22. novembar 2002. g.

 

PITANjE:

         Pukovnika Dušana Smiljanića u vezi raznih pitanja uključujući i hapšenje Martića, datirana je 15. oktobra 94 godine. Da li ste imali priliku da pregledate ova pisma dok ste imali svoje  i razgovore u tužilaštvu?

ODGOVOR.

      Jesam.

PITANjE:

      U vezi sa zaglavljem i pečatom na ovom pismu, da li bi ste rekli da su autentični tipični za to vreme?

ODGOVOR:

      Da.

PITANjE:

      Da li ste u stanju da prepoznate potpis gospodina Smiljanića ili ne znate kakav je njegov potpis?

 

ODGOVOR.

      Ne znam potpis.

PITANjE:

      U vezi sa sadržajem ovog pisma htela bih da vas uputim na stranicu 2, na engleskom pretpostavljam da je i na srpskom tu smo podvukli plavom bojom neke pasuse i htela bih da vas uputim na prvu plavu oznaku. Tu kaže ja ću, tačnije ja sam nezakonito uspostavio veze sa vodećim ljudima u SDS ... Liki i Baniji i Kordunu u tom području i sa organima bezbednosti vojne policije krajem aprila i početkom maja i započeo sam nezakonito delenje oružja srpskom narodu. Tu se dalje kaže: "ova akcija se nastavlja do početka juna 91 godine". Kraj citata. Da li je ovo tačno? Da li se to desilo u tom periodu vremena onako kako piše?

ODGOVOR:

      Jeste.

KEJ:

      Mogu li ja ovde da pokrenem jedno pitanje. Zar ne bi bilo bolje da on svedoči sam o tome umesto da komentariše neka pisma koje je pisao neko drugi, gde ima mnogo više detaljnih informacija čiju autentičnost ne možemo potvrditi kroz svedoka. Zar nije bolje da on sam  govori šta zna o tome?

MEJ:

      On može da komentariše ukoliko ima saznanja o tome. To je pitanje težine koja se može pridati takvim komentarima u poređenju sa svedočenjem koje on može sam da da.

KEJ:

      Koliko ja znam on uopšte ne zna za postojanje tog pisma.

MEJ:

      Ne, ali su mu poznati događaji o kojima se radi i to je bitno.

KEJ:

      Upravo to i kažem, bolje da on govori šta zna o tom događaju umesto da svedoči na ovaj način.

MEJ:

      Gospođo  jeste li čuli ovaj komentar? Da li želite da proširite svedočenje o ovom pitanju?  Možete, ako želite.

TUŽBA:

      Svedok je već juče rekao da je moguće bilo naručiti oružje preko pukovnika Smiljanića i da jedan deo tog oružja dolazio iz magacina koji se nalazio u blizini bihaćkog aerodroma. Naravno, pitaću ga ako on može da više detalja o tome nego što je dao juče. Da li je organizovan dotur oružja preko gospodina Smiljanića u periodu od aprila do juna 91. godine a i kasnije, ako jeste na koji način je to rađeno?

ODGOVOR:

      Jeste, ja znam konkretno za jul i avgust 91. godine. Tako što iz mog ličnog saznanja  Smiljanić je sam nudio svoje usluge za nabavljanje oružja za Srbe u Krajini.

PITANjE:

      Kada kažete da je ponudio svoje usluge na koji način je to uradio. Šta vam je još zapravo ponudio? Šta je predložio da uradi?

ODGOVOR:

      Za potrebe naoružanja da se obratimo njemu, a generalu Uzelcu su bili potrebni odnosno ... komandantu zagrebačkog korpusa bili su potrebni dobrovoljci za tenkiste.

PITANjE:

      Da li to znači da vas je gospodin Smiljanić zamolio, ne vas lično nego vas u Krajini, da organizujete tenkovske ekipe?

ODGOVOR:

      Da, dobrovoljce za tenkovske poslove.

PITANjE:

      I da li su vlasti u Krajini tako i uradile?

ODGOVOR:

      Rađeno je na tome, kolko je realizovano ja ne znam tačno.

PITANjE:

      A što se tiče oružja, da li ste vi neka trebovanja podnosili gospodinu Smiljaniću? Kako se to odvijalo u praksi, da li ste mu davali neke spiskove? Da li možete objasniti kako se u praksi to odvijalo?

ODGOVOR:

      Upućivani su ljudi koji su trebovali oružje kod njega i on jer to ...

PITANjE:

      A kad kažete magacini, gde je bio taj magacin?

ODGOVOR:

      Ja konkretno znam za magacin u ... odnosno da je ... mesto kraj bihaćkog aerodroma  bilo mesto isporuke za tri ture   tog naoružanja.

PITANjE:

      U kom su periodu bile te tri ture?

ODGOVOR:

      Kraj jula i početak avgusta 91. godine.

PITANjE:

      U vezi pisma sad bi htela da pogledate deo koji je na drugom mestu označen plavom bojom na strai 3 počinje sa naoružavanje srpskog naroda i poziva se na period do kraja 91 i takođe piše osim ovoga imao sam i veze sa ministarstvom odbrane Republike Srbije s obzirom na tadašnju njihovu ulogu u vođenju oružane borbe. Kakvu je ulogu imalo Ministarstvo odbrane Srbije u oružanoj borbi ljudi u Krajini?

ODGOVOR:

      Ja znam logističku podršku je dao.

PITANjE:

      Kakvu logističku podršku je pružalo Ministarstvo odbrane Srbije, i kako je to rađeno?

ODGOVOR:

      Materijalno-tehnička sredstva.

PITANjE:

      I na koji način je pružana ta podrška u praksi?

ODGOVOR:

      Odlazili su ljudi koji su bili zaduženi za to.

PITANjE:

      I ko je tamo odlazi, da li treba da idemo na zatvorenu  sednicu za ovo?

ODGOVOR:

      Ja znam da je odlazio predsednik tadašnje vlade u više navrata konkretno.

PITANjE:

      I kada je predsednik Vlade odlazio tamo? Da li možete da nam date neke datume bar otprilike.

ODGOVOR:

      Ja znam najmanje jednom ili dva puta u septembru mesecu 91. godine.

PITANjE:

      I sa kim je razgovarao predsednik Vlade kad je odlazio tamo?

ODGOVOR:

      Sa generalom Simovićem, ministrom odbrane Republike Srbije.

PITANjE:

      I na koji način su stizale isporuke materijalno-tehničkih sredstava. Kako je to organizovano?

ODGOVOR:

      Ja ne znam konkretno ... znam da je dolazilo samo.

PITANjE:

      Sada bi htela da pogledate sledeću oznaku s plavom bojom "s obzirom na velike probleme i protivljenje u formiranju brigade naročito u području Like i dela Banije u septembru 91. godine, ja sam organizovao sastanke sa najnaprednijim rezervistima oficirima, a zatim i sa predstavnicima vlasti u Gračacu, gde je bio i tadašnji predsednik RSK Milan Martić. Posle ovih sastanaka formirana je brigada u Gračcu i u drugim mestima to vidite u svom tekstu. Popodne istog dana otputovao sam u Novi .. sa Milanom Martićem sa namerom da rešim neka pitanja koja se tiču konačnog zauzimanja Kostajnice. Po povratku iz Novog Grada, uhapšeni smo u selu Otoci kao što vam je poznato". Da li ste vi znali za te sastanke koji su organizovani sa rezervnim oficirima u vezi formiranja brigade u tom području?

ODGOVOR:

      Da, čuo sam za njih.

PITANjE:

      Da li je predsednik Vlade SAO Krajine prisustvovao takvim sastancima?

ODGOVOR:

      Da.

PITANjE:

      Sada bi htela da vas uputim na sledeći pasus u tom pismu i tu "piše na početku maja 92 godine kontaktirao sam generala ... koji je bio u Kninu, u vezi neizvesnosti o toku događaja složio sam se sa ... složio sam se sa sporazumom koji je sklopljen sa komandantom korpusa da se jedan deo snaga i policijske opreme premesti u RSK" i on pominje konkretno 9 oklopnih borbenih vozila. Da li se zaista takva okopna borbena vozila preuzeta od strane policije i na koji način je to učinjeno?

ODGOVOR:

      Preuzimanje takvih vozila od strane policije.

PITANjE:

      Da li vam je poznato, da li imate lična saznanja da je general Tolimir učestvovao u tom preuzimanju?

ODGOVOR:

      Ne.

PITANjE:

      A u sledećem paragrafu, koji je označen plavo, piše "posle  čuvenog telegrama gde se kaže da oficiri rođeni na teritoriji SR Jugoslavije treba da se povuku aktivna vojno osoblje činilo je 80 posto bataljona vojne policije. Oficiri rođeni u SRJ trebalo je da odu u Vojsku Jugoslavije, tako im je rečeno a oni iz Bosne i Hercegovine da idu u Republiku Srpsku, a vi Palestinci iz RSK da idete u Niš ili gde god". Šta vi znate lično o ovom premeštaju vojnog osoblja.

ODGOVOR:

      Znam da je u mesecu maju došla naredba da se oficiri .. iz Jugoslavije hitno presele napuste teritoriju RSK i da pređu. Ljudi ... smešne scene ... u bekstvu ..

PITANjE:

      Sada nam ovaj dokument više ne treba. Gospodine, u ovom dokumentu se takođe kaže da je gospodin Smiljanić uhapšen zajedno sa gospodinom Martićem. Da li ste vi znali u to vreme da je on uhapšen sa Martićem zajedno?

ODGOVOR:

      Da, znao sam.

PITANjE:

      Molim  zatvorenu sednicu.

(posle zatvorene sednice)

 

TUŽBA:

      Da li ste imali priliku da preslušate jedan razgovor između Dobrice Đosića i Radovana Karadžića?

ODGOVOR:

      Jesam.

PITANjE:

      Da li ste prepoznali glasove te dvojice?

ODGOVOR:

      Jesam Karadžića i Ćosića.

PITANjE:

      Da li su vam poznati ti glasovi, da li vam je poznat glas Dobrice Ćosića?

ODGOVOR:

      Da, s njim sam razgovarao više puta.

PITANjE:

      Koji je on položaj zauzimao.

ODGOVOR:

      On je bio pisac, član Akademije nauka i umetnosti, a kasnije predsednik SRJ.

PITANjE:

      Obraćam se poslužitelju, molim da stavimo na grafoskop englesku verziju naročito prvi označeni deo, a vi gospodine, ako pogledate kod sebe verziju na srpskom, prva označeni osečak je na strani 3. Da pročitam: "Radovan Karadžić kaže ... pošto su hteli da umešaju i Knin rekao sam da ništa slično ne rade ... ovaj Milan je napravio glupost ... a onda su moji momci upravo sam razgovarao sa potpredsednikom vlade on je naš čovek o toj vežbi u Drvaru" ... Gospodine, da li znate da je bilo neke vežbe u Drvaru i ko je učestvovao u toj vežbi?

ODGOVOR:

      Bila je vežba specijalne milicije iz Knina, u junu 91. godine.

PITANjE:

      Da li to znači da su to bile specijalne policijske snage tačnije policija ... Milana Babića u Drvaru?

KVON:

      Zar nije Milan Martić?

TUŽBA:

      Jeste Milan Martić. Izvinjavam se, pogrešila sam.

ODGOVOR:

      Tako je, Milana Martića.

KVON:

      Gospodine svedoče, da li znate otprilike kada je došlo do tog razgovora?

TAPUŠKOVIĆ.

      Časne sudije...

MEJ:

      Pustite svedoku da odgovori na pitanje.

ODGOVOR:

      Ova vežba bila je u junu 91 godine. Znači tim povodom je vođen ovaj razgovor.

KVON.

      Hvala. Izvolite, gospodine Tapuškoviću.

TAPUŠKOVIĆ:

      Časne sudije, ovde ne piše u tekstu Milan Martić, nego piše samo Milan, nema prezimena dakle, na osnovu čega on može tako nešto uopšte da kaže na kog se Milana misli  na Milana Martića ili Milana Babića.

MEJ:

      U redu, u odgovarajućem trenutku možemo raspraviti o tome. Međutim, ono što je važnije jeste da je u septembru došlo do tog hapšenja, a transkript čini mi se nosi datum 9. juna. Je li to tačno. Dakle, vraćamo se u jun.

TUŽBA:

      Došlo je do incidenta prethodno pre ovoga svedok je govorio o činjenici da je Martić delovao i kako sam organizirala to, tako da celi incident vidimo i da bude povezano.

MEJ:

      U redu.

PITANjE:

      Gospodine svedoče, sada biH htela da nešto pojasnimo. Milan Martić je li on osoba koja je organizovala ovu vežbu u Drvaru.

ODGOVOR:

      Tako je, javno je vršio vežbu u Drvaru to je bilo poznato i preko medija.

PITANjE:

      A sada bi htela da pogledamo sledeći paragraf koji je označen 4 strana engleske verzije molim da sudski poslužitelj to pokazuje gospodin Karadžić i gospodin Ćosić razgovaraju o granici o prelazu i kažu moglo bi doći do toga da bosanski MUP intenzivno kontroliše ... bilo šta dogoditi ja to ne mogu sprečiti i to je jedino mesto gde može doći do pomoći i dalje Karadžić kaže da tamo dolazi njihova ... u hrani .. i da je to jedini prelaz gde se može izbeći incident. Činjenica da je gospodin Martić organizovao ovu vežbu u ... Drvaru ... da li je to stvarno ugrozilo puteve dostave u Krajinu.

ODGOVOR:

      ...

PITANjE:

      Što se tiče ćebadi i hrane o čemu se ovde govori, da li uz to dolazi i oružje ovom cestom?

ODGOVOR:

      To je bio jedini ulaz za  ...

PITANjE:

      Da, želim sada da pređemo na sledeći ... reč o ... delimično poslušati .. ja bih zamolila ... da nam to daju da poslušamo na zatvorenoj  sednici.

KVON:

      Imam pitanje. Gospodine svedoče, da li je takođe bilo uobičajeno među političarima da oružje nazivaju ćebad ili lekovi ili nešto tako?

ODGOVOR:

      Da, da naravno.

KVON:

      Kakvi su bili još nazivi za oružje osim ćebadi, lekovi, brašno, baterije?

PITANjE:

      Molim vas da poslušamo insert, odnosno njegov deo.

/Presretnuti razgovor/

 

PITANjE:

      Da li ste prepoznali ljude koji govore na ovoj traci?

ODGOVOR:

      Jesam Jovicu Stanišića i Radovana Karadžića.

PITANjE:

      Sada bi htela da pređemo na sledeći presretnuti razgovor. Njega nećemo slušati nalazi se pod tabulatorom 13 u registratoru sa transkriptima presretnutih razgovora. Htela bi samo da porazgovaramo o nekim označenim delovima sa ovim svedokom. Prvi je na strani 28 na engleskom gospodine ako pogledate prvi označeni deo u srpskom transkriptu piše. Znači ova informacija je sigurna Milan Martić i potpukovnik Dušan ... jedan od njegovih pratilaca da li su svi bili u uniformi.

ODGOVOR:

      Ne znam kako su bili obučeni, ali u svakom slučaju Milan Martić, Dušan ... jedan od njegovih pratilaca koji je bio potpukovnik naši ljudi i Milan Borić narednik su bili tamo.

PITANjE:

      Da li ste imali priliku da preslušate ovaj razgovor dok ste razgovarali sa tužilaštvom i da li ste čuli u tom razgovoru čiji je čiji glas?

ODGOVOR:

      Jesam prepoznao sam glas Radovana Karadžića.

PITANjE:

      Da li ste prepoznali glasove druge osobe koja se predstavlja kao potpukovnik Kostić?

ODGOVOR:

      Nisam.

PITANjE:

      Da li se ovde pominjalo hapšenje Milana Martića?

ODGOVOR:

      Da, to se pominjalo.

PITANjE:

      A potpukovnik Dušan ... koji se ovde pominje. Da li je to tačno ili ne, ili je pogrešno napisano?

ODGOVOR:

      Smiljanić je bio, pogrešno je Biljanić.

PITANjE:

      I dalje prema tanskriptu časni sude moramo preći u privatnu sednicu na minut. Da se preko 3000 ljudi tamo okuplja.

ODGOVOR.

      Jeste.

PITANjE:

      Sad možemo da pređemo na sledeći tj. presretnuti razgovor pod tabulatorom 8. Jedan deo ćemo preslušati za tehničku kabinu. To je traka na kompakt disku broj 10, tabulator 8 počinjemo na 1 strani rečju: zdravo to je onaj deo koji ćemo slušati, a završava se na strani 10 rečenicom: rešiću, pokušavam da dobijem Veljka tu je kraj. Presretnuti razgovor.

 

TUŽBA:

      Hvala vam. Da li ste prepoznali glasove dvojice ljudi koji govore na ovoj traci?

ODGOVOR:

      Jesam, Radovan Karadžić i Slobodan Milošević.

PITANjE:

      Kada se odvijao taj razgovor, da li možete da odredite prema sadržaju.

ODGOVOR:

      On se odvijao između tih septembar 91 godine.

PITANjE:

      Časni sude, na transkriptu je pogrešan datum. Da li ste vi bili upoznati s tim da se umešao gospodin Milošević?

ODGOVOR:

      Jesam.

PITANjE:

      Gospodin Milošević ovde kaže pred kraj trake koju smo čuli sad ću ja pokušavam da dobijem Veljka! Znate li kog Veljka?

ODGOVOR:

      Generala Veljka Kadijevića.

PITANjE:

      Zbog čega mislite da se on poziva na Veljka Kadijevića.

ODGOVOR:

      On je učestvovao u oslobađanju Martića u ...

PITANjE:

      Gospodin Karadžić i gospodin Milošević ovde razgovaraju o tome kao o veoma ozbiljnom događaju i pominju Srbe iz Bosanske Krajine koji će dojuriti u pomoć ukoliko se opasnost pogorša. Da li je zaista postojala opasnost od izbijanja rata ako se nešto desi Martiću?

ODGOVOR:

      Postojala je opasnost između izbijanja etničkog sukoba između Srba i Muslimana.

KVON:

      Izvinjavam se, gospođo,  da li je gospodin Martić u to vreme bio uhapšen 8. septembra?

PITANjE:

      Da li je on uhapšen 8. septembra, čuli ste pitanje.

ODGOVOR:

       Da, uhapšen u ... Bosanska Krupa, teritorija BiH.

KVON.

      Znači od 8. septembra, je li tako.

TUŽBA:

      Svedok je zapravo rekao da nije siguran da li je to bio 8 ili 9 septembra nije mogao precizno da kaže datum. Jedno od ta dva.

MEJ:

      Kad sam ga ja pitao dao je širi vremenski okvir između 7 i 11 rekao je. Dajte da nastavimo.

TUŽBA:

      Da li su zaista Srbi iz SAO Krajine bili pripravni da uđu i da oslobode Martića. Znate li to.

ODGOVOR:

      Da, jeste specijalna milicija iz pravca Dvora na Uni Bosanskog novog. Sad možemo da pređemo na sledeći presretnuti razgovor ali to će morati ponovo da bude u zatvorenoj sednici i ovaj razgovor ćemo preslušati delimično za tehničku kabinu to je traka 11 na kompakt disku, a za sudsko veće to je tabulator 9 u registratoru sa presretnutim razgovorima mi ćemo slušati delove sa strane 1, 2 do poslednjeg pasusa na strani 3 u engleskoj verziji.  Presretnuti razgovor.

PITANjE:

      Nakon teksta koji smo čuli nalazi se još citat tu je nekoliko redaka ispod teksta koji smo čuli. To je časni sude na strani 22, gospodin Milošević kaže: dajte Krajišniku dobre instrukcije neka ide u Strazbur i neka stupi u vezu sa .. onda mogu zajedno ići na federalnom nivou. Da li znate šta se odvijalo tada u Strazburu i o čemu ovde govori gospodin Milošević.

ODGOVOR:

      Neki sastanak, ne znam tačno.

PITANjE.

      Hvala vam. U kontekstu hapšenja Martića imamo još jedan presretnuti razgovor to je pod tabulatorom 1A, dok ste slušali sve ove snimke u uredu tužitelja za vreme vašeg boravka u Hagu da li ste slušali i ovaj telefonski razgovor s Radovanom Karadžićem i sa Kostićem gde se govori o činjenici da su sva 4 na sigurnom na 1 stranici se spominje sva 4 su na sigurnom. Sećate li se toga.

ODGOVOR:

      Da, sećam se.

PITANjE:

      Gospodin Karadžić kaže izvrsno hvala vam i zahvaljuje se Aci. Da li znate o kojem Aci on tu govori?

ODGOVOR.

      Aca Vasiljević, načelnik bezbednosti.

PITANjE:

      Hvala vam. Ovim smo završili sa presretnutim razgovorima koji se odnose na hapšenje Martića. Sad bi se vratila na neke presretnute razgovore gde se govori o međunarodnim konferencijama. Sada je prikladan trenutak za pauzu. Sada ćemo imati pauzu od 20 minuta.

 

Posle pauze.

 

 

 

 

MEJ:

      Izvolite, gospođo ...

TUŽBA:

      Hvala, časni sude. Pre nego što pređem na sledeći ...razgovor, moj kolega, gospodin Bauer mi je napomenuo da u vezi sa gospodinom Milanom Martićem  imamo još 4 dokazna predmeta koje još nismo prešli i koji objašnjavaju njegov položaj. Hoću da ih sada predložim na usvajanje i da ukratko o njima porazgovaramo. Molim da se svedoku pokaže dokazni predmet pod tabulatorima 50, 51, 52 i 53. iz dokaznog predmeta 352. Sada nam nije potrebno da o njima uopšte diskutujemo, samo da ih svedok na kratko pogleda. Pod tabulatorom 50 je jedan dokument koji se tiče odluke o osnivanju Sekretarijata za unutrašnje poslove srpske autonomne oblasti Krajine iz januara 91. godine.

      Gospodine, ovaj dokument nije potpisan, da li je on usvojen?

SVEDOK:

      Da.

TUŽBA:

      Da li je odluka usvojena?

SVEDOK:

      Jeste.

TUŽBA:

      Sledeći dokument pod tabulatorom 51 je odluka ili rešenje o imenovanju Martića za sekretara za unutrašnje poslove iz januara 91. godine. Imamo i zapisnik Izvršnog veća koji se tiče ovih odluka a pod tabulatorom 53. je ukaz o unutrašnjoj organizaciji, o internoj organizaciji Sekretarijata za unutrašnje poslove, takođe iz januara 91. godine. Htela sam samo da  pogledate ove dokumente da biste potvrdili njihovu autentičnost. Možete li da potvrdite.

SVEDOK:

      Da, autentični su.

TUŽBA:

      Hvala. Time smo završili sa ovim dokumentima. Časni sude, kada smo pokušali da preslušamo ove razgovore, ove trake, od njih smo bili privremeno odustali. Na njima je bilo mnogo šumova na početku i nismo mogli da smanjimo šum. Taj šum koji imamo na početku trake ali on traje jako kratko i iz nekog tehničkog razloga koji ja ne mogu da vam objasnim, ovaj deo trake ne može da se iseče. Ali onaj deo trake koji je važan se jasno čuje. Zbog toga vas molim da strpljivo izdržite taj prvi deo gde se čuje dosta šuma na traci dok ne dođe onaj tekst koji nas zanima. Taj razgovor je pod tabulatorom 30, za tehničku kabinu to je traka 4 na kompakt disku, a prevod onog dela koji ćemo čuti nalazi se na strani 1, počinje u donjem delu strane rečima 3 meseca ne dolazi u obzir. Ma koja tri meseca u originalu se kaže ma koja tri meseca i onda traka ide dalje do strane 2 transkripta gde se završava rečima odozdo Milan i ako treba odozdo Momir i šta ja znam. To je taj deo koji nas zanima, koji će biti razumljiv. Hvala vam, možete li početi.

 

      Ajde da se ovde zaustavimo. Dosta je. hvala vam. Gospodine, da li prepoznajete glasove.

SVEDOK:

      Da. Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića.

TUŽBA:

      Iz sadržaja onoga što smo čuli i teksta pred vama da li možete da odredite vreme kada se odvijao ovaj razgovor.

SVEDOK:

      Početkom jula meseca, pre 8. jula 91. godine.

TUŽBA:

      Kako to znate?

SVEDOK:

      Pa govori se ovde o suspenziji na tri meseca, odnosno suspenziji odluka Hrvatske i Slovenije da se ocepe i angažovanju međunarodnih posrednika u toj stvari.

TUŽBA:

      Gospodin Milošević govori i čujemo ga da kaže nešto sad treba radikalno da se promeni. O čemu se radilo? O kakvim se radikalnim merama govorilo u to vreme?

SVEDOK:

      Pa da se ...Hrvatske i Slovenije, ...da Jugoslavija bude Jugoslavija, odnosno da ...država koju je Slobodan Milošević pravio.

TUŽBA:

      Da li se u to vreme o tome govorilo?

SVEDOK:

      Govorilo se na različite načine. Da, u to vreme.

TUŽBA:

      Takođe Radovan Karadžić kaže pitanje vezano za srpsko nasilje u Hrvatskoj. I kaže da li je to uslov, da li je to bio uslov da se srpsko nasilje u Hrvatskoj zaustavi i ako je to tako ko je postavio taj uslov.

SVEDOK:

      Pa Evropska zajednica je postavila uslov da se prekinu neprijateljstva i da se za tri meseca nađe politički dogovor o preuređenju Jugoslavije.

TUŽBA:

      Gospodin Milošević zatim kaže sve je to uključeno, svako nasilje mora da se prekine. Da li je on preduzeo korake da se nasilje u Hrvatskoj prekine?

SVEDOK:

      Ne.

TUŽBA:

      Da li se nasilje nastavilo. Nasilje sa srpske strane.

SVEDOK:

      Da. Provokacije i oružani napadi sa strane srpske.

TUŽBA:

      Molim zatvoren  sednicu za jedno pitanje, časni sude.

(posle zatvorene sednice)

TUŽBA:

      Tu ima jedan deo koji sam označila, pre svega da li ste vi čuli jedan razgovor između Radovana Karadžića i gospodina Miloševića gde oni razgovaraju o poseti gospodina ...

SVEDOK:

      Da.

TUŽBA:

      Časni sude,  moramo ipak da idemo na zatvorenu sednicu. Vidim da nećemo moći...

(posle zatvorene sednice)

 

TUŽBA:

      Sada bih želela da pređemo na sledeću označenu stranicu. Časni sude,  to je strana 3 na engleskom. Na vrhu strane želim da citiram "to verovatno nisu napravili Srbi nego oni tamo, to verovatno nisu radili Srbi nego ovi dakako da i on potpuno nezavisno od tog njihovog razgovora za koji on treba da podrazumevajući da ga ne zna ukaže o tom učinku u Gospiću. Dobro, sad ću ja da ga zovem, ja mislim da on nije dovoljno, on je malo krut čovek. On nije dovoljno elestičan i mudar da to uradi. Da, on. Kod njega nema..."

KVON:

      Ja ne mogu da nađem taj deo.

TUŽBA:

      Da, kod njega ima ta jedna mala falinka, nedostatak shvatanja gde se mora odigrati određena protivigra kad tad, kad tako nameste a ovi su veliki majstori u tome, a mi nismo nikakvi majstori u tome. To je strana 3. Počinje rečima, to verovatno nisu radili Srbi. Izvinjavam se, to je strana 2 izgleda kod vas, izgleda da ja imam malo stariju verziju.

MEJ:

      Našli smo. To je negde bliže sredini. Da, tu je.

TUŽBA:

      Ja sam čitala onaj deo gde gospodin Milošević kaže: "to vam kažem da se mora odigrati određena protivigra. Trebalo bi na određeni način  kompenzirati tu njegovu sad sliku da su ovi sad nešto napravili u Gospiću. Velike razorne učinke itd. Isto tako da mu kaže, tamo su oni napravili tako i tako". Kraj citata.

SVEDOK:

      Između snaga JNA i srpskih snaga koje su nastojale da zauzmu Kostajnicu koje su držale snage vlade Hrvatske.

TUŽBA:

      Nešto niže u tekstu gospodin Karadžić pita o Okučanima. Kaže "a Okučani nisu zauzeti, zar ne? "A gospodin Milošević odgovora  "ovamo gore je bio dobar učinak, dobar učinak, jako dobar. Pričaćemo, ne možemo sad telefonom. Tu je bilo raznih stvari. Karadžić: "bojim se da će vojska se dosta povukla tamo i bojim se da neće uspeti da se održe Okučani". Milošević: "to ćemo da vidimo šta je i kako je. Karadžić: to ne bi smelo, ja mislim da tu Joca ima dobre procene, to je kičma. To kad se drži onda se drži i put za Pakrac i sve". Šta se u to vreme, da li se u to vreme nešto dešavalo u Okučanima?

SVEDOK:

      Da, vodile su se borbe oko Okučana.

TUŽBA:

      A ovaj Joca koji se tu spominje, ko je to? Da li znate?

SVEDOK:

      Stanišić.

TUŽBA:

      Da li je to bio nadimak kojim se on obično nazivao?

SVEDOK:

      Da, od milja. Za bliže saradnike.

TUŽBA:

      A sada idemo niže dalje, na zadnju stranu. To je 5 strana u engleskoj verziji a pretpostavljam da je tako i na srpskoj verziji. Tu se ponovo spominje Jovica. Karadžić kaže: "dobro ako možete, ovaj Aca je sjajan bio u svemu ovome ali bi trebalo sada samo mislim da Jovica ima tu odlične procene. ...tome jer onda posle se oni pogađaju lakše i drugačije. Tu treba očuvati taj put za Pakrac i sve to očuvati". Prvo ko je Aca, taj brilijantni Aca?

SVEDOK:

      Aca Vasiljević.

TUŽBA:

      Kako to znate? Šta je on uradio u vezi sa Okučanima?

SVEDOK:

      Ja tačno ne znam ovde. On je čovek načelnik vojne bezbednosti. On je bio povezan događajima oko Martića.

TUŽBA:

      A ovde se ponovo spominje Jovica.

SVEDOK:

      To su dva čoveka koja su imala informacije o borbenim dejstvima. Oni su bili načelnici službi koje su se time bavile.

TUŽBA:

      U čemu je važnost ceste za Pakrac a koja je važna, da li znate?

SVEDOK:

      Da važno je bilo da Srbija poveže Zapadnu Slavoniju, teritoriju Zapadne Slavonije sa srpskim teritorijama u Bosni i Jugoslaviji, odnosno Srbiji.

TUŽBA:

      Hvala. A sada idemo na sledeći presretnuti razgovor. Tabulator 22.

MEJ:

      Upravo smo imali 22.

TUŽBA:

      Izvinjavam se, mislim na 21. Dakle, ne tražim da to slušamo samo ćemo pogledati transkript. Jedan deo transkripta, ono što me zanima se nalazi na 10 strani, počinje na 10 strani u zadnjem redu a prelazi i na 11 stranu. Prvo recite da li ste pogledali taj transkript i da li ste slušali razgovor između Slobodana Miloševića i Radovana Karadžića. To je razgovor od 9 kolovoza 1991. Sada dakle citiram sa 10 strane, "niko se bori na granicama Hrvatske. Da, upravo suprotno unutra, tamo unutra Hrvatske na obodima srpskih krajeva, da, da, jesu li sada, jesu li pozicije takve da bi to odgovaralo kad bi se to napravilo ne, ja mislim da su skoro takve. Skoro takve, gore malo ...i Sisak. Skoro takve, nema tu uopšte neke velike razlike. Da, da što bi trebalo da postane prirodno što pre. Ako se Evropi žuri da završi stvar, eto, izvolite. Nek završe stvar. Da, da, pa da počnemo mirno  brate da radimo i posle da idemo na letovanje, je li".

      Gospodine, u koje vreme se vodio ovaj razgovor i šta se u to vreme dešavalo na međunarodnoj sceni.

SVEDOK:

      Početkom avgusta,       septembra 91. godine EZ je insistirala pregovore o političkom rešenju za Jugoslaviju to suaktivnosti Evropske zajednice od jula meseca 91. godine.

TUŽBA:

      Tu se spominju i borbe unutra na obodima srpskih krajeva. Isto tako Radovan Karadžić postavlja pitanje o Petrinji i Sisku. Recite šta se dešavalo u Petrinji i Sisku u to vreme.

SVEDOK:

      Borbe su vođene oko Petrinje i Siska.

TUŽBA:

      Ko je vodio borbe?

SVEDOK:

      S jedne strane garnizoni Petrinje iz srpske dobrovoljačke jedinice i s druge strane snage vlade Hrvatske.

TUŽBA:

      Hvala, a sada idemo na tabulator 39. To je traka koju ćemo čuti, jedan deo trake ćemo čuti, izvinjavam se mislim da smo to već preslušali. Ne, nismo izvinjavam se. To je tabulator 39, sada ćemo to čuti u engleskom prevodu to će biti 3 strana, počinje negde u sredini strane od mesta gde se spominje ime Zulfikar. I slušaćemo traku do 5 strane, 4 redak odozgo gde se završava sa da, da, dobro, on je ovde u "Interkontinentalu". Znači, to ćemo sada slušati, to je 5 stvar, informacija za tehničku kabinu.

(sa trake prisluškivanog razgovora, nečuje se sve razgovetno)

         Kaže da će dati za TV Sarajevo ako budu hteli da emituju. Onaj Sadik bre izjavljuje kako dobrovoljci iz Bosne siluju muslimanke, pale kuće itd. To sve kaže preko televizije, govori ........

      Gotovo je, on je krenuo u rat, evo ja imam ovde pred sobom telekse koje šalje ...... po njegovom ovlašćenju. Oni prevode sve neraspoređene vojne obveznike, ustvari ko će znati da li raspoređene ili neraspoređene jer nisu dali evidenciju vojsci, prevode u rezervni sastav, a oni prave, evo danas je 3. 9. oni su počeli da prave republičku armiju. Ja sam to javio Generalštabu, ..... onom dežurnom sam to tamo saopštio. Mi sad moramo, ne znam da li da savetujemo ovim našim da se odaziavaju ili da se ne odazivaju.

      Onda ćeš imati armiju na jednoj strani, a ove na drugoj strani .....

      Da se odazivaju u rezervni sastav milicije, to pitam.

      To naši?

      Ako se odazovu ja mislim ...........

      Nije odziv tako loš ovde.

      Znam, ali vidi šta rade, ima svakojakih ...... , što je Martić rekao juče ovamo za To bi trebalo i odatle ..... da isto ide sutra. SPS  je nešto rekao, ne o Draškoviću, ali o tome.

      Mi smo imali neki dan, ja mislim da su oni malo korigovali u politici, ali to je ......

      Dobro, dajte opet danas ovo što je rekao Martić i da se maksimalno da podrška armiji.

      Jeste videli ovo što je Biljana i Nikola?

      Je li može Aca da mu učini ono, ne?

      Pa ja se nadam da može, sad ćemo da vidimo, to je taj dosije koji se odnosi na njega.

      Na onoga tamo.

      Na Aliju.

      Ne, ne na Šabića.

      Neka oni dvojica stupe, neka Aca stupi odmah s njim direktno u kontakt, to će najbolje biti.

      Da, da, dobro.

TUŽBA:

      Hvala. Gospodine, da li prepoznajete glasove?

SVEDOK:

      Da, Slobodana Miloševića i Radovana Karadžića.

TUŽBA:

      Možete li nam reći iz sadržaja ovog razgovora kada se on vodio?

SVEDOK:

      U Srbiji kada je opozicija protestvovala, kada je Drašković kritikovan, kada je Drašković dao  izjave.

TUŽBA:

      Kada je to bilo?

SVEDOK:

      Septembra 1991.

TUŽBA:

      Spominje se Martić i to da je on nešto rekao Draškoviću. Da li se sećate da li je Martić u to vreme držao govore protiv Vuka Draškovića?

SVEDOK:

      Dao je izjave.

TUŽBA:

      Šta je on rekao?

SVEDOK:

      Ne znam tačno, uglavnom je kritikovao.

TUŽBA:

      Gospodin Milošević i gospodin Karadžić govore o mobilizaciji bosanskih snaga. Da li vam je poznato da se u to vreme odigravala i mobilizacija u Bosni u septembru  91? Da li to znate?

SVEDOK:

      Da znam, pomoću Bosanske krajine.

TUŽBA:

      Šta znate?

SVEDOK:

      U banjalučki korpus JNA.

TUŽBA:

      A zašto je važno da se ljudi mobilišu u vojsku, a ne u rezervnu policiju. Da li mi to možete objasniti?

SVEDOK:

      Policija je bila u nadležnosti u Bosni i Hercegovini Alije Izetbegovića.

TUŽBA:

      Ovde se takođe ponovo spominje Haso i to dva puta. Ko je to?

SVEDOK:

      (Ne razume se)

TUŽBA:

      Nešto niže dole, dalje od ovog teksta koji smo čuli, na istoj strani spominje se Dubica. To je na 5. strani časni sude. Gospodine Karadžić kaže: "Da, da, tamo sam angažovao Krajinu, da to vide, to je nešto u Dubici, neke budalaštine partizanske. Oni se sad sećaju oko petokrake, oko budalaština, Dubica je bila partizanska, sad neće da bude partizanska". O kojoj Dubici on govori?

SVEDOK:

      Bosanskoj Dubici.

TUŽBA:

      Onda smo završili sa ovom trakom i sada idemo na tabulator 31. To je takođe razgovor koji moramo čuti. Časni sude za vašu orijentaciju razgovor ćemo čuti od zadnjeg retka na drugoj strani gde ustvari počinju govoriti dvoje ljudi, drugi su još govorili ranije i slušaćemo razgovor do samog kraja. Za tehničku kabinu, ovo je sedma stvar.

(sa trake prisluškivanog razgovora)

      "Ja sam razgovarao sa najvišim mestom. Molim te ovo treba da razumeš jer što se kaže, ne mogu ti sve objašnjavati. Strateškog značaja je za budući rad, znaš šta je .......  da banjalučka grupacija bude sposobna i mobilna. Zato moraš pod jedan obezbediti da ona bude sposobna i mobilna i da nema nikakvih problema i dva, za jedan sat se javi Uzelcu sa pozivom na dogovor na najvišem mestu. Sve koliko ti daš ljudi dodatnih koji treba da ostanu da čuvaju kuće i teritorije i blokiraju te HDZ-ove centre itd, sve će ih naoružati i sve će im uzeti,....... Helekoptere ćemo .......

      Odlično.

      Prema tome ja te molim, broj jedan i broj dva lično moraš regulisati, a ovo drugo......, jako je važno, a ono treće što si rekao miting, u međunarodnoj javnosti izuzetno važno.

      Ide to, nego ovo mi recite. Možemo li istu stvar udesiti, da mi date oružje teritorijalne odbrane u Šipovu i Mrkonjiću?

      Ma to je sitnica.

      Pa dobro neka mi naoružaju tamo. Evo mi smo spremili 170 u Mrkonjiću i 150 u Šipovu i oni su spremni da idu da kupe.

      Da li to isto važi za ......

      Ja mislim da jeste on, jeste.

      Daćemo i to nema problema, ne možemo za svaku sitnicu da raspravljamo.

      Dobro, ovih 150 i 170 ići će na Kupres, a na Kupresu imamo 750 ljudi. Nama je bitno da taj bataljon koji je digla vojska na Kupresu bude tamo i da bude kako treba.

      Biće, ali ako dobiju ovi neka stave pod njihovu komandu, ovi koji ostaju, jer je Kupres užasno, to je 50 prema 50, tu su stradali tokom rata užasno Srbi.

      Da ti kažem nešto, čak i ovaj ludi Šešelj j... je mater juče opoziciji. Znaš šta im je rekao. Kaže pa zar sad kad JNA treba da brani srpski narod rešili da napadate JNA. Onaj kaže, Cimermanovog kelnera. Čak je i njemu jasno ....... , u direktnom kontaktu sa Mesićem.

      Imate li slučajno Uzelčev telefon?

      Nemam ja to, ali naći će čovek....., molim te za sat, sad je jedan u dva mu se javi. Reci, molim vas ja želim da obezbedim maksimalnu političku podršku.....

      Hoće li on primiti još naših mladića ako mu treba?

      Primiće ako treba, ali dajte vi koliko god odredite da vam treba tu da ostane biće helikopterima prebačeno za njih sve da imaju, da ostanu tu da čuvaju. Imaš sve, ali nemoj sad biti ili ne biti prema Krajini, jer oni hoće da odseku Krajinu. Neće da idu na Knin jer bi ih mnogo izginulo, ali hoće okolo da prođu, JNA ako njih tamo ne zaustavi. Kako će da ih zaustavi ako nema tu brigadu.....

      Dobro, dogovoreno, sve će biti u redu.

      ..... što se kaže rat je, ovo je jedna strana.

      Nema nikakvih problema. Samo ako me ..... posluže, mislim da će to biti gotovo.

      Morate se potruditi svi.

      Dobro, dobro, hajde čućemo se, javite se opet.

TUŽBA:

      Gospodine, da li ste prepoznali glasove dvojice ljudi koji razgovaraju?

SVEDOK:

      Naravno, Slobodan Milošević i Radovan Karadžić.

TUŽBA:

      Razgovaraju o osobi po imenu Uzelac, ko je to?

SVEDOK:

      General Nikola Uzelac, komandant   korpusa.

TUŽBA:

      Možete li nam na osnovu tog teksta reći kada se odigrao taj razgovor i šta se u to vreme dešavalo na terenu?

SVEDOK:

      (ne razume se odgovor)

TUŽBA:

      Šta se dešavalo u to vreme na terenu, a da su oni u tome učestvovali, ..... to dešavalo u vezi sa Kninom, sa Krajinom, možete li nam objasniti o čemu to njih dvojica razgovaraju?

SVEDOK:

      Ovog puta je  Banjalučki korpus.

TUŽBA:

      A kako to znate, šta ste to primetili sami u to vreme?

SVEDOK:

      ........ sam nešto na jednom sastanku ......

TUŽBA:

      Molim vas da pređemo na zatvorenu  sednicu na trenutak.

(posle zatvorene sednice)

TUŽBA:

         Ovde je i naš zamenik, oni su bili u generalštabu, postignuta je neka saglasnost da MUP i vojska zajedno održavaju red dole u dolini Neretve, a da se rezervisti smeste u Bileću i u Trebinju u kasarne. Ja mislim da to nije ni loše.

MILOŠEVIĆ:

      Pa nije loše, naročito u Trebinju nije loše. Nije ni u Bileći.

KARADžIĆ:

      Nije, blizu je to sve Neretve, a ljudi će lakše spavati, biće u kasarni. To je ipak nešto drugo.

MILOŠEVIĆ:

      To je sve u redu. Ali gore je vrlo važno ono gore, Krajina. To je jako važno.

TUŽBA:

      Gospodine, jeste li vi čuli ovaj razgovor tokom vašeg razgovora sa tužiocem ovde u Hagu i ako jeste da li ste prepoznali ko je govorio?

SVEDOK:

      Jesam, slušao sam razgovor između Karadžića i Miloševića.

TUŽBA:

      Ovaj deo koji sam vam upravo pročitala. Recite u kojem se kontekstu vodi taj razgovor o Bileći, o Trebinju, o dolini Neretve i o Krajini?

SVEDOK:

      U kontekstu mobilizacije i smeštaja rezervista iz Srbije na tom području.

TUŽBA:

      Šta tačno mislite, možete li biti malo konkretniji, šta se tačno dešavalo u to vreme? Odnosno možete li nam prvo reći u koje vreme je vođen taj razgovor?

SVEDOK:

      U septembru 1991. godine je vođen verovatno jer se tad dešavala masovna mobilizacija u Srbiji i mobilisani...... upućivane prema Krajini kroz Bosnu i Hercegovinu.

TUŽBA:

      Dolina Neretve. Da li je to jedna strateški važna dolina kada je reč o Krajini?

SVEDOK:

      Ne u vezi Krajine već ... Dubrovnika i sučeljavanja nekakvih hrvatskih i srpskih teritorija u Bosni i Hercegovini, kako je to Karadžić objašnjavao.

TUŽBA:

      Sada možemo ići na sledeći označeni deo. Za časni sud to je na strani broj 10, počinje pri sredini. Gospodin Milošević kaže: "Pazi, možeš li osigurati normalan prelazak jedinica iz Bosne i Srbije, na primer na Krajinu". Karadžić: "Da, mislim da ćemo to moći". Milošević: "Daj se skoncentriši na to pitanje jer mi je odgovor na to pitanje veoma bitan". Karadžić: "Mislim da ćemo  moći linijom Doboj pa tamo". Milošević: "E, pa to proveri i onda ćemo da vidimo jer vidim da imaju problema ovi ljudi da se prebace, pa čak da se prebace lekovi, hrana". Karadžić: "Da, da". Milošević: "Sve to što treba pomoći taj narod tamo". Karadžić: "Mislim da ćemo moći to obezbediti, neće biti problema. Neku liniju ćemo obezbediti pa ću ja javiti". Milošević: "Dobro, javi, ali javi sigurnim putem". Karadžić: "Da, da". Milošević: "Važi". Karadžić: "Dobro, samo da znamo unapred. Meni je Torbica javio uveče u dvanaest  da kreće u četiri i onda sam ja, prvu kolonu smo mi obezbedili, a onda su četvorica zalutala".

      Da li znate kakvi su to bili konvoji, odnosno kolone, iz Srbije kroz Bosnu prema Krajini? Da li znate za takve konvoje?

SVEDOK:

      To su brigade .....

TUŽBA:

      Odakle su išli ti konvoji i u kom pravcu?

SVEDOK:

      Brigade su dolazile, koliko ja znam, iz Vojvodine, Šapca, Loznice i drugih krajeva.

TUŽBA:

      I kuda su išli?

SVEDOK:

      Koliko ja znam neke od tih jedinica su raspoređene na Baniji i Kordunu, a neke drugde.

TUŽBA:

      Kako je vama to poznato, kako vi znate takve stvari?

SVEDOK:

      Imao sam ..... sa terena.

TUŽBA:

      Ovde se pominje i neki Torbica? Da li vi znate ko je taj čovek koji se pominje u poslednjem odlomku koji sam pročitala, Torbica tačnije?

SVEDOK:

      U ovom kontekstu to bi mogao biti general Torbica.

TUŽBA:

      General kojih snaga i na kom položaju da li znate?

SVEDOK:

      General JNA. Mislim da je ......, odnosno nekih jedinica koje su se nalazile u tom regionu.

TUŽBA:

      Hvala. Sad možemo preći na sledeći razgovor koji takođe ne želim da slušamo, nalazi se pod tabulatorom 15. Tu sam označila markerom nekoliko odlomaka za svedoka, koji treba staviti na grafoskop. Za sudsko veće reći ću da počinje na strani 3 engleskog transkripta i pominje se ....., u sredini te strane, odmah posle reči "venac" počinje taj odlomak. Karadžić kaže: "Šta tamo može da se uradi, može li .... nešto da uradi? Ne, ne može ništa pošto tamo ima ovaj drugi. Tamo on ima i one druge. Tamo on ima jaku opoziciju među ovim pametnijim ljudima". Milošević: "Pravo da ti kažem ja nisam više pametan šta sa njima vredi razgovarati, u kom svojstvu ja mogu da se zalažem za neku njihovu poziciju kada oni odbijaju da uopšte učestvuju u razgovoru". Karadžić: "Da neverovatno. Znate šta bi bilo dobro, dobro bi bilo da Jovica pozove desetak, da dođe gore desetak pametnih ljudi. Mogu i ja da dođem na taj sastanak da se neke stvari utvrde. Ne mogu tako da rade je li". Milošević: "Apsolutno". Karadžić: "Ne može da mu se nađe jaka opozicija koja će ga prisiljavati, ne koja će ga skinuti".

      Da li ste prepoznali glasove gospodina Karadžića i gospodina Miloševića?

SVEDOK:

      Jesam, prepoznao sam njihove glasove.

TUŽBA:

      Odprilike u koje vreme je vođen ovaj razgovor.

SVEDOK:

      Razgovor je vođen oktobra 91. godine.

TUŽBA:

      Sada bih htela da pređemo na razgovor pod tabulatorom 42. Ne treba ga da slušamo. Ja sam markerom označila za svedoka dva dela. Upravo mi kažu da nije označen ali je lako naći. Časni sude na prvoj strani na dnu strane poslednje dve rečenice, ja mislim da i kod vas treba da bude na prvoj strani ako stavite prvu stranu prevoda na grafoskop. Gospodin Milošević, pre svega moram da vas pitam, da li ste čuli ovu traku i da li ste prepoznali glasove.

SVEDOK:

      Jesam.

TUŽBA:

      Citiram sa prve strane. Gospodin Milošević: da tako izgleda. On hoće da potpuno nekakav suverenitet ...i nezavisnost kao ova Makedonija jebote bog. Karadžić: pa neverovatno je to. Pa kako ćemo narod tamo odgovoroti. Sutra ima tu u Sava džentru veliki skup Crnogoraca. Kraj citata. Da li ste ako pogledate ovaj citat, da li ste u stanju da nam kažete o kom se to sastanku radi u Sava centru. Znate li ko je to želeo potpuni suverenitet. O čemu se ovde radi?

SVEDOK:

      ...Bulatovića i kampanji koju je Milošević vodio protiv njega da promeni svoj stav. ...u vezi prihvatanja teritorijalnog plana za Jugoslaviju.

TUŽBA:

      Kako vi to znate, kako znate da je gospodin Milošević lansirao kampanju da promeni, da smeni Bulatovića sa položaja.

SVEDOK:

      To sam čuo od Miloševića.

TUŽBA:

      Promeni njegov stav, izvinjavam se.

SVEDOK:

      Lično sam čuo od Miloševića.

TUŽBA:

      Da li je to ta ista prilika o kojoj ste ranije govorili kada se on žalio na Bulatovića.

SVEDOK:

      Tako je. 20. oktobra 91. godine.

TUŽBA:

      Šta je on zapravo rekao?

MEJ:

      Izvolite gospodine Tapušković.

TAPUŠKOVIĆ:

      Mislim da se mora voditi računa o tome da se ne može tumačiti nešto što nije sadržano u ovim razgovorima. Ako ovde nema imena koje spominje gospodin svedok, on ne može da navodi imena koja su ovde uopšte ne spominju. Ne može da tumači ovo što ovde stoji. Ja smatram da bi tako bilo iskreno, prepoznali glasove ali ne može da tumači ovo o čemu imamo dovoljno podataka. I pogotovo ne da spominje imena koja ne postoje u ovom tekstu.

MEJ:

      On kaže da postoje. Pitam se da li nam ovo zapravo nečemu služi pošto smo već čuli svedočenje o ovome. Da li hoćete da se pozovete na neke druge odlomke.

TUŽBA:

      Da časni sude, zapravo ovaj svedok je rekao da je ovo vezano za skup u Sava centru, skup crnogoraca i zaključio da se radi upravo o onoj osobi koju je  on imenovao. Htela bih još jedan deo odavde da pogledamo, to je na strani 5.

KVON:

      Mislim da smo već čuli stranu 5.

MEJ:

      Da, meni je ovo označeno.

TUŽBA:

      U redu, nisam znala da smo ovo već prošli. Hvala vam puno. Sledeći razgovor je pred tabulatorom 44. Takođe ćemo ga samo pogledati, nećemo ga preslušavati. Htela bih svedoku da predočim da prvoj strani, pre svega da vas pitam da li ste slušai ovaj razgovor tokom vaših razgovora u tužilaštvu i da li ste prepoznali glasove.

SVEDOK:

      Jesam, prepoznao sam glasove Karadžića i Miloševića.

TUŽBA:

      Na prvoj strani imamo tri dela označena. Milošević kaže: pa juče su mi oni izneli karte i sinoć su ...celu Istočnu Slavoniju, onda su  delimično Zapadnu Slavoniju kao ostrvo su uneli koje bi kompletno pokrile snage UN i onda Krajinu bez Knina, bez Obrovca, Benkovca, Donjeg Lapca. Kad gledate ovaj citat, da li biste mogli odrediti kada se odvijao ovaj razgovor i na koje karte misli gospodin Milošević kada ovo kaže. O kojim se kartama razgovaralo u to vreme.

SVEDOK:

      Razgovaralo se od 21. novembra 91. godine pa nadalje, znači krajem novembra o kartama oko Vensovog plana.

TUŽBA:

      Da. Mislim da ostatak teksta govori za sebe, ne moramo to da radimo sa svedokom. Sudsko veće će videti koji su odbačeni, a svedok je već opisao o čemu se u to vreme razgovaralo i sa kime. Sledeći razgovor je pod tabulatorom 45. Gospodine da li ste vi slušali ovu traku, moraćemo zapravo da uđemo u privatnu sednicu radi ovog razgovora.

      Jeste li vi slušali ovu traku?

SVEDOK:

      Jesam.     

TUŽBA:

      Da li ste prepoznali glasove.

SVEDOK:

      Jesam, Karadžića i Dobrice Ćosića.

TUŽBA:

      U ovom označenom delu gospodin Karadžić pominje ekološke podatke i kartografske podatke i kaže: imamo 61% zemlje, aonda oni dalje razgovaraju o tim ciframa. Da li su zaista gospodin Karadžić i drugi vodili neke razgovore. da li su imali neke prepirke o tome koje zemlje treba da budu pod srpskom kontrolom. Da li je on iznosio neke argumente s tim u vezi.

SVEDOK:

      Ja znam za razgovore sa predsednika ...Tuđmana i hrvatske vlade. I Karadžića i vlasti Republike Srpske. A znam i za razgovor dvojice koje sam već spominjao. ..Slobodana Miloševića u ovom kontekstu.

TUŽBA:

      Da, a sledeći odlomak koji sam označila je na strani 12. Gospodin Ćosić i Radovan Karadžić razgovaraju o uklanjanju jedne osobe i kažu: sutra, časni sude moramo da idemo na privatnu sednicu zbog ovoga.

      Za sledeći niz presretanih razgovora želim da kažem da ne želim da ih slušamo ili da razgovaramo o njima sa svedokom. Hoću samo da mu postavim nekoliko opštih pitanja o razgovorima koje je čuo u određenom kontekstu i on govori samo o vrlo malom broju glasova koji se čuju na ovim trakama i objašnjava na koji način on prepoznaje te glasove zbog toga što je upravo zbog toga što je on dao jednu izjavu o tome u vezi svih tih presretnih razgovora i naznačio koje glasove prepoznaje a koje ne.

MEJ:

      O tome možemo da razgovaramo posle pauze.

TUŽBA:

      Hvala.

MEJ:

      Sad smo na strani 64, paragraf 319. Da li je tako. Možemo nastaviti posle pauze.

         Molim ustanite.

 

posle pauze

TUŽBA:

      Prvo je presretnuti razgovor između Karadžića i Grabovca od 24. juna 91. godine, a drugi je razgovor Karadžića i Vučića istoga dana. I treći je razgovor gospodina Karadžića i gospodina Miloševića od 9. srpnja 91. godine. Jeste li imali prilike čuti ta tri razgovora.

MEJ:

      Izvolite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Tabulator 2 kod mene je razgovor Karadžić - ....tabulator 3, Karadžić-Ćosić, ja ne znam...

MEJ:

      Idemo prvo na tabulator 2. Ćosić-Karadžić.

TUŽBA:

      23, 25 i broj 2. je razgovor između Karadžića i Miloševića od 9. srpnja 91. godine.

MEJ:

      Da, našao sam to. Idemo dalje.

TUŽBA:

      Koliko vam je dobro poznat glas gospodina Grahovca. Da li vam je poznat njegov glas.

SVEDOK:

      Jeste, često smo razgovarali.

TUŽBA:

      A ova druga osoba, Vukić, da li znate ko je to. U razgovoru Karadžić-Vukić.

SVEDOK:

      Radosav Vukić iz Banjaluke, predsednik Opštinskog odbora SDS u Banjaluci.

TUŽBA:

      Da li vam je poznat njegov glas.

SVEDOK:

      Nisam siguran u njegov glas.

TUŽBA:

      Molila bih da idemo na zatvorenu  sednicu za jedno pitanje.

(posle zatvorene sednice)

TUŽBA:

      to je tabulator 107 dokaznog predmeta 352. Dakle, molim vas da autencifirate taj dokument, to je ...deklaracija o ujedinjenju RSK i RS od 31. listopada 1991.  godine.

SVEDOK:

      Tako je.

TUŽBA:

      A sada idemo na presretnute razgovore. Časni sude, za vašu orijentaciju ova tri presretnuta razgovora koji smo upravo spomenuli, radi se o pitanjima ujedinjenja i ovaj dokazni predmet. To je paragraf 163 sažetka svedočenja ovog svedoka. A sada se vraćamo na 319 gde se spominje mnogo presretnutih razgovora.

      Kada je reč o presretnutim razgovorima iz ovog paragrafa želela bih svedoku samo kratko ukazati na tabulator 4, tabulator 5. Gospodine ova dva presretnuta razgovora za koji nam datum nije poznat u oba ova razgovora spominje se referendum u Bosni. Možete li nam reći u ovom kontekstu u koje vreme je su vođeni ti razgovori imajući u vidu taj sadržaj.

SVEDOK:    

      Početak novembra ili kraj oktobra, početak novembra verovatnije 91. godine nakon završenog referenduma koji su ....skupštine Bosne i Hercegovine srpske nacionalnosti i SDS ...sprovodile na teritoriji Bosne i Hercegovine.

TUŽBA:

      Hvala. Ne želim ostale dokazne predmete pokazivati svedoku osim ovog koji sam spomenula i još nismo spominjali glasove tih ljudi i imena. Gospodine da li ste slušali presretnuti razgovor između Karadžića i Vučurevića, to je tabulator 32.

SVEDOK:

      Jesam.

TUŽBA:

      Da li su vam, da li vam je poznat glas gospodina Vučurevića?

SVEDOK:

      Da, ja sam se sa njim sreo 1 ili 2, 3 puta ali slušao sam ga. Imao je govore, imao je tako karakterističan glas da se može prepoznati.

TUŽBA:

      Šta je karakteristično u vezi sa glasom gospodina Vučurevića?

SVEDOK:

      Intonacija, dubina, način govora, akcent, vrlo specifičan glas.

TUŽBA:

      Koju vrstu akcenta on ima?

SVEDOK:

      Hercegovački.

TUŽBA:

      Imamo ovde takođe i presretnute razgovore sa glasom, to je tabulator 41, to je razgovor između Karadžića  i Jovića. Želela bih da mi kažete koliko dobro poznajete glas gospodina Jovića, kao i da li ga možete prepoznati.

SVEDOK:

      Da, dobro mi je poznat.

TUŽBA:

      Koliko dobro?

SVEDOK:

      Iz mnogo ličnih susreta sa njim. Poznat mi je vrlo dobro.

TUŽBA:

      Imamo tu i jedan presretnuti razgovor pod tabulatorom 46. To je razgovor između gospodina Karadžića i gospođe plavšić, Biljane Plavšić. Da li ste preslušali i taj razgovor i da li ste prepoznali glasove.

SVEDOK:

      Jesam i glasove Karadžića i Plavšićke.

TUŽBA:

      Koliko vam je  poznat glas gospođe Plavšić i odakle?

SVEDOK:

      Često sam se obično sretao sa njom.

TUŽBA:

      Časni sude, mislim da ne moram sve druge presretnute razgovore sa Karadžićem davati ovom svedoku. Ja mislim da se to može prihvatiti u obliku deklaracije zato jer ne moramo razgovarati o sadržini tih razgovora.

MEJ:

      Naravno na veću je da odluči da li će se ti razgovori uvrstiti u spis ili ne ali ćemo ih odlučiti za identifikaciju ali naravno nema potrebe da ovaj svedok prolazi kroz sve to.

TUŽBA:

      Hvala časni sude. Sada ću nastaviti sa paragrafom 320 u sažetku svedočenja. Prelazimo na vojne formacije na terenu SAO Krajine, konkretno u područjima gde su prema navodima iz optužnice počinjeni zločini, mislim tu na optužnicu gospodina Miloševića.

      Severni deo SAO Krajine a posebno predeo Kostajnice i Korenice. Da li je to područje spadalo u 5. vojnu oblast JNA koja je svoju komandu imala u Zagrebu.

SVEDOK:

      Jeste, tako je.

TUŽBA:

      Ko je bio komandant 5. vojne oblasti?

SVEDOK:

      Ne znam tačno, general Vasa ...čini mi se da li je bio komandant ili zamenik komandanta.

TUŽBA:

      Koji korpus JNA je bio na tom području?

SVEDOK:

      Zagrebački korpus i riječki korpus.

TUŽBA:

      Kada je reč o riječkom korpusu i da li su oni takođe spadali u 5. vojnu oblast?

SVEDOK:

      Mislim da jesu. Oni su bili između vojne pomorske oblasti i 5. oblasti i mislim da ...nisam siguran u potpunosti...oblasti, vojna pomorska oblast.

TUŽBA:

      Kad govorimo o području Kostajnice i Korenice, recite da li je tamo bilo nekih kasarni i ako jeste, gde su bile?

SVEDOK:

      Ja sam za garnizon i najavu...u Karlovcu. ...poligon artiljerijski poligon pored Slunja.

TUŽBA:

      Da li znate  ko je bio komandant tog artiljerijskog poligona u Slunju za vreme događaja o kojima govorite. Znači leto 91. godine i jesen 91?

SVEDOK:

      Ja znam za pukovnika Čedomira Bulata.

TUŽBA:

      A odakle ga znate, kako znate koji je njegov položaj?

SVEDOK:

      Znam, rekao mi je predsednik opštine Slunj krajem novembra 91. godine, da je pukovnik Čedomir Bulat zauzeo Slunj koji je to ...pod kontrolom  snaga vlade Hrvatske.

TUŽBA:

      Da li je gospodin Bulat bio oficir JNA i ako jeste koji je čin imao?

SVEDOK:

      Pukovnik.

TUŽBA:

      Ko je bio komandant u Petrinji?

SVEDOK:

      Određeno vreme je bio Slobodan Tarbuk, pukovnik.

TUŽBA:

      Koje je to vreme bilo kada je on bio komandant?

SVEDOK:

      U vreme borbi 91. godine.

TUŽBA:

      Južni deo SAO Krajine, u kojem se nalaze Knin i Benkovac, da li je to bilo deo vojno pomorske oblasti sa sedištem u Splitu.

SVEDOK:

      Tako je.

TUŽBA:

      Ko je bio komandant te vojno pomorske oblasti?

SVEDOK:

      Admiral Mile Kandić.

TUŽBA:

      Koji korpus je pokrivao to područje, oblast JNA.

SVEDOK:

      9. korpus JNA, Kninski korpus.

TUŽBA:

      Već ste spomenuli generala Vukovića i rekli ste da je on bio komandant. Od kojeg vremena na dalje je on bio komandant.

SVEDOK:

      Negde od septembra 90, 91. godine.

TUŽBA:

      Da li znate kako je komandant  Kninskog korpusa primao naređenja. Da li su ta naređenja dolazila putem Splita ili na neki drugi način.

SVEDOK:

      General Vuković je ...u Beogradu.

TUŽBA:

      Kako to znate? Ako je potrebno možemo preći na privatnu sednicu. Molim zatvorenu  sednicu, časni sude.

(posle zatvorene sednice)

MEJ:

      Po mom mišljenju bilo bi od velike pomoći kad biste vi napravili neku vrstu dijagrama na osnovu ovoga što je ovaj svedok rekao o vojnim formacijama JNA. Možda bi to moglo biti dijagram  zapovednog lanca ili vojnih formacija a da ga napravite pre nego što ovaj svedok ode kako bi on mogao potvrditi takav jedan dijagram.

TUŽBA:

      Da, časni sude, mi to možemo učiniti ali nisam sigurna da to možemo učiniti do ponedeljka. Pokušaćemo sve što možemo.

         Ali recite nam da li bi to bilo moguće učiniti putem dodatnog ispitivanja ukoliko bude potrebno dodatno ispitivanje. Da li biste to dopustili jer tu se radi o jednoj složenoj stvari.

MEJ:

         Da, da, šta vam je god praktično.

TUŽBA:

      Hvala. Gospodine, već smo razgovarali o formiranju teritorijalne odbrane i o problemima koji su postojali u vezi sa time. Kada je reč o informacijama na terenu želim vam sada opokazati još nekoliko dodatnih dokumenata o kojima nismo još do sada govorili. Prvo je tabulator 112, fascikla 352. Dakle, kad je reč o teritorijalnoj odbrani i Republici Srpskoj Krajini, odnosno vojsci, imam ovde dokument koji dolazi iz Generalštaba vojske Jugoslavije iz personalne uprave, datum  je 29. travanj 1994. godine. Upućeno je isturenom odeljenju RSK Beograda, tema je privremeno upućivanje na rad civilnih lica. Želim da mi kažete gde se nalazilo istureno odeljenje vojske RSK. Da li znate gde je to bilo?

SVEDOK:

         To je bilo Predstavništvo RSK u Beogradu. To je istureno odeljenje Ministarstva odbrane RSK.

TUŽBA:

      Molim vas da pogledate taj dokument, da pogledate zaglavlje, potpis i pečat. Možete li nam reći nešto o autentičnosti ovog dokumenta.

SVEDOK:

         Na osnovu zaglavlja pečata mogu reći da je autentičan. A njega je potvrdio i sledeći dokument.

TUŽBA:

      Znači imamo još jedan dokument. Časni sude, to je u stvari tabulator 113.

SVEDOK:

         To je drugi list ovog dokumenta.

TUŽBA:

      Ah da, izvinjavam se. Da, tu imamo još jednu stranicu, šta potvrđuje ta druga stranica.

SVEDOK:

         Potvrđuje autentičnost ovog dokumenta o kome govorimo i njegov sadržaj.

TUŽBA:

      Da li ste ova dva dokumenta vi predali tužilaštvu tokom vašeg razgovora ovde u Hagu.

SVEDOK:

         Jesam.

TUŽBA:

      Dušan Zorić, ko je to?

SVEDOK:

         Načelnik Personalne uprave Generalštaba Vojske Jugoslavije.

TUŽBA:

      Da li sa ovim dokumentom određuje premeštanje ljudi iz vojske RSK u vojsku Jugoslavije.

SVEDOK:

         Tako je.

TUŽBA:

      Koje su to osobe?

SVEDOK:

         U dokumentu pod 3, pod brojem 3.

TUŽBA:

      To je znači Dijana Kovačević, da li je to osoba koja je radila za RSK a onda je premeštena u Vojsku Jugoslavije.

SVEDOK:

         Tako je.

TUŽBA:

      Da li su vlasti u vojsci RSK bile pitane, da li ih je neko pitao kad su se dešavala takva premeštanja ili su one to jednostavno morale prihvatiti.

SVEDOK:

      Prihvatale su po dogovoru.

TUŽBA:

      Ali ja vas pitam da li je njih neko pre pitao kad su se takve, takvi transferi dešavali?

SVEDOK:

      Ne.

TUŽBA:

      Da li je neko konsultovao vojsku RSK?

SVEDOK:

      Ne, sve je po naredbi išlo pa je ona obaveštavana.

TUŽBA:

      Sada molim sudskog poslužitelja da svedoku da tabulator 113, ne on to već ima. U redu. Gospodine ovo je dokument koji je uputila komanda 18. korpusa i to 17. ožujka 1994. a kojim se reguliše status vojnih obveznika. Ovaj dokument potpisao je pukovnik Laza Babić i nosi pečat vojne pošte u Okučanima. Ako pogledate ovaj dokument, ako pogledate zaglavlje, potpis i pečat možete li reći da se radi o autentičnom dokumentu.

SVEDOK:

      Nema potpisa ali ima ime upisano. Autentični pečat u zaglavlju....

MEJ:

      Da li ste nešto želeli reći, gospodine Miloševiću, nismo vas čuli?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Kažem tabulator 11 su ...u ovome nije,

MEJ:

      To je dokument 352, bajndre 352. A tabulator je 111.

TUŽBA:

      Ne, 113.

MEJ:

      Izvinjavam se, tabulator 113 u svesku 352. Pričekajmo da optuženi to pronađe. Izvolite.

TUŽBA:

      Gospodine, ovaj dokument govori o statusu vojnih obveznika. I to obveznika iz Savezne Republike Jugoslavije, recite da li je bilo vojnih obveznika iz SRJ koji su svoj vojni rok služili u vojsci RSK?

SVEDOK:

      Da.

TUŽBA:

      Da li je to bila uobičajena praksa da regruti iz SRJ služe vojni rok u vojsci RSK.

SVEDOK:

      Da, i obrnuto?

TUŽBA:

      Da li je važilo i obrnuto.

SVEDOK:

      Da i obrnuto.

TUŽBA:

      U kojem vremenskom periodu se to dešavalo, kada je to bila uobičejana praksa.

SVEDOK:

      U vreme Republike Srpske Krajine.

TUŽBA:

      A kako je to bilo organizovano?

SVEDOK:

      Preko nadležnih uprava Vojske Jugoslavije i Vojske Republike Srpske Krajine, odnosno preko Uprave  za personalne poslove.

TUŽBA:

      Želim da svedoku pokažemo još jedan dokazni predmet, to je tabulator 152 iz tog istog sveska dokumenata. To je naređenje koje je uputio general-pukovnik Života Panić. Ja sada dobijam francuski prevod...Gospodine ako pogledate zaglavlje i pečat ipotpis možete li nam nešto reći o autentičnosti ovog dokumenta.

SVEDOK:

      Autentičan je dokument. Prepoznajem potpis Živote Panića.

TUŽBA:

      Da li je on bio na položaju koji se navodi u dokumentu, tj. načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije u to vreme, znači 27. januara 1993?

SVEDOK:

      Jeste.

TUŽBA:

      Da li se u tom dokumentu takođe govori o prihvatu i upućivanju vojnih obveznika u vojsku Republike Srpske Krajine?

SVEDOK:

      Tako je.

TUŽBA:

      Gospodine juče ste spomenuli da vojska RSK nije bila nezavisna vojska RSK. Isto tako rekli ste da je gospodin Milošević imenovao oficire na vodećim položajima u toj vojsci. Kad ste to rekli da li ste mislili reći da je on službeno imenovao te oficire, odnosno objasnite nam na koji je to način on postizao ta imenovanja.

SVEDOK:

      On je stvarno to odlučivao a ....nadležni organi kao što je Generalštab Vojske Jugoslavije i Predsedništvo dok je bila SFRJ, odnosno Vrhovni savet odbrane dok je bila SFRJ.

TUŽBA:

      A sada kada govorimo o materijalno-tehničkim sredstvima želim da pogledate dokazni predmet ...

ROBINSON:

      Gospođo, pre nego što nastavite želim pitati svedoka da li može navesti neke primere oficira koje na takav način imenovao gospodin Milošević.

SVEDOK:

      Nevešću jedan primer. ...komandanta ...ja nisam rekao sve znači, oficiri su to sprovodili i organi Republike Srpske Krajine. I ...Vojske Jugoslavije....

TUŽBA:

      Šta mislite kad kažete da su to zvanično potvrdile odgovarajuće vlasti a da jeon odlučivao o imenovanju. Objasnite to.

SVEDOK:

      On je stvarno odlučivao, znači faktički stvarno ko će da bude komandant a vlasti su znači jednostavno proceduralno potvrđivale.

TUŽBA:

      Časni sude, mi smo o tome već razgovarali i ima još nekoliko sličnih situacija. Prošli smo kroz sastanke sa gospodinom Miloševićem i svedok je dao neke primere slučajeva kada se o takvim pitanjima raspravljalo i odlučivalo. Gospodine, dakle molim vas da u vezi sa materijalno-tehničkim sredstvima pogledate dokument pod tabulatorom 153. To je molba Ministarstva odbrane RSK od 8. travnja 1993. godine upućena načelniku Generalštaba Vojske Jugoslavije. Tu se traže rakete tipa Orkan i neke druge rakete. Dokument je potpisao zamenik ministra, potpukovnik Duško Babić. Želela bih da nam prokomentarišete autentičnost ovog dokumenta. Pogledajte zaglavlje, pečat i potpis.

SVEDOK:

      Da, autentičan je.  Sve ostalo je ovde autentično.

TUŽBA:

      Da li je vojska RSK dobijala rakete "Orkan" ili nevođenja raketa, odnosno Vojske Jugoslavije. Da li to znate?

SVEDOK:

      Da, dobijala je.

TUŽBA:

      Kako ste vi za to saznali.

SVEDOK:

      Znam za "Orkan" je bio ...znam ljude  koji su upravljali Orkanom ili su imali veze sa tim. A čuo sam i za ove druge rakete.

TUŽBA:

      Uz pomoć poslužitelja sad bih htela da ovde predočim svedoku dokazni predmet 157, tačnije dokument pod tim tabulatorom 157 u istom dokaznom predmetu. Radi se o naredbi od komandanta Milana ....pukovnika Milana  Čolekitića, 3. decembra 1993. godine. To je jedno naređenje o načinu obezbeđenja materijalno-tehničkih sredstava od vojske SRJ. Tu piše traži se da ....materijalno-tehničkih sredstava vojske Jugoslavije treba direktno da se šalje komandi prve oblasti, zabranjuju se da se šalju, izričito zabranjujem ...i pojedincima da se za obezbeđenje ...direktno obraćaju glavnom štabu Vojske Jugoslavije...Da li je u praksi u to vreme u decembru 93. bilo da se jedinice obraćaju direktno vojsci Jugoslavije. Da li je to svrha ovog naređenja, da se prekine sa takvom praksom. Da li to znate?

SVEDOK:

      Pa ja sam čuo da je bilo haotično stanje u vojsci Republike Srpske Krajine u to vreme i da je ova praksa rezultat toga.

TUŽBA:

      Sad bih htela da predočim svedoku dokument tabulatora 155 ispred dokaznog predmeta. To je trebovanje materijala koji je potreban za formiranje pomorske flote, datum je 19. septembar. Mesto za godinu nije popunjeno ali pominje se sastanak održan 9. septembra 1994. godine. Gospodine, pre svega vezano za autentičnost ovog dokumenta, da li prepoznajete zaglavlje, pečat i potpis generala Čolekitića?

SVEDOK:

      Zaglavlje i pečat. Čolekitić je bio u to vreme komandant.

TUŽBA:

      Da li znate nešto o jednom sastanku koji je održan 9. septembra 1994. godine vezano za rečnu ratnu flotilu. da li vam je poznat taj sastanak koji se ovde pominje u dokumentu.

SVEDOK:

      Ne.

TUŽBA:

      Da li znate da li je zaista u to vreme bila formirana neka rečna ratna flotila i da li je bila opremljena.

SVEDOK:

      Ne znam o tome.

TUŽBA:

      Sledeći dokument je pod tabulatorom 156. To je pismo iz kabineta predsednika RSK upućeno predsedniku Republike Srbije. Ako pogledate zaglavlje, pečat i potpis da li je ovo potpis Gorana Hadžića i da li je to pečat koji se koristio u to vreme.

SVEDOK:

      Jeste pečat , nisam siguran.

TUŽBA:

      U ovom pismu gospodin Hadžić traži potporu vojske, naročito mlađim oficirima koji vrše dužnosti komandanata, kao i vojne tužioce i sudije. Da li znate da je ovakav zahtev upućen u to vreme?

SVEDOK:

      ...znam da su ...da formiraju ....

TUŽBA:

      I konačno, pod tabulatorom 159 imamo izveštaj Ministarstva odbrane RSK, datum je 7. februar 1995. godine. Radi se o materijalno-tehničkoj podršci iz SRJ, Republike Srbije. Da li znate za ovaj izveštaj i možete li nešto reći o njegovoj autentičnosti ako gledate format izveštaja, zaglavlje, potpis i pečat.

SVEDOK:

      Da, nema pečata i potpisa ovde ali to je dokument za koji ja znam.

TUŽBA:

      Ko je sačinio izveštaj?

SVEDOK:

      Ministar odbrane RSK, pukovnik Saveta Angela.

TUŽBA:

      Tu se govori o konkretnim sredstvima koja su obezbeđena koja su primljena. Da li ove cifre koje se ovde pominju, da li se poklapaju sa vašim sećanjem, čega se vi sećate.

SVEDOK:

      Da približno.

      Naravno ja sada ne mogu baš setiti vremena koliko je to bilo. O svemu ovome toliko.

TUŽBA:

      Hvala. Sledeći dokument je pod tabulatorom 122. To je jedna naredba gde se formiraju štabovi, jedinice teritorijalne odbrane, opština SAO Krajine od 21. avgusta 1991. godine. Da li se sećate da je ovakva odluka doneta u to vreme?

SVEDOK:    

      Da, kako da ne.

TUŽBA:

      Sledeći je 116. Takođe naredba o formiranju štabova i jedinica teritorijalne odbrane SAO Krajine od 21. avgusta 1991. godine.

SVEDOK:

      Ovo je isti dokument.

TUŽBA:

      Da li je takva odluka doneta?

SVEDOK:

      Da.

TUŽBA:

      Da, izvinjavam se, hvala vam što ste nam na to skrenuli pažnju. Molim vas sledeći dokument, tabulator 120. radi se o dokumentu koji se tiče formiranja operativnih zona i prva operativna zona je Dalmatinsko-lična koja se osniva za područje opština Knin, Benkovac, Obrovac, Gračac, Donji Lapac i Korenica.

      Druga operativna zona Kordun je za područje opština Vejnić itd., Slunj, Vrgin Most, treća operativna zona Banija, pokriva opštine Dvor na Uni, Glinu, Plastenicu, Petrinju i Sisak. Da li znate ko je komandovao ovim zonama?

      Da vidimo ko je bio komandant TO, da li znate i da li se sećate?

SVEDOK:

      Civilni komandant trebao je da bude predsednik Vlade SAO Krajine, krajem septembra formiran je glavni štab TO SAO Krajine i on je počeo da radi početkom oktobra, komandant je bio general Ilija Đurić.

TUŽBA:

      Moram da vas prekinem, o ovome smo već razgovarali, ja sam vas zapravo pitala ko su bili komandanti prve operativne zone ispod nivoa vrhovnog komandanta. Jedan nivo ispod glavnog štaba, znate li ko je bio komandant u području prve operativne zone?

SVEDOK:

      Svi opštinski štabovi, teritorijalne odbrane i, ... čine opštinskim štabovima.

 

TUŽBA:

      A između glavnog štaba i tih opštinskih štabova da li je bio još jedan stepen u lancu komandovanja. Ko je bio komandant prve operativne zone, druge ili treće?

SVEDOK:

      Prve je trebao da bude komandant glavnog štaba TO SAO Krajine, a druge je i treće zone bilo je promenljivo. Na kraju je komandant 2, 3 bio pukovnik Vujaklija oficir JNA.

TUŽBA:

      Da. U ovom istom kontektu na istu temu imamo još jedan dokument tabulator 127 ispred dokaznog predmeta, on se tiče ujedinjenog štaba TO za drugu i treću operativnu zonu. Tu se upravo pominje osoba koju ste maločas vi spomenuli, to je neki Vujaklija, je li tako?

SVEDOK:

      ... ovo je objedinjavanje zona u jednu zonu.

TUŽBA:

      Da. Moje pitanje je bilo, da li je gospodin Vujaklija bio komandant ove ujedinjene zone?

SVEDOK:

      Jeste.

TUŽBA:

      Još jedan dokument pod tabulatorom 133, tiče se takođe struktura TO za područje Gračca, Donjeg Lapca i Korenice datiran 5. oktobra 1991. godine. Da li je to tačno?

SVEDOK:

      Tako je.

TUŽBA:

      Sada bih htela da vas pitam o nekoliko konkretnih korpusa ili divizija koji su bili razmešteni u tom području,  a to su Kostajnica, Petrinje i Korenica. Da li je tamo bila 7. banijska divizija? Banijska divizija, ako jeste, kakva je to bila jedinica i kako je funkcionisala? Gde je ona bila aktivna i kakva je to bila vrsta divizije, da li je to bila TO ili JNA?

SVEDOK:

      7. banijska divizija, da. To je bila dobrovoljačka jedinica, kako su se organizovale paralelne strukture, koja je delovala na području opština Dvor na Uni, Kostajnica, i delova opštine Klina i Petrinja, kasnije isključivo na području Dvora na Uni i Kostajnice.

TUŽBA:

      Ko je bio njen komandant u jesen 91. godine?

SVEDOK:

      Bogdan Bajagić.

TUŽBA:

      Kome je on bio potčinjen?

SVEDOK:

      Do kraja septembra 91. godine paralelne strukture su imale komandu na njoj i subordinaciju je vršio sa Petrinjskim garnizonom JNA, a od oktobra meseca od vremena kada je formirana komanda operativne grupe JNA za Kordun i Baniju njoj je bio potčinjen.

TUŽBA:

      Kada kažete paralelne strukture da li mislite na Martićevce, na Frenkijevu grupu?

SVEDOK:

      ... Martiće, Frenkije i ostale.

TUŽBA:

      Šta je bila 6. Lička divizija, možete li objasniti koja je to bila vrsta jedinice i kome je bila potčinjena?

SVEDOK:

      To je bila jedinica JNA u nekom smislu dobrovoljačka, ali jedinica JNA, sa njom je komandovao Slavoljub Rastović pukovnik koji je bio pre starešina u Gospiću, starešina JNA, neznam tačno koliko vremena.

TUŽBA:

      Uz pomoć poslužitelja htela bih da pokažem svedoku dokazni predmet 128.

      To je jedna naredba o imenovanju Đure Vujaklije za komandanta TO druge i treće operativne zone od 30. septembra 91. godine.

SVEDOK:

      Tako je.

TUŽBA:

      Štab gospodina Vujaklije gde se  nalazio?

SVEDOK:

      U Vojniću.

TUŽBA:

      Kome je on odgovarao?

SVEDOK:

      Komandi operativne grupe JNA na Šamarici.

TUŽBA:

      I gde je bila ta komanda te operativne grupe.

SVEDOK:

      To je brdo Šamarica. Znači to nije sastav opštine Kostajnica, Bor i Petrinja.

TUŽBA:

      A ova 6. Lička divizija koju smo maločas spomenuli, da li je ona nekako povezana sa istom komandom na Šamarici ili je ona delovala drugde?

SVEDOK:

      Ona je bila na području Like, imala je komandu Plitvičkih jezera na Mukinji.

TUŽBA:

      Vi ste već ranije govorili o izvesnom obrascu ponašanja koji je bio uobičajen i rekli ste da ste ga imali prilike posmatrati na području Kostajnice u Dubici i Bačinu, kada su ta sela u tim područjima napadnuta, možete li nam reći ko ih je napao, koji su to bili korpusi i koje jedinice TO?

SVEDOK:

      To je, borbe je počela da vodi 7. banijska dobrovoljačka divizija na području Dvora i Kostajnice, kasnije su se priključile  Petrinjski garnizon JNA. Kasnije su te jedinice 7. banijska je prihvatila da bude jedinica TO, ali se nije stavila pod nadležne komande TO sve do formiranja komande operativne grupe JNA na Šamarici, kada se nije počinila. Zatim na tom području učestvovala je i Loznička brigada JNA iz Srbije, mobilisana u regionu Sunje prema Kostajnici, neznam tačno njen raspored. Isto su delovale i specijalne jedinice milicije Krajine.

TUŽBA:

      Ko je bio komandant svih jedinica generalni komandant tako reći tokom napada na sela Dubica, Baćin i Cerovljani?

SVEDOK:

      Ja ne znam kada su tačno bili napadi na ta sela. Borbe oko Kostajnice su vođene do kraja septembra. Znači tu je bilo sadejstvo 7. banijske i Petrinjskog garnizona JNA, do tog vremena.

TUŽBA:

      Već ste pomenuli da su ova sela razorena i uništena na određen način. Da li je to bilo tokom borbi koje ste pomenuli krajem septembra ili je to bilo kasnije?

SVEDOK:

      Ja sam kroz ta sela prošao u novembru mesecu, sigurno novembra 91. godine i ona su bila razorena, znači nakon tri borbe, u tim borbama. Znači do tog dana kada sam ih ja video.

MEJ:

      Gospođo Vercretlof, kada stignete do nekog zgodnog trenutka recite nam, jer izgleda da prelazimo na drugu temu.

TUŽBA:

      Sada smo prešli na bazu zločina, već smo ušli u bazu zločina, to je paragraf 337.

MEJ:

      Možda bi bilo zgodno da sada završimo sa radom i da nastavimo u ponedeljak.

TUŽBA:

      U redu, časni sude.

     

 

KRAJ DANA

1

 

 

26