18. novembar 2002. g.

 

______

      Časni sude, nudim ovaj dokument kao dokazni predmet i molim da bude pod pečatom. Ovo će biti dokaz tužilaštva 354 pod pečatom.

TUŽBA:

      Gospodine, tokom ovog postupka mi ćemo vam se obraćati sa C 61. Časni sude, sada bismo trebali da pređemo na privatnu raspravu i to nekih 15-tak minuta.

MEJ:

      U redu, prelazimo na privatnu raspravu.

 

Posle rasprave

      Gospodine, naslov ove karte je Republika Srpska Krajina. Da li vam je poznata ova karta?

SVEDOK:

      Jeste.

MEJ:

      Gospođo .........., da li je ova karta dokazni predmet ne sećam se.

TUŽBA:

      Radi se o novoj karti.

MEJ:

      Molim onda broj odnosno kopiju.

      Izgleda da imamo samo jedan primerak.

TUŽBA:

      Mi smo sve kopije dali predstavniku sekretarijata i mislim da smo obezbedili kopije za sve sudije.

      Gospođo Ur..... , gospodine, da li možda sa sobom imate original ove karte, slučajno?

ODGOVOR:

      Ne.

PITANjE:

      Da li ste vi tu kartu dali tužilaštvu.

SVEDOK:

      Da.

PITANjE:

      Časni sude, original ove karte je daleko boljeg kvaliteta i možda bi bilo korisnije da se ta karta stavi na grafoskop. Ako biste mogli da dozvolite svedoku da koristi svoju kartu budući da je to original ovih kopija.

MEJ:

      Da, da.

TUŽBA:

      Gospodine, možete da se koristite vašom kartom.

      Časni sude, originalna karta ima dve strane. Na jednoj strani je karta koju imamo a sa zadnje strane se nalaze i fotografije i, takođe, određeni tekst onoga što se može videti na karti, a prevod svega toga biste trebali da imate priložen uz samu kartu. A prevod ide na karti s leva na desno, a to isto važi i za zadnju stranu.

      Gospodine, molim vas da okrenete stranu na kojoj se vidi karta. Recite nam da li znate ko je načinio ovu kartu? Je li to piše možda na karti?

SVEDOK:

      (Ništa se ne razume).

PITANjE:

      Da li je to vojno izdavaštvo, odnosno jedno poduzeće koje se bavilo vojnim izdavaštvom u RSK-a ili su oni bili pod Vojskom Jugoslavije, ili možda nekim drugim?

SVEDOK:

      Vojskom Jugoslavije.

PITANjE:

      Kada je načinjena ova karta, da li to tu stoji?

SVEDOK:

      (Ništa se ne razume).

PITANjE:

       Gospodine svedoče, na ovoj stranici gde se nalazi karta, odnosno molim vas, vratite se ponovo na tu stranicu s kartom, dakle tu vidimo jednu kartu i moliću da se okrene tako da plavo osenčeni deo bude u sredini. Svedoče, u sredini ove karte vidimo teritorijalnu distribuciju Srba u Hrvatskoj po gradovima prema popisu stanovništva iz .... oprostite iz 81. godine. Plava boja predstavlja, označava Srbe, je li tako, da li je to što mi vidimo na ovoj karti, dakle ..... Srba u dotičnim regijama?

SVEDOK:

      (Ništa se ne razume).

PITANjE:

      Da li je situacija bila slična 90.-te godine?

      Još uvek smo na ovoj stranici sa kartom. U desnom uglu vidimo jednu kartu koja prikazuje genocid koje su ustaše počinile nad stanovništvom u nezavisnoj državi Hrvatskoj. Zašto se to nalazi na ovoj karti, možete li nam dati objašnjenje?

SVEDOK:

      ..............

PITANjE:

      Ispod ove zelene karte vidimo jednu plavo, jedan plavo osenčeni uokvireni deo sa nekim statističkim podacima koji se tiču etničkog sastava stanovništva u Istočnoj Slavoniji, Zapadnom Sremu i Baranji. Molim vas, pokažite nam, molim vas da presložite drugačije kartu jer bismo trebali videti onaj deo, e tako, taj deo karte treba biti otvoren. Gospodine svedoče, molim vas pokažite nam to područje, dakle, područje Istočne Slavonije, Zapadnog Srema i Baranje. Morate još malo pomaknuti kartu da mi možemo videti.

SVEDOK:

      ..............

PITANjE:

      U redu. Ovaj tekst plavo osenčeni, uokvireni tekst kaže sledeće: "Stanovništvo 135.800", zatim navodi i ........ "95% Srba, 2% Hrvata i 1% ostalih". Znate li možda odakle ovi statistički podaci odnosno od kada oni datiraju?

SVEDOK:

      ............ 93. i 94. godine.

KVON:

      Rekli ste u donjem desnom uglu kartu, je li tako?

TUŽBA:

      Da, tako je časni sude, međutim, nije potrebno da to stavimo na grafoskop jer nas zanimaju područja, relevantna područja. Recite nam, molim vas, 90.-te i 91. godine, kakva je bila situacija?

SVEDOK:

      ...............

PITANjE:

      Govorim o tabeli u desnom delu karte. Dakle, plavo osenčeni, uokvireni tekst, na desnom delu karte gde je reč o Istočnoj Slavoniji, Zapadnom Sremu i Baranji, a statistički podaci kažu 35% Srba, 2% Hrvata, 1% ostalih. Moje pitanje je kakva je bila situacija 90.-te i 91. godine, ako znate?

SVEDOK:

      .................

PITANjE:

      Da. Da, ja idem redom kroz ovaj plavo osenčeni, uokvireni tekst. S leva dole, prvo imamo Istočnu Slavoniju, Zapadni Srem i Baranju, vidite li to sada?

SVEDOK:

      ...........

PITANjE:

      Da, pitanje je bilo, kakav je bio etnički sastav stanovništva 90.-te i 91. godine u tom području, ako znate, i to otprilike?

SVEDOK:

      ....................

PITANjE:

      Dobro. Sledeća regija je Banija. Ovde se kaže .....

ROBINSON:

      Gospođo ....... , meni ovo nije baš jasno. Ovaj tekst o kojem vi govorite, koji se nalazi na karti, uokvireni tekst nije na engleskom. Mi bismo to trebali pratiti iz ovog ovde dokumenta, je li tako?

TUŽBA:

      Da, časni sude, imamo ga samo u ovom formatu.

ROBINSON:

      Dakle, podaci koje smo sada čuli odnose se na područje Istočne Slavonije, Zapadnog Srema i Baranje.

TUŽBA:

      Da, tako je.

ROBINSON:

      Ali se, izgleda, ne poklapa sa onim što vidimo ovde. Govorite li o drugoj stvari?

TUŽBA:

      Mi sada, zapravo, uspoređujemo situaciju kakva je bila godine 93. Dakle, to je situacija koju vidite na karti, a ja sada pitam svedoka kakva je situacija bila 90.-te i 91.? To nije na karti, ovde će nam pomoći znanje svedoka.

ROBINSON:

      U redu.

TUŽBA:

      Dakle, pređimo na Baniju. 93. godina na ovoj karti, stanovništvo stanovnika ........ etnički sastav stanovništva za ovo područje 97% Srba, 2% Hrvata, 1% ostalih. Moje prvo pitanje u vezi s tim bi bilo gde se nalazi, pokažite nam, molim vas, Baniju na ovoj karti kako bi se upoznali, gde je to područje, i to na grafoskopu, a onda ćete nam reći kakav je bio etnički sastav tog područja 90.-te i 91. godine. Evo, svedok sada pokazuje područje Banije.

      U redu, recite nam, molim vas, sada kakav je bio etnički sastav 90.-te, 91. godine u tom području?

SVEDOK:

      .................

PITANjE:

      Sećate li se, možda, koliko je Hrvata onde živelo 90.-te godine, otprilike, naravno?

SVEDOK:

      .................

PITANjE:

      Sada ćemo preći na ........ Prvo, molim vas, pokažite nam ga na karti. Na karti za 93. godinu, za područje Korduna, to je sledeći podaci, 98% Srba, 2% Hrvata. Kakva je bila situacija, ako znate, 90.-te godine? Približite se mikrofonu, molim vas.

SVEDOK:

      .................

PITANjE:

      Pređimo na Liku. Pokažite nam, molim vas, područje Like na karti.

SVEDOK:

      To je područje Like.

PITANjE:

      Na karti za područje Like stoji 48.389 stanovnika od kojih 93% Srba, 5% Hrvata i 2% ostalih. Moliću vas, recite nam kakva je sitaucija bila 90-.te godine?

SVEDOK:

      90.-te godine bila je ............... znači oko 75%, do 80% Srba, a ........... Hrvata, i ostalih.

PITANjE:

      Severna Dalmacija, pokažite nam to područje na karti, molim vas.

SVEDOK:

      To je područje Severne Dalmacije.

PITANjE:

      Na karti stoji da je stanovnika bilo 87 tisuća, a da etnički sastav .... 90% Srba, da je i, ...... takođe ostale. Možete li nam reći kakva je situacija bila .......

SVEDOK:

      ................

PITANjE:

      Na karti stoji 10% ostalih u Severnoj Dalmaciji, misli li se na Hrvate ili na nekog drugog?

SVEDOK:

      ..................

PITANjE:

      I poslednje područje koje nas sada zanima je Zapadna Slavonija, međutim, do sada smo čuli brojne dokaze u vezi toga, pa nam ne trebaju dodatna objašnjenja. A sada, molim vas, okrenite drugu stranu, odnosno poleđinu ove stranice jer bih vas u vezi s tim htel nešto pitati, dakle, poleđina karte.

      Časni sude, na stranici broj 3 vašeg prevoda videćete listu opština ...... kojih ima 28. Jeste li našli spisak opština?

      Jeste li ga našli gospodine? Imam samo dva pitanja u vezi s tim. Opština pod brojem 23 je .......

SVEDOK:

      ...........

PITANjE:

      Gospodine svedoče, tu je i jedna fotografija, fotografija Knina, ispod toga?

SVEDOK:

      Našao sam.

PITANjE:

      Imam pitanja u vezi s brojem 23. Plaški. Kada je to postalo opština?

SVEDOK:

      ... u skupštinu Republike Srpske Krajine u decembru mesecu 1992. godine, znači, do tog perioda oni su se konstituisali u opštinama ........ pre toga. početkom 91. godine bili ........ izdvajali su se, da kažem, ............ znači možda negde u jesen 91. godine, ali konačno njihova delegacija ....... u decembru mesecu 91. godine. Znači, ........ prije decembra, ili krajem novembra 91. godine. 

PITANjE:

      A grad Plaški, da li je on prije tog perioda bio deo opštine Ogulin u Hrvatskoj?

SVEDOK:

      .... i nekoliko okolnih naselja bili su 90.-te godine delovi opštine Ogulin, ali su se početkom 91. godine .... stanovništvom pripojili opštini .....

PITANjE:

      Moje drugo pitanje odnosi se na brojeve 26, na srpsku opštinu Zadar. Kada je uvedena srpska opština Zadar i koja sela odnosno koja mesta su potpala pod tu opštinu?

SVEDOK:

      ..... opština Zadar koja je bila opština 90.-te godine, van naselja ........ pripojila su se ....... i takvo je stanje bilo tokom 91. godine. ...... 92. ili 93. godine, ne znam kada je konstituisana opština ........... ali ona je definisala na izborima koji su bili ........... 93. godine .......... Zadar sa jednim delegatom u Skupštini Republike Srpske Krajine. .......... Znači, moglo bi se reći, .......... odnosno Jugoslavije do kraja .....

PITANjE:

      Da li je obuhvatala i sela ...... i Nadim?

SVEDOK:

      Teritorijalno da. 93., 94., 95. godine.

PITANjE:

      Na poleđini karte vidimo još jedan tekst koji nosi naslov Srpska Republika Krajina. Tu vidimo neke podatke o području o kojem smo upravo sada razgovarali i u vezi s tim imam svega nekoliko pitanja. Tu stoji da je administrativni centar Severne Dalmacije Knin. Da li je to doista i bilo tako?

SVEDOK:

      Da.

PITANjE:

      Takođe, stoji u vezi sa Severnom Dalmacijom da je to područje bilo relativno nerazvijeno. Da li je takva situacija trajala čitavo to vreme?

SVEDOK:

      ..............

PITANjE:

      Jedno pitanje u vezi s Banijom. U Baniji se navode 5 opština, Petrinja, Glina, Kostanica, Dvor, Nauni i Caprag, sela Dubica, Cerovljan i Bačin, jesu li oni deo Kostanice?

SVEDOK:

      Jesu.

PITANjE:

      Na poleđini mape imamo još jedan tekst sa naslovom kako je došlo do stvaranja Republike Srpske Krajine, molim vas da to nađete. Detalje ćemo videti kasnije jer sada imam jedno pitanje u vezi s prvim pasosom.

         Časni sude, ovaj tekst naći ćete na 9 strani sa engleskog teksta. Ovde stoji sledeće: 89. godine srpski narod odgovorio je na sve agresivniji hrvatski šovinizam tako što je uspostavio srpsko-kulturno društvo "Zora" ...... i stvaranjem zajedničkog fronta u pogledu nacionalnih simbola i mitova. Kada je uspostavljeno ovo društvo i koji je bio njegov zadatak?

         Prevoditelji napominju da nemaju originalni tekst, ovo je bio prevod sa engleskog.

ODGOVOR:

      zaštićen svedok.

PITANjE:

      Ko ga je osnovao.

ODGOVOR:

      Osnovali su .... područja ...

PITANjE:

      Gotovi smo s ovim dokaznim predmetom. Možete ga odneti. U vreme dok ste još bili član Saveza komunista Hrvatske, da li je područje Knina imalo određenu posebnu reputaciju unutar Saveza komunista.

ODGOVOR:

      ....

PITANjE:

      Kaki su se događaji desili.

ODGOVOR:

      U februaru 89 godine ...

PITANjE:

      U redu. Hvala. Ne trebaju nam svi ti detalji. Hvala. Zanima me da li se nešto dogodilo na Kosovu Polju u blizini Knina.

ODGOVOR:

      .... održano je ....nekoliko dana ... kulturni događaj ...

MEJ:

      Gospodine svedoče C 61, mi smo do sada već čuli dokaze o tim stvarima. To vam je verovatno jasno, tako da nam ne trebaju dodatni detalji. Ako dozvolite ja bi hteo samo naglasiti da značaj vašeg svedočenja u vezi s tim je eventualni efekat koji su ti događaji imali u vašem području i o čemu vi možete govoriti.

TUŽBA:

      Ono što se dogodilo u Kosovu polju blizu Knina, da li je društvo u celini u Hrvatskoj to doživelo kao nacionalistički događaj.

ODGOVOR:

      ....

PITANjE:

      Zašto ste postali član SDS možete li nam to objasniti.

ODGOVOR:

      S obzirom da sam ...

PITANjE:

      Da li su Srbi u Hrvatskoj bili u nepovoljnijem položaju tada u to vreme.

ODGOVOR:

      ... područja ...

PITANjE:

      Ta kampanja u medijima da li nam možete reći ko je vodio tu kampanju.

ODGOVOR:

      Tu kampanju vodili su ...

PITANjE:

      Da li ste vi prisustvovali osnivačkom skupu SDS u Kninu.

ODGOVOR:

      Jesam.

PITANjE:

      Kada je bio održan taj skup i gde.

ODGOVOR:

      ...

PITANjE:

      Koliko ljudi je prisustvovalo tom skupu i ko je bio predsednik te stranke.

ODGOVOR:

      ...

PITANjE:

      Časni sude zamolila bi da pređemo na privatnu raspravu, kako bi postavila dva pitanja budući da se tiče položaja ovog svedoka na tom ...

ODGOVOR:

      ....

PITANjE:

      Uz pomoć poslužitelja htela bi svedoku da pokažem ... SDS to je dokaz 353 tabulator 1. Gospodine da li je ovo Platforma SDS od 17. februara 1990 godine.

TUŽBA:

      Pogrešno sam rekla, radi se o dokaznom predmetu 351, a ne 353 tabulator 1, gospodine ako pogledamo prvih 5 strana ovog dokumenta da li se tu pominje opozicija stranke SDS ...

ODGOVOR:

      ...

ROBINSON:

      Gospođo ... na koji se način tu vidi suprotstavljanje SDS  komunizmu.

TUŽBA:

      Pa u ovoj Platformi ima dosta delova koji se na to odnose ja mogu da pročitam.

ROBINSON:

      Pa bolje bi bilo da to svedok uradi.

TUŽBA:

      Gospodine molim vas,  da nam skrenete pažnju na delove ove Platforme gde stoji da se SDS suprotstavlja komunizmu Komunističkoj partiji i da teži demokratskim promenama.

ODGOVOR:

      ....

PITANjE:

      Ako bi ste mogli da nađete još jedan citat u vezi sa tim, to je na 4 strani engleske verzije, a BHS verziji to je paragraf koji počinje rečima spremni smo da sarađujemo sa svim strankama koje traže demokratski izlaz iz svega ovoga naravno mi smo opoziciona stranka i tako dalje, ali nećemo prihvatiti da sarađujemo sa bilo kojim agresivnim ili ... strankama a pogotovu ne sa onima koje zagovaraju nacionalizam, .. i paranoju. Da li ste našli taj deo koji tako otprilike glasi.

ODGOVOR:

      ...

PITANjE:

      4. strana engleske verzije. No, to je dva paragrafa iza onog paragrafa, koji ste vi bili pročitali pre minut.

ODGOVOR:

      Našao sam...

PITANjE:

      Da, sada bi vas zamolila da pređete na paragraf čiji je naslov Sistem vlade i etničko pitanje, državno uređenje i nacionalno pitanje to je na strani 5, vašeg teksta a na engleskoj verziji strana 8 i 9. Tu upravo stoji da nacionalno pitanje za SDS je demokratsko pitanje, a onda par reda iza toga se ponovo spominje nerešeno nacionalno pitanje. Šta se pod time podrazumevalo.

ODGOVOR:

      Što se tiče nacionalnog pitanja ....

PITANjE:

      Sada bi htela da vam skrenem pažnju na vašu 6 stranu, strana 11 engleske verzije i naslov je Demokratski federalizam. Tu stoji: smatramo da je sudbina srpskog naroda u Hrvatskoj zavisna ... zato se opredeljujemo za federativnu unutrašnje uređenje Jugoslavije pod uslovom da ga prihvate svi narodi koji ... Jugoslavijom. Ovom poglavlju koje se bavi demokratskim federalizmom da li to znači da se tu već spominje teritorijalna autonomija unutar federalnih jedinica.

ODGOVOR:

      ...

PITANjE:

      Da li to podrazumeva srpsku autonomiju unutar Hrvatske, da li je SDS smatrao da srpska aunomija treba da postoji u okviru Hrvatske.

ODGOVOR:

      SDS se zalagala za ..

PITANjE:

      U stvari u sledećem paragrafu malo niže stoji da je nužno osigurati ustavne mogućnosti da se u okviru pojedinih federalnih jedinica obrazuju teritorijalne autonomije ukoliko to stanovništvo na teritorijama s posebnim etničkim sastavom ili kulturno istorijskim ... referendumom odluči. Dakle, to je taj isti deo zadnji paragraf tog dela, tog poglavlja. Časni sude to je strana 12 pri dnu strane 12 engleske verzije i pri vrhu 13 strane engleske verzije. Da li ste našli taj deo gospodine, 7 strana. To je zadnji paragraf pre sledećeg naslova ... to je strana 7 poslednji paragraf pre sledećeg poglavlja, rimsko 4 tržišna privreda. Možda bi smo mogli da pomognemo sa jednom drugom kopijom.

MEJ:

      Da, ako imate to obeleženo na kopiji. Gospodine C 61 pogledajte ovu obeleženu kopiju molim vas. Gospođo ... možda bi ste mogli da ponovite pitanje.

TUŽBA:

      Dakle, moje pitanje je bilo da li se u to vreme već razmatrala srpska autonomija u okviru hrvatske dakle, u određenim delovima. Da li je to manje više podrazumevalo kulturnu autonomiju.

ODGOVOR:

      ... moglo reći ...

PITANjE:

      Dobro, krenemo dalje vidimo da se navode programski ciljevi SDS to je 13 strana engleske verzije ovog dokumenta. Evo zamolila bi poslužitelja da predoči ovaj obeleženi deo svedoku. Gospodine dakle, imamo ... 8 koji glasi jugoslovenski demokratski federalizam obavezan je da osigura ustavne mogućnosti u okviru pojedinih federalnih jedinica, kako bi se obrazovale teritorijalne autonomije ukoliko stanovništvo na teritorijama sa posebnim etničkim sastavom i kulturno ... to referendumom odluči. Da li ste to imali na umu. Takođe, imamo i cilj 15 to je na 17 strani engleske verzije za sudije. Da li ste našli taj deo gospodine.

ODGOVOR:

      Da.

PITANjE:

      U redu. U tom cilju se navodi se sledeće. Pojedini delovi Hrvatske u kojima pripadnici srpskog naroda čine većinu stanovništva privredno su zaostali i nerazvijeni, onda malo niže stoji da dosadašnja jednopartijska politika dovela je do neprihvatljivog stanja. Tu se takođe spominje i nezadovoljstvo Srba, svojom ekonomskom situacijom ekonomskim statusom koji je sve nepovoljniji. To ste vi već pominjali zar ne. Ako pogledamo ... 16 tu se spominje regionalna podela Hrvatske i tu stoji da regionalna podela Hrvatske zastarela i ne odgovora modernom principu zajedničkog življenja, a pogotovu ... srpskog naroda. Da li bi ste mogli da objasnite šta to znači. Zašto je regionalna podela Hrvatske bila protiv istorijskih interesa srpskog naroda.

ODGOVOR:

      ....

MEJ:

      Sada je 10,30 da li je ovo zgodan trenutak da napravimo pauzu.

TUŽILAŠTVO:

      Da, budući da nam je potrebno još 5 minuta za ovaj dokument.

MEJ:

      U redu. Sad ćemo napraviti pauzu. Gospodine C61 sada ćemo napraviti pauzu od 10 minuta. Molim vas imajte na umu da tokom ove pauze i budućih pauza ni sa kim ne razgovarate o svom svedočenju sve dok se ono ne okonča, a to uključuje i članove tužilaštva.

Dakle, pauza 20 minuta.

Molim ustanite.

PITANjE:

        Malo niže u dokumentu nalazimo statut SDS na strani 20 engleske verzije ... a kod vas počinje na stranici 12. U vezi s tim samo nekoliko stvari u članu broj 6, spominje se činjenica da je sedište stranke u Kninu. Da li je to doista bi bilo tako odlučeno.

ODGOVOR:

      ...

PITANjE:

      A u članu 7 nalaze se organi stranke Skupštin, Glavni odbor, regionalni odbor, opštinski i mesni odbori te aktivisti stranke. Da li je to doista bilo tako u praksi.

ODGOVOR:

      ...

PITANjE:

      Postoji jedan dodatak u ovoj Platformi odnosno, Program SDS ... o rezoluciji stranke o Kosovu. To su dve poslednje stranice ovog dokumenta i u engleskoj i ... verziji Zašto je ovo priloženo programu SDS. Kakve veze Kosovo ima sa situacijom u Kninu.

ODGOVOR:

      ...

PITANjE:

      Hvala. Gotovi smo sa ovim dokaznim predmetom. Gospodine da li je SDS službeno registrovana u Hrvatskoj i na saveznom nivou.

ODGOVOR:

      ...

PITANjE:

      Moliću poslužitelja da se svedoku kratko pokaže dokazni predmet 151/2  ... samo da potvrdimo registraciju SDS u hrvatskom registru javnih organizacija i to od 6.3.1990.g. Prepoznajete li ovaj dokument.

ODGOVOR:

      ...

PITANjE:

      Hvala nema potrebe da ga dalje diskutujemo. Da li je SDS sudelovala u prvim izborima u Hrvatskoj nakon svog osnivanja.

ODGOVOR:

      ...

PITANjE:

      Da li je u nekim opštinama odnela pobedu, dobila većinu.

ODGOVOR:

      ...

PITANjE:

      U kojim.

ODGOVOR:

      ...

PITANjE:

      U avgustu 90 godine, da li se Jovan Rašković suprotstavio SDS nakon tajnih pregovora s predsednikom Tuđmanom, i ako jesu ko je to bio.

ODGOVOR:

      ...

PITANjE:

      Znate li da li je gospodin Milošević uticao na ovo suprotstavljanje Raškoviću i pregovorima s Hrvatima.

ODGOVOR:

      ...

PITANjE:

      Da li je on doista bio smenjen.

ODGOVOR:

      Ne, nije...

PITANjE:

      Da li je na kraju gospodin Rašković i otišao s područja Krajine, i ako jeste kuda je otišao.

ODGOVOR:

      ....

PITANjE:

      Da li je SDS bila zamišljena kao stranka koja je ograničena samo na Krajinu, ili je trebala pokrivati čitavo područje Jugoslavije.

ODGOVOR:

      ...

PITANjE:

      Da li je stranka s istim imenom SDS osnovana i u Bosni u julu 90 godine, i ako jeste ko je bio njen vođa tamo.

ODGOVOR:

      SDS ...

PITANjE:

      Da li je Rašković podržavao Karadžića, i da li su zajedno vodili kampanju.

ODGOVOR:

      ...

PITANjE:

      Da li je došlo do ikakvog spora između Knina, odnosno Raškovića i SDS Bosne i Hercegovine, o tome da li će lokalni odbori SDS u bosanskoj Krajini oko Banja Luke biti povezani sa SDS u Kninu, ili sa SDS u Sarajevu. Znate li šta o tome.

ODGOVOR:

      ...

PITANjE:

      Kako je na kraju razrešen taj spo, odnosno kojoj SDS je to područje konačno pripalo.

ODGOVOR:

      ...

PITANjE:

      Da li je Jovan Rašković osnovao regionalne odbore SDS u Novom Sadu i Beogradu, i ako jeste kada je to bilo.

ODGOVOR:

      ...

PITANjE:

      Da li su oni učestvovali na izborima u Srbiji.

ODGOVOR:

      ...

PITANjE:

      Da li su učinjeni kakvi pokušaji da se udruže stranke Hrvatske i Bosne i Hercegovine u par navrata.

ODGOVOR:

      ....

PITANjE:

      Na SDS obe stranke u Hrvatskoj i u Bosni  ... bilo bi dobro ... dokazni predmet 351/4  ... reč je o javnom proglasu odnosno saopštenju za javnost SDS  Krajine o razgovorima s delegacijom SDS Republike Srpske 21. jula 93 godine.  U prvom pasusu ovog teksta govori se o poseti RSK odnosno glavnog grada RSK, od strane delegacije SDS Republike Srpske koju je predvodio dr Radovan Karadžić 19. jula. Sećate li se dakle da li je bilo pokušaja da se ujedine te dve stranke. Da li je bilo kakvih inicijativa u tom smislu?

SVEDOK:

      Moram prethodno da kažem da dok je dr Rašković bio živ dešavale su se dezintegracioni procesi u okviru srpskih demokratskih stranaka. Znači bilo je stvaranja samostalnih stranaka SDS u Bosni i Hercegovini, Srbiji, Crnoj Gori, nakon njegove smrti u avgustu 1992. godine osnovana je SDS Krajine. Krajem 1992. i početkom 1993. godine Radovan Karadžić  je vodio inicijativu da sve te stranke objedini svojim voćstvom u novu stranku koja bi se zvala SDS srpskih zemalja čiji bi on bio predsednik.

TUŽBA:

      U poslednjem pasusu ovog dokumenta stoji sledeće, zaključeno je da baza ovog programa mora biti ostvarenje srpskih interesa. Šta to zapravo znači, odnosno jedinstvo u ostvarenju srpskih nacionalnih interesa?

SVEDOK:

      Jedinstvo u objedinjavanju srpskog naroda sa prostora prethodne Jugoslavije u jednu državu.

TUŽBA:

      Dalje u dokumentu stoji sledeće: "Ostvarenjem tog interesa prestaće razlozi postojanja srpskih demokratskih stranaka po republikama, a u sadašnjoj fazi borbe za očuvanje državnog suvereniteta i Republike Srpske krajine i Republike srpske. Neminovno je postojanje stranaka na tom nivou". Da li je to bio i vaš stav u to vreme, odnosno da li ste i vi želeli da to budu razdvojene stranke?

SVEDOK:

      To je bio naš stav, dok je stav dr Karadžića bio da se stranke ujedine.

TUŽBA:

      Ostavićemo za trenutak te stranke i preći na zajednicu opština severne Dalmacije i Like. U vezi s tim imam čitav niz dokumenata iz dokaznog predmeta 351. Prvi koji nas zanima označen je tabulatorom broj 5. Dokument je od 6.6.1990. a odnosi se na zaključak o pokretanju inicijative za osnivanje zajdnica opština severne Dalmacije i Like, a sledeći dokument je deo istog dokaznog predmeta, označen tabulatorom broj 6. Radi se o skici za Statut zajednice opština severne Dalmacije i Like.

         .......  postoji jedna pogreška, ovde stoji naime južna Dalmacija, a treba stajati severna Dalmacija. Gospodine svedoče, da li je to Statut o kojem je reč?

SVEDOK:

      Dokument koji je nastao nekoliko meseci nakon što je osnovana zajednica opština severne Dalmacije i Like. Ovo je drugi dokument ..... statut. Ovom dokumentu prethodila su dva dokumenta. Prvi je ovaj ovde koji ste dali, Zaključak o pokretanju inicijative o osnivanju zajednice opština severne Dalmacije i Like, a drugi dokument je Odluka o konstituisanju zajednica severne Dalmacije i Like od 27. juna 1990. godine, a ovaj ovde  ....... bio bi treći dokument koji se odnosi na tu temu.

TUŽBA:

      A sada ću moliti da se svedoku pokaže tabulator 8 iz istog dokaznog predmeta 351. To je dokument koji ste upravo spomenuli, odluka o uspostavljanju i konstituisanju Zajednice opština severne Dalmacije i Like od 27. juna 1990. Jeste li na to mislili? U ovom dokumentu u članu 1 stoji sledeće: "U zajednicu opština severne Dalmacije i Like ulaze opštine Knin, Benkovac, Gračac, Donji Lapac, Obrovac i Titova Korenica". Jesu li ove opštine se zaista udružile, da li su one priključene, da li su ušle u sastav?

SVEDOK.

      Da, najpre opštine Knin, Lapac i Gračac, a kasnije i ostale.

TUŽBA:

      Dajte nam sasda skicu statuta. Zanima me nešto u vezi sa uvodnim delom ovog statuta, stranica 2 engleske verzije. Ovo je dokument označen tabulatorom 6. Samo ćemo se ukratko na njega osvrnuti. U uvodu stoji sledeće: "Statut ima za cilj da ..... sankcioniše postojće stanje, tj. uspostavljenu zajednicu opština severne Dalmacije i Like i izraženu volju srpskog naroda sa ovog područja za uspostavljanje srpske autonomije u Hrvatskoj". Koji je bio razlog uspostavljanja ove zajednice?

SVEDOK:

      Osnovni prvobitni razlog za uspostavljanje ove zajednice krajem maja i početkom juna 1990. godine, bio je pogoršanje ekonomskog položaja ljudi na koje se odnosila ova inicijativa, opština na koje se odnosila inicijativa i afirmacija Knina kao središnjeg mesta te regionalne zajednice. Kasnije, nakon što je Sabor Hrvatske i Predsedništvo Republike Hrvatske pokrenulo inicijativu za izmenu Ustava republike Hrvatske i ukidanje mogućnosti stvaranja zajednice opština. Treći razlog je osnovna politička inicijativa za očuvanje ove zajednice bila je ona koja se ticala očuvanja nacionalne ravnopravnosti srpskog naroda u Hrvatskoj.

TUŽBA:

      U drugom delu ovog dokumenta, drugom poglavlju, engleska verzija časni sude na strani broj 3, rimskim dva, citiram: "regulativne nadležnosti, naziv akata, predmet ili nadležnosti još obuhvata komunalno uređivanje prostora, zaštitu spomenika kulture, hotelsku industriju, turizam i zaštitu prirode, zdravlja itd." Da li je ova zajednica, da li se ona odnosila na kulturnu autonomiju i određenu regionalnu autonomiju unutar Hrvatske?

SVEDOK:

      .............

TUŽBA:

      Uz pomoć poslužitelja sada bih pokazala svedoku dokazni predmet 351 još uvek, pod tabulatorom broj 9. Reč je o pismu od 3. jula 1990. o zajednici opština severne Dalmacije i Like, 17 opština,  u kojem se iznosi predlog za održavanje sastanka 6. jula 1990. u Kninu, a odnosi se na sve opštine sa velikim, značajnim brojem Srba, kako bi se usvojila zajednička pozicija u odnosu na predložene amandmane na hrvatski Ustav.

Moje pitanje za vas je da li je došlo do održavanja tog sastanka i jeste li vi izneli predloge u vezi sa predloženim amandmanima hrvatskog Ustava.

SVEDOK:

      Do tog sastanka je došlo i učestvovalo je dosta ljudi, predstavnika opština i zastupnika u Saboru Hrvatske srpske nacionalnosti i drugih javnih ličnosti  na kojima su se iznosila mišljenja o predloženim amandmanima, amandmanima koje je predložilo Predseništvo republike Hrvatske.

TUŽBA:

      Sada bih pokazala jedan drugi dokazni predmet označen tabulatorom 10 dokumenta 351. Ovo je deklaracija o suverenosti i autonomiji srpskog naroda, a nosi datum 25. jula 1990. godine. Htela bih čuti od vas ko je bio inicijator deklaracije o autonomiji?

SVEDOK:

      Inicijator da se sazove sabor Srba i proglasi autonomija bio je Jovan Opačić, jedan od lidera SDS-a i njegovu inicijativu je prihvatio predsednik stranke dr Rašković i ostali iz SDS-a. Deklaracija je proizvod te inicijative.

TUŽBA:

      Da li je postojao neki konkretni razlog da  se to učini baš u tom trenutku, 25. jula 1990.?

SVEDOK:

      Da, postojao je konkretan razlog, zasedao je Sabor republike Hrvatske, na dnevnom redu te sednice sabora bilo je usvjanje novih amandmana na Ustav SR Hrvatske. Tim amandmanima brisana je mogućnost postojanja zajednice opština, tim amandmanima ugrozili su se novi simboli, državni simboli za Hrvatsku, promena imena i jezika. Cilj je bio da se održi sabor u Srbu biranih predstavnika srpskog naroda u Hrvatskoj, koji bi na taj način osporio valjanost usvajanja takvih ustavnih izmena koje bi se donele mimo ravnopravnih odlučivanja oba konstitutivna naroda u Hrvatskoj, srpskog naroda sa hrvatskim narodom. Znači trebalo je da se ospore takvi amandmani koji bi bili doneti većinom glasova predstavnika hrvatskog naroda u Saboru Hrvatske.

TUŽBA:

      Ko je bio na sastanku i Srbu?

SVEDOK:

         Na sastanku u Srbu bili su birani predstavnici u skupštinama opština, bili su zastupnici u Saboru republike Hrvatske, predstavnici političkih stranaka, predstavnici Srpske pravoslavne crkve i negde do 100.000 građana iz svih krajeva Hrvatske.

TUŽBA:

      Da li su sastanku, odnosno skupu prisustvovali i politički funkcioneri iz Srbije?

SVEDOK:

      Ne, nisu.

TUŽBA:

      Deklaracija, paragraf 1, prva stranica u engleskoj verziji trebala bi biti prva stranica na VHS-u, tu stoji sledeće: "Srpski narod u SR Hrvatskoj ima puno pravo da se u zajedništvu sa hrvatskim narodom ili samostalno pri uspostavljanju novih odnosa u Jugoslaviji opredeljuje za federativno ili konfederativno državno uređenje".

      Koje su bile opcije koje su bile predmet razgovora u to vreme?

SVEDOK:

      Dominantna opcija na prostoru prethodne Jugoslavije što se tiče opredeljenja za preuređenje Jugoslavije bile su federalna opcija i konfederalna opcija novog uređenja Jugoslavije.

TUŽBA:

      Dalje, još uvek u prvom pasusu, citiramo: "Srpski narod daje sebi pravo da se na istorijskim teritorijama koje objedinjuju sadašnje granice Hrvatske opredeljuje s kim će živeti, u kom će režimu živeti i kako će se povezivati sa drugim narodima u Jugoslaviji". Zatim dalje u drugom pasusu stoji sledeće: "Na osnovu svoje suverenosti srpski narod u Hrvatskoj ima pravo na autonomiju. Sadržaj te autonomije zavisiće od federativnog ili konfederativnog uređenja Jugoslavije". Zatim dalje: "U uslovima federativnog državnog uređenja srpski narod ima pravo na nesmetanu i bez ograničenja upotrebu u službene i privatne svrhe srpskog književnog jezika, pisma ćirilice, škola i srpskih školskih programa, kulturnih i političkih institucija, preduzeća, štampe i srpske radio televizije". Ova prva opcija, da li ona znači manje više kulturnu autonomiju unutar Hrvatske, unutar Republike Hrvatske?

SVEDOK:

      .........

TUŽBA:

      A kakva je bila opcija u vezi sa konfederativnim sistemom Jugoslavije?

SVEDOK:

      ..... nije bio nikakav sistem,...... to je bila političko teritorijalna procena, znači autonomija ....., takođe u granicama Republike Hrvatske.

TUŽBA:

      Da li je to značilo odvajanje od Hrvatske, da li je i to bilo uključeno?

SVEDOK:

      Politička-teritorijalna autonomija nije značila odvajanje od Hrvatske već samo veći stepen političke samouprave unutar Hrvatske.

TUŽBA:

      U trećem paragrafu ovog dokumenta stoji da kao politički predstavnik srpskog naroda u Hrvatskoj, konstituiše se Srpski sabor koji zaseda u Srbu. Da li to znači da je srpska skupština trebalo da bude paralelan organ u odnosu na hrvatski Sabor ili je to značilo nešto drugo?

SVEDOK:

      U političkom objašnjenju iz tog vremena, to je trebalo da bude drugi deo Sabora Hrvatske. Smatralo se da majorizacijom većinskog hrvatrskog naroda i nacionalnih političkih stranaka hrvatskog naroda koje su bile većinske u Saboru. Sabor zapostavlja interese drugog konsitutivnog naroda jer taj drugi narod ima pravo parcipirati u vlasti Hrvatske i da je ovo jedna forma, čak znači u političkom govoru je rečeno da je to drugi deo Sabora republike Hrvatske. Znači ne paralelno već participirajući ja bih rekao, znači suparlament...

TUŽBA:

      U četvrtom paragrafu spominje se Srpsko nacionalno veće koje ima pravo da organizuje referendum srpskog naroda kako bi odlučivalo o svim pitanjima bitnim za njihov položaj u Hrvatskoj i Jugoslaviji, kao i drugim pitanjima koja se tiču ostvarivanja srpskog suvereniteta i autonomije. Da li to znači da je već postojao plan da se održi referendum, odnosno plebiscit?

SVEDOK:

      Nije postojao koliko se ja sećam plan, već je referendum bio najviši oblik demokratskog izražavanja prava, pa je u tom smislu i tako definisan. Mislim, u trenutku kada je pisan nacrt deklaracije, nije precizno bilo određeno da li će se referendum održati već kao mogućnost.

 

Kraj dana

 

1

 

 

12