26. novembar 2002. g.

 

MEJ:

      Upravo nam daju dokument koji je označen sa D-57, to je transkript intervjua ovog svedoka sa tužilaštvom. Izvolite.

TRESLOT:

      Časni sude, samo sam htela da pomenem da ćete naći u intervjuu jedan deo koji je osenčen sivo i to su delovi koje nismo juče čuli i videli.

MEJ:

      U redu, imamo ceo intervju pred sobom. Izvolite, gospodine Milošević.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Danas za početak da počnem sa  kartom sa kojom je ovaj svedok startovao, to nije bilo na zatvorenoj sednici pa predpostavljam da nećete zatvarati zbog toga.

MEJ:

      Predpostavljam da je to karta RSK.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

         Svedočenje ovog svedoka, nema potrebe da specijalno ...

MEJ:

      Samo trenutak, radi zapisnika, moramo konstatovati da je to dokazni predmet 326, tabulator 11 i svedok mora dobiti primerak.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Treba da vam skrenem pažnju da je po mom računu glavno ispitivanje trajalo 24 sata, vi ste meni rekli 20 sati, pa ja tražim da vi to pogledate pa da onda ustanovite da li je tačno ili nije. Možda sam ja pogrešio. Dozvoljavam da napravimo grešku te vrste, ja vam to i kažem.

MEJ:

      Gospodine Miloševiću, dajte mi da odgovorim.

      Vi zaista niste u pravu, bilo je 20 sati, ja sam to ovde zapisao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pre svega da li je tačno da ovo nije bila nikakva tajna karta?

SVEDOK:

      To je javni dokument.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Javni dokument, čitava Krajina bila time zatrpana, ovo je bila neka vrsta prospekta, je li tako?

SVEDOK:

      Nije prospekt već karta sa podacima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Karta sa podacima sa sumarom sa svim podacima na poleđini karte, čak i i sumarom na engleskom jeziku,  da se deli strancima, je li tako?

SVEDOK:

      U koje sve svrhe? Ja sam je dobio 94. godine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      I to je izdala Srpska vojska Krajine uz pomoć časopisa "Vojska" iz Beograda, je li tako?

SVEDOK:

      Časopis "Vojska" uz pomoć novinsko izdavačke ustanove"Vojske" iz Beograda.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Novinsko izdavačke, i tu je gore grb Republike Srpske Krajine i grb Srpske Vojske Krajine.

SVEDOK:

      Novi grb, odnosno grb iz 94.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dakle, na poleđini izgledalo bi da to vi sada komentarišete kao što ste ovu kartu komentarisali, ali pre toga recite mi, molim vas, koliko je procenat bio stanovnika po nacionalnoj strukturi  u opštini Knin? Upravo u opštini Knin.

SVEDOK:

      Opština Knin je imala oko 90 odsto srpskog stanovništva i nešto do 90 odsto, da 10 odsto ostavimo, znači  10 odsto Hrvata, jedan odsto Jugoslovena, čini mi se. Znači, postoji neki taj procenat, možda neka greška u procenat, dva.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro neka je taj. Da li se sećate da je rukovodstvo Republike Srpske Krajine vrlo često isticalo da Hrvati u Kninu žive ravnopravno kao svi drugi građani i da se vlasti Republike Srpske Krajine ne ponašaju prema Hrvatima kao što se ustaške vlasti ponašaju prema Srbima, je li to tačno ili nije?

SVEDOK:

      Kako su Hrvati živeli u Kninu, oni najbolje znaju, a znaju ljudi iz Srbije, iz Knina. Ja ću samo dati tri primera. Sigurno da se nismo osećali ugodno u vreme međunacionalnih nesporazuma i sukoba, ali činjenica je da je u, da su već u oktobru mesecu od nekih građani Hrvatske nacionalnosti i Albanci osetili  događaje u Kninu. Činjenica je posebno u aprilu mesecu 91. godine kada je milicija Krajine selektivno počela da oduzima naoružanje od građana, znači ne od svih, nego od građana hrvatske nacionalnosti. Posebno se to dešavalo u selu Potkonju, zatim u Kninskom polju i Vrpolju.

      Posebno su neprijatnosti doživeli da kažem, ne samo neprijatnosti već stradanja, stanovnici hrvatskog sela Kijeva 26. avgusta 91. godine prilikom artiljerijskog napada JNA, takođe. 93. godine Hrvati u Kninu osećali su se ne samo vrlo nesigurno već su bili maltretirani fizički od izbeglica iz okoline Benkovca nakon napada hrvatske vojske na Ravne Kotare, posebno ljudi iz okoline koji su dolazili u Knin, koje je policija dovezla u Knin i puštala ih da se useljavaju u hrvatske kuće u Potkolju i Vrpolju. Kada su Hrvati morali bežati, sklanjati se u dom u Vrpolju i policija je organizovala njihovo iseljavanje autobusima preko Žitnića za, prema teritoriji koju je kontrolisala hrvatska vlada.

      To što se tiče Knina, na ovakav način da budem tih, ali Hrvati su u Kninu teško prolazili  na područjima na kojima su vođene oružane borbe.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, da li se sećate na primer da je Milan Martić sa ponosom govorio da Hrvati u Kninu žive potpuno ravnopravno, što smo mi naravno sa najvećim odobravanjem primali uvek, a drugo jedan vaš kolega, zaštićeni svedok, ne baš toliko zaštićen kao vi, ali takođe zaštićen, potvrdio je da su u Kninu Hrvati živeli ravnopravno.

      Da li vi to znači demantujete sada?

SVEDOK:

      Ja sam rekao kako je to bilo ravnopravno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Znači vi smatrate, odnosno tvrdite, da oni nisu živeli ravnopravno u Kninu.

SVEDOK:

      Ja znam da se nisu osećali prijatno i znam mnoge Hrvate iz Knina.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      U vašoj funkciji, da je sada ne konstatujemo na otvorenoj sednici, ako ste ustanovili da je bilo takvih eto maltretiranja, što to niste sprečili?

SVEDOK:    

      Pa, pokušao na nekoliko načina da bi se na neki način stvari smirile. Prvo, ... štab za odbranu Knina, za barikade koji je formiran u Golubiću, odnosno koji je formiran 16. avgusta 1991. godine u Pađanima a čije je sedište bilo u Golubiću, zatim nastojalo se i izdejstvovalo da se rasformira Savet narodnog otpora koji je najviše pravio nerede i pravio uzbunu tada kada nije bilo potrebno i nastojalo se preko vlade Republike Srpske Krajine da policija stavi pod nadzor vlade i civilnu kontrolu. Imenovanjem pravnika, umesto ministra unutrašnjih poslova u Vladi SAO Krajine.

      Zatim početkom avgusta, takođe preko Vlade Krajine, vođene su određene akcije da bi  policija zaštitila Hrvate Krajine. Takođe je to je učinjeno i 21. novembra 91. godine preko Skupštine SAO Krajine, to bi činilo i u februaru mesecu 92. godine, ali već u već vrlo oslabljenoj poziciji vlasti koje su to nastavile da čine.

      To nije ostvareno zbog toga što ste vi podržavali te strukture.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ovaj svedok koji je pre vas, vaš kolega, govorio kaže baš suprotno. A koje strukture, ja prvi put čujem paralelne strukture, mislim to  sam  čuo sada od vas ovde, da ste posle imali paralelne strukture u Krajini.

SVEDOK:

      To su strukture koje su formirane od strane DB-a Srbije Jovice Stanišića, Frenkija i Vas lično. Te strukture su 91. godine  16. avgusta 90. godine nastojale da dobiju legitimitet i pokriće Srpske demokratske stranke i one su ih dobile na sastanku Glavnog odbora u Pankerima 16. avgusta 90. godine. Međutim, te strukture su počele da dejstvuju na način kako nije bilo zamišljeno. Zamišljeno je tada bilo u Padžanima da se preduzmu mere da se, da Hrvatska vlada preko ministarstva unutrašnih poslova ne ugrozi izjašnjavanje Srba na plebiscitu za srpsku autonomiju. Međutim, te strukture koje su formirane u Golubiću pozivale su se znači na autoritet SDS-a i na utoritet predsednika opštine i tamo su formirale štab za kontrolisanje barikada već ratni logor i na inicijativu predsednika SO Knin izvršni odbor Srpske demokratske stranke je početkom septembra 9o. godine doneo odluku da se te strukture raspuste i predsednik Skupštine je nastojao i taj logor je rasformiran, Martić koji je vodio taj logor, preselio se kasnije iz Golubića u šumu, kasnije na jednu livadu, posle toga na Spomen dom, kasnije na kninsku tvrđavu, a onda je od 30-tog septembra prešao u stanicu milicije u Kninu. Jovica Stanišić je 90. godine u Semetevcu, već bio u kontaktu sa tim strukturama. Te strukture su preuzele kontrolu nad centrom za obaveštavanje. ...

MEJ:

      Molim vas, jedan po jedan, molim vas.

      Molim vas da vaši odgovori budu relativno kratki, svedoče.

      Svedoče C-61, tako da optuženi ima mogućnost da vam postavlja pitanja. Da li ima još nešto što želite da dodate o ovoj strukturi?

SVEDOK:

      Ova struktura je počela da se formira 90. godine, ona je javno predstavljana preko Saveta narodnog otpora, a kasnije je ta struktura delovala zajedno sa Sekretarijatom za unutršnje poslove i Ministarstvo unutrašnjih poslova SAO Krajine, kao paralelna struktura, da nisu se počinjavali vlastima SAO Krajine iako su delimično vlasti SAO Krajine učestvovale u imenovanju određenih funkcionera i te strukture, ali sasvim sa određenim ciljem i sa određenim zadatkom kao što je bio sekretar unutrašnjih poslova, ili ministar unutrašnih poslova Milan Martić.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      To se kod mene u srpskom jeziku kaže "smuti pa prospi", molim vas objasnite ko su ti ljudi,  ko čini tu paralelnu strukturu? Evo, dajte mi imena ovde ko je ta paralelna struktura 90. godine kažete u Kninu i okolini, paralelna struktura, ko je to?

SVEDOK:

      Milan Martić, Jovo Vitas, Nebojša Mladinić, Jovica Stanišić, novinar Cvetković, nepoznati čovek, imena se ne sećam iz sobe za kriptozaštitu i drugih ljudi koji su bili s njima u vezi i iz SDS-a i iz politike i građana, to je ta struktura koju sam ja uočio 90-te godine od avgusta pa 90. do januara 91. godine. 91. godine tu strukturu su činili Jovica Stanišić, Franko Simatović, Milan Martić, Dušan Orlović, naravno Dušan Orlović je i iz 90-te godine i ljudi koji su bili pod njihovom kontrolom i uticajem.

      Predsednik opština, kao predsednik opštine Lapac, Korenica, Benkovc, potpredsednik Vlade Krajine Dušan Carević, kasnije se priključio i Jovica Stanišić, Velibor Matijašević, predsednik Skupštine i 92. godine pod uticajem vašim i Jovice Stanišića i Budimira Košutića, tu je i prišao i Mile Papalj i ta je struktura uspela 16. do 26. februara da uspostavi formalno pravnu vlast u Republici Srpskoj Krajini.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Vrlo dobro. Recite mi, sada počinje da mi biva malo jasno, je li vi smatrate paralelnom strukturom sve funkcionere u Republici Srpskoj Krajini, a prethodno u SAO Krajini koji su bili u konfrontaciji sa vama.

SVEDOK:

      Oni koji nisu poštovali odluke Vlade i Skupštine SAO Krajine i vršili znači nasilno prisiljavali vlade i Skupštinu da ih silom prosto onemogućavali Vladu i Skupštinu da vrši svoju legalnu vlast nad njima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Šta su oni bili, jesu li oni bili neka frakcija u SDS ili su bili članovi različitih partija ili šta su bili oni, kakva struktura?

SVEDOK:

      Oni su bili članovi DB-a Srbije, članovi tvz. DB-a u Krajini, pripadnici milicije SAO Krajine na čelu sa Milanom Martićem, deo političara i SDS i ... iz SDS i drugih ljudi koji nisu bili niti u SDS-u ili su bili u kolaboraciji sa DB-om Srbije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Kolaboracija sa DB-om Srbije 90. godine?

SVEDOK:

         Za teritoriju Hrvatske 90-te godine niti formalno bi mogao biti nadležan da upravlja policijom u SAO Krajini i Republici Srpskoj Krajini 91. godine i kasnije, a treći nije, znači njegovo prisustvo na tom prostoru bilo je nelegalno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      To da nije bio nadležan DB Srbije u Krajini, to se potpuno slažem.

SVEDOK:

      Formalno-pravni nije bio nadležan, ali stvarno je bio, imao komandnu poziciju u odnosu na te strukture koje sam nabrojao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dajte, molim vas, bez uzbuđivanja, nemojte toliko da se uzbuđujete.

MEJ:

      Trenutak samo. Imajte na umu da se ovo prevodi, imajte na umu i ono što sam rekao ranije. Pre nego što je počelo unakrsno ispitivanje da pravite pauze između pitanja i odgovora. Da, gospodine Miloševiću, izvolite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ovo je očigledno vrlo, vrlo zanimljivo da ne kažem zabavno. Dakle, nabrojali ste Martića, Vitasa, Orlovića, nekog Nebojšu kome ne znate prezime.

SVEDOK:

      Predsednik Veća udruženog grada Skupštine opštine Knin.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Kako kažete?

SVEDOK:

      Mandinić.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Mandinić. Mandinić, predsednik jednog doma opštine Knin. Jel tako?

SVEDOK:

      Tako je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pošto je opština imala veće udruženog rada i veće građana. Jel tako?

SVEDOK:

      Ne, društveno političko veće je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Društveno-političko.

SVEDOK:

      Veće mesnih zajednica i veće udruženog rada.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, jedan od predsednika tri doma opštine. A šta je bio Martić, molim vas?

SVEDOK:

      Martić je bio inspektor milicije u stanici milicije u Kninu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A šta je bio u vreme formiranja  Krajine?

SVEDOK:

      U vreme formiranja  Krajine bio je u Savetu narodnog otpora, a 4. januara 91-ve godine Izvršno veće, privremeno izvršno veće Krajine da na predlog  opštine Knin, i potpredsednika Izvršnog veća SAO Krajine imenovalo ga za sekretara unutrašnjih poslova.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      U tome niste imali nikakvog učešća, jel tako?

SVEDOK:

      Imao sam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da dajete predlog kako, itd. Takođe, kao čovek iza ogledala. Znači, Martić ministar unutrašnjih poslova Krajine.

SVEDOK:

      Sekretar SUP-a Krajine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Sekretarijata za unutrašnje poslove Krajine. A odakle je Martić?

SVEDOK:

      Martić je rođen u selu  pored Knina.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Znači, Martić sekretar SUP-a Krajine iz Knina, taj prvi Vitas. Ko je Vitas?

SVEDOK:

      Vitas je biznismen u Kninu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Iz Knina?

SVEDOK:

      Živeo je u Kninu, odakle je rodom, ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Krajišnik. Jovo Vitas, rekao bih po imenu.

SVEDOK:

      Ne znam tačno gde se nalazio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, to i nije tako važno, ali i on je u Kninu, jel tako? A ovaj Orlović, šta je on? Ko je on?

SVEDOK:

      Dušan Orlović je nesvršeni student medicine koji je poreklom iz Like i koji je prinudno, a u stvari već od 79-te godine je bio na svim događajima koji su se dešavali na tom području.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Šta je po funkciji?

SVEDOK:

      On je bio član Saveta narodnog otpora. Martić ga je postavio za šefa DB-a u Krajini.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Šef državne bezbednosti Krajine. A sam je kažete iz Krajine, jel tako? A da li su oni bili članovi neke stranke? Bilo ko od njih?

SVEDOK:

      Martić nije. Orlović koliko mi je poznato, nije. Jovo Vitas koliko mi je poznato nisam siguran da je bio član Socijalističke partije Hrvatske Jugoslovenske orijentacije. Imao je učešća u nekim pripremama u organizaciji. Nebojša Mandić je bio član  DS.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A dobro, recite mi ovaj Nebojša Mandinić, osim što je bio predsednik veća udruženog rada SO Knin, jel imao još neku funkciju?

SVEDOK:

      Funkciju? Pa bio je zajedno sa Bogoljubom Popovićem, sa Martićem, imao je veze oko nekih bezvrednosnih pitanja kako su to već ja ne mogu precizirati naziv za to, ali...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Vi ste bili zajedno tada, nisu oni sami bili zajedno na jednoj strani, a vi na drugoj? Valjda ste svi bili zajedno.

SVEDOK:

      Svako na svoj način.

MEJ:

      Prevodioci imaju problema da vas čuju. Da li je vaš mikrofon uključen? Problem je u tome što ne pravite pauze, tako da bi Sekretarijat mogao da uključuje, isključuje mikrofon. Molim vas, imajte to na umu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Znači, da nastavimo da pravimo pauze, na to se svodi, jel tako, gospodine Mej?

MEJ:

      Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro. Dakle, Martić sekretar SUP-a, Vitas funkcioner tu, Orlović, načelnik DB-a Krajine, Mandinić, jedan od predsednika Opštine Knin, kako oni mogu biti paralelnu strukturu? Kako mogu paralelna struktura ljudi koji su na zvaničnim funkcijama u redovnoj strukturi čak i tada pre proglašenja sao Krajine. Kakva su ona paralelna struktura?

SVEDOK:

      Oni nisu izabrani na  višestranačkim nego su bile strukture koje su se ilegalno samoinicijativno formirale, u tom smislu je moj pojam i kao paralelne strukture legalnim institucijama. Ja sam rekao da je Martić  izabran za sekretara SUP-a, ali je Skupština Krajine na predlog predsednika Vlade njega imenovala za ministra odbrane SAO  Krajine, 29. maja. A on je toga dana, takođe, položio zakletvu na to mesto, a sledećeg dana na nagovor ljudi iz DB-a iz Srbije, odbila je da preda Ministarstvo unutrašnjih poslova novo naimenovanom ministru Dušanu Vještici. I na taj način ovde silom moći je posedovao zajedno sa DB-om Srbije kontrolu nad oružanim informacijama i miliciju i naoružanim paravojnim informacijama koje su se formirale u kampu u Orloviću od aprila meseca. Znači, prosto imao je mogućnost sile da  vlada i skupština nisu imale mogućnosti da mu nametnu Vešticu, odnosno da na kraju preda tu dužnost, već nakon mesec dana 27. juna u Grahovu Skupština bila prisiljena da prihvati takvu njegovu volju. Da se ne bi došlo do sukoba unutrašnjih u Krajini, da kažem do građanskog rata u trenutku kada je eksalirao sukob sa Hrvatskom. U tom smislu je on i oni su opet na vlasti Krajine, oni su nametnuli svoju volju silom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Molim vas, sada objasnite, pošto ste sada rekli, evo pravim dovoljno pauzu, gospodine Mej, da je Skupština podržala stavove Milana Martića kako je to on silom, kako je on to silom postigao, da li je možda uperio puške u narodne poslanike u Skupštini ili uhapsio nekog narodnog poslanika, ili bilo šta uradio, zašto izmišljate takve besmislice?

SVEDOK:

      Radio je i to 95-te godine. Ja sam se vama lično žalio na upad jedinica milicije koje su došle sa ratišta iz Bihaća i upale u SO Knin, vama sam se lično žalio na to, molio da to intervenišete da se to smiri. A iz, u 91-oj godini imao je moć, on je kontrolisao zajedno sa DB-om Srbije redovnu policiju i miliciju Krajine odnosno, ono što je konstruisano kao milicija Krajine, one paravojne formacije koje su već bile formirane. I nakon što je Dušan Vještica preuzeo vlast, odnosno nakon što ga je, nije preuzeo vlast, već ga je Skupština imenovala na mesto ministra unutrašnjih poslova, izdao, doneo odluke da smeni pomoćnika najmanjih, pa oni su Martić i njegovi pomoćnici pocepali te odluke novonaimenovanog ministra i izrugivali se, nije bilo druge strukture niti mogućnosti da se nametne ministar Vještica. Da bi se izbegao sukob, unutrašnji raskol i građanski rat između Srba u Krajini prihvaćeno je kao činjenica, vlast DB-a i Martića vlast DB-a Srbije i Martića nad policijom pošto su i oni imali političke ciljeve da štite Krajinu.

         Znači, od tog trenutka ta paravojna struktura delovala je ne samo tog trenutka, već ona je delovala sa istim političkim ciljem. Da se sačuva Krajina u Jugoslaviji, odnosno u državi koju ste vi stvarali. I interes i Skupštine i Vlade, da se sačuva Krajina od napada oružanih snaga hrvatske vlade i u tome je bila jedna simbioza. Međutim, ta struktura, paravojne formacije, milicija DB Srbije sa svojim paravojnim formacijama nije samo štitila stanovništvo Krajine, već je vršila teror prema hrvatskim naseljima, prema hrvatskoj policiji, da bi izazivala sukobe i da bi sukob uvukla u Jugoslovensku narodnu armiju, da bi ona ušla u sukob kako ste vi planirali. U tome se njena politika i delatnost se razlikovala od političkog cilja i nastojanja vlade i skupštine, odnosno legalnih struktura sao Krajine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Recite mi, zar nije i vaš cilj bio da sačuvate Krajinu?

SVEDOK:

      Ja o tome govorim, da jeste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

         Jeste li vi rekli prvog dana ovde kako su tamo 90-te došli šef državne bezbednosti Jovica Stanišić i njegov pomoćnik, ili kako ste ga nazvali Franko Simatović, jel tako?

SVEDOK:

      Jovica Stanišić je prvi put bio tamo u avgustu 90-te godine, a početkom aprila meseca Jovica Stanišić i Franko Simatović, Fića vaš čovek iz vašeg ličnog obezbeđenja, kapetan Dragan, neki čovek koji je imao neko ime koje me je asociralo na Francusku i još drugi ..... su došli nakon sastanka kod vas, znači, nakon  marta da bi...

MEJ:

      Imajte na umu da pokušate da vaši odgovori budu relativno kratki inače će vreme relativno isteći. Izvolite gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Kad je načelnik DB-a Jovica Stanišić bio u Kninu?

SVEDOK:

      Nisam čuo pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Nisu preveli na srpski verovatno. Znači, 1990. godine načelnik DB-a Srbije, Jovica Stanišić, bio je u Krajini.

SVEDOK:

      Ja ne znam, nisam znao njegovu funkciju. 90-te Martić je rekao da je to čovek iz MUP-a Srbije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, a 91-ve godine rekli ste opet da je s Radmilom Bogdanovićem bio on kao načelnik DB-a na jednom sastanku kod mene u martu, pomenuli ste tako nešto. Jel tako?

SVEDOK:

      Radmilo Bogdanović je tada bio ministar  ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, a Stanišić načelnik DB-a. Jel tako?

SVEDOK:

      Ne znam tačno da li je tada bio načelnik DB-a, ali od aprila meseca on mi je rekao da je bio načelnik DB-a.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro.

SVEDOK.

      Negde u aprilu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Znači, on je rekao, on je rekao. Prema tome, to opet je još jedna laž. Jovica Stanišić nije načelnik DB-a ni 90-te godine, ni 91-ve godine, tada kada govorite o tom sastanku, ja ga čak nisam ni poznavao 90-te godine. Niti je mogao biti tada tamo, ni po kakvom zadatku. Mogli ste da kažete da sam ja bio u Hrvatskoj tada jer sam bio na letovanju u Dubrovniku. Odnosno u Kuparima i jesam bio.

SVEDOK:

      Bio je šef i rekao govori mi o svom ličnom sukobu. To je bilo u martu mesecu, imao je sukobe sa Janaćkovićem, koji je bio njegov šef. On je imao kancelariju pored Janaćkovića u staroj zgradi MUP-a Srbije u ulici Kneza Miloša. On je govorio o sukobima sa Janaćkovićem. Nakon toga Janaćković je otišao i on je bio šef. Tada se zvao načelnik.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, ne ulazim sad u to. A on je imao znači kancelariju u zgradi MUP-a Srbije? Jel tako?

SVEDOK:

      MUP Srbije je bila nova zgrada u ulici Kneza Miloša, a njegova kancelarija gde me je primao bila je u staroj da li je to bila zgrada MUP-a, znači jedna stara zgrada naslonjena na tu zgradu MUP-a Srbije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, ja sam čuo...

MEJ:

      Jedan po jedan, molim vas.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      U jednom delu  svedočenja tvrdite da je on imao kancelariju u mojoj kancelariji, odnosno u zgradi Predsedništva Srbije. Pa sad čujem da je imao kancelariju eto i u MUP-u Srbije. Što je velika evolucija u odnosu na prethodnu izjavu.

SVEDOK:

      U septembru mesecu 91-ve godine, on je sedeo u kancelariji pored Gorana Milinovića, čini mi se da se tako zove vaš šef kabineta i on mi je lično pokazao pre nego što sam došao na sastanak sa vama, sobu za referisanje. Sobu sa stolom jednim, sa stalkom za karte i bila je prazna. To je bilo u septembru 91-ve godine. Onda sam ga sretao znači u jesen 91-ve godine i još jednom rekao sam da je bio kod vas u martu mesecu sa Bogdanovićem. Kod vas sam ga sretao i u septembru 94-te godine. Kod vas sam ga sretao u vašem kabinetu, vi ste ga pozvali u aprilu 95-te godine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, kad vas budem pitao onda ćete mi odgovarati na ta pitanja. Dobro, gospodine Kroacijo.

SVEDOK:

      I imao je kancelariju...

MEJ:

      Svedoče 61,  dozvolite optuženom da završi svoje pitanje. Nemojte ga prekidati.

SVEDOK:

      Izvinjavam se.

MEJ:

      A ni on ne treba vas da prekida.

SVEDOK:

      On je mene prekinuo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, ja sam vas prekinuo, to vam je tačno kao i ovo pre što govorite. Molim vas.

MEJ:

      Molim vas nemojte iznositi komentare.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dakle, pomenuli ste malo pre da su oni nekakve paravojne formacije osnivali i vodili. Moje pitanje glasi: da li je vama poznato da su što se Srbije tiče, dakle, vrlo sam precizan, što se Srbije tiče, paravojne formacije osnivale samo opozicione partije? Da li vam je to poznato, gospodine C 61?

SVEDOK:

      Poznato mi je da je Srbija u svojstvu vas, odnosno vi da ste preko Jovice Stanišića, Radmila Bogdanovića i Franka Simatovića, zvanog Frenki osnivali dobrovoljačke odrede u SAO Krajini od aprila meseca 91-ve godine da se ... povezivali ... instrukciju povezivanje sekretarijata unutrašnjih poslova, odnosno stanice milicije jednako sao Krajine i da sve preko njih formirali specijalne jedinice one koje je skupština Krajine 29. maja 91-ve godine nazvala milicija Krajine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Formiranje vaše, krajinske milicije vi nazivate stvaranje paravojne formacije. Jel tako?

SVEDOK:

      Ona je bila paravojna formacija, zato što nije bila pod kontrolom vlade.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A kako može milicija Krajine da ne bude pod kontrolom vlade?

SVEDOK:

      Pa na način kako sam objašnjavao već i posredovala je silu i nije se potčinila vladi, da bi imala drugu silu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, pa jel ministar unutrašnjih poslova bio na čelu te milicije?

SVEDOK:

      Ja sam objasnio kako je on postao ministar unutrašnjih poslova.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pa objasnili ste da ga je imenovala Skupština.

SVEDOK:

      Na način da je to silom uradio da nije hteo da preda strukturu koju je DB Srbije i on formirali. I koja je bila u formiranju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da li je činjenica da je Milana Martića na mesto unutrašnjih poslova imenovala Skupština Krajine? Jel to činjenica?

SVEDOK:

      Ja sam rekao da je on čak i zakletvu položio za to mesto, ali nije hteo da preda. Pardon, za mesto ministra odbrane, a nije hteo da preda, i natereao je Krajinu da mu da formalno priznanje tog položaja koju je silom započeo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Skupština je odlučila da on obavlja obe funkcije. Jel tako?

SVEDOK:

      Skupština je formalno pravno i nije mu dala legitimitet zato što je ono to silom zahtevao, ...... nije predao ministru odbrane na vernost nad milicijom Krajine, odnosno sa specijalnom milicijom koja je trebala da bude u nadležnosti ministra odbrane.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da li je ikad objavljena bilo kakva informacija o tome ili bilo kome saopštena da je eto ta odluka skupštine Krajine o imenovanju Martića  izazvana nekakvom silom. I da je on to na silu uradio?

SVEDOK:

      To znaju ljudi koji su učestvovali u celom tom postupku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da li vi razumete da vi ovde nama kao političke stvari objašnjavate vaše međusobne svađe? Šta se mene tiču vaše međusobne svađe?

SVEDOK:

      To nisu bile međusobne svađe, to je bio vaš način kontrole i uticaja u Krajini. Vi ste postavili oružanu silu u Krajini. Preko DB-a i preko Martića.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pošto sam ja zaposlio oružanu silu u Krajini, a šta ste onda vi radili tamo?

SVEDOK:

      Politički se borili za Krajinu i učestovali u oružanim formacijama koje su branile Krajinu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A dobro, da se vratimo na paravojne formacije, evo sada pošto ste objasnili da je ono što je postala milicija Krajine bila u stvari paravojna formacija. Da li vi nešto znate o paravojnim formacijama? Ko je formirao paravojne formacije? Jesu li stranke sa kojima ste vi sarađivali, a to je cela opozicija u Srbiji, formirale paravojne formacije i njih dovodile u Krajinu. Jel tako ili nije?

SVEDOK:

      Što se mene tiče, ja sam sa opozicijom Srbije počeo saradnju 93-će godine. U 91-oj godini do marta meseca podržavali smo vas i vašu politiku i javno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Čujem. Pogledajte,  molim vas, ovde imate stranicu SA 035981 koji ste vi dali kao dokazni predmet, kad kažem vi, mislim na drugu stranu, ne znam da li ste vi lično to dali, pošto ste vi druga strana, ali pogledajte.

MEJ:

      To je potpuno nepotreban komentar. Možete li reći za zapisnik o čemu je reč.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ovo šta ovde piše pošto Ratko Mladić, komandant Kninskog korpusa, šalje svoj redovni, piše gore, redovni borbeni izveštaj dostavlja komandi druge vojne oblasti u zaglavlju.

MEJ:

      Koji je datum na tom dokumentu? I ko je autor?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      April 92-ge godine i kaže u gradu Kninu i u jednicama pojavili su se leci, čitam polako, kojima se pozivaju građani da prisustvuju svečanoj promociji brigade srpske vojske u selu Kosovo, ista takva brigada formirala bi se u Lici organizatori ovih formiranja su navodi Kosovo organizatori zakazano za 10. 92-ge godine u 12:00 časova i onda kaže, komanda korpusa sa glavnim štabom teritorijalne odbrane i milicijom Republike Srpske Krajine preuzela je odgovarajuće mere na suzbijanju tih namena. Preuzela mere na suzbijanju tih namera.

MEJ:

      Ovde ću vas zaustaviti. Važno je da i svi drugi imaju primerak onoga što vi čitate. Da li je ovo dokazni predmet gospođo Treslot.  Možete li nam pomoći?

TRESLOT:

      Ja mislim da ovo nije dokazni predmet. Pokušavamo da nađemo dokument uz pomoć broja koji smo čuli, ali za sad nemamo uspeha, ne znamo o čemu se radi.

MEJ:

      Da li je ovo jedan od dokumenata, gospodine Miloševiću, koje je tužilaštvo uzelo u dokazni materijal ili ne?

      U redu. U redu. Pokušaćemo da ga nađemo. Svedoče C 61, da li možete pratiti ono što vam iznosi optuženi?

SVEDOK:

      Mogu da pretpostavim ako se odnosi na april mesec 92-ge godine, koliko je to tačno, mogu da pretpostavim o čemu se radi. Tačan datum, april 92-ge godine.

MEJ:

      8. april 92-ge. Gospodine Miloševiću, završite  pitanje koje sam ja prekinuo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, dakle, da li možete da komentarišete to što očigledno ove komanda korpusa i štab teritorijalne odbrane i milicija Krajine preuzima odgovarajuće mere na suzbijanju, dakle na suzbijanju tih namera da se formiraju nekakve divlje brigade, a kao što vidite u ovom tekstu, pošto ne mogu da kažem vaše ime C 61, organizator toga ste lično vi. I Mladić reaguje i milicija reaguje da sprečava to vaše divljaštvo po Krajini.

         Evo, originalni telegram komandanta korpusa komandi Druge armije. I vi govorite o paravojnim formacijama. I kako je milicija...

MEJ:

      Samo trenutak, dozvolite svedoku da odgovori. Izvolite, možete komentarisati sada.

SVEDOK:

      Mogu, mislim da je pitanje u kontekstu saradnje sa opozicijom u Srbiji, a vidim sada da je pitanje postavljeno u kontekstu paravojnih struktura. Događaj koji se desio aprilom meseca 92-ge godine nedaleko od Knina bilo je stvaranje tzv. srpske vojske, tada je stvoren i Vuk pod nazivom Petar Mrkonjić. Tu organizaciju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dozvolite samo jedno pitanje o tome. Vi ste organizovali tu brigadu "Petar Mrkonjić", jel tako?

SVEDOK:

      Ne. Ako mislite lično, ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Mislim lično vi ste je organizovali.

SVEDOK:

      Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Vi tvrdite da niste. Ja ću dokazati da jeste. A drugo, je li tačno da je ta brigada bila sastavljena  od kriminalaca koje ste vi angažovali?

SVEDOK:

      Molim da odgovorim ...

MEJ:

      Da, odgovorite, već ste rekli da vi niste bili jedan od organizatora, tako da na to ne morate da odgovarate, ali možete dati neka objašnjenja ako želite.

SVEDOK:

      Tu brigadu organizovaa je  regionalni odbor na čelu sa Ljubicom Šalajom i Radom ... Ja lično sam se pridružio tom skupu i podržao ga, taj skup. Iz političkih razloga. To je po mojoj oceni bila jedna više politička demonstracija i proces osamostaljenja Krajine. Ja mogu i da objasnim svoje lične i političke razloge zašto sam to učinio. Pred ovim sudom, ako je to potrebno. Ali.

MEJ:

      Naravno, možete nam pomoći da razjasnimo šta je bila ova brigada. Tvrdilo se da je to neka brigada kriminalaca. Šta je to bilo?

SVEDOK:

      To je bio politički proces protiv revitalizacije Krajine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Svedok je rekao da želi, da može to da objasni, a da mora to da objasni na zatvorenoj sednici, pa evo ja se slažem da bude zatvorena jedan minut da objasni jer sam veoma zainteresovan da čujem objašnjenje.

MEJ:

      U redu.

        (posle zatvorene sednice)

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

          Da li je vama poznato koja je njegova funkcija bila u službi Državne bezbednosti Srbije?

SVEDOK:

      Prvo, ja nikoga ne optužujem, ja samo govorim ono što znam. Drugo, znam da je Branko Simatović bio potčinjen  Stanišiću i da ste se vi zalagali, tražili, zahtevali da on bude u Krajini.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Odgovorite na moje pitanje, koja je funkcija bila njegova u službi Državne bezbednosti u Srbiji?

SVEDOK:

      Stanišića?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pa, dobro, da li vam je poznato da je on vodio obaveštajnu upravu?

SVEDOK:

      Vi ste jednom prilikom spominjali pre događaje u avgustu 91. godine jednog čoveka iz uprave. Ne znam koji ste broj rekli, druga, treća, peta, jedan broj ste pomenuli. Rekli ste da ima prigovora na jednog čoveka, da, zašto se on vodi tu, a po nacionalnosti je Hrvat. Pa ste rekli, da je njegov otac bio partizan, da je bio protiv i stradao od  ustaša, i da je taj čovek dobar. Tada nisam znao o kome govorite, kasnije sam saznao da je   Simatović po nacionalnosti Hrvat.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

         A, dobro, evo sada ste dodali još jednu činjenicu. Da li smatrate, dakle, da je neko ko je po nacionalnosti Hrvat, imao prema Hrvatima zle namere, prema hrvatskom narodu, kome i sam pripada?

SVEDOK:

      Šta me pitate?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pa, da li smatrate da, s obzirom na to, evo i sami tvrdite da je on Hrvat.

MEJ:

      Gospodine Miloševiću, to nije primereno pitanje, to je čist komentar. Svedok može da svedoči o činjenicama jer ih poznaje, on je izneo svedočenje o ovom čoveku, a ovo je bio čist komentar.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, pitao sam da li vam je poznato da je Franko Simatović vodio obaveštajnu upravu?

SVEDOK:

      Nije mi poznato šta je vodio. Znam samo da je bio potčinjen Jovici Stanišiću  i vama.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      To da je bio potčinjen Jovici Stanišiću se podrazumeva, pošto je radio u Službi Državne bezbednosti i od onog vremena od kada je Stanišić bio načelnik službe Državne bezbednosti, svakako mu je bio potčinjen. Ali, pitao sam vas da li znate da je vodio obaveštajnu upravu, pa ako je vodio obaveštajnu upravu, znači, prikupljao je obaveštenja.

SVEDOK:

      Ja sam rekao šta znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, vi ste rekli kako su sve to iz DB-Srbije formirali nekakve paralelne strukture, pa ste nabrojali sve ljude iz Krajine, a ne iz DB-a Srbije, i Martića, i Vitasa, i Orlovića, i ovoga Nebojšu Martinića, itd., pa pošto tvrdite da je tamo bio veoma prisutan DB Srbije, evo nabrojte mi, za sve vreme, znači svih tih pet godina, da li možete da nabrojite u bilo koje vreme da su dolazili makar na pet minuta, evo 10 imena iz DB-a Srbije, koji su dolazili u Krajinu, za svih tih, na primer, pet godina? Da li možete da nabrojite?

SVEDOK:

      U ovom trenutku mogu da se setim Jovice Stanišića,  Simatovića, kapetana Dragana.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Kakve veze ima ...

MEJ:

      Sačekajte, dozvolite svedoku da završi odgovor. A onda možete da postavite pitanje. Da li ima još imena koje želite da dodate? ...

SVEDOK:

      Posle toliko godina, sada u ovom trenutku ne mogu ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Znači, nabrojali ste četiri imena od kojih je,  na primer, Jovica Stanišić sada  u Beogradu.

SVEDOK:

      Jovica Stanišić mi je rekao  u njihovoj službi, u avgustu mesecu 91. godine, čak je i pominjao neki novac koji su mu dali, a ostao im je dužan.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      On vam to nije mogao reći jer taj kapetan Dragan nikada nije bio u službi Državne bezbednosti, ali da mi idemo dalje. 

SVEDOK:

      To mi je rekao Jovica Stanišić u avgustu mesecu 91. godine, u restoranu "Šeher" u Beogradu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro. To vi tvrdite da vam je on rekao. Dobro.

SVEDOK:

         Bila je prisutna i njegova supruga koja je rodom iz okoline Knina.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, vrlo dobro, bili ste na privatnom ručku, znači sa Jovicom Stanišićem i njegovom suprugom?

SVEDOK:

      Da objasnim da je  čovek i da oni imaju problema da ga dovedu u red.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Kako bi neko imao problema da dovede u red nekog pripadnika svoje službe?

SVEDOK:

      Pa, to je bio način da skrene pažnju.  Ja sam odmah tražio da vi povučete Frenkija i celu strukturu, a oni su tražili javnu polemiku sa kapetanom Draganom i ljudi iz Krajine kapetana Dragana, kao da se to radi o nekom političkom ...... kao da je kapetan Dragan tamo neka politička sličnost a ne pripadnik DB-a Srbije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A vi znate da li je bio ili nije bio politička ličnost, u svakom slučaju znate da nije bio pripadnik DB-a Srbije.

SVEDOK:

      Znam da je bio u službi DB-a Srbije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Niti je bio u službi DB-a Srbije. Ali, dobro, da idemo dalje. Vama je ovde predočeno neko rešenje suda u Šibeniku, gde se pokreće istraga. Vi ste o tome se izjasnili ovde, to je bilo, čini mi se, na javnoj sednici, ovo rešenje suda u Šibeniku koji nosi broj 01397042 ...

MEJ:

      Da li mi imamo taj dokument?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Imate dokument. E, vi ste rekli, koliko sam ja zapisao,

MEJ:

      Samo trenutak.

TUŽBA:

      Želim samo da pojasnimo. Da li je reč o sudu u Splitu ili u Šibeniku, jer ako je reč o presudi koja se odnosi na vođstvo  to je bilo raspravljeno na zatvorenoj sednici, onda moramo preći na zatvorenu sednicu.

MEJ:

      Pomenut je Šibenik.

TAPUŠKOVIĆ:

      Ako mogu da pomognem, časni sudija?

MEJ:

      Da.

TAPUŠKOVIĆ:

      To je poternica koja je raspisana prema Milanu Martiću i dokument koji ide uz to.

MEJ:

      Da li imamo broj za to?

TUŽBA:

      To je dokazni predmet 352, tabulator 111 B i to je raspravljeno na javnoj sednici.

MEJ:

      Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dakle, na javnoj. Da li ste vi taj dokument detaljno pročitali?

SVEDOK:

      Ako se dobro sećam, taj dokument, ako je to taj dokument u kome postoje dva dela. Jedan deo odnosi se na krivične delikte, a drugi deo odnosi se na politički delikt. Ako je taj dokument, koliko se ja sećam.

MEJ:

      Dajte svedoku da pogleda dokument.

SVEDOK:

      To je odluka Okružnog suda u Šibeniku, koji odlučuje o zahtevu za sprovođenje istrage i ima dva dela u obrazloženju. Znači, ima prvi deo na koga se odnosi i drugo, obrazloženje zbog čega. Pod jedan su nabrojani, čini mi se krivični ..., pod dva politički delikt.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Je li ovo javna sednica?

MEJ:

      Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

         Dobro. Znači, rešenje je bilo  na javnoj sednici. Da li se sećate da ste na glavnom ispitivanju rekli, kada vam je predočeno to rešenje, taj dokument,  da su činjenice tačne.

SVEDOK:

      Pod navodima označeni pod brojem jedan i pod navodnicima označenih pod brojem dva.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, dobro. Pod brojem jedan kaže da su u vremenu od  "listopada 90. godine" pa do danas, stvorivši prethodno u Kninu udruženje osoba tzv. Savet narodnog otpora. To je, znači, taj savet narodnog otpora, i vi ste rekli da su te činjenice tačne. Dakle, ako su činjenice tačne, a po vašem, po vašoj tvrdnji, onda je tačna i činjenica o tome koje lice je pod brojem jedan ovde optuženo, odnosno pokrenut krivični postupak. Je li tako, gospodine C 61?

SVEDOK:

      Rekao sam ko su bili članovi saveta narodnog otpora u ispitivanju, pred ovim sudom u prethodnom svedočenju, a prethodnih dana govorio sam o činjenicama za koje znam iz ovog ....

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Molim vas, ja vas pitam, pošto ste vi vrlo kratko odgovorili na pitanje u glavnom ispitivanju kada vam je ovo predočeno, činjenice su tačne, ovde je činjenica udruženja osoba tzv. savet narodnog otpora, a kao što vidite vi se smatrate odgovornim, je li to tačno ili ne?

MEJ:

      Preći ćemo na zatvorenu sednicu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pa, ja vidim ovde da je ovo upravo što sam vam pokazao dokaz o suprotnom. Da vi upravo imate tu kontrolu, a ne nikakav Jovica Stanišić i Franko Simatković.

SVEDOK:

      Ovo je dokument koji je bio u skladu sa propisima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pa, ja ne sumnjam da je bio u skladu sa propisima, ali ja upravo i tvrdim da se u skladu sa propisima funkcionisali u punoj meri, a ne da je funkcionisala paralelna struktura.

SVEDOK:

      Ovo je bio deo paralelne strukture, a ovo je bilo u liniji prvo, političke odluke da se formira teritorijalna odbrana  Krajine, kao samostalna oružana formacija pod kontrolom organa  Krajine i koja bi funkcionisala na osnovu zakona Jugoslavije, odnosno koja bi se  stavila pod komandou ugoslavije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, da se kratko vratimo na onu kartu s kojom ste vi počeli, na njenu poleđinu, kao što je tamo dato mnogo podataka, samo kratko bih želeo da komentarišete, evo ovaj uvodni tekst koji smo dobili od vas, kako je nastala Republika Srpska Krajina, prema ovoj foto-kopiji koju ja imam. To je na strani 01132357? Ovde piše: "Na sve agresivniji hrvatski šovinizam, srpski narod je 89. godine odgovorio osnivanjem srpskog kulturnog društva "Zora" u Kistanju, izbijanjem redova. Samo mi odgovorite sa da ili ne?

MEJ:

      Da vidimo prvo da li je svedok našao taj pasus. Da li ste ga našli?

SVEDOK:

      Evo, našao sam.

MEJ:

      To je stranica 9.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ja vas molim da mi odgovarate samo sa da i ne, jer nemamo vremena da objašnjavate svaku stvar. Pročitao sam vam citat, je li to tačno ili ne? Je li to tačno napisano?

SVEDOK:

      Ne znam šta se može pod tim razumeti.  Šta je pisac time hteo da kaže, ali ostalo je tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro. Dobro. A sada mi komentarišite sledeći pasus, koji kaže: "Hrvatska komunistička vlast koja je u to vreme sa kleronacionalistima tražila način na koji bi izigrala Srbe odgovorila je hapšenjima", je li to tačno? Znači, 89. ste napravili srpsko-kulturno društvo "Zora".  Je li to tačno ili nije?

SVEDOK:

      Došlo je do gužve  zbog incidenata koja su se desila na proslavi  Kosovske bitke kada je uhapšen predsednik srpsko-kulturnog društva Opačić i veći broj drugih učesnika .....

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, to je bilo još juna 89. je li tako?

SVEDOK:

      Tako je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A onda kažu: "Međutim, nukleus oko koga će, dakle, srpski narod u Hrvatskoj artikulisati svoj politički program, ponudila je Srpska demokratska stranka koja je osnovana 17. februara 90.-te, a za predsednika izabran akademik Jovan Rašković. Je li to tačno?

SVEDOK:

      Tačno je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pa, onda kaže da je ta stranka prerasla u pokret Srba, naročito nakon izborne pobede Hrvatske demokratske zajednice u maju 90.-te godine, čiji je prvi korak bio formiranje paravojnih formacija i ilegalno naoružavanje, a program utemeljen na secesiji i pretnjama srpskom narodu. Je li to tačno ili ne?

SVEDOK:

      To je prvi ili drugi korak, onaj koji se odnosi na formiranje paravojnih formacija i na naoružavanje od strane hrvatske vlasti. Povećanje broja policije koje je radila hrvatska vlada, tumačeno je sa srpske strane kao paravojne formacije i  od strane JNA. A bilo je i naoružavanja građana, pripadnika HDZ-a  u to vreme.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A šta je bio zbor narodne garde. Je li to bila policija?

SVEDOK:

      Garda je koliko je meni poznato,  bila formacija, policijska formacija, ali je formirana kao vojska, znači, po organizaciji vojna formacija, a po strukturi i položaju deo ipak Hrvatske.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, onda mi recite, dalje ovo što piše: "Odmah posle osvajanja vlasti u Hrvatskoj Franjo Tuđman i kleronacionalisti počinju sa poznatim pravaškim metodama. Ukratko, nova vlast se instalirala u sve sjedine i pod znacima NDH-azije. Otvorene su još nezalečene rane od ponavljanja ustaškog genocida". Je li to tačno?

SVEDOK:

      Ova prva rečenica koja kaže, odmah posle osvajanja vlasti u Hrvatskoj, Franjo Tuđman i kleonacionalisti počinju sa poznatim pravaškim metodama nije tačna.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Kada je osnovan HDZ?

SVEDOK:

      HDZ je osnovan krajem 89 na početku 90.-te.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      89. ako ne znate, jeste li čitali program HDZ-a?

SVEDOK:

      Čitao sam program HDZ-a, čitao sam i pratio predstavljanje HDZ-a koji je predstavljao Franjo Tuđman na televiziji  90.-te godine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Jeste pročitali u tom programu onda da je istorijska šansa da se formira nezavisna država?

SVEDOK:

      Ja sam slušao Tuđmana na televiziji kako je rekao da Hrvatska ima nepravilan geografski položaj u obliku kifle i da to treba izravnati linijom. Znači, po njegovoj koncepciji ta Hrvatska je da bude u celosti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      To je optrilike ona teritorija koja je bila nezavisna država Hrvatska za vreme Drugog svetskog rata?

SVEDOK:

         Koja je još obuhvatala Srem, ali NDH nije obuhvatala veliki deo Primorja koji je  podelom Jugoslavije od nacističkih sila  bio izuzet.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, o ovom drugom delu govorim. A, recite mi je li tačno da ovo što dalje piše: "Srpski sabor u  25. jula 90.-te donosi Deklaraciju o autonomiji Srba u Hrvatskoj i odluku o položaju celokupnog srpskog naroda sa područja Hrvatske, polazeći od međunarodnog proklamovanog prava naroda na samoopredelenje, ne sporeći to pravo ni drugima". Je li to tačno?

SVEDOK:

      Tačno je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pa, onda sledeće: "Pokušaj hrvatske policije da silom spreči plebiscit i srpski otopor 17. avgusta 90.-te označio je početak oružane borbe Srba za opstanak na svojim etničkim i istorijskim prostorima. Je li to tačno?

SVEDOK:

      Tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Je li tačno ovo dalje.

SVEDOK:

      Samo konstatacija.

MEJ:

      Prevodioci mole da malo usporite.

SVEDOK:

      17. avgusta je počeo otpor protiv sprečavanja izjašnjavanja, znači, referenduma, a koji je kasnije postignug tokom oktobra prerasta u iznuđivanje incidenata od strane Srba u Hrvatskoj.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Recite mi, molim vas,  to reagovanje i referendum, ovo što sam vam pročitao, je li to vama neko iz Srbije inicirao ili je to bilo spontano reagovanje vas tamo u Krajini?

SVEDOK:

      Koliko je meni poznato, Srbija se umešala u ove događaje, na način da se organizuje plebiscit, Srbija je pomogla da se definiše ispravno pitanje koje treba da glasi  da bi  Srbija garantovala Jugoslovenskom narodnom armijom, da će se, kako smo ga zvali, izjašnjavanje sprovesti. Sudija se kasnije umešala u ove događaje. Znači, ovaj politički sukob, ona umešala se na način kako je govorio, formiranjem paralelnih struktura i izazivanjem incidenata, sa namerom da se  šalje Jugoslovenska narodna armija i da se  angažuje  savezna država i da se na tom području uvede vanredno stanje i sruši  hrvatska vlast.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, to su vaše pretpostavke, ali ja sam vas pitao ovo što se dogodilo i kako je reagovanje bilo, je li to bilo na inicijativu Srbije ili je to bila jedna logična reakcija, na pritiske, represiju kojoj su Srbi bili izloženi od samog početka. Je li to tačno ili nije?

SVEDOK:

      Ono što sam rekao nisu moje pretpostavke nego činjenice i saznanja koja, sam saznao i ono što sam čuo od akademika Raškovića. Postoji i zapisnik sa sednice u kome je on rekao da ti sukobi, znači govorio 10. septembra u Srbu uveče, da sukobi, da sukobe u Hrvatskoj želi neko treći, odnosno da u Jugoslaviji postoji oni koji su željni krvi i koji bi iskoristili taj sukob između Srba i Hrvata u Hrvatskoj da uvedu vanredno stanje.

      To je činjenica, znači nisu moje pretpostavke.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A, na koga je mislio, ko je to u Jugoslaviji mogao da vanredno stanje u Hrvatskoj i ko je bio željan krvi?

SVEDOK:

      Jugoslovenska narodna armija ilegalno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pa, je li Rašković kritikovao JNA?

SVEDOK:

      On je doslovce rekao da  neko treći. Znači, ne ni Srbi, ni Hrvati u Hrvatskoj već da, citiram njegovu izjavu: "U Jugoslaviji postoje oni koji su željni krvi i koji bi ovaj sukob želeli da iskoriste da se u Hrvatskoj, da se na tom području uvede vanredno stanje". Znači, tačno se zna ko želi da unosi vanredno stanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pa, vi ste ovde u glavnom ispitivanju govorili o tome da je Rašković kritikovao armiju, da je ona nemoćna.

SVEDOK:

      Rašković je kritikovao vas, a u februaru mesecu 92. godine govorio je da je armija slaba. Znači, nije verovao u februaru mesecu nakon afere sa Špegeljom, kada armija nije uhapsila nikoga niti uvela vanredno stanje u Hrvatskoj, on je sumnjao da to ona može izvesti. Ali,  na način kako ste to vi kasnije organizovali od 1. marta 91. godine, pa nadalje, odnosno tokom  93. godine i koji je rezultat bio učešća JNA i rezultat rata u Krajini, zbog toga, a ovo mogu da komentarišem što odgovara, i sve ostale  od  decembra 90.-te godine, isključio je Srbe kao konstitutivni narod u Republici Hrvatskoj, to je tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pa, dobro, da se vratimo na taj položaj Hrvata, vi ste svi tvrdili da nikada neće vlast Krajine činiti što i ustaška vlast prema Srbima i da su Hrvati bezbedni svuda na teritoriji Krajine, i čak ste se žalili kako hrvatska vlada organizuje i nudi luksuzne hotele kod Šibenika  da smesti građane iz tih delova jer želi da ih udalji sa područja Krajine i da je to jedan podao potez, tako ste vi svi govorili, a da vama napamet ...

MEJ:

      Ako želite da pratimo ovo pitanje, moramo znati o čemu govorite. Pretpostavljam da se obazirete na ranije svedočenje ovog svedoka. Ako je tako formulišite pitanja kraće tako da on može da prati. Da li možete pratiti o čemu se radi, gospodine C 61, ovo što optuženi upravo priča.

      Gospodine Miloševiću, počnite od početka.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Gospodine C 61, da li je tačno da ste svi nama u Beogradu govorili da nemamo šta da brinemo o tome, niko neće taći nijednog Hrvata tamo i da su Hrvati ravnopravni u Krajini, da vi nemate nameru da radite ono što prema Srbima radi ustaška vlast van Krajine. Da li ste to govorili svi vi?

SVEDOK:

      Koliko ja mogu da se setim, kod vas je traženo da se izjasnite kako ćete štititi Srbe, odnosno kako ćete sprovesti svoje obećanje da će ih štititi JNA. Koliko je meni poznato to su bili glavno,   glavni razgovori koji su vođeni sa vama.

MEJ:

      Ne, gospodine svedoče, slušajte pitanje. Pitanje je glasilo, vi i drugi ste govorili da nema razloga za brigu, Hrvati su ravnopravni u Krajini, nema nikakve namere da im se čini ono što ustaška vlast čini Srbima. Da li ste govorili?

SVEDOK:

      U tom smislu je govoreno,  se podrazumeva i koji tačno događaj, ako je moguće da se citira pa da komentarišem. Početkom 91. godine, ja mogu da kažem da je retorika i javna, pogotovo, eskalirala počeći od 90. godine, početkom 91. godine, nakon afere sa oružjem nakon početka oružanih sukoba, i pogotovo početkom ratnih dejstava, jesen 91. godine, retorika međusobna i srpsko-hrvatska je jako eskalirala. Tako da su već 90.-te godine sa srpske strane i iz Srbije i iz Srpske Krajine, hrvatska vlast i Tuđman, i svi oni koji su podržavali  zvali su ih ustašama, a sa druge strane hrvatska je vlast nazivala JNA srbočetnička  vojska.  Znači bila je jedna  retorika, od 90. godine do jeseni 91. godine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, da li se sećate da onda kada smo vam mi postavljali pitanja, ako je to tako,  što je nama veoma drago da čujemo da brinete da niko ne bude ugrožen, za što se iseljavaju hrvatske porodice iz Krajine, da ste nam odgovarali, nudi im Tuđman luksuzne hotele,  se kod Šibenika, tu u blizini na obali Medena kod Trogira, to su veliki hoteli, ja lično sam bio u njima nekad, i eto to je za njih atraktivno, želi da prikaže da mi nešto činimo protiv njih, a to nije istina. Je li tačno da ste tako odgovarali?

MEJ:

      Sada ćemo ući u zatvorenu  sednicu da čujemo ovaj odgovor.

(posle zatvorene sednice)

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      I u mnogim gradovima, širom Hrvatske, tamo gde je bila 50 godina, je li tako ili ne?

SVEDOK:

      Šta je pitanje vaše, da li je JNA bila legalna vojska? 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Jeste, na celoj teritoriji Hrvatske, dakle, ne govorimo o Krajini, nego govorimo uopšte o njenom legalnom prisustvu na celoj teritoriji Hrvatske.

SVEDOK:

      Bože moj, pa JNA je bila, to su bile oružane snage SFRJ.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, da zaključimo sa tom, sa tim delom pitanjima.

SVEDOK:

      Samo je nelegalno vršila svoju, ona je preuzela nelegalna dejstva od avgusta 91. godine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      To šta je legalno, šta je nelegalno, to da ostavimo za kasnije. Molim vas, vi kažete da ste u jesen 91. godine želeli da razgovarate i pregovarate sa hrvatskom stranom, ali do razgovora nije došlo zbog vaših ličnih slabosti, je li tako?

SVEDOK:

      Ne razumem pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Rekli ste, objašnjavali ste ovde, da ste vi želeli da razgovarate...

SVEDOK:

      Kada?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      U jesen 91. godine sa hrvatskom stranom, je li tako? Ovde ste o tome govorili. 

SVEDOK:

      A to, da, to je bila prilika za nas da preko međunarodne konferencije uspostavimo  dijalog sa Hrvatskom je rešena, to sam rekao, to je bila prilika, i dobra prilika. Nažalost, propuštena. Nažalost, i ja sam bio jedan od onih koji je napravio greške i propuste pa ta prilika nije bila iskorištena, ali je bila dobra prilika.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, mogli ste kratko da mi odgovorite sa, a ne da objašnjavate sve ovo. Vi govorite kako ste predlagali ustavno rešenje Krajine kao županije u Hrvatskoj.

SVEDOK:

      90.-te godine, u toku rasprava o novom ustavu Republike Hrvatske.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro. A da li je tačno da ste do osnivanja Srpske demokratske stranke u Kninu i vašeg ulaska u to najuže rukovodstvo bili funkcioner Saveza komunista Hrvatske?

SVEDOK:

      Ja sam bio u Savezu komunista Hrvatske na određenim položajima, koji, ja sam već pomenuo pred ovim sudom na početku mog svedočenja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Molim vas, odgovarajte mi sa da i ne da bi štedeli vreme, jer opet ste mi rekli da samo sa jednom prostoproširenom rečenicom, rekao bih čak složenom rečenicom.

SVEDOK:

      U suštini, ne, jer pod funkcionerom se podrazumeva neko ko ima izvesnu funkciju u organima Saveza komunista, počevši od opštinskog komiteta, regionalni, do komiteta, centralnog komiteta, itd., itd. Znači, kada se kaže funkcija misli se na izvesnu funkciju u strukturi Saveza komunista. Znači, moj odgovor je ne, odnosno ispravan onako kako sam rekao u odgovoru na vaše, prvi put na vaše pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, a da li vi onda tvrdite da nista bili u predsedništvu Opštinskog komiteta Knina?

SVEDOK:

      Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A da li ste bili u svojstvu funkcionera Saveza komunista, delegat na kongresu Saveza komunista Hrvatske?

MEJ:

      Mislim da ćemo ovo raditi u zatvorenoj  sednici.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      To  je netačno, a želim da vas pitam, mislim da mogu to na javnoj sednici jer neću pominjati vaše ime. Da li je tačno da ste vi pokojnom Jovanu Raškoviću teško zamerili njegov odlazak u Zagreb i razgovore sa Tuđmanom i ostalim rukovodiocima Hrvatske.

SVEDOK:

      Bila su dvojica članova u Glanom odboru, jedan je, obojica su bili potpredsednici stranke. Jedan je bio predsednik Izvršnog odbora, koji su pogotovo potencirali, posebno potencirali takve stvari. Bilo je slučaja, i na Glavnom odboru stranke, Jovan Opačić,  Branko Kljajić, još nekoliko ljudi je tražilo smenu Jovana Raškovića, ali nisu dobili podršku većine na toj sednici Glavnog odbora. Jovan Rašković nije smenjen, ti ljudi su naputili SDS, nakon druge sednice i prešli u Srpski pokret obnove Vuka Draškovića. Oni su govorili da je SDS srpska a da oni idu eto ...... da je slaba, znači ništa, neefikasna, da idu u artiljeriju, idu u SPO.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A, meni se čini da stvari stoje malo drugačije. Naime, vi ste veoma kritikovali Jovana Raškovića zbog nekakvih kompromitujućih izjava koje je davao u tim svojim razgovorima sa Tuđmanom.

SVEDOK:

      Verovatno mislite na druge razgovore, kasnije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Na vaše napade na Jovana Raškovića. Na to mislim.

SVEDOK:

      Ne znam na čije napade, konkretno. Moje lične ili ljudi iz SDS-a.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Vaše lične?

SVEDOK:

      Ako već ne možemo raspraviti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da li je tačno da ste upravo vi, zajedno sa jednim brojem koji neću da pominjem ovde po imenu, jer bi time ugrozio vaš identitet, posle njegovog povratka iz Amerike, ne samo smenili, već i gotovo ga najurili iz Krajine, iz SDS-a, iz svih sfera javnog života, je li to tačno ili nije?

SVEDOK:

      Prvo, Jovan Rašković nije živeo u Krajini već u Šibeniku, drugo, Jovica Ćosić je predložio da on kreće u Beograd iz određenih razloga, treće, HDZ je u Šibeniku organizovao peticije protiv Draškovića,  i Branka Popovića i, četvrto, od kraja 90.-te godine u SDS-u je počela da se konstituiše tzv. krajiška frakcija SDS-a. Jovan Rašković nikada nije smenjen. Umro je kao predsednik SDS.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A da li je tačno da su upravo zbog neslaganja s vama u tretmanu Jovana Raškovića, upravo ti ljudi koje pominjete, Opačić i Zelenbaba, koji su bili suosnivači vaše stranke, napustili stranku i otišli u SPO. Je li to tačno?

SVEDOK:

      Što se mene lično tiče, u trenutku kada su oni napuštali SDS ja sam bio u veoma bliskim odnosima sa predsednikom Raškovićem. Oni su bili jedna frakcija, kasnije je formirana jedna tvrđa,  vaša frakcija koja vam je davala podršku za izbore, to su bili  i  Zbog toga ih je Jovan Rašković smenio u februaru 91. godine. Zatim, formirana je kao frakcija, regionalni odbor SDS-a Krajine. Predsednik Rašković je konstatovao da je to bila frakcija koju nisu eliminisali,  tolerisali pošto smo bili demokratska stranka i dozvoljeno je više političkih opcija. Predsednik Rašković je govorio: "Svaki čovek koji govori svojom glavom misli malo drugačije od onog drugog".

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Meni se čini da ste vi negde pomenuli ovde kako sam ja nešto imao protiv Raškovića, sada ste objasnili da je otišao iz sasvim drugih razloga i po sasvim drugim okolnostima, a sada pominjete da ste imali neke članove SDS-a koji su mene podržavali za izbore. Šta je meni trebala njihova podrška u Kninu kada sam ja bio na izborima u Srbiji.

SVEDOK:

      Dve stvari. Prvo,  vi ste u februaru 91. godine govorili za Jovana Raškovića: "Smenite ga". Ja sam  rekao da se on ne može smeniti, on je narodni vođa. Drugo, vi ste vodili izbornu kampanju u Srbiji 90.-te godine za parlament, kao Socijalistička partija Srbije, ili lično predsedničku kampanju. Vi ste bili u sukobu sa nacionalnom opozicijom. Vama je sigurno odgovarala podrška jedne stranke koja se definisala kao demokratska i srpska stranka. Vama je to odgovaralo politički, u podršci među biračima iz Srbije, vama i vašoj partiji.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      C 61, pa vi ste maločas rekli da 90.-te godine ta stranka imala domet samo do Knina i možda još jedno 3, 4 kilometara od Knina.

SVEDOK:

      Na početku 90.-te, odnosno na izborima do maja meseca, ali je već u leto 90.-te godine osnovala svoj prvi odbor u Beogradu, a drugi u Novom Sadu. Ti su odbori se izdvojili pred izbore u Srbiji krajme 90.-te godine i osnovali samostalni SDS, SDS Srbije koji je izašao na izbore.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Vaša stranka je bila opozicija na izborima u Srbiji, je li tako?

SVEDOK:

      Deo stranke se odvojio i formirao posebni SDS Srbije, on je učestvovao u samostalnim izborima u Srbiji, a deo ljudi iz Glavnog odbora SDS-a, centrale da kažem stranke u Kninu, je podržavao vas, to je činjenica.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, oni su me podržavali, verovatno, u mislima, jer vaša stranka je bila na tim izborima. Kao što znate, te smo izbore dobili sa ogromnom većinom pa.

SVEDOK:

      Ne mogu konkretno da kažem, ne znam koji su sve mediji to prenosili. 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Vi odbijate da ste vi oterali Raškovića.

SVEDOK:

      To je bila vaša kampanja, jedno određeno vreme podmukla.  

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Nikakva.

MEJ:

      Ne, ova nam rasprava neće pomoći. Vi obojica prekidate jednan drugog i nije moguće pratiti. Sada ćemo ponovo napraviti pauzu na 20 minuta.

 

Posle pauze

        

MEJ:

      Radićemo do 2 sata.

      Koliko sam shvatio tužilaštvo treba par trenutaka na kraju.

NAJS:

      Samo par minuta.

MEJ:

      Da, u redu, izvolite gospodine Milošević.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Proizilazi da Rašković nije oteran iz Knina u funkciji vaše međusobne borbe za politički prestiž nego iz nekih drugih razloga, je li tako?

SVEDOK:

      Po mom saznanju da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A dobro, onda mi objasnite jeste li vi vodili kampanju 95. godine da se smeni tadašnji predsednik Vlade Borislav Mikelić?

SVEDOK:

      95. godine odnosno 94. godine Mikelića  je inicirao predsednik Republike Srpske Krajine sadašnji, Mikelić je smenjen 95. godine u junu mesecu čini mi se. Mikelić je bio i predsednik Vlade, imao je skupštinsku manjinu u Skupštini Republike Srpske Krajine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ja vas nisam pitao za datum, ja datume imam, nego sam vas pitao  jeste li vi vodili kampanju na smenjivanju Mikelića, vi i vaša stranka.

SVEDOK:

      Ako mislite da je bila donešena politička odluka da se smeni Borislav Mikelić, pre glasanja u Skupštini, odgovor je da.

MEJ:

      To nije bilo pitanje. Pitanje je bilo da li ste vi vodili kampanju? To je prilično direktno jasno pitanje, svedoče C-61. Možda biste mogli da date jednostavan odgovor na to.

SVEDOK:

      Moglo bi da se kaže i šta se podrazumeva pod kampanjom. Reč kampanja.

MEJ:

      Dajte da pređemo na zatvorenu  sednicu. To je savršeno jasna reč šta je kampanja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ja sam želeo još jedno pitanje da postavim, pre zatvorene  da bih na zatvorenoj  razjasnio i verovatno bi se odnosilo u vezi sa tim pitanjem.

      Želeo bih da mi objasnite ...

(posle zatvorene  sednica)

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      "Situaciju da pri prvom pogledu na letak odmah odbace varijantu pod B i daju punu podršku prvoj varijanti. S druge strane, svi građani Krajine su bezuslovno za mir i dolazak "plavih šlemova", pa tako referendumski plakati uglavnom unose zabunu, tako da narod više ne zna kome da veruje". Dakle, moje pitanje svedoku glasi, je li to tako bilo?

SVEDOK:

      To je, ne znam  ko je pisao taj izveštaj. Bilo je tako što je već od novembra meseca 91. godine, pa kroz decembar mesec, pa januar mesec, pa kroz februar mesec, u javnosti je bilo objavljeno koji su stavovi Vlade i Skupštine Republike Srpske Krajine, kasnije, odnosno najprije Vlade i Skupštine SAO Krajine koji su stavovi u pogledu mirovnog plana Sajrusa Vensa. Odnosno koji su zahtevi za modifikaciju tog plana. Referendum je bio planiran, međutim, nije mogao biti sproveden zbog opstrukcije vlasti koju je uspostavio i komandi jedinica JNA. Poznat je primer Španovića koji je bio komandant brigade u Gračacu i koji je zabranjivao da se narodu objašnjavaju stavovi i sadržaji plana Sajrusa Vensa i predlozi za modifikaciju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pa u situaciji koju sam ...

MEJ:

      Pre nego što nastavimo dokument je dokaz D-58 koji još  nije preveden, dakle uz D-59. Izvolite, gospodine Milošević.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      U citatu koji sam pročitao kaže da referendumski plakati uglavnom unose zabunu, tako da narod više ne zna kako da postupi, je li to tačno ili ovo što ste sada rekli kako su vojska i nekakva vlast iz Beograda zabranjivala da se objašnjava. Šta je od toga tačno?

SVEDOK:

      Narod je imao priliku i da se javno raspravlja u tim uslovima niti da se izjasni o planu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, rekli ste malopre da ste imali stavove Skupštine i Vlade, međutim, evo u ovom istom izveštaju sada na drugoj strani piše: "u Glini je 16.2. - dakle četiri dana pre nego što se ovaj izveštaj, pre nego što je datum ovog izveštaja - održana Skupština Republike Srpske Krajine pod predsedanjem kako piše Mile Paspalja, on je valjda bio predsednik Skupštine tada, i donela odluku o razrešenju Milana Babića sa mesta predsednika Republike, kao i da se uskrati poverenje čitavoj Vladi Krajine". To je bilo povodom odbijanja Vlade Krajine da prihvati Venson plan. Je li tako ili ne?

SVEDOK:

      Prva skupština koja je raspravljala o stavovima Vlade povodom Vensovog plana bila je 8.10.91. godine kada je bila Skupština SAO Krajine, po predsedavanjem Mile Paspalja zasedao deo Skupštine Republike Srpske Krajine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, ali pošto ovde piše, sednici prisustvovalo 85 poslanika, od kojih su 74 bila za tu odluku, 8 protiv, a 3 poslanika su se uzdržala od glasanja. Je li tako ili nije?

SVEDOK:

      Postojali su drugačiji izveštaji, o broju poslanika i glasanju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Znači ovo nije istina što piše u ovom izveštaju?

SVEDOK:

      Postojale su i drugačije informacije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A onda se kaže, već u 18 i 55 na srpskom Radio Kninu pošto kaže u 18 i 30 minuta je ova sednica završena, znači 15 minuta kasnije na srpskom Radio Kninu obavljen je telefonski razgovor sa doktorom Milanom Babićem u kome on iznosi da je sednica u Glini nelegalna i da je održana po nalogu iz Beograda. Je li to tako bilo?

SVEDOK:

      Čuo sam da je 9. februara da su bili Kostić, Adžić, predloženo da se smeni Babić, a onda je Branko Kostić rekao da sačekajte da mi odemo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ne razumem šta znači da je rekao da sačekajte da oni odu, pa valjda nisu hteli da se mešaju u vaše unutrašnje stvari. Dobro, recite mi da li je ovaj deo izveštaja u skladu sa činjenicama koje idu nakon toga. Piše "Milan Babić nastoji na svaki način da zadrži vlast u Krajini. Kada je uvideo da neće imati podršku Skupštine, naprečac je doneo odluku o osnivanju novih opština i to u onim selima u kojima ima sebi lojalne predstavnike. Posebno je uočljiva činjenica da neka veća mesta u Republici Srpskoj Krajini koja su bile u organizaciji opština 60-tih godina bila opštinska sedišta (Udbina, Kistanje) sada nisu dobila opštine i ako svako od tih mesta ima više stanovnika nego većina novoformiranih opština zajedno".

      Za sazivanje svoje skupštine poziva se na član 78. Ustava Republike Srpske Krajine u kome predsednik ima pravo sazvati Skupštinu. Je li to tako bilo ili nije?

SVEDOK:    

      Ima sledeće, koliko se ja sećam vrlo dobro, bila je afirmacija tzv. ružičastih zona, odnosno to je bio način da se područja koja nisu obuhvaćena Vensovim planom predstave u političkoj strukturi i da njihovi stavovi dođu do izražaja. To je bio osnovni politički razlog zašto su osnivane opštine na području ... Petrovog polja kraj Drniša, ... kod Skradina i ... Vrhovina itd. Tačno je da je razgovarano i formiranju, eventualnom formiranju ponovo opštine Udbine. Koliko je meni poznato Babić je nastojao da ostane u politici.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro. Međutim, ovde dalje kaže  "kadrovska politika koju je vodio po sistemu da na sva mesta stavlja svoje poslušnike, sada mu se počinje vraćati poput bumeranga, najbolji primer za to je slučaj Mile Paspalja koji je na mestu predsednika Skupštine posle Babićevog smenjivanja, Velibora Matijaševića došao iz anonimnosti, jer Babićevog mišljenja će svi biti predmet njegove manipulacije, pokazalo se netačnim"

      Je li to tako ili nije?

SVEDOK:

      Paspalj je došao na mesto predsednika Skupštine SAO Krajine na predlog poslaničkog kluba odnosno regionalnog odbora SDS-a za Baniju i Kordun. Mile Paspalj je bio predsednik regionalnog odbora Srpske demokratske stranke za Baniju Kordun i svakog ... došlo na mesto predsednika Skupštine SAO Krajine 21. novembra 91. godine. A 2. februara 92. godine sa Budimirom Košutićem ja sam dobio informaciju da je bio pod uticajem ili čak sam imao i informaciju da je bio i kod Miloševića da promeni mišljenje o Vensovom planu, ili je od 31. januara na proširenoj sednici Predsedništva kao i 1. februara zastupao mišljenje ... Skupštine i Skupštine SAO Krajine, a onda je 2. februara to mišljenje promenio. Ja sam imao informaciju ... u ime Košutića, a imati informaciju da se tajno sastajao sa Miloševićem povodom toga.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ali tačno ovo što se ovde dalje piše Milan Martić je svojim postupcima pokazao da ostaje veran onim principima sa kojima je i krenuo na početku Kninskih zbivanja u avgustu 90-te u interesu naroda, stalo mu je da plavi šlemovi što pre dođu i da nastane mir. Dakle, Martić je podržavao što hitniji dolazak misije UN, raspoređivanje plavih šlemova, odnosno stvaranje uslova da se stvori mir. Je li to tačno ili ne? Molim vas odgovorite mi sa da ili ne.

SVEDOK:

      Milan Martić je podržavao politiku Slobodana Miloševića.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pa podržavao je politiku da se prihvati dakle Vensov plan i dođu plavi šlemovi i uspostavi se mir. Je li tako? Da li je tačno?

MEJ:

      Dozvolite da svedok odgovori na pitanje.

SVEDOK:

      Mladić se u decembru, januaru mesecu, početkom januara meseca suprotstavljao primeni Vensovog plana u potpunosti bezuslovno i nastupao je sa ove mlade SAO Krajine i Republike Srpske Krajine, plana. Kasnije je on prihvatio nastojanja Slobodana Miloševića da se plan u Krajini primenjuje u potpunosti bezuslovno kako je to Slobodan Milošević najpre i prihvatio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro. Da li se vi sećate svoje izjave koju ste dali 18. januara 1992. godine za Kninsku televiziju.

MEJ:

      Preći ćemo na zatvorenu  raspravu.

Kraj dana

1

 

 

22