21. novembar 2002.g.

 

NAJS:

      To je tri, znači dva dodatna dana, nadam se da je to bilo jasno.

      Drugo, stav optužbe da bi bilo pogrešno stvarno pogrešno s obzirom na kvalitet, integritet i detalja ovog svedoka da se izbaci bilo šta od njegovog svedočenja.

      Kao treće, ono što nismo znali, podrobno juče je statistički podatak o broju svedoka koji bismo mogli uštedeti na njemu tako reći. A neki analitičari ovog materijala kažu da bi to bilo izgubljeno, ta ušteda bi bila izgubljena ukoliko nam se da manje od 6 dana i ukoliko to može pomoći sudu. Nadam se da će nam to pomoći da prekidate odluku koju ste doneli od ta dva dodatna dana.

      Mi smo predvideli u početku 71 svedoka za Hrvatsku. Prema prognozama peti dan svedočenja ovog svedoka bi nam uštedeo osam svedoka, nekih 4 stručnjaka, 2 insajdera nižeg nivoa i dva verifikatora, 6-ti dan bi nam uštedeo 5 svedoka o bazi zločina i jednog novinara koji takođe može da svedoči io bazi zločina.

      Tako da bi ta dva dodatna dana mogli da nam uštede nekih 14 svedoka, a to je od prilike 20 odsto svega što nam je odobreno. Prema našem mišljenju bilo bi sasvim u redu i poželjno da ovog svedoka saslušamo u celini, ako to ne uradimo materijal koji ne bismo čuli bi uključivao direktni kontakti između svedoka i drugih članova zajedničkog krivičnog, zajedničkog zločinačkog poduhvata, to su podaci koje nigde drugde ne možemo naći a boljim strukturama tog regiona u vezi zločina koji je navodno počinjen. Prema našem mišljenju i zahtevu ovo je materijal koje sudsko veće treba sigurno da čuje i najekonomičnije bi bilo da se to uradi kroz ovog svedoka. Hvala što ste mi dozvolili da iznesem ove argumente i hteo bih da kažem da su oni već ranije izneti, ali ovo je nacelovitiji način uključujući neke stvari koje smo saznali tek juče.

MEJ:

      Moram da kažem da je ovaj deo predmeta išao vrlo sporo, za nekih više od 20 dana čuli smo od prilike svega 12 svedoka i naravno nas vrlo brine kako ćete vi da pokrijete ostali deo svog predmeta u rokovima koje smo vam odobrili. A moramo računati i na neke dane kada nećemo raditi zbog bolesti.

NAJS:

      Vi kažete da radimo sporo i da nismo završili na vreme, to ne mogu da prihvatim, ovo je mnogo zgusnutije po prirodi nego raniji dokazi koje smo iznosili. Naravno nas obavezuju odluke suda u vezi materijala po pravilu 92 bis itd., ali mi predviđamo da će se sama priroda ovoga svedočenja i to što se ona saslušava na početku predmeta zapravo da omogući da smanjimo prvobitno odobreno vreme.

MEJ:

      Do sada važi rok 12. maja i moraćemo to da prilagodimo zbog dana kada će neko biti bolestan. Na primer, ali sa tim datumom morate da radite i da ga imate u vidu.

NAJS:

      Mi to imamo u vidu i cela naša ekipa čini sve što može da učini sve što je moguće u proceduri da se skrati postupak izvođenja dokaza. Nas obavezuju pravila Tribunala i praksa ovog sudskog veća, zbog toga zahtevamo i molimo vas da prihvatite da ne možemo ograničiti svedočenje ovog svedoka.

MEJ:

      Ne radi se o tome, radi se o tome da on može da svedoči malo ekspeditivnije.

NAJS:

      Moja uvažena koleginica je stručnjak za detalje kao što je i ovaj svedok, a ova vrsta svedočenja mora da se iznosi takvom brzinom da može da se apsorbuje i da se razume. Ima i drugih načina za izvođenje takvih dokaza. Ja sam spreman da ih razmotrim. Možemo čitati i prečitavati razne izjave i svedok može da prihvati svoju sopstvenu izjavu. Međutim, to nije praksa koju ovo sudsko za sada može da prihvati i zbog toga imamo svedočenje u živo. I ja kategorički odbijam da moja koleginica nije vodila ovog svedoka dovoljno brzo.

MEJ:

      Ne slažem se sa tim, ne želim da kritikujem naravno, svaki advokat radi na svoj način, ali prihvatamo da je gospođa Vercklof, svoje obaveze prihvatila i da ovaj svedok zahteva izvesno vreme. Razmotrićemo ovo pitanje još.

KVON:

      Mi shvatamo šta želite da kažete, ali sudija Mej je rekao da se očekuje da optužba treba da završi kao što je prvobitno rekla u 3,5 dana. Zbog čega se to promenilo.

NAJS:

      Dok nešto ne počne, ne možete nikada biti sigurni kako će teči.

      Gospođa Vercklof je naravno znala da će biti podložna velikom pritisku od strane sudskog veća da radi brže. Međutim, dok se ne dođe u sudnicu i dok se ne počne raditi ne možete znati kako će to izgledati.

      Ovaj svedok, ponavljam, to je nešto što moramo da uzmemo u obzir, ovaj svedok je vrlo pedantan čovek, tako on iznosi svoja sećanja, takvi su njegovi misaoni procesi i postoji neka granica dokle se neko može ubrzavati. Ja sam zahvala gospođi Vercreklof. Mi moramo da podsetimo sudsko veće. Mi smo od vas tražili da primenite odredbe pravila 92 bis pa bi nam uštedelo mnogo sati ili dana. Međutim, sudsko veće se sa tim nije složilo. Mi smo hteli da ceo pozadinski materijal ponovo pročitamo na način koji bi sudsko veće prihvatilo kao prikladan, bezbedan i obezbeđuje poštovanje prava optuženog.

      Međutim, sudsko veće to nije odobrilo i mi smo morali da se sa tim pomirimo.

ROBINSON:

      Ne kažem da ćemo prihvatiti vaš zahtev, ali čini mi se da ukoliko budemo razmatrali to pozitivno, morali bismo onda da vas držimo za reč kada se radi o onih 14 svedoka koje bismo uštedeli. Hteo bih da vidim i imena tih svedoka.

NAJS:

      Ja se nadam da me uvek možete držati za reč u sudnici, a što se tiče naše odgovornosti i ukoliko se moja reč prihvati, ja naravno neću imati ništa protiv da se postupi tako kako kažete, mogu da vam dam listu svedoka koje više nećemo tražiti da čujemo uživo.

MEJ:

      Razmotrićemo to pitanje.

      Gospođo Vercretklof nastavite.

TUŽBA:

      Dobro jutro, gospodine. Molimo vas da govorite tačno u mikrofon da bi vas dobro čuli prevodioci.

      Gospodine, juče smo govorili o uklanjanju Frenkija i kapetana Dragana iz tog kraja u avgustu, i htela bih da vas pitam s tim u vezi o jednom sastanku i to bih htela da učinimo u privatnoj sednici.

 

Posle zatvorene sednice

TUŽBA:

      Uz pomoć poslužitelja htela bih da pokažem svedoku dokazni predmet 352, tabulator 68.

      Da li je to taj ultimatum koji ste upravo pomenuli?

SVEDOK:

      Da.

TUŽBA:

      Molim zatvorenu sednicu.

 

Posle zatvorene  rasprave.

 

SVEDOK:

      Bilo je razoreno artiljerijom.

TUŽBA:

      Tog dana da li ste videli gospodina Mladića na terenu, tog dana ili u narednih nekoliko dana?

SVEDOK:

      U sledeća dan ili dva. Nakon što sam takođe prolazio tim putem kroz Vrliku.

TUŽBA:

      Šta je radio kada ste ga vi videli?

SVEDOK:

      Vraćao se od Tršića pratio je jednu grupu predstavnika hrvatske vlasti iz Sinja i Splita. Uveliko ih je pratio. Koja je bila pod njegovom upravom.

TUŽBA:

      Da li je gospodin Mladić učestvovao u borbama na terenu, ako vam je to poznato?

SVEDOK:    

      Da on je učestvovao i tu je komandovao, čak novinari su pravili intervjue u prvim borbenim redovima, da je čak i ... prepreke, da se pojavljivao na svim delovima fronta okolo, iznenada, sam sa grupama. Sećam se kada je došao komandant korpusa general Vuković, kada je pitao  da Mladić mu referiše gde su raspoređene jedinice korpusa, onda je Mladić pokazao na karti da su to grupe ustvari na, manje grupe korpusa, jedinice korpusa na raznim delovima fronta, na prostoru Severne Dalmacije. ... da kaže gde mi je korpus.

      Ustvari kako je Mladić komandovao korpusom.

TUŽBA:

      Rekli ste da je Mladić komandovao korpusom, da li je on bio komandant korpusa, načelnik korpusa ili je on imao neki drugi položaj?

SVEDOK:

      Mladić je od leta, i kroz jesen 1991. godine bio načelnik korpusa, u jedno vreme u septembru kada je Ninković, ... general premešten sa tog položaja, pre nego što je došao Vuković, on je bio i prvi starešina. U 1992. godini bio je jedno vreme komandant korpusa Mladić.

TUŽBA:

      Molim da ponovo pređemo na zatvorenu  raspravu kako bi ... kraju.

(Posle zatvorene rasprave)

 

TUŽBA:

      Zajedno sa svojih 10 oficira?

SVEDOK:

      Prošlo je 10-tak dana i novine nisu dolazile i ja sam telefonom nazvao sekretaricu predsednika Miloševića da me spoji sa predsednikom, ona je rekla da nije tu, ali prespojiće me tamo gde se on nalazi. On se javio na telefon i ja sam ga pitao: "Predsedniče, šta je sa oficirima?". On je rekao: "Dolaze sutra". I oni nisu došli sutra, ali došli su za nekoliko dana, 5, 6 dana, možda 7 dana. Ali došao je Maksić i još dvojica.

TUŽBA:

      A ko je stigao i na koji položaj?

SVEDOK:

      Došao je ... načelnika TO SAO Krajine, pukovnik Vuletić na mesto oficira, načelnika za vezu i pukovnik Maksić na mesto operativnog načelnika. Ja sam, oni su došli kod Martića na Kninskoj tvrđavi i gore su me pozvali, i ja sam došao i kada sam video da samo trojica, oni su rekli, slegli ramenima. A ja kada sam pitao je li Maksić komandant, kasnije rekao, javite se generalu Simoviću na telefon. Ja sam se javio generalu Simoviću, ministru odbrane Srbije, pitao sam ga šta je Maksić komandant štaba TO SAO Krajine. On je rekao mi smo odredili generala Đujića. I dao je neko obrazloženje za Maksića, izgovor zašto on ne može biti komandant.

TUŽBA:

      A koje je bilo obrazloženje, odnosno objašnjenje zbog čega je general Đujić trebao da dođe na taj položaj?

SVEDOK:

      Simović je rekao da je Maksić alkoholičar.

TUŽBA:

      Uz pomoć poslužitelja htela bih samo da vam predočim odluke u vezi sa tim, tabulator 69, to je imenovanje generala Đujića, Vuletića, Kasuma, dakle i Đujića. Onda tabulator 70. Imenovanje Đujićevo, pukovnika Đujića. Zatim tabulator 71, imenovanje Maksića, zatim 72. naređenje da se smeni Đujić, tabulator 46, oprostite 49, tačka 6. To je odluka da se imenuje pukovnik Tabuk i tabulator 51, tačka 1. i 2. to su odluke da se smeni Dušan Starvić i Velibor Matijašević.

SVEDOK:

      ... oni su u direktnoj vezi sa glavnim štabom TO, već u vezi opstrukcije Skupštine koja je radila paralelno, da bi se uticalo na pregovore u Hagu.

TUŽBA:

      Gospodine, ti komandanti TO koji su tada bili imenovani, da li su njih kontrolisali političari u Krajini, da li su oni raportirali političarima u Krajini ili ne?

SVEDOK:

      Ne, nisu raportirali. Oni nisu ni uspostavili, oni sami kontrolu nad objedinjenom teritorijalnom odbranom SAO Krajine, već je ona ostala i dalje potčinjena po regijama nadležnim komandama JNA. A i oni sami su bili potčinjeni komandi JNA.

TUŽBA:

      Htela bih da vam predložim još jedan dokument u vezi sa ovim, radi se o tabulatoru 73, dokaznog predmeta 352. Radi se o naređenju odnosno o ukazu Predsedništva SFRJ potpis je tu Branka Kostića i Miloša Kosića, a odnosi se na unapređenje pukovnika Kasuma i to na unapređuje se na mesto načelnika štaba TO i to aprila 92. godine. Da li je to tako?

SVEDOK:

      Čuo sam da se unapređuje u čin generala, ali je prethodno piše da je raspoređen, prethodno raspoređen na dužnost načelnika štaba TO Republike Srpska krajina.

TUŽBA:

      Da li to znači da mi sada govorimo o aprilu 92. godine i ovaj odnos između pripadnika TO, dakle oficira TO i JNA kasnije Vojske Jugoslavije, da li to znači da je taj odnos ostao isti?

 

SVEDOK:

      Ostao je isti do avgusta 95. godine. Praktično je Slobodan Milošević postavljao komandante Srpske vojske Republike Srpske Krajine.

TUŽBA:

      Gospodine, u vezi sa teritorijalnom odbranom u Krajini, recite nam da li ste vi bili u prilici tokom razgovora ovde u Hagu sa tužilaštvom da pregledate brojne dokumente koji se odnose na imenovanja, na organizaciju jedinica i slično. Dakle, da li ste vi pregledali te dokumente ovde?

SVEDOK:

      Jesam.

TUŽBA:

      Da li ste vi bili u prilici da potvrdite autentičnost tih dokumenata, da li su vam ti dokumenti bili poznati?

SVEDOK:

      Da. Tako je.

TUŽBA:

      Časni sude ja ne bih htela da predočavam sve ove dokumente svedoku, samo bih htela da vam pročitam, za vas i za zapisnik koje dokumente je sve svedok pogledao i čiju je autentičnost potvrdio. Radi se o dokumentima iz dokasnog predmeta 352 tabulatori 114, 115, 117, do 119, 121 do 141, 145, 148, 150, 151. Dakle to su dokumenti koje sam htela da spomenem u ovom kontekstu, radi se o imenovanjima i o svim formacijama.

      Gospodine, ove odluke koje su donošene, da li je JNA i Martićeva policija poštovala te odluke?

SVEDOK:

      Neke odluke da, neke ne. Odluke koje su se odnosile na aktivne oficite i njihovu ulogu poštovala je. Deo odluka koje su se odnosile posebno, koje su donošene u julu, avgustu i septembru 91. godine nisu poštovane.

TUŽBA:

      Molim da pređemo na zatvorenu  raspravu.

Posle zatvorene  rasprave)

TUŽBA:

      Da li je uručen generalu Adžiću?

ODGOVOR.

      Ja ne znam tačno.

PITANjE:

      Pitanja koja se ovde pokreću, kao što su potrebe teritorijalne odbrane, da li je to nešto o čemu se razgovaralo sa generalom Adžićem onom prilikom o kojoj ste govorili.

ODGOVOR:

      Da, kratko.

PITANjE:

      Gospodine, sada bih htela da pređemo na razgovore koji su se vodili oko Karingtonovog plana i budućnosti Jugoslavije. Kakvi su predlozi bili u opciji za Krajinu?  Kakvi su postojali predlozi za Krajinu?

ODGOVOR:

      .. u kome su prevagla tri moguća međusobna odnosa među republikama bivše Jugoslavije ... u delovima pojedinih republika ... teritorijalni specijalni status to se odnosilo i na Krajinu.

PITANjE:

      Da li je taj status podrazumevao Krajinu u okviru Hrvatske?

 

ODGOVOR:

      Da.

PITANjE:

      Molim zatvorenu sednicu.

(Posle zatvorene sednice)

KVON:

      Gospođo,  da li mi imamo taj dokument u registratoru Karingtonov plan i Vensov plan. Ako nam možete kasnije pomoći i dostaviti to.

TUŽBA:

      Pa ne znam, mislim da nisu uključeni.

MEJ:

      Bilo bi od koristi ukoliko biste nam dostavili kopije.

TUŽBA:

      U redu. Gospodine, ako sam dobro shvatila vi ste bili zabrinuti u vezi s tim što neki delovi pod srpskom kontrolom nisu bili obuhvaćeni ovim zonama gde bi bile raspoređene snage UN.

ODGOVOR:

      Tako je.

PITANjE:

      Da li je postojalo u Vensovom planu odredba u vezi sa povratkom raseljenih lica na tu teritoriju.

ODGOVOR:

      Tako je, to je bio jedan od ciljeva međunarodne misije.

PITANjE:

      Da li je takođe postojala odredba u  planu u vezi sa policijom koja bi se sastojala od Srba i Hrvata na toj teritoriji?

ODGOVOR:

      Tako je, rekao sam to je bilo proporcionalno pre sukoba.

PITANjE:

      Gospodine, u to vreme, kada se razgovaralo o Vensovom planu, vi ste rekli da se o tome razgovaralo skoro dva meseca, šta su pozitivne strane, šta negativne strane. Da li je tada u to vreme bila formirana Republika SAO Krajina.

ODGOVOR:

      Da, 19. decembra 1991. godine.

PITANjE:

      Uz pomoć poslužitelja htela bih svedoku da predočim tabulator 68 dokaznog predmeta 351. Mi ćemo detaljno razgovarati o tom dokumentu ali ako bi ste samo mogli da ga pogledate da li je ovo Ustav i ustavni zakon o  RSK od 19. decembra 91. godine,

ODGOVOR:

      Tako je.

PITANjE:

      A zašto je tada bila uspostavljena RSK, koji je bio cilj toga?

ODGOVOR:

      Međunarodna konferencija u Hagu konstatovala je da će priznati sve republike bivše Jugoslavije koje zatraže priznanje. Praktično značilo je da se bivša Jugoslavija raspala. To je bio jedan od razloga da se deo teritorija bivše Jugoslavije odnosno SAO Krajina proglase republikom.

 

 

 

PITANjE:

      Da li je Republika Srpska Krajina zatražila da bude međunarodno priznata i u vezi sa tim htela bih da predočim tabulatore 71 tačka 1, i 71 tačka 2, i to dokaznog predmeta 351.

ODGOVOR:

      Tako je.

PITANjE:

      Da li su to dva pisma koja su bila upućena međunarodnim zvaničnicima?

ODGOVOR.

      Tako je.

PITANjE.

      Da li je RSK bila na kraju priznata?

ODGOVOR:

      Ne.

PITANjE:

      Da li je teritorija RSK podudarala sa teritorijom srpske autonomne oblasti Krajina i da li je takođe obuhvatala sve 3 ... oblasti koje su postojale u to vreme dakle 19. decembra.

ODGOVOR:

      19. decembra SAO Krajina je postala Republika Srpska Krajina. Toga dana je Skupština Istočna Slavonija, Baranja i Zapadnog srema proglasila pre...republici SAO Krajini, a dva dana nakon toga je Skupština ... ali nisu bile uključene do 26. februara 92. godine, ... te oblasti su se spojile i tada je ... SAO Krajina na području ...

PITANjE:

      Govorili smo o Vensovom planu i šta je taj plan predviđao. Što se tiče demilitarizacije tog područja da li ste se vi u Krajini tome protivili. Ne mislim na vas lično već na političare u Krajini. Dakle, da li ste se protivili demilitarizaciji?

ODGOVOR:

      Tako je. 

PITANjE:

      A zašto?

ODGOVOR:

      Zbog toga što je  plan bio nakon čega bi se ponovo tražilo produženje a u tim uslovima Krajina bi bila demilitarizovana  silom ...

PITANjE:

      Da li ste se protivili dolasku mirovnih snaga UN?

ODGOVOR:

      Koncepciji dolaska. Ne protivljenje dolaska znači, već način  po principu tzv zelene linije.

PITANjE:

      A šta je to podrazumevalo, šta to znači?

ODGOVOR:

      Plan je  znači  prihvaćen, ali je,  nije dobra  modifikacija.

PITANjE:

      Da li je to postojala kao realna opcija, dakle, da se modifikuje Vensov plan ili to jednostavno nije dolazilo u obzir?

ODGOVOR:

      Po mom saznanju bila je mogućnost. 

 

 

PITANjE:

      Rekli ste da su se otprilike dva meseca Srbi iz Krajine protivili Vensovom planu. Da li su se svi protivili, ili je pak došlo do razdora među političarima u Krajini.

ODGOVOR:

      U početku su se svi protivili, a postepeno je sve više političara prihvatalo plan  bezuslovno.  Onako kako je prihvatio predsednik Milošević. Na kraju je predsednik Republike i vlada i deo .. da se plan i dalje ... a, deo ...

PITANjE:

      Zamolila bih da pređemo na zatvorenu raspravu kako bi detaljnije porazgovarali o određenim sastancima 92 godine kojom se SAO Istočna Slavonija, Baranja i Zapadni srem zvanično pridružuju SAO Zapadnoj Slavoniji i RSK.

ODGOVOR:

      Tako je

(posle zatvorene sednice)

TUŽBA:

      Kakav je položaj zauzimao Goran Hadžić pre rata.

ODGOVOR:

      Goran Hadžić je od leta 90. godine bio predsednik opštinskog odbora SDS U Vukovaru, kasnije bio izabran za srpsko nacionalno veće Slavonije, Baranje i zapadnog srema. Zatim ... krajem 91 godine izabran za predsednika Vlade Slavonije, Baranje i zapadnog Srema.

PITANjE:

      Šta je on bio po zanimanju pre rata?

ODGOVOR:

      Svi su govorili da je magacioner, odnosno službenik u nekom magacinu.

PITANjE:

      Da li ste imali prilike da ga viđate na sastancima?

ODGOVOR:

      Da, dosta puta.

PITANjE:

      Da li je on imao potrebne političke sposobnosti, intelektualni nivo koji odgovaraju položaju predsednika RSK. Vi ste imali priliku da ga vidite na delu. Da li nam možete nešto reći.

ODGOVOR:

      Malo mi je neprijatno da govorim o kvalifikacijama ... ne mogu da kažem ... nije odgovarao modelu političara kakav se podrazumevao, ali meni su ljudi iz istočne Slavonije rekli da je on ipak izabran na funkcije neke zato što je bio hrabar, suprotstavio se hrvatskoj policiji u Vukovaru... tako je postao istaknuta ličnost tamo. PITANjE:

      Da li je on zapravo bio dominantna politička vlast u RSK  ili je pravo vlasti imao neko drugi?

ODGOVOR:

      Vlast je imala paralelna struktura  Milan Martić ... u tom delu Krajine ...u Knin je... dolazio povremeno.

PITANjE:

      A kada govorite o paralelnim strukturama oko Milana Martića, da li se radi o istim paralelnim strukturama kao što su one  koje  ste ranije pominjali tokom godine 91.

ODGOVOR.

      ... u RSK ...

PITANjE:

      Već smo govorili o jednom čoveku po imenu Stojičić, nadimak Badža. Kakav je bio njegov položaj u ... Slavoniji, Baranji i Zapadnom Sremu, da li je on imao neke veze s tim krajem?

ODGOVOR:

      Bio je komandant teritorijalne odbrane.

PITANjE:

      Da li je on imao nekog uticaja na gospodina Hadžića, znate li to?

ODGOVOR:

      Koliko ja znam Hadžić je često pominjao njega i izvesnog ... kao glavne ljude s kojima sarađuje.

PITANjE:

      Kakav je bio odnos gospodina Hadžića sa gospodinom Miloševićem da li ste nešto mogli da primetite s tim u vezi.

ODGOVOR:

      Odnos potpune poslušnosti Hadžića .. potpuno Miloševiću.

PITANjE:

      Kakav je bio odnos gospodina Hadžića sa gospodinom Stanišićem, ukoliko ga je uopšte bilo.

ODGOVOR:

      Čuo sam  da je pod potpunom kontrolom Stanišića ...

PITANjE:

      Uz pomoć poslužitelja htela bih da pokažem svedoku dokazni predmet pod tabulatorom 84 iz predmeta 352. To je jedna fotografija možemo li je staviti molim vas na grafoskop. Ako pogledate na ovu fotografiju možete li nam reći iz kog vremena ona datira i da nam pokažete gospodina Hadžića ukoliko je on negde na ovoj slici.

ODGOVOR:

      Ovo je fotografija 31. januara 92. godine sa proširene sednice Predsedništva SFRJ.

PITANjE:

      Da li je gospodin Hadžić tu negde na fotografiji?

ODGOVOR:

      Članovi njegove vlade ...

PITANjE:

      Morate da pomerite fotografiju.

ODGOVOR:

      On se ne vidi tu... liči to je Rade Leskovac, čini mi se

PITANjE:

      U redu. Hvala vam. Znači, on nije na fotografiji?

ODGOVOR:

      Nije, ja ga ne primećujem.

PITANjE:

      Možete skloniti fotografiju. Gospodine, vi ste nam rekli kakve su bile odredbe Vensovog plana, a sada bi htela da čujem od vas da li je Vensov plan stvarno i realizovan u Krajini RSK.

ODGOVOR:

      Ne, nije.

PITANjE:

      Da li su teritorije demilitarizovane.

 

ODGOVOR:

      Ne.

PITANjE:

      Zbog čega?

ODGOVOR:

      Zbog toga naoružanje i vojna oprema nije sva izvežena iz tog područja. Veći deo je sakriven ... koja je i dalje posedovala naoružanje je ... su ostale .. vojne formacije ... takođe kasnije od .. 93 godine uzeto je i teško naoružanje iz magacina ...   ... od maja 92 godine sa delom naoružanja.

PITANjE:

      Da li je osnovana više-nacionalna policija u kojoj su zajedno radili Srbi i Hrvati?

ODGOVOR:

      Nije.

PITANjE:

      Da li je realizovan povratak Hrvata u njihova sela?

ODGOVOR:

      Nije.

PITANjE:

      Zbog čega nije?

ODGOVOR:

      Nije im dozvoljeno da se vrate od strane vlasti u Krajini.

PITANjE:

      Kad kažete vlasti Krajine, na koga mislite, na koji način su oni sprečili Hrvate da se vrate?

ODGOVOR:

      ...

PITANjE:

      Da li je gospodin Milošević na bilo koji način bio umešan u ove reakcije na Vensov plan?

ODGOVOR:

      Oprostite možete li pitanje ponoviti.

PITANjE:

      Spomenuli ste da vlasti Krajine nisu dozvolile da se realizuje Vensov plan, a ja vas pitam da li je gospodin Milošević imao nešto s tim. Da li je na bilo koji način uticao na vlasti Krajine da tako postupaju.

ODGOVOR:

       ... onda je podržavao ...

PITANjE:

      Spomenuli ste da je JNA napustila SAO Krajinu. Kad je počelo njihovo povlačenje i kada je završeno.

ODGOVOR:

      Povlačenje iz Hrvatske preko Krajine počelo je u oktobru 91 godine... Šibenika, ... za koje ja nisam video, a čuo sam za njih, a povlačenje za Krajine bilo je ... maja 92. godine.

PITANjE:

      Uz pomoć poslužitelja htela bi predočim svedoku dva dokumenta tabulatori 74 i 76 dokaznog predmeta 351.Tabulator 75 je odluka RSK Skupštine od 18. maja 92. godine, kojim se .. Ustav RSK i Zakon o odbrani kako bi se uspostavila srpska vojska RSK. Drugi dokument iz 93 godine radi se o odluci Skupštine RSK datum je 20. april 93 godine dakle, to je amandman na Ustav RSK kako bi se promenila struktura srpske vojske RSK i komanda. Da li je to vojska o kojoj ste malopre govorili.

ODGOVOR:

      Da, to je to.

PITANjE:

      Hvala.

         Htela bih samo da se bavimo ovim dokumentom iz 92. godine, član 1 tog dokumenta tu stoji da će u mirovno doba Republika Srpska Krajina imati srpsku vojsku "Vojska će se sastojati od jedinica TO a takođe će imati i specijalne jedinice policije koje će se pridružiti srpskoj vojsci". Dakle, o kojim specijalnim jedinicama policije se govori u ovom članku. Šta to u stvari znači?

ODGOVOR:

      To su specijalne jedinice  koje su postojale od 91. godine, koje su se počele formirati u aprilu 91. godine.

PITANjE:

      Gospodine, ova srpska vojska Krajine da li je ona preuzela vlasništvo JNA i oružje koje je bilo ostavljeno tamo?

ODGOVOR.

      93. godine uzeto je oružje iz magacina. 

PITANjE:

      Da li se radilo o nezavisnoj vojsci? Mi smo već govorili o finansijskoj zavisnosti. No, da li se radilo o nezavisnoj vojsci?

ODGOVOR.

      To je bio  deo vojne strukture Jugoslavije.

PITANjE:

      A u kom smislu su oni bili zavisni deo strukture Jugoslavije.

ODGOVOR:

      Krajina je davala ljudstvo, a oni sve ostalo.

PITANjE:

      Gospodine, htela bih da sada pređemo na neke sastanke sa gospodinom Miloševićem, i zanima me 1994. godine, da li su zvaničnici RSK učestvovali u pregovorima sa hrvatskim vlastima. Da li vam je to poznato?

ODGOVOR:

      Jeste.

PITANjE:

      A kada su odlazili na sastanke sa hrvatskim vlastima da li su pre tih sastanaka kontaktirali sa gospodinom Miloševićem?

ODGOVOR.

      Tako je, odnosno traženo je njegovo odobrenje a i sadržaj razgovora zavisno je  od svake njegove i bio je izveštavan o tome.

PITANjE:

      Da li ste morali da tražite odobrenje pre nego što biste prihvatili bilo kakve sporazume?

ODGOVOR.

      Tako je. On je određivao da li će se prihvatiti ili neće i šta će se prihvatiti.

PITANjE.

      A šta bi se desilo ukoliko bi neko preuzeo neke korake ili mere bez prethodne konsultacije sa gospodinom Miloševićem. Da li vam je to poznato?

 

 

ODGOVOR:

      Ti ljudi snose posledice, sankcije, fizičko maltretiranje što su pravili sporazume sa Hrvatskom. 

PITANjE:

      Da li su rukovodioci iz Krajine ikada postigli neki dogovor sa Hrvatima bez da su se prethodno konsultovali sa gospodinom Miloševićem i bez njegovog prethodnog odobrenja?

(Svedok je zaštićen, lik se ne vidi i glas je često potpuno nerazgovetan)

ODGOVOR:

      Ja mislim da nisu, ono što znam ... prihvaćen posebno .. od ambasadora .... pre traženja saglasnosti.

PITANjE:

      Koji pregovori su se odvijali 1994 godine, o kojoj vrsti pregovora sa radilo sa Hrvatima da li se to ticalo političkog rešenja ili ekonomskih pitanja.

ODGOVOR:

      Do početka 95 godine radilo se o sporazumu o ekonomskim odnosima sa Hrvatskom, pitanje snabdevanja električnom energijom, pitanje naftovoda, železničkog transporta ... otvaranje autoputa ...

PITANjE:

      Da li vam je gospodin Milošević dozvolio da pristanete na tu vrstu ekonomskih odnosa?

ODGOVOR:

      Da, tako je s tim što je ... teksta sporazuma ... naftne kompanije koja je bila formirana.

PITANjE:

      Gospodine, sada bih htela da pređem na jedan sastanak od 5. septembra 94. godine i zamoliću da pređemo na zatvorenu  raspravu.

(posle zatvorene sednice)

ODGOVOR:

      ... Ujedinjenih nacija dobio je političko teritorijalnu autonomiju .. jer je imao parlament, vladu, institucije, ...  posebnog ... štampala Narodna banka Hrvatske ... u sudovima ...

PITANjE:

      ... da li je to predlog koji je potekao od međunarodne zajednice?

ODGOVOR:

      ... zove se tako su ga predložili četvorica ambasadora u Zagrebu ...

PITANjE:

      U transkriptu je ranije stajalo, to je na strani 61 transkripta red 14, tu stoji ambasador Olbrajt da je ona prihvatila taj plan. Da li je to tačno?

ODGOVOR:

      Ambasador SAD  Galbrajt  u Hrvatskoj bio glavni tvorac ...

PITANjE:

      Da li je ovaj plan predviđao reintegraciju one tri oblasti RSK. Dakle, Krajine i zapadne i istočne Slavonije u Republiku Hrvatsku?

ODGOVOR:

      Tako je ...s tim što bi se ...

PITANjE:

      Da li su političari iz Krajine prihvatili taj plan Z-4, dakle, političari u RSK.

 

 

ODGOVOR:

      Početkom marta .. taj plan odbacili, jedino je taj plan prihvaćen od .. vlade RSK ... 1995. godine.

PITANjE:

      A kad kažete mart i februar koje godine?

ODGOVOR:

      1995. godine.

PITANjE:

      A ko se protivio Planu Z-4?

ODGOVOR:

      Predsednik Republike Srbije. Po navodima predsednika Republike Srpske Krajine Milana Martića, koji je rekao pola sata uoči sastanka sa međunarodnom delegacijom da je predsednik Milošević rekao da se taj plan ne uzme  u razmatranje.

PITANjE:

      Kada se gospodin Milan Martić konsultovao sa gospodinom Miloševićem i o kom vremenskom periodu govorite kada spominjete sastanak sa predstavnicima međunarodne zajednice?

ODGOVOR:

      To je bilo ... mislim da je bio kraj februara početak marta, znači ... Martić otišao na konsultacije, to je bio ponedeljak, utorak .. u četvrtak je izašlo saopštenje vrhovnog saveta odbrane RSK negativno po tom planu. Mislim da je bio sledeći ponedeljak ... na kome je Martić pola sata pre sastanka  rekao ostalima da je Milošević protiv.

PITANjE:

      Tom prilikom da li su vlasti Krajine odbacile taj plan na tom sastanku sa predstavnicima međunarodne zajednice?

ODGOVOR:

      Nije uzet u razmatranje .. na taj način ...

PITANjE:

      Bilo bi potrebno da pređemo na zatvorenu raspravu.

(posle zatvorene sednice)

TUŽBA:

      U ovom dokumentu u poslednjem pasusu se kaže: "na svim sastancima Milošević se slaže da teret treba da preuzme ... dok se Stanišić odmah posle toga slaže sa Martićem da to treba sprečiti". Da li je situacija zaista bila takva kao što piše ovde?

ODGOVOR:

      Ja konkretno znam za situaciju kako sam opisao. Znači da, s tim što nisam čuo da se Milošević složio s tim.

PITANjE:

      Da li je postojao neki problem krajem maja 95 godine vezano za komandante oružanih snaga RSK posle operacije "Bljesak".

ODGOVOR:

      Tako je.

KVON:

      Imate li nešto da kažete, gospodine Miloševiću?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ne mogu da nađem ovaj dokument jer u tabulatoru 97 kod mene je nekakva izjava za Tanjug predsednika Republike SAO Krajine, a ne to o čemu vi govorite. Ja sam vrlo precizno to izvadio iz tabulatora 97.

MEJ:

      Evo dobićete sada. Nastavite.

PITANjE:

      Imam objašnjenje za ovo.

MEJ:

      On je dobio primerak.

TUŽBA:

      Tabulator 97. mislim da ne treba da ponavljam. Samo još jedno pitanje vezano za ovaj dokument iz broj 97. Da li ste vi doneli taj dokument kada ste razgovarali sa tužiocem u Hagu?

ODGOVOR:

      Da.

PITANjE:

      Čini mi se da niste još odgovorili na moje pitanje da li je postojao izvestan problem vezano za komandanta oružanih snaga RSK posle operacije "Bljesak". Ko je bio na čelu oružanih snaga RSK tokom operacije "Bljesak".

ODGOVOR:

      ...

PITANjE:

      Da li je on smenjen pošto su hrvatske snage zauzele kontrolu nad zapadnom Slavonijom u operaciji "Bljesak".

ODGOVOR:

      Tako je, od 9. maja 95 godine.

PITANjE:

      Da li ste vi u Vrhovnom savetu odbrane Krajine, ne mislim na vas lično, ali da li se Vrhovni savet odbrane za Krajinu dogovorio, složio za smenu Mileta Novakovića.

ODGOVOR:

      Moram da objasnim da je predsednik vlade SAO Krajine ... kao član Vrhovnog saveta odbrane predlagao ... generala .. međutim Slobodan Milošević je to odbio i odredio generala Milu Mrkšića za komandanta RSK

PITANjE.

      Da li se Vrhovni savet odbrane RSK složio da to bude gospodin Novaković?

ODGOVOR:

      Složio se sa odlukom da to bude general Mrkšić i to je ....

TUŽBA:

      Časni sude, moram ponovo zamoliti zatvorenu sednicu da ovo razjasnimo.

(posle zatvorene sednice)

TUŽBA:

      Kada je Mile Mrkšić stigao u RSK kao komandant?

ODGOVOR:

      Stigao je 16. maja 95 godine Skupština ga je imenovala.

PITANjE:

      Na kom je on bio položaju pre nego što je došao u RSK?

ODGOVOR:

      Bio je komandant ... brigade ...

PITANjE:

       Kada je stigao u RSK da li je zvanično postao zaposlen u oružanim snagama RSK ili je nastavio da bude zvanično oficir Vojske Jugoslavije?

ODGOVOR:

      ...

PITANjE:

      Ova prethodna dva komandanta koje ste spomenuli ... i Mile Novaković da li su i oni bili pripadnici  Vojske Jugoslavije svo vreme što su bili u RSK.

ODGOVOR:

      Da.

PITANjE:

      Tokom vaših razgovora sa tužilaštvom u Hagu, da li ste pregledali nekoliko naredbi koje je potpisao Milan Martić i koje se tiču unapređenja imenovanja i oslobađanja dužnosti generala?

ODGOVOR:

      Jesam.

PITANjE:

      Časni sude, mislim da ne moramo sve to pokazivati svedoku, radi se o tabulatorima 98,99 100,101 to je sve iz dokaznog predmeta 352. Svi se tiču generala Čeleketića, njegovih unapređenja i oslobađanja dužnosti. Ali bi htela da vam pokažem dokument iz tabulatora ... iz istog dokaznog predmeta 352  to je dokument koji je potpisao Dušan ... 1790. Beograd, od 21. decembra 94 godine tiče se unapređenja pukovnika Milana Čeleketića u čin general majora. Možete li nam reći ko je ta osoba Dušan Zorić koji je bio njegov položaj.

ODGOVOR:

      ... uprave Generalštaba Vojske Jugoslavije.

PITANjE:

      Hvala vam. Časni sude, moramo ići u zatvorenu sednicu.

(posle zatvorene sednice)

TUŽBA:

       Da li to znači ... mobilisalo u vojsku RSK i u Arkanove jedinice?

ODGOVOR:

      Tako je.

PITANjE:

      A oni koji su stigli do Srbije gde su se oni smestili?

ODGOVOR:

      Oni su se smestili na dva načina. Prvo samo ljudima koji su imali rodbinu u prvoj ... mogli su da se smeste kod rodbine. Svi ostali su od strane policije bili transportovani u određene centre po Srbiji uključujući i Kosovo ... u traktorskim kolonama ... Ja sam slušao mnoge ljude kada su stizali vozom ... na Kosovu ...

PITANjE:

      Gospodine, da li su izbeglice iz Krajine stizali i u Vojvodinu?

ODGOVOR:

      Da.

PITANjE:

      Da li su tada hrvatski stanovnici isterani iz Vojvodine Hrvati.

ODGOVOR.

      ...

PITANjE:

      Gospodine, sada bi htela da pređem na jednu potpuno drugo poglavlje koje se tiče Milana Martića. Da li je on u jednom određenom trenutku bio uhapšen u Bosni?

ODGOVOR:

      Da.  U septembru 91. godine.

PITANjE.

      Da li je postojao nalog za hapšenje?

ODGOVOR:

      Da, od strane hrvatske vlade.

PITANjE:

      Uz pomoć poslužitelja htela bi svedoku da predočim tabulator 111A . Gospodine, da li je ovo nalog za hapšenje,  odnosno naredba za izdavanje poternice i to protiv Milana Martića?

ODGOVOR:

      ...

PITANjE:

      Da li vam je ovaj dokument bio pokazan tokom vaših razgovora sa tužilaštvom?

ODGOVOR:

      Da.

PITANjE:

      Časni sude, radi vaše informacije htela bi da kažem da smo mi ovaj dokument dobili od Vlade Republike Hrvatske i to maja 2002. uz pomoć poslužitelja htela bi sada da predočim sveoku tabulator 111B, tog istog dokaznog predmeta 352. Takođe se radi o dokumentu koji smo dobili od hrvatske vlade i to je bilo pridodano nalogu za hapšenje odnosno poternici. Gospodine ovo je rešenje koje se tiče istrage vezane za aktivnosti Milana Martića  i drugih lica. Da li ste bili u prilici da pročitate ovaj dokument u vreme kad ste ste razgovarali sa predstavnicima tužilaštva?

ODGOVOR:

      Jesam.

PITANjE:

      U ovom dokumentu spominje se narodni savet otpora, vi ste već pomenuli taj savet kao izvor provokacija raznih i tu se spominju razni događaji od oktobra 90 godine pa sve do aprila 91 godine i to u vezi sa napadima na hrvatsku policiju u vezi sa pucanjem na civile. Zatim u vezi sa razaranjem kuća vozila poslovnih objekata i to ... napravama a takođe se spominju i napadi na železničke objekte.  Kada ste vi pogledali ovaj dokument, da li ste zaključili da su činjenice koje se navode u tom dokumentu tačne?

ODGOVOR:

      Tačne su, jesam.

PITANjE:

      Osobe koje su bile ozleđene i objekti koji su bili razoreni da li se radilo o Hrvatima i da li se radilo o javnoj ...

ODGOVOR.

      ....

PITANjE:

      Hvala vam. To bi bilo sve u vezi sa ovim dokumentom.

      Kad je gospodin Martić bio uhapšen u Bosni recite nam šta je on u stvari tamo radio i  ko je još bio uhapšen zajedno s njim tad?

ODGOVOR:

      ... muslimanima pored Bosanske krupe tamo je bilo još ... ljudi iz ...

PITANjE:

      Da li znate šta su oni radili tamo u Bosni?

ODGOVOR:

      Ne znam tačno.

PITANjE:

      Kada su uhapšeni da li je postojao neki put kojim se prebacivalo oružje i oprema za vojne snage u Krajini?

ODGOVOR:

      Da.

PITANjE:

      U to vreme da li je to bio jedini put koji je bio otvoren ili je bilo i drugih puteva odnosno?

ODGOVOR:

      Dva puta su bila.

PITANjE:

      A kojim putem se prebacivalo oružje?

ODGOVOR:

      Preko Bosanskog novog i preko Grahova.

PITANjE:

      A odakle je to oružje dolazilo?

ODGOVOR:

      Oružje je dolazilo iz dva izvora. Jedan je bio iz Srbije, a drugi je bio iz magacina JNA na području Krajine.

PITANjE:

      Da li je takođe postojalo neko vojno skladište ili magacin u Bihaću, odakle ste dobijali oružje?

ODGOVOR:

      Da.

PITANjE:

      Da li je to u blizini bihaćkog aeorodroma.

ODGOVOR:

      Da, to je praktično baza...

PITANjE:

      Kako bi se dobilo oružje sa bihaćkog aerodroma. Kome su vlasti iz Krajine morale da se obrate u vezi sa tim. Ko je posredovao u tome.

ODGOVOR:

      Ja znam za pukovnika Vasiljevića.

PITANjE:

      A ko je on bio?

ODGOVOR:

      Načelnik bezbednosti zagrebačkog korpusa ... tad kad sam ga ja upoznao.

PITANjE:

      Časni sude, upravo vidim da je vreme da prestanemo sa radom za danas.

MEJ:

      Da, jeste, gospođo ...

      Izgleda da smo dosta napredovali danas.

TUŽBA:

      Da, ali imamo jedan problem za sutra odnosno, za sutra će nam biti potrebno vremena za nešto drugo. Sutra ćemo detaljno govoriti o hapšenju gospodina Martića, a takođe o mnogim presretnutim razgovorima. Ja sam danas preskočila presretnute razgovore kako bi smo napredovali. No, sutra ćemo morati da pređemo na njih i ja predlažem da to uradim odjednom jer će to biti daleko efikasnije.

MEJ:

      U redu, upozorili ste nas na to sada ćemo se povući. Gospodine C 61, molim vas da se sutra vratite u 9,00 ujutro. Molim vas ustanite.

 

Kraj dana

 

14