio da prihvatim dužnost komandanta SAO Krajine  i da formiram odbrambenu strukturu", itd. Ja vam dajem ovu izjavu koja pokazuje da očigledno ovaj tobožnji svedok govori neistinu i...

MEJ:

            Pitanje je za njega, radi se o njegovom svedočenju a ne o izjavi. C61, vi ste čuli ovo što je maločas pročitano. Ova osoba navodi da vas je Đujić posetio i da ste ga vi zamolili da se prihvati dužnosti komandanta i da uspostavi odbrambenu strukturu. Da li se tako nešto dogodilo uopšte.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nije svedoka posetio general Đujić nego je svedok posetio generala Đujića u njegovoj rodnoj kući.

MEJ:

            U redu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da  ga  zamoli...

SVEDOK:

            Tačno. Poznavao sam generala Đujića i pre imenovanja i sretao se sa njim, između ostalog i ne znam tačno kad posetio sam i kuću koju je on obnavljao u svom rodnom selu. Dolazio je kod mene i u kancelariju, a imenovanje generala Đujića za komadanta TO SAO Krajine bilo je onako kako sam ja opisao. Na onaj način kako sam ja opisao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li može da se ovaj papir uvrsti, gospodine Mej, u vašu dokumentaciju ili ne.

MEJ:

            Ne, gospodine Miloševiću, i to iz razloga koji su vam već objašnjeni kada ste ranije prezentirali izjave, odnosno dokumente osoba van sudnice. Jedini način da se obradi jeste da pozovete tog svedoka. Naime, to nije svedočenje, to je samo izjava.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Još jedno da raščistimo pre nego što nastavim sa pitanjima tamo gde sam stao. Juče ste rekli da ne znate ništa o onom novcu koji je prikupljen u dijaspori, onoj jednoj tranši od 169.417 dolara i da vam to nije predato. Je li tako, jesam li vas ja dobro razumeo.

SVEDOK:

            Rekao sam da ja nikad nisam primio na ruke tu količinu novca.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro.

SVEDOK:

            Bilo je situacija kada su preko mene ljudi iz dijaspore stupili u konatakt ...radio televizije na drugi način i sećam se i na taj način ...novac. ...ja se apsolutno toga ne sećam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, onda vas molim  da samo komentarišete ovu zabelešku. Ona je vrlo kratka, to je zabeleška koju je napravio ministar finansija Republike Srpske Krajine i potpisao je Ratko Veselinović. To je njegova zabeleška. U njoj kaže "krajem 94. godine Ministarstvo finansija, odnosno ministru finansija - skrećem pažnju gospodine Mej da neću pročitati ime ali vi ćete moći da vidite - finansija, odnosno ministru finansija Ratku Veselinoviću predat spisak naših građana iz dijaspore koji su sakupili određenu novčanu pomoć kojom su želeli da pomognu svom narodu. Prilikom predaje ovog spiska zatraženo je da se proveri da li je izvršena uplata ovih sredstava na račun budžeta Republike Srpske Krajine ili budžeta Skupštine opšštine Knin pošto su sredstva po izjavi predstavnika ovih "građana predata" i onda se kaže funkcija i ime C61 u iznosu 169.417 američkih dolara. Proverom Ministarstvo finansija preko deviznog inspektora je utvrdilo da nije bilo nikakve uplate ovih sredstava ni na račun budžeta Narodne banke RSK ni na račun budžeta Skupštine opštine Knin. U deviznom inspektoratu je pokrenut postupak protiv pa se navodi ime C61,  ali pošto se radilo...".

MEJ:

Molim vas malo sporije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            S obzirom na njegove funkcije, postupak je vođen u tajnosti. Postupak je pokrenuo devizni inspektorat a vodio ga inspektor Vladimir Velebit koji je na čudan način ubijen u Republici Srpskoj Krajini i zbog toga je i sačinjena ova zabeleška i potpis Ratko Veselinović, ministar finansija RSK. Pošto ovo nije nikakva, kako bih rekao, izjava svedoka već zabeleška napravljena povodom ovoga što sam citirao, pretpostavljam da bar to možete da primite kao dokazni predmet. Ako i to ne možete ostavite na stranu.

MEJ:

            Samo trenutak. Kojeg je datuma ta zabeleška?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Na ovome nema datuma.

MEJ:

            Da vidimo dokument. Dok čekamo na dokument molim vas da nas podsetite koji je broj dokaznog predmeta ove zbirke, odnosno spiska koji je postao na kraju dokazni predmet, da D63, tako je. U redu je. Ovaj dokument nosi datum iz kojeg se vidi da je poslat faksom kao što su nam rekli, evo upravo sada iz tajništva iz decembra 99. godine, zatim postoji još jedan datum novembar ove godine, recentniji. U svakom slučaju mislim da ćemo ga usvojiti. Naravno uz obradu jer tužilaštvo ima pravo prigovora. Koji će to biti broj molim vas tajništvo.

SEKRETARIJAT:

            Biće to dokazni predmet odbrane 64, časni sude.

MEJ:

            Možda bi ga svedok trebao videti pre nego što ga komentariše. C61, molim vas pogledajte na trenutak dokument.

TUŽBA:

            Dok svedok ovo čita, mi ulažemo prigovor na dopustivost dokumenta, jer to je zapravo samo izjava osobe koja ga je potpisala, koja je objasnila nešto što se dogodilo pre nekoliko godina. Zapravo to je samo jedna pisana izjava o činjenicama iz tog vremena. Data je 99. godine a kao što smo već videli isti datum nalazi se i na listi koja je poslata faksom. Dakle, ponovo reč je samo o izjavi.

MEJ:

            Budući da nemamo prevod, nama je teško prosuditi o čemu se radi. Mi ćemo dokument usvojiti, ali uz rezerve dakle. Moći ćete izneti usmene argumente kada za to dobijemo prevod.

            Da, gospodine C61, pročitali ste dokument, možete li nam dati komentar.

SVEDOK:

            Ja za ovo ne znam ništa o ovome. Ja sam rekao da se jedino sećam da su neka sredstva iz inostranstva, dijaspore, bila predata  u mom stanu direktoru Srpske radio televizije, tačno ne sećam se u kom iznosu, a o ovome ne znam.

MEJ:

            Da li je to istina koliko je vama poznato.

SVEDOK:

            Iz ovoga što piše ovde ne. Ja se toga ne sećam.

MEJ:

            Hvala. Neka se dokument vrati, osim ako nemate još pitanja u vezi sa dokumentom, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja sam pročitao ceo dokument i on ima dovoljno podataka, nemam šta da pitam, samo nisam razumeo odgovor koji ste dali da je  novac dat u vašem stanu dakle. Novac iz dijaspore je dat u vašem stanu direktoru televizije, kojoj televiziji.

SVEDOK:

            Ne radi se o tom, već o jednom iznosu ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A kako se zvao taj direktor srpske televizije u Kninu kome je dat novac.

SVEDOK:

            Lazar Macura.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Lazar Macura. Znači on je u vašem stanu primio novac ali ne ovaj iznos koji se ovde pominje.

SVEDOK:

            Ne, ovaj novac ne, drugom prilikom. Ne u vezi ovoga.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A šta znači, a šta je bila prava prilika ako je to bila druga prilika.

SVEDOK:

            Povodom neke donacije za Srpsku radio televiziju, ja se ne sećam tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vi tvrdite da vi nikad niste primili novac od Srba iz dijaspore namenjen pomoći narodu Krajine.

SVEDOK:

            Primio sam 5.000 dolara ....u prisustvu ....Ja sam taj novac dao ...od dijaspore dobio sam podršku, zatim ...moje stranke oko 7.000 kanadskih dolara...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A šta je bio Časlav Vacić u to vreme kada je razmatran Vensov plan.

SVEDOK:

            Časlav Vacić je bio ministar spoljnih poslova vlade Istočne Slavonije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li se sećate njegovog teksta u novinama u kome je napisao kako je mene Sajrus Vens podmitio sa 120 miliona dolara da prihvatim Vensov plan. Jel se sećate možda toga?

SVEDOK:

            Ne sećam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, mislim to je samo jedna od sitnica koja je bila upućena na moju adresu tada, ali da idemo dalje u vezi sa ovim događajima o kojima, kako se vidi, juče vi vrlo malo znate, pogotovo 90. Da li ste vi išta znali o ilegalnom naoružavanju paravojnih formacija u Hrvatskoj pre svega, predstavnika, odnosno pripadnika HDZ i svih onih formacija koje sam vam juče citirao, pa da sada ne pominjem ponovo sva ta imena. Njihove nazive.

SVEDOK:

            Znao sam onoliko koliko je objavljeno u medijima. I koliko je objavljeno u onom saopštenju Informativne službe, Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je ono bilo poznato da je već 11. novembra 90. godine Predsedništvo Jugoslavije na svojoj sednici bilo obavešteno o kanalu za ilegalni uvoz oružja u Hrvatsku. Dakle, već 11. novembra 90. godine.

SVEDOK:

            Ja sam rekao da sam iz medija čuo i te informacije Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu o ilegalnom naoružavanju HDZ i koji nisu bili u strukturi legalnoj Vlade Hrvatske.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato, s obzirom da su na toj sednici Predsedništva SFRJ bili prisutni i Stipe Mesić kao član  Predsedništva i Ante Marković kao predsednik SIV-a, da je preko njih odmah obavešteno rukovodstvo Hrvatske, da je taj ilegalni kanal preko Mađarske provaljen, kao predsednik SIV-a Ante Marković čak telefonom poručio Špegelju "bježi van", odnosno "sklanjaj se jer ćeš biti uhapšen". Da li su vam bar kasnije  poznati svi događaji.

SVEDOK:

            Ne znam a o tim događajima rekao sam znam, na koji način sam saznao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a da li je tačno, ja ću vas pitati samo da li je nešto tačno ili nije, vi kažite nije ili jeste, ne morate da govorite o stvarima o kojima vas ne pitam. Da li je tačno da je pre opšteg napada hrvatskih paravojnih formacija na jedinice JNA nova HDZ-ova vlast u Hrvatskoj imala priličan broj sukoba sa srpskim narodom u Krajini. Je li to tačno ili nije?

SVEDOK:

            Sećam se ....Pre toga bilo je sukoba između vojnih formacija, odnosno političkih  snaga DB i snaga hrvatske policije, znači pre toga nego što je JNA ušla u to.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, recite mi, da li se prvi takav sukob dogodio, bez obzira na to što vi ništa ne pamtite iz te 90. godine, da li se dogodio 17. avgusta 90. u Kninskoj krajini kad je Ministarstvo unutrašnjih poslova Hrvatske zahtevalo da se stanica milicije u Kninu preimenuje u policijsku stanicu, zameni tabla sa natpisom na zgradi, zatim da se umesto jugoslovenske istakne hrvatska zastava sa šahovnicom i da se promeni nacionalni sastav milicionera u korist pripadnika hrvatske nacionalnosti. Da li se taj sukob prvi dogodio 17. avgusta?

SVEDOK:        

            Ne 17. avgusta već je to bilo možda 2, 3 dana kasnije, a sukob nije bio u Kninu, nije bio pravi sukob, odnosno do sukoba je došlo kada je ...policija hrvatske vlade iz Splita krenula prema Kninu i kada su naoružani ljudi na barikadi u civilu pripucali, ta policija se ...i to je bio incident. ....što sam čuo u to vreme, znači posle 17. avgusta je ...Šibenika izdao naređenje ... i da specijalna policija...i ta naredba nije izvršena....

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da vas podsetim. Da li je tada komandir stanice milicije u Kninu bio Milan Martić koji se sa još 19 milicionera obratio saveznom sekretaru za unutrašnje poslove, Petru Gračaninu sa molbom da onemogući ovo nasilje nad policijskom stanicom u Kninu, pa kako Savezni sekretarijat nije preduzeo ništa onda je on ostao da se snalazi sam. Je li tako bilo ili nije.

SVEDOK:

            Komandir je bio po imenu ... Bio je Srbin poreklom iz okolice ...a ranije bio ...u jedinici u Splitu. ...5. jula objavljeno u "Politici", pismo koje su potpisali većina milicionara....dobijaju oznake i uniforme koje je potpisalo Ministarstvo unutrašnjih poslova Hrvatske. Je li to bilo vaše pitanje?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro šta je Martić onda bio?

SVEDOK:

            Martić je bio inspektor u stanici milicije u Kninu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, recite mi, dakle, taj sukob na taj potez nove hrvatske vlasti milicionari iz Knina na čelu sa Martićem su reagovali peticijom saveznom sekretaru za unutrašnje poslove, je li tako.

SVEDOK:

            Ja sam rekao da su organizovali potpisivanje peticije i njihova peticija, odnosno pismo je sa potpisima objavljeno u "Politici" početkom jula meseca. To su tražili, znači ...na naziv policije u Hrvatskoj da bude redarstvo, svi su prihvatali nove oznake na kapama, znači grb Hrvatske i uniforme koje su rekli da treba da budu crne boje..

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate razloge zbog kojih nisu prihvatili šahovnicu i te crne uniforme.

SVEDOK:

            Dotadašnje oznake koje su nosili pripadnici milicije u Socijalističkoj Republici Hrvatske bila je zvezda petokraka. Ministarstvo unutrašnjih poslova Hrvatske je i pre promena Ustava Hrvatske donelo uredbu da oznake, da  policija nosi oznake tzv. šahovnicu. Stari hrvatski grb. I da se skinu, znači bilo je predloga i ne znam tačno da li je to formalno urađeno na vladi Hrvatske da se nađe ime za miliciju, redarstvo.

Da li je neko vreme i oficijalno postojao naziv redarstvo ili ne, ali bilo je ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, pitao sam vas  što su oni bili osetljivi na šahovnicu.

SVEDOK:

            U svakom grbu socijalističke Republike Hrvatske nalazi se šahovnica, stari hrvatski grb, ali je smanjena. Znači bila je okružena simbolima ptica, polja, granja, mora i iznad nje je bila zvezda petokraka. Ova šahovnica je bila bez tih dodatnih dodataka i bila je samo šahovnica, znači samo čista šahovnica, stari hrvatski grb. To je komentarisano kod većine Srba u Hrvatskoj u to vreme, kod političkih stranaka i kod Srba u Kninu, kao simboli koji podsećaju na nezavisnu državu Hrvatsku. E onda sam ja slušao Vladimira ....gde je on objašnjavao doduše da li malo cinično ili ne, ja to ne znam ali je u to vreme tako izgledalo, da je ustaška šahovnica počinjala sa belim poljem u gornjem redu a da ova počinje sa crvenim i da to nije ustaška šahovnica. Međutim, upravo ta njegova objašnjenja u to vreme nisu baš shvatana ozbiljno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa da li je reagovanje bilo zbog toga što je reč bila u ustaškim obeležjima? Jel to bio razlog reagovanja?

SVEDOK:

            Da to podseća na ustaška obeležja. Asocira na ustašku nezavisnu državu Hrvatsku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A jel vas asociralo ili nije ili ste vi imali razumevanje i tada za to?

SVEDOK:

            Mi smo bili protiv. Znači, jednostrano od Hrvatske većine, mi smo bili protiv toga da većina u saboru hrvatske namee takve oznake za državne simbole. Znači, kao grb Republike Hrvatske. Tražili smo da se o tome diskutuje i sa predstavnicima Srba u Hrvatskoj. Znači, bili smo protiv toga da se takvi simboli uvode pre saglasnosti Srpskog naroda u Hrvatskoj.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, nisam vas to pitao, nego da li ste i vi smatrali da je to ustaško obeležje?

SVEDOK:

            To je bilo jako isticanje hratskog nacionalnog obeležja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa ja vas.

SVEDOK:

            Srpsko obeležje ustaše su imale oko Hrvatske...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da li mogu da zaključim da vi niste smatrali da je to ustaško obeležje?

SVEDOK:

            To je na neki način sugerisano i mi smo, to je asociralo na nezavisnu državu Hrvatsku. Asociralo je znači, na takav način prejakoj sceni Hrvatske, simbol, je asociralo na nezavisnu državu Hrvatsku, međutim to nije bio ustaški simbol.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, jeste smatrali onda, znači, da to nije ustaški simbol?

SVEDOK:

            To je asociralo na ustaške simbole.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali vi ste smatrali da to nije ustaški simbol, jel tako? Jel to sad tvrdite?

SVEDOK:

            U javnoj polemici to smo tako i nazivali, prvo ustaški ili ja ne mogu sad tačno da se setim, ali isključivo kao ustaški simbol, ne. Nego da je upotrebljavano reč da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro.

SVEDOK:

            Podseća na ustaške simbole i da i možda je upotrebljavana ta reč, ali ja sad ne mogu tačno da se setim.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, znači možda, ali ne možete da se setite. Dobro. Pa idemo onda dalje da se ne bi  mučili više oko tog podsećanja. Sećate li se da je MUP Hrvatske odlučio da helikopterskim desantom na sam Knin i kopnenim prodorom iz Splita, Šibenika, Gospića osvoji tu stanicu milicije. Tom je akcijom tada rukovodio tadašnji zamenik ministra unutrašnjih poslova Perica Jurić, koji se u zemlju vratio kao poznati ustaški emigrant. Ali operativni centar RVJ  PVO je reagovao da bi sprečio krvoproliće i nije dozvolio let tih helkoptera tako da se ništa nije dogodilo, odnosno sprečio je sukob koji je mogao da se dogodi između policije Hrvatske i ove milicije u Kninu. Jel to tačno ili nije? Samo mi odgovorite jel to tačno ili nije.

SVEDOK:

            Ja sam o tome već govorio o mojim saznanjima o događajima 17. avgusta 90-te godine u Kninu, i najavi da dolaska hrvatskih transportera koji nisu dospeli u Knin. Kasnije sam čuo da je Hrvatska imala tri transportera, Hrvatska policija je imala tri transportera, od toga da je jedan bio pokvaren na Kosovu, a jedan je stvarno bio zaustavljen kod Korenice u Lici. Kasnije sam saznao za helikoptere, da su posle i helikopterima, a da ih je  sprečila da dođu u Knin, da ih je vratila u Zagreb. Pukovnik Bajić je kasnije to i na televiziji to objašnjavao. Komandant vazduhoplovne jedinice u Zagrebu, pukovnik Bajić.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa dobro, pitam vas...

MEJ:

            Samo trenutak. U transkriptu u 23 redu, na 13-oj stranici, odgovor svedoka je pripisan meni. Svakako to treba ispraviti. Izvolite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, možemo da konstatujemo, dakle, da je policija eto i na tom početku imala sukobe sa Srbima u Krajini, nova hrvatska vlast, da je vojska delovala da se ti sukobi ne dogode i da nije delovala ni na čijoj strani, jer jednostavno je sprečila sukobe. Je li to tačno ili nije?

SVEDOK:

            Ja sam čuo da je vojska sprečila da hrvatska policija intervenisala u Kninu da zauzme policijsku stanicu i da spreči referendum. Znači, vojska je omogućila da policijska stanica u Kninu postane nezavisna od uprave Hrvatske policije i da se srpski referendum obavi bez ometanja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, da li znate da je poruka MUP-a Hrvatske svim policijskim upravama već tada bila da se osigura stalno osmatranje garnizona i da budete u gotovosti za delovanje u garnizonima. Da li znate za tu naredbu hrvatske policije?

SVEDOK:

            To ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate da je MUP Hrvatske 7. decembra 90-te godine naredio da se aktivira 50% rezervnog sastava.

SVEDOK:

            Tačno kada je naredio ne znam, ali znali smo, znao sam da je hrvatski MUP povećavao rezervni sastav.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li se sećate, u toku 90-te znači, pre izbijanja bilo kakvog sukoba koji bi se tako mogao tretirati, registrovano preko 70 slučajeva provokacije i fizičkih napada na pripadnike JNA u Hrvatskoj. Pojedinačni, razni.

SVEDOK:

            Taj precizni podatak nisam imao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li nešto znate o tim napadima koji se događali u 90-oj godini?

SVEDOK:

            U 90-oj?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da. Sve u 90-oj.

SVEDOK:

            Bilo je sukoba o između hrvatske policije i građana koji su pobegli u garnizon ....... i tu je bilo nekih sukoba oko tog garnizona tačno kakvih je bilo, ovaj, da li je bilo između policije i vojske, mislim da nije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne znate ništa o napadima ne samo policije nego i tih naoružanih grupa, civila, ekstremista, na pripadnike vojske, na pripadnike JNA u 90-oj godini. Ne znate ništa o tome?

SVEDOK:

            Za 90-u godinu, ne sećam se.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro.

SVEDOK:

            Tada sam znao  možda, ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, kažete da ne znate. A da li znate da je Predsedništvo u SFRJ 9. januara 91-e godine, znači na samom početku 91-e, izdalo naredbu u okviru svih oružanih sastava koji nisu u sastavu jednistvenih oružanih snaga SFRJ? I da je to trebalo da se završi do 19. januara. Znači u roku od 10 dana.

SVEDOK:

            Da, znam za tu naredbu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A recite mi da li znate da je Predsedništvo zbog situacije u kojoj se nalazilo na sednici 25. januara da pozove predsednika Savezne vlade i sekretara Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu i da je postignuta saglasnost i dogovoreno da se 26. januara demobiliše rezervni sastav policije u Hrvatskoj, a jednice JNA svedu na mirnodobski stepen borbene gotovosti. Da li znate to?

SVEDOK:

            Znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li se sećate da je Predsedništvo SFRJ na molbu Vlade Republike Hrvatske produžilo dati rok određen naredbom od 9.1 za 48 časova, jer su oni objašnjavali da ne mogu da sprovedu naredbu u tako kratkom roku, pa su tražili još dva dana, jer je Predsedništvo izašlo u susret i produžilo taj rok.

SVEDOK:

            Znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li se onda sećate da je 22. januara Predsedništvo konstatovalo da razoružanje nije izvršeno u Hrvatskoj i da se u Hrvatskoj vrši naoružavanje i mobilizacija sastava, odnosno suprotno onome što je bilo dogovoreno i obećano da bi se onemogućili konflikti, a da bi se politička pitanja rešavala političkim sredstvima. Da li znate to?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li se sećate jednog konkretnog događaja da je u to vreme kada je trebalo rasformirati, upravo rukovodstvo Hrvatske delilo naoružanje npr. u Osijeku, tada je uhvaćen između 19. i 20.  januara 91-e godine sa oružjem za Vukovar vozač Zdravko Komšić, a policija u Dardi deli oružje u Istočnoj Slavoniji itd. Upravo, u to vreme da li se sećate tih događaja?

SVEDOK:

            Čuo sam da je policija davala oružje i rezervnom sastavu i da je govorilo se da je delila oružje pripadnicima HDZ-a. Sad taj konkretan,  slučaj ne sećam se baš za taj kamion.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, da li se sećate da 5. maja hrvatske paravojne formacije blokiraju kasarne u Osijeku i Gospiću? 8. jula napadaju jedinice JNA koje su obezbeđivale most "25. maj" na Dunavu kod Bačke Palanke. Da li se sećate tih događaja?

SVEDOK:

            Događaji su dešavali sve intenzivnije, napadanje kasarni je počelo nakon početka maja, nakon incidenata u Borovom Selu,  napadanje Benkovca, kod Knina i drugih događaja, zatim događaja u Splitu, događaja u Splitu u to vreme. Znači, u  to vreme počela je, eskalirala je taj konflikt, sukob i protest  građana i početak blokade kasarni  od strane pripadnika hrvatske policije, garde i koga sve  ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li se sećate sukoba policije koji se dogodio u Pakracu  početkom marta 91-e godine?

SVEDOK:

            O tom sukobu ja sam pitao vas šta se dešava tamo. Vi ste rekli, biće sve u redu, mogu mirno ići u Knin. Kasnije sam iz štampe šta se tamo dešavalo, da je izbio sukob između građana Srba i policije hrvatske policije, da je intervenisala JNA, štampa je pisala čak da je bilo poginulih, čak je pisalo da je poginuo i jedan Bosanac.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vi to tvrdite da vi ništa ne znate o tim događajima osim što ste pročitali u štampi?

SVEDOK:

            Prvo što sam čuo od medija da se nešto događa, zatim sam telefonirao vama, bio sam tada u Beogradu i telefonom sam se javio vama i zatim sam slušao iz štampe, da li se nešto pre dešavalo o tim događajima, sad moja saznanja o tome nisu neposredna da se prisetim. 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, jeste li vi sve obavestili kad ste došli tamo, kad ste se vratili u Knin, da li ste uopšte znali, evo da vas pitam, jel to tačno da je preko 600 policajaca iz centra za obuku u Lučkom kod Zagreba tada u 3 kolone nastupalo prema Pakracu.

SVEDOK:

            Da, da, o tome smo naravno znali, o tome smo bili obavešteni.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro.

SVEDOK:

            Ne direktno, nismo imali direktnu komunikaciju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li se ovde blagovremeno uključila JNA sa istim ciljem kao i u Kninu da se  spreči međunacionalni sukobi, krvoproliće?

SVEDOK:

            Ne znam kako je tamo izbio sukob, ali sam čuo kasnije nakon što sam pročitao da je Borislav Jović da je on naredio intervenciju JNA, a nakon toga je tražio saglasnost predsedništva, na taj način je angažovala u Pakracu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro da li znate da je poslata jedna manja jedinica koja je onemogućila sukob, a da su posle stigle i ekipe iz Saveznog ministarstva za unutrašnje poslove da onemoguće i da reše te probleme koji su se desili u Pakracu, da ne dođe do teških posledica?

SVEDOK:

            Za intervenciju znam, a za dalje ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali pretpostavljam da vam je poznato da iako je sve činjeno da se spreči sukob koji je bio na pomolu, da je do njega došlo i to ne samo između pripadnika MUP-a Hrvatske i srpskih građana koji su naseljavali te oblasti, već i do otvaranja vatre upravo iz jednog od tih oklopnih transportera hrvatske policije koju pominjete i vojnicima JNA koji su bili postavljeni ispred pakarske bolnice. Jel vam poznat taj događaj?

SVEDOK:

            Rekao sam ne znam detalje iz Pakraca.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, da li vam je poznato u okviru tih istih nastojanja nasilno zaposedanje Plitvičkih jezera 30. marta 91-e, tada su i dvojica poginula i bilo 20 ranjenih. Da li ste išta znali o tome?

SVEDOK:

            Da znao sam. I to sam lično imao uvid posle podne toga dana. Mislim da je to bio zadnji dan marta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro.

SVEDOK:

            A incidenta je na to intervencije specijalne policije Hrvatske došla je nakon razmeštanja snaga čini mi se Krajine i ne znam koga sve, koga je ......... tamo angažovao, ali na jedan način da se otvori policijska stanica, stanica milicije kako je to trebalo da bude u Plitvicama, već je de su te srpske snage koje je Martić tamo rasporedio, bile raspoređene u ... poredak. Po ...... grupama za borbu. Nakon toga je krenula intervencija hrvatske policije, došlo je do prvog okušaja na ....... na ....... mosta i ulazu prema, prema Plitvicama srpske snage su ispalile ......... jedan u autobus kojim je išla specijalna policija, pa je ....... promašio i onda je nastao okršaj u kome su ne znam da li tom prilikom ili kasnije poginuo je jedan hrvatski policajac. Srbi su se povukli sa mosta i nastalo je puškaranje, jedan Srbin je poginuo u reonu hotela na, na Plitvicama i rezultat je bio da je hrvatska policija zauzela prostor nacionalnog parka do hotela, odnosno do .......televizije, znači do ...... Negde oko 5 sati od početka okršaja intervenisala je JNA, dakle, ne znam tačno iz kog pravca, znači sa severa od pravca Plitvica i postavila se u reonu ....... Prvi što sam sreo generala Štimca koji je rukovodio tom intervencijom JNA.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa šta je bila ta intervencija? Da razdvoji sukobljene strane? Jel to tako bilo ili ne? Postavili se kao tampon između dve sukobljene strane?

SVEDOK:

            JNA se postavila između snaga policije i DB-a koji su bili znači policija, milicija Krajine koji su bili pod kontrolom DB-a Srbije i specijalne policije Hrvatske koja je zauzela reon hotela kao tampon u regionu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Znači vojska se postavila kao tampon. A ko je to tamo bio, molim vas, iz DB-a Srbije koji je kontrolisao ovu policiju Krajine?

SVEDOK:

            Ne mogu tačno da se setim. Znači, tačno pre intervencije, pre da se otvori policijska stanica SUP-a Krajine na Plitvicama bila je ..... ja se nisam mogao setiti njegovog imena koji je meni bio poznat, ali ne mogu znači, imao je uvid u dešavanja i ja ne mogu tačno da tvrdim da li je njegova intervencija bila da se otvori policijska stanica .... Martić čuje snage ..... raspored. Ali iz kasnijih događaja i uticaja te strukture DB-a, ja sam izvukao .....u konkretnom slučaju, znači taj čovek iz DB-a Srbije je imao uvid.

Znači, ostala je moja sumnja da je on intervenisao da se ne otvori policijska stanica .... Martić rasporedi sve snage u vojni raspored. Ali to je moj zaključak na osnovu funkcionisanja te strukture od aprila meseca, znači od posle nekoliko dana od tog događaja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, koliko shvatam vi stalno izvlačite neke zaključke, ali nemate o tome činjenice, nego izvlačite zaključke na osnovu nekih svojih zamišljenih pretpostavki ili na osnovu cilja koji treba da potvrdi. Ja prvi put čujem, npr. da je DB Srbije učestvovao na sukobu u Plitvicama između policije Krajine i Hrvatske policije. Vi to tvrdite?

SVEDOK:

            Koliko znam a koliko je njegov uticaj bio u tom trenutku, ne znam, znam takođe, da je  otvorio policijsku stanicu, ... rasporedio svoje snage u borbeni raspored.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa to nije ništa. To ništa ne objašnjava da li je otvorio ili zatvorio policijsku stanicu. A recite mi, molim vas, da li je tačno da su toga 31. marta da  hrvatski redarstvenici, kako ste ih onda zvali, došli kamuflirani u goste u Nacionalni park Plitvice. I nastojali da prepadom iznutra savladaju ove krajinske policajce. Jel to tačno ili ne?

SVEDOK:

            O tome se govorilo da je bilo i unutra tog borbenih dejstava, samo pisao onako kako je meni bio prezentiran, tako sam ja u tom vremenu imao saznanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, znači policajci Hrvatske dolaze kamuflirani u goste da napadnu iznutra i to je poznato DB-u Srbije i DB Srbije onda organizuje, mogu da zaključim iz ovoga što kažete onda oni utiču na policiju Krajine da se tamo organizuje. Jel vi to tvrdite?

SVEDOK:

            Ja sam precizno pisao moje saznanje kako je počeo sukob. A što se tiče tih pripadnika hrvatskog MUP-a u civilu o tome govorilo, a ja precizno kako je uopšteno znači, konkretno ništa nisam imao saznanje, a oko sadržaja Srbije rekao sam moj zaključak.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa dobro, zaključak.

SVEDOK:

            A činjenice su ono što sam izneo, znači ono što sam čuo u tom trenutku šta se dešavalo i bio sam prisutan znači, u drugoj polovini dana na licu mesta i tamo sam imao uvid u situaciju znači, bio sam u Korenici i odatle sam imao uvid u događaje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A činjenica je da ste vi...

KVON:

            Samo sekundu. Gospodine, možete li nam reći koja je razlika između razmeštanja snaga u borbenom poretku i organizovane policijske stanice. Konkretno.

SVEDOK:

            Pa policijsku stanicu trebalo da se znači da se odredi zgrada, da se .... određeni organi, znači, šef stanice, inspektor kriminalni, saobraćajni, administrativni i znači ta administrativna struktura ..... spada u domen policijske stanice. A borbeni raspored je znači nešto drugo. Znači, nije otvorena policijska stanica. Već su snage znači naoružane .... i u uniformama i bez uniformi raspoređeni u širem reonu, znači od nekoliko kilometara u reonu nacionalnog parka i postavljeni na ...... parka prema teritoriji koje je kontrolisala hrvatska vlada u tome je razlika.

MEJ:

            Hvala. Možete nastaviti, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ovi ovde, evo na primer, sad boravite dugo u Hagu policajci koje vidite sede u policijskoj stanici ili su takođe raspoređeni, idu ulicama i kontrolišu teritoriju koja je u zoni njihove odgovornosti.

MEJ:

            To pitanje nije u redu. Nije na svedoku da to komentariše.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pošto stalno pominjete DB, da li se sećate da ste na moje pitanje da nabrojite uspeli da nabrojite tri imena i to pogrešno i suprugu jednog od ta tri imena, jednog od tih lica koja iz tog kraja i verovatno kad je dolazila sa svojim mužem da obiđe roditelje nije bila u nekoj tajnoj misiji, kako takav uticaj DB Srbije sa povremenim posetama, privatnim ili službenim, nije bitno, u saradnji samo tri lica koja ste uspeli da nabrojite. Kako niste uspeli da nabrojite bar 10. Ja sam rekao evo 10 nabrojite.

SVEDOK:

            Nisam imao uvid.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nisu bili u DB Krajine, je li to tako ili nije tako.

SVEDOK:

            Jovica Stanišić nije bio iz Krajine, bio je vaš prvi policajac, prvi saradnik... njegova kancelarija je bila ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja sam svatio da ste bili s njim na ručku, s njim i s njegovom suprugom na ručku, pretpostavljam da je sa suprugom došao da obiđe njene roditelje u Knin.

SVEDOK:

            U naselju Senjak  i pozvao me da mi predstavi suprugu i da sa mnom razgovora ... zašto sam trebao ja vas da zovem da vi intervenišete da se tamo ljudi povuku ... iz Krajine ... to je bio razlog zašto je on mene pozvao da se druži sa mnom, to je bilo avgusta 91 godine u Beogradu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To ste objasnili, da se ne zadržavamo više, da se vratimo ovim događajima. Da li je tačno da početkom maja, uoči srpskog i hrvatskog referenduma u Hrvatskoj, hrvatska policija ima više ispada u istočnom delu i dolazi do sukoba u Borovom Selu 2. maja. Je li to tačno.

ODGOVOR:

            2. maja za sukob u Borovom selu, ja sam čuo prvo Vojislava Šešelja toga dana bio u Kninu i rekao da su toga dana poginula njegova dvojica u Borovom Selu, kasnije sam čuo da su njegovi  gađali hrvatsku policiju u Borovom Selu,  lokalni komandant bio Vukašin ... koji se ... utopio ili udavljen u Dunavu.

Nakon tih događaja, dakle, čuo sam kako je došlo do tog sukoba da je hrvatska policija pošla u Borovo Selo i da je pružen otpor ....i zato ima veliki broj ... mnogo je hrvatska policija imala poginulih, to je bio ....Danima su se sahranjivane žrtve poginulih policajaca, to je bilo na televiziji, javno mnjenje ...u Hrvatskoj je da kažem povodom tog događaja ostalo ...i prema Srbiji i Srbima, ostali na ....ono što je predstavljalo opasnost za Hrvatsku kako su to oni tumačili. Zatim događaj 2. maja ....kad je Vojislav Šešelj bio

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Da malo skratimo ako možemo. Vi ste ispričali sada tačno događaj kako ga je predstavila hrvatska štampa i hrvatska propaganda iz tog vremena. I to je potpuno čisto. Da ste ga tako predstavili.

SVEDOK:

            ....I Simatovića. Kasnije je bilo ljudi iz Borova...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, dobro.

SVEDOK:

            ...i ono što sam video preko hrvatskih medija.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno ono što ja imam ovde zapisano i što se onda znalo da su Srbi iz Borova Sela u znak dobre volje u pregovorima sa policijom rekli da će da sklone barikade i da će da normalizuju stanje pošto su dobili obećanje da niko neće biti napadan, hapšen, odvođen bez traga itd. i da su oni sklonili barikade. I da su došle policijske snage u Selo u dogovoreno vreme, ali došli su sa dva autobusa, sa dva terenska i jednim putničkim vozilom punim policajaca i umesto da razgovaraju sa stanovnicima o normalizaciji tih prilika, otvorili su vatru na sve strane i da je tu došlo do sukoba. Je li to tačan razvoj događaja u Borovu Selu ili je ovo što ste sad objasnili prema verziji hrvatske propagande iz tog vremena.

SVEDOK:

            Ljudi iz Borova Sela kasnije iz tog kraja, ja sam slušao  kako su ....glupo išli nepripremljeni, znači ....nisu bili u borbenom rasporedu. Da su me oni pustili da uđem malo dublje u Selo tamo kasnije su mi pokazivali  odprilike ....i onda su tada opalili vatru na njih. Znači ....a šta je bilo prethodno, ti detalji ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ta dva autobusa puna policajaca, dva terenska vozila, jedno putničko vozilo, znači 5 punih vozila policajaca, od čega su dva autobusi, napadnuti su od strane meštana Borova Sela ni krivi ni dužni, a šta su ti puni autobusi policije naoružani do zuba tražili u tom selu. Da li vi znate, kako to. Znači Borovo Selo napalo policiju a ne policija sa punim autobusima napala seljake u Borovom Selu.

SVEDOK:

            Koliko je meni bilo poznato Borovo Selo nije bilo pod kontrolom hrvatske policije, šta se tamo dešavalo pre toga ne znam tačno ali Srbi su držali pod kontrolom Borovo Selo a ne hrvatska policija. Znači oko toga su nastali sukobi, hrvatska policija je htela da uspostavi kontrolu nad Borovim selom i pružen je otpor.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro da li je bar tačno, to pružen otpor svakako nije Borvo Selo otišlo u policiju, nego je policija naoružana do zuba došla i počela da puca po selu. Po kućama, po ljudima, po deci, po ženama itd. Da li je tačno da događaji u...

MEJ:

            On je ispričao šta je čuo, kako je mogao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno da događaji u Borovom Selu na Uskrs 2. maja, bio je Uskrs 2. maja 91. godine. Nikakvih jedinica JNA nije bilo tada. I da se ceo taj događaj desio van zone bilo koje jedinice JNA.

SVEDOK:

            Koliko je meni poznato JNA je intervenisala nakon tih događaja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I kako ih intervenisala, da razdvoji opet snage u sukobu, je li tako ili nije.

SVEDOK:

            ....srpskih snaga u Borovom Selu i hrvatskih snaga van Borova Sela.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, opet da se stavi u ulogu nekakve tampon-zone da ne bi došlo do daljih sukoba je li tako ili nije.

SVEDOK:

            Postavila se između dve sukobljene strane.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. A da li se sećate saopštenja sa proširene sednice Predsedništva SFRJ o 4 principa zarad razrešenja političke krize u zemlji. Ta je sednica održana 20. avgusta 91. godine u punom sastavu Predsedništva. Pored članova Predsedništva u radu sednice kako je saopšteno, zato se i kaže proširena, učestvovali su predsednici republika, odnosno predsednici predsedništava republika, predsednik Skupštine Jugoslavije, predsednik Savezne vlade, potpredsednik Skupštine, predsednici Saveznog veća Skupštine, predstavnici dakle. Onda savezni sekretar za inostrane poslove, za pravosuđe i upravu, zamenik ministra odbrane a da je sednicom rukovodio predsednik Predsedništva SFRJ Stipe Mesić. Stjepan Mesić, ovaj što je ovde svedočio, sada je  tamo u Hrvatskoj predsednik a trebalo bi da bude u zatvoru. Da li se sećate tog događaja?

SVEDOK:

            Ne, posebno nešto. ...ne mogu tačno konkretno da se setim.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A tada su utvrđeni principi, utvrđeni principi. Znači Predsedništvo u punom sastavu, predsedava taj isti Stjepan Mesić, principi. 4 principa su usvojena tada, da li su vam poznati ti principi. Prvi je bio poštovanje svakog naroda na samoopredeljenje, uključujući pravo na ocepljenje i udruživanje. Neprihvatljiva je bilo kakva promena spoljnih i unutrašnjih granica. Jednostranim aktima i upotrebom sile, već isključivo, ako do toga dođe, dakle do promena na osnovu prava naroda na samoopredeljenje u demokratskoj proceduri i na legalan način. To je prvo što je usvojeno i to na toj sednici predsedavao Stjepan Mesić, celo Predsedništvo i svi glavni rukovodioci jugoslovenske države celovite u to vreme. Još uvek. Drugo, uvažavanje demokratske...

MEJ:

            Mislim da gospodine  Miloševiću, moramo ostaviti vremena za pitanja. Ovo je vreme za ispitivanja a ne za govore. Da li vam treba pomoć, da li se sećate svega ovoga gospodine?

SVEDOK:

            Ne, ne sećam se detalja.

MEJ:

            Sad ćemo otići na pauzu od 20 minuta. Molim ustanite.

 

posle pauze

 

MEJ:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, da li je sporno da je u punom sastavu jugoslovensko rukovodstvo stavilo u prvi plan da se rešavaju stvari mirnim putem i na osnovu prava naroda na samoopredeljenje u demokratskoj proceduri na legalan način. Dakle, da li to demantuje vaša objašnjenja o upotrebi prava naroda na samoopredeljenje.

SVEDOK:

            Šta je konkretno pitanje? Izvinjavam se.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa dakle pročitao sam vam princip broj 1. govori da se na osnovu prava naroda na samoopredeljenje u demokratskoj proceduri i na legalan način moraju stvari da rešavaju.

SVEDOK:

            Bila su dva shvatanja....nacionalno opredeljenje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa ja vam ne govorim o shvatanjima, ja vam govorim o..

MEJ:

            Neka svedok odgovori. Pustite svedoka da završi ono što je hteo reći. Iznosili ste pred njega neke tvrdnje a onda ste ga hteli sterati u ugao. On je imao odgovor. Izvolite.

SVEDOK:

            Postojala su dva shvatanja tog ostvarenja tog prava. Jedno shvatanje je bilo da se to pravo ostavruje u okviru republika i preko republika. Taj stav su zauzele Slovenija, Hrvatska, Makedonija, Bosna i Hercegovina i drugi stav je ....vaš stav da se bez obzira na republičke granice ....priznati u Jugoslaviji, znači i srpski narod, ima pravo opredeliti za državu koja će živeti bez obzira na republičke granice. Znači i preko svoje znači, ....republike kako se govorilo ali i u drugim republikama. Znači da to pravo na samoopredeljenje može da ...granice, međurepubličke granice.   

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da li ste možda zapazili da sam pročitao upravo u ovom prvom principu da kaže: "neprihvatljivo je bilo kakva promena spoljnih i unutrašnjih granica jednostranim aktima". Dakle, iz spoljnih granica dakle, otcepljenje od Jugoslavije jednostranim aktima, neprihvatljivo je. To konstatuje to isto Predsedništvo. Kome predsedava Mesić.

SVEDOK:

            Rekao sam da mi nisu poznati detalji sa te sednice.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa čak iako vam nisu ja vam čitam dokument koji je lako proverljiv. Na primer, treći princip kaže   : "princip ravnopravnosti koji pretpostavlja ravnopravnost svih opcija, odsustvo nametanja tuđe volje i upotrebe sile". Pa onda "princip legaliteta koji pretpostavlja da se politički dogovor pravno sankcioniše i obezvredi legalan postupak njegovog ostvarivanja". A vi govorite o nekakvom Jovićevom zakonu, a ovo je stav Predsedništva SFRJ da se obezbedi legalan postupak ostvarivanja na principu legaliteta dakle, bilo kakvog političkog dogovora koji mora biti pravno sankcionisan bez nametanja sile i u skladu sa Ustavom Jugoslavije. Da li je to jasno.

SVEDOK:

            Ja sam rekao kako se u to vreme tumačili ti principi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa u to vreme, koliko ja vidim iz ovoga, ovi principi su tumačeni jedinstveno od predstavnika svih republika i celog Predsedništva tadašnje SFRJ. Upravo zato vam ih citiram jer je to u potpunoj kontradikciji sa ovim što vi govorite. Ali, da idemo dalje. Da li je sporno da je SFRJ postojala kao suverena država sve do osnivanja SRJ. Znači do 27. aprila 92. godine kada je osnovana Savezna Republika Jugoslavija, da je postojala kao suverena država SFRJ.

SVEDOK:

            To ste vi tumačili. ...te konferencije konstatovalo se ....krajem 91. godine, u novembru, precizno, da je SFRJ u stanju raspadanja. I kasnije se konstatovalo da se SFRJ raspala.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To je potpuno drugo ali čak i u ovim papirima ovog nelegalnog tužilaštva piše upravo ovo što sam vam ja rekao do osnivanja SRJ je SFRJ postojala kao...

MEJ:

            Šta je pitanje?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je Hrvatska priznata od strane Ujedinjenih nacija 22. maja 92. godine. Je li tako?

SVEDOK:

            Čini mi se da je taj datum tačan.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da. A od Evropske unije 15. januara 92. godine.

SVEDOK:

            Od mnogih zemalja Evropske unije dok su Nemačka je priznala Hrvatsku čini mi se 23. decembra 91. godine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, uloga Nemačke i Vatikana i drugih sila ovde je objašnjena. Ja govorim o tome kad je priznato od Evropske unije. Dakle, priznata 15.01. 91. od Evropske unije.

SVEDOK:

            Čini mi se da je 8.oktobra 91. godine. ...na nezavisnost Hrvatske i Slovenije koji je postignut sporazumno na Brionima i da je nakon tog roka Hrvatska proglasila da je nezavisna država.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro ajmo da raščistimo. Da li je sporno da je sve vreme i posle ovih priznanja Hrvatske teritorija Krajine bila zaštićena zona Ujedinjenih nacija.

SVEDOK:

            Oprostite, možete li ponoviti pitanje jer ne mogu da pročitam ovaj engleski prevod.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Dakle, Hrvatska priznata 22. maja 92. godine od Ujedinjenih nacija 15. januara 92. od Evropske unije. Da li je tačno da posle tog vremena i sve vreme teritorija Krajine je bila zaštićena zona Ujedinjenih nacija po Vensovom planu.

SVEDOK:

            Februara meseca, od kraja februara meseca 92. godine Savet bezbednosti je ....kojom se odlučuje da se ....formiraju zone pod zaštitom Ujedinjenih nacija. Znači Krajinai delovi teritorije Slavonije koji nisu bili uključeni...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, dobro. Da li je tačno da sve rezolucije Saveta bezbednosti, dakle i ona 740 od 4. februara i 743 od 21. februara 92. godine i 762 od 30. juna 92. godine i 802 od 25. januara 93. Pa i Vensov plan kao izveštaj generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, od na primer 3. februara 92. godine, 15. februara 92. godine, 27. jula 92, 10. februara 93. govore o zoni pod zaštitom UN o mirovnim operacijama u Jugoslaviji. Je li tako ili ne.

SVEDOK:

            Govori se međutim plan  Vensov nije trebao da bude realizovan, jer nije ispoštovan dogovor, sporazum.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa ja vas pitam da li se govori o ovome što vam citiram ili ne.

SVEDOK:

            Zaštita se odnosila na stanje demilitarizacije tog područja, na formiranje mešovite policije, na povratak raseljenih lica

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, doći ćemo na to.

MEJ:

            Pustite ga da završi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je nesporno molim vas, samo mi odgovorite sa da i ne. Da li je nesporno da Hrvatska nije imala na tim teritorijama suverenitet.

SVEDOK:

            Prvo, konferencija bivše Jugoslavije je konstatovala da nema promena republičkih granica.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Opet mi odgovarate to što vas ne pitam. Evo, pošto...

SVEDOK:

            Znači Hrvatska nikada ....nisu važili hrvatski zakoni....tako je bilo pitanje vaše.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jeste, to je moje pitanje. Evo citiraću vam, to je izveštaj generalnog sekretara Savetu bezbednosti, to je 4. februar 92. godine na 5 strani, tačka d, citiraću vam celu: "iz toga proizilazi da područja pod zaštitom UN kao i do sada ne bi podlegala zakonima i institucijama Republike Hrvatske u prelaznom periodu do političkog rešenja". To piše u izveštaju generalnog sekretara UN.

SVEDOK:

            To je generalni sekretar izjavio i pred Savetom bezbednosti. Taj Savet bezbednosti je usvojio u februaru 92. godine  i nakon toga je došlo do razmeštanja mirovnih snaga.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, da li je onda jasno, sad vas pitam pošto ova lažna tužba govori o nekakvoj srpskoj okupaciji. Da li se onda može govoriti o srpskoj okupaciji.

SVEDOK:

            "Okupacije Srbije, ne srpskoj okupaciji. Srbi su živeli na tom prostoru ali na tom prostoru je Srbija imala de fakto vlast.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            E pa dobro, pošto vi insistirate na tome, ja ću se poslužiti nekim citatima iz ovog izveštaja generalnog sekretara vezano za tok procesa pregovora o Vensovom planu i evo šta u tom izveštaju piše pošto ste se vi pozivali na Maraka Guldinga, zamenika generalnog sekretara, evo šta u izveštaju piše. Čitam taj izveštaj, to je izveštaj generalnog sekretara UN od 4. februara 92. godine. Odnosi se na Vensov plan: "tokom svojih razgovora u Beogradu gospodin Gulding je ponovo dobio bezrezervna uveravanja od gospodina Branka Kostića, potpredsednika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, gospodina Borisava Jovića, predsedavajućeg državnog Komiteta za saradnju sa UN o pitanjima očuvanja mira, generala Blagoja Adžića, vršioca dužnosti saveznog sekretara za odbranu Jugoslavije i načelnika Generalštaba JNA da prihvataju plan i da se u potpunosti, da će upotpunosti sarađivati na njegovom sprovođenju. Predsednik Srbije Slobodan Milošević je takođe ponovio svoje potpuno prihvatanje plana. Takođe u Beogradu Gulding se - to je sad, ovo je bila tačka 10, tačka 11 - sreo sa Goranom Hadžićem, liderom srpske zajednice u regionu Istočna Slavonija koji je imao jednu primedbu, ali je ona otklonjena objašnjenjem Guldinga da se u nekoj budućoj rezoluciji naglasi da prisustvom mirovnih snaga ne prejudicira političke pregovore. Kad mu je to objasnio, citiram dalje: "gospodin Hadžić je potvrdio svoje prihvatanje plana UN". Pa onda govori da je posetio gospodina Veljka Džakulu u jednom drugom predloženom području, to je u stvari Zapadna Slavonija, to i piše pod zaštitom UN, koji  je takođe prihvatio plan.

            Tačka 12. ovog izveptaja generalnog sekretara piše: "gospodin Milan Babić, lider srpske zajednice u 3 predloženom području pod zaštitom UN sa kojima je gospodin Gulding vodio petočasovni razgovor u Kninu 27. januara izjavio je da on i njegove kolege u vladi - ovde piše samozvane Republike Srpske Krajine - ne mogu da prihvate plan UN. Izrazio mišljenje da navođenje plana da su područja pod zaštitom UN u Hrvatskoj neprihvatljivo jer se time prejudicira političko rešenje. Smatra da predlog Guldinga da se to reši jednim dokumentom Saveta bezbednosti ne pruža dovoljnu sigurnost. Odbacio demilitarizaciju" itd. Da ne čitam pošto je vrlo dugačko ovo sve. "Babić dodao da samo njegova vlada može da preuzme obaveze u ime svoje zajednice prema Savetu bezbednosti". Što je tačno. "Gulding odbio menjanje plana koji je usvojio Savet bezbednosti". A onda samo to želim da uporedim, tačka 13, u Zagrebu "predsednik Franjo Tuđman i visoki funkcioneri njegove vlade takođe su izjavili da ne mogu da prihvate fundamentalan aspekt plana, čime su povukli potpuno i bezuslovno prihvatanje tog plana koje je izraženo mom ličnom izaslaniku gospodinu Sajrusu Vensu 1. januara".

            Kao što vidimo, samo Tuđman i jedan od lidera su tada svojim odbijanjima odložili praktično sprovođenje Vensovog plana i produžili ovu agoniju, a Tuđman je izjavio, kako piše ovde, citiram da "posle međunarodnog priznanja njegove republike nema više političkih pitanja  za pregovore. Gulding je istakao  da takvo povlačenje od strane gospodina Tuđmana znači oduzimanje jednog od dva centralna elemnta tog plana i obezvredilo bi osnov za njegovo prihvatanje od strane ostalih aktera. Međutim , i pored  časova razgovora gospodin Gulding nije uspeo da prebrodi ovu novu i neočekivanu prepreku za raspoređivanje snaga" itd. Dakle, kao što vidimo, Tuđmanov stav saglasan sa stavom jednog od lidera jedne od ovih zona pod zaštitom UN, a sada vas pitam da li se sećate, inače, pošto je Tuđman na kraju pod pritiskom pristao da se snage rasporede, u stavu o tom odbijanju obrazlaže da je Hrvatska priznata i da više nema političkih razloga za bilo kakve pregovore. E, sad moje pitanje glasi, da li se sećate da su međunarodni posrednici, uključujući lorda Karingtona, koji je predsedavao konferenciji, upravo ocenili da je to prevremeno priznavanje Hrvatske pre političkog rešenja bilo posmrtno zvono mirovnoj konferenciji u Jugoslaviji. Da li se toga sećate?

MEJ:

            Dajte svedoku vremena na trenutak. Želite li da se taj dokument postane dokazni predmet, ovaj izveštaj generalnog sekretara.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja vam mogu dati pošto je ovo na srpskom, to je evo piše ...opšta B 23513, 4. februar 92. godine, original engleski, naslov je dalje izveštaj generalnog sekretara shodno Rezoluciji Saveta bezbednosti 721 od 91. godine. Vi ga verovatno možete uzeti u arhivu, ali...

MEJ:

            U redu, u redu. Nema potrebe da idemo dalje u vezi sa tim. Naime, možemo zamoliti tužilaštvo da nam dostavi primerak. Oni bi trebali imati jedan primerak na eneglskom.

TUŽBA:

            Nismo mogli naći nijedan. Jedino što imamo je onaj drugi dokument o kojem je govorio gospodin Milošević o sednici Predsedništva od 20. avgusta. To imamo.

MEJ:

            Dajte nam onda kopiju koju ima optuženi kako bi to moglo postati dokazni predmet pa ćemo zamoliti prevod ako to bude bilo potrebno. Broj molim vas.

SEKRETAR:

            Časni sude, dokazni predmet odbrane 65.

MEJ:

            Gospodine C61, sada je pročitan vrlo opširan dokument. Možda biste trebali imati primerak dokumenta pred sobom kako biste mogli dati svoj komentar ako želite mi možemo u svakom trenutku preći na zatvorenu sednicu. Ako želite komentarisati dokument.

SVEDOK:

            Ja mogu da komentarišem dokument ako idemo na zatvorenu sednicu.               

MEJ:

            U redu.

 

(posle zatvorene sednice)

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To je izveštaj generalnog sekretara koji sam citirao. A  da imate i ovo na srpskom da biste mogli da uporedite da sam sasvim precizno citirao svaku reč koju sam pročitao. Bez obzira...

MEJ:

            U redu. Dajte da to rešimo sada. Trebalo bi da postoji rezolucija i izveštaj ako je Sekretarijat ima, onda treba da dobiju broj.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jesmo li na otvorenoj sednici?

MEJ:

            Sačekajte trenutak.

SEKRETAR:

            Sad smo na otvorenoj sednici.

MEJ:

            Molim broj za te dokazne predmete.

SEKRETAR:

            Dokument Rezolucija 802 od 25. januara 93. godine biće dokazni predmet odbrane 66 a izveštaj generalnog sekretara od 15. februara 92. biće dokazni predmet odbrane 67.

MEJ:

            Izvolite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da se sad vratimo na sastanak u Igalu i dogovor sa lordom Karingtonom o prekidu vatre. Imali ste prilike da čujete i traku razgovora generala Kadijevića i hrvatskog predsednika Franje Tuđmana, u kome Kadijević insistira da se poštuje dogovor postignut sa Karingtonom. Znate sled događaja posle toga, da li je tačno da hrvatska strana i ovoga puta nije ispoštovala dogovor.

SVEDOK:

            Ako možete samo da me podsetite na datum. Nisam učestvovao u tom sporazumu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa u Igalu je bio, novembra 91. godine, sastanak na kome je potpisan sporazum o prekidu vatre i Kadijević ili koliko ja ovde imam zabeleženo treba proveriti taj datum, ne, 17.9. ne 17.11., znači 17.9. 91. godine. Da li je tačno da hrvatska strana i ovog puta nije ispoštovala  dogovor. Vi ste čuli i onu traku a znate za događaj. Je li to tačno ili ne.

SVEDOK:

            Nakon sredine septembra meseca, znam da je JNA prešla u ...ofanzivna dejstva prema ...početkom oktobra prema Zadru, Šibeniku. Tačno šta se dešavalo na drugim ratištima ja ne bih mogao reći precizno ali znači posle sredine septembra, intenzitet oružanog sukoba je značajno porastao. On je prekršio taj sporazum ako je to tog datuma. Ja znam kako su pravljeni incidenti na području Petrovog Polja i ....Kod Petrovog Polja su pravljeni tako što su grupe milicije iz Knina prepucavale se sa snagama hrvatske, policije....takav da se tamo nešto događa. Ja ne znam tačno, onda je išao oklopni voz Frenkijev...onda su ti incidenti pojačani a nakon toga je Kninski korpus reagovao artiljerijom prema hrvatskim položajima ...u Petrovom Polju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi govorite...

SVEDOK:

            To je bilo septembra meseca 91. godine što je moje saznanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja vas pitam precizno o dogovoru o prekidu  vatre a ne o događajima prekida vatre i pitao sam vas da li je tačno da hrvatska strana i tog puta nije ispoštovala dogovor a čuli ste i telefonski razgovor Kadijevića i Tuđmana u kome se Kadijević zalaže da se poštuje dogovor sa Karingtonom i insistira na tome da prestanu da dave kasarne, da im omoguće da dobiju struju i vodu, da dođe do prekida vatre kako piše u sporazumu itd. Dakle, pitam vas da li je tačno da posle tog sporazuma hrvatska strana nije uopšte poštovala dogovor. I toga puta.

SVEDOK:

            Prema mom saznanju, ja sam čuo da je postojalo, ne znam 10, 15 dogovora možda u toku prekida vatre

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja vas ne pitam o 15 dogovora, molim vas, ja vas pitam za ovaj Karingtonov za koji je znao ceo svet i koji je potpisao Tuđman, nije bio dogovor između dva komandanta nego ga je potpisao Tuđman. Taj vas pitam dogovor.

MEJ:

            Gospodine C61, ako ne znate odgovor na neko pitanje samo recite da ne znate.

SVEDOK:

            Ne znam.

MEJ:

            Ako znate pokušajte da odgovorite, molim vas.

SVEDOK:

            Tačno na ovo pitanje mogu reći da ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kadijevića pismo lordu Karingtonu već sledećeg dana bilo je objavljeno u novinama navodi da se i pored svih uveravanja organa Hrvatske da su naložili i zahtevali prekid dejstava, napadi još  traju sa izuzetnom žestinom i nemilosrdnošću i da nažalost, 18.9. u 12, kada je trebalo da stupi u dejstvo potpuni prekid vatre oružane formacije Hrvatske ne samo da nisu prestale već su intenzivirale napade na JNA i piše: "napadnute su jedinice i objekti u Zagrebu, Šibeniku, Petrinji, Vukovaru, Vinkovcima u reonu Sinja ...i mnogih drugih mesta, a nijedan objekat JNA nije deblokiran i ako postoji"...

MEJ:

            Znate li bilo šta o ovome, gospodine.

ODGOVOR:

            Ja mislim da sam o tome govorio o mojim saznanjima iz tog vremena, ja sam rekao da je septembar mesec vreme kada je pojačana intenzivna ne samo blokada već i napadi hrvatskih oružanih snaga na garnizone ... znači zato sam znao ... pokušao sam da dopunim...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Da li se sećate odluka o blokadi svih kasarni u JNA u Hrvatskoj po jedinstvenoj odluci rukovodstva koja je doneta polovinom avgusta 91. godine, a odluke o napadima na sve kasarne i sve jedinice JNA 14. septembra 91 godine, pa je munjevito reagovao Karington da upravo to spreči. Posle nekoliko dana je došlo do potpisivanja sporazuma o prekidu vatre.

ODGOVOR:

            Tako je, zato sam znao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            E pa dobro, od poznatih događaja u Splitu 6. maja pa do 25. jula 91. godine, da li vam je poznato da je u Hrvatskoj zabeleženo 126 slučajeva nasilnog delovanja prema licima i objektima JNA i registrovano 22 oružana napada na jedinice JNA,  11 slučajeva otvaranja vatre i fizičkog ugrožavanja kasarni, 36 slučajeva nezakonitog postupanja i prekoračenja ovlašćenja. Da li vam je išta od toga poznato.

ODGOVOR:

            Čuo sam za te događaje a precizne podatke ne znam tačno koliko. Znači, ja sam rekao da je to bila neka druga faza eskalacije sukoba znači, nakon događaja iz početka maja 91 godine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa dobro, da li je jasno iz ovih činjenica dakle, ne iz ničijih stavova nego iz činjenica da je rukovodstvo Hrvaske nekoliko dana pre sastanka s Karingtonom donelo odluku o opštem napadu na JNA a da dogovoreni dokument nije poštovan nijednog jedinog časa, odnosno da rukovodstvo Hrvatske nije ni imalo nameru da to poštuje kad se slože ove činjenice i jedna, druga,  treća poređaju.  Da li je to jasno.

MEJ:

            Zaustaviću ovaj govor, ako želite da komentarišete ono što vam je rečeno,  gospodine C 61, imate priliku.

ODGOVOR:

            Izvinjavam se, šta je pitanje bilo iz ovog govora.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa dobro, kada se ono što kažete sami u odgovoru da vam je poznato u vezi sa odlukom o deblokiranju  kasarni, u vezi sa odlukom o napadima širom Hrvatske na kasarne  posle čega je usledila intervencija lorda Karingtona i Tuđman potpisao dogovor o prekidu vatre, gde se podrazumeva čak i demobilisanje rezervista hrvatske nacionalne garde i tako dalje, da su se napadi intenzivirali što se vidi iz ovog pisma Kadijevića  lordu Karingtonu već sledećeg dana i da se nisu nijednog časa ni pridržavali ni imali nameru da se pridržavaju dogovora koji su potpisali sa Karingtonom.

ODGOVOR:

            Ako je ovaj dogovor postignut u septembru mesecu, na osnovu vašeg pitanja mogu da kažem da je od 26. avgusta prema mom saznanju počela velika intervencija masovna intervencija JNA prema teritorijama koje su bile pod kontrolom hrvatske policije odnosno hrvatske vlade, e sad ne znam šta želite ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da požurimo malo onda sa pitanjima, možda će se...

MEJ:

            Nemam sumnje da je to upravo ono što želi optuženi to su njegovi zaključci koje on želi da prikaže nama. To nije nešto na šta treba da odgovara svedok.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je poznato da je Tuđman još 90. godine na sastanku sa svojim saradnicima Manolićem, i drugim  detaljno razradio prvu  tada prikrivenu fazu rata protiv JNA.

ODGOVOR:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Onda vam neću postavljati pitanja o elementima toga što vam ništa nije poznato. A da li vam je poznato da su tada donoseći odluku o nasilnom otcepljenju članovi hrvatskog vrhovništva imali strategiju i plan  udara na JNA tako da razvuku snage znači na svim mestima gde je JNA bila u Hrvatskoj, na  širem prostoru da ih angažuju na bezbroj sitnih zadataka, a da vremenski produžavaju institucionalnu krizu u zemlji i onemogućavaju funkcionisanje političkog, privrednog i vojnog sistema nastojeći da tako ograničavajući deluje na JNA da istovremeno napadaju. Da li se sećate takvog stanja i da li imate vi saznanja uopšte šta se tada dešavalo.

ODGOVOR:

            Prvo saznanje o pripremama Vlade Hrvatske protiv JNA, meni se čini da je to prvo saznanje bilo iz informacije Saveznog sekretarijata za odbranu, informativne službe, to je bio plan  tih aktivnosti ... kako je već predstavljeno bilo tada 25. januara 91. godine. Ja sam govorio o tome šta smo znali o čemu se pričalo znači da hrvatska policija naoružava ... pripadnike HDZ, znalo se o tome ko je bio ... i tadašnje vlasti u Hrvatskoj o budućem uređenju ... u Jugoslaviji...  to je bilo jasno. Ne znam šta još me pitate.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da li je tačno da se  posle Plitvica, koje smo maločas pominjali, ređaju novi konflikti protiv srpskih naseljenih mesta na primer u Glini, ...oružani sukobi hrvatske policije i srpske policije i napadi na građane srpske nacionalnosti gde je bilo mrtvih i ranjenih i zarobljenih da li se išta od toga sećate. To je, na primer, 26. juna 91. godine Glina i Bršadin.

ODGOVOR:

            Vrlo dobro sećam se sukoba u Glini jer sam nakon početka tih sukoba i bio blizu bio u Glini i imao uvid u dešavanja tamo. Naime, tamo je .. specijalna milicija kapetan Dragan ... vodili oružani sukob sa hrvatskom policijom i ... da preuzmu policijsku stanicu u ... koju je držala hrvatska policija to znam vrlo dosta dobro oko toga ... ne bi znao posebno. Šta ste još pitali?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ne znate ništa o ovome, a ovo o Glini objašnjavate da su Srbi napali Hrvate. Je li tako.

ODGOVOR:

            Ne, Srbi nisu napali Hrvate već je milicija Krajine posebno kapetan Dragan, napadao policijsku stanicu hrvatske policije u Glini i zauzela je posle tih borbi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li dolazi tada i do pokušaja ovladavanja sela Mirkovci kod Vinkovaca 22. jula 91. godine, gde je takođe bilo mrtvih i ranjenih.

ODGOVOR:

            Znam da su bile borbe u blizini Vinkovaca ... da su se stanovnici Mirkovaca to je bilo javnosti dobro poznato ... detalje tih borbi ne znam, samo znam da su uporno ... jedna devojka bila jako popularna među Srbima koja se borila na srpskoj strani.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            E pa dobro, pošto ste maločas govorili o tome da je policija Krajine napala Hrvate u Glini...

ODGOVOR:

            Nisam rekao da je napala Hrvate  već policijsku stanicu u Glini.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, policijsku stanicu Glina, to je Banija. Je li tako. Ima tu i drugih mesta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U vezi  Ilije Đurića želim da vam postavim samo jedno pitanje. Da li je tačno ovo što ću pročitati gde on dalje piše u pismu, konstatovali smo kako je postavljen, odnosno šta je napisao kako je postavljen, a onda kaže "ovu dužnost obavljam od 1. oktobra 91. godine". Znači, dužnost komandanta teritorijalne odbrane do 25. novembra 91 godine. "Sa ove dužnosti smenjen sam 25 novembra 91 godine odlukom predsednika Vlade SAO Krajine Milana Babića". Je li to tačno.

ODGOVOR:

            Ilija Đurić kolko je meni poznato podneo je ostavku ... i dobio je odgovarajuću odluku ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ne odgovarate direktno na moje pitanje, ali razumem odgovor. Ali mi sad odgovorite da li je tačno ovo što on navodi da je razlog za smenu. Razlog za smenu: prvo...

MEJ:

            Ne, on nije rekao, svedok to nije rekao i ne smete pogrešno predstavljati ono što svedok kaže. On je rekao da je taj čovek dao ostavku. Možete da mu iznesete neku tezu o tome zašto je on stvarno dao ostavku. Ali ne možete da to krivite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Mej, ja ne tvrdim nešto, već čitam izjavu čoveka o kome se radi, a pitam da li je tačno ovo što...

MEJ:

            Ne dobijamo prevod. Da, možete li da iznesete svedoku to što želite ali nemojte pogrešno predstavljati ono što je on rekao tvrditi da je ostavka otpuštanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Citiram izjavu generala Đurića, pitam svedoka je li tačno. Jer, razlozi, evo on kaže nije smenjen nego podneo ostavku, a da li su razlozi za smenu tačni ima dva koje je on ovde nabrojao. "Prvi što se Babić nije složio sa mnom i stavom Generalštaba JNA da se manevarske jedinice teritorijalne odbrane predpočine komandama JNA na ovom području. To je broj jedan. Drugo, što je Babić tražio od mene da teritorijalna odbrana samostalno napada i zauzme Skradin, sa čime se ja nisam složio pored ostalog i zbog toga što u Skradinu živi većinsko hrvatsko stanovništvo". Da li je tačno ovo što je napisao general Ilija Đurić.

ODGOVOR:

            Nije tačno. On je podneo ostavku i rekao zbog bolesti koliko se ja sećam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa evo, ja sam pročitao ovo što je on napisao da su bili razlozi pa.

ODGOVOR:

            To nije tačno.

MEJ:

            Dajte svedoku da odgovori na ovo, ali idemo prvo u zatvorenu  sednicu.

 

(posle zatvorene sednice)

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Mogu li da nastavim, gospodine Mej?

MEJ:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, vi tvrdite da nije smenjen nego podneo ostavku, pa  i Hruščov je podneo ostavku kolko se sećamo zbog podmaklih godina i narušenog zdravlja,  je li tako.

MEJ:

            Ne, ne, to je vaš komentar. Treba da pogledate dokazni predmet 352 tabulator 72,

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a da li vam je poznato da je krajem septembra 90. godine, samo u dva dana, u Petrinji uhapšeno preko 100 nedužnih Srba koji su bili maltretirani, a posle čega se oko 400 žena i dece srpske nacionalnosti iz straha sakrilo u kasarne Petrinjskog garnizona.

ODGOVOR:

            Te podatke o hapšenju i sklanjanju Srba iz Petrinje u garnizon u Petrinji početkom oktobra 90. godine saopštila mi je gospođa Milena ... za vreme sastanka sa predstavnicima dok je delegacija iz Hrvatske i savezne vlade boravila u Kninu i gospođa je insistirala da predstavnici opštine Knin koji su učestvovali u pregovorim a ne nastavljaju te pregovore dok kako je rekla dok se ne puste taoci kako je nazvala te uhapšene Srbe u Petrinji to je od strane predsednika opštine Knin i saopšteno i ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pošto uvodite sad gospođu Milenu,  recite mi ko je ona, šta je radila, kakvu je funkciju imala u to vreme. Je li ona bila isto član vaše vlade ili šta je.

ODGOVOR:

            90 godine gospođa Milena ... bila je novinar dopisnik ... Makedonije iz Zagreba, onda je prešla u Knin. Ona je supruga pukovnika Radeta Tanjge, kasnije ministra odbrane Republike Srpske Krajine koji su bili dobri prijatelji sa Borom Mikelićem i Slobodanom .. u Petrinji.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, kad govorimo dakle o tom hapšenju stotinu nedužnih Srba u Petrinji i bežanju ovih nekoliko stotina žena i dece koja se sklanjaju u garnizon. Da li ste svesni ... akcija hrvatskih snaga unela pravu paniku među srpske civile na tom području koji su zato krenuli u zbegove.

ODGOVOR:

            ... ali znam da je znači na području ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa ko je naoružavao, pa da li vam je upravo ta činjenica poznata, jer je to bilo onda opštepoznato i mnogi su o tome govorili da Srbi sa tog područja u to vreme nisu imali nikakvo naoružanje izuzev nekoliko lovačkih pušaka i registrovanih onih pištolja sa dozvolom.

ODGOVOR:

            Ja sam u martu mesecu u vašem kabinetu čuo od ministra u ostavci Radmila Bogdanovića, ministra unutrašnjih poslova da je on već znači,  slao  na Baniju, kad ja ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To niste mogli čuti od Radmila Bogdanovića ali to ćemo moći da razjasnimo odakle vam uopšte takve ideje. Ali pošto govorimo o tom hapšenju i sklanjanju naroda u kasarnu i tako dalje, na osnovu čega tvrdite onda kako se to dešavalo da su Martić srpski DB, JNA ili mediji beogradski imali bilo kakve veze sa ovim događajima dakle, bilo ko osim ljudi na tim prostorima, aktivisti SDS, koji su postavljeni na ta rukovodeća mesta onako kako smo nastojali da razjasnimo u onom zatvorenom delu.

ODGOVOR:

            O događajima ... posebno u oktobru mesecu ja sam rekao precizno svoja saznanja ono što sam znao na području Knina, odnosno cele Dalmacije i Like. O događajima u to vreme na Baniji znam toliko kolko sam sad izneo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, da li je tačno da je te događaje prijavio Saveznoj vladi Predsedništvu SFRJ Mikelić ...

ODGOVOR:

            Znam da je Mikelić držao miting u ... Grahovcu, na Baniji.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je poznato da je povodom ovih događaja na području Petrinje i Banije došla specijalna delegacija vlade Jugoslavije na čelu sa potpredsednikom vlade Aleksandrom Mitrovićem.

ODGOVOR:

            Ta delegacija je obišla sve srpske opštine i opštine u kojima su bili incidenti na prostoru Banije i severne Dalamcije ....

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A kasnije na to područje došao i Vasil Tupurkovski, član Predsedništva SFRJ, koji je bio u Predsedništvu predstavnik Makedonije.

ODGOVOR:

            Da li je bio Vasil Tupurkovski na području Banije ne znam, a znam da je bio u Kninu i razgovarao je i sa predsednikom opštine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je on delovao takođe da se situacija smiri, kakav je bio njegov stav?

ODGOVOR:

            On je takođe delovao da se situacija smiri, ali od strane predsednika opštine njemu je saopšteno da predsednik opštine Knin nema uticaja na  oružane incidente koji se u to vreme dešavali oko Knina i ne može ih kontrolisati.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            A dobro, da li ste vi nešto uradili za smirivanje situacije na Baniji? Da li ste se pojavili na tom području?  Da li ste tada održali neki od ovih nikom poznatih govora u miru.

ODGOVOR:

            Ja u to vreme nisam odlazio više na Baniju. Ja sam bio, ne nisam bio u to vreme na Baniji.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, recite mi  da li želite da tvrdite da su nekakvi predstavnici iz Beograda širili strah na području Banije i Korduna.

ODGOVOR:

            Ono što znam ja sam rekao, osim  vas i Jovice Stanišića u to vreme i medija iz Beograda,  to sam već govorio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste nekoliko puta pomenuli činjenice šta su objavljivali mediji iz Beograda, između ostalog o sednici Skupštine Krajine, koju smo pominjali o događajima koji su se stvarno desili. Da li vi imate neke primere da su mediji iz Beograda izmišljali događaje, govorim događaje o kojima su pisali, pogotovo o stradanju stanovništva tamo. Jesu izmišljali, je li imate neki primer neke izmišljotine koja je objavljena pa da se zabavimo i njom.

ODGOVOR:

            Meni iz Beograda su ... preuveličavali događaje posebno ... ja sam već pominjao ... i još nekih ljudi da se ... u Pakracu 91. godine. Međutim, oni su asocirali na događaje iz Drugog svetskog rata i dovodili hrvatsku vlast sa zločinom ustaša tako sejali strah stanovništva ...  i to je išlo u jednu spiralu uzlaznu....nasilja i na kraju rata.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da li je 15. februara još 90. godine fizičkom silom pripadnika MUP-a sprečeno održavanje mitinga Srba u Karlovcu protiv ustaštva, za Jugoslaviju, kada SDS nije ni bio formiran.

SVEDOK:

            Čuo sam od ljudi koji su organizovali taj miting u Karlovcu da nije dozvoljena ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa kakve veze ima Beograd sa tim.

SVEDOK:

            Ja o tim događajima nisam znao detalje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato da je 4. marta 90. godine, 4. marta dakle održan miting, veliki miting na Petrovoj Gori, između ostalog govorila je Milka Kufrin, poznati antifašista i Hrvatica po nacionalnosti, hrvatski političar.

SVEDOK:

            Poznato mi je. Bio sam učesnik tog mitinga.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa dakle odakle takva reakcija na povampirenje ustavštva, na povampirenje zločina iz Drugog svetskog rata još u martu 90. godine. Odakle taj miting i na Petrovoj Gori, jesu li to proizveli mediji iz Srbije, paralelne strukture koje ste vi izmislili.

SVEDOK:

            To što ste sad rekli bili je klasifikacija medija iz Srbije....opšti štab ....u Zagrebu koji je održan u hali ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro da li vam je poznato da je 17. marta 92. godine u Topuskom grupa intelektualaca samostalno osnovala srpsko kulturno društvo "Sava Mrkalj" i pokrenula prvi časopis na ćirilici nakon 30 godina.

SVEDOK:

            Znam za to. Ne nakon 30 godina, pre toga je ..."Prosveta", časopis kulturnog društva "Prosveta" iz Zagreba, pre toga. Znači  do oko ...Znači da li je to bilo pre jedno 30 godina, ako je tačno 30 da. 71. godine ...."Prosveta" na ćirilici, a ako je prošlo ....20 godina je prošlo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro 20. A što je prestalo da izlazi "Prosveta" na ćirilici 71. godine.

SVEDOK:

            Zato što je ....Srpskog kulturnog društva ....nakon događaja iz 71. godine, znači sukoba kada je Matica Hrvatska  ...udruženje postala politička organizacija, a Srpsko kulturno društvo ....takođe politička organizacija. Došlo je do reakcije mladih prema Matici Hrvatskoj i prema Srpskom kulturnom društvu protiv

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, da ostavimo sad to po strani. Da li vam je poznato da je 90. godine na području opštine Slunj živelo oko 4 stotine registrovanih ustaša i da su nakon kratkog kursa dobili oružje i uniforme Zbora narodne garde.

SVEDOK:

            Nemam  precizne podatke. Ne znam ništa o tome.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne znate ništa o tome.

SVEDOK:

            Konkretno od tih ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato da su u mešovitim sredinama, gde do tada nisu postojale, kao na primer, Cetingrad, Rakovica, Laganac i drugi osnovane tzv. postaje Zbora narodne garde u čijim su redovima uglavnom bili kriminalci, besposličari i upravo takvi elementi, ustaše i slični.

SVEDOK:

            Pripadnici Zbora narodne garde Hrvatske, kao odvojene formacije Republike Hrvatske bile u ....sa 91. godine, u novembru 91. godine, toznam, to su mi pričali ljudi sa Korduna i ...formacija ali i ...zauzeo grad Slunj. Kasnije znam da su bile borbe i oko ...i da je to područje zaposednuto i na njemu nije bilo više Zbora narodne garde, bilo je vrlo malo Hrvata....

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa dobro da li su se Srbi sa Korduna organizovali s obzirom na ove događaje da odbrane gole živote ili su tako izmislili neke probleme i opasnosti koje su im pretile.

SVEDOK:

            Srbi su se organizovali da zaštite svoja područja na način kako sam ja to već govorio i na način koji ih je sve organizovao da sve to čine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A  da li vam je poznato da su upravo kad su osnovane ove tzv. postaje po ovim mešovitim mestima, koja sam nabrojao, da su onda Srbi sa lovačkim oružjem iz straha da im se ponovi 41, kada je nekoliko hiljada Srba pobijeno od ustaša kod svojih kuća organizovali seoske straže uz zahtev da ovi tipovi ne ulaze u srpska sela.

SVEDOK:

            Ja znam da je lovačko oružje, posebno lovački karbini proizvedni u fabrici "Zastava" u Kragujevcu bilo ...preko firme "Loris" iz Beograda ....na području severne Dalmacije i Like 90. godine i da su ...te puške. ...na koji način su kupovali to oružje....ja tačno ne znam. 90. godine a i znam u 91. godini, znači od avgusta meseca znam, imam podatke da je na to područje isporučivano oružje preko Jovice Stanišića, DB, odnosno iz Srbije preko Bosanskog Novog.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ko vam je to rekao?

SVEDOK:

            ..iz Bosanskog Novog.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, vrlo dobro. A da li vam je poznato da tada na Kordunu nije čak bio ni organizovan ni neki ogranak SDS-a, već su Srbi uglavnom glasali za SDP kao i Samostalnu jugoslovensku demokratsku stranku.

SVEDOK:

            To su događaji 90. godine iz aprila i maja 90. godine, Srpska demokratska stranka imala je slabu organizaciju na Kordunu i tamo je bila organizovana još jugoslovenska samostalna demokratska stranka ...i tamo je bila organizovana još i ...hrvatska stranka demokratskih promena. Oni su imali najviše izbornog uspeha na izborima koji su bili u Hrvatskoj u aprilu ili maju 90. godine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, kad govorimo o ovim strahovima naroda na Kordunu i na formiranju ovih jedinica Zbora narodne garde, po ovim meštovitim sredinama, da li su možda i te straže seoske koje su organizovane možda pod nekakvim uticajem iz Beograda organizovane.

SVEDOK:

            Prvo, Zbor narodne garde Hrvatska je počela da stvara 91. godine. On je ne znam tačno kada, od maja, juna formiran kao vojska Republike Hrvatske u sklopu ...Ministarstva odbrane, ne znam tačno...znam Srbi držali za vreme i pred organizovanje referenduma ....autonomiji u 90. godini, u avgustu mesecu 91. godine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa dobro, jel tu učestvovao neko isto iz Beograda možda.

SVEDOK:

            U organizovanju seoskih straža pre 11. avgusta, ja ne znam da li je učestvovao neko iz Beograda ali Beograd je učestvovao vrlo aktivno znači od 12., od 11. avgusta opravdajući ....predstavnike Srba iz Hrvatske na izborima na svojim političkim zahtevima uz obećanje da će JNA zaštititi tu njihovu političku borbu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, molim vas, recite mi, pošto ponavljate stalno jednu istu tu rečenicu, ne morate da je ponavljate svaki put i uz svako pitanje, odnosno u svaki odgovor, da li vam je poznato da su na inicijativu, evo podrazumevaćemo da ste rekli uz svaki odgovor to što sad ponavljate, da li vam je poznato da su na inicijativu muslimansko-bošnjačke organizacije iz Velike Kladuše, u pitanju  je...

MEJ:

            O čemu vi to govorite, gospodine Miloševiću? Zašto vi  okrivljujete svedoka za ponavljanje i vi jednostavno ne odobravate njegov iskaz. U ovom zadnjem odgovoru ja ne vidim nikakvo ponavljanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, gospodine Mej, on stalno ponavlja za sve što ima da kaže da je to nekakva paralelna struktura koju je on izmislio čak i kad to nema nikakve veze sa pitanjem i jednostavno ima jedan pasaž...

MEJ:

            Moram vas prekinuti pre nego što nastavite. Vi ste ga pitali da li je iko iz Beograda učestvovao u tome možda i njegov odgovor je bio da on ne zna da je iko učestvovao ali da je postojala aktivna uloga u Beogradu od 11. do 12. avgusta ohrabrivanje Srba, predstavnika Srba u Hrvatskoj da zaštite da izdrže u odnosu na svoje političke zahteve, obećanjima da će ih JNA zaštititi u njihovoj političkoj borbi. Eto, to je bio manje više odgovor svedoka. Meni se činilo potpuno, tuga je to što ga vi kritikujete zbog ponavljanja. Molim vas da se ograničite na vaša pitanja ionda ćemo brže napredovati, imaćete više vremena.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            ...koja je razdvajala sukobljene strane i nastojala da smiri situaciju.

MEJ:

            To vi tako kažete, gospodine Miloševiću. U dogledno vreme kada dođe vreme mi ćemo čuti vaše argumente i vaše dokaze i onda ćemo odlučiti, ali vi sada ovde iznosite čitav niz komentara na iskaz svedoka vrlo često ga izokrećete i to nam neće pomoći nimalo. Imate dva sata i 40 minuta još na raspolaganju, pa molim vas krenite dalje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja ću vas zamoliti da vi prvo proverite to vreme i uporedite trajanje glavnog ispitivanja, koje je bilo nešto duže nego što ste ga vi procenili ali vi imate te podatke, pa možete proveriti.

            Dakle, pitam da li vam je poznato da su na inicijativu muslimansko-bošnjačke organizacije iz Velike Kladuše, u pitanju je Sead Fertezović i Srpske demokratske stranke iz Vojnića i Slunja, Mile Bosnić zbog opasnosti izbijanja sukoba, održavani razgovori političkih rukovodstava stranaka kojima se priključuju posle i SDA i HDZ sa područja opština Slunj, Velika Kladuša, Vojnić i Vrgin Most. Da li znate za te napore međusobne saradnje raznih stranaka uključujući i SDS i HDZ i SDA i bošnjačku muslimansku organizaciju iz Velike Kladuše i ostale koje sam nabrojao. Iz opština Slunj, Velika Kladuša, Vrgin Most sa ciljem da se održi mir na tom području.

SVEDOK:

            Ja sam kasnijih godina....znači ne znam odnekud čuo da je bilo nekih takvih razgovora ali detalje ja ne znam. Znam da je Mile Bosnić ranije radio u Velikoj Kladuši u kombinatu i rukovodstvu sa Fikret Avdićem, on je bio član rukovodstva ...i bio je u njegovom Upravnom odboru ....daje znao neke ljude tamo, to mi je pričao kasnije a da li je on učestvovao u tim pregovorima sa muslimanskom opštinskom organizacijom i ne znam koga ste sve tu sad nabrojali, ja to ne znam. Bosnić nije o tome govorio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa da li znate da su ti pregovori, u stvari međusobni njegovi kontakti čija je svrha bila da ne dođe ni do kakvih poremećaja i sukoba, prekinuti aktivnostima hrvatske policije i kad su isprebijani upravo oni koji su učestvovali u tome, Momir Lazić, Lazo Dragićević, Željko Krmar, Mile Bosnić. I još dva sveštenika Srpske pravoslavne crkve.

SVEDOK:

            Ne, nije mi poznato kakvo su učešće imali Mile Bosnić, Lazo Dragićević, Momir Lazić i sveštenici u vezi razgovora sa strankama, ljudima iz ...Krajine, ....a za vreme događaja na Plitvicama, znači 31. marta 91. godine....Karlovca, odnosno Vojnića na Plitvice preko Slunja i da su tamo bili uhapšeni od strane hrvatske policije, zatvoreni i bili fizički maltretirani, premešteni u zatvor u Karlovcu i da su bili u Slunju tučeni a onda su smešteni u zatvor u Karlovcu i tamo se sa njima postupalo blaže i da su posle toga pušteni.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro,  tukli ih i cipelama i kundacima itd. i čestitali im Uskrs.

SVEDOK:

            Da, vrlo su stradali ....nakon priča Bosnića i Lazića o tome šta su im radili, čudio sam se kako je Bosnić izdržao. Znači, nakon te njegove priče, on je slab i mršav čovek. Lazić je krupniji i izdržljiviji. On se čak šalio da je Laziću bilo lakše podneti batine  jer je bio veći.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A  da li je tačno da Srbi do tada nisu napravili ni jedan incident sve do tada dok ovi ljudi nisu na ovakav način tučeni, maltretirani i ovo što ste sada i vi eto izuzetno potvrdili.

SVEDOK:

            To su bili događaji 31. marta 91. godine. Bilo je puno događaja pre toga o kojima sam ja već govorio. Ne znam na šta konkretno mislite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nisu napravili bili ni jedan incident do tada. Govorim o opštinama Slunj, Velika Kladuša, Vrgin Most, gde su ove sve stranke muslimanske, srpske, svi zajedno nastojali da održe stabilnu sitiaciju, mir, toleranciju, dakle da se ništa ne dogodi.

SVEDOK:

            To je vrlo komplikovano pitanje. Sad ja zaista ne znam šta vi konkretno pitate.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da Srbi do tada nisu nikakve incidente tu pravili?

SVEDOK:

            Ja sam govorio o incidentima iz 90. godine, događajima početkom 91. godine, ne znam sad na koji incident mislite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja ne govorim sad o Kninu i Plitvicama, nego govorim o Slunju, Velikoj Kladuši, Vojnići, Vrginom Mostu, znači u tom području o kome sam govorio.

SVEDOK:

            Što se tiče Vojnića i Vrgin Mosta ja se ne sećam da je bilo nekih posebnih incidenata. Naime, predsednik opštine Vojnić Miloš Vučković je vodio jednu da kažem taktičku politiku. On je priznavao i bio član čak i Skupštine  SAO Krajine a istovremeno policija u Vojniću je primala plate od MUP-a Hrvatske. I on je balansirao tu, do jednog određenog vremena. A onda je energično protestvovao i čak je on čitao pismo, protesno pismo o slučaju Bosnić-Lazić-Dragičević i sveštenik...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro da li vam je poznato da je ubrzo nastradao i pregovarač uime HDZ, dakle Hrvat i član vladajuće Hrvatske demokratske stranke, koga su prebili na sednici Skupštine u Slunju i da je posle toga morao da napusti Slunj.

SVEDOK:

            To ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato da tada kreće hajka na Srbe koji beže iz Slunja i da tada padaju prve žrtve. Evo, pomenuću vam Janka Jerkovića iz Varganaca, koga su proboli kocem, Čedo Biga iz Grabovca, zatim Kotur, zatim iz autobusa kod Nikšića kod Slunja dvojicu mladića Slobodana Delića i Popovića ubijaju ih na licu mesta i bacaju u smeće, Ninu Vidojeviću gase cigare po telu. Da li vam je poznato da kreće hajka prvo izazvana tim prebijanjima a onda represalijama prema ljudima i Srbima i Hrvatima koji su učestvovali u tim razgovorima u interesu mirne situacije i to sve od strane hrvatske policije, je li vam to poznato.

SVEDOK:

            Rekao sam da ne znam za te razgovore, nisu mi poznati detalji tih razgovora ni koje u njima učestvovao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa dobro onda da li su civili koji su uzeli tad oružje da brane svoje kuće i formirali srpsku vojsku Krajine došli iz Beograda kao okupatori, tvorci velike Srbije ili iz krajiških sela bez obzira iz kojih.

SVEDOK:

            ...pregovorima sa muslimanima, dalje događajima iz 90. 91. godine

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa govorim...

SVEDOK:

            U vezi Slunja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Govorim, gospodine Kroacija 61, o jednom opštom teroru koji je vladao na tim prostorima, pa vas pitam, pošto smo prešli jedan niz primera, da li su civili koji su uzeli oružje da brane svoje kuće i posle toga organizovali srpsku vojsku Krajine došli iz Beograda kao okupatori ili su došli iz krajiških sela da se brane.

MEJ:

            Evo sad je iznesen čitav niz tvrdnji. Prvo da je vladao teror. Slažete li se s time ili ne.

SVEDOK:

            U oktobru mesecu incidenti koji  su proizvođeni i koji su se dešavali tumačeni su kao teror hrvatske vlasti u medijima. A šta je konkretno bilo uoktobru mesecu 90. godine ja sam vam već objašnjavao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro

MEJ:

            Samo trenutak.

SVEDOK:

            Srpska vojska Krajine formirana ....u maju 92. godine. Ja tada, na ovo je vrlo teško odgovoriti časni sude. I događaji 90. i incidenti 90. i događaji 91. i ....srpske vojske 92. godine, ovde je ovaj, ja bih zaista želeo da odgovorim na ovo pitanje ali je vrlo komplikovano pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa ja govorim

MEJ:

            U redu, samo trenutak. Sledeća tvrdnja koja je iznesena jeste da su civili uzeli oružje kako bi branili vlastite domove i kasnije da su organizovali srpsku vojsku Krajine. Slažete li se sa time, slažete li se da je do toga došlo, da se to dogodilo.

SVEDOK:

            90. godine civili su kupovali lovačko oružje, o tome sam već govorio. Tu 91. godine oružje je deljeno i organizovano su tzv. dobrovoljačke jedinice od strane DB Srbije i o tome sam već govorio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jel to sve to

SVEDOK:

            ...srpsku vojsku Republike Srpske Krajine institucionalno je konstruisala Skupština Republike Srpske Krajine 18. maja 92. godine.

MEJ:

            I treća teza koja je iznesena je, odnosno treće pitanje je da li su ti ljudi došli iz Beograda kao okupatori ili se radilo o jednom lokalnom pokretu.

SVEDOK:

            Ja sam govorio počevši od avgusta 90. godine koji su ljudi iz Beograda dolazili, na koji način, sa kojim zadatkom i šta su tamo činili. Znači došli su konkretno i precizno od aprila 91. godine, došli su da organizuju paravojsku, srpsku paravojsku u Krajini.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači od aprila su došli neki tamo da vam pomažu, a šta ste do aprila. Šta je bilo do aprila 91. godine.

SVEDOK:

            Pa o tome već danima precizno govorim.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Pošto je precizno da uzmemo da je precizno pa ćemo ići dalje. Recite mi samo sasvim precizno, ovo je sasvim konkretno pitanje, nije potreban nikakav govor da se objašnjava. Da li je ijedan ministar odbrane, policije, komandant glavnog štaba bio bilo ko ko je rođen van Krajine za sve vreme, znači ne pitam 90, 91, 92, 93, da li je ijedan od ovih funkcionera bio rođen van Krajine, i jedan i jedini.

SVEDOK:

            Ministri unutrašnjih poslova...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa molim vas govorite mi da li ima bar jedan

SVEDOK:

            Pa moram da razmislim, to je dug period, puno ljudi  je, moram sad da se prisetim svakog pojedinačno. Postavili ste pitanje u velikom broju ljudi. Moram da se prisetim svakog pojedinačno. Ministri unutrašnjih poslova u Srpskoj Krajini bili su sa područja Krajine, rođeni na području Krajine. Što se tiče ministara odbrane, Milan Tarbuk iz novembra 91. godine, pretpostavljam da je rođen na Kordunu ili je poreklom sa Korduna, ministar odbrane ...u Republici Srpskoj Krajini Hadžićevoj....bio je neki admiral ne znam tačno odakle, kako se zvao zaboravio sam njegovo ime, ministar odbrane kasnije Rade Tanga je bio, mislim da je bio rođen pored Knina u ...general Torbica, komandant od maja, ne znam tačno od kada....bio pre toga komdant korpusa ....poreklom je iz Srba, Like. Pretpostavljam da je tamo rođen, komandant Milan ....poreklom iz Zapadne Slavonije, ne znam tačno gde je rođen, znači živi u Zapadnoj Slavoniji, general Mile Mrkšić je bio rodom sa Korduna,  rekao sam već. Nisam znao precizno odgovor. U to vreme, da li je rođen ili je poreklom sa Korduna ....Jeste li me još nešto pitali?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, možemo li onda da dobijemo zbiran odgovor na ovo da nijedan od njih nije rođen van Krajine. Od svih ovih pošto ste se sad prisetili svih tih pojedinaca, je li tako ili nije.

SVEDOK:

            Ja sam rekao šta znam o njima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. E da pređemo sad na vaše tvrdnje u vezi sa Kijevom. Da su u borbama za Kijevo bili angažovane jedinice JNA kada ste vi lično u svojoj izjavi a sada da ne bi zatvarali sednicu ne citiram tačan datum, list itd., rekli da nikakve snage iz Jugoslavije nisu učestvovale u borbama za oslobođenje Kijeva, Vrlike itd., i još druge stvari koje ne želim da pominjem da ne bi išli u zatvorenu sednicu.

SVEDOK:

            Ja sam govorio o svojim saznanjima u kom kontektu je i na koji način sada ja mogu da ponovim ovde, sa svoja saznanja, o njima sam govorio pred ovim sudom, a mogu da ih ponovim ponovo. Znači u borbama za Kijevo prema mom saznanju učestvovao je i Kninski korpus JNA upotrebom artiljerije i pešadije, učestvovala je posebna brigada kojom je komandovao pukovnik Đukić. Kninskom je komandovao načelnik štaba general Mladić u to vreme komandat štaba bio je Špiro Ninković, kakva je njegova komandna uloga već smo pomalo ....

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas da ne gubimo vreme. Ja vas nisam pitao ko je u vreme kada se to dešavalo bio komandant, načelnik štaba, to sve piše u dokumentima, nego  zbog čega tvrdite da su u tim borbama učestvovale jedinice JNA kada ste dali izjavu upravo suprotnu o tome da to nije tačno i da nisu učestvovali.

SVEDOK:

            Ja sam o tome govorio, jer  nemoguće da se napravi nekakav lapsus eventualno u govore  a ne u mišljenju. To je nemoguće da kažem, međutim, da nisu učestvovale jedinice JNA, erdevički i kninski korpus je učestvovao i znam komandante koji su učestvovali u tim borbama, general Mladić i pukovnik Đukić. Jedinice korpusa raspoređene na tom prostoru i video sam lično komandante sledećeg dana nakon što su borbe bile završene kod Kijeva.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno ...

MEJ:

            Pričekajte trenutak, imamo prigovor.

TUŽBA:

            Ako se ovde navodi da postoji kontradikcija u odnosu na prethodnu izjavu, onda se ta izjava treba predočiti kako bi svedok mogao na nju adekvatno odgovoriti, njemu se to mora dati.

MEJ:

            Da mi smo čekali da dođe vreme za zatvorenu  raspravu jer ne želimo prelaziti sa privatne na javnu raspravu stalno. Gospodine Miloševiću, možete se pozvati na taj dokument pre nego što prekinemo za danas ili kada se vratimo u petak. Dobro.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da se ovo mesto, znači Kijevo, nalazi na 10-11 kilometara istočno od Knina na komunikaciji Knin-Vrlika-Slunj i da li je marta 1991. godine u Kijevu bilo snaga MUP-a Hrvatske?

SVEDOK:

            Nenalazi se na komunikaciji Knin-Vrlika-Slunj, već se nalazi na komunikaciji Knin-Vrlika-Sinj.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Sinj, da, ja nisam dobro, rekao, Knin-Vrlika-Sinj, i da li je u Kijevu tog marta meseca bilo snaga Sinj  MUP-a Hrvatske?

SVEDOK:

            Policijska stanica MUP-a Hrvatske je formirana čini mi se u aprilu mesecu 91. godine, moguće marta, ali ne znam tačno, mislim mart ili april 91. godine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da li su do tada stanovnici Kijeva, pretežno Hrvati, što nije sporno, na bilo koji način bili ugrožavani od strane Srba koji su živeli svuda u okolini? Da ili ne?

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno da je u Kijevu funkcionisala organizacija HDZ-a i da je to poslužilo vlastima Republike Hrvatske upravo da se po svaku cenu tu provocira nekakav međunacionalni sukob iako Srbi nisu ugrožavali ni na kakav način kao što ste maločas rekli hrvatske stanovnike Kijeva?

SVEDOK:

            Izborna jedinica Kijevo je imala svog odbornika u SO Knin koji je bio HDZ-ovac, čini mi se da se zvao Mate Maloča, možda sam pogrešio, ali Mate je sigurno bio. Znači, čim su imali odbornika u SO Knin ispred HDZ-a učestvovali HDZ stranka na izborima april-maj 90-te godine za SO Knin, ja predpostavljam iz toga da zaključujem da smo imali organizaciju HDZ na Kijevu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da li je tačno da u prvoj polovini 91. godine upravo to eto tako izolovano selo, rekao bih, bez nekog velikog značaja posećuju članovi Glavnog odbora HDZ-a i vlade Milas i Šeks i pozivaju meštane Kijeva da se suprotstave vlastima u Kninu i Jugoslovenskoj narodnoj armiji. Je li vam to poznato?

SVEDOK:

            Poznato je sledeće da je u martu mesecu znači povodom formiranja stanice policije MUP-a Hrvatske JNA prvi put izašla na teren znači u rejon Suvopolja, znači oko Kijeva i poznato mi je da su znači nakon toga u Kijevo dolazili Šeks, neznam ko je sa njim dolazio helikopterom i tamo su držali govor davali podršku stanovnicima Kijeva i policijskoj stanici u Kijevu i da je na taj helikopter pucano sa srpske strane i čak su govorili da je bio pogođen, da je krivudao, ali da se izvukao taj helikopter i otišao, čini mi se da je sleteo, nisam siguran gde.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, maločas ste odgovorili da Srbi koji su živeli svuda oko Kijeva ni na koji način nisu ugrožavali Hrvate, a da li je jasno, bar iz ovoga što smo sada konstatovali, da je vršen pritisak na stanovnike Kijeva  da izazovu incidente sa vlastima u Kninu ili sa JNA?

SVEDOK:

            Ja sam govorio prvo da stanovnici Kijeva nisu ugrožavani od okolnih stnovnika Srba, ali jesu ugrožavani bili od strane grupe iz Golubića znači grupe VRD-a i milicije iz Golubića koja je već negde krajem aprila, ali sigurno od početka maja vršila tzv. napucavanja, znači provokacije oružane. Pucano je od strane Foče prema Kijevu, prema policijskoj stanici, odnosno prema naselju Kijevu i da je u jednoj od tih akcija i poginuo jedan meštan Polače pok. Vaso Pešić u maju mesecu ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ko je bio meštanin Polače?

SVEDOK:

            Pok. Vaso Pešić u, oko 2. maja 91. godine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je on Srbin?

SVEDOK:

            Rečeno mi je u to vreme kada je poginuo govorilo se o tome da su njega ubili Hrvati iz Kijeva, policajci hrvatski iz Kijeva, međutim, ja sam kasnije saznao detaljnije o tom događaju i neprijatno mi je da govorim o pokojniku, zbog njegove porodice, rečeno mi je da je on učestvovao u jednoj grupi policajaca iz Golubića koja je vršila napucavanje sa položaja Kozjak, znači padina planine Kozjak prema selu Kijevu gde je tako poginuo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ko ga je ubio?

SVEDOK:

            Nije tačno utvrđeno ko ga je ubio, bilo je napucavanje sa njihove strane prema Kijevu i bilo je vatreni od Kijeva, predpostavlja se znači da je ubijen od, kao odgovor shvatan je odgovor iz Kijeva i nije tačno utvrđeno, ... špekulacija i na koji način.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, i sam se ubio, a je li to ono mesto ....

SVEDOK:

            Ne daj bože da ja kažem da se sam ubio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Je li to to isto mesto Polača koju pominjete gde su ustaše iz Kijeva 41. godine samo u jednoj noći ubile nekoliko desetina Srba. Je li to ta Polača?

MEJ:

            Nećemo se sada time baviti jer je kao prvo i vreme isteklo, osim toga ja neznam kako mogu biti relevantni događaji koji su se dogodili pre 50 godina?

            Za danas ćemo završiti, sutra je službeni praznik Ujedinjenih naroda, pa ne možemo zasedati, ali ćemo se vratiti u petak u 9 ujutru.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molio bih da mi kažete precizno...

MEJ:

            2 sata je i 15 minuta, a onda će biti red na gospodina Tapuškovića.

TUŽBA:

            Ako predpostavimo da će se ovo vreme iskorititi od strane opštuženog i gospodina Tapuškovića, gospodin Tapušković mi je rekao da hoće, za sledećeg svedoka kao što se zna, ja imam obaveze u petak, može se dogoditi da čak i ne stignemo do idućeg svedoka, ali ako bude vremena i ako je to vama prihvatljivo, ja ću se pobrinuti da neko od mojih kolega vodi glavno ispitivanje. Ja znam da je to prihvatljivo i ako se sada radi o svedoku za kojeg bih ja trebao biti dostupan tokom unakrsnog ispitivanja iz razloga.

MEJ:

            Teško da ćemo stići do sledećeg svedoka.

TUŽBA:

            Hvala.

MEJ:

            Završavamo. Molim ustanite.


Nazad na Aktuelno  |  Odštampajte vest