aktuelno-m.gif (3720 bytes)

3. decembar 2002. g.

STENOGRAM

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, nije sporno da su se našli njih nekolicina u privatnom stanu, zemljaci i da su sami dogovorili ko bi im bio potreban od stručnih ljudi da pomogne u organizovanju teritorijalne odbrane. Dakle, pretpostavljam, gospodine C 61, da to nije sporno.

ODGOVOR:

            Tako je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A malopre ste objasnili da pošto je jedan od njih bio u aktivnoj vojnoj službi, da je trebalo za njega da tražite i da ste se dogovili da za njega tražite odobrenje da napusti aktivnu vojnu službu da ode da vam pomogne znači tamo u teritorijalnoj odbrani. Prema tome, da li vi pravite razliku između toga što dakle sami pronađete dobrovoljce koji će ići da vam pomognu, pa tražite da se za njih odobri da napuste aktivnu vojnu službu, i idu da vam tamo pomognu da li dakle pravite razliku između toga, i nekakvog postavljanja vaših komandanata od strane bilo moje bilo koga od vojnih vlasti u Beogradu.

ODGOVOR:

            U ovom konkretnom slučaju bilo je lako naći čoveka, on je bio spreman da ide bio je aktivnoj službi .. otprilike da mu se zove ustanova u kojoj je zaposlen i da treba da vi odobrite da ide. U ostalim slučajevima sam takođe konkretno opisiova ono što sam znao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kako mogu ja da odobrim da neko ide iz Komande odbrane Beograda, valjda ste i ovde jasno objasnili da ćete da tražite da ja zamolim odgovarajuće vojne vlasti da puste tog čoveka da vam se pomogne, da vam se stavi na raspolaganje.

ODGOVOR:

            Da vi odobrite da ide, sa vašim uticajem moći i s policijom koju ste imali...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            ...tražili da vam se pomogne da se taj čovek oslobodi od dužnosti da bi mogao tamo da vam se pridruži. Je li tako?

ODGOVOR:

            ... iz aktivne službe preći da bude komandant teritorijalne odbrane SAO Krajine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, vama se izgleda sviđa da verovatno ja odobravam svaku vašu odluku a, nadam se da ovde nije sporno na koji način ste vršili selekciju i imenovanje pojedinaca u teritorijalnoj odbrani, a kasnije srpskoj vojsci Krajine.

ODGOVOR:

            ... zato što je general Simović rekao da su oni odredili, da ste vi odredili da to bude general Grujić.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            ... da je i taj general kojeg ste spomenuli bio penzioner.

ODGOVOR:

            Tako je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Bio penzioner, a ne aktivni oficir. Prema tome pretpostavljam da niko nije morao da odobrava od vojnih vlasti a pogotovu civilnih nekom penzioneru da li će da dođe u svoj rodni kraj i da pomogne na organizaciji teritorijalne odbrane. Je li to tako ili nije.

ODGOVOR:

            U Krajini se očekivao dolazak pukovnika Maksića da bude komandant teritorijalne odbrane i ... za štab. Međutim, ... i pukovnik je rekao da se ... .. da se čuje od njega ko će biti komandant... da ste vi odredili da to bude ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ovi vaši saradnici, kolege kako kažete, govore da ste upravo vi to samovoljno odredili penzionisanog generala Iliju Đujića da radi taj posao. Dakle to što oni kažu nije tačno nego je tačno ovo što vi kažete.

ODGOVOR:

            ... ono što je meni rekao Simović .. imenovanje Đujića.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a recite mi kažete niste...

ODGOVOR:

            ... trojica oficira koji su došli rekli su da imaju odluku Saveznog sekretara za narodnu odbranu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da se oslobode dužnosti u JNA i da pomognu u stručnim poslovima TO u Krajini. Je li tako?

ODGOVOR:

            Imali su odobrenje da sačine štab TO Krajine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, vi kažete da ste na tom sastanku čuli od jednog od njih od tog valjda koji je bio glavni, ne mogu sad da se setim imena vi ga znate da vam je on rekao da može da prikupi 10  oficira i da odvede tamo da vam se pomogne.

ODGOVOR:

            To je reko pukovnik Maksić.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, vi ste se našli s njim u privatnom stanu njegovom i po zavičajnoj liniji se dogovarali bez ičije konsultacije o tome. Je li to tako ili nije?

ODGOVOR:

            Pukovnik Maksić je rekao da je Srbijanac.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Šta je rekao?

ODGOVOR:

            Rekao je da je iz Srbije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa šta?

ODGOVOR:

            Naš zavičaj je Krajina.

MEJ:

            Molim vas da obojica imate na umu da se sve ovo prevodi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, u tom vašem privatnom aranžmanu, ako vam se prijavio neko dobrovoljno da vam pomogne, onda treba da snosi neku krivicu. Je li tako?

ODGOVOR:

            Ne, nego je traženo odobrenje za premeštaj.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa zar nije logično da aktivni oficir mora da traži odobrenje od svojih pretpostavljenih ako hoće da ode tamo kao dobrovoljac. Je li  on otišao kao dobrovoljac tamo ili ga je neko naterao da ide?

ODGOVOR:

            To je logično i zato smo tražili odobrenje od vas.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A, dakle, niste mi odgovorili je li otišao kao dobrovoljaci ili ga je neko naterao naredbom da ide tamo.

ODGOVOR:

            Rekli su da su dobili odluku saveznog sekretara za narodnu odbranu generala Veljka Kadijevića.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Opet mi ne odgovarate, je li on otišao kao dobrovoljac ili ne. Je li se vama ponudio da ide kao dobrovoljac.

ODGOVOR:

            Oni su došli, on se ponudio kao dobrovoljac a došli su sa odlukom saveznog sekretara za narodnu odbranu generala Veljka Kadijevića. Tako su rekli.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, došli su sa odobrenjem da mogu da napuste aktivnu službu i da idu kod vas u TO. Pretpostavljam. A da li je vama poznato da su poluistine gore od laži gospodine, Kroacie 61.

MEJ:

            To nije pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, pretpostavljam da nije sporno ko je komandovao teritorijalnom odbranom Krajine. Je li tako.

ODGOVOR:

            Teritorijalnom odbranom Krajine komandovali su pretpostavljene komande JNA u oružanim dejstvima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A zar nije teritorijalnom odbranom Krajine komandovao tadašnji predsednik Krajine?

ODGOVOR:

            Ta Krajina nije imala predsednika, imala je predsednika Vlade koji je tebao da bude komandant kao civilno lice.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, da o tome govorim, zar to nije tako?

ODGOVOR:

            Tako je trebalo, ali nije bilo tako.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To vi sad tvrdite.

ODGOVOR:

            Tako je bilo u ono vreme.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa ja mislim da smo juče raspravili to pitanje, pogotovu vezano za ove ovde konstatacije koje sam vam juče iznosio. Dakle, vezano za vašu ulogu.

MEJ:

            Nema svrhe da se ponovo vraćamo na prethodna svedočenja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, neću onda da otvaram pitanja koja nas vraćaju na zatvorenu sednicu. Odgovorite mi, molim vas, precizno osim MUP-a Krajine koji su imenovali organi Krajine, i bio sastavljen od pripadnika iz Krajine ... državne bezbednosti Krajine,  imala i svoje "crvene beretke" koje se takođe zvale "Crvene beretke Krajine". Je li tako?

ODGOVOR:

            .. čuo za crvene beretke Krajine, a što se tiče MUP-a i DB u Krajini govorio sam o tome već. Početkom avgusta vlada je donela odluku da se ukine Služba bezbednosti na teritoriji SAO Krajine, a što se tiče MUP-a imenovanja i funkcionisanja i tome sam već govorio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. To da se ukine služba državne bezbednosti zvuči na jedan način kad se tako kaže, a potpuno drugčije zvuči ako se kaže istina a to je da ste želeli da napravite razliku, da napravite organizaciju poput onih u mnogim zapadnim zemljama i da službu državne bezbednosti preimenujete u agenciju za bezbednost. Je li tako bilo ili nije?

ODGOVOR:

            Trebalo je da kontrolu nad novom agencijom koja je planirana da se osnuje ima Vlada SAO Krajine, a ne Ministarstvo unutrašnjih poslova i  DB Srbije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, dobro, pustite vi DB Srbije, jer stalno izmišljate njegovu nadležnost tamo, nego je li tačno da niste ukidali službu nego ste želeli da je preimenujete u agenciju za bezbednost Krajine i da ste takvu odluku doneli. Je li tako ili nije?

ODGOVOR:

            Ne, ukinuta je služba državne bezbednosti na teritoriji Krajine a trebalo je naknadno formirati agenciju pod kontrolom Vlade, što nije urađeno zbog nemogućnosti i okolnosti koje su postojale i o kojima sam delom i govorio već.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa vi ste govorili, dakle, prilično kontradiktorno o tim stvarima pošto  kažete da sam ja kontrolisao sve, komandovao tamo, i tako dalje, zbog čega bi onda bila potrebna nekakva paralelna struktura. Da li je, molim vas, tačno da ste vi tu paralelnu strukturu potpuno izmislili iz straha. Je li tačno ili ne, gospodine C61.

ODGOVOR:

            Prvo je bilo potrebno da Vlada ima svoju obaveštajnu agenciju koja će biti pod njenom kontrolom , ne pod kontrolom DB Srbije. Drugo i struktura bila onako kako sam već opisao. Na vrhu ... strukture bio je DB Srbije, a iznad DB Srbije vi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali upravo ste  vi donosili odluke. Vi ste kreirali život u Krajini. Vi ste postavljali ministre, vi ste postavljali šefove državne bezbednosti, ministre policije, odbrane, ceo organizovani život. Kakve veze sad imaju paralelne strukture s tim.

ODGOVOR:

            Ja sam govorio konkretno o tim pitanjima pojedinačno, ako treba pojedinačno opet da govorim, ja mogu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa dobro, da li je tačno da su sve te strukture koje sam naveo i državna bezbednost i MUP i teritorijalna odbrana, vojska Krajine, imali potpuno odvojenu komandnu strukturu od Srbije i SRJ.

ODGOVOR:

            MUP Krajine je kontrolisao DB Srbije odnosno Vi, srpsku vojsku Republike Srpske Krajine kontrolisali ste vi, jedan od načina ja sam već ovde opisivao, teritorijalnu odbranu Krajine kontrolisala je JNA odnosno vi, DB u Krajini je formiran najpre u sklopu Ministarstva unutrašnjih poslova a onda je ukinut jer ste ga kontrolisali Vi, međutim, on je i dalje ostao Vlada nije formirala drugo ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, zar na primer ovaj podatak potpuno ne demantuje upravo to što kažete i pokazuje potpunu vašu vlast svih tih godina rata i pomogali Srbe u Krajini. Ja ovde imam evo samo jedan od tih primera iz kraja 94 godine, kad je takođe bila skupljena jedna svota novca možete da pogledate ovaj spisak, to su ljudi koji žive uglavnom u Americi odnosno, američki građani neko je dao 20 dolara, neko je dao 2000 dolara, neko je dao 500 dolara, neko je dao 1.000 dolara ali evo ukupno 169.417 USD u toj jednoj pomoći koja vam je došla, 160.417 USD. Da li se sećate toga. Evo možete da pogledate spisak donatora pa ćete videti neko 200, neko 20, neko 4.000 ali njih mnogo nisu obeleženi rednim brojem ali pošto ih ima na 4, strane ima ih priličan broj. Dakle, da li se sećate toga?

ODGOVOR:

            Sećam se da su Srbi iz dijaspore slali pomoć u Krajinu,  još 90 godine prvo prikupljanje priloga za Srpsku radio televiziju u Kninu, kasnije sam čuo i druge akcije čak i jednu pošiljku ... da je poslata ali je DB Srbije zaplenio na aerodromu Beograd.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas, ja vas ne pitam za sredstva veze koja su poslata. Ovaj vaš specijalitet da odgovarate na pitanja koja vam ne postavljam ne prolazi, gospodine C61, ja vas pitam sada i odgovorite mi precizno sa da i ne, predstavnici ovih građana koji su skupili ovih 169.417 dolara tvrde da su taj novac lično predali vama i da taj novac nikad nije uplaćen u budžet ni Opštine ni SAO Krajine ni bilo koje institucije.

ODGOVOR:

            Nisam nikada primio 169 hiljada dolara na ruke.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato da je upravo zato što su oni predali taj novac vama pokrenut postupak protiv vas, ali je taj postupak bio zatvoren za javnost zbog vaše funkcije. Da li znate za taj postupak protiv vas zbog prisvajanja tih 169.417 dolara.

ODGOVOR:

            Ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam nešto znači ime inspektora Vladimira Velebita, koji je taj postupak vodio i koji je vodio istragu protiv vas za utaju ovog novca.

ODGOVOR:

            Ne sećam se.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato da je taj inspektor koji je vodio postupak za utaju novca protiv vas i koji se zove Vladimir Velebit na nepoznat način ubijen u Krajini.

ODGOVOR:

            Ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vrlo dobro. Pa pošto smo već na finansijama, vi govorite o finansijama napamet, i netačno, da li vam je poznato koliki su bili doprinosi što će reći donacije Savezne Republike Jugoslavije budžetu Republike Srpske Krajine sasvim oficijelno, sasvim javno i sasvim legalno.

ODGOVOR:

            Ne mogu tačno da se setim cifre ali postoje podaci o tome.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa vi ste ovde davali izjave o nekakvim mutnim poslovima, a da li znate da je recimo budžetom Krajine za 92. godinu cela boračko-invalidska zaštita, socijalna zaštita, zdravstvena zaštita i obrazovanje bilo milijardu i dvesta šezdesetšest miliona krajinskih dinara, ili 5 odsto ukupnog budžeta Republike SAO Krajine.

MEJ:

            Molim vas jedno po jedno. Neka se prvo svedok osvrne na ovo pitanje. Možete li nam pomoći u vezi s tim, molim vas, ili ne.

ODGOVOR:

            Najveći deo budžeta Krajine odlazio je za vojne potrebe....

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Opet odgovarate na pitanje koje vam ne postavljam. Vi imate svoju lekciju, ja to razumem iz straha.

MEJ:

            Ne, gospodine Miloševiću, taj komentar uopšte nije na mestu i vi to znate. Ništa vam neće pomoći komentari ovakve vrste pitanje je bilo sledeće. Samo trenutak, pitanje je bilo 5 posto od tog iznosa odnosno, za ta sredstva možete li nam to pojasniti ako ne možete kažite.

ODGOVOR:

            Ja sam podatke iz 95 godine da je Krajina ima oko 35 hiljada penzionera ... pomenuli i znači da su to bili primaoci tih sredstava za te potrebe. Koji je tačno iznos bio u ciframa, ja ne mogu da se setim.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Kroacia 61, jeste li čitali "Gorski vjenac".

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Sećate li se onog stiha Njegoševog koji glasi: strah čovjeku kalja obraz često.

ODGOVOR:

            Znam velike delove "Gorskog venca" napamet.

MEJ:

            Mislim da nam više nisu potrebne književne digresije. Molimo krenite dalje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nije bilo 30 hiljada penzionera u Krajini, gospodine C61, vi to ne znate jer se niste bavili narodnim poslovima nego ste u uniformi paradirali tamo, i sebi prepisivali zasluge koje vam ne pripadaju, 50 hiljada penzionera je bilo u Krajini, i u vašem budžetu je bilo 5 odsto za sve te potrebe, a Jugoslavija je, na primer, 93. godine, 14,8 dakle, skoro 15 odsto vašeg budžeta finansirala za te potrebe. Za zdravstvo, školstvo i invalide, penzionere i ti podaci postoje.

ODGOVOR:

            Koje ste godine rekli?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            1993. godine boračko invalidska socijalna zaštita i zdravstvena zaštita i obrazovanje namenjeno iz budžeta SR Jugoslavije iznosi 154.249.841.991,00 kraj.dinara ili 14, 8 odsto ukupnog budžeta Republike Srpske Krajine za 93 godinu. Vi se čak ovde.

ODGOVOR:

            Ja tad nisam bio u Vladi, ali...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nemate pojma,  ove informacije  su zaista ovako...

MEJ:

            Ne, ne gospodine Miloševiću, nije fer iznositi pred svedoka čitav niz statističkih podataka i onda tvrditi da on nema pojama. Vi ste toga svesni. Ako želite unakrsno ispitivati svedoka onda to morate činiti na fer način i sa umesnim pitanjima. Inače ćemo vas zaustaviti ako imate neku statistiku na raspolaganju predočite to svedoku i dajte mu priliku da odgovori a ne samo tek tako izrecitirate. Imate li neke konkretne podatke koje želite predočiti svedoku kako bi ste argumentirali ono što kažete.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            S obzirom na to šta je radio morao bi znati te podatke. Morao bi znati makar približno te podatke.

MEJ:

            Da, ali on takve podatke ne mora držati u svojoj glavi. Idemo dalje možete unakrsno ispitivati tako što ćete predočiti svedoku dokument, i onda ga na osnovu dokumenta pitati o tom sadržaju. Ovo nije test pamćenja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            On nema pamćenje. Kaže da ima vizuelno, a ovo se vizuelno lako pamti kad se gledaju cifre, ali on to ne zna. Da li vam je poznato koliko je za tih godina pomoći, koliko hiljada šlepera brašna, ulja, šećera, drugih životnih namirnica lekova i drugih potreba za građane Krajine došlo kao pomoć iz Srbije.

ODGOVOR:

            Bez Srbije Krajina ne bi mogla opstati i preživeti to je sasvim jasno. To niko ne spori.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je poznato koliko hiljada šlepera je toga došlo iz Srbije.

ODGOVOR:

            Koliko hiljada ne znam, ali znam da smo zavisili od Srbije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, zašto se ovde onda smejete i odgovarate na pitanje kad vas pita dama preko puta, u glavnom ispitivanju, u vezi s razgovorom presretnutim u kome razgovaraju Karadžić i Kertes o brašnu, o soli, o ćebadima, zašto se onda smejete, i sad se smejete, pa kažete to su bili šifrovani izrazi za oružje i municiju.

MEJ:

            Da, nastavite.

ODGOVOR:

            Ja sam to pročitao kao blago šifrovan razgovor. Vrlo blago šifrovan.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, a koji su izrazi upotrebljavani za ćebad i za ovo brašno, ulje, šećer, lekove i ostale stvari kojim vam se pomagalo, ako je brašno, na primer, upotrebljavano za municiju. Koji su izrazi upotrebljavani za brašno, evo da i ja nešto saznam od vas.

ODGOVOR:

            Brašno je bilo brašno, a u ovom razgovoru brašno šta se pominjalo, još baterije, to je jasno ... šifrovan razgovor koji se odnosi na oružje koje će se upotrebiti protiv HDZ.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, dobro, brašno je nekad brašno, a nekad je oružje.

ODGOVOR:

            Kertes  je  slao brašno i takve stvari.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nema slanja brašna HDZ pročitajte taj razgovor pa ćete videti.

ODGOVOR:

            Govori se o baterijama...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To je u potpuno drugom kontekstu, oni govore da u Vojvodini ima brašna, što je tačno, jer je i u nekadašnjoj Jugoslaviji Vojvodina najveća žitnica i verovatno najveća žitnica na Balkanu i upravo o tome govore. Čak govore i o tome da im se pošalju te zalihe kojima ističe rok, jer će oni imati nove. Govori se o materijalnim rezervama i najviše se slalo iz materijalnih rezervi, kao što vam je poznato.

ODGOVOR:

            Govori se o direktoru robnih rezervi ... to ste videli, ne o njemu  nego o šefu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nije mi poznato da sam nekad bio šef robnih rezervi, ali ako vi to kažete verovatno je tačno kao što i drugo kažete.

ODGOVOR:

            Ne ne kažem da ste bili šef robnih rezervi, već da ste bili Kertesu šef.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa ja sam po vašem bio šef svim građanima Jugoslavije, za sve što je rekla druga strana,  ako je neko zgazio pešaka na ulici verovatno sam ja odgovoran.

ODGOVOR:

            Ne  znam ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kertesu sam bio šef, ali vama nisam. Jer, da sam vama bio šef vi ne bi ste  radili to što ste radili. A da li je tačno da je  tokom 91. i 92. godine Hrvatska prekinula i sav promet i platni promet sa područjem na kome su živeli Srbi i da praktično ne postoji mogućnost platnog prometa. Eto, one fabrike vijaka koju ste vi pomenuli za koju ste došli da tražite pomoć, da nisu mogli da funkcionišu. Je li to tačno ili nije.

ODGOVOR:

            Tačno  je hrvatska vlada početkom proleća 91. godine blokirala, isključivala iz platnog prometa, a 90. godine nekim fabrikama su blokirani žiro računi .. žiro račun je blokiran od ... znači hrvatska vlada je blokirala žiro račune pojedinim preduzećima zbog dugova ... i preduzećima koja politički nisu bila podobna, odnosno, nakon što je Korenica donela odluku da ona bude osnivač nacionalnog parka Plitvice ... platni promet je prestao .. negde oko maja 91 godine ... Krajina nije imala mogućnosti da učestvuje u platnom prometu preko Službe društvenog knjigovodstva Hrvatske.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, e sad, molim vas, da li je tačno da je RSK suočena sa ovim problemom prišla organizaciji svog bankarskog sistema i sistema platnog prometa da bi mogla privredno da funkcioniše. Je li to tačno.

ODGOVOR:

            Ne što se tiče  platnog prometa ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Suviše vas vuče inercija da negativno odgovorite na svako moje pitanje čak i ono koje vam odgovara. A da li je tačno da je SRJ imala svoj sistem platnog prometa.

ODGOVOR:

            SRJ od 92. godine  da, naravno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Taj se platni promet obavlja ili se obavljao preko SDK iako to u mnogim zemljama rade banke, a i mi smo planirali da se taj platni promet prenese u banke. Je li vam to poznato.

ODGOVOR:

            Poznato mi je, slušao sam od ljudi koji su bili direktori filijala SDK o planovima .. za SDK u službu za platni promet koja bi bila služba Narodne banke Jugoslavije ... duže vremena dok je taj model zaživeo. Zatim je plan postojao da se ukine Služba platnog prometa u sklopu Narodne banke, već da platni promet preuzmu poslovne banke ... na tome se sad radi. Ja sad nisam u toku da li je to urađeno  ili nije

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, sad vas ovo pitam pošto ste davali ovde neke netačne podatke, da li je tačno da za platni promet unutar RSK otvoreni računi u ekspoziturama SDK u RSK. Je li vam to poznato.

ODGOVOR:

            Nakon 16. maja 91. godine formirana je SDK SAO Krajine i onda su svi učesnici u platnom prometu otvarali žiro račune ... ta je služba povezana na SDK Srbije preko Beograda.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            E tu smo sad došli na onu vašu tvrdnju. Dakle, pošto vi verovatno to ne razumete, svi računi su vođeni unutar SDK Krajine, a obrada tih naloga vršena je u filijalama SDK u Jugoslaviji sa kojima je potpisan Ugovor za vršenje usluga, jer niste mogli sami da obavite taj posao. To je stručni i tehnički posao i to je u filijama SDK u Novom Beogradu i Somboru. Je li vama to poznato ili nije.

ODGOVOR:

            Poznato mi je da je SDK Krajine bio vezan i preko filijale na Novom Beogradu, od tog vremena a pre toga da su preduzeća kojima su blokirani računi u Krajini otvarala svoje račune znači, duple račune u filijali na Novom Beogradu. Kako je sistem funkcionisao,  ko je obrađivao nalog, prosleđivao, potpisivao i tako to je stvar tehnike.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa ja sam vas pitao da li vam je poznato, evo na primer, da je RSK formirala svoju službu platnog prometa i postavila ekspoziture platnog prometa u Kninu, Glinu, Petrinji, Vukovaru, Belom Manastiru. Da li vam je to poznato.

ODGOVOR:

            Naravno, radili smo na tome da uspostavimo takav sistem ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I vaša SDK imala Ugovor sa SDK Novi Beograd i Sombor za vršenje usluga za obradu tih naloga.

ODGOVOR:

            To je bio način da se poveže sistem, jer ništa ne bi značio sistem ako ne bi bio povezan sa sistemom SDK Srbije ... ne bi ništa značio ... samo na teritoriji SAO Krajine ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je vama poznato da za platni promet unutar SAO Krajine takav sistem funkcioniše, a van SAO Krajine može da funkcioniše preko bilo kakve insituticije za platni promet banke da li je ona u Beogradu, ili u Njujorku ili u Ženevi, to nema nikakve veze jer platni promet se odvija sa onim s kojima imate određene transakcije.

ODGOVOR:

            Suština je da SDK Jugoslavije  bila pod kontrolom Savezne vlade, nije to rešila na način kako je odgovarao Krajini odnosno, da se Krajina poveže preko SDK Jugoslavije već je upućivala na SDK Hrvatske i to je bio razlog zašto je SDK Krajine bio povezan u finansijski sistem odnosno platni promet preko SDK Srbije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ja sam vam rekao kako je bio povezan, ali da idemo dalje da ne bi smo gubili vreme. Da li je tačno da je 14. jula 92. godine formirana u Krajini Narodna banka Krajine, da je uveden krajiški dinar.

ODGOVOR:

            Tako je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da je formiran bankarski sistem i u potpunosti osposobljen da funkcioniše i platni promet i bankarski sistem Krajine.

ODGOVOR:

            Tako je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I da je taj platni promet i bankarski sistem Krajine sarađivao sa odgovarajućim finansijskim institucijama u Jugoslaviji isključivo na osnovu propisa kojima se reguliše ta materija jer drugačije ne bi mogao ni da radi.

ODGOVOR:

            Kao  deo sistema Jugoslavije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa ja sam vam maločas upravo objasnio da to nije tako kako vi kažete ali pošto vi imate potrebu da negirate,  pa vi ste opstali naravno.

MEJ:

            On ima pravo  svedočiti, možda se vama ne sviđa njegovo svedočenje ali on na njega ima pravo.  Takvi komentari neće nam biti od pomoći. Imate li još nekih pitanja u vezi s tim.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ima pravo, gospodine Mej, svedok da ne zna, samo nema pravo da laže, a da ne zna, ima pravo.

MEJ:

            To je nešto što ćemo mi utvrditi, nije na vama da iznosite takve tvrdnje. Mi ćemo razlučiti šta su vaše tvrdnje a šta njegovo svedočenje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato da su do formiranja budžeta RSK 92 godine potrebe finansiranja iz budžeta opština takođe se realizovale, a i od proizvodnje i prerade sirove nafte. Da li vam je poznato to.

ODGOVOR:

            Proizvodnja sirove nafte bila je u opštini Mirkovci, druge opštine nisu imale te povoljnosti za punjenje svojih budžeta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato da što se tiče te proizvodnje ona nije pripadala opštini Mirkovci nego je pripadala RSK.

ODGOVOR:

            Tako je, vi ste govorili o budžetima opština pre toga.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pomenuo sam dve stvari. Jedno su budžeti opština, a drugo i finansiranje budžeta RSK iz sopstvenih prihoda u koje spada i proizvodnja sirove nafte. Je li vam to poznato.

ODGOVOR:

            Punjenje budžeta bilo je iz poreza na promet naftnim derivatima na taj način.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro,  pošto ste vi ovde izneli čitav niz neistinitih informacija a između ostalih i tu, kako su Jovica Stanišić i Kertez kontrolisali i radili distribuciju naftnih derivata iz Mirkovaca, a tvrdili ste da ste tu informaciju dobili od Mikelića. Je li tako. Evo ja imam ovde upravo demanti Mikelića, koji tvrdi potpuno suprotno. Kaže: "nikada se nije desilo za vreme koliko sam obavljao dužnost predsednika Vlade RSK da sam sa Jovicom Stanišićem i Mihajlom Kertezom vodio bilo kakav razgovor na temu proizvodnje naftnih derivata u .. Mirkovci, a pogotovu da su oni imali zajedno sa mnom kontrolu nad distribucijom naftnih derivata prerađenih u Rafineriji nafte Pančevo. Kada bi to što je izneo svedok C 061 bilo tačno kako je onda moguće da tako krupne stvari nije izneo na slednici Vlade RSK u funkciji u kojoj ste bili, a ne nakon 8 godina da iznosi".

MEJ:

            Ne želimo komentare vaših raznih korespondenata. Vi možete izneti pred svedoka da on nije u pravu kada kaže da je došlo do tog razgovora o naftnim derivatima. Svedoče C 61, vi ste čuli, naime ovde se sada tvrdi da do tog razgovora nikada nije došlo. Da nije nikada došlo do takvog poduhvata. Kako na to odgovarate.

ODGOVOR:

            Časni sudija, ja sam imao nekoliko informacija u vezi sa distribucijom i raspodelom naftnih derivata. Kada sam o tome govorio govorio sam o situaciji 94 i 95 godine. Čuo ... pre toga da su kontrolu nad naftnim ... držale Mihalj Kertes da je imao tamo svoju jedinicu. Najpre ja sam čuo da je u Slavoniji u Iloku imao jedinicu koja se zvala Crvene beretke.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ko je imao jedinicu?

ODGOVOR:

            Kasnije sam čuo.

MEJ:

            Dozvolite mu da završi.

ODGOVOR:

            Kasnije sam čuo da su njegovi ljudi kontrolisali  ... znači to je region gde se crpila nafta kod Mirkovaca. Drugo, nakon uvođenja sankcija i objavljenih sankcija blokale da budem precizniji prema RS a na ... sličan način i RSK prolazak naftnim derivatima je bio pod kontrolom međunarodnih posmatrača. Da bi se izbegla kontrola međunarodnih posmatrača rađeno je sledeće. Ja znam vrlo dobro da je više puta na sednici Vlade kojom je predsedavao Mikelić raspravljano o broju cisterni i tzc ... je bio izraz za kamuflažu cisterni. Znači trebali je kamuflirati te cisterne da ih ne bi snimili avioni koji su nadletali teritoriju BIH i da ih ne bi uočili međunarodni  posmatrači na prelazu. Te su cisterne prelazile ja sam imao dve informacije.

Jednu sam imao informaciju od ljudi iz Slavonije znači, prolazila je nafta delom kroz šumu severno od Sremske Rače, pa preko Save. Drugi put je bio ti kamioni sa ... tzv maskirane naftne cisterne šrolazile su iz te šume pa su na seoskim putem izlazile na most koji je povezivao ... na reci Savi, i tako zaobilazile međunarodnu kontrolu. Zatim treće ja nisam znao povod razgovora negde u aprilu mesecu 95 godine, u vili u Botićevoj na kojoj je bilo nekoliko učesnika među kojima je i predsednik Milošević, Sokolović, Stanišić, Badža, Bora Mikelić o kojima je razgovarano o nafti i o tom problemu. Ja nisam u tom trenutku svatao razloge zašto je to problem. Svatio sam da je neki problem kada je Mikelić zakasnio na sastanak.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Je li može malo kraće to.

ODGOVOR:

            Mikelić je zakasnio na sastanak pa je uplašeno pitao: šta, pta, šta je bilo a ja ne znam ništa posebno da je bilo ...bio je razgovor .... a suštinu sam u stvari.

MEJ:

            Mislim da možemo i bez toga.

ODGOVOR:

            Bio je taj sastanak sudije u aprilu mesecu 95 godine i takođe u maju 95 godine u tom kontekstu je Karadžić i Jovica Stanišić pominjao Boru Mikelića u Bjeljini. Mislim da sam o tome već govorio ako treba mogu ponovo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ništa ne razumem od svega ovoga. "Molim vas evo šta on piše. Je li to tačno, molim vas to mi odgovorite samo. Kaže: "proizvodnja sirove nafte bila je u .. opština Mirkovci, a uslužna prerada obavljana je u Rafineriji nafte Pančevo. Nakon obavljene prerade u Pančevu distribucija naftnih derivata je vršena preko preduzeća Mirkovici, a onda su derivati usmeravani na delove javnih preduzeća NIK Mirkovci, NIK Vukovar, Dvor na Uni i NIK Knin. Znači na 4 javna preduzeća. Preko tih delova preduzeća...".

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, pustite svedoka da vam odgovori. Izneli ste čitav niz tvrdnji o tome gde se odvijala prerada i tome slično. Gospodine, prvo je rečeno da se prerada odvijala u Pančevu. Slažete li se s tim?

ODGOVOR:

            Tako je ... normalnom tehnologijom

MEJ:

            Zatim takođe da se distribucija vršila putem niz preduzeća NIK Mirkovci i tako dalje i da je odatle išla prema mnogim javnim preduzećima. Je li i to tačno.

ODGOVOR:

            Za teritoriju Krajine da.

MEJ:

            Da, izvolite gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Za potrebe industrije, vojske RSK i slobodne prodaje na pumpnim stanicama u Krajini. Je li tako.

ODGOVOR:

            Tako je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            E sada, da li je tačno da su bilansi naftnih derivata znači od svake tone proizvedene pa poslate na preradu pa vraćene u Krajinu, znači ukupni bilansi naftnih derivata svakog meseca utvrđivani na sednicama vlade RSK za ove potrebe koje su upravo navedene koje ste potvrdili. Svakog meseca utvrđivani bilansi na sednicama Vlade Krajine. Je li tačno ili nije.

ODGOVOR:

            Za teritoriju Krajine da, odnosno iz redovne proizvodnje. Hteo sam reći da je postojala i tzv vanredna proizvodnja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            E pa sad ja ne mogu da povežem što ste vi rekli, jer iz ovoga proizilazi da Mikelić, koji je upravo u to kritično vreme u koje govorite vi bio predsednik Vlade, tvrdi da su bilansi na Vladi pravljeni svakog meseca, da je nafta distribuirana po celoj Krajini za potrebe, vi to potvrđujete i sada kažete postoji neka vanredna proizvodnja. Kakva vanredna proizvodnja?

ODGOVOR:

            Ja ne bi mogao potpuno objasniti. Ti ljudi iz Mirkovaca su mi objasnili da ... tehnološki postupak podrazumeva iscrpljivanje nafte ... da bi se održala stabilnost tla. Postoji drugi način znači brže iscrpljivanje nafte nego što je bilo ... vode otprilike ... ne bi mogao da kažem ... znači na taj su način crpljeni dodatni izvori iz dodatne količine nafte. Ono o čemu sam ja govorio bio je problem između distribucije .. za Krajinu i Republiku Srpsku. Naime, način na koji je dolazilo do izravnavanja nekih dugova između Mikelića i Karadžića bilo tzv nestajanje cisterni koje su prolazile kroz Republiku Srpsku. To je ono o čemu se raspravljalo na Vladi.

Naime, određene količine naftnih derivata koje su bile određene za RSK nisu stizale u Krajinu i Mikelić je to objašnjavao da mu Karadžić uzima na prelasku kroz teritoriju Republike Srpske. To je jedan od incidenata i nesporazuma sa Karadžićem za koji ja znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kakve to ime veze sa Srbijom uopšte da li su se Mikelić i Karadžić sporili oko neke cisterne i kakve veze može da ima Karadžić oko nestanka neke cisterne na teritoriji Republike Srpske. Je li vi tvrdite da je Karadžić ukrao cisternu neku Mikeliću.

ODGOVOR:

            To je bio spor koji je rešavao Jovica Stanišić, i to je bio spor koji se između Mikelića i Stanišića rešavalo kod vas u Botićevoj.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali zaista verujete da je DB Srbije rešavala spor za ukradenu cisternu nafte na teritoriji Republike Srpske između Mikelića i Karadžića.

ODGOVOR:

            Još jedan podatak.

MEJ:

            Samo trenutak, ovo će biti poslednji odgovor, a onda ćemo napraviti pauzu. Osvrnite se na ovo molim vas.

SVEDOK:

            Šta je bilo poslednje pitanje?

PITANjE:

            Je bilo da vi verujete da je SD Srbije da bi se ona bavila sukobom između Mikelića i Karadžića u pogledu ove cisterne.

SVEDOK:

            Ja znam da je tako bilo.

MEJ:

            U redu. Sad ćemo napraviti pauzu od 20 minuta.

            Molimo ustanite.

Posle pauze.

MEJ:

            Ako sam dobro shvatio, imamo jedan isečak iz zadnjeg dela intervjua koji je prikazan, za koji nam treba broj pa ću moliti ... da nam kaže koji će to biti broj. Biće to ...57B pod pečatom.

            Vidim takođe na stolu popis koji se tiče 169 tisuća dolara, ne sećam se sada iznosa. Želite li da ovo postane dokazni predmet. Da. U redu. Moliću broj.

Dokazni predmet odbrane 63.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Iz ministarstva za energetiku čovek koji je bio nadležan i za ovu naftu bio Milivoje ...

ODGOVOR:

            U vladi Borislava Mikelića. Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa vi o tom periodu i govorite o tome što se navodno dogodilo. Da li znate da je i Milivoja ... dakle, tadašnji ministar energetike kaže da vi ne govorite istinu.

ODGOVOR:

            ... ali znam da je ... naftovod ... na području Banije i Korduna pre nego što je taj naftovod trebao da bude pušpten u funkciju ... rezerve nafte koje su postojale.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, sad optužujete ministra energetike da je probušio naftovod.

ODGOVOR:

            Ne, nego to je bila odluka Mikelića i njega ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, pošto imate tako kritički odnos prema Vladi Mikelića i vidim njemu lično, da li vam je poznato da je u periodu od 8 meseci vlade upravo tog Borislava Mikelića koga pominjete na takav način ... od čitavih 26 procenata i poljoprivredne od 35 procenata i postignuti rezultati takvi da se uvećaju materijalne rezerve čak za 7 puta i da je povećana zaposlenost za 23 hiljade radnika, što je za uslove Krajine veoma mnogo i omogućilo se da se već u maju počne isplata primanja u javnim službama i tako dalje  za pripadnike Vojske RSK i milicije i ostalo upravo zahvaljujući jednoj stabilizaciji ekonomskih prilika na osnovu onoga što je ta Vlada činila. Je li vam to poznato.

ODGOVOR:

            Tačno je da je vlada na čijem čelu je bio Borislav Mikelić dosta učinila i dala pozitivne rezultate  i ekonomskog, društvenog i ukupnog života u Republici Srpskoj Krajini pogotovu u drugoj polovini 94. godine i početkom 95. godine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: 

            Dobro, a da li je tačno da u primarne zadatke vlade upravo te, na čijem čelu je bio i Mikelić, spadala i realizacija zagrebačkog mirovnog sporazuma koji je potpisan 29. novembra 94. godine u Ruskoj ambasadi u Zagrebu. Potpisali su ga admiral Rakić, koji je bio ministar odbrane RSK i general Mile Novaković po ovlašćenju Milana Martića predsednika RSK.

ODGOVOR:

            Molim vas hoćete ponoviti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pitao sam da li je tačno da u primarne zadatke upravo te vlade Mikelića spadala i zaključenje  zagrebačkog mirovnog sporazuma, a pomenuo sam i verifikovao taj sporazum.

ODGOVOR:

            Vi ste pomenuli dva sporazuma iz novembra 94 godine to je bio sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa u određenim oblastima koje su posebno pobrojane ... saobraćaj, naftovod, el.energija, naftovod, ... sporazum je bio o prekidu vatre iz marta 94. godine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pretpostavljam valjda da nećete poreći da su ta dva sporazuma bila u vezi i da je to bio tok normalizacije odnosa. Prvo prekid prekid vatre, a zatim uspostavljanje ovih ekonomskih odnosa. Prema tome, pitam vas da li je tačno da je bio formiran pregovarčki tim o ekonomskim odnosima sa Hrvatskom i da je pre ekonomskih pregovora sa Hrvatskom i zajedničke aktivnosti realizovan ovaj sporazum o prekidu vatre.

ODGOVOR:

            Sporazum o prekidu vatre je ... u pojedinim ... incidentima ... drugo, pregovori o ekonomskim odnosima sa Hrvatskom i predstavnika vlade Krajine ... počeli su u avgustu mesecu. Nakon što ste vi u julu mesecu odobrili početak tih pregovora. Ti su pregovori završeni delom sporazumom iz novembra meseca. Sporazum koji se odnosio na ... rešavanje nekih ekonomskih odnosa.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li se sećate da su ti pregovori vođeni uz učešće  rekao bih aktivno učešće i u neposredno učešće međunarodnih posrednika Dejvida Ovena  i njihovih saradnika, i da su utvrđeni prioriteti, a oni su bili puštanje u saobraćaj auto puta Beograd-Zagreb, jugoslovenskog naftovoda, dalekovoda, vodovodnih sistema i onda dalje drugih ekonomskih odnosa i projekata kao što je bio onaj projekat o osnivanju ... nafte kompanije i ostalih. Da li se sećate toga.

ODGOVOR:

            Ja sam u prethodnom odgovoru govorio konkretno šta je sadržao taj sporazum ... da su pregovori počeli uz posredovanje međunarodnih pregovarača koje ste pomenuli.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            E sad mi recite da li je tačno da kada su definitivno usaglašena sva pitanja o kojima je trebalo da se vode ekonomski pregovori da ste vi odbili da idete u Zagreb jer je vaša procena bila da će vam pasti rejting u Krajini i bogami i kod Srba na drugim prostorima i izvan Krajine. Je li tako bilo ili ne.

ODGOVOR:

            Kolko je meni poznato sporazum je potpisan u Kninu u sedištu mirovnih snaga sektor jug.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Opet odgovarate na pitanje koje vam nisam postavio.

ODGOVOR:

            Postavili ste pitanje da li sam išao u  Zagreb.

MEJ:

            Preći ćemo na zatvorenu  sednicu.

            Vi naravno imate pravo da mu postavite takva pitanja, ali to mora biti konkretno, ne može biti uopšteno i nemojte molim vas komentarisati dokaze, i ne možete reći,  e vi ste rekli mnogo toga što je kontradiktorno. Sad postavite neko konkretno pitanje.

(Posle zatvorene sednice)

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Dobro, zaboravite onda šta je rekao kontradiktorno, moje konkretno pitanje da li se vi slažete evo sada kad uzmete pročitate ovu deklaraciju,  da li se vi slažete sa tim tekstom  ili ne.

ODGOVOR:

            Ja sam se u to vreme sa tim tekstom složio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da li se  danas slažete s tim tekstom?

ODGOVOR:

             Danas su druge političke okolnosti i jedno iskustvo sa puno grešaka i političkih promašaja.... u to vreme i tim okolnostima i insistiranja sa naše strane ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa dobro to smo juče čuli pošto ste objasnili i to sam vam pitanje juče postavio dakle da nije postupanje pojedinih republika izazvalo građanski rat u Jugoslaviji, nije dejstvo spoljnih faktora koji su vodili rat protiv Jugoslavije proizvelo taj rat protiv Jugoslavije, nego je to posledica prava na samoopredeljenje. Je li tako. Rat je izazvalo pravo na samoopredeljenje.

ODGOVOR:

            To je bilo vaše obrazloženje, a rat ste izazvali vi zloupotrebljavajući to pravo na samoopredeljenje i kompromitujući ga.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, molim vas, pošto vi kažete iz sadašnjeg ugla ovu deklaraciju ne biste sad podržali. Je li tako?

ODGOVOR:

            Reko sam da određene političke procese koji su proizašli nakon te deklaracije ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, recite mi, molim vas, evo pročitaću vam, vi ste tako napisali tada polazeći od univerzalnih principa odnosno, od univerzalnog principa o pravu naroda na samoopredeljenje uključujući i pravo na ocepljenje te polazeći od postojećih normi u Ustavu SFRJ i Ustavu SRH a posebno odredbe Ustava Socijalističke Republike Hrvatske da je Hrvatska država i srpskog naroda u Hrvatskoj, a radi zaštite svoje nacionalne suverenosti i slobode srpski narod koji živi ... objedinjenim sadašnjim granicama Hrvatske donosi i objavljuje i tako dalje. Šta tu ima, gospodine Kroacia 61, što nije časno? Što nije pošteno, što nije principijelno?

ODGOVOR:

            U tom delu teksta koji ste pročitali, pravo na samoopredeljenje trebalo je realizovati u okviru republika u kojoj su narodi živeli. To bi bilo rešenje koje ne bi izazivalo sukobe.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, to je znači vaše sadašnje tumačenje.

ODGOVOR:

            Sadašnje moje mišljenje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            E ja ću vam posle, ne znam gde mi je,  beleškama, naći da je upravo o rešavanju na miran način raspravljalo i Predsedništvo SFRJ u punom sastavu, uz prisustvo svih predsednika republika. Na isti ovaj način, a onda ću vam posle postaviti druga pitanja. Ali da se držimo ove deklaracije. Da li je vama poznato, pre nego što vam citiram ponovo jedan deo iz ove deklaracije, da je u svim ustavima Hrvatske do tih promena kad je došla HDZ na vlast 90. godine, da je u svim ustavima Hrvatske srpski narod u Hrvatskoj bio tretiran kao ravnopravan .. narod. Da li je vama to poznato.

ODGOVOR:

            Tako je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je poznato da su se Hrvati, Srbi i Slovenci koji su živeli u Austrougarskoj posle Prvog svetskog rata  povezali u jednu državu sa Srbijom koja je bila na strani pobedničkoj u tom Prvom svetskom ratu, a Hrvati, Srbi, Slovenci i ostali južni Sloveni na tom prostoru na strani Austougarske.

ODGOVOR:

            Ja sam već govorio pred ovim sudom u vezi konstituisanja države Srba, Slovenaca, i Hrvata odnosno ... Jugoslavije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I imali da budu izbačeni i kao narod i kao ljudi zato što postoji Srbija koja je postojala i pre Prvog svetskog rata kao da oni nisu postojali pre Prvog svetskog rata  kao narod na tim prostorima. Je li to tako.

ODGOVOR:

            To je bio spor .. srpskog naroda i HDZ ... oko položaja srpskog naroda u republici Hrvatskoj. To je bio spor u to vreme.

MEJ:

            O kom vremenskom periodu govorimo. Neka uđe u zapisnik da sam ja postavio pitanje o kom vremenskom periodu se radi. Možda bi svedok mogao da nam pomogne.

SVEDOK:

            Gospodin Milošević se osvrnuo i na ... osvrt na konstituisanje prve države 1918 godine ... o ujedinjenju Srbije .... to je jedna tema. Druga tema je bila događaji iz 90 godine.

MEJ:

            Govorimo o 1918.g. Gospodine Miloševiću, to nam nije ni od kakve pomoći, dakle pređite na neke savremenije teme molim vas, ako želite uopšte da nastavimo ovako.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Mej, pomenuo sam samo uzgred 1918. u jednoj  rečenici u mom obraćanju svedoku, a pitanje...

MEJ:

            Idemo dalje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Prema tome, nije sporno da je u svim ustavima do 1990 godine do dolaska HDZ srpski narod bio ravnopravan  narod u Hrvatskoj i da je Hrvatska definisana bila kao država hrvatskog naroda, srpskog naroda i ostalih koji u njoj žive. Je li tako bilo, gospodine C61.

ODGOVOR:

            Tako je, o tome sam govorio više puta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Prema tome, nije reč o nekom dnevnom tek tako političkom konfliktu između HDZ i srpskih predstavnika 90 godine, nego o ukidanju statusa naroda Srbima u Hrvatskoj koji su ga imali i pre nego što je Hrvatska postojala.

ODGOVOR:

            Ja sam o tome govorio već i da ponovim prvo jeste bila tema političkog sukoba 90 godine između predstavnika srpskog naroda političkih predstavnika ... i ... odnosno HDZ u taj politički sukob ste se vi umešali na način na koji sam ja već govorio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To što ste vi govorili nije tačno, ali se vraćamo na ovu deklaraciju koje se sad odričete. Pročitaću vam još jedan pasus. Ovaj gore koji sam pročitao poziva se na činjenicu čak se poziva na Ustav Hrvatske koji definiše Hrvatsku kao državu i srpskog naroda. Pa onda kaže u samoj deklaraciji u granicama SR Hrvatske koja je država i srpskog naroda koji živi u SR Hrvatskoj srpski narod na osnovu svojih geografskih istorijskih društvenih i kulturnih ... je suveren narod sa svim pravima koja sadržava suverenitet naroda. Šta imate vi protiv takvog stava? Je li to pošten stav?

ODGOVOR:

            To je u to vreme bio pošten stav na osnovu ustava i položaja srpskog naroda u Hrvatskoj.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Principijelan stav  ne može u to vreme da bude, pa vam sad nije. Molim vas da li je ovo što vam sad citiram, citiraću vam još jedan pasus: ne može se bez učešća srpskog naroda u Hrvatskoj birati oblik jugoslovenskog zajedništva a naročito vredi za situaciju otcepljenja, ocepljuju se narodi a ne države. Je li tu istinit stav, gospodine C61?

ODGOVOR:

            To stoji u deklaraciji to je bila istina u to vreme ja sam govorio da su u to vreme bile dve opcije jedna za jugoslovensku delegaciju i ostale koji su zastupali ... vi SPS i drugi ... koji je zastupala HDZ Hrvatska Franjo Tuđman .. u toj deklaraciji opredelili odnosno prihvatili jednu opciju koja je bila ... to je ta rečenica koju ste pročitali.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa ja ne znam da li ste prihvatili opciju, onda vam samo služi na čast da ste prihvatili opciju koja je bila stav Srbije da su narodi ravnopravni, da su se narodi udružili koristeći svoje pravo na samoopredeljenje na Jugoslaviju nije nikakva izmišljotina režima nego istorijska činjenica i ona je sadržana u svim ustavima Jugoslavije do tada, pa ...

ODGOVOR:

            ... jednu činjenicu ... ravnopravnost ostvaruju u republikama u kojima živi, a u SRJ preko svojih republika to smo ... u jednom trenutku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Niste ništa predvideli jer vi to ne razumete, vi se sada iz straha odričete veoma principijelnih stavova koje ste onda imali, a ja mislim...

MEJ:

            Samo trenutak. Tvrdi se reagujete na ovaj način iz straha i da se odričete principa u koje ste verovali tada u to vreme, i mislim da vam se treba dati prilika da se osvrnete na to.

ODGOVOR:

            Ne odričem se iz straha već iz svatanja da je tako zastupanje stavova o podeli naroda i podeli države ... principu bio osnovni uzrok sukoba i što je bila pretpostavka pokazalo se ... za otpočinjanje tehničkog sukoba na prostoru bivše Jugoslavije... razaranja i nesreće.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa zar nije upravo stav Srbije i moj lični stav bio ne da se narodi dele, nego da ostanu zajedno, da se sačuva Jugoslavija i upravo tu i jeste poenta tvrdnje da samo ako se sačuva Jugoslavija srpski narod ostaje da živi u jednoj državi, jer je stvaranjem 1918. godine počeo da živi u jednoj državi, iako je bio na mnogo teritorija u toj državi postavljen.

ODGOVOR:

            ... zastupali ideju da se Jugoslavija sačuva samoopredeljenjem naroda, a samoopredeljenje bi se vršilo po republikama. Znači da bi se za Jugoslaviju mogle izjasniti republike koje su za Jugoslaviju, ali i narod ... za takvu Jugoslaviju za kakvu ste se vi zalagali i to je prouzrokovalo sukob, to je prouzrokovalo rat.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dajte, molim vas, da pogledamo činjenice, a besmisleno je da stalno ponavljate tu jednu istu lekciju kako se Srbija i ja lično zalagala za delenje, da smo se zalagali za delenje valjda ne bi Srbija ostala sa nepromenjenom etničkom strukturom svih ovih 10 godina. Naprotiv, zalagali smo se za jedinstvo i za Jugoslaviju. A upravo ova deklaracija koje se vi sad odričete a koji je jedan pošten i principijelan prilaz upravo je vašim potezima degradirana. Vi ste stvari razumeli na jedna potpuno naopak način koji sad pokušavate da imputirate i svojim saradnicima ...

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, ranije vam je već rečeno da govori nisu pitanja. Sad smo čuli govor koji je trajao minut ipo. Sad ćemo preći na privatnu raspravu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da nisam pitao ko je personalno koji posao radio u okviru te komisije, pitao sam vas da li je formirala državnu komisiju za ratne zločine čiji je predsednik bio Mile ....

ODGOVOR:

            Znam ... a precizno ne mogu sad da se setim.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je poznat njegov dopis od 30. septembra 94 godine dakle, pretpostavljam da biste morali biti upoznati s tim s obzirom na svoj posao koji ste obavljali RSK u Kninu i dostavio spisak utvrđenih počinilaca ratnih zločinaca i genocida u periodu od 91 do kraja 94. godine u 72 tačke naveo imena počinilaca zločina  nad stanovništvom Krajine i opise zločina i žrtava. Da li znate nešto o tome? I da li znate da li su pravosudni organi Krajine pokrenuli ijedan postupak protiv lica  koja je predsednik komisije dostavio ministarstvu.

ODGOVOR:

            Ne sećam se tačno tog dokumenta. Znam da je bilo postupaka pravosudnih organa počinilaca o tome sam već govorio ono što sam znao zašta sam se setio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, odgovorite mi na pitanje zašto izmišljate da ste od Dobrice Ćosića na nekom prijemu u Beogradu, decembra 91 godine čuli kako Srpska Krajina i Bosanska Krajina treba da se ujedine i postanu 7 jugoslovenska republika.

ODGOVOR:

            Ja sam to čuo od akademika Raškovića koji je rekao da je to ideja Dobrice Ćosića, to je bilo ... pre njegovog odlaska u Ameriku i o tome je govorio nakon dolaska iz Amerike. Znači, na taj način je govorio ... Rašković rekao da mu je to rekao Dobrica Ćosić i prof Rašković je, i te jeseni na mitinzima i zastupao tu tezu o ujedinjenju dveju Krajina...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, maločas ste, doduše to je bilo u zatvorenoj, ali ne otkriva identitet svedoka, upravo rekli da je ideja bila vaša, odnosno onoga čoveka za koga smo utvrdili da je vaš ... pa kako to sad korespondira sa ovom vašom izjavom koju ste očigledno izmislili.

ODGOVOR:

            ... govorili o događajima i političkim idejama i iznošenim stavovima u jesen 90 godine a događaji o kojima smo govorili na zatvorenoj sednici bili su iz juna i jula 91 godine

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Juna, jula 91. godine, a vi ste jednom rekli da ste januara 91 godine čuli to od Dobrice Ćosića na nekom prijemu u Beogradu.

ODGOVOR:

            Nisam tako rekao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa pogledajte malo svoje izjave, pošto su prilično duge verovatno ne možete da iskontrolišete sve ono što kažete kao neistinu, ali to je vaša stvar. To smo pitanje razjasnili dakle, i to ste izmislili.

ODGOVOR:

            Nisam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, dobro, vi tvrdite kao i u svim drugim prilikama da ste ih...

MEJ:

            Da pređemo na zatvorenu  raspravu.

(Posle zatvorene sednice)

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste Adžića i ostale oficite JNA iz 9 korpusa nazivali komunjarama.

ODGOVOR:

            Ja se ne sećam da sam javno upotrebljavao taj izraz, 92 godine u političkim diskusijama oko Vensovog plana bilo je ... ne sećam ... na šta mislite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, recite mi da li je razlog za vaš sukob sa Mladićem bio i poziv za mobilizaciju neposredno pred deblokadu kasarni JNA u Zadru, Šibeniku i Splitu.

ODGOVOR:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a da li je tačno, da budem još precizniji, da ste tada pozivali stanovnike Knina  da se ne odazivaju tom pozivu, da se ne bore u nesrpskoj vojsci, već da se pridruže teritorijalnoj odbrani koju ste tada vi nazivali čistom pravom srpskom vojskom. Je li to tako ili nije.

ODGOVOR:

            Nije tako kako vi kažete.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nego kako je?

ODGOVOR:

            Poziv na mobilizaciju javni pozivi i odluke Vlade SAO Krajine donešene su na osnovu određenih odluka ... SFRJ u oktobru 91 godine, a bili su ... oružane snage SFRJ a bilo je i u septembru mesecu aktivnosti na mobilizaciji određenih jedinica JNA na zahtev nadležnih komandi ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jeste  da i šta jeste se vi tome protivili?

ODGOVOR:

            Ja govorim o čemu sam ja učestvovao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, da li znate da vi niste bili jedini koji ste govorili kako je JNA nesrpska i kako se ne treba odazivati na mobilizaciju da je bilo dosta takvih glasova čak i u Srbiji da se raspusti JNA, formira srpska garda i tako dalje. Da li se sećate toga.

ODGOVOR:

            Prvi deo vašeg pitanja ja sam odgovorio prethodno u mom odgovoru i on ne stoji kako vi kažete, a zašta je drugi deo vašeg pitanja ... Ja sam rekao ja sam se odazivao odlukama predsedništva SFRJ i zahtevu nadležnih komandi JNA u septembru i oktobru 91 godine da se mobilišu grđani u jedinice i strukture oružanih snaga SFRJ. Šta je vaše pitanje, ne razumem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li su vam poznati pozivi da se ne odazivaju na mobilisanje u redove JNA. Da li su vam poznati iz tog vremena ti pozivi i nastojanje da se ruinira iznutra JNA.

ODGOVOR:

            Bilo je  dosta otpora od strane opozicije, pojedinaca i ljudi koji su išle na javne demonstracije protiv mobilizacije u JNA, u septembru mesecu 91. godine. To je bilo, to je opšte poznato.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kažete da vi niste radili protiv te mobilizacije u Krajini sa ovim obrazloženjem da je ona izdajnička, kako ste govorili, da nije čisto srpska i tako dalje.

ODGOVOR:

            Ja sam već odgovorio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači tvrdite da vi niste tako radili.

ODGOVOR:

            Pa ja sam rekao šta smo mi radili u Krajini.

TUŽBA:

            Časni sude, svedok i gospodin Milošević su govorili o tabulatoru 161 dok za ... 352 radi se o pozivu za mobilizaciju 26. oktobra 91 godine.

MEJ:

            Hvala vam. Gospodine Miloševiću, idemo dalje vrtimo se ovde u krug.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ste presretnuti razgovor, kako ga oni nazivaju, gde ja agitujem i apelujem na Karadžića da se suprotstavi tom talasu protiv JNA i da utiče politički da se ljudi odazivaju. Jeste čuli to.

ODGOVOR:

            Čuo sam da razgovarate u vezi mobilizacije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, a da li je JNA bila oružana sila koja je imala zadatak da štiti celu Jugoslaviju i sve jugoslovenske narode.

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da li vam je poznato da je u ovim događajima pre nego što je sama napadnuta i pre nego što je počela ta masovna blokada kasarni, ubijanje vojnika i tako dalje, isključivo se postavljala kao tampon između sukobljenih strana uključujući i područje RSK i druga područja na kojima je dolazilo do sukoba u to vreme. Je li tako ili nije.

ODGOVOR:

            Ja sam govorio o mojim saznanjima na koji se način JNA raspoređivala na ...Krajine. Ona se raspoređivala nakon incidenata koje je .. policija odnosno ... struktura .. na čelu i to je bio povod da se JNA raspoređuje na ta područja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja neću više da se bavim tom paralelnom strukturom koju ste vi izmislili, ali imam da postavim upravo o toj, klimi o kojoj vi uporno izbegavate da govorite, nekoliko pitanja. Da li je tačno da je sa uvođenjem višepartijskog sistema u SFRJ 89. godine došlo do jednog naglog porasta nacionalističko-šovinističkih   tendencija.

ODGOVOR:

            Višepartijski sistem u bivšoj Jugoslaviji uvođen je sukcesivno po republikama. Svaka republika.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas odgovorite na moje pitanje. Molim vas da li je došlo do porasta takvih tendencija upravo u to vreme.

ODGOVOR:

            Konkretno da za koju partiju, koju stranku, koju republiku...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Evo pitam vas za stanje u Hrvatskoj 89 godine, 90 godine, pre izbora, posle izbora, pre dolaska HDZ na vlast, posle dolaska HDZ na vlast. Da li dakle došlo do porasta nacionalističko-šovinističkih   tendencija.

ODGOVOR:

            Period 89. godine, prvo je bila vlast Saveza komunista Hrvatske, vi ste kontrolisali ... ili šta je bila vaša politika 89. godine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nije mi poznata moja politika u Hrvatskoj, ali ja vam govorim o talasu nacionalizma, jeste li išta zapazili u Hrvatskoj 89. godine i 90. godine.

ODGOVOR:

            Ja sam o tome govorio pred ovim sudom ... i koje su se stvari dešavale, ako treba ponovo pojedinačno da govorim, ako treba ja sam spreman ..

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da je u Hrvatskoj upravo ta tendencija porasla i omogućio HDZ kao jednoj nacionalističkoj grupaciji da izbije na čelo na glavnu poziciju na političkoj sceni i u stvari praktično se stavi na čelo svih antijugoslovenskih snaga. Je li to tako bilo ili nije.

ODGOVOR:

            HDZ je dobila izbore u Hrvatskoj u aprilu 91. godine, dobila većinu, osvojila vlast,  znači dobila je podršku većine građana za svoj program.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno, pre nego što pređemo da li se sećate koliko je procenata glasova dobila HDZ...

ODGOVOR:

            Većinu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Proverite podatke o tome, voleo bi da znam koji je procenat bio, a ne sugeriram vam ništa.

ODGOVOR:

            Bio je sistem izbora po izbornim jedinicama znači, dobila je većinu poslanika u Saboru Hrvatske. Koliki tačno procenat ne mogu da se setim.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, većinu poslanika,   to je tačno, a da li je tačno da je upravo onemogućavanje ovog očigledno za vas spornog prava na samoopredeljenje srpskom narodu u Hrvatskoj pravdano obećanjima da će buduća nezavisna Hrvatska, kako je stajalo u njihovom programu da bude nezavisna,  pravdano obećanjima da će ta država biti demokratska, multietnička, multikultularna, jesu to bili glavni, kako bih rekao, argumenti i da eto neće se ništa promeniti zbog izbacivanja Srba iz Ustava kao konstitutivnog  naroda.

ODGOVOR:

            Oko ključnih političkih tema oko kojih su se sukobljavali predstavnici srpskog naroda i političkih stranaka Srba u Hrvatskoj i predstavnici novo formirannj hrvatske vlasti što je period od maja 90 godine, do decembra 90 godine kada je usvojen ... Ustav ... i političko sukobljavanje bilo je povodom predloga predsedništva SR Hrvatske, znači na čelu je bio Franjo Tuđman o promeni .. donošenju ustavnih amandmana na Ustav SR Hrvatske. Ja sam o tome govorio precizno i to je izazvalo otpor i političko suprotstavljanje predstavnika srpskog naroda o tome sam detaljno govorio. Zatim govorio sam i o decembru mesecu 90 godine, kada je donešen novi Ustav Republike Hrvatske i kada u njemu više nije bilo ... da je država Hrvatska i država srpskog naroda u Hrvatskoj već je u tom Ustavu srpski narod pomenut kao nacionalna manjina što znači da nije imao pravo na samoopredeljenje ustavna odredba .. naroda u to vreme sa vaše strane je tumačena i od nas prihvaćena kao pravo naroda na samoopredeljenje znači i ocepljenje iz republike Ustav Republike Hrvatske od decembra meseca 90 godine to znači pravo nije postojalo i to bio razlog  da se pre donošenja tog ustava konstituiše srpska autonomna oblast Krajina. Po principima ustava po načelima ustava SR Hrvatske koji su važili do decembra meseca 90 godine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Može li kraće, molim vas.

SVEDOK:

            ... uključujući i amandmane koji su donešeni u julu mesecu 90 godine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li smo i tada imali jednu principijelnu raspravu o tome pošto su oni koji su želeli da se otcepe govorili da žele u Evropu, proces evropske integracije, da smo se pitali kako ćemo to brže da se uključimo u proces evropske integracije ako prethodno razbijemo ono što je već integrisano kao multietničko, multikulturno, kao Jugoslavija, koja je kao jedan uspešan model funkcionisala. Je li to bilo jasno.

ODGOVOR:

            O kojim razgovorima govorite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Pa govorim o našim javnim istupanjima u vezi sa tim laženim objašnjenjima da će se brže stići u evropske integracije ako se prvo razbije jugoslovenska integracija, čija je to ideja bila.

ODGOVOR:

            Ja sam govorio da su bile dve dominantne političke opcije budućnosti Jugoslavije, jedna je bila federalistička vaša, vi ste se zalagali za jaku federaciju i pravo ... naroda na samoopredeljenje i pravo naroda da ostane u Jugoslaviji ... koncepcija u to vreme bila je koncepcija Franje Tuđmana i ... da republike stupe u konfederalni savez ili da se donose dogovor o sporazumnom razduživanju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, to ste već rekli, nemojte da gubimo vreme.

ODGOVOR:

            Ja ne znam u vezi čega pitate.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, vrlo mnogo vremena trošite na objašnjenja za koja vas ne pitam. Molim vas recite mi sasvim precizno da li je tačno da je pobedom HDZ na izborima održanim 90. godine počela jedna izuzetno intenzivna antisrpska kampanja koja se manifestovala i u svakodnevnom životu, koju je Rašković definisao kao agresiju svesti, dolazilo do izražaja na ulici, na radnim mestima, kroz štampu, plakate i tako dalje i na administrativnom nivou, gde se potvrđivalo da se radi o zvaničnom stavu prema Srbima, jer, je došlo do masovnih otpuštanja iz državne uprave, pogotovo iz policije, pa čak iz privrednih organizacija, da su počeli progoni, nezakonita hapšenja o kojima i sad govore njihovi sopstveni zvaničnici, nestajanje ljudi.

MEJ:

            Svedok mora dobiti priliku da odgovori na pitanje ako je to uopšte pitanje. Pre će biti ponovo govor. No, da vidimo slažete li se da nakon izbora 1990 godine, dolazi do intenzivne anti srpske kampanje.

ODGOVOR:

            To je bila politika HDZ da se Hrvatska definiše kao nacionalna  država Hrvata da bi Srbi dobili status nacionalne manjine. Znači u tom smislu je tada od strane srpskih predstavnika nazvana  antisrpska.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja vas ne pitam za tumačenje nekakvog političkog stava. Ja vas pitam šta znate o otpuštanjima s posla, o hapšenjima, o nestajanjima ljudi, o ubistvima.

MEJ:

            Svedok mora odgovoriti na pitanje, pustite ga da odgovori.

ODGOVOR:

            Što se tiče otpuštanja sa posla najpoznatiji slučaj, najveći broj dešavanja bilo je u državnim organima uprave i posebno u policiji. Zatim bilo je otpuštanja s posla radnika po drugim preduzećima to je svatano od Srba kao otpuštanje sa posla ... tumačila ekonomskom neffikasnošću tih preduzeća i tako dalje znači, bilo je toga govorilo se ja sad ne znam tačno vreme, se to desilo 90 godine ....

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ne znate ništa šta se događalo u Hrvatskoj 90. godine znači.

ODGOVOR:

            Mnogo toga se dešavalo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne znate ni za kakva ubistva, nezakonita hapšenja ljudi, odvođenja nestajanja vi ne znate ništa o tome? Je li tako?

ODGOVOR:

            Ne sećam se.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ne znate ništa o ubistvima Srba 90 godine, nigde u Hrvatskoj, a recite mi onda, molim vas, evo pošto vi hoćete da se održite na nekom političkom nivou dakle, nećete na ove konkretne i banalne stvari kao što su ubistva, za koja vi niste čuli...

ODGOVOR.

            Ja govorim o onome što znam. Podsetite me, možda vi znate.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Koliko znam imali ste i u porodici jedno takvo ubistvo, ali to...

ODGOVOR:

            To je bilo 1991 godine, u avgustu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, verovatno ni to niste zapamtili.

ODGOVOR:

            Vi pitate za 1990. godinu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, pitam za 90 godinu,  vrlo  je važan ovaj vaš odgovor da ne znate ništa o tome. Dobro, da li je tačno da je među potezima kojima je trebalo pravdati takav jedan diskriminatorski odnos prema srpskom narodu i ukidanje statusa, promena ustava i tako dalje bio i popis. Ja raspolažem podacima pa želim da čujem vaše tumačenje. Prema hrvatskim podacima po popisu iz 91 godine, bilo je 581.663 stanovnika srpske nacionalnosti ili 12,2 odsto a prema srpskoj računici bilo ih je 750 hiljada ili nešto više od 17 odsto. Šta je vaše saznanje o tim činjenicama i da li je ovde bilo reč o manipulaciji koju sam pomenuo na početku pitanja.

ODGOVOR:

            Znam sledeće, popisni materijal iz 91 godine sa područja dela SAO Krajine dostavljen je saveznom zavodu za statistiku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja vas ne pitam za tehniku.

ODGOVOR:

            A nije dostavljen Republičkom zavodu za statistiku Hrvatske to je jedno. Drugo u to vreme tumačilo se da je veliki broj Jugoslovena da su po nacionalnosti Srbi znači, ja sad što se tiče statističkih podataka i prihvatam takvi kakvi jesu, a i postoji ovo objašnjenje odnosno neko tumačenje da je većina jugoslovena u to vreme koji su opredeljivani bili Srbi, da bilo je takođe nekih tumačenja da se neki deo Srba nije smeo izjasniti kao Srbi i to je u to vreme bilo govora o tome. To je bila diskusija oko popisa.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne znate drugo ništa o tome.

ODGOVOR:

            Znam ono što se dešavalo u Krajini i znam da je popisni materijal iz Krajine, znači  dela Krajine nije dostavljen Zagrebu već Beogradu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa dobro, ja bih rekao da bi morali znati nešto više. Evo recite mi, na primer, po onom referendumu koji ste organizovali, u kome su učestvovali Srbi u Hrvatskoj, koliko je glasova bilo izbrojano na tom referendumu.

ODGOVOR:

            Evo imaju iveštaji, postoji izveštaj Komisije, već je primljena zakonska odredba o pravu građana na izjašnjavanju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, svejedno moje pitanje je broj, a ne tehnika.

ODGOVOR:

            Na tom izjašnjavanju izjašnjavali su se Srbi koji su živeli u Hrvatskoj, a i Srbi koji su živeli u Srbiji i u svetu čak i u Francuskoj, i drugim mestima bilo je negde preko 500 hiljada tako je prezentirala Komisija ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Meni se čini da biste vi morali bolje od mene znati taj broj, a koliko se ja sećam bilo je 570 ne znam koliko glasova.

ODGOVOR:

            Hiljadupetstotrideset, meni se čini.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa naći ćemo taj broj, nije problem, možda vi slabije pamtite od mene, što naravno nije čudo, ali nije li vam ta brojka onih koji su glasali mnogo bliža ovom broju koji je u popisu a kao što znate glasa samo punoletno stanovništvo pa bi broj morao biti prilično veći.

ODGOVOR:

            Da kažem da nije sigurno da je ... tehnička ispravnost tog izjašnjavanja i ostala je sumnja da li ljulji koji su se izjašnjavali van SAO Krajine nisu dva puta ubrajani u taj izveštaj, ali to je ostala sumnja. Znači to je moje saznanje oko tog izveštaja komisije. Međutim, kolko ja znam Srpsko nacionalno veće je prihvatilo izveštaj Komisije za provođenje izjašnjavanja tako kako je ona prezentirala i sa tim podacima je raspolagala u javnosti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro  recite mi gospodine Kroacia 61, je li vi to sad optužujete Srpsko nacionalno veće iz tog vremena da je falsifikovalo broj izašlih na referendum. Je li to u stvari nije bilo tačno da ste vi to sve držali u zabludi do sada.

ODGOVOR:

            Ja pošto sam se zakleo da ću pred ovim Sudom govoriti istinu ja govorim o svojim saznanjima. Ja ništa sada drugo ne iznosim nego svoja saznanja o tome.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A vaše je saznanje da su to u stvari glasali Srbi iz Francuske iz drugih zemalja, nisam zapamtio druge koje ste nabrojali. Znači ne samo Srbi koji su živeli u Hrvatskoj.

ODGOVOR:

            Tako je glasali su Srbi u Hrvatskoj, Srbi poreklom iz Hrvatske i njihovi potomci u Srbiji i u dijaspori ... spomenuo sam Francusku zato ja to znam ..da su dolazili izveštaji ...

TUŽBA:

            Časni sude, kako bi vam pomogla sad govorimo o izveštaju o referendumu tabulator 11, dokazni predmet 351. Ovde se spominje brojka 567 tisuća.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kad se one događale, a sećate se da je bila čak inicijativa da se formira hrvatska pravoslavna crkva koja je kratko vreme postojalo samo u vreme Pavelića u NDH.

ODGOVOR:

            Nisam čuo pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Sećate li se da je bila čak ideja da se formira hrvatska pravoslavna crkva kakva je postojala samo u vreme Pavelića u NDH

ODGOVOR:

            O tome se govorilo da je to namera nove hrvatske vlasti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ništa ne znate o tome takođe, je li tako.

ODGOVOR:

            Znam o tome da je to namera nove hrvatske vlasti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Zašto govorite neodređeno se govorilo i tako dalje. Ko je govorio o tome?

ODGOVOR:

            Ne mogu tačno da se setim ko je to govorio. Sećam se kasnije ... bio čovek poreklom iz Drniša tako nešto koji je o tome govorio da on ima nameru da formira tu crkvu. Ne znam precizno ne mogu da kažem zato što ne znam precizno...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja sam ovde dobio jedan citat pokojnog Jovana Raškovića akademika, citiraću vam, kaže: "srpski narod sve to oseća kao poziv istoriji na ricidiv širi u njemu nove strahove, mučninu i stare sumnje. Posle svega ovoga hrvatsko srpski odnosi dobijaju jednu novu dimenziju paranoidnosti Hrvatska paranoja smanjuje i negira ustaški zločin, a srpska paranoidno doživljavanje oseća bliskost kolektivne nesreće i obnavlja genocid. Jeste vi tada bili u dobrim odnosima sa Raškovićem?

ODGOVOR:

            Mogu da kažem da je on u to vreme govorio na taj način.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste i vi delili to mišljenje?

ODGOVOR:

            Ja sam svoje mišljenje javno iskazivao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da malo prođemo malo brže kroz tu klimu. Evo pre izbora, dakle 90. godine  upravo govorim o tom talasu, da li se sećate digađaja 15. marta 1990. godine, izbori su bili kasnije, da su napisani ustaški simboli na ploči  pravoslavne opštine u Zagrebu. Znači u glavnom gradu Hrvatske.

ODGOVOR:

            Bilo je incidenata u tom smislu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle u martu 1990. godine  već,  a da li se sećate da su 16.3.1990. godine, stanovnici Biograda na moru, znači turističkog grada koji prate beogradsku štampu ostali svi bez toga jer je sva štampa iz Beograda zaplenjena i bačena i to je pisalo u novinama, to ste mogli da pročitate, 17. i 18. marta 90. godine.

ODGOVOR:

            Sećam se nekih incidenata ...u tom smislu.  Odnosa  meštana prema turistima iz Srbije toga je bilo, ne mogu da se setim.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li se sećate da su 30. avgusta 1990. godine, dobrovoljačke omladinske jedinice civilne zaštite Hrvatske, sećate se u koju se uključuju osobe od 15 do 30 godina, započele u mesnim zajednicama i opštinama grada Zagreba  da formiraju te jedinice. Znači, 30. avgusta 1990. godine?

ODGOVOR:

            Čuo sam da je bilo formiranje takvih dobrovoljačkih jedinica, ne znam tačno od kog datuma.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, šta ste čuli o tome, jeste imali ikakvo saznanje o tome?Jeste samo čuli bez ikakvih daljih informacija o tome i šta je to predstavljalo.

ODGOVOR:

            Predstavlja početak stvaranja naoružanih grupa početkom 91 godine, rečeno je da se te grupe ... HDZ naoružava svoje članove i stvara nekakvu svoju vojsku. To je bilo u januaru mesecu na taj način tumačeno... bila slika Velimira ... pištolj iza pojasa toga se sećam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li se sećate na primer evo jednog masovnijeg događaja 800 vernika i sveštenika 24.10 u Zagrebu, Srpska pravoslavna crkva Svetog Preobraženja traži zaštitu od sve brojnijeg napada. Znači njih 800 oktobra 90 godine, da li ste išta o tome znali.

ODGOVOR:

            Znam od mitropolita Jovana ... da je morao da napusti Zagreb, da nije mogao da bude tamo  radi takvih događaja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li se sećate onda o tim paralelnim stvaranjima paravojnih formacija pod nazivima "Telesni zdrug", "Hrvatska nacionalna garda", "Sokolske straže", "Dobrovoljačke omladinske jedinice",  itd. Da li se sećate svih tih organizovanih formacija, kada one počinju, šta im je cilj, šta se događa i da li je iko zbog toga bio uznemiren.

SVEDOK:

            Sve što znam ...formiranje narodne garde kao vojske hrvatske vlade, to sam rekao...sredinom 41. godine....toliko koliko znam, ovim tzv. nenaoružanim omladinskim organizacijama ... nije bilo u kraju gde sam ja živeo. Ja sam se lično uverio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Hoćete da kažete u stvari ne znate ni o tome.

SVEDOK:

            Toliko znam koliko sam čuo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Da li se onda sećate da je Hrvatski sabor 90. doneo Amandman na Ustav Hrvatske ...

SVEDOK:

            Ja sam govorio da je to izazvalo žestoku polemiku uvođenje Amandmana i Ustav Hrvatske koji su usvojeni 25. jula 90. godine, žestoko su se protivili tome jer sam ja....u tom političkom otporu protiv usvajanja takvih amandmana. Rekao sam da je sabor, srpski sabor....organizovan u stavri u isto vreme da bi se na taj način sazvao otpor donošenja takvih amandmana koje smo mi tada proglasili kao majorizacija, znači neki ...manjinom. Preglasavanjem sabora Republike Hrvatske.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, kada je reč sad o donošenju Ustava Hrvatske da li je tačno da hrvatska vlast nije uvažila ni jedan srpski amandman na predlog novog Ustava.

SVEDOK:

            U vezi toga ja imam dva saznjanja. Prvo je ...bila izabrana u Šidu...komisija za pripremu Ustava Republike Hrvatske, a mislim da on nije učestvovao ni u radu. Drugo znam da je SAO Krajina, odnosno pardon, da je ....i Like uputila Saboru Republike Hrvatske ...bilo amandmana, bilo je 2 amandmana ali ja konkretno ne znam ....drugih stranaka.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, vi ne možete da odgovorite precizno na moje pitanje.

SVEDOK:

            Šta je bilo, izvinjavam se.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pitanje je bilo da li je tačno, dakle da li je tačno da nova hrvatska vlast nije uvažila nijedan jedini amandman koji su Srbi podneli, a glavni je naravno bio da Srbi u novom Ustavu zadrže status naroda kakav su imali u dotadašnjim uslovima. Ali i mnogo drugih amandmana i da nijedan nije bio prihvaćen. Je li to tačno ili nije?

SVEDOK:

            Ne znam koliko je tačno amandmana ali tačno je da je hrvatski sabor donošenjem tog ustava kako se to prethodno govorilo izbacio Srbe iz Ustava Hrvatske, to je tačno. ...vođenje političke borbe, polemike, predloge i to nije uvaženo. Međutim, bilo je i drugih mogućnosti, znači bilo je u opticaju i ...tzv. predlogu kulturne autonomije što nije realizovano u to vreme...koji nisu realizovani zbog ekselacije incidenata ....podizanja političkih sukoba na nivo incidentalnih i da kažem oružanih lokacija što ...ima paralelna struktura u Krajini što je takođe doprinosilo da se ....tolerancije i pregovora za donošenje novog Ustava Hrvatske i na ....u to vreme, tako se govorilo, hrvatske vladajuće snage drugih koje su donosile novi hravstaki ustav ne uvažavajući ...manjine, odnosno srpskog naroda u Hrvatskoj koji je tada bio konstitutivni narod.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, da li je tačno da je u seriji diskriminatorskih zakona na primer Zakon o poslovnom obrazovanju bio takav da nije predvideo nastavu za decu srpske nacionalnosti, dakle Zakon o obrazovanju jezici narodnosti u obrazovanju je predviđao za Mađare, Italijane, Čehe, Slovake, Rusine, Ukrajince, ni pomena  o srpskim školama i srpskom jeziku, da li se toga sećate?

SVEDOK:

            U to vreme koji ...početkom vladajuće HDZ i većinom Sabora Republike Hrvatske...hrvatski književni jezik nametnuli kao knjoževni jezik srpskom narodu u Hrvatskoj.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A kako se dotle zvao taj jezik?

SVEDOK:

            Taj se jezik, naziv tog jezika je imao jednu istorijsku revoluciju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U Hrvatskoj se zvao hrvatskosrpski, je li tako, a u Srbiji se zvao srpskohrvatski.

SVEDOK:

            Zvao se najpre hrvatskosrpski, pa se posle toga zvao jedna dugačka forumalcija koja je bila da je u Hrvatskoj u upotrebi hrvatski ili srpski jezik, u upotrebi hrvatski književni jezik koji se naziva hrvatski ili srpski jezik. Pa je onda ta formulacija promenjena da je u Hrvatskoj upotrebljiv hrvatski...to je bilo znači jedan drugi period kako je dolazilo do defenicije ...Znači jedna varijanta koja je ...od strane vladajućih stranaka u Saboru Republike Hrvatske.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ti zakoni, kada se stave u kontekst usvajanja fašističkih simbola države, ukidanju statusa konstitutivnog naroda Srbije prema nelegalnom naoružavanju paravojnih formacija, hapšenja, ubistva i sličnih stvari, nameću zaključak da je hrvatska vlast podsticala ne samo nacionalizam u Hrvatskoj već fašizam i diskriminatorski uvredljiv odnos prema Srbima u Hrvatskoj. Je li to uznemirilo Srbe.

SVEDOK:

            To je bila terminologija koju su i upotrebljavali u to vreme.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa jesu li to bile činjenice ili je to bila nekakva terminologija. Ko je uznemirio taj narod tim hapšenjima, ubistvima, otpuštanjima, progonima, novim zakonima, promenama Ustava itd. Jesu li to bile činjenice ili izmišljotina beogradskih medija.

SVEDOK:

            Nije to bila  takva politika HDZ i ....Sabora Hrvatske u odnosu prema Srbima, znači politički otpor i nesaglasnost Srba sa takvim promenama i treće, vaše uplitanje u taj sukob na način da ...incident i doprinosili ...tog sukoba.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nije mi poznato da je bilo koji Srbin proizvodio incidente ali ako je naše uplitanje u to tako nedobrodošlo,  a čije uplitanje je 71, a čije uplitanje 41. Je li to isto bilo ili nije?

MEJ:

            Ne trebamo se vraćati u prošlost. Mislim da smo gotovi za danas. Dodaću sledeće, gospodine Miloševiću preostalo vam je 6 sati najviše. Ukoliko želite iskoristiti to vreme. Gospodine Tapuškoviću mi smo razmotrili vašu molbu i daćemo vam vremena do 1 sat za unakrsna ispitivanja ovog svedoka i pola sata za dodatno ispitivanje.

TAPUŠKOVIĆ:

            Ja ću sigurno uraditi onako kako vi odlučite ali morate shvatiti da je srpski materijal koji sam pregledao i dokumentacija koju sam imao u rukama tako obimna. Ja ću se potruditi da to uradim i u 1 sat vremena ali zaista mislim da mi amikusi u ovom slučaju bi morali bar nešto više vremena da imamo. Ja mislim da ću pokušati u svakom

MEJ:

            Mi smo to razmotrili. već smo razmotrili vašu molbu i dali smo vam 1 sat. Pa prema tome, prilagodite svoje ispitivanje jer mi moramo pustiti ovog svedoka da ode. On svedoči već oko 10 dana.

TAPUŠKOVIĆ:

            Meni je važnije da se rasvetle stvari nego da jedan svedok ode.

MEJ:

            Ali jedna od naših dužnosti,  gospodine Tapuškoviću, je da suđenje teče brzo i

TAPUŠKOVIĆ:

            Časne sudije, ja onda moram zaista da se zapitam da li da se bavim ovim poslom.

MEJ:

            Imate 1 sat. Sutra ujutru molim vas u 9 sati.

 

Nazad na Aktuelno  |  Odštampajte vest