aktuelno-m.gif (3720 bytes)

02. decembar 2002.g.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U izjavi se kaže da je sve što je svedok radio bilo naopako i da sada u Hagu optužuje druge ljude. On tvrdi da se sa nekima nije nikad ni sreo, a da ih trpa ili u vreću koja je postojala samo u njegovoj mašti i evo šta kaže. Kaže: "Spominješ Jovicu Stanišića za koga si čuo samo na televiziji. Je li ti poznato da se Jovica Stanišić oženio iz Jevrsaka nedaleko od Knina i da je kod tasta i tašte dolazio prije rata kao i za vreme rata". Je li to tako ili nije?

SVEDOK:

            Jovicu Stanišića sam video mnogo puta, kod vas prvi put 90-te godine, u januaru 91, kod vas u kabinetu marta 1991, kod njega u kancelariji u martu 1991. godine, mislim da sam više puta o tome na sudu govorio, a da je Jovica Stanišić oženjen iz Jevrsaka, to mi je on rekao u restoranu "Šeher" u avgustu mesecu 1991. godine kada mi je predstavio svoju suprugu i kada je govorio da im je kapetan Dragan dužan neki novac koji su oni platili za obavljanje usluga za DB, a on je s tim novcem negde otišao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle dolazio kod tasta i tašte i pre rata kao i za vreme rata. Je li to tačno ili nije ?

SVEDOK:

            To ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ovde kaže: "U tvojoj bolesnoj mašti svi koji su dolazili iz Srbije dolazili su jer ih je poslala DB Srbije".

MEJ:

            To je jednostavno tvrdnja, nema potrebe uopšte da odgovarate na to. Izvolite pređite na sledeće pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            On kaže ovako: "Sve strukture..."

SVEDOK:

            ... koji je funkcionisao određeno vreme krajem avgusta do početka septembra 90-te godine u Golubiću, formiran je na sednici SDS kojom je predsedavaop dr Jovan Rašković, 18. avgusta 1991. godine. Ta sednica je održana u Pađanima, a inicijatori za formiranje štaba Marko Dobrijević, Jovan Opačić, Dušan Zelembaba, Marko Perić i Milan Martić. Ratno stanje je proglašeno na način, 90-te godine, o tome sam već govorio ovde pred ovim sudom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a da li je tačno, on kaže: "Zbog čega si žestoko bio ukoren iz Federacije da bi sve sakrio i odgovornost svalio na Snežanu Stamatović, novinara Radio Knina". Je li to tačno?

SVEDOK:

            Ne, nisam pominjao.

 

TUŽBA:

            Časni sude, sada se iznose razni detalji i mislim da bi zbog toga trebalo da pređemo na zatvorenu raspravu.

MEJ:

            Ukoliko će se spominjati bilo šta što može identifikovati svedoka preći ćemo. Zasad ostajemo na javnoj raspravi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            On kaže: "Dakle lagao si, optužuješ Srbiju i rukovodstvo Srbije za stvaranje paralelne vlasti u Krajini, a sva imenovanja izvršio si lično, nažalost i samovoljno". Je li tako ili nije?

SVEDOK:

            Po stvaranju paralelnih struktura u Krajini, i koja je njihova bila funkcija ja sam pred ovim sudom već rekao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa koliko sam zapazio kada sam vam tražio da nabrojite bar nekoliko ljudi iz Srbije, uspeli ste da nabrojite četiri imena od kojih neki nisu ni mogli biti tamo jer su radili u Beogradu.

MEJ:

            Nema potrebe da se ponovo time bavimo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ovo što se identifikuje, da ne bi drugu stranu podsticao da traži zatvorenu sednicu, reći ću kasnije kad bude zatvorena. On ovde kaže: "Tvrdiš da su proterivani Hrvati iz Knina. Znaš da su to laži. Istina je da su odlazili oni koji su se odazivali Tuđmanovom pozivu da napuste prostor Krajine. Lično moj šofer bio je Jandrija Butković iz Knina, koji je na posao bio primljen 1993. godine, dakle usred rata, Hrvat. Bosiljka Ćurko, zaposlena u komunalnom u Kninu kada je na poziv Tuđmana odlazila iz Knina, lično sam je molio da ostane i ponudio ako se nekoga plaši da može cela njena porodica da bude sa mojom porodicom". Rekla je: "Nije to u pitanju, idu drugi, idem i ja". Na odlasku se pozdravila sa svima, a meni donela flašu viskija i naravno na rastanku smo se poljubili. Za vreme čitavo ratno do 1995. godine, glavni rezervoar za vodu u Kninu čuvao je Hrvat Stipe Gambiroža, takođe Hrvat, čitavo vreme rata vozio je hranu dečijem vrtiću u Kninu". Je li to tačno?

SVEDOK:

            Ja sam o tim događajima govorio ono što sam znao. Što sam znao, to sam izneo pred ovim sudom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. "Na takmičenju za najuređeniji balkon u gradu Kninu dodeljene su tri nagrade od trista hiljada, dvesta hiljada i sto hiljada. Prve dve nagrade su dobile Hrvatice, a treću Srpkinja. Sve ovo, uključujući i razgovor sa dobitnicima bio je objavljen putem Radio Knina. O kakvom proterivanju ti govoriš"? Evo i ja postavljam to pitanje.

TUŽBA:

            Gospodine, da li znate bilo šta o takmičenju za najlepši balkon?

 

SVEDOK:

            Ne sećam se, časni sudija.

TUŽBA:

            Da li je tačno da je bilo nekih Hrvata koji su ostali u Kninu?

SVEDOK:

            Bilo je, ja ih znam. Bila je moja komšinica baba Kaja, prvo nju da pomenem. Bilo je i drugih, da im ne pominjem imena. Ja sam govorio o teškom strdanju koje su doživeli Hrvati u Kijevu kada je JNA napala artiljerijom to selo, govorio sam o strašnom, mučnom, bednom, jadnom proterivanju Hrvata iz Vrpolja 93. godine. Govorio sam o tome da su se Hrvati u Kninu nelagodno osećali u tim uslovima međunacionalnih konfrontacija, političkih sukoba, a pogotovo pominjao sam takođe i događaje iz aprila meseca 90. godine...

TUŽBA:

            Nema potrebe da se ponovo bavimo tim događajima. Hteo sam samo da znam da li su neki i ostali. Izvolite, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da se sledeći citat iz ove izjave baš naslanja i demantuje ovo što sad govorite. On kaže: "Kad bi to bilo tako zar bi kninski Hrvati 1996, dakle posle "Oluje", potpisivali peticiju da se Srbi vrate u Knin. Nažalost,  gospodin Ćurko, koji je predao u Sabor peticiju, u Zagrebu biva dočekan i prebijen od članova HDZ-a". Je li to tačno ili nije?

SVEDOK:

            Ne znam detalje, ali znam kad su mnogi kninski Hrvati žalili što su Srbi napustili Knin i da su iskazivali svoju želju da se vrate.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dalje, "u metu Rupe koje svedok navodi da su ubijani civili Hrvati i svima je poznato da su to izmišljotine, oni civili koji su ostali hranili su se sa vojskom JNA. Karakterističan je slučaj Ivana Tepića iz Rupa, koji je molio da se pridruži svojoj porodici u Šibeniku, što mu je naravno bilo omogućeno, ali je nakon dolaska u Šibenik se pohvalio kako ga Srbi nisu dirali već naprotiv donosili mu hranu koju ni sami nisu imali. Bio je ubijen od Hrvata u Šibeniku." Sad neću da čitam ono što s odnosi na vas, a i vi ste imali...

SVEDOK:

            Ja sam govorio o kontekstu suđenja počiniocima zločina i prisetio sam se da je bilo suđenje jednoj grupi zaverenika za događaje koji su se desili, čini mi se da je razlog bio da je njihov jedan poginuo negde u okolini Rupa ili u tom delu i da su se oni osvetili zato svojim komšijama Hrvatima, pobili su ih i zato su bili suđeni. U tom kontekstu sam govorio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Verovatno ste nešto pomešali.

SVEDOK:

            Ne, rekao sam ...... to se desilo kod Rupa ili u ......, pa sam se ispravio, sećam se dobro.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Ne sećate se ni gde se desilo to o čemu svedočite da se desilo.

SVEDOK:

            Sećam se da su napravili zločin nad svojim komšijama i zato su suđeni.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Postavlja  pitanje: "zašto ne svedoči o onih 10.000 nestalih civila koji su se povlačili pod Tuđmanovom vojskom sa američkim instruktorima, koji su u vreme "Oluje" sejali smrt nad nedužnim starcima koji nisu mogli, a neki nisu ni hteli da napuste dedovinu. Oni su u Krajini ostali da svedoče o zločinu koji neće ljudski racio moći nikada da shvati".

MEJ:

            To nije pitanje na koje svedok može da odgovori. To je komentar osobe koja je napisala to pismo, kogod da je to.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            "Da je SDS stvorena upravo na jednoj jami u Lici gde su u Drugom svetskom ratu ustaški zlikovci uz pomoć Hitlera gradili državnost Hrvatske na zločinima".

MEJ:

            Potpuno irelevantno. Nastavite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kada je stovrena SDS, gospodine C-61?

SVEDOK:

            27. januara 1990. godine TV Beograd je objavila da je akademik Rašković najavio osnivanje srpske stranke u Hrvatskoj. Kasnije sam od učesnika tog skupa u Srbu čuo da je početak osnivanja stranke bio ritual, ......  nad jamom ..... kod Lapca u koju su ustaše 1941. godine pobacale pobijene Srbe iz tog kraja. Jednim čudnim ritualom je počelo osnivanje Srpske demokratske stranke.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a da li možete da komentarišete ovo što Dobrijević kaže: "Što se tiče svedoka iza zavese samo bih ga priupitao otkud mu tolike izmišljotine. On svedoči o prostorima na koje njegova noga nikad nije kročila".

MEJ:

            To je potpuno bezvredan komentar, potpuno bezvredan. Nastavimo i pređite na relevantna pitanja. Vreme teče, gospodine Miloševiću, a ukoliko ne budete postavljali adekvatna pitanja vaše vreme će isteći. Izvolite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa ja ću onda da skratim maksimalno. Dobrijević kaže, ovde ima veoma mnogo objašnjenja koja se tiču svedoka. Kaže: "Ovo pišem u ime one poklane dece na Koranskom mostu, u ime onih iz Jasenovca, u ime ...."

MEJ:

            Ne. Ovo su potpuno neprikladna pitanja. Šta god on misli je potpuno irelevantno za ovo veće. Dakle ako možete predočiti nešto što je relevantno, što osporava svedočenje ovog svedoka, u redu. Međutim vi tog svedoka možete pozvati kada na to dođe red. U međuvremenu možete iznositi samo relevantne stvari koje su suprotne njegovom svedočenju. Dakle samo činjenice, a ne vređanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja mislim da nije vređanje ako se ustanovljava neistina, ali pošto smo na javnoj sednici ja neću da ulazim u detalje koji identifikuju svedoka. Sledeće bi moje pitanje zbog toga glasilo, iz ovoga što smo ovih dana govorili, pa evo i delimično iz ovoga što sam vam sad pročitao, a i iz onoga što ste vi sami objašnjavali ovde istražiteljima, proizilazi da ste jedno mislili, drugo radili, treće govorili, a ustvari, kako sami kažete, zalagali se za mir i za život u okviru Hrvatske.

Sada mi recite da li ste meni ili bilo kome u Srbiji izneli vaše mirovne napore, jer ni ja ni bilo ko nije mogao da podriva vaše mirovne napore kada do današnjeg dana niti ja niti bilo ko drugi u Srbiji, a bogami ni u Krajini, ništa nismo znali o tim vašim mirovnim naporima. Recite mi molim vas ...

MEJ:

            Preći ćemo sada na zatvorenu raspravu.

            (posle zatvorene sednice)

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi tvrdite da rat u Jugoslaviji nisu izazvale nasilne secesije prvo Slovenije, zatim Hrvatske, a zatim Bosne i Hercegovine, čak i nelegalna i da ne govorim dalje, znači rat u Jugoslaviji nisu izazvale te nasilne secesije, nego je rat izazvalo tumačenje prava naroda na samoopredeljenje.

SVEDOK:

            Koliko se sećam rat ili oružani sukob u Sloveniji je počeo na način što je Republika Slovenija preuzela upravu na graničnim prelazima ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Hajde da se ne bavimo Slovenijom, molim vas. Ja govorim samo o pitanju da li su rat izazvale nasilne secesije ovih republika ili pravo naroda na samoopredeljenje.

SVEDOK:

            Rat u Hrvatskoj ste izazvali vi proizvodeći incidente, uvlačeći JNA u sukob i komandujući Jugoslovenskom narodnom armijom protiv Republike Hrvatske, nanoseći štetu i hrvatskom narodu i srpskom narodu koga ste uveli na taj način u rat.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Pošto ste tvrdili maločas, ovo vas neidentifikuje, da je to zbog prava naroda na samoopredeljenje, recite mi da li ste vi pročitali Ustav Jugoslavije, eto sve dok je postojala Jugoslavija, da li znate da piše da su se narodi Jugoslavije ujedinili u Jugoslaviju koristeći svoje pravo na samoopredeljenje. Dakle narodi, a ne republike.

SVEDOK:

            Činjenica je da to stoji u Ustavu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa u čemu je onda pozivanje na pravo naroda na samoopredeljenje, koje ravnopravno pripada svim narodima Jugoslavije, izazvalo rat, a ne nasilna secesija i zloupotreba toga prava na račun drugih naroda, u ovom slučaju srpskog naroda. Je li to tako ili nije, svedoče Kroacija 61?

SVEDOK:

            Jugoslaviju su činili narodi i činile su je republike. Po mom saznanju, koliko sam ja stručan, a nisam pravnik da tumačim Ustav, u Ustavu Jugoslavije stajalo je i sledeće: da narodi svoja prava ostvaruju u republikama, a u Jugoslaviji preko svojih republika.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pošto zaista niste stručni za ustavna pitanja ne želim da zloupotrebljavam vaše neznanje, ali ste rekli da je moja teza bila razdvajanje naroda. Svako ko je pročitao bilo koji moj govor upravo je suprotno mogao da zaključi. Ja sam govorio da smatram da je Jugoslavija najbolje rešenje za sve jugoslovnske narode u kojoj oni zajedno žive slobodni i ravnopravni i zalagao se za očuvanje Jugoslavije. Jel' ni to nije tačno, gospodine Kroacija 61?

SVEDOK:

            Zalagali ste se za to da Srbi iz Hrvatske i Srbi iz Bosne i Hercegovine imaju pravo da ostanu u Jugoslaviji, znači u državi, onoj Jugoslaviji kakvu ste vi preuređivali. To je bilo vaše javno zalaganje. Ono što ste činili bilo je da se na područjima na kojima u Srbi živeli, znači ne samo gde su činili većinu već i gde su činili manjinu, da izazivate incidente i rasporedite Jugoslovensku narodnu armiju da biste te teritorije nasilno zadržali u toj državi koju ste stvarali, mimo odluka većine u republikama na kojima su se te teritorije nalazile. Vi ste proizvođenjem incidenata i  vođenjem rata podsticali i Sloveniju i Hrvatsku da izađu iz federacije, odnosno da ne uđu u tu državu koju ste vi stvarali. Ja sam tako razumeo vaš koncept.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Drugi nisu tako razumevali, a to kako ga vi razumete u uslovima i okolnostima u kojima se danas nalazite mene zaista ne čudi. Ali da budemo sad malo specifičniji u vezi sa tim vašim optužbama na izmišljanju opasnosti kojima je bio izložen srpski narod u Hrvatskoj. Vi ste, naime, ovde u glavnom ispitivanju tvrdili, čak je bio i prikazan jedan insert iz tog filma o Špegelju, da je film o Špegelju falsifikat, da je Savezni sekretarijat za narodnu odbranu to puštao kao nekakvu propagandu. Dakle da bi se podstakli sukobi, da je to bila najobičnija propaganda, pa mi molim vas odgovorite da li onda znate iz kojeg su naoružanja, ako je to bio falsifikat, pucali upravo na tu istu JNA po Hrvatskoj i na Srbe u Hrvatskoj i da li su i te vojnike i te vaše sugrađane ubijali iz nekakvog falsifikovanog oružja o kojem ste čuli i gledali u ovom falsifikovanom filmu o Špegelju.

 

 

SVEDOK:

            Ja sam rekao povodom filma o Špegelju dve stvari. Prvo da sam čuo da je Špegelj demantovao neke navode iz tog filma koji su o njemu rečeni i drugo, ja sam rekao i mogu ponovo da to kažem da je taj film izazvao zastrašujući efekat na srpski narod, pogotovo srpski narod u Hrvatskoj i u Kninu jer je preko tog filma rečeno da će Hrvatska vlada poklati Srbe u Kninu, pobiti oficire JNA, njihove supruge, da će to biti jedna klanica. To je izazvalo strašan efekat i neprijateljstvo prema Hrvatskoj vladi, a Hrvatska vlada, odnosno njena specijalna policija i posebno njena jedinica garde su upotrebljavale pravo oružje protiv oružanih formacija JNA i svih onih formacija koje su bile pod njenom kontrolom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle to je bila jedna propagandna kampanja da se uplaše Srbi ili predočavanje od strane tadašnjeg Saveznog ministarstva odbrane opasnosti koja preti zbog ilegalnog naoružavanja i pretnji i talasa nacionalizma u Hrvatskoj i nasilne secesije. Vi to tvrdite je li tako?

SVEDOK:

            Tako plasirane informacije izazvale su neprijateljstvo srpskog naroda u Hrvatskoj prema hrvatskoj vladi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. S obzirom da je druga strana izvukla iz konteksta samo jedan segment, kratak segment tog filma, koji čak ne ide naživo nego je slika fiksirana a čuje se glas, ja ću sad da vam pustim sa tog istog filma koji je druga strana ovde dala u dokumentaciju, takođe jedan kratak segment samo neke druge delove koji svi zajedno ne traju više od dva minuta, pa molim vas.

MEJ:

            Možete li nam dati broj dokaznog predmeta.

TUŽBA:

            Dokazni predmet 352, tabulator 170.

MEJ:

            Da vidimo.

INSERT IZ FILMA:

"... kojim se odvijao prethodni razgovor osim šlepera "Čazmatransa" sa oružjem i municijom namenjenim terorističkoj vojsci HDZ-a, oko dva časa ujutru 20. oktobra prelaze našu granicu"....

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle ovde vam je ilegalni uvoz oružja iz Mađarske, pogledajte sad naživo Špegelja šta kaže.

            Dakle samo kratki inserti, ovo su originalni snimci koje je snimila, kako je tada objašnjeno, vojna obaveštajna služba, Špegelj nesumnjivo govori, čak mu je posle toga suđeno u Zagrebu. Videli ste u prvom delu ilegalni uvoz oružja iz Mađarske sa tovarnim listovima, dokumentacijom, itd.

Vi ste ovde, da ne identifikujem taj razgovor jer će opet tražiti zatvorenu sednicu, tvrdili kako sam ja vas naoružao nekakvim oružjem iz Mađarske. Cela Jugoslavija zna ko je uvozio oružje iz Mađarske i ko se naoružavao iz Mađarske. Odgovorite mi da li ste  ikad vi dobili kakvo oružje iz Mađarske.

SVEDOK:        

            Vi ste oko 20. aprila ....skupili 20.000 komada oružja u Mađarskoj što je meni bilo čudno i pomalo smešno jer upravo je javnost bila obaveštena na ovakav način da se oružje u Mađarskoj kupovala vlada Hrvatske.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa i meni je.

SVEDOK:

            Kasnije sam saznao da to nije tačno da se kupilo u Mađarskoj već da se oružje nalazi iz magacina TO Srbije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa i meni bi bilo čudno i smešno takva budalaština o kupovanju od strane Srbije  oružja u Mađarskoj. A drugo, zar ste zaboravili ono što ste sami rekli da ste se snabdevali oružjem iz magacina Teritorijalne odbrane u Krajini i iz magacina TO u Zapadnoj Bosni, čak ste navodili ime potpukovnika koji vas je snabdevao oružjem koje je raspolagao magacinom TO negde u okolini Bihaća ili ne znam gde drugo. Zar ste i to zaboravili.

SVEDOK:

            Ja sam rekao da je, da su Srbi sklanjaju ... Jedan je bio iz Srbije, ....a drugi je bio od JNA na prostoru Krajine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, vi tvrdite da niste rekli da ste se oružjem snabdevali iz magacina teritorijalne odbrane u Krajini i u Bosni nego da ste se snabdevali isključivo od JNA i Srbije.

SVEDOK:

            ...što se tiče Krajine i Bosne ...Bihaća. Aerodrom Bihać se nalazi i na teritoriji delom Bosne i Hercegovine i delom se nalazi na teritoriji Hrvatske, odnosno Krajine. Ne znam tačno gde se nalazi baza ...rekao sam da ne znam. Rekao sam da postoje dva pravca snabdevanja oružjem prema Krajini, koja je išla iz Srbije. To je bio jedan vrhunski pravac ...preko Bosanskog Novog.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, znači niste se snabdevali iz magacina Teritorijalne odbrane u Krajini, niste se snabdevali iz magacina TO u Bihaćkoj regiji, nego ste se snabdevali od Srbije i JNA. Jel to vi tvrdite?

SVEDOK:

            JNA je snabdevala oružjem koliko ja znam znači ...konkretno reon Bihaća, Sveti Rog a i delom iz kninski korpus....ne znam tačno odakle.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa jeste li vi organizovali  demonstracije pred sedištem kninskog korpusa da tražite da vam se podeli oružje pa je vojska odbila da vam da oružje. Je li tako bilo ili nije.

SVEDOK:

            Te demonstracije ispred kninskog korpusa bile su u januaru mesecu 91. godine povodom incidenata koji su se dešavali na području zbog hapšenje nekih ljudi od strane hrvatske policije. Demonstracije su bile pred sedištem kninskog korpusa oko blokada prolaza između Knina i ....zbog sahranjivanja jednog pokojnika koji je u nerazjašnjenim okolnostima umro ili ubijen u Šibeniku a trebao da bude sahranjen u ...Za koji tačno konkretno mislite?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa mislim na primer na deo onog izveštaja koji smo čitali na zatvorenoj sednici, jer ovo je koliko shvatam otvorena sednica je li tako.

MEJ:

            Da, otvorena sednica. Da, ako se  bavite samo onim čime se možete baviti na otvorenoj sednici.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja imam u vidu da je otvorena. Dakle, deo onog izveštaja koji spada u dokumentaciju druge strane koju sam ovde citirao u vezi sa vašim aktivnostima gde se pominju upravo te aktivnosti na koje je reagovao general Mladić veoma ispravno i u skladu sa pravilima službe i nastojao da ih onemogući, o tome govorim i to piše u tom izveštaju iz kninskog korpusa.

SVEDOK:

            ...ovde nekoliko izveštaja Mladića....armiji u Sarajevo...ne znam tačno na koji mislite sada.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da ne bi prelazili ponovo na zatvorenu sednicu da završimo bar ovo oko Špegelja. Da li je ovo falsifikat ovo što ste videli kad Špegelj govori da imaju 80.000 ljudi naoružanih "kalašnjikovima" i da nabraja nekoliko hiljada oficira vojske Jugoslavije koje treba pobiti da niko živ ne dođe do kasarne itd. Evo videli ste ovde par tih inserata, jel to falsifikat i propaganda Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu ili, kako vi kažete, moja propaganda, ja sam to gledao kad i vi ali očigledno nije bila nikakva falsifikovana traka. Jel vi i dalje tvrdite da je to falsifikat?

SVEDOK:

            U to vreme mi smo svi trebali ...i ja ...da će biti velikih stradanja i klanica Srba od strane hrvatske vlade. Ja sam samo rekao da je Špegelj javno i hrvatska vlada demantovala neke navode iz ovoga filma a da li je falsifikat ili nije i objavljeno je ...tako da ja to ne znam. Ja samo govorim kakav je on efekat imao na Srbe u Krajini i Kninu posebno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U filmu o Špegelju nikakav Knin nije pominjan. I vaša tvrdnja da je u filmu o Špegelju bilo montirano kako Špegelj preti Srbima u Kninu nije istina.

SVEDOK:

            Ja to ne znam, ali to je bio razgovor Špegelja i Bojkovca.

TUŽBA:

            Časni sude, ono što je rekao gospodin Milošević nije tačno. Mi smo u sudnici pustili jedan deo u kome se spominje Knin i da ljudi tamo trebaju biti poklani.

MEJ:

            Ne sećam se, ali mogli bi da nam kažete o kom tačno delu se radi. Izvolite, gospodine Milošević.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, da li smatrate da su događaji na Miljevačkom platou, na Masliničkom mostu, u Ravnim Kotarima, u Perući, Zemuniku, Borovu Selu, Medačkom Džepu, Gospiću, Pakracu, Petrinji, Vukovaru, pa onda "Bljesak", "Oluja", jesu li oni bili falsifikat ili kako vi uglavnom govorite...

MEJ:

            To nije pitanje. Kako to uopšte može biti falsifikat. Nema nikakvog smisla sada preći kroz čitav taj niz događaja i onda pokušati postaviti pitanje i s tim u vezi. Molim vas parafrazirajte u vezi sa tom konkretnom stvari. Šta zapravo želite pitati svedoka, a onda ćemo nakon toga napraviti pauzu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa upravo želim da ga pitam kako može da tvrdi da su Srbi u Hrvatskoj bili uznemireni propagandom iz Beograda a ne stvarnim događajima, hapšenjima, ubistvima, diskriminacijom, otpuštanjima, pritiscima i svim onim što im se dešavalo pod udarom nove hrvatske vlasti od trenutka njenog stupanja na scenu, pa čak i pre toga, u talasu nacionalizma koji je zahvatio Hrvatsku.

SVEDOK:

            Od namera hrvatske vlade, to nije zavisilo od namere kako ste ih vi pre svega predstavili te namere, nego zbog incidenata koje ste vi sprovodeli i kontrareakcija hrvatske vlade na te događaje i straha od odmazde za događaje koji su se desili u tom ratu.

MEJ:

            Ne, sada ćemo napraviti pauzu. Već je prošlo 12.15.

NAJS:

            Samo jedno kratko administrativno pitanje. Lista svedoka koja je dostavljena prošle nedelje mora se malo izmeniti jer jedan svedok nije na raspolaganju tako da ćemo uputiti pismo optuženom do kraja današnjeg radnog dana. Nama bi bilo dobro ako bi mogli znati hoće li biti vremena za svedoke u petak i što ranije to budemo znali moći ćemo napraviti  bolji plan.

MEJ:

            Hvala. Pauza od 20 minuta. Molim ustanite.

(posle pauze)

MEJ:

            Izvolite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pretpostavljam da smo na otvorenoj sednici, gospodine Mej.

MEJ:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste u vašem iskazu, koji ste dali istražiteljima nekoliko puta naglasili da uglavnom dajete slobodne interpretacije, to sam mogao da vidim na onim vašim kasetama, je li tako.

SVEDOK:

            Ja sam odgovarao na pitanja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa dobro, govoreći o tome da dajete slobodne interpretacije da li to znači da se ne sećate svega precizno jer ste svedočili o događajima od pre 12 godina, je li tako.

SVEDOK:        

            Govorio sam o svemu onome čega se precizno sećam i govorio sam o mojim opservacijama na....o mojim pogledima....

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Vi tvrdite da sam ja komandovao Jugoslovenskom narodnom armijom, a da li je vama poznato ko je bio rhovni komandant JNA evo te 90. i 91. pa ćemo ići posle dalje.

SVEDOK:

            Formalni i pravno znači trebalo je da bude vrhovni komandant Predsedništvo SFRJ. Međutim, ja sam shvatio da se od jula meseca 91. godine vi preuzeli vrhovnu komandu nad JNA i da ste s tim komandovali preko predsedništva Srbije, Predsedništva Jugoslavije i ...imali kontakte sa štabom vrhovne komande, odnosno Generalštabom sa generalima Kadijevićem i Jovićem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Sa generalom Kadijevićem i Jovićem, dobro. A da li znate da je pre nego što sam ja došao na funkciju  postojao komandni kadar vojske koji su došli do tih svojih visokih činova generala, pukovnika itd. koji su činili čitavu tu strukturu vojske.

SVEDOK:

            Šta je pitanje?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa da je cela ta struktura o kojoj vi govorite bila uspostavljena pre nego što sam ja došao na funkciju.

SVEDOK:

            Koliko ja znam general Kadijević je bio 90. godine savezni sekretar za narodnu odbranu i 91. godine znam da je bio ...načelnik Generalštaba JNA. Predsednik Predsedništva Borisav Jović je bio 90. godine do maja 91. godine. ...čini mi se da je ...izabran

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro ne moramo sada da licitiramo te datume, doći ćemo na to.

SVEDOK:

            Znači, on je prihvatio ...krajem maja 91. godine. Branko Kostić, Borisav Jović, Sejdo Bajramović, Jugoslav Kostić, Predsedniptvo Jugoslavije a oni su bili tzv. krnje predsedništvo, odnosno od oktobra meseca 91. godine ....nisu učestvovali u radu Predsedništva. Znači nije učestvovao u radu predsednik Predsedništva i druga lica članova Predsedništva iz drugih republika. Znači to je bila jednostavno Vrhovna komanda JNA.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je poznato kada su formirane te vojne oblasti u Jugoslaviji, ukupno 4 strategijske grupacije armijske oblasti u tri su za komandante bili postavljeni Hrvati, bili su general Špegelj, general Vukedžić, general Grubišić a samo u jednoj je bio Srbin general Avramović, a Ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana takođe Hrvat Tus, da li se sećate toga.

SVEDOK:

            Ne znam ko je pre toga bio i na kojim  funkcijama. Ja sam upoznao generala Rašetu, zatim komandanta zagrebačkog korpusa, kninskog korpusa. Znam da je u Kninskom korpusu tada bio takođe u maju mesecu, bio je komandant Makedonac Petrevski, načelnik štaba bio Slovenac, načelnik artiljerije bio Hrvat, ali je tokom leta 91. godine na ta mesta su sve došli Srbi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro da li znate da je u momentu otpočinjanja oružane secesije u Sloveniji i Hrvatskoj komandant vojne oblasti u Zagrebu, čiju su zonu odgovornosti činile i teritorije Slovenije u celini i najveći deo Hrvatske i deo Bosne i Hercegovine bio general Kolšek.

SVEDOK:

            Ja znam da je ....

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja vas pitam za komandanta vojne oblasti a istovremeno na dužnosti komandanta prve vojne oblasti u Beogradu, znači najveće vojne oblasti nalazio se Makedonac Aleksandar Spirkovski, jel tako.

SVEDOK:

            Znam da je general Spirkovski jedno vreme bio komandant u Kninu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, da li znate da je na položaju komandanta ratnog vazduhoplovstva i PVO posle generala Tusa opet  Hrvat, general pukovnik Zvonko Jurjević.

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate da i Kadijević i Brovet i Adžić i ostali koje ste nabrojali uopšte nisu bili kadar iz Srbije.

SVEDOK:

            Znam iz priča da je general Kadijević rodom iz Timočkog a da je general Adžić poreklom iz Hercegovine čini mi se.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je vama onda logično i normalno da te ljude nisam postavio ja na ta značajna mesta u okviru vojske, odnosno ne Vojske Jugoslavije nego još uvek JNA.

SVEDOK:

            Vi ste meni rekli u drugom mesecu 91. godine ....da vi raspoređujete vojsku. Znači vi ste se postavili kao komadant vojske.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To nije istina.

SVEDOK:

            To je istina.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa vi možete da tvrdite sada bilo šta da je istina što nije istina jer ja nisam mogao raspoređivati vojsku, to je sigurno a osim toga postoji čitav niz mesta, funckija u okviru vojske koje su imali ljudi koji su na ta mesta došli pre nego što sam ja izabran

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, prekinuću vas. Svedok je svedočio, vi to osporavate, tvrdite da to nije tako. Nema svrhe ponovo se time baviti kako biste vi tvrdili ono što tvrdite. Vi ćete imati priliku da izvedete svoje dokaze i onda će veće doneti odluku o tome šta je istina a šta nije. Nema svrhe raspravljati s njim da li on govori istinu ili ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno, dakle, da je još te 1990. godine predsednik Predsedništva bio Slovenac Janez Drnovšek.

SVEDOK:

            Maja 90. godine čini mi se da je Drnovšek bio predsednik Predsedništva. Iz medija znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A 90. i 91. godine za koje vi tvrdite da sam ja komandovao vojskom postojalo je Predsedništvo na čijem čelu je bio pored Drnovšeka jedno vreme i Stipe Mesić, je li tako.

SVEDOK:

            Od maja 90. godine do kraja maja ili tačno kog datuma, maj, jun mesec 91. godine predsednik Predsedništva bio je Borisav Jović a nakon ...sa izborom predsednika Predsedništva bio je Stipe Mesić do jeseni, ne znam tačno do kada, 91. godine kada je on prestao da bude, odnosno kada je Hrvatska stupila u nezavisnost.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a da li znate da je postojao savezni sekretar za narodnu odbranu koji je u to vreme o kojem vi govorite bio Veljko Kadijević, dakle čovek koji je bio takođe u vojsci u vojnom kadru iz Hrvatske.

SVEDOK:

            Da, za saveznog sekretara ....Kadijevića znam, sa njim sam se i lično sreo, to je bilo krajem novembra, početkom decembra 91. godine kada je rekao da će JNA na osnovu plana povlačenja iz Hrvatske poslati političku odluku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I ispravno vam rekao. A da li vam je poznato da su u toku čitave te 91. godine vršene velike provokacije i maltretiranje prema pojedincima i jedinicama i objektima JNA u Hrvatskoj. Ne govorim dakle izolovano o Krajini, nego govorim o celoj Hrvatskoj.

SVEDOK:

            Kriza je počela u januaru mesecu 91. godine nakon što je Predsedništvo SFRJ donelo odluku o razoružavanju paravojnih formacija u Hrvatskoj, nakon odazivanja afere Špegelj preko medija počela su hapšenja. JNA je, odnosno ustanove JNA, nadležne za to su prevodile i ...optužnicu i privodile na suđenje pojedine funkcionere vlade Hrvatske. Mislim da je dvoje osuđeno a da Špegelj nije bio dostupan i da su od tog trenutka počele demonstracije u Hrvatskoj protiv JNA. Kasnije se to, bilo je blokiranje kasarni a u avgustu mesecu počeo je odbrambeni rat između JNA i oružanih formacija hrvatske vlade.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li su vam poznati pokušaji Predsedništva SFRJ da zaustave eskalaciju na primer na sednici 22. jula 91. godine na kojoj je prisustvovao i Tuđman, tražilo se da se obustave sva neprijateljstva.

SVEDOK:

            Znam da je dogovoren prekid neprijateljstva, da je formirana komisija na čijem čelu je bio Branko Kostić i ta je komisija i članovi te komisije su ...u Hrvatsku, u Krajinu i u Slavoniju da bi se utvrdilo primirje. Da bi se poštovalo primirje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je poznato da je prvi ozbiljan sukob između jedinica JNA i tog Zbora narodne garde da se dogodio u Dalju 1. avgusta 91. godine.

SVEDOK:

            Znam da su bile borbe u Dalju, tačno kako je bilo tamo ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Zbor narodne garde je bio paravojna ilegalna formacija ili nije.

SVEDOK:

            Zbor narodne garde je bila oružana formacija Republike Hrvatske.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato da je Vladimir Šeks, predsednik Kriznog štaba za Istočnu Slavoniju i Baranju, u avgustu 91. godine obavestio javnost da se jedinicama JNA ukida snabdevanje strujom, vodom, hranom itd.

SVEDOK:

            Za te događaje znam. Tad samo Šeks o tome govorio i drugi su to govorili iz.... i to su radili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno da su vojni objekti i jedinice bili stalno izloženi oružanim provokacijama i napadima.

SVEDOK:

            Najpre je počela blokada a sukobi su kako ne znam za sve objekte, znam da je, da su bili blokirani objekti JNA, garnizoni u Zadru, Splitu, poznata medijska ....u Bjelovaru, zatim televizijski snimci oko prvih blokada, demonstracija oko kasarni u Zagrebu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je očigledno sad ste pomenuli jedan čitav niz gradova širom Hrvatske,  da  je očigledno  prekid snabdevanja kasarni i drugih vojnih objekata strujom, vodom, hranom i stalni napadi da su doveli čak u pitanje i fizički opstanak pripadnika JNA.

SVEDOK:

            Bila je blokada, kakvo je tačno stanje po garnizonima ja ne znam ali oni su bili pod blokadom to se znalo, u to vreme.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li smatrate da su jedinice JNA bile prinuđene da nastave da izađu iz te blokade i da odgovore na te napade.

SVEDOK:

            Koliko je meni poznato neke jedinice su JNA ....garnizona. To je bilo u Zadru, te blokade su bile na Zadar, blokade garnizona Šibenik i blokada garnizona svih JNA je to ....znači poduhvate prema teritoriji Hrvatske i poduhvate protiv hrvatske garde je obrazlagala potrebom deblokade garnizona. ....ja tačno ne znam kako je bilo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vi smatrate da je objašnjenje da je neohodno deblokirati garnizone koji su bili blokirani bilo ispravno objašnjenje ili izmišljeno objašnjenje.

SVEDOK:

            To je bilo objašnjenje JNA.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate da je konačno novembra 91. godine kad su te sve kasarne čitav niz širom Hrvatske bio u blokadi kada je došlo do sukoba, došlo do potpisivanja onog sporazuma u Igalu o prestanku neprijateljstava i o potrebi da svako obustavi bilo kakva oružana dejstva da bi se  moglo sesti za sto i naći mirno rešenje. I to u prisustvu lorda Karingtona, tada u Igalu u novembru 91. godine.

SVEDOK:

            Koliko je meni poznato bilo je mnogo sporazuma o prekidu neprijateljstava. Poslednje je...i vi ste na nekim učestvovali, odnosno ...taj dogovor u Ženevi koji se pominjao u to vreme i saglasnost Vensov plan i podrazumevala prekid neprijateljstava prethodni.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dejstava u novembru prethodi ovim pitanjima o kojima smo ranije govorili vezano za Vensov plan. Ja bih hteo da pustim jednu audio kasetu koju vi nazivate presretnuti razgovor samo da vidite u kojoj meri ona potvrđuje koliko je tačno ovo o čemu govorim. Ona je već u kabini i molim da se pusti, razgovor je između tadašnjeg hrvatskog predsednika Franja Tuđmana i saveznog sekretara za narodnu odbranu generala Kadijevića.

MEJ:

            Samo trenutak jedan. Samo trenutak, gospodine Miloševiću. Pre svega želeo bih da se zahvalim  prevodiocima što su uspeli da obave veoma težak posao. Ali, ova traka nije do sada ponuđena.

TUŽBA:

            Ne, nije.

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, da li želite da ova traka postane dokazni predmet. U redu. Molim da se odredi sledeći broj. Mi ćemo zatražiti transkript.

SEKRETAR:

            To će biti dokaz odbrane 62.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, nesumnjivo je da se razgovor vodi nakon sastanka i potpisivanja dogovora o prekidu vatre sa lordom Karingtonom. Nesumnjivo je, jel to nesumnjivo, gospodine Kroacija 61.

SVEDOK:

            Ja u ovom sporazumu nisam učestvovao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro da li je nesumnjivo da se razgovor vodi s obzirom na opštu blokadu kasarni JNA u Hrvatskoj o odnosima Hrvatske i JNA.

SVEDOK:

            Iz razgovora sam mogao zaključiti da se radi o blokadi kasarni i to u Šibeniku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Govori se i o drugim kasarnama i govori se o blokadi kasarni o tome da se davi jedna po jedna isključenjem struje, vode, blokadom da se ne može doturiti hrana itd. i traži se deblokada i traži se, kao što vidite, od strane generala Kadijevića samo da se poštuje dogovor potpisan sa, kako on kaže, starim mudrim lordom Karingtonom. Je li tako ili nije?

SVEDOK:

            Da, čini se iz razgovora ovoga.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je jasno iz toga da general Kadijević naglašava da je svako rešenje pametnije od rata. I da mu deblokiraju kasarne, da li ste čuli to.

SVEDOK:

            Čuo sam tako, Kadijević je govorio tako na traci.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da li ste čuli da Kadijević garantuje da nijedan metak neće biti opaljen. "Neka prestanu da pucaju na vojsku." Jeste li čuli to da kaže Kadijević.

SVEDOK:

            Na traci sam čuo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste ga čuli pa kad se prestane, uspostavi prekid, za stolom će se naći svako rešenje. Jeste i to čuli.

SVEDOK:

            Čuo sam ceo razgovor.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa prema tome ko se tu zalaže za prekid neprijateljstava i za mir.

SVEDOK:

            Ja znam konkretno za događaje koji se dešavaju oko deblokade kasarni u Zadru gde je ostao general Vuković ....na koji način vrše deblokadu i daje potpisao sporazum sa vlastima Zadra o izvlačenju snaga JNA iz Zadra, to znam konkretno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste čuli koliko se puta dogodilo da kad su se snage izvlačile da se po njima pucalo.

SVEDOK:

            S tim nisam upoznat.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nigde ni u Hrvatskoj  ni u Bosni ni nigde niste čuli za Sarajevo, ni za Tuzlu, ni za razne druge događaje kad se pucalo po vojsci koja je izlazila iz kasarni u normalnom poretku, napuštala ta mesta.

SVEDOK:

            Dve stvari sam čuo preko medija. Jedna je bila čini mi se oko blokade transporta vojne opreme iz Zagreba koji je išao vozom, to su snage hrvatske vlade blokirale. Iz medija sam čuo za događaje u Sarajevu oko izlaska štaba druge armije iz Sarajeva to mi je pričao general ...na televiziji.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ajde da se vratimo onda na ova druga pitanja koja se tiču upravo tih vremena o kojima vi iznosite nešto što nazivate svedočenjem. Da li je tačno da je upravo u tom periodu 90. i 91. godina cela predsednik, znači Vlade Jugoslavije bio Ante Marković, Hrvat.

SVEDOK:

            To mi je poznato.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I da je Veljko Kadijević, koga smo čuli na traci, bio ministar odbrane u njegovoj vladi.

SVEDOK:

            Savezni sekretar za narodnu odbranu bio je Veljko Kadijević.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate da je 92. godine predsednik Vlade Jugoslavije, kada je formirana SRJ, bio Milan Panić, dakle moj politički protivnik.

SVEDOK:

            Javnost je obaveštena bila da ste vi postavljali na to mesto.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A vi znate da je bio moj politički protivnik, da ga je tada podržavao i tadašnji predsednik SRJ, da je on bio moj protivkandidat na izborima za predsednika Srbije 93.

SVEDOK:

            To je bilo kasnije jer prema iskazima koji su se mogli čuti u to vreme, on se suprostavio vama u vezi mira. On je bio za mir i na tome ste ste razišli politički.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, onda ćemo da ostanemo pri tome što vi tvrdite

SVEDOK:

            Ja sam to čuo u to vreme se govorilo, ...iz medija. Ja nemam lična saznanja o tome.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, pa kad nemate lična saznanja ne vidim da neko ozbiljan može da tvrdi nešto o čemu nema lična saznanja, ali sad da vas pitam pošto je znači vlada Jugoslavije, Savezni sekretarijat, vidimo koje ličnosti i tako dalje, kakve onda Srbija ima veze, na primer, sa radnim zakonodavstvom u okviru Vojske Jugoslavije, kakve Srbija ima veze sa pravilnicima i premeštanjem raznih ljudi sa jednog radnog mesta na drugo. Vi ste čak ovde doneli kao nekakav dokument papir u kome se neka žena iz vašeg biroa dodeljuje na privremeni rad, civilno lice na privremeni rad u Vojno-medicinsku akademiju, verovatno da vodi neku evidenciju u vezi sa bolesnicima, izbeglicama ili ranjenicima iz Krajine. Kakve to veze ima sa nekakvim odlučivanjem u Srbiji, o premeštanju neke žene iz vašeg biroa u Vojno-medicinsku akademiju, u vojnu zdravstvenu ustanovu itd. I ko zna šta ste sve još doneli ovde od tih papira. Kakve  to veze ima?

SVEDOK:        

            Dve stvari. Prvo od jula meseca 91. godine ja sam shvatio, vi ste mi rekli da ste vi vrhovna komanda JNA a Štab vrhovne komande činili su  savezni sekretar za narodnu odbranu i Generalštab JNA. Za vreme krnje Jugoslavije vi ste bili član saveta vrhovnog vojnog saveta SRJ i defakto ....u tom savezu s obzirom da je tamo bio Lilić koji je bio vaš poslušnik, ne znam koliko je bio dugo Momir Bulatović.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Šta je on bio?

SVEDOK:

            Pa izgleda da nije i zato ste ga smenili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kad je došao Lilić za predsednika SRJ?

SVEDOK:

            Nakon što ste smenili Dobricu Ćosić.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate da je došao 93. godine?

SVEDOK:

            Tad ste smenili Dobricu Ćosića.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa ja vam ne govorim o promeni Dobrice Ćosića nego vam govorim da je Lilić došao 93. godine za predsednika SRJ. I da mu je mandat trajao do 97. godine, do sredine leta 97. godine. 4 godine.

SVEDOK:

            To je tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa onda dobro, je li bio Dobrica Ćosić znači do sredine 93. godine ili do početka leta 93. godine moj poslušnik. Pa svi se ovi događaji u kojima vi svedočite, događaju do 93. godine gde ja navodno komandujem vojskom.

SVEDOK:

            Vi ste postavili pitanje kada ...vi ste postavili pitanje iz perioda SFRJ i perioda SRJ. Ja sam zato odgovarao na to pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Postavljam dakle iz perioda SFRJ od Drnovšeka 90. do Lilića sredinom 93. godine kako sam ja to onda komandovao vojskom.

SVEDOK:

            Komandovali ste od jula meseca 91. godine lično uticajem kako sam ja shvatao vas na Generalštab, odnosno...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa po onome što vi govorite to sam ja vama objašnjavao kako ja imam uticaj na Generalštab. Je li tako. To vi tvrdite?

SVEDOK:

            Vi ste posle nekoliko pitanja, odnosno nekoliko konstatacija, prva je konstatacija bila sledeća, do jula meseca 91. godine vi ste tokom i 90. i 91. godine govorili ...da će JNA nas štititi, da će JNA štititi naše pravo da ostanemo u Jugoslaviji, da imamo pravo da se opredelimo za Jugoslaviju i da je JNA garant toga. Vi ste u julu mesecu 91. godine izašli sa konstatacijom i pitanjem gde da postavite vojsku, znači JNA, gde da postavite JNA, znači vi ste od tog trenutka pokazali da vi možete komandovati vojskom i da komandujete vojskom. Od tog trenutka. Što se tiče Predsedništva Jugoslavije ono je bilo delom blokirano, odnosno Predsedništvo Jugoslavije činili su 8 članova Predsedništva a od oktobra meseca samo 4. JNA se uključila  u borbena dejstva, odnosno ušla u rat protiv Hrvatske u avgustu mesecu, a do tog vremena ona je po odlukama Predsedništva ili samoincijativnom odlukom Borisava Jovića, on je to negde objavio da je on čak samoinicijativno naredio da se ... angažuje u Pakracu početkom marta 91. godine pa ga je Predsedništvo naknadno o tome donelo odluku ali od jula meseca vi ste zajedno sa Jovićem i Kostićem sa Sejdom Bajramovićem, Jugoslavom Kostićem bili vrhovna komanda JNA, a Veljko Kadijević i Adžić i Generalštab su bili štab Vrhovne, znači vas, znači Štab Vrhovne komande. Na taj način je funkcionisala država u to vreme.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine C61, pa valjda vam je poznato koliko je to Predsedništvo bilo u blokadi upravo zato što je bilo 4: 4 i što nije moglo da donese odgovarajuće odluke.

SVEDOK:

            To Predsedništvo je donelo odluku o stanju neposredne ratne opasnosti. Ja ne znam tačno koliko je samo Predsedništvo učestvovalo ali to je bila generalna odluka iz početka oktobra 91. godine što je onda ... pravne regulative i mogućnosti komandovanja ....

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa vama je poznato da je to bilo jedno mrcvarenje Jugoslavije i pritisak velikih sila, a što se tiče toga da sam ja komandovao vojskom da je sreće da sam komandovao vojskom nikakvog građanskog rata u Jugoslaviji ne bi bilo. Nego, nažalost, nisam.

SVEDOK:

            Vi ste raspoređivali JNA od jula meseca 91. godine.

MEJ:

            Moram intervenisati jer želim reći sledeće. U vezi ovoga, u vezi sa ovim se bavimo već neko vreme. Svedok je objasnio zašto je došao do zaključka do kojeg je došao i to će biti razmotreno u svetlu dokaza i ja ne mislim da trebamo trošiti više vremena u vezi sa ovom stvari.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, mislim da se vaša objašnjenja gledajući sa trake vašeg razgovora sa istražiteljima i ...s druge strane objašnjenja koja su bila vezana za imenovanje generala Mrkšića za komandanta srpske vojske Krajine prilično lako pokazati koliko je kontradiktornosti i koliko suprotnih vaših ličnih izjava, a i mnoge druge stvari će pokazati pa bih želeo da se sada ta traka prikaže.

MEJ:

            Ako želite izneti pred svedoka konkretnu stvar onda to možete učiniti, međutim meni to zvuči kao nešto što bi se trebalo izneti na zatvorenoj sednici. Vi možete iznositi ovakve tvrdnje. Ako u vezi ovoga hoćete nešto konkretno pitati idemo na zatvorenu sednicu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pitam nekoga ko je trebalo da zna to.

SVEDOK:

            Ja sam rekao šta je moje saznanje o tom događaju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa to je vaše konkretno saznanje da sam vam rekao sačekajte i otišao u svoju kancelariju da pitam da bih vas obavestio pošto ste me pitali nešto što nisam znao. Je li to jasno.

SVEDOK:

            Ja ...da ste odredili da ....Republike Srpske Krajine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            E pa dobro, ako ste vi izvukli taj zaključak to je vaša stvar ali vaš intervju govori drugo. Ali ajmo sad na sledeće pitanje. Da li ste primetili u intervjuu da vas prvo dama preko puta pita da li ste vi imali neki predlog. Je li tako? A vi dogovarate da niste.  

SVEDOK:

            Nisam se svega setio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, dobro. A posle toga molim vas ja govorim o ovome što smo sada svi gledali pa vas posle toga istražitelj pita da li ste bar pre sastanka razgovarali u bilo kom predlogu i takođe odgovarate da niste. Pa vas naknadno posle opet dama preko puta  pita: a zar vi niste u Krajini imali nekog ko bi mogao da bude kandidat.  Jel tako?

SVEDOK:

            Pa ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači tri puta vas pitaju u toku intervjua i da ne znate. Znači tri puta vas pitaju u toku intervjua da li ste imali kandidata, da li ste razgovarali o kandidatu, da li je spominjano bilo kakvo ime, vi sva tri puta odgovarate da se ne sećate, da ne znate, da nije  pominjano nikakvo ime, da ne znate da li ste imali nekakvog kandidata itd.

SVEDOK:

            Setio sam se naknadno o imenu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Sačekajte, doći ćemo mi i na deo trake gde ste se vi setili i pod kojim okolnostima ste se setili. To je druga stvar, a onda kažete da ste čuli od da sad ne identifikujem jer je to zabranjeno da se identifikuje ovaj od koga je to čuo, da je to bilo na Vrhovnom savetu odbrane u Jugoslaviji. Pa dobro da je bilo tada na Vrhovnom savetu odbrane, s obzirom da sam ja član Vrhovnog saveta odbrane, da li bi bilo onda za pretpostaviti da ja to znam i da onda ne treba da odem da vam kažem sačekajte pa da idem na telefon pa da kad se vratim kažem evo to je to.

MEJ:

            Ovaj svedok je rekao da se dogodilo. Vi objašnjenje možete dati kada za to dođe vreme ako želite. Ali pomozite nam u vezi sledećeg, taj deo intervjua u njemu se ne spominje Novaković već ste samo rekli da nije bilo kandidata. Ako želite dati objašnjenje za šta ste to rekli već ste .... Dozvolite svedoku da završi. Neka svedok, neka se na to osvrne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kako se to dogodilo? Prema tome, ja imam za vas taj odgovor iz njegovog izlaganja.

MEJ:

            Dobro, ali pustite ga da da svoje objašnjenje sada. Vi ste izneli tu tvrdnju pred njega i on ima pravo na to odgovoriti ako želi naravno. Možete li nam dati kratko objašnjenje molim vas.

SVEDOK:

            U tom trenutku kada ste me pitali nisam se setio svih detalja, imao sam ....sećanje tog glavnog događaja.

MEJ:

            Izvolite, gospodine Miloševiću. Dakle, da li možemo da konstatujemo da ste u tom intervjuu tri puta pitani, dva puta od dame preko puta i jednom od istražitelja jeste vi imali predlog da li se razgovaralo o nekom predlogu, da li je moguće da u Krajini nije bilo odgovarajućeg rešenja nego ste morali da idete za njega u Beograd itd. Na sva ta pitanja ste odgovorili negativno, ne, ne i ne sećate se. Je li tako?

SVEDOK:

            ...strukturi koja je to odlučivala.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. I dalje niste bili. Čak ne znate ni da li je Mrkšić iz Krajine, već kažete da je možda poreklom.

SVEDOK:

            Pričalo se za njega da je rodom iz ...Korduna. Šta to znači, da li se rodio ili su mu roditelji ja tačno ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa kad je neko rodom sa Korduna, evo ja sam rodom iz Požarevca, pa to znači da sam se rodio u Požarevcu a ne da mi se neko rodio u Požarevcu. Evo da sam rodom iz Požarevca. A da li znate da je Mile Mrkšić rođen u Vrginom Mostu, odnosno u opštini Vrgin Most, da je tamo završio osnovnu školu, da je i srednju školu završio takođe na toj teritoriji, da je tek napustio Republiku Hrvatsku kada se upisao na Vojnu akademiju kao svi koji se upisuju na vojnu akademiju, jedina vojna akademija u Beogradu. Bila u Jugoslaviji u onoj u kojoj je Mrkšić, dakle on ne samo da je rodom nego je i živeo sve dok nije otišao u visoku vojnu školu kao svoje profesionalno opredeljenje. Dakle, čovek iz Krajine.

SVEDOK:

            Ja ga do tih detalja nisam znao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, niste znali. Ali znate ove druge detalje o kojima se ne sećate. Molim vas sada drugi deo ovog istog razgovora, ovog istog dana, samo vam skrećem pažnju, što ćete videti na samom početku, da se sad druga priča priča pošto je napravljena pauza za ručak i pošto je svedok opomenut da nije dobro naučio lekciju, pa da sad treba da ispriča jednu drugu priču. Sad ćemo da čujemo drugu priču, pošto ga je instruktor instruirao kako treba da ispriča drugu priču. Molim, pustite drugi insert.

MEJ:

            Mi ćemo se na to vratiti. Vratićemo se na tvrdnju koju iznosite i tražiti objašnjenje.

TUŽBA:

            Ja prigovaram na ovaj način postupanja da je uopšte iznesena tvrdnja da su svedoku iznete instrukcije, odnosno ono što mora reći.

MEJ:

            Da vidimo traku. Zatvorena sednica.

 


Nazad na Aktuelno  |  Odštampajte vest