20. novembar 2002.g.

 

PITANjE:

      Juče smo razgovarali o jednom sastanku i o pokušaju sjedinjavanja dve Krajine, kako bi smo zaključili ovo pitanje htela bi da vam predočim dva dokumenta. Radi se o dokaznom predmetu 352 tabulator 46 i 47. Tabulator 46 je Ugovor o saradnji između Srpske autonomne oblasti Krajina i zajednica opština Bosanska Krajina, datum 24.6.91. godine, a drugi dokument deklaracija o ujedinjenju zajednica opština ... i SAO Krajina. Datum je 27. juni 91. godine. Nema potrebe da detaljno govorimo o ovim dokumentima da li možete samo da nam kažete da li su to oni dokumenti u vezi sa događajima o kojem ste vi govorili.

ODGOVOR:8965

      Tako je, oba ova dokumenta su o događajima o kojima sam govorio Vukovar ... i deklaracija o ujedinjenju Bosanskog Grahova.

PITANjE:

      Ovaj drugi dokument, ovu deklaraciju o ujedinjenju, nije potpisao gospodin Kuprešanin. Da li je to zbog one intervencije gospodina Karadžića, o čemu ste juče govorili?

ODGOVOR:

      Tako je, Karadžić je zabranio to čak je tražio od poslanika iz regije Bosanska Krajina da se vrate i ponovo glasaju protiv deklaracije. Međutim, oni su odbili.

TUŽBA:

      U redu, htela bih sada da vam predočim  3. dokument u vezi ovoga. Radi se o dokaznom predmetu 352 tabulator 45. Radi se o pismu Radovana Karadžića, i u ovom pisu citiram: (Primite naša uveravanja da će srpsko nacionalno veće BIH uvek duhovnim kulturnim i državnim jedinstvom podrazumevati državno jedinstvo SAO Krajine i svih drugih srpskih krajeva sa maticom Srbijom u slobodnoj demokratskoj i federativnoj Jugoslaviji, ma kolika ona bila(. Nema potrebe da razgovaramo o ovome, tekst govori sam za sebe. No, na ovom dokumentu nema datuma.  Možete li nam reći kada je ovaj dopis poslat ako znate, otprilike?

ODGOVOR:

      Nakon 21. decembra 1990. godine.

PITANjE:

      A kako to znate, da li je to zbog ovih čestitki koje se upućuju?

ODGOVOR:

      Da, 21 decembra je proglašena SAO Krajina 1990 godine.

PITANjE:

      Juče smo govorili o cilju da svi Srbi žive u jednoj državi i vi ste svedočili o tome kako je to shvatao gospodin Šešelj, i šta se planiralo i o čemu se nije govorilo vezano za ne srpsko stanovništvo na toj teritoriji. Recite nam šta ste vi videli da se dešava na terenu u vezi sa ne srpskim stanovništvom i to sa SAO Krajinom .

ODGOVOR:

      Avgusta meseca 91. godine, JNA je ušla u rat sa Hrvatskom i vodila borbena dejstva na taj način da je pomerajući liniju fronta prema suprotnoj strani koristeći .... artiljeriju naterala čitavo stanovništvo i pripadnike oružanih snaga hrvatske vlade i čitavo stanovništvo na povlačenje i sklanjanje sa tih prostora. Na taj način u stvari JNA od avgusta 91 godine vodila rat na način da prostore koje ona zaposedne praktično na tim prostorima nije ostajalo hrvatsko stanovništvo i to vrelo malo. Kuće su i objekti razarani borbenim dejstvima ili, kasnije, imovina je pljačkana i na taj način je zaposedala teritoriju zajedno sa drugim oružanim formacijama koje su bile u njenom sastavu.

 

PITANjE:

      Na koje druge oružane formacije mislite?

ODGOVOR:

      To su bile jedinice teritorijalne odbrane pod komandom JNA i Krajine i tzv dobrovoljačke jedinice pod kontrolom DB Srbije.

PITANjE:

      A gde ste videli te aktivnosti? Da li možete da nam navedete imena lokaliteta da se to dešava?

ODGOVOR:

      To sam video na području Kijeva oko Vrlike, području oko Drniša, na području oko Obrovca , oko Kostajnice, oko Gline, Petrinju, Slunj i druga mesta u tim područjima.

PITANjE:

      Na području Kostajnice da li su sela Cerovani i Baćin napadnuti na taj način. Na području u blizini Plaškog da li su sela Poljana i Lipovljani takođe napadnuti na taj način?

ODGOVOR:

      Jesu.

PITANjE:

      A na području u blizini Knina, da li su ... Nadin i druga takođe napadnuti na taj način?

ODGOVOR:

      Jesu.

PITANjE:

      Ova sela koja sam upravo spomenula da li su to bila hrvatska sela?

ODGOVOR:

         Jesu, hrvatska ili pretežno hrvatska.

PITANjE:

      Da li su ova sela predstavljala opasnost, pretnju, za JNA ili za srpske stanovnike na tom području?

ODGOVOR:

      Nisu.

PITANjE:

      Vi ste rekli da su razne formacije bile uključene u to, da li je postojala određena šema na primer, da bi jedna formacija prvo otišla na određeno mesto, pa se onda priključile druge. Odnosno da li možete da nam opišete na koji način su zapravo vršeni ti napadi.

ODGOVOR:

      Prosto, prema mom saznanju postalo je pravilo da su u napadima najpre učestvovali jedinice milicije  ili jedinica kojima je komandovao DB. One bi vršile provokacije tzv napucavanja pojedinačna iz vatrenog oružja prema hrvatskim naseljima, a zatim bi otvarali vatru minobacačima, faktički izazivali provokaciju. Nakon toga bi se uključivala Jugoslovenska narodna armija sa artiljerijom i sa svim strukturama koje su bile počinjene.

PITANjE:

      Spomenuli ste državnu bezbednost, na koju državnu bezbednost ste mislili?

ODGOVOR.

      Državnu bezbednost Srbije.

PITANjE:

      Kada bi se JNA priključila i napala, šta bi se nakon toga dešavalo kad bi se zauzelo određeno selo?

 

ODGOVOR:

      Dešavale bi se pljačke i paljevine imovine.

PITANjE:

      A ko je to radio, koje formacije?

ODGOVOR:

      To je radila ... dok je držala kontrolu posebno u Drnišu ja znam slučaj, onda bi ... ostavljala bez bilo kakve kontrole taj prostor određeno vreme ... i onda je nastajala opšta pljačka.

PITANjE:

      A šta bi hrvatsko stanovništvo radilo kad bi došlo do tih napada?

ODGOVOR:

      Bežalo je.

PITANjE:

      Da li bi iko ostao u selu, i ako bi neko ostao šta bi se desilo s tim ljudima.

ODGOVOR:

      Vrlo malo ljudi u selu bi ostalo, posebno stariji. Nakon toga dešavala bi se pojedinačna ubistva.

PITANjE:

      Da li su ljude zatvarali?

ODGOVOR.

      Da, bilo je zatvaranja.

PITANjE:

      Da li znate da li su te ljude dok su bili zatvoreni maltretirali, zlostavljali?

ODGOVOR:

      Ja sam slušao priče da je bilo zlostavljanja, maltretiranja ljudi u zatvorima.

PITANjE:

      Da li je bilo zatvora u Kninu i da li imate saznanja o tome da su ljude tamo maltretirali?

ODGOVOR:

      Bila su dva zatvora u Kninu, jedan je držala milicija a drugi JNA. Čuo sam da je bilo maltretiranja, ljudi su pričali, u zatvoru koji je držala milicija.

KVON:

      A kada ste to čuli?

ODGOVOR:

      Negde krajem 91, početkom 92. godine. To mi je rekao ministar pravosuđa Risto Matković, prvo on, a kasnije 93 godine bilo je dosta priča od svih ljudi. Risto Matković je nastojao da Ministarstvo pravosuđa preuzme kontrolu nad zatvorom u Kninu, koji je držala milicija.

KVON:

      Hvala vam.

MEJ:

      Samo da pojasnimo nešto. Vi ste rekli samo da vidim da li to mogu da nađem ovde na transkriptu, rekli ste nakon što bi pobegli neki ljudi bi ostali uglavnom stariji ljudi, a onda ste rekli da bi dolazilo do pojedinačnih ubistava koji u većini slučajeva ne bi bili rasvetljavani. To mi nije baš najjasnije. Šta ste mislili pod tim kad ste rekli rasvetljavani. Možda je problem u prevodu na engleski, ali ako biste mogli da pojasnite.

ODGOVOR:

       Nije utvrđivan počinilac ubistava.

MEJ:

      U redu.

 

TUŽBA:

      Gospodine, sada bih htela da pustim nekoliko presretnutnih razgovora u vezi sa ovim pitanjima, ali pre toga ću vam postaviti određeno pitanje. Recite nam, ti ljudi koji bi ostajali stariji ljudi, da li bi oni bili deportovani ili prisilno premešteni na neka druga mesta dakle, izvan teritorije nad kojom su Srbi imali kontrolu?

ODGOVOR.

      Ja sam čuo da je bilo slučajeva da su pojedini lokalni funkcioneri morali te ljude sklanjati i čuvati od ljudi koji su vezani za miliciju da ih ne bi ubijali, ali da isto nisu bile dovoljne mere i da su, pričali su mi za jednu grupu koju su hteli pomoći da napuste područje pod kontrolom i da pređu na teritoriju pod kontrolom hrvatske vlade. Čuo sam preko medija da je bilo masovnih deportacija kao u Iloku. Čuo sam takođe priče da su ljudi iz Kostajnice napuštali.

PITANjE:

      Rekli ste da su lokalni rukovodioci morali da sklone te ljude, pomenuli ste policiju i DB, dakle, da su morali da ih kriju od policije i DB da li se to opet radi o onim paralelnim strukturama koje ste ranije spominjali dakle, oni ljudi koji su bili sa Milanom Martićem, i Frankom Simatovićem.

ODGOVOR:

      Da, ima i ljudi koji su bili pod njihovom zaštitom.

PITANjE:

      Časni sude, mislim da bi trebali da pređemo na zatvorenu raspravu sada.

 

      (Posle zatvorene sednice)

 

         Gospodine, sada bi htela da pustim deo presretnutog razgovora, radi se o dokaznom predmetu 353 tabulator 16, mi smo ovaj presretnuti razgovor podelili na dva dela na drugi i na treći deo. Prvo ćemo pustiti drugi deo.

/presretnuti razgovor/.

PITANjE:

      Da li može transkript da se predoči svedoku, molim vas? Deo koji smo upravo čuli obeležen je na transkriptu, a takođe je obeležen i engleski prevod. Da li bismo mogli ponovo da probamo?

KVON:

      Ako bi ste mogli da nam kažete o kojoj strani se radi. Ja ne vidim da je tu išta obeleženo.

TUŽBA:

      Prvi deo je na strani 2, počinje rečima: a gde on, a završava se rečima ponudili ste im nešto što ja nikad ne bi ponudio.

MEJ:

      Kako bi svi mogli da prate ovo mislim da bi ste trebali da uspostavite prvo neke određene stvari, da pitate recimo svedoka da nam kaže ko se čuje na toj traci.

TUŽBA:

      Pa htela sam dva pitanja da postavim svedoku. No, pošto ne možemo da dobijemo prevod možda nema smisla da ponovo pustimo traku. Gospodine, ko govori na ovom snimku?

ODGOVOR:

      Prepoznao sam glas Radovana Karadžića, drugi glas nisam prepoznao.

PITANjE:

      Možda bismo engleski prevod mogli staviti na grafoskop.

 

 

KVON:

      Mislim da vam mogu pomoći, Gospođo, vi ste naime ove presretnute razgovore stavili u poseban registrator i odvojili one koji će biti slušani u sudnici. Međutim, redosled nije isti, ovo je prvi dokument.

TUŽBA:

      Ne, to je drugi, jer smo jedan već pustili, jedan smo već poslušali, oni su upravo poređani onim redom kako ih slušamo.

KVON:

      Dobro, dakle prvi dokument prevodiocima kako ne bi bilo zabune. Možete proveriti, ali ovo je prvi dokument.

TUŽBA:

      Ja vam verujem, časni sude, ali ja nemam taj registrator.

MEJ:

      Možda biste ga mogli nabaviti za vreme pauze jer onda ćemo svi imati isti dokument na osnovu kojeg ćemo moći pratiti.

TUŽBA:

      Ma imam ga zapravo tu negde. Mislim da bi prevodioci trebali imati tu kopiju.

MEJ:

      Mislim da ne možemo gubiti više vremena, možda bi bilo dobro da svedok identifikuje govornike, ako još malo poslušamo traku, a možda on to zna ko je drugi čovek, a možda i ne zna.

TUŽBA:

      Gospodine, možete li identifikovati drugu osobu koja govori, dakle osim gospodina Karadžića.

ODGOVOR:

      Da iz razgovora koji sam preslušao pre iz ovog transkripta, iz podataka koji je drugi sagovornik rekao, to je Gojko Đogo, predsednik Udruženja Srba iz Bosne i Hercegovine u Beogradu.

PITANjE:

      Jeste li vi poznavali tu osobu?

ODGOVOR:

      Sreo sam ga nekoliko puta.

PITANjE:

      Možemo sada slediti transkript na drugoj strani sada ga možete videti na grafoskopu, stoji sledeće: /presretnuti razgovor/. Na koga je mislio gospodin Karadžić, na koje ljude?

ODGOVOR:

      Muslimane Bosne i Hercegovine.

PITANjE:

      Sad bi vam skrenula pažnju na 6 stranicu, odnosno drugi označeni deo. Molim vas da stavite tekst na grafoskop: ( o bože, pa neka čiste tamo. Neka u jednu noć, ubili su 8 ljudi. Zašto nisu napali Dubrovnik prošlu noć, pa da, oni su ih pobili na bosanskoj strani tih 8 ljudi znaš, to je ravno .... da na bosanskoj strani ti znaš, to bi trebalo učiniti, to je dovoljan razlog da se napadne Dubrovnik noćas.( Na šta gospodin Karadžić odgovara, da. Kraj citata. Na koje Ravno oni misle, i koji incident u kojem je ubijeno 8 ljudi?

ODGOVOR:

      .... na teritoriji Bosne i Hercegovine, u blizini Dubrovnika. Tamo su bile ... i neki ljudi su ubijeni Srbi.

 

 

PITANjE:

      Sledeći citat. Radovan Karadžić .... /presretnuti razgovor/ ... Možete li komentarisati ovo, molim vas.

ODGOVOR:

      Ovi razgovori su o stavovima i Alije Izetbegovića i SDA i odnos Karadžića prema njima.

PITANjE:

       Da li je zaista bilo 20 hiljada naoružanih Srba oko Sarajeva, znate li možda?

ODGOVOR:

      Ne znam tačno koliko, ali znam da su se Srbi naoružavali tamo u Sarajevu.

TUŽBA:

      Časni sude, gospodin Tapušković je ustao.

MEJ:

      Da izvolite, gospodine Tapuškoviću.

TAPUŠKOVIĆ:

      Časne sudije, ja mislim da smo to raspravili da bi svedok trebao samo da prepoznaje glasove a da ne može da komentariše šta je neko mislio, ili šta je neko sa tim što je kazao hteo. To mislim da nije u redu.

MEJ:

      Da, svedok ne može reći šta on misli, šta misli druga osoba, to bi druga osoba trebala reći. Međutim, on ipak može svedočiti o činjenicama za koje on zna i koje proističu iz onoga što je rečeno na traci. Gospođo, nastavite.

TUŽBA:

      Hvala. prelazimo na drugi označeni deo na stranici 8, engleske verzije gde gospodin Karadžić kaže mi njih nećemo ni našta terati, ali oni nemaju načina ... i svima je jasno ... na stranici 10 gde spominje Vukovar. Da li je doista Bosna bila puna paravojske u to doba i ako jeste koje vojske?

ODGOVOR:

      Da, JNA.

PITANjE:

      Ovo što se ovde kaže o Vukovaru da li se poklapa sa vašim saznanjima o tim događajima?

ODGOVOR.

      Da, ja znam da je Vukovar bio dugo više meseci u okruženju snaga JNA i oružanih formacija koje su bile pod njenom komandom do 18. novembra 91. godine.

PITANjE:

      Na stranici 14, imamo jedan drugi deo gde se spominje teritorija i gde gospodin Đogo kaže: žao mi je oni bi trebali reći da je to strateški znaš, dva, tri sela kao i ova ovde, al vera ono što su radili. Jedan prostor oko granice oni moraju očistiti. Osim toga govori još i o Dubrovniku u tom delu. Znate li na šta se odnosi ovaj deo njihovog razgovora. Ko čisti i šta?

ODGOVOR:

      ...

PITANjE:

      Gospodin Karadžić nastavlja u vezi s Dubrovnikom i kaže: Dubrovnik nikad nije bio hrvatski. Onda odgovara Gojko Đogo... taman tu gde su oni stali ... kraj citata. Dalje, ... govori o Dubrovačkoj Reci, to sve treba pobiti tamo. Na šta Karadžić odgovara. Da, da i zatim ponovo gospodin Đogo (sve pobiti(.  Na šta se ovo odnosi? Ko sve treba pobiti i na koje područje se odnosi ovaj deo teksta.

 

 

MEJ:

      Mislim da je komentar gospodina Tapuškovića na mestu. Naime, na nama je da komentarišemo, odnosno da utvrdimo šta se tačno kaže i misli u ovom razgovoru. Svedok može reći kakvo je njegovo saznanje o tome, ali ...

TUŽBA:

      Recite nam, gospodine svedoče, ko je bio u Cavtatu u to vreme, ko je osiguravao taj deo područja?

ODGOVOR:

          JNA-a, bila je i vojska vlade Hrvatske.

PITANjE:

      A gde je u to vreme bila JNA. To je sve u vezi s ovim presretnutim razgovorom. Prešli bi na sledeći.Mi smo zapravo planirali pustiti deo ovog presretnutog razgovora možda bi mogla još jednom pokušati.

MEJ:

      Pod kojim tabulatorom je taj transkript?

TUŽBA:

      30. Svedok bi trebao imati transkript na BHS  na grafoskopu bi mogli staviti označene delove ... razgovora. Za tehničare to je na traci broj 4.

/presretnuti razgovor/ ...

TUŽBA:

      Izgleda da ne možemo ovo čuti, što nas malo iznenađuje jer je traka bila dobra.

KVON:

      Gospođo, ako ne možemo videti ovu traku, kako ćemo potvrditi sadržaj ovog transkripta. Hoće li to svedok potvrditi.

TUŽBA:

      Svedok je saslušao ove presretnute razgovore u vreme kad se pripremao za svedočenje. Gospodine, jeste li vi ovo čuli i jeste li zapravo mogli čuti šta je rečeno na traci?

KVON:

      Gospodine svedoče, jeste li vi pomagali prevodiocima koji su radili transkript ovog presretnutog razgovora.

TUŽBA:

      Ne, časni sude, on je poslušao ove razgovore, a u isto vreme je imao pred sobom transkript na BHS  kako bi mogao potvrditi da je to doista tekst koji je izrečen. Gospodine svedoče, jeste li vi mogli normalno slušati ovaj presretnuti razgovor, ili je on bio na jednak način ovako iskrivljen?

ODGOVOR:

      Razgovor je bio puno jasniji?

MEJ:

      Ako sam shvatio izgleda da kabine nemaju original, je li to tačno.

TUŽBA:

      Pa oni bi to trebali imati na CD koji mi isto imamo. Oprostite komentar se odnosio na tehničare. Izgleda da tehnička kabina nema original. Da li je to tačno?  

MEJ:

      Izgleda da imamo problema sa ovim CD i ne možemo više trošiti vreme na njemu. Predlažem da za vreme pauze, da sredite te stvari sa tehničkom kabinom pa se možemo vratiti na ovu traku.

TUŽBA:

      Da, tako je, časni sude, možemo ovu traku poslušati i kasnije, još jednom pokušati.

 

KVON.

      Primetili ste da je paginacija drugačija u odnosu na ovaj posebni registrator. Dakle posebni registratori, posebni dokumenti.

MEJ:

      Paginacija je vrlo važna u svim ovim registratorima, vi trebate označiti stranice svih dokumenata u svim registratorima inače će doći do totalne zbrke.

TUŽBA:

      Da, časni sude, za vreme pauze ćemo to pokušati srediti. Gospodine svedoče, vi ste nam opisali na osnovu kakvog obrasca su se odvijali ovi događaji. Opisali ste i područja u Hrvatskoj gde ste vi to videli da se ovakve stvari događaju. Mene sada zanima da li se taj model ograničavao samo na Hrvatsku ili ste tako nešto videli da se ponavlja i drugde.

ODGOVOR:

      Ja sam to najpre u avgustu 92. godine, zatim i kasnije, kasnijih meseci i godina da je se to isto desilo u Bosni i Hercegovini.

PITANjE.

      Šta ste to videli, jeste li otišli tamo lično i šta ste zapravo videli?

ODGOVOR:

      Kada sam prolazio tamo video sam razrušena i pusta naselja u kojim su živeli Hrvati i Muslimani pre toga, pre rata.

PITANjE:

      Koja  područja ste prošli?

ODGOVOR:

      Prolazio sam kroz Bosanski Novi, Sanski Most, Prijedor, područja oko Banja Luke, prema Brčkom i Bjeljini, područja oko Zvornika prema Han Pijesku i Palama.

PITANjE:

      Je li gospodin Milošević znao za ono što se događaja na terenu?

ODGOVOR:

      On je morao znati, njegova služba je tamo bila prisutna. Ja sam sretao njegove službe bezbednosti tamo.

PITANjE:

      Gospodine, treba preći na zatvorenu raspravu za sledeće pitanje. 

(Posle zatvorene sednice)

TUŽBA:

         Dopis se upućuje predsedniku Republike i u dopisu se spominje dramatična situacija u vezi sa naftom koja je potrebna vojsci i veoma malom količinom koju vojska dobija. Gospodine, ako pogledamo pečat i potpis na ovom dokumentu, da li ovaj pečat i zaglavlje u stvari odgovara pečatu i zaglavlju onako kako se vi toga sećate?

ODGOVOR:

      Da, tako je iz sadržaja takođe.

PITANjE:

      Što se tiče ove nestašice, recite mi ko je u stvari odlučivao ko će primiti isporuku nafte i naftnih derivata. Dakle, ko je donosio odluku o tome kome će se isporučiti nafta u Republici Srpskoj i u RSK. Da li znate?

ODGOVOR:

      Stanišić, Kertez i Boro ... oni su kontrolisali tokove nafte.

PITANjE:

      A kako to znate?

ODGOVOR:

      Znam od Bore .... znam od Radovana Stojčića Badže, i znam od ljudi iz Mirkovaca.

 

 

PITANjE.

      A ovaj drugi dokument koji želim da vam predočim to je peticija koja se upućuje predsedniku RSK i drugim zvaničnicima, a u vezi sa Naftnom industrijom u Mirkovcima u vezi sa kompletnim stanjem. Ovaj dopis je od 15. jula 94. godine, i takođe se tiče raspodele nafte i naftnih derivata. Da li možete da nam prokomentarišete zaglavlje ovog dopisa kao i sadržaj.

ODGOVOR:

      Zaglavlje o .. ko je primio ovaj dopis i kog datuma .... pod kojim brojem je zaveden. U potpisu su ljudi iz Mirkovaca.

PITANjE:

      Da li bismo mogli sad da pređemo na zatvorenu raspravu, molim vas.

(Posle zatvorene sednice)    

TUŽBA:

         Govorili smo o događajima koji su se razvijali i vi ste opisali obrazac napada i opisali ste šta se dešavalo sa ne srpskim stanovništvom na tim teritorijama. Tokom odvijanja tih događaja da li ste vi znali, da li ste svatili kakav je plan vezan za ne srpsko stanovništvo na teritorijama koje su trebale da postanu deo zajedničke srpske države.

ODGOVOR:

      Što se tiče SAO Krajine, ja sam svatao da je to posledica načina vođenja rata., a ne plana. Međutim, u momentu je prosto način vođenja rata bio istina na svim područjima ... što se tiče ... SAO Krajine to je bilo protiv interesa srpskog naroda SAO Krajine. To je bila katastrofa za srpski narod SAO Krajine, koliko i za hrvatski.

PITANjE:

      Kada vam je postao jasan ovaj obrazac, u kom vremenskom periodu?

ODGOVOR.

      Novembra 91. godine.

PITANjE:

      Rekli ste do novembra 91. godine, a kada je počelo to?

ODGOVOR:

      To je počelo u avgustu 91. godine, odnosno, pardon, počelo je ranije, počelo je u maju 91. godine.

PITANjE:

      Prvog dana vašeg svedočenja vi ste rekli da ste u početku verovali da Srbima u Hrvatskoj preti opasnost tada maja 91. godine, pa sve do novembra 91. godine da li ste vi i dalje verovali da Srbima u Hrvatskoj preti opasnost.

ODGOVOR:

      Lično sam verovao sve do trenutka dok se nije JNA uključila u borbe.

PITANjE.

      Država svih Srba koje ste spomenuli kao cilj da li se od toga ikada odustalo do 95. godine ili se i dalje na tome radilo.

ODGOVOR:

      Nije se odustalo od ideje, samo vršene su revizije prostora.

PITANjE:

      Kada kažete da se revidiralo, na osnovu kojih događaja se to moglo videti?

ODGOVOR:

      Bilo je dosta događaja i mojih ličnih saznanja da predsednik Milošević i Radovan Karadžić menjaju plan na način da se teritorija srpske u Hrvatskoj prepuste pod vlast Hrvatske i da se teritorija BIH podeli između Srba i Hrvata, odnosno Hrvatske i Srbije.

 

 

PITANjE.

      Sada bi hteo da pređem na jednu drugu temu. Časni sude, čim rešimo problem sa presretnutim razgovorima moraćemo da se vratimo na ovo budući da ima nekoliko snimaka koje bi htela da pustim. No, krenućemo sada dalje. Vi ste rekli da ste se sa gospodinom Miloševićem susreli u više prilika mi nemamo vremena da porazgovaramo o svim pojedinačnim prilikama već ćemo se osvrnuti samo na nekoliko od tih sastanaka. Sad molim da pređemo na zatvorenu raspravu.

 

(Posle zatvorene sednice)

      Dali je on  otpušten sa tog položaja u nekom trenutku?

ODGOVOR:

      Da, u martu mesecu 91. godine, nakon demonstracija opozicije.

PITANjE:

      A da li je gospodin Bogdanović ostao na nekim funkcijama nakon toga?

ODGOVOR:

      Da, ostao je, koliko se ja sećam, na nekoliko funkcija u Odboru Skupštine Srbije za bezbednost,  funkcioner SPS,  javni službenik.

PITANjE:

      Da li je bio blizak Miloševiću?

ODGOVOR.

      Da.

PITANjE:

      Kako to znate? Želite li da pređemo na privatnu raspravu ili možete dati odgovor.

ODGOVOR:

      Da, na privatnu raspravu.

      (Posle zatvorene sednice)

PITANjE:

      Gospodine, prvi dokument je odluka SO Kninske opštine od 18. marta 91. godine kojom se izmenjuje i dopunjuje statut SAO Krajine i traži da se ukine spominjanje Hrvatske, a uvede spominjanje federacije. Drugi dokument je odluka od 18. marta 91. godine, takođe Skupština Knin da se ocepi od Republike Hrvatske, a treći dokument je vrlo sličan tiče se opštine Drniš, Šibenik, takođe 18. marta 91 godine. Da li je to tačno?

ODGOVOR:

      Jeste.

PITANjE:

      Dobro, u redu, hvala ne moramo dalje raspravljati o ovim dokumentima.  Gospodine svedoče, još  smo u martu 91. godine, vi znate da su se u martu 91 godine sastali Milošević i Tuđman.

ODGOVOR:

      Da.

PITANjE:

      Molim zatvorenu raspravu.

 

(Posle zatvorene sednice)

 

PITANjE:

         Čuli dosta o događajima na Plitvicama i nema potrebe da detaljno o tome sad razgovaramo. No, možete li nam treći da li je bilo planirano da se uspostavi srpska policijska stanica na području Plitvica u to vreme.

ODGOVOR:

      Da.

PITANjE:

      A ko je doneo tu odluku?

ODGOVOR:

      Doneli su predstavnici vlasti u Krajini.

PITANjE:

      A zašto ste doneli tu odluku?

ODGOVOR:

      Hvratska vlada je objavila da će na području formirati posebnu opštinu tako da bi se  iz opštine Korenica, što je bilo područje nacionalnog parka koje je ekonomski bilo značajno za Krajinu.

PITANjE:

      A ko je bio zadužen za uspostavu te policijske stanice i da li je ikad uspostavljena ta policijska stanica.

ODGOVOR:

      Sekretar SUP-a SAO Krajine Milan Martić. Nije uspostavljena stanica već je tamo došlo do raspoređivanja naoružanih ljudi pripadnika milicije i drugih na drugačiji način ne uspostavljanje stanice.

PITANjE:

      Da li se opet radi o tzv. paralelnoj strukturi koju ste spominjali dakle, da li su oni bili aktivni tamo.

ODGOVOR:

      Tako je.

PITANjE:

      Da li se ta paravojna struktura tada suprotstavila hrvatskoj policiji, odnosno da li je došlo do sukoba sa hrvatskom policijom.

ODGOVOR:

      Došlo je do oružanog sukoba u kome su poginuli ljudi i nakon čega je hrvatska policija zauzela Plitvice.

PITANjE:

      Da li je JNA intervenisala?

ODGOVOR:

      Jeste intervenisala nakon nekoliko sati pošto su hrvatske političke snage zauzele Plitvice i postavila se između  Plitvica i  Korenica.

PITANjE:

      Da li je JNA nakon toga imala kontrolu nad tim područjima?

ODGOVOR:

          Do avgusta meseca, jer krajem je Hrvatska vojska i zauzela taj prostor.

PITANjE:

      Kada kažete avgusta, koje godine?

ODGOVOR:

      1991. godine.

PITANjE:

      Da li su pripadnici MUP-a Srbije bili uključeni u ove događaje na Plitvicama ako znate?

ODGOVOR:

      Znali su za pripreme, ja ne znam.

PITANjE:

      Kada kažete znali su za pripremu šta pod tim podrazumevate, šta želite reći ko su oni.

ODGOVOR:

      Ljudi iz DB Srbije.

PITANjE:

      A koje konkretno osobe?

ODGOVOR:

      U tom trenutku ne sećam se tačno ko je bio prisutan, ali čovek iz grupe koja je stalno bila u to vreme tamo.

PITANjE:

      Gospodine, uz pomoć poslužitelja htela bi da vam predočim dva dokumenta koji su u vezi onoga što se tada dešavalo. Radi se o dokumentu 325 tabulator 35 i 36, radi se o odluici Izvršnog veća SAO Krajine datum je 1. april 91. godine i to je odluka o prisjedinjenju SAO Krajine Republici Srbiji, a drugi dokument je službeni list u kome je objavljena ova odluka. Da li je to tako?

ODGOVOR:

      Tako je.

PITANjE:

      Ko je načinio nacrt te odluke i čija je to bila ideja. Ako je potrebno možemo preći na privatnu raspravu.

 

      (Posle zatvorene sednice)

PITANjE:

      Da li je to bila njegova inicijativa  da se to uradi, a ako jeste, zašto?

ODGOVOR:

      Jeste, njegova inicijativa da se provocira Srbija da interveniše.

PITANjE:

      Da interveniše na koji način iz kojih razloga.

ODGOVOR:

      Da se angažuje u  tom prostoru ...

TUŽBA:

      Molim zatvorenu raspravu.

 

      (Posle zatvorene sednice)

ODGOVOR:

      Nakon kasnijih intervencija su to učinile, nakon ponovljenih intervencija.

PITANjE:

      Ponovljenih, s čije strane, ko je intervenisao?

ODGOVOR:

      Predsednik Republike Srbije Slobodan Milošević.

PITANjE:

      Htela bi da vam predočim sada jedan drugi dokument koji se takođe tiče 1. aprila 91 godine, dokazni predmet 325 tabulator 38. Gospodine, radi se o naredbi za mobilizaciju i ova naredba da se izvrši mobilizacija od 1. aprila 91. godine ova naredba sadrži jedan zaključak u kome stoji zahtevamo od Vlade Republike Srbije da snage Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije pruže svu tehničku i kadrovsku pomoć SUP-u SAO Krajina. Da li se to odnosi na ono što ste vi nazvali pokušajem da se isprovocira Srbija? 

ODGOVOR:

       Da se realizuje obećanje Srbije.

PITANjE:

      Da li situacija na Plitvicama bila u toj meri ozbiljna da ste vi u Krajini mislili da je potrebno da se izvrši mobilizacija i da se u stvari sprovedu ove mere?

ODGOVOR:

      Da, situacija je bila vrlo dramatična u tolikoj meri da je izgledalo da će hrvatska vlada napasti čitavu Krajinu.

PITANjE:

      Vi ste rekli da su pripadnici MUP-a već bili na terenu. Rekli ste da je na Plitvicama bio takav jedan pripadnik i rekli ste da su se pojavili dodatni pripadnici. Ko je došao u SAO Krajinu aprila 1991 godine?

ODGOVOR:

       U Knin je došao Jovica Stanišić, zatim Fića, kapetan Dragan i još neki ljudi.

TUŽBA:

      Molim zatvorenu raspravu.

 

      (Posle zatvorene sednice)

ODGOVOR:

      Na kome su uvežbavane i formirane oružane formacije koje su organizovane kao specijalna milicija i ...odredi.

PITANjE:

      Koliko ljudi je tamo prolazilo kroz obuku u jednom određenom periodu?

ODGOVOR:

      Po desetak dana  grupa do stotinak ljudi.

PITANjE:

      A od kada je funkcionisao taj obučni centar, od kada do kada?

ODGOVOR:

      Oa aprila meseca 91. godine do avgusta 91. godine. U avgustu je bio još jedan, koliko ja znam, a čuo sam da je nešto slično bilo i u ... a ja lično nisam video taj treći.

PITANjE:

      Ko je bio zadužen za ovaj centar za obuku u Golubiću.

ODGOVOR:

      ....

PITANjE:

      A kako to znate?

ODGOVOR:

      Od njega lično.

TUŽBA:

      Molim zatvorenu raspravu.

 

      (Posle zatvorene sednice)

          Da li se tim ljudima tamo takođe davalo oružje, uniforme?

ODGOVOR:

      Uniforme i oružje, koliko ja znam.

PITANjE:

      Ti ljudi koji su prolazili obuku tamo, da li su oni kasnije postali pripadnici policije, ili teritorijalne odbrane ili i policije i teritorijalne odbrane?

ODGOVOR:

      Postojali su pripadnici specijalne milicije i pripadnici tzv. dobrovoljačkih odreda, koji su kasnije preimenovani, ali ostali su po strukturi isti.

PITANjE:

      Rekli ste da je gospodin Simatović bio zadužen za taj centar za obuku. A recite nam koju je ulogu imao kapetan Dragan?

 

 

ODGOVOR:

      Instruktor za obuku najpre, a kasnije je komandovao jednom od tih jedinica specijalne milicije.

PITANjE:

      Da li je on bio jedini instruktor za obuku ili je bilo i drugih?

ODGOVOR:

          Bilo je.

PITANjE:

      Ko mu je bio zamenik, da li ga je uopšte imao.

ODGOVOR:

      Imao je zamenike u toj svojoj jedinici, odnosno komandire.

PITANjE:

      Da li je jedan od instruktora bio jedan izvesni Simić koji, je takođe bio komandir neke jedinice.

ODGOVOR:

      Koliko ja znam on je bio komandir, ne znam da li je bio instruktor.

PITANjE:

      Kakav je bio odnos između Stamatovića i kapetana Dragana. Da li je kapetan Dragan bio podređen Frenkiju?

ODGOVOR:

      Podređen, ali odnosno, koliko ja znam, ali hijerarhijski podređen.

PITANjE:

      Kome je on bio potčinjen, ako je ikome bio potčinjen?

ODGOVOR:

       Potčinjen i pod uticajem ljudi iz DB Srbije i Slobodana Miloševića.

PITANjE:

      Kažete da je stvarno bio potčinjen, odnosno podčijim uticajem, kome je on bio potčinjen?

ODGOVOR:

       Slobodanu Miloševiću.

PITANjE:

      A kako to znate.

ODGOVOR:

      Znam iz odnosa Miloševića prema njemu.

TUŽBA:

      Zatvorenu raspravu molim.

      (Posle zatvorene sednice)

PITANjE:

      Da li je on takođe iz MUP-a Srbije. Ko je on?

ODGOVOR:

      On je,  čuo sam da je iz obezbeđenja predsednika Miloševića.

PITANjE:

      Kakvu je on imao ulogu u SAO Krajini?

ODGOVOR:

      Jedan od instruktora DB Srbije.

PITANjE:

      U Golubiću ili negde drugde?

ODGOVOR:

          U Golubiću.

 

 

PITANjE:

          Kasnije su organizovani i drugi slični kampovi. Ko je bio zadužen za onaj u benkovačkom kraju?

ODGOVOR:

      Ja znam za kapetana Dragana.

PITANjE:

      Da li je nešto slično postojalo u Kninu?

ODGOVOR:

      Ne na takav način.

PITANjE:

      Šta je bilo u Kistanju?

ODGOVOR:

       Privatna baza.

PITANjE:

      Tko je bio tamo, na osnovu čega je to bila privatna baza?

ODGOVOR:

       Mislim da je to bila jedna meta.

PITANjE:

      Da li je onda bila i neka policijska formacija, odnosno šta vi smatrate pod bazom?

ODGOVOR:

       Ne baza u smislu uobičajenom.

PITANjE:

      Za vreme sukoba u Hrvatskoj zime 91. godine i leta 92. godine da li je Frenki celo vreme bio u SAO Krajini?

ODGOVOR:

      Frenki je bio u SAO Krajini, u koliko ja znam u dva navrata. Prvi put do avgusta 91. godine, kasnije od septembra ...

PITANjE:

      Dajte da ovo pojasnimo kažete ranije da ste videli Frenkija u aprilu 91, a sad kažete da ste ga videli negde od avgusta 91. godine. Je li možda greška u godini. Samo da razjasnimo kada je on došao i ostao u SAO Krajini.

ODGOVOR:

      U aprilu 91. godine je došao.

PITANjE:

      A spomenuli ste i 8. avgust,  da nije greška.

ODGOVOR:

      1991 godine, ja sam pretpostavio da je on tada otišao ...

PITANjE:

      A kada se vratio?

ODGOVOR:

      Ja znam u septembru 1991 godine da je bio ponovo tamo.

PITANjE:

      Da li isto vredi i za kapetana Dragana isti period.

ODGOVOR:

      Da, kapetan Dragan je otišao ... 91 godine, a vratio se u novembru.

MEJ:

      Ako je ovo pogodan trenutak, gospođo,  napravićemo pauzu.

TUŽBA:

      Da, jeste.

MEJ:

      Pauza od 20 minuta.

      Posle pauze.

     

PITANjE:

      Gospodine, spomenuli smo nekoliko oružanih formacija, mimo vojske, mimo JNA specijalnu policiju, i teritorijalnu odbranu zatim srpski MUP da li je postojala jasno definisana komandna struktura koja je povezivala sve ove grupe. Dakle da li je postojala jasna komandna struktura na osnovu koje se moglo videti kako se to sve zajedno uklapa.

ODGOVOR:

      Postojala je.

PITANjE:

      A kako je izgledala ta komandna struktura od vrha pa naniže, ka nivou opština.

ODGOVOR:

      Postojale su dve komandne linije. Jedna linija je išla preko Predsedništva Jugoslavije, JNA ... jedinica koje su bile direktno ... pod komandom. Druga linija je išla preko DB Srbije odnosno, MUP-a Srbije ... preko ... milicije Krajine specijalne policije dobrovoljačkog odreda i redovne policije, i grupa DB na terenu same su kordinarale u izvođenju akcija ...

PITANjE:

      Kažete zajedničke akcije. Da li su postojale bilo kakve zajedničke akcije između ove dve komandne linije dakle, komandne linije JNA i policije i dobrovoljaca. Dakle, da li su oni imali zajedničke akcije i u koliko jesu, ko je onda njima komandovao na terenu.

ODGOVOR:

      Uglavnom su bile zajedničke akcije, ja zam od avgusta 91. godine JNA je komandovala imala komandu u tim akcijama.

PITANjE:

      Već ste spomenuli policijsku strukturu i rekli ste da je gore na vrhu bio gospodin Milošević, i rekli ste zašto ste to mislili i koje su činjenice u vezi sa tim. Zašto je gospodin Milošević kao predsednik Srbije bio na vrhu vojne strkture, dakle na vrhu JNA, da li ste imali bilo kakve informacije o tom njegovom položaju u odnosu na JNA.

ODGOVOR:

      On je bio glavna politička ličnost, najuticajniji čovek, najmoćniji čovek onaj koji ima političku inicijativu  i deo struktura Jugoslavije uključujući i JNA.

ROBINSON:

      Hteo bih da postavim jedno pitanje svedoku. Da li je vama poznat koncept glavno komandujućeg?

SVEDOK:

      Ne razumem...

ROBINSON:

      Da li vi želite da kažete da je gospodin Milošević bio glavnikomandujući JNA?

SVEDOK:

      Da. Formalno to je bilo Predsedništvo SFRJ, a u stvari Milošević.

PITANjE:

      A na koji način je  gospodin Milošević kontrolisao, odnosno komandovao JNA, ako nije bio formalni komandant. Na koji način je on u stvari komandovao?

ODGOVOR:

      On je upravljao delom Predsedništva SFRJ.

PITANjE:

      A na osnovu čega temeljite tu tvrdnju? Kako znate to, da li ste ih zapravo videli zajedno te generale i Miloševića.

ODGOVOR:

      Znam da su bili zajedno. Znam od Miloševića i znam od članova Predsedništva Jugoslavije.

TUŽBA:

      Molim privatnu raspravu.

 

(posle zatvorene sednice)    

 

TUŽBA:

         Vi ste rekli da je gospodin Milošević imao kontrolu nad Predsedništvom SFRJ i nad nekim generalima. Ako govorimo o kontroli koju neko ima nad drugim osobama, to bi trebalo da se razlikuje ukoliko oni svi dele isto mišljenje. Jer, recimo ako svi članovi Predsedništva SFRJ recimo dele Miloševićevo mišljenje u čemu je tu razlika, i ako ih Milošević kontroliše šta su onda tu štap i šargarepa. Dakle, koje su posledice ukoliko oni ne slede ono što on želi. Ako možete da nam malo pomognete u vezi sa tim.

ODGOVOR:

      Iz mog saznanja ja znam od nekih članova Predsedništva Jugoslavije, od Jugoslava Kostića da  je za njega  Milošević bio šef. Od Borisava Jovića, kasnije člana Predsedništva, takođe iz tog odnosa  da mu je Milošević starešina nego nadređeni bio, autoritet.  Sam Milošević je rekao u julu mesecu, mislim da sam o tome govorio, meni i Karadžiću gde da rasporedim vojsku, on se ponašao kao čovek koji je mogao da raspoređuje, da upravlja vojskom. To sam čuo od njega u junu mesecu 91. godine takođe jednom prilikom me je pozvao Milošević ... kad sam došao rekla mi je sekretarica njegova da je predsednik zauzet, da su tu generali , i Milošević je izašao i rekao da ima sastanak sa generalima ... da li sam video Adžića i Kadijevića ili mi je on rekao da su oni tu, ali ja sam otišao sa saznanjem da su njih dvojica tu kod njega.

      26. avgusta 91. godine prilikom posete Miloševiću, ja sam se raspitivao ... komandant njihovog korpusa, eto to je ono što se sad mogu setiti. Znači bilo je ... ne samo da su delili isto mišljenje, kako uvaženi sudija kaže, nego Milošević je u toj grupi bio autoritet, šef. On je imao i partijske mehanizme ... da ih tu postavi i da ih smeni sa tih funkcija, a takođe znam iz događaja iz oktobra meseca 91 godine da je ... nasuprot rukovodstvu Crne Gore, Momiru Bulatoviću, i Milu Đukanoviću. Da li se mogu setiti još događaja, ne znam konkretno.

KVON:

      Hvala vam.

TUŽBA:

      Nema potrebe da o tome na zatvorenoj raspravi. Gospodine, da se vratimo na Frenkija Simatovića i SAO Krajinu. Htela bih da vam predočim jedan dokument. Radi se o dokaznom predmetu 352 tabulator 67 radi se o izveštaju od 6. avgusta 91 godine. Dakle, izveštaj SAO Krajine datum je 6. avgust 91. godine ovaj izveštaj je podneo odnosno, možete li nam vi reći ko je podneo ovaj izveštaj i kome je podnet?

ODGOVOR:

      Ne mogu tačno da kažem ali ovo je podneo neko od ljudi koji su bili iz ove strukture ... podnet je predsedniku Vlade Krajine, sekretaru SUP-a Krajine DB u Krajini, komandantu teritorijalne odbrane i ...

PITANjE:

      Ako pogledate uzglavlje i pečat na ovom dokumentu, možete li nam reći da li je to ono što je korišćeno u to vreme?

ODGOVOR:

      Jeste, to je pečat koji korišćen za ove svrhe do 30. septembra 91. godine i ...

PITANjE.

      Molim zatvorenu raspravu.

 

(Posle zatvorene sednice)

PITANjE:

      Imam jedno pitanje za prevodilačku kabinu. Mislim da fali jedna prilično značajna reč. Možemo li ponovo poslušati taj kratki deo gde gospodin Radovan Karadžić kaže "vidim da nisi video šefa robnih rezervi". Mislim da je tu ispuštena jedna reč. Dobro. Možemo prestati slušati ovaj  presretnuti razgovor sada. Imam pitanje za svedoka. Jeste li već poslušali ovaj razgovor ovde za vreme priprema u Hagu?

ODGOVOR:

      Da, jesam.

PITANjE:

      Znate li ko su govornici, prepoznajete li glasove?

ODGOVOR:

      Prepoznao sam glas Radovana Karadžića i Brace Kerteza.

KVON:

      Oprostite, gospođo,  treba mi pojašnjenje od prevodioca. Ako ja dobro shvatam, oni čitaju transkript, oni ne prevode ono što čuju na srpskom. Oni su jednostavno pročitali ovaj transkript. Je li tako?

TUŽBA:

      Da, tako je i ja sam mislila da će oni to proveriti glasovima i na BHS verziji. To se ne radi.

MEJ:

      Mi ćemo morati adekvatno proveriti ove trake u jednom trenutku bilo da to učini neko nezavisan ili neko iz prevodilačke službe.

TUŽBA:

      Časni sude, vi ćete imati presretnute, razgovore, oni su deo dokaznog predmeta. Kada ih budete slušali na uobičajenom uređaju videćete da je kvalitet puno bolji kao što je svedok sam rekao par puta. Mislim da će svedok moći to sam pojasniti.

MEJ:

      Da, ali ono što ja želim reći je da će naše prevodilačke službe to trebati proveriti kad zato dođe vreme.

TUŽBA:

      Da, časni sude, mi ćemo se zato pobrinuti. Gospodine svedoče, jedno pitanje u vezi sa sadržajem ove trake. Ove dve osobe čije ste glasove prepoznali, ova dva govornika, oni govore o nekoj hrani, o supermarketu, baterijama. Da li se doista time trgovalo? Da li je to putovalo iz Vojvodine u druga mesta u Jugoslaviju? Znate li nešto o tome imate li ikakve informacije.

ODGOVOR:

      Ne znam, ovo je za mene  novo iako u Vojvodini ima brašna, šećera ...

PITANjE:

      O čemu oni zapravo govore?

ODGOVOR.

      Govore o oružju.

AMIKUS:

      Dolazimo do istog problema, časni sude, koji smo naglasili par puta kad je reč o ovim presretnutim razgovorima, a tiče se interpretacije od strane svedoka.

 

 

 

MEJ:

      Ako se postavi ispravan okvir za njegovo mišljenje. On to mišljenje može dati videćemo kakva će mu biti vrednost. Ako on ima neko relevantno iskustvo, u redu, ali ako je to samo njegovo mišljenje, onda nema vrednosti.

AMIKUS:

      Radi se upravo o postavljanju ispravnog okvira za to.

MEJ:

      Čuli ste, gospođo. Svedok govori o nečemu drugom, to je samo njegovo mišljenje. Nama bi trebao nekakav osnov za njegovo mišljenje kako bismo mogli propisati vrednost.

TUŽBA:

      Svedok je zapravo objasnio da je njemu određena osoba pokazala oružje. Mi smo o tome razgovarali na zatvorenoj  raspravi, on je rekao da je ta osoba Braco.

MEJ:

      Mislim da je ovo sve stvar interpretacije, odnosno, da je stvar podležna sporenju.

TUŽBA:

      Gospodine svedoče, vi ste spomenuli Bracu, vi ste čuli šta on kaže o šefu robnih rezervi. Da li se vi sećate diskusije s nama o tome, da li ste vi pronašli neku grešku u prevodu kada smo mi o ovome raspravljali. Možemo li pogledati?

MEJ:

         Oprostite samo malo. Izvolite, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Kao neku grešku u prevodu? Nije samo to u pitanju.

MEJ:

      On može reći ako je on doista našao neku grešku u prevodu mi možemo to proveriti. On sme, on može reći ja sam to tako čuo. E sad, koliku vrednost to ima, to je sasvim druga stvar. Izvolite, gospođo, recite.

TUŽBA:

      Gospodine svedoče, gospodin Karadžić ovde iznosi jednu primedbu, on kaže nešto u vezi sa šefom za robne rezerve na BHS. On kaže "dobro dole kod šefa robnih nisi bio pa ćeš ti", i tako dalje.  Jeste li možda našli to? I onda "Braco kaže da, da nemaj brige, ja idem kod šefa robne rezerve da vidim samo". To je negde pri kraju razgovora.

ODGOVOR:

      Ja sam prokomentarisao da to nije ispod njega šef robnih rezervi nego Slobodan Milošević. Toga se sećam. Sad ne mogu da se setim.

 TAPUŠKOVIĆ:

      Časne sudije, to je treća strana srpske verzije. Treća strana.

TUŽBA:

      Gospodine Tapuškoviću, telefonski razgovor, časni sude, zapravo se tri put spominje šef na strani 3, a takođe i pred kraj razgovora. To bi trebalo biti na predzadnjoj stranici.

MEJ:

      Imate li primerak sa označenim relevantnim delovima da ga date svedoku? Dajte to svedoku, molim vas.

TUŽBA:

      Gospodine, imate li ovaj deo gde gospodin Karadžić kaže: "aha, dole kod šefa robnih nisi bio". Možete li to pročitati, molim vas. Označeno je.

MEJ:

      Nemojmo trošiti vreme, nastavite ovaj označeni deo pred svedoka.

TUŽBA:

      U redu. Molim vas pročitajte ove dve rečenice na vašem jeziku.

 

ODGOVOR:

      "A, a dole kod šefa robnih nisi bio ... pa ćeš ti",  ovaj, "nemaj brige, ja idem kod šefa robnih ...

TUŽBA:

      Da, dosta. Časni sude, kao što vidite reč dole nedostaje u engleskom prevodu koji mi imamo. Upravo smo sada čuli u prevodu.

MEJ:

      Kao što sam rekao ovo ćemo dati na prevod kako treba. Nastavite molim vas. U redu. Hvala.

TUŽBA:

      Ja ću vam sada pokazati još dva dokumenta u vezi s ovom temom. Prvi je 352 pod tabulatorom 40 dopis Milana Martića upućen Jovici Stanišiću i Milanu Tepavčeviću u resoru DB MUP-a kako bi se utvrdili troškovi. Pogledajte, molim vas, potpis i pečat pa nam recite i zaglavlje, molim vas, da li se to uobičajeno koristilo i da li je ovo potpis gospodina Martića.

ODGOVOR:

      Da zaglavlje, pečat, potpis nije Martićev, piše za Martića, neko je potpisao u njegovo ime.

PITANjE:

      Drugi dokument koji me zanima je pod tabulatorom 41, deo istog dokaznog predmeta. Pismo koje je Nebojša Pavković uputio Radomiru Stojičiću, 22. marta 95. godine, a tiče se Centra za obuku. Moliću vas samo komentar na zaglavlje, pečat i potpis. Da li se to uobičajeno koristilo?

ODGOVOR:   

      Da, tako je, Pavković je tu bio zamenik, ali potpis ne mogu da se setim baš kakav je. Ali odgovara sve ostalo.

PITANjE:

      Ovo pismo je upućeno ministru unutrašnjih poslova gospodinu Radomiru Stojičiću, a odnosi se na pomoć potrebnu za obuku diverzantskih jedinica. Da li vi znate da li je saradnja ovakve vrste između MUP-a Srbije i MUP-a SAO Krajine, i dalje postojala u to vreme?

ODGOVOR.

      Da, postojala je, čuo sam o ovome. Ne znam konkretno o kojim se ljudima radi.

PITANjE:

      Hvala. Sad bi se, gospodine, vratila vama na sastanke s gospodinom Miloševićem. Spomenuli smo samo kratko referendume koji su provedeni 91. godine, da li je Skupština SAO Krajine održala i jedan takav referendum u maju 91. godine.

ODGOVOR:

      Tako je.

PITANjE:

      Šta se rešavalo na referendumu? Koje je bilo pitanje?

ODGOVOR:

      Za pripajanje  SAO Krajine republici Srbiji i ostajanje u Jugoslaviji sa Srbijom i Crnom Gorom.

(posle zatvorene rasprave)

TUŽBA:

      Zatvorena rasprava molim vas.

         Htela bih pokazati svedoku dokumente koji se tiču dokumenta tabulator 30 u dokaznom predmetu 351. Dokumenti pod tabulatorima 30,32 33 svi se tiču referenduma odnosno odluke da se održi referendum. Zatim izveštaj opština koje su glasale i odluka Skupštine SAO Krajina kojom se izabira grupa poslanika u Narodnoj Skupštini Republike Srbije. Nema potrebe da raspravljamo o ovim dokumentima, samo sam htela da ih vi vidite i da potvrdite da je sve ovo ispravno. Ova delegacija koja se spominje u zadnjem dokumentu da li je Narodna Skupština Srbije doista i primila.

ODGOVOR:

      Ne, primio je potpredsednik Skupštine Borivoje Petrović, privatno.

PITANjE:

      Kakav je bio rezultat toga i šta se dogodilo nakon referenduma?

ODGOVOR:

      Nakon referenduma je Skupština SAO Krajine proglasila rezultate referenduma i nakon toga izvršeno konstituisanje SAO Krajine kao federalne teritorije Jugoslavije.

PITANjE:

      Razgovarali smo o vojnoj policijskoj situaciji u Krajini. Oprostite htela bi preći na zatvorenu  raspravu.

(posle zatvorene rasprave)

TUŽBA:

      Tabulatorom 54 u dokaznom predmetu 352  ovo je odluka o formiranju jedinice za specijalne namene MUP-a SAO Krajine pod nazivom Milicija Krajine koja se stavljaju u nadležnost Ministarstva odbrane. Prema članu 2 zadatak Milicije Krajine je odbrana teritorijalnog integriteta SAO Krajine, obezbeđenje vitalnih objekata,  institucija i drugih zadataka iz domena unutrašnjih poslova. S obzirom na ovaj zadatak odnosno, da li je reč o redovnom policijskom zadatku.

ODGOVOR:

      To je trebalo da bude teritorijalna policija neka vrsta žandarmerije.

PITANjE:

      Dakle, to je bio plan.

ODGOVOR:

      Tako je.

PITANjE:

      Ovde u ovoj odluci se u stvari kaže da Ministarstvo odbrane treba da bude nadležno za to i u sledećem dokumentu dokaz pod tabulatorom 55, a dokaz 352. To je u stvari rešenje o izboru gospodina Milana Martića na ovu funkciju koju ste upravo pomenuli. A sledeći dokaz je tabulator 56 istog tog dokumenta i to je rešenje o izboru ministra unutrašnjih poslova, a to je Dušan Vještica.

ODGOVOR.

      Tako je.

PITANjE:

      Da li se gospodin Martić složio sa ovim kada je donešena ova odluka 29. maja 91. godine.

ODGOVOR.

      Tog dana se složio i položio zakletvu kao ministar odbrane, ali sledećeg dana nije hteo.

PITANjE:

      A ko vam je rekao da je to bilo pod uticajem Simatovića, kako ste to saznali?

ODGOVOR.

      Ljudi iz milicije u Kninu.

PITANjE:

      Gospodine, da li je gospodin Vještica pokušao da preuzme  funkciju?

ODGOVOR:

      Pokušao je da preuzme funkciju i imenovao je neke ljude, načelnika stanice milicije u Kninu i još jednog zamenika. Međutim koliko sam čuo  iz milicije da su tamo Martić i ostali  smejali su se.  

PITANjE:

      Časni sude, nije potrebno da stavljam sledeća dva dokaza pred svedoka jer to je upravo ono što je on rekao to je potvrda imenovanja  juna 91. imenovanja Dušana Vještice koji je trebao da bude ministar urbanog planiranja i tada je postavljen i ministar unutrašnjih poslova SAO Krajine gospodin Milan Martić. Da li su političari u Krajini pokušali da preuzmu kontrolu nad policijom u avgustu 91 godine.

ODGOVOR:

      Da, preko ...

PITANjE:

      Šta je učinjeno?

ODGOVOR:

      Martić je imenovan za zamenika komandanta teritorijalne odbrane. 

PITANjE:

      To nije bilo moje pitanje. Mislim da ću vam staviti jedan dokument pred vas, a to je tabulator 62 iz dokaznog predmeta 352 a to je odluka vlade SAO Krajine od 1. avgusta 91 godine o ukidanju službe DB na teritoriji SAO Krajina. Možete li nam reći šta je bila pozadina ove odluke.

ODGOVOR:

      Pozadina je bila da se izuzme uticaj službe državne bezbednosti Srbije i DB u Krajini koji je bio  i uzme uticaj nad  znači da MUP bude pod kontrolom Vlade to je bio jedan pokušaj.

TUŽBA:

      Molim da pređemo na zatvorenu sednicu.

(posle zatvorene sednice)

TUŽBA:

      Dokaznog predmeta 352 to je ukaz o oznaka pripadnika oružanih snaga teritorijalne odbrane jedinice za posebne namene SAO Krajine. Da li se taj ukaz upravo odnosi na pitanja o kojima ste malopre govorili.

ODGOVOR:

      Tako je.

PITANjE:

       Da li je teritorijalna odbrana u stvari uspela u tome da postane nezavisna organizacija koja je bila pod kontrolom vlade SAO Krajine?

ODGOVOR:

      Nije.

PITANjE:

      Šta se desilo? Ko je tome pružio otpor?

ODGOVOR.

      Slobodan Milošević je pomogao da se formira glavni štab teritorijalne odbrane ali je on bio potčinje  JNA.

PITANjE:

      U to vreme da li ste vi takođe došli u sukob. Izvinjavam se, moramo preći na zatvorenu sednicu.

(posle zatvorene sednice)

MEJ:

      Ostalo  vam je još 4 sata i 45 minuta sa ovim svedokom treba da planirate u vezi s tim.

 

TUŽBA:

      Mogu li danas da pokrenem to pitanje vremena ili želite da počnem sa time sutra, jer, želim da podnesem jedan zahtev za više vremena. 

MEJ:

      Još dva dana dakle, još 8 sati. Razmislićemo o tome.

TUŽBA:

      Da li treba da objasnim jer ovaj svedok je posebna vrsta svedoka i za hrvatski deo optužnice on je jedini takav svedok, i ako čujemo celo njegovo svedočenje onda definitivno možemo da odbacimo druge insajdere na nižem nivou koji bi mogli da nam daju samo male delove dokaza, a ovaj svedok nam može izneti te dokaze kao celinu. Ja nisam u ovom trenutku u situaciji da kažem koga bi smo konkretno odbacili, ali mogu da kažem da bi smo neke svedoke isključili iz svedočenja u ovom trenutku tim tužilaštva proverava i odvaja koga bi mogao da izostavi među insajderima nižeg nivoa da ih isključi iz svedočenja.

MEJ:

      Recite nam bar otprilike o koliko svedoka govorite?

TUŽBA:

      Mogu vam to reći sutra ujutro, ali to će biti sigurno 5 ili 6 ljudi najmanje.

MEJ:

      U redu. Razmislićemo o tome. U međuvremenu dozvolite da se pozabavimo jednim drugim opštim pitanjem kada je reč o zasedanju i našim raspravama u ovom delu suđenja. Prvo pitanje da je izgleda došlo do reaorganizovanja u vezi sa datumima plenarne sednice. Bilo je dogovoreno da to bude od 10. do 12.-og ne znam da li će to biti tako, ali prilično je jasno da ćemo zasedati 10-tog dakle to je prvi dan. Izgleda da postoji sumnja u vezi s tim.

NAJS:

      11. je bio prvi dan plenarne sednice.

MEJ:

      Da, dakle, definitivno ćemo zasedati 11, a možda ćemo pogledati ako je moguće da imamo rasprave i ostalih dana, a onda kao rezultat toga ćemo odbaciti neke druge datume. Međutim, to je nešto što mora još da se potvrdi. Međutim, ostaje definitivno da ćemo imati raspravu 11. Predlažem da iskoristimo 19 odnosno 18. decembar to je sreda, ako bude neophodno završićemo  sa svedokom, ali možda bi bilo pametno to iskoristiti to za administrativna pitanja i pravne argumente.  različite podneske koje smo čuli zatim, o svedočenju gospodina ... i takođe argumente koje smo čuli u vezi sa samim vođenjem suđenja.

      I na kraju želim takođe da vam dam jedno rano obaveštenje o raspravama u januaru. Prva pauza u januaru će biti između 22 i 24. januara. Mislim da je 24. januar dan kada se održavaju druge rasprave,  u svakom slučaju mi ćemo u tom periodu praviti pauzu. Ja ću vam takođe dostaviti kalendar, odnosno, što pre bude moguće dobićete kalendar našeg sledećeg bloka rasprava. Dakle, nastavljamo sutra ujutro.

 

 

 

 

20