11. novembar 2002. g.

 

PITANjE:

      Pitanje u vezi operativne akcije "Opera", da li je postojao neki posebni razlog zašto se upravo to ime koristilo za drugu operaciju. 

ODGOVOR:

      "Opera" to je, rekao sam malopre, skraćeni naziv odelenje za propagandni rat. To je viši nivo od operativne akcije labrador, jer je trebao da posluži za delovanje odnosno, psihološko propagandno delovanje na čitavom prostoru Republike Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije.

PITANjE:

      Dajte nam, molim vas, nekoliko konkretnih primera, operativne akcije "Opera" prvo, možda u vezi s propagandom i podsticanjem na etničke nemire, odnosno širenjem dezinformacija u tu svrhu. Kakve su stvari rađene u tom smislu.

ODGOVOR:

      Pa kad je reč o "Operi". Ja moram prvo da kažem da sam od jednog od ključnih aktera "Opere", Radenka Radojčića, saznao da su izrađeni detaljni i konkretni planovi "Opere" za prostor Republike Bosne i Hercegovine odnosno, prvo Republike Hrvatske, pa onda Bosne i Hercegovine, a on mi je konkretno ispričao i bio svedok toga za nekoliko izvedenih tih operativnih akcija u okviru "Opere". Kao prvu ja ću pomenuti jednu akciju koja je imala za cilj da se hrvatska vlast prikaže fašističkom, jer se na prostoru Srbije uz granicu sa Republikom Hrvatskom nalazilo dosta hrvatskog življa, znači u Srbiji, koje je svakodnevno terorisalo od strane dobrovoljačkih jedinica Šešelja, Arkana, i braće Jović iz Pazove. Znači bacane su im bombe kašikare u dvorišta, u kuće i bili su zastrašivani. Mnogi od njih su bežali u Hrvatsku i da bi to ispalo da niko njih ne tera. Izvedena je akcija gde je u Dnevniku Televizije Beograd, u centralnom delu Dnevnika, puštena informacija, odnosno razgovor između dva čelnika HDZ. Jedan čelnik HDZ predstavljao se kao čelnik HDZ iz Zagreba, a drugi čelnik HDZ bio je čelnik HDZ iz Iloka. Gledao sam taj Dnevnik, po glasovima poznao da su akteri ta dvojica čelnika HDZ bili u stvari s jedne strane Radenko Radojčić, a s druge strane potpukovnik Ivan ... poznao sam njegove glasove. Čelnik HDZ iz Zagreba  je dao naredbu čelniku HDZ iz Iloka da mobiliše kompletno hrvatsko stanovništvo u Srbiji, znači uz granicu sa Republikom Hrvatskom i da u roku od dva dana da se upute prema Zagrebu. Čelnik HDZ iz Iloka u tom razgovoru kaže da je to nemoguće, da će to biti teško.

MEJ:

      Moram vas prekinuti, jer je ovo vrlo teško pratiti. Možemo li dobiti rezime u nekoliko reči.

TUŽBA:

      Da. Da li je to na ispravan način prezentirano na televiziji ili je bila reč o dezinformaciji?

ODGOVOR:

      To je bila dezinformacija, sastavljen znači unapred razgovor dvojice ljudi aktera "Opere" Ivana ... i Radenka Radojčića, i razgovor je bio te dvojice ljudi da bi se isceniralo kao stvarnost da su to pravi akteri HDZ iz Zagreb i Iloka.

MEJ:

      A svrha svega toga je bila da se na koji način utiče slušateljstvo, odnosno kakav blam da se kod njih stvori.

ODGOVOR:

      Cela svrha je bila da se stvori kod naroda, pre svega u Srbiji da je hrvatska vlast fašistička i da želi čisto etničke prostore. Znači prostore u kojima će živeti samo Hrvati, odnosno prostori na kojima će živeti Srbi.

PITANjE:

      U redu. Druga kategorija primera akcije "Opera", odnosi se možete li nam objasniti na koji način su oni konkretno postavljali razno razne aparate u tu svrhu.

ODGOVOR:

      "Opera" je imala širok asortiman tehničkih sredstava za montažu znači,s ve im je bilo dostupno od informacija do tehnike. Tako da su mogli da montiraju razgovore odnosno snimke kako to njima ide u prilog odnosno, shodno planu kako je bio napravljen kako sam reko za Hrvatsku BIH. I uvek je bilo to skopčano taj deo propagandnog delovanja odnosno što se čuje, odnosno pročita sa ne čim što se izvede na terenu što je u domenu terorističke akcije.

PITANjE:

      Dajte nam jedan primer o tome kako su se prisluškivali razgovori i koja je prava svrha toga bila.

ODGOVOR:

      Konkretan primer i prisluškivanja razgovora jeste. Evo navešću primer razgovora između Mileta Dedakovića Jastreba, branitelja Vukovara i generala Antona Tusa u Zagrebu. Na osnovu prisluškivanih razgovora u više navrata između ove dvojice napravljen je jedan razgovor znači, sa isečcima u kome Mile Dedaković od Tusa traži pomoć u naoružanju, a ovaj mu kaže da ne računa ni na kakvu pomoć i da je prepušten sam sebi da se bori kako zna i ume.

PITANjE:

      U redu, i na kraju još uvek u vezi "Opere". Da li je ista jedinica odnosno isti  bio u to uključen i  možete li nam reći nešto o incidentu koji se dogodio na železničkoj pruzi kod Vinkovaca.

ODGOVOR:

      Ja ne znam tačno šta se desilo na toj železničkoj pruzi kod Vinkovaca, ali je meni Radenko Radojčić pričao sav oduševljen da je u sklopu delovanja "Opere", odnosno plana "Opere" da je izvedena nekakva teroristička akcija na železničkoj pruzi blizu Vinkovaca, gde je upotrebljeno ime i pokojnog predsednika Republike Hrvatske Franja Tuđmana. Cilj je bio da se prikaže da je to po Tuđamnom diktatu urađeno i da se Tuđman natera da javno to demantuje, što je on to i uradio u dva navrata i postigao cilj koji su zamislili akteri "Opere" i zato je Radenko Radojčić bio toliko oduševljen i pričao o tom.

PITANjE:

      Da li je u operaciji "Opera" bio angažovan drugi detašman?

ODGOVOR:

      U operaciji "Opera" bio je delom angažovan i drugi detašman kontraobaveštajne grupe iz Zagreba pre svega sa svojim ljudstvom. Potpukovnik Ivan, Radenko kao saradnik iz grupacije "Labrador" koji je došao u Beograd, zatim Slavko Malobabić koji je takođe bio saradnik drugog ... Znači, oni su bili akteri "Opere".

PITANjE:

      Hvala. Još samo kratko nekoliko reči u vezi propagande, paragraf 24, rekli ste nam kad ste svedočili nekoliko reči o operaciji "Proboj 2". Oficiri koji su bili angažovani u toj operaciji da li su se i oni upuštali u propagandu i akcije širenja dezinformacija uz pomoć fotografija navodnih ratnih žrtava iz hrvatskih sela.

ODGOVOR:

      Da tačno je da sam govorio o operativnoj akciji "Proboj 2", na čijem čelu je bio major Karan Ljuban, sa ekipom u kojoj je bio. Uvek je na teren u istočnu Slavoniju išao i Katančić Ivica iz tehničkog tog dela centralne kontraobaveštajne grupe i ... svaki put nosio kameru i naravno automatsku pušku pošto se tamo i borio. U nekoliko navrata Katančić Ivica je snimljene materijale sa masakriranim telima donosio u centralnu kontraobaveštajnu grupu i da bi nam pokazao šta Hrvati rade Srbima u tom delu Istočne Slavonije. To su stvarno bili jezivi snimci. Neke od tih video kaseta sam ja video na Televiziji Beograd, ovaj, i prepoznao da se radi o snimcima koje je Katančić Ivica snimio na prostorima Slavonije.

PITANjE:

      Događaj gde je bilo jasno etničko poreklo žrtava?

ODGOVOR:

      Kada je reč o samom izjašnjavanju Katančić Ivice, i Karana Ljubana da se radi o žrtvama Srbima, meni kao oficiru je nelogično da Hrvati urade masakr i pokolj na jednom prostoru i da taj teren koji su osvojili da napuste da bi došao jedan Katančić Ivica da to snimi, i da donese u Beograd. Mislim da se radi suprotno, da su to bile žrtve Hrvati, a u stvari prikazivano kao da su žrtve Srbi.

PITANjE:

      Mislim da smo se prošli put osvrnuli na paragraf broj 27, svedok je, naime, svedočio o izveštaju Vasiljevića, gde se tražilo od generala da potpišu izjavu o lojalnosti. Još samo jedan detalj ukoliko to nije bilo jasno, gospodine Čandiću, vi ste nam rekli nešto o tom zahtevu o optuženom da se takva zakletva, takva izjava u javnosti potpiše. Po rečima Vasiljevića da li je određeni broj generala doista to i potpisao.

ODGOVOR:

      Kada sam govorio o informaciji s kojom nas je upoznao general Vasiljević, načelnik uprave bezbednosti, da pojedini generali potpisuju lojalnost Slobodanu Miloševiću, on je pomenuo konkretno ime i rekao i vaš general Stevanović, zvani Mika Šprajc, je jedan od tih koji je potpisao lojalnost Slobodanu Miloševiću. On je bio komandant 1 vazduhoplovnog korpusa u Beogradu.

PITANjE:

      Vreme kada je optuženi ovo tražio da li je on imao ikakve ovlasti u smislu članstva u predsedništvu, odnosno vrhovnoj komandi da uputi uopšte takav jedan zahtev generalima?

ODGOVOR:

      U vreme kada se to dešavalo optuženi nije imao nikakvo pravo da traži od generala, niti je bilo kog oficira da potpisuje lojalnost, jer je Vrhovna komanda JNA i saveznom sekretarijatu za narodnu odbranu bilo predsedništvo Jugoslavije, a ne predsednik Srbije, u ovom slučaju optuženi.

PITANjE:

      I na kraju, gospodine Čandiću, vi ste napustili JNA u februaru 92 godine. Da li ste to učinili po svojoj slobodnoj volji?

ODGOVOR:

      Da, ja sam to učinio po svojoj slobodnoj volji. Relativno dug period se u meni nagomilavalo to nezadovoljstvo da bi taj čin, ovaj, napuštanja usledio 19. februara 92. godine.

PITANjE:

      Hvala lepo. Sada će vam biti postavljeno još nekoliko pitanja s druge strane.

MEJ:

      Izvolite, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Gospodine Čandiću, pošto vi govorite o stanju u JNA, to kad ste napustili, recite mi da li je u JNA bilo kakve diskriminacije?

ODGOVOR:

      Kada sam ja napuštao JNA, pa moram biti iskren, da nije bilo diskriminacije kada sam ja bio u pitanju i uživao sam stvarno autoritet i poverenje ljudi sa kojima sam radio. Međutim, mogu da kažem da je bilo diskriminacije prema Hrvatima koji su u to vreme napuštali, a u vreme znači kad je počeo rat u Hrvatskoj i oni su na izvestan način pokušavali da dezertiraju s jedne strane, neki koji su uhvaćeni pre nego što su dezertirali kako se to tada zvalo, dovođeni su na saslušanje u centralnu kontra obaveštajnu grupu. Sa njima su vođeni iscrpljujući razgovori s ciljem, odnosno prvo im se pretilo da će ići u zatvor, zbog dezertiranja, a krajnji cilj je bio da se oni pridobiju  za saradnju sa centralnom kontra obaveštajnom grupom odnosno, da ostanu u kontaktu sa JNA.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Za sve vreme dok ste vi bili u JNA, vi ste bili više godina u JNA, da li je bilo kakve diskriminacije po nacionalnoj osnovi u JNA?

ODGOVOR:

      Kad je u pitanju, znači bio sam duže vreme u JNA, ja sam ovde pozvan da govorim istinu, i samo istinu i mogu da kažem da za znači, izuzev te 91. godine, s kraja znači druga polovina 91.g. početak 92 godine, da nije bilo nikakve diskriminacije izuzev u pojedinim slučajevima prema pripadnicima albanske narodnosti u JNA, gde su masovno vođene operativne obrade, s ciljem da se vidi da li oni rade sa pozicija albanskog nacionalizma, odnosno seperatizma. Često puta su to bile i pogrešne procene .

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, kad kažete da je bilo diskriminacije prema oficirima koji su dezertirali iz JNA, u čemu se sastojala diskriminacija, ako je neko rešio da dezertira i napustio vojsku. Je li to bio potez koji čini taj koji odlučuje da dezertira ili ga je neko terao iz vojske.

ODGOVOR:

      To je bio moralni potez svakog tog pojedinca. Jer, ja moram ovde sada reći jednu istinu naravno, pozvan sam i da govorim istinu  ljudi koji su napuštali i njima je stavljan epitet da je dezertiraju iz JNA. Međutim, nikad niko nije postavio pitanje o povlačenju JNA iz Slovenije gde je nakon rata, onog kratkog rata u Sloveniji, Vlada Slovenije donela odluku da se JNA iz Slovenije povuče za 3 godine i to je stvorilo konfuziju u Beogradu, u samom Predsedništvu koje je dugo zasedalo, da bi na kraju Borisav Jović kao predsedavajući tražio od saveznog sekretara Veljka Kadijevića da on da predlog i on je rekao, izvadio iz džepa papir, za to imam dokaze, izvadio papir i rekao obzirom da nas narod u Sloveniji neće ja predlažem da se JNA iz Slovenije povuče za 3 meseca. Ne vidim razloga zašto bi se sada nekom Hrvatu reklo da on dezertira ako je pre toga napravljen daleko veći prekršaj i od strane Predsedništva kao Vrhovne komande, i samog saveznog sekretara.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Taj veći prekršaj to je povlačenje vojske iz Slovenije. Je li tako.

ODGOVOR:

      Tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A dezertiranje hrvatskih oficira iz JNA nije bilo uvek sa Slovenijom, nego pretpostavljam sa Hrvatskom. Vi kao oficir bezbednosti 90. i 91. godine da li  nešto znate o tome.

ODGOVOR:

      Sve znam u vezi toga, pa čak i više možda. No, ne bi se ... oko toga, nije samo Slovenija u pitanju, u pitanju je i Republika Makedonija, gde je na veoma nonšalantan način JNA se povukla znači, nije imala interesa u Makedoniji, i nije to bila više Jugoslavija za koju smo položili mi oficiri, koji smo tada bili, položili zakletvu da ćemo se boriti ako treba i život svoj dati za Jugoslaviju od Đevđelije do Triglava.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ja vas pitam za Hrvatsku, gospodine Čandiću, šta se događalo u Hrvatskoj 90 i 91 godine.

ODGOVOR:

      Pa, vi to znate kao i ja šta se događalo 90. i 91. godine .. i sve ono što se dešavalo kada je reč o pobuni Srba u Republici Hrvatskoj odnosno, samo učešće JNA koja je intenzivno pomagala pre svega sa avijacijskim jedinicama, raketiranjem pojedinih položaja znači, ono što nije trebala, što nije bila uloga JNA da rešava probleme unutar države, nego ona je bila faktor odvraćanja iz, odnosno, od ugrožavanja iz vana.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pa vi ste dosta govorili o toj ulozi, izgleda da ste se vi tamo u vojsci bavili mnogim stvarima koje nisu bile vaša uloga.

ODGOVOR:

      Mi u Vojsci smo se bavili onim pravim stvarima, za kojim smo bili i namenjeni, ali nažalost oni drugi među ostalim i vi, vi ste doveli do svega onoga što se desilo i u Hrvatskoj i u BIH.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, gospodine Čandiću, ko je doveo do toga to je opšte poznato, ali ja vas pitam za vaše svedočenje ovde. Ne pitam vas za...

ODGOVOR:

      Ja bi vas zamolio da postavite konkretno pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Vi govorili vi ste ovde rekli da ste 89, 90, 91 godine stvarali saradničku mrežu u

svim sferama civilnog društva. Jeste tako rekli.

ODGOVOR:

      Tačno sam tako rekao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da su vam glavni ciljevi bili organi vlasti, policije, mediji, privreda, škole i tako dalje, i to ste rekli.

ODGOVOR:

      I to sam rekao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Iako su ciljani svi segmenti društva osnovni cilj organi vlasti i policija. Je li tako.

ODGOVOR:

      Tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      I na pitanje je li to bilo u vezi sa etničkom pripadnošću, vi ste rekli da je to pravljeno bez obzira na etničku pripadnost i najšire moguće. Je li tako.

ODGOVOR:

      Rekao sam da se to sprovodilo u Republici Hrvatskoj i BiH bez obzira na etničku pripadnost.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Upravo bez obzira na etničku pripadnost. I da je 89. do 91. godine  težište stavljeno na civile da nisu obaveštavani ni od unutrašnjih poslova ni službe bezbednosti, čak ste govorili o tome da ste pravili saradničke pozicije vaše, znači vojne bezbednosti, unutar službe državne bezbednosti i unutar policije.

ODGOVOR:

      Tačno je, i to sam rekao da smo stvarali saradničke pozicije unutar službe državne bezbednosti i policije Republike Hrvatske i BiH, a ne Srbije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ja ne znam gde ste samo stvarali, ali očigledno ste radili nešto što je bilo protiv zakonito sve to vreme. A recite mi, molim vas, koliko je brojala ova vaša služba bezbednosti o kojoj govorite. Koliko je ljudi brojala ta služba bezbednosti.

ODGOVOR:

      Ja gde sam radio, prvo da odgovorim na onaj deo da smo radili protiv zakonito, ja sam to i u prošlom iskazu rekao da je to bilo protiv zakonito, ali je to bila naredba koju smo mi provodili. A mesto gde sam ja radio centralna kontra obaveštajna grupa brojala je 37 ljudi. Centralna kontra obaveštajna grupa ratnog vazduhoplovstva i protiv vazdušne odbrane i plus još tri ... Zagreb, Skoplje i Sarajevo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dakle, u svim detašmanima i zajedno sa tom centralnom obaveštajnom grupom koliko vas je radilo tamo.

ODGOVOR:

      37 sam rekao i dodajmo još 15, znači negde oko 50. Kad je reč o kontraobaveštajnoj grupi pored organa bezbednosti koji su bili u jedinicama kao pomoćnici komandanata za bezbednost.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, ti organi bezbednosti, koji su bili u jedinicama kao pomoćnici komandanata, kako ih vi kvalifikujete, oni se nisu bavili ovim instaliranjem. To ste se vi bavili, je li tako.

ODGOVOR:

      Tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Znači, vas je bilo ukupno 50.

ODGOVOR:

      Tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Kako može vas ukupno 50 da se instalira u sve moguće civilne strukture u pola Jugoslavije.

ODGOVOR:

      Evo odgovora kako je to moguće. Ja sam to objašnjavao samo segment Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane i nas je bilo 50 pripadnika kontra obaveštajne grupe. Međutim, u armijama, u Ratnoj mornarici, ovaj, isto su bile kontra obaveštajne grupe koje su otprilike brojale ovoliko ljudi, kolko sam rekao da postoji i u Ratnom vazduhoplovstvu. Pa prema tome, ako se uzme da su bile tri armije i još 20 mornarica, izračunajte kolko je to.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Bilo bi negde 200 ljudi. Je li tako.

ODGOVOR:

      Više malo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Koliko, 250?

ODGOVOR:

      Pa recimo 300.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pa recimo i 300 ljudi i vas 300 organizujete mrežu u svim sferama, kako kažete, društvenog života, u policiji, državnoj upravi, Službi bezbednosti, obrazovanju, uopšte organima vlasti, civilnim strukturama i tako dalje. Jel vi to tvrdite?

SVEDOK:

      Tvrdim, ja sam sam imao, rekao sam prošli put, ja sam sam imao samo pripadnika državne bezbednosti imao 8, da ne govorim...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Koje ste vi vrbovali?

SVEDOK:

      Koje sam ja vrbovao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro.

SVEDOK:

      A sad ne ulazim u one druge, o njima neću da pričam mada znam i za druge.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A dobro recite mi onda, pošto ste sami konstatovali da je to što ste radili, radili nezakonito, ali da ste radili po naređenju. Je li tako.

SVEDOK:

      Tačno tako.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Kad se naređenje  daje oficirima, daje se i neko objašnjenje. Šta je bio cilj te vaše aktivnosti, jel ste vi to pripremali neki vojni udar ili šta, ako ste se tako instalirali po civilnim strukturama.

SVEDOK:

      Osnovni cilj, mi smo informisani da je na pomolu raspad Jugoslavije, da u raspadu Jugoslavije učestvuje rukovodstvo Srbije i Služba državne bezbednosti Republike Srbije i mi smo u interesu očuvanja Jugoslavije dobili to takvo naređenje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, jel to znači da ste vi radili protiv Službe bezbednosti Srbije i državnog rukovodstva Srbije sa takvim naređenjima.

SVEDOK:

      Nismo radili protiv SDB Srbije niti protiv rukovodstva Srbije, to ste vi dobili takav izveštaj. Na osnovu toga ja ću biti sada konkretan i precizan. Na osnovu onoga kada je Rakočević govorio da u Beogradu postoji Srpska akademija nauka i umetnosti koja je izradila dokument koji se zove Memorandum, da vi vučete konce u okviru toga. Jedan od operativaca je snimio taj razgovor, predao pripadniku SDB i nakon toga došlo je do hapšenja pukovnika Rakočević Slobodana i njegovo suđenje jeste vi mislili da on priprema državni udar na vas sa Vasiljevićem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pa dobro, objasnite mi, molim vas, pošto je to meni prilično kontradiktorno. S jedne strane postoje tvrdnje kako ja kontrolišem vojsku, s druge strane vi ovde izlažete o tome kako vojska nastoji, odnosno Služba vojne bezbednosti da kontroliše mene i jedno i drugo ne ide. Dajte, opredelite se, šta je od toga tačno.

SVEDOK:

      Pa ja sam rekao šta je tačno. Tačno je da se JNA pokušala staviti u ulogu kao poslednjeg kohezivnog faktora u očuvanju bivše Jugoslavije i tačno je to ovo što sam rekao da je i Služba DB, jeste vi rukovodili Službom DB, policija Republike Srbije, rezervni sastav Srbije, koji je do te mere uveličan, odnosno i brojčano i u materijalnom pogledu da bi mogao da parira i JNA. Samo što nisu imali raketne jedinice i avijaciju, a brojčano su bili i sa svom drugom tehnikom u istom položaju kao JNA.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Vi očigledno to ne znate, ali neću da vas ispitujem o stvarima o kojima ne znate, već o stvarima o kojima ste govorili. Recite mi, molim vas...

MEJ:

      Samo trenutak. Vi kažete da on ne zna to o čemu govori. Gospodine Čandiću, čuli ste taj komentar, da li želite da se osvrnete na to da odgovorite.

SVEDOK:

      Ja svo vreme pokušavam da kažem ono što znam, međutim optuženi svo vreme pokušava da kaže da ja ne znam. Ja ono što ne znam, ne mogu da pričam o onome što ne znam. Ono što znam i što sam siguran znači SDB Srbije je bila svo vreme u funkciji  znači sprovođenja Memoranduma i stvaranja velike Srbije, odnosno krnje Jugoslavije, kako se to tada u žargonu u Srbiji govorilo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, gospodine Čandiću, samo da budemo precizni. Vi ste rekli u svom svedočenju da sam ja inicirao Memorandum Srpske akademije nauka, vukao konce i da je to bio koncept stvaranja velike Srbije.

SVEDOK:

      Nisam ja rekao da ste vi inicirali Memorandum SANU nego da je to upravo da su akademici SANU oni to lansirali a da ste vi bili inicijator da se taj projekat realizuje u delu, to sam rekao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, ja sam shvatio da ste rekli da sam ja bio pokretač Memoranduma i onda tog projekta.

SVEDOK:    

      Nisam tako rekao ali sam rekao da ste bili pokretač da se to sprovede u delo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A dobro, dobro. A da li znate kada je taj Memorandum donet.

SVEDOK:

      Znam, naravno, on je donet 1986. godine, kako ne bi znao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Donet je 84. godine.

SVEDOK:

      86. godine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, a recite mi...

SVEDOK:

      Jesam li u pravu, 86. godine?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ne, ne, naravno da niste.

SVEDOK:

      U pravu sam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, to je faktično pitanje, ne morate da ga ponavljate. Recite, mi gospodine Čandiću, a gde ste vi to pročitali u tom Memorandumu uopšte pominjanje velike Srbije, razbijanje Jugoslavije, bilo kakve aspiracije prema nekim drugim narodima u Jugoslaviji ili bilo šta što vas na to upućuje.  To što tvrdite, gde to piše u Memorandumu.

SVEDOK:

      Ja sam pročitao Memorandum i u Memorandumu tačno je da ne piše stvaranje velike Srbije. Međutim, Memorandum ima neka svoja poglavlja. U prvom poglavlju Memoranduma govori se o krizi u bivšoj Jugoslaviji koja je bila evidentna, u drugom poglavlju se govori o položaju i statusu Srba kao najbrojnijeg naroda u Jugoslaviji jer su kao najbrojniji narod i koji su činili negde oko polovinu ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da ne gubimo vreme da opisujete šta piše pošto kažete da ste čitali. Pitao sam vas gde vam je ta velika Srbija u Memorandumu, gde su vam uopšte te ideje koje su plasirane na uštrb bilo kog naroda koji je živeo u Jugoslaviji. Možete da mi citirate i jedan jedini stav bez opisivanja šta piše u Memorandumu.

SVEDOK:

      86. godina je davno bila, ja stvarno nisam u prilici da citiram ijedan stav ali ono šta je pisalo u Memorandumu kada je reč o srpskom narodu i njegovoj ugroženosti i kako to treba prevazići samo po sebi se izvlači zaključak koji je krajnji cilj.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Jel to bilo objašnjenje koje ste vi u vojsci imali šta je krajnji cilj tog Memoranduma.

SVEDOK:

      Jeste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pa onda nije ni čudo što ste se bavili ovim emitovanjem kaseta vojne službe po televiziji onako kako vi opisujete.

SVEDOK:

      Te kasete o kojima sam ja govorio o zločinima itd. koje je donosio konkretno Katančić Ivica nisu bile date operi, znači odeljenju za propagandni rat u okviru vojnih operacija nego su davate službi DB, znači od strane ljudi iz kontraobaveštajne grupe koji su bili naslonjeni, odnosno bili vrbovani od SDB Srbije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Gospodine Čandiću, da li se bar toga sećate da su te kasete o oružju za Hrvatsku, o Špegelju, itd. emitovane na televiziji i šokirale sve nas kao materijal koji je snimila vojna služba i emitovala ih vojna služba, odnosno po odluci vojnih vlasti. Da se upozna javnost. Je li tako bilo ili nije.

SVEDOK:

      Vrlo dobro se sećam kaseta, odnosno materijala koji je prikazan na televiziji krajem 90. i početak 91. godine kada je reč o Martinu Špegelju, uvozu naoružanja itd. odnosno u ulozi Franje Tuđmana, predsednika Republike Hrvatske. Prema tome Gojka Šuška i drugih aktera i to je tačno da je emitovala Služba vojne bezbednosti, odnosno vrh armijski, armijski vrh, ali se ništa nije preduzelo od strane Vrhovne komande, Predsedništva  da se to tako nešto krivično sankcioniše, a ko je to sprečio znači nije mogla sprečiti JNA nego je mogla sprečiti samo Vrhovna komanda.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da li se sećate, gospodine Čandiću, da smo svi kritikovali vojsku tada što se bavi emitovanjem slika o kršenju zakona umesto da tamo gde je nadležno i čuva granicu zapleni, uhapsi itd., spreči krijumčarenje oružja. To je tako trebalo da bude i ja znam da je nakon puštanja te kasete  zavladao  strah i u samom vrhu vlasti Republike Hrvatske i da je sam predsednik Tuđman tu noć bio u groznici ali mu je laknulo kada je dobio odgovor iz Beograda da se ništa neće preduzimati, a to je verovatno bilo u nekom u cilju da tako bude. To znači vojska nije htela da preduzme ono za šta je bila ustavno obavezna da preduzme, nego je samo očekivala da javnost reaguje na očigledna kršenja zakona i vrlo gruba kršenja zakona, jel tako hoćete da kažete. Jeste li imali neko objašnjenje vi u bezbednosti zašto vojska ne reaguje na ono što je ustavna dužnost.

SVEDOK:

      Pa vojska bi reagovala da je dobila naredbu od Vrhovne komande. Očito da Vrhovna komanda, odnosno Predsedništvo nije želelo niti htelo tako nešto. Da je to želelo i htelo, to bi vojska i uradila.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, gospodine Čandiću, da se vratimo na početak vašeg svedočenja, jer je veoma  kontradiktorno. Vi govorite o tome da ste kontrolisali šta se radi u Srbiji, a s druge strane o tome kako rukovodstvo Srbije  i ja lično kontrolišemo vojsku, pa mi objasnite, molim vas, da li ste vi ikad, osim ovoga što sad govorite,  čuli da je ikad i jedan oficir JNA ili da je od bilo kog oficira JNA traženo da meni potpisuje lojalnost. Jel to što ste čuli možda bilo provokacija u vašoj službi ili vi stvarno verujete u takvu izmišljotinu.

SVEDOK:

      Prvo, ja bih vas zamolio da ne iskrivljujete moje reči. Ja nisam nijednog trenutka, evo ponovo ponavljam, rekao da smo mi kontrolisali šta se to dešava u Srbiji, nego sam rekao da smo bili kritikovani da jedino iz Beograda nemamo ništa šta se dešava, znači da nismo kontrolisali. Kada je reč o tom potpisivanju o lojalnosti, ovaj, naravno i u samom Saveznom sekretarijatu za narodnu odbranu, kao i svim jedinicama, organi bezbednosti su imali svoje saradnike. Podatak do kojih je došao Aleksandar Vasiljević, general,  da pojedini generali potpisuju vama lojalnost je sigurno podatak koji je dobijen od proverenih saradnika koji je dao takvu informaciju, možda ne od jednog, možda od više njih koji vam to nisu hteli potpisati. Ja sam govorio o tome, a ja lično nisam ni bio u prilici, ovaj, nit sam bio tog ranga da ja budem konkretno prisutan kada vama neko potpisuje lojalnost ili ne potpisuje ili ne znam ni ja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Gospodine Čandiću, da li se vi sećate da smo, budući da podržavamo Jugoslaviju, Srbiju, njeno političko rukovodstvo, građani, svi smatrali, JNA legitimnim oružanim snagama Jugoslavije. Je li vam to poznato.

ODGOVOR:

      Naravno da mi je poznato.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Prema tome, što bismo mi iz legitimnih oružanih snaga Jugoslavije koje priznajemo i poštujemo izvlačili neke pojedince da potpisuju lojalnost. Da li znate da je to upravo suprotno.

MEJ:

      Gospodine Miloševiću, on ne može da odgovori na pitanje zašto ste vi nešto možda uradili, šta su eventualno bili vaši motivi. On jedino može da kaže koja su njegova lična saznanja i opservacije. Postavite drugačije pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ja želim da vam skrenem pažnju na jednu pojavu, a to je da se raznim svedocima ubacuje u izjave po jedno parče nekog mozaika, upravo suprotno onome što se stvarno dešavalo. Prošli svedok vam je ovde tvrdio...

MEJ:

      Da, to su vaši argumenti ako vi kažete da je ovaj svedok nešto izmislio ili da mu je neko reko da nešto izmisli, onda iznesite to pred svedoka pa će onda on odgovoriti na to. No, ne možete ga pitati šta se vama motalo po glavi u to vreme. On ne može da odgovori na to. Gospodine Čandiću, optuženi kaže sledeće: da ste vi uklopili određene delove svog svedočenja u mozaik, odnosno drugim rečima sugeriše se da vam je neko rekao šta trebate reći. Konkretno ovo o potpisivanju lojalnosti dakle, da li vam je bilo ko tako nešto sugerisao.

ODGOVOR:

      Časni sude, pre nego što sam ijednu reč progovorio u vezi svog iskaza pročitao sam naglas zakletvu da ću govoriti istinu i samo istinu. Nema tog na svetu da se rodi, da meni može nešto da stavi da kaže e reci to i to, ako ja to ne znam . Znači, nema čoveka na kugli zemaljskoj.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, gospodine Čandiću, onda da vas držim za reč. Vi, dakle, znate pošto kažete da ništa nećete reći da ne znate, vi znate da su neki generali meni potpisivali lojalnost.

ODGOVOR:

      Ja sam rekao da nas je general Aleksandar Vasiljević informisao da su neki generali vama potpisali lojalnost, potpisali, među kojima je bio i rekao doslovce i jedan od vaših generala hoću reći vazduhoplovaca, general Stevanović, odnosno general zvani Mika Šprajc, komandant prvog korpusa.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A da li vam je onda objasnio kad vas je to već informisao, kako izgleda ta izjava o lojalnosti, kako glasi. Da li imate bilo kakvo saznanje o tome, molim vas.

ODGOVOR:

      Nije nam objašnjavao o tim detaljima, ovaj.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, recite mi, gospodine Čandiću, pošto ste vi profesionalni oficir bezbednosti, da li ste vi mogli da poverujete u takvu jednu besmislicu da predsednik jedne republike u sastavu Jugoslavije daje generalima da  potpisuju izjave lojalnosti, generalima JNA prema kojima zaista nema nikakve nadležnosti, daje da mu potpisuje izjave lojalnosti. Je li se to vama  činilo verovatno ili ne,

ODGOVOR:

      Generala Aleksandra Vasiljevića sam poznavao duži vremenski rok, znači negde oko 10 godina. I to što je on rekao ja sam besprekorno prihvatio i svatio da je to ne 90 nego sto posto tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Znate li da je bilo opšte poznato da je upravo bilo suprotno, da se tražilo u Hrvatskoj od generala da napuste JNA i da potpišu tamo lojalnost. Da je Izetbegović tražio od svojih da napuste JNA i da tamo svoju lojalnost potpišu. Mi nismo tražili niko da napušta JNA, mi smo podržavali JNA. Da li su vam poznate ove pojave u Hrvatskoj i BiH.

ODGOVOR:

      Kada je reč o Hrvatskoj poznate su mi ovaj i te, a to su bili javni pozivi oficirima kada je već počeo rat u Republici Hrvatskoj, javni pozivi da se vrate odnosno da napuste JNA i da se priključe odbrambenim snagama republike Hrvatske. Kada je reč o Republici Bosni i Hercegovini predsednik Izetbegović on nije tražio da mu se potpisuje lojalnost, predsednik Izetbegović je čak u jednom momentu pre nego što je počeo rat u BIH davao predlog da JNA ostane kao oružana sila takva kakva jeste u Bosni i Hercegovini, kao odbrambena snaga Bosne i Hercegovine bez ikakvih promena onakva kakva jeste tog trenutka. Međutim, to se u Beogradu nije prihvatilo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      To opet nije tačno, ali dobro recite mi kada je Izetbegović pozvao vi ste prošlog dana kad ste svedočili govorili, da Izetbegović pozvao Muslimane i Hrvate iz BIH koji su bili u JNA da napuste JNA, a one koji su pozivani na mobilizaciju na vojne vežbe, da se ne odazivaju vojnom pozivu tako ste rekli.

ODGOVOR:

      Ja evo treći put moram da intervenišem, emojte iskrivljavati moje reči. Ja nisam nijednom prilikom rekao da Izetbegović poziva pripadnike JNA da napuste JNA, ja sam govorio da predsednik Izetbegović poziva rezervni sastav da se ne odaziva na mobilizaciju to je bio javni poziv, i to upućen Bošnjacima i Hrvatima, a ne oficirima i pripadnicima JNA odnosno, aktivnog sastava.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, ja sam zapisao, gospodine Čandiću, pa zato ne želim ništa da iskrivim, samo zapisao sam i to imate u transkriptu, Izetbegović je pozvao da se ne odazivaju Bošnjaci i Hrvati, takav ste izraz upotrebili, a oni koji su se odazvali da se vrate kući. Tako ste rekli je li tako.

ODGOVOR:

      Ja sam jedan deo toga što ste vi rekli rekao.

MEJ:

      Nema smisla da se u vezi ovoga sporimo. Možemo pogledati transkript kad zato bude vreme, krenimo dalje, molim vas.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ja želim u vezi sa ovim zato da postavim pitanje da li ste vi rekli da se ne odazivaju, a da oni koji su se odazvali da se vrate kući. Jeste tako rekli.

ODGOVOR:

      Rekao sam za one koji su pozivani u rezervni sastav da im se da ratni raspored, znači, za te sam govorio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      I da oni koji su se odazvali treba da se vrate kući. Je li tako.

ODGOVOR:

      I to sam rekao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Znači, ne moramo da kontrolišemo transkript i to sam rekao.

MEJ:

      Da, sve sam to našao. Svedok je rekao da su oni mobilizirani kao rezervisti i da su primili dobili oružje budući da je Izetbegović uticao na Muslimane i Hrvate da se ne odazovu. Idemo dalje molim vas.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da i dalje ima onih koji su se odazvali da se vrate kući.

MEJ:

      Da, idemo dalje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

      Vi ste rekli, gospodine Čandiću, da ste i to pretpostavljam možete da nađete u onome što ste govorili ovde na toj stolici gde sedite, da ste vi o svemu pisali, o naoružavanju sve tri grupacije i o naoružavanju SDS i SDA i HDZ, o Bosni sad govorim, jeste tako rekli.

ODGOVOR:

      Jesam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A pošto ste nešto pomenuli, u najkraće, naoružavanje Srba, recite mi šta ste to pisali o naoružavanju SDA i HDZ i šta ste znali o naoružavanju SDA i HDZ.

ODGOVOR:

      Pa ja ću biti kratak na ovo pitanje, kada je reč o naoružavanju SDA ono o čemu sam ja pisao svodilo se na stvarno minorne cifre o prošvercovanim delovima znači, od strane pojedinaca iz  Hrvatske ili Slovenije uspeli da uvezu u Bosnu i Hercegovinu u gepeku od luksuznog automobila nešto pušaka. Znači o tom delu sam izveštavao ko je to radio i kada.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, vi ste radili u odelenju za unutrašnje neprijatelje, koje je istraživalo sve one koji su predstavljali pretnju ustavnom poretku Jugoslavije. Je li tako?

ODGOVOR:

      Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da li su te pretnje koje su bile uperene protiv jugoslovenske države bile plod mašte obaveštajne službe JNA ili su zaista postojale.

ODGOVOR:

      Kada je reč o tim pretnjama, opet moram razdvojiti neke prirode pretnje koje su bile uperene protiv rušenja ustavnog poretka bivše Jugoslavije, su bile stvarne pretnje i na njima se ozbiljno radilo. U ovom kasnijem periodu je tu bilo pravno ... nije se znalo d li je to pretnja ili je to stvar ovaj neke grupacije etničke grupe da se pripremi da ne doživi debakl kao što je nažalost, i doživela.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, pretpostavljam da vam je kao jednom od rekao bih visoko rangiranih oficira bezbednosti moralo biti poznato da je od 81. godine do 87. godine znači pre nego što su se svi ovi događaji počela dešavati, znači do 87, u JNA otkriveno 216 ilegalnih grupa, a od tada pa do  91 godine još 140 grupa imalo za cilj razbijanje najpre  JNA kao kohezionog faktora. Je li to tačno ili nije?

ODGOVOR:

      Poznato mi je, ne znam tačno da li je 260, ali sigurno bila velika cifra takvih grupa i do 87. ali naravno i od 87. godine. Tačnu cifru ne znam bilo je stvarno puno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ne znate nikakve detalje o tome.

ODGOVOR:

      Pa uglavnom su to bile grupe koje su delovale sa pozicije albanskog nacionalizma i seperatizma i par jedne ili dve grupacije sa pozicija hrvatskog nacionalizma. Nije bila nijedna grupa koja je otkrivena a koja je delovala sa pozicija veliko srpskog nacionalizma.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

      Nije bila otkrivena nijedna grupa koja je delovala sa pozicija muslimanskog nacionalizma.

ODGOVOR.

      I to je tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da li su te grupe o kojima govorite, znači sa tih pozicija, bile opredeljene za vršenje terorističkih akcija na području SRJ, SFRJ, u JNA.

SVEDOK:

      Neke od grupa koje su otkrivene, primera radi u operativnoj akciji Zlatar 1 i Zlatar 2 koja je bila vođena na saveznom nivou. Radi se o grupacijama albanskih nacionalista i separatista, znači gde su bili u sprezi pripadnici JNA i civili Albanci ovaj, bila je namera, odnosno u njihovim planovima da vrše i terorističke akcije kako u JNA, tako i na civilnim strukturama.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A dobro, pošto ste bili odgovorni za područje Kosova i za 19 opština na severoistoku Bosne, koji su to elementi na Kosovu predstavljali pretnju ustavnom poretku Jugoslavije.

SVEDOK:

      Osnovni elementi koji su pretili ustavnom poretku Jugoslavije jeste pokušaj ocepljenja Kosova i pripajanja Kosova Albaniji. To je glavni elemenat i segmenat pretnje ovaj rušenja ustavnog poretka Socijalističke Federatine Republike Jugoslavije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A da li vam je iz tog vremena poznata ilegalna albanska separatistička organizacija koja se zvala Pokret za albansku socijalističku republiku u SFRJ.

SVEDOK:

      I te kako mi je poznato, skraćeno PASRJ i čitao sam i Platformu i sve ovaj dokumente koje su oni izradili, čak sam i učestvovao na nekim kooperativnim akcijama  na razjašnjavanju tih slučajeva.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da li vam je poznato da su iz tog vremena 8 članova tig njihovog centralnog komiteta delovali iz inostranstva.

SVEDOK:

      Ne znam koliko ih je bilo iz inostranstva, ja sam više bio baziran na one pripadnike koji su delovali u JNA. Poznato mi je da ih je bilo poprilično, iz Zagreba, Sarajeva, Ljubljane tako da mogu samo govoriti o tim delovima. A u okvoru operativne akcije vezano za taj deo učestvuje i služba DB iz Srbije i Bosne i Hercegovine i Hrvatske i Slovenije tako da podatke o civilima, odnosno onima koji su delovali iz inostranstva nisu stvarno mi poznati.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da li vam je uopšte poznato nešto o vojnom komitetu da upotrebim skraćenicu koju ste vi upotrebili, PASRJ. Tog Pokreta za albansku socijalističku republiku. Da li vam je poznato nešto o vojnom komitetu.

SVEDOK:

      Pa bilo je reči, ne vojni komitet nego u smislu vojnog organizovanja da bi se ostavrili ciljevi za tu albansku socijalističku republiku u Jugoslaviji.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A da li ste ustanovili unutar službe koji su oficiri JNA bili ilegalno uključeni u taj vojni komitet.

SVEDOK:

      Ma naravno da smo ustanovili jer smo i procesoirali i oni su osuđeni.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A da li je tačno da je upravo ova grupa još 84. godine planirala likvidacije radnika Ministarstva unutrašnjih poslova na Kosovu i Metohiji, podmetanje eksploziva u Đakovici i u Termoelektrani Obilić. Da li se sećate tih informacija.

SVEDOK:

      To mi nije poznato, ovaj, ali stvarno odlazim u nekakve, ako imate pitanja vezana za moj iskaz, ovaj, nemojte da proveravate moje znanje. Ja stvarno puno znam, ali neću da pričam o onim stvarima koje se ne tiču ovog dela.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Sve se tiče ovog dela, gospodine Čandiću. da li su vam poznata imena Naim Maljoku i Azdemi Rakim.

SVEDOK:

      Poznata su mi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Šta su oni bili?

SVEDOK:

      Naim Ljoku je bio kapetan, mislim u Lukavici, a, ovaj, ne znam gde je bio, u kojoj, ovaj drugi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Jesu li oni bili članovi ove terorističke grupe.

SVEDOK:

      Oni su bili članovi ovoga Pokreta za alabansku PASRJ, odnosno  PASRJ ili u jednom se delu kaže da su to marksisiti i lenjinisti Kosova.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, ali bez obzira na to što su ovi albanski teroristi bili jedinstveni po pitanju etnički čiste albanske države, da li je vama tada bilo poznato i da li znate i danas da su međusobno upravo suprostavljeni na te predstavnike s jedne strane ove fašističko balističke tradicije koja potiče iz Drugog svetskog rata i veza sa nemačkim okupatorom, Italijanima, i predstavnika ove mariksističko-lenjinističke koje vuku iz Albanije Envera Hodže. Da li ste znali to. Da li ste imali u vidu analizu tih aspekata delovanja ove njihove separatističke organizacije.

SVEDOK:

      Radeći na pojedinim obradama, ovaj, naravno, vodili smo računa o svim segmentima i nismo propuštali nijedan detalj koji bi koristio za istrage da bi se što autentičnije, odnosno što preciznije utvrdila konkretna odgovornost, odnosno povezanost, odnosno odakle polazi nekakva delatnost ovaj da bi se ona sankcionisala.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da li ste ikad čuli za masovna iseljavanja Srba sa Kosova i Metohije pod pritiskom upravo ovih separatističkih organizacija na Kosovu i Metohiji u svim tim godinama kad ste radili i bili zaduženi za Kosovo.

SVEDOK:

      Za ono vreme dok sam ja radio na Kosovu meni je poznato bilo za iseljavanje, za pokušaj iseljavanja, znači direktiva koja je dovedena iz Beograda da se iseljavaju Srbi sa Kosova kako bi se prikazalo da se ranije vrši teror. To nije tačno, ja sam dole odao, ja sam dole imao saradnike i Srbe i Albance i znam tačno šta se dešavalo. Bio je pokušaj da se dovedu Rumuni u posle događaja u Rumuniji nakon ubistva Čauševskoga, da se Rumuni dovedu na Kosovo i da se Kosovo naseli Rumunima da bi se promenila demografska slika, odnosno da bi se promenio procentualni sastav Srba i Albanaca na Kosovu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ajte, molim vas, gospodne Čandiću, pa koliko ste Rumuna videli na Kosovu?

SVEDOK:

      Nisam rekao da je došao i jedan, ali kažem da je bio pokušaj i da su im nuđene kuće da im se prave.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Gospodine Čandiću, koliko ja znam Rumuna je bilo samo preko Dunava u istočnoj Srbiji, na granici sa Rumunijom, uglavnom trgovali neki nešto, izbeglice bile. Na Kosovu nije bilo Rumuna, gospodine Čandiću. Da li to znate.

SVEDOK:

      Ja nisam ni rekao da je bilo. Ja sam samo rekao o pokušaju da  se oni dovedu, ovaj.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A dobro. Ko je imao taj pokušaj da  se dovedu Rumuni?

SVEDOK:

       Rukovodstvo Srbije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      To znači ja sam pokušao da dovedem Rumune na Kosovu.

SVEDOK:

      Pa to ste vi rekli.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ja sam bio na čelu Srbije tada. Sve sam čuo samo ne i da sam dovodio Rumune na Kosovo. Recite mi, molim vas, da li je u vaš deo posla spadalo i vršenje raznih analiza stanja, predviđanja budućih akcija ovih neprijateljskih elemenata i predlaganje mera za njihovo suzbijanje.

SVEDOK:

      Pa sastav je bio svakodnevni deo posla organa bezbednosti JNA jeste bila vršenje stalnih kontraobaveštajnih procesa, ovaj, procena. Naravno u okviru tih procena obuhvaćeni su svi elementi koji treba da uđu, da se nađu u svakoj toj kontraobaveštajnoj proceni koja svakodnevno dopunjava

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, onda vam je moralo biti poznato nešto o pritiscima na iseljavanje Srba. Od koga ste to čuli, sad ste na primer tvrdili kako je došla direktiva iz Beograda da se Srbi iseljavaju. Kad je došla ta direktiva da se Srbi iseljavaju.

SVEDOK:

      Pa došla je u vreme tamo onih događaja oko Azema Vlasija i njegovog hapšenja i vašeg nastupa pre samog hapšenja Azema Vlasija u rudniku tamo gde je bio sa rudarima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A to znači došao je nalog, to je znači negde 89. ili 90. da se Srbi iseljavaju. Pa znate li da se tada upravo  formiralo i u javnom mnjenju i u propagandi i svemu da se Srbi ne iseljavaju nego da se vraćaju oni koji su se iselili pod pritiskom, da se vraćaju u svoja sela na kako se govorilo,  svoja ognjišta itd. Da li se toga sećate, gospodine Čandiću.

SVEDOK:

      Da li se vi sećate imena Mitar Balević.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Kako da ne, sećam se Mitra Balevića iz Kosova Polja.

SVEDOK:

      Tačno tako. Upravo njegova snaja Smilja Balević mi je govorila o tim stvarima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ja ne znam šta je govorila njegova snaja. Dobro, kad govorite o 89. i 90. da li znate koliko se Srba pod pritiskom iselilo od 80. do 89. Do tada, kako vi kažete, da im je rečeno da se iseljavaju.

SVEDOK:

      Nije se iselio niko.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Niko se nije iseljavao. Vrlo dobro. A vi ste sve vreme, kojih ste vi to godina bili zaduženi za Kosovo.

SVEDOK:

      89, 90. i 91.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A do 89. niste bili zaduženi za Kosovo.

SVEDOK:

      Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      I ništa niste znali do tada o iseljavanju Srba sa Kosova.

SVEDOK:

      Pa nisam se ni upuštao u tu problematiku. Imao sam svoje jedinice u kojima sam radio i vodio sam računa o svojim jedinicama.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, pošto ste radili u svojim jedinicama, da li je ikad do vas došao bilo kakav podatak o tome da je rukovodstvo JNA na bilo kakav način bilo pobornik nekog srpskog nacionalizma.

SVEDOK:

      Pa ja kažem da sam bio organ bezbednosti u jedinicima JNA do 88. godine. Do te godine stvarno ja ne verujem da je bilo ko drugi mogao da oseti bilo kakvu, ovaj, uticaj neke od republika ili bilo koga drugog sa strane na pripadnike JNA.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pa vi ste tačno rekli da republike nisu imale apsolutno nikakve nadlženosti niti mogućnosti da komanduju JNA. Je li tako?

SVEDOK:

      Tačno tako, ja ne znam da li sam rekao da republike nemaju tu nadležnost ali je tačno da republike nemaju  nadležnost da komanduju JNA jer je to savezna inicijativa koja isključivo počinje u Vrhovnoj komandi, odnosno Predsedništvu SFRJ.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Koje je bilo vrhovni komandant kolektivni. Je li tako.

SVEDOK:

      Upravo tako.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da li je opšti stav vaše službe bio, koji je, koliko ja shvatam,  saopštavan na vašim redovnim brifinzima, na redovnim sastancima da JNA treba da sačuva Jugoslaviju.

SVEDOK:

      To je vrlo često korišten taj termin da je JNA ostala jedini kohezivni faktor, ponavljam još jednom, kohezivni faktor u očuvanju Jugoslavije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A da li ste i vi bili takvog mišljenja.

SVEDOK:

      Jesam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A pošto kažete, izneli ste jedan slučaj da nije bilo informacija iz Beograda na nekom sastanku, pitam vas uopšte dakle, da li je služba vaša prikupljala informacije o rukovodstvu Republike Srbije.

SVEDOK:

      Ja ne znam da li je, služba je sistem jedan kao što je na onoj šemi bilo prikazano. Moj deo, znači centralna kontraobaveštajna grupa, nije se bavila tim stvarima, ovaj, zato su i upućene kritike upravo iz tog razloga zato što nije učinjeno ništa na tom delu da se u Beogradu, tj. Srbiji ovaj da se vidi šta se to dešava.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, pošto ste rekli da ste bili na sastanku na kome je general Vasiljević objasnio kako neki generali, čak ste vi rekli da sam tražio od mnogih generala, ne od nekih generala, da potpišu lojalnost, to kažete na strani 4 vaše izjave, u 4 pasusu, recite mi imena lica koja su bila prisutna na tom sastanku osim vas i Vasiljevića.

ODGOVOR:

      Pa bili su pripadnici centralne kontraobaveštajne grupe, bio je potpukovnik Radaković, ... major Karan Ljuban ... Katančić Ivica, Gligorijević Dragan, Nešić Branislav, Lisica .. i sad da ne nabrajam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, vi kažete ne samo da sam ja tražio lojalnost nego i da je veliki broj generala to tako i uradio. Je li tako.

ODGOVOR:

      Da je jedan deo generala to uradio, nisam rekao veliki broj. Nisam znao koliki broj nije nam ni rečeno, i rečeno je da je jedan od vaših generala kao što sam rekao upravo to uradio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Jedan od mojih generala.

ODGOVOR:

      Rekao sam vaših, on je mislio vazduhoplovaca, vaših redova, vaše strukture ..

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dakle, vi verujete, pošto ste pomenuli generala Stevanovića. Je li tako. Šta je bio on.

ODGOVOR:

      Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A šta je on bio tada.

ODGOVOR:

      Komandant prvog vazduhoplovnog korpusa na Banjici, sa sedištem na Banjici.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      I vi tvrdite da je general Stevanović potpisao meni izjavu lojalnosti. Je li tako.

ODGOVOR:

      Da, to tvrdim to se kasnije i pokazalo da je to tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Čime se pokazalo da je tačno.

ODGOVOR:

      Pa pokazalo se tačnim, jer su bili konstantni zahtevi iz Istočne Slavonije za dejstvom avijacije na području Istočne Slavonije na Vukovar i sva druga mesta gde su bile razmeštene hrvatske snage, pošto su takvi zahtevi bili sprečavani od komandanta ratnog vazduhoplovstva u to vreme Zvonka Ulepiča, generala, komandant prvog vazduhoplovnog korpusa Stevanović sa komandantima eskadrila na jednom sastanku u komandi Ratnog vazduhoplovstva je demonstrativno ustao i rekao moji komandanti koji su sa mnom, neka ustanu i neka idu. I svi njegovi komandanti su ustali i napustili taj sastanak koji je predvodio komandant ratnog vazduhoplovstva i protiv vazdušne odbrane.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro,  recite vi meni, a šta se to mene tiče i šta se to tiče Republike Srbije vaši odnosi u Ratnom vazduhoplovstvu i uopšte u JNA.

ODGOVOR:

      Ja to neću uopšte da raspravljam šta se to vas tiče, vi ste mene prvo pitali, ja sam vama na to odgovorio.

MEJ:

      Ako želite da vaš odgovor uzmete u obzir onda nam morate reći na koji način to utiče na stav. Naime, vama je postavljeno pitanje kako se uspostavilo tačnim da je general Stevanović potpisao lojalnost. Za sada iz vašeg odgovora to nije jasno gospodine Čadiću, možda bi ste to ipak mogli to pojasniti.

ODGOVOR:

      Evo ja ću pokušati još jedanput, ovaj, to da objasnim. Komandant vazduhoplovnog korpusa prvog vazduhoplovnog korpusa u Beogradu general Stevanović je stvarno non stop insistirao da avijacija, avijacijske jedinice bombarduju položaje hrvatskih snaga i gradove u istočnoj Slavoniji, odnosno zoni odgovornosti prvog vazduhoplovnog korpusa. Pošto mu to nije dozvoljavano od strane komandanta ratnog vazduhoplovstva, na jednom od sastanaka nakon tih stalnih zahteva, prisutan je bio general Stevanović i komandanti eskadrila koje su trebale da dejstvuju na prostoru Republike Hrvatske i nakon objašnjenja da se ne može tako JNA ponašati, da dejstvuje na toranj na nekoj crkvi i da je avijacija namenjana sasvim za druge stvari, general Stevanović je demonstrativno ustao i naredio svojim komandantima, iako je stariji komandant ratnog vazduhoplovstva, on je šef...

MEJ:

      To ste nam sve ispričali, gospodine Čandiću. Ono što ja želim razumeti je kako se pokazalo iz čega je vidljivo da je on potpisao zakletvu na lojalnost.

ODGOVOR:

      Iz onog mog ranijeg iskaza, ovaj, o zahtevima u operativnoj akciji proboj 2, da se naoružavaju Srbi, major Karan Ljuban je paraleleno svojim izveštajima koje je dostavljao redovnim putem u odelenje bezbednosti pisao i šeme i skice kojima je dostavljao pilotima na Batajnici, na koje ciljeve oni trebaju da dejstvuju, a to nije obaveštavao pukovnik Rakočević Slobodana, kako je to uhodani put.

MEJ:

      Gospodine Miloševiću, sada je vreme za pauzu, pa će to za sada ostati na tome. Gospodine Čandiću napravićemo pauzu od 20 minuta, pa ćete nakon toga da se vratite u sudnicu, a gospodine Miloševiću imaćete do jednog sata vremena da završite svoje unakrsno ispitivanje nakon pauze.

      Molim ustanite.

Pauza

     

TAPUŠKOVIĆ:

      Kao amikus, ja smatram da sam dužan da vam skrenem pažnju na to da nisam kardiolog, nisam lekar, nisam neuropsijatar ali veoma lako sam opazio već na početku ispitivanja da gospodin Slobodan Milošević...

MEJ:

      Gospodine Tapuškoviću, mi smo sada na pola puta ispitivanja svedoka. Postoji nešto o čemu želimo da porazgovaramo sa gospodinom Miloševićem, to ćemo uraditi kasnije kada na to dođe red i vi ćete biti u prilici da date svoje komentare tada.

TAPUŠKOVIĆ:

       Da vam skrenem pažnju na to. Tri dana lekar kod njega nije bio, obavestio me o tome Zdenko.

MEJ:

      Ne, sada. Ne sada. To možete kasnije da kažete. Dopustite da dovršimo sa ispitivanjem sada. Gospodine Miloševiću, molim vas nastavite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Gospodine Čandiću, koliko ja...

MEJ:

      Napravićemo pauzu od tri minuta dok se transkript ne sredi.

      Molimo ustanite.

ODGOVOR:

      Da citiram ono što sam rekao, major Karan Ljuban se žalio da Srbi u Istočnoj Slavoniji nisu naoružani ni da nemaju naoružanja nije rekao da JNA neda oružje Srbima, i nakon toga Čeda Knežević je rekao ja imam toga kolko god hoćeš i mogu ti dati. Evo video je naš prijatelj, on ti može potvrditi to, da mogu da naoružam kako je rekao pola Amerike.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, a da li vam to onda možda govori, gospodine Čandiću, o tome da je to oružje deljeno u tom opštem haosu po nekoj zavičajnoj liniji, a ne po bilo čijoj naredbi.

ODGOVOR:

      To oružje nije deljeno po zavičajnoj liniji, pošto je akcija operativna akcija imala svoje ime. Operativna akcija proboj 1, i upravo znači, ne može biti to nečija samovolja, nego izvršenje određenih naredbi i shodno tome izveštavanje kako je to predviđeno procedurom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A recite mi  kome je bio podređen taj oficir Čedo Knežević.

ODGOVOR:

      Major Čedo Knežević, je bio direktno podređen znači, prva instanca kome je bio podređen je pukovnik Tomislavu Ćuku, načelniku centralne kontra obaveštajne grupe, a naravno pošto je i pukovnik Ćuk bio direktno vezan za pukovnika Slobodana Rakočevića, znači bio je počinjen direktno Slobodanu Rakočeviću, pukovniku načelniku odelenja bezbednosti ratnog vazduhoplovstva i protiv vazdušne odbrane.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Vi ste objasnili da se upravo taj pukovnik Rakočević, koji vam je po vašem sad opisu direktno u vertikali nadređeni Kneževiću, bunio protiv toga da se bilo kakvo oružje deli.

ODGOVOR:

      Tačno je, kada su u pitanju ona dva kamiona o kojima sam govorio koja su došla u Zemun, taj pukovnik Rakočević se bunio, i rekao to ne može tako mi imamo JNA, ako bude trebalo da se tamo šta radi i ako bude donešena naredba JNA je ta koja treba da interveniše, a ne nekakve dobrovoljačke jedinice odnosno, paravojne formacije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, da li to govori ovo što ste sad rekli, da nije postojala nikakva naredba da se deli nekakvo oružje.

ODGOVOR:

      Ukoliko se sećate, ja sam rekao major Čedo knežević je preskočio jedan nivo, preskočio odelenje bezbednosti ratnog vazduhoplovstva i protiv vazdušne odbrane odnosno pukovnika Slobodana Rakočevića, i izveštaje direktno upućivao u Upravu bezbednosti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da li vi to onda sugerišete da je on imao naređenje direktno od generala Vasiljevića da deli oružje, preskačući pukovnika Rakočevića.

ODGOVOR:

      Ja to stvarno ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Taj general Vasiljević, koga pominjete,  izneo je na tom sastanku optužbu na moj račun da ja tražim potpisivanje lojalnosti. Je li tako.

ODGOVOR:

      Tačno je tako, izneo optužbu da vi, ovaj, uzimate, da pojedini generali potpisuju lojalnost vama i svo vreme upotrebljavate taj general, kao da vi ne znate ko je general Vasiljević. Vi ste ga zatvorili, uhapsili, osudili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ja nikog nisam ni zatvarao, ni hapsio, gospodine Čandiću, kao što je vama dobro poznato, niti sam imao neku nadležnost nad JNA, niti nad vojskom Jugoslavije do 1997. godine, a onda sam imao nadležnost, jer sam bio predsednik Jugoslavije. Ali dobro, odakle onda vi objašnjavate da je moglo doći naređenje, ako kažete nije od Vasiljevića, nije tom linijom, Rakočević, koji je u lancu komandovanja,  buni se protiv toga Knežević, kako vi tvrdite navodno, deli nekakvo oružje i tvrdite da deli po naredbi. Po čijoj je to onda naredbi Knežević mogao da čini.

ODGOVOR:

      Kad sam iznosio svoj iskaz, časni sude, ja sam rekao da je Čedo Knežević bio zamenik u operativnoj akciji proboj 1, a da je glavni šef operativne akcije proboj 1, bio potpukovnik Smiljanić, koji je bio iz 5 vojne oblasti. Što znači, da je naredbu mogao dobiti samo potpukovnik Smiljanić od koga ja ne znam. Prema tome, shodno toj naredbi i shodno tom izveštavanju sigurno je da iz tih razloga preskakano ... Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A da li onda to ukazuje da je reč bila o nekakvoj samovolji.

ODGOVOR:

      Opet tvrdim čim je dato ime operativnoj akciji znači da je moralo doći sa nivoa, da je neko morao odobriti to, prema tome, ne može se govoriti ni o kakvoj samovolji, nego upravo o nameri.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A da li je možda ime akciji dato upravo iz suprotnog smisla, da se izvrši kontrola o eventualnoj pojavi podele oružja, a ne da se deli oružje.

ODGOVOR:

      Ja ne znam kakva je naredba data, ali ja sam opisivao da se oružje delilo, a ne da se izvrši uvid da li se deli. I oružje je podeljeno i rekao sam cifru kolko je otprilike po mojoj proceni moglo da bude podeljeno u onom trenutku kada sam ja to video.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, molim vas, da se samo zadržimo na jednoj stvari ovde, sad ste pomenuli potpukovnika Smiljanića je li to isto lice čije je pismo upućeno generalu Mladiću ovde, prikazano kao nekakav dokazni predmet.

ODGOVOR:

      Jeste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, onda bih želeo da komentarišete neke delove tog pisma. On kaže na kraju prve strane svog pisma, pre početka rata nalazio sam se na dužnosti načelnika bezbednosti u 10 korpusu u Zagrebu, gde su mi vrlo dobro bili poznati začeci nadolazeće ustaške vlasti. Po izbijanju događaja na Plitvicama 31.03 na lični zahtev sa grupom starešina upućen sam na Plitvice gde ostajem na prostorima RSK do jula 92. godine". Je li tako.

      To je ono što piše, i sada on kaže, posle na dve strane dalje "dolaskom famoznog telegrama da se starešine i vojnici rođeni na teritoriji SRJ povlače", - to je posle odluke i prihvatanja Vensovog plana JNA se povlači sa teritorije RSK, - ... "vojsku Jugoslavije čine oni pripadnici JNA koji su sa teritorije Srbije i Crne Gore", znači, SRJ "starešinama se saopštava koji su rođeni u SRJ  da ide u vojsku Jugoslavije iz BIH u RSK, a vi - krupno napisano - Palestinci iz RSK možete ići sa korpusom u Niš ili gde želite. Naime, korpus je prekomandovan, ko nije sa teritorije Jugoslavije i ko ne želi kaže ide gde želi. Ja kao Palestinac, već je tih dana dogovoreno, odlazim u Knin, a ne bežim kako to sad neki tumače. Po odlasku upozoravam starešine koji ostaju da potporučnik  sad muslimanski čovek, strogo vode računa, jer će sigurno ..." dakle, da li ovo pokazuje ovo što ste vi ovde dali kao dokazni predmet da je rukovodstvo Jugoslavije poštovalo Vensov plan i povuklo JNA sa teritorije RSK, jer on upravo takve događaje opisuje.

SVEDOK:

      Kao prvo, ja to pismo nisam dao, znači ja sam to pismo prvi put video ovde. Drugo što bi hteo da kažem ovo što ste vi čitali iz tog pisma odnosno, citirali neke delove ja mogu da kažem da se tačno i desilo tako jer, sam i ja bio upoznat sa vojnim stvarima da je oficirima iz BiH rečeno da ostanu u BiH, oficirima iz Hrvatske da ostanu u Republici Hrvatskoj, ali su svi bili na platnom spisku u Beogradu do zadnjeg dana rata pa i posle rata.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Kako onda objašnjavate ovo, ovi idu u Vojsku Jugoslavije, ovi u BiH a vi Palestinci iz RSK možete sa korpusom u Niš, ili gde želite. Prema tome, to je u kontradikciji sa onim što vi tvrdite.

ODGOVOR:

      Ja ne znam šta je potpukovnik hteo da kaže tom izjavom o sebi da je on Palestinac, verovatno je bio nezadovoljan naredbom ili nečim što ga je pogodilo u komunikaciji između njega i Ratka Mladića i ne bi hteo te delove da komentarišem, poznat mi je i Vensov plan. Međutim, nije on ispoštovan onako kako je to dogovoreno bilo nego je kompletno naoružanje i kompletan kadar jugoslovenske narodne armije ostao na onim delovima gde su i bili, a samo oni koji su rođeni u Saveznoj Republici Jugoslaviji su mogli ako su hteli da se vrate, i oni su se vratili a bogami mnogi su i ostali.

TUŽBA:

      Časni sude, ovo pismo bi trebalo predočiti svedoku, a takođe i tužilaštvu budući da je svedok prihvatio određene delove tog pisma.

MEJ:

      A gde se nalazi to pismo, ja ga nemam.

TUŽBA:

      Dakle, ... molim da se da svedoku.

KVON:

      Engleska verzija strana 4, treći pasus.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      To je vaš dokazni predmet ne uvodim ga ja, nego ste ga vi uveli.

MEJ:

      Da, da,  neka se svedoku da kopija. Gospodine Čandiću, da li imate primerak ove izjave na jeziku koji možete da razumete.

SVEDOK:

      Imam, časni sude.

MEJ:

      U redu, gospodine Miloševiću, izvolite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

       Drugi pasus, on kaže "napadi na srpsku vojsku Krajine i službu nažalost i sada su od određenih političkih struktura i pojedinaca ... kao i ranije primenjuju se oprobane metode, samo su izmenjeni neki nosioci i drugo je vreme. Među ostalim neprijatelje  rangiraju po sledećem. On piše kako rangiraju u RSK neprijatelje RSK, pa onda ... na prvom mestu ostaci komunizma i JNA na teritoriji RSK. Na drugom mestu Vojska Jugoslavije, na trećem mestu armija BIH i 5 korpus to im je u susedstvu tamo u Krajini i na 4 mestu Vojska Republike Hrvatske. Objasnite vi onda meni kako to da se tamo rangira Vojska Jugoslavije kao neprijatelj RSK a opet se tvrdi kako je vojska RSK bila sastavni deo Vojske Jugoslavije. Da li to možete da objasnite, gospodine Čandiću. Ovo je vaš dokazni predmet iz vašeg tabulatora.

SVEDOK:

      Ja ponovo ponavljam ja nisam ovo pismo doneo niti predao tužilaštvu, niti istražnim organima ovo pismo sam video ovde. Šta je autor ovog pisma hteo po ovim crticama hteo da kaže meni stvarno nije jasno i ne bih se upuštao u komentare.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, isto tako vi smatrate nisu oficiri sami delili oružje, kako proizilazi iz ovog razgovora između Kneževića i Ljubana, nego su imali neku naredbu, ali vi ne znate odakle bi mogla biti ta naredba. Je li tako.

ODGOVOR:

      Pa zna se odakle je mogla biti, nije mogla biti od nekog nivoa koji je niži od Uprave bezbednosti, znači, Uprava bezbednosti Savezni sekretarijat i Vrhovna komanda.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ali vi o tome ne znate ništa.

ODGOVOR:

      Naravno da ne znam, nisam ni rekao da znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, samo to da konstatujemo. Pa dobro, kažete na strani 4 vaše izjave, u pasusu 5,  da se posle rata u Sloveniji JNA povukla do linije koju je Milošević odredio kao granicu velike Srbije. Je li tako.

ODGOVOR:

      Tako sam reko. Nisam rekao Milošević, nego linija koja je zamišljena tzv krnja Jugoslavija ili velika Srbija, kako se to zove.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Evo pogledajte, molim vas, ja vam čitam, ovo što kažete da niste rekli, ja nisam izmislio nego čitam iz vaše izjave. Dakle, da pročitam sa strane 4 iz sredine  vaše izjave, kažete "po završetku rata u Sloveniji JNA se odande povukla do linije koju je Milošević odredio kao granicu velike Srbije". To ste rekli, upravo u vašoj izjavi to piše. Sad ako niste to rekli, vi mi recite.

ODGOVOR.

      Ja ne verujem da sam tako nešto rekao mogao sam napraviti lapsus, ako sam i napravio lapsus, evo ja sad kažem nisam rekao da je Milošević odredio kao granicu velike Srbije. Nemam transkript taj, ali...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Nije to transkript, to je vaša izjava koju ste...

ODGOVOR.

      Moja izjava.

TUŽBA:

      Možda bi bilo dobro da se pročita čitav paragraf, a takođe bi dobro bilo da sudije imaju kopiju ove izjave, kao i sam svedok.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, da ne gubimo vreme, ja sam citirao ispravno ovo što piše.

MEJ:

      Gospodine Miloševiću, ako postavljate pitanja svedoku o izjavi ili bilo kom dokumentu on ima pravo da vidi taj dokument kako bi odgovorio na pitanje. Naravno, pod uslovom da takav dokument postoji da mu se može predočiti.

TUŽBA:

      Dostavićemo i kopije .. a ja ću pročitati čitav paragraf, ja ne kažem da optuženi nije tačno citirao... možda bi bilo dobro da se stavi u određeni kontekst vezano za razgovor optuženog i svedoka... "po završetku rata u Sloveniji JNA se povukla izSlovenije do linije koju je Milošević odredio kao granicu velike Srbije. O toj ideji, o granici krnje Jugoslavije govori se u Memorandumu Srpske akademije nauka. To je bio cilj Miloševića kako je predstavljen i svi su znali da je to njegov plan".

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      I ovde se u ovom drugom delu ponovo pominje ono isto što sam vas pitao da li je to bio moj plan, pa ste vi rekli da nije sada i ovde piše da vi tvrdite da je Memorandum bio u stvari moj plan.

ODGOVOR.

      Već sam odgovorio na to.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

      Ja mislim da jeste. Recite, molim vas, kao bivši obaveštajac, obavestite i mene da znam kad sam ja, i gde sam to odredio granice velike Srbije.

ODGOVOR:

      Ja to nikad nisam rekao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Malopre su vam dali izjavu.

ODGOVOR:

      Ako hoćete da kažem kad ste vi odredili granice krnje Jugoslavije, ja ću evo ovom prilikom reći, kada ste vi došli na čelo SRJ. Naravno vi ste bili autor Ustava SRJ i tamo u jednom delu Ustava SRJ stoji, da je SRJ sastavljena od Srbije i Crne Gore i svih drugih koji žele da joj se priključe.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, gospodine Čandiću, vi se sećate da smo mi tada vrlo jasno deklarisali da nemamo teritorijalne pretenzije ni prema jednoj od bivših jugoslovenskih republika, ali recite mi, molim vas, upravo u vreme o kome vi svedočite, koje su nacionalnosti bili admiral Brovet, Grubišić, Jurjević, Tus, Agotić, Tumano itd. svi ti koji su bili u vojnom vrhu JNA tada?

ODGOVOR:

      Prvo ću da objasnim ovaj deo da Srbija nema pretenzija odnosno SRJ kasnije prema drugim republikama, prema Republici Hrvatskoj i prema BIH, prema onim pravilima šta sve spada u akte agresije  i na jednu i na drugu republiku je izvršena klasična agresija sa jednim veoma ..ratom kao uvodom u to. A kao drugo što ste postavili pitanje da li poznajem određena imena, poznajem i naravno radi se o generalima konkretno kada je reč o generalu Simeonu Tumanovu, zameniku generala Aleksandra Vasiljevića, načelnika uprave bezbednosti ja sam krajem februara odnosno, moguće i početkom marta 92. godine nakon, .... od strane dobrovoljačkih jedinica u Srbiji bio u bolnici na VMA i susreo se generalom Simeunom ... jer, je on operisao polipe u nosu. Tada mi je on govorio da ja nemam razloga da napuštam JNA jer, će BIH ući u sastav krnje Jugoslavije upotrebio je izraz krnja Jugoslavija. Znači govorim o periodu na VMA na 13 spratu. Ja sam ga pitao kako. Pa kaže, Makedonija je već rešena situacija i on mora kao Makedonac da se vrati u Makedoniju a da ja nemam nikakvih problema i da treba da ostanem u JNA jer će BIH ući u sastav krnje Jugoslavije. Ja sam ga samo pogledao i rekao u sebi da nisam hteo naglas da komentarišem, ali sam hteo da mu dam do znanja da je on u jako velikoj zabludi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

      Dobro, to ste mislili da mu kažete.

ODGOVOR:

      Mislio sam da kažem, ali nisam rekao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A šta se mene tiče šta ste vi razgovarali sa nekim svojim kolegom na VMA, on Makedonac, vi Bošnjak raspravljate o aktuelnoj situaciji, kakve to ima veze.

ODGOVOR.

      Ima veze, itekako ima veze o projektu stvaranja krnje Jugoslavije odnosno velike Srbije, jer je i on to potvrdio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, to što ste vi nazvali krnjom Jugoslavijom odnosno SRJ  od Srbije i Crne Gore kao posledica činjenice da su sepratistički pokreti u Sloveniji, Hrvatskoj, BiH, i Makedoniji izdvojili te delove iz Jugoslavije, a ne da se Srbija i Crna Gora izdvojile iz Jugoslavije. Je li to vama jasno.

ODGOVOR:

      Izgleda vama nije jasno da se omogućilo Sloveniji da se izdvoji iz sastava Jugoslavije na taj način što se JNA umesto za tri godine, povukla za 3 meseca i praktično nije se imalo interesa u Sloveniji da ona ostane u sastavu Jugoslavije, onakva kakva je bila.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ja imam suprotan stav, verujem da su svi imali interesa da se sačuva Jugoslavija, jer lepše zemlje nije bilo, nažalost sile koje su je razbile su imale druge ciljeve. Mislim da ste i vi bili za Jugoslaviju koliko shvatam, gospodine Čandiću.

ODGOVOR.

      Naravno da sam bio za Jugoslaviju ali se možda s vama ne slažem u delu onoga sad šta vi podrazumevate pod silama, ja podrazumevam nešto drugo a vi verovatno nešto drugo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, pomenuo sam vam sve ove visoke oficire, od admirala Broveta i Grubišića i Jurjevića i ... Tusa i drugih, da li je i njih i vas neko izbacivao iz JNA i mnoge druge koji nisu bili Srbi. Je li ih neko izbacio iz JNA, je li vas neko izbacio iz JNA.

ODGOVOR.

      Prvo, da vas ispravim general, odnosno pukovnik Agotić nije bio Srbin, on je bio Hrvat, ja sam bio Musliman.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Svi ovi koje sam vam nabrojao nisu bili Srbi, pa vas pitam da li je njih neko izbacivao iz JNA.

ODGOVOR:

      Jeste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

      I vas?

ODGOVOR:

      Mene nije, ja sam sam sebe izbacio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A ko je izbacio te ljude iz JNA?

ODGOVOR:

      Imru Agotića izbacio je pukovnik Slobodan Rakočević zato što nije hteo da napravi nijednu saradničku poziciju u vrhu vlasti republike Hrvatske kao intelektualac i veoma obrazovan čovek, odnosno obaveštajac na čelu odseka bezbednosti 5 vazduhoplovnog korpusa u Zagrebu i smenio ga je, tako da čovek nije imao svoju kancelariju, nego je na posao dolazio i kod kolega sedio i provodio dane.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

      Ne čini li vam se posle ovoliko godina da je ta tzv. ideja o velikoj Srbiji bila upravo jedino paravan za realizaciju separatizma u ovim republikama koje su se odvajale od Jugoslavije, i naravno albanskog nacionalizma i separatizma.

ODGOVOR:

      Ma ne znam šta je uopšte važno šta ja mislim, bilo je to što je bilo naravno, da se meni većina toga ne sviđa, a ocene i procene ja bi ostavio neka vreme i istorija kažu o tome.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, recite mi, molim vas, to vam je svakako poznato, u kojoj od bivših republika SFRJ je uvek postojala i danas je tako najveći broj nacionalnih manjina. Je li to Srbija ili ne.

ODGOVOR.

      Pa jeste, Srbija je republika u kojoj je bilo najviše nacionalnih manjina.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da li vam je poznato da se jedino u Srbiji  nije menjala nacionalna struktura svih tih 10 godina jugoslovenske krize od 90 do 2000.g.

ODGOVOR:

      Meni je poznato da je ključno pitanje koje je uzdrmalo Srbiju jeste Ustav iz 1974 godine i kriza koja je nastupila u čitavoj bivšoj Jugoslaviji upravo vuče korene iz 1974 zato što je Albancima na Kosovu data autonomija odnosno, autonomija data Vojvodini, tako da se Srbija dovela u situaciju da kao država bude nekakva uža Srbija jer su u Parlamentu Srbije sedeli i ljudi iz jedne odnosno druge pokrajine i moglo je doći do nadglasavanja prilikom donošenja političkih odluka.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, da ne raspravljam s vama ustavna pitanja i da vas pitam u vezi sa vašim iskustvom, da li je za vreme vaše službe u JNA iz Srbije proteran i jedan Mađar iz Vojvodine, Bugarin iz istočne Srbije, Albanac sa Kosova, Musliman iz Sandžaka, Rusin, Slovak, Nemac, bilo koji pripadnik bilo koje nacionalne manjine.

ODGOVOR.

      Nije mi poznato.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da li vam je poznato da je Srbija po svom Ustavu država svih njenih građana i da je tako definisana.

ODGOVOR:

      Tačno je da u Ustavu ne Srbije, nego znam SRJ da piše da je SRJ država građana koji u njoj žive. To piše u Ustavu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Piše u Ustavu i piše i u Ustavu Srbije da je država svih njenih građana.

ODGOVOR:

      Ne znam za Ustav Srbije, ali stvarno ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A da li znate šta se desilo posle ustavnih rešenja u Hrvatskoj i višestranačkih izbora 90. godine u vezi sa statusom Srba u Hrvatskoj.

ODGOVOR:

      Poznato mi je da su ne samo Srbi, nego i Muslimani u Hrvatskoj podvedeni pod manjinu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      S obzirom da se vaša služba bavila prikupljanjem podataka i ovoj hrvatskoj ustaškoj migraciji da li ste imali saznanja o njihovim planovima i idejama u vezi sa jugoslovenskom državom.

ODGOVOR:

      Pa naravno, kao operativac u službi bezbednosti raspolagao sam i o informacijama koje se tiču delatnosti neprijateljske ustaške emigracije u inostranstvu, i sva ta saznanja su ukazivala na tendenciju, odnosno želju tih emigrantskih krugova o stvaranju velike Hrvatske.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da li vam je poznato da niko ni tada, ni pre toga, ni posle toga u Srbiji nije dovodio u pitanje pravo hrvatskog naroda na samoopredeljenje, ali da je etnički čista Hrvatska bila neprihvatljiva za stotine Srba koji su odatle proterani.

ODGOVOR:

      Ja ne znam o projektu etnički čiste Hrvatske, stvarno nikad nisam čuo za takav projekat, niti je to negde napisano etnički čista Hrvatska.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

      Ne znate za projekat da se trećina pokatoliči, trećina protera, trećina pobije, taj projekat vam nije poznat kao oficiru bezbednosti.

ODGOVOR.

      Poznato mi je, ja kažem sad govorimo o jednom, sad o drugom kad je reč o emigraciji u svojim planovima ekstremisti u tim krugovima su tačno davali takve izjave da se trećina to što ste vi rekli, ali to nije zvanična vlast republike Hrvatske.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Neću sad da vam citiram jer nije to u vašoj izjavi. Dobro, znate li koji su od predstavnika ekstremne ustaške emigracije ušle u najviše organe vlasti nove hrvatske države.

ODGOVOR:

      Pa jedan od tih Gojko Šušak.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Šta je bio Gojko Šušak.

ODGOVOR:

      Gojko Šušak je bio mislim da je iz Kanade došao u Hrvatsku, pred sam početak odnosno nakon višestranačkih izbora i pred stam početak rata u republici Hrvatskoj.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      I šta je bio onda u Hrvatskoj.

ODGOVOR:

      Pa ministar odbrane.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Vidim iz vaše izjave ste bili zaduženi za oblast Krajine. Je li tako.

ODGOVOR:

      Šta sam bio zadužen?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Za oblast Krajine ste bili zaduženi.

ODGOVOR:

      Nisam bio zadužen za oblast Krajine, i nisam to ni rekao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Evo piše na početku 3 pasusa na strani 4, pročitaću vam celu rečenicu, od veliko - slova do tačke. "Ja sam bio odgovoran za područja Kosova i severoistočnu Bosnu, ali sam bio zadužen i za Krajinu". To piše u vašoj pisanoj izjavi. Ja vas pitam jeste li bili zaduženi i za oblast Krajine. Je li tako. Kažete niste.

ODGOVOR:

      Ja ponavljam, ja ne znam ko je ovo pisao znači, nikad nisam rekao da sam bio zadužen za oblast Krajine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, hvala, neću onda dalje da vas pitam o tome, pošto i sami ne znate ko je napisao  ovu vašu izjavu.

ODGOVOR:

      Moguće je,  ja ne znam prevod ja sam rekao da sam bio zadužen isključivo za Kosovo i severoistočnu Bosnu, a rekao sam i ovako da po službenoj dužnosti sam putovao i u Hrvatsku i u Sloveniju, i u Makedoniju i u BIH, ne samo severnoistočnu Bosnu nego i centralnu i tako dalje. Kad bi to potrebe zahtevale kad bi dobio takva naređenja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

      Znači, niste boravili kao oficir bezbednosti na području Banije, Korduna i Like Je li tako?

ODGOVOR:

      Nisam boravio na tim područjima, ali sam rekao da sam boravio na području Bosanske krajine, odnosno Bihaća i reona aerodroma u Bihaću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, vi ste rekli da je JNA postala eksponent srpske politike. Rekao bih na vrlo čudan način, s obzirom  na to da 91. godine šalje u Bihać vas kao oficira Muslimana. Je li tako. U kom smislu onda to se slaže sa ovom vašom tvrdnjom da je bila eksponent srpske politike.

ODGOVOR:

      Nije mene JNA kao institucija ili sistem poslala u Bihać po naredbi, nego sam rekao da me je poslao po naredbi pukovnik Slobodan Rakočević i rekao sam na pitanje koje mi je bilo postavljeno zbog čega je baš mene poslao rekao sam verovatno da je imao poverenja u mene. A to što je imao poverenja u mene govori i činjenica da sam ja bio oficir izuzetno savestan i pomenuto je ovde u jednom delu da sam zbog svog rada i svoje savesnosti odgovornosti pre vremena unapređen u čin oficira majora avijacije u JNA.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

      Da, to sam video, to samo potvrđuje da nije bilo diskriminacije nego naprotiv, da ste favorizovani prema vašim radnim rezultatima.

ODGOVOR:

      Naravno, ja sam to i u današem svom iskazu govorio da nije bilo diskriminacije, da ja lično nisam nikakve pritiske osetio. Da su ljudi sve do 87. i 88. pa i 89. godine i 90. godine rangovani prema rezultatima svoga rada, a ne prema nacionalnoj pripadnosti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

      Dobro, vi ste posle tada kad su vas poslali za taj zadatak oko tog odašiljača jeste li izvršili taj zadatak. Jeste vi našli taj odašiljač.

ODGOVOR:

      Ja nisam stručnjak za pronalaženje odašiljača. Ja sam bio ... zato sam ja i ostao tri, četiri dana da čekam da oni to pronađu. Da li su oni pronašli, nisu pronašli ja u te stvari nisam ulazio jer su oni trebali svoj izveštaj da podnesu svojim pretpostavljenima i meni se to nije i nisam ni imao mandat da to ja ispitujem i tražim.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro. A recite, molim vas, posle događaja koji vi opisujete da je zbog pucanja na neke rezerviste  došlo do bacanja bombi na neko selo a ne znate tačno kako se zove Žegar ili Laganac, i vi konstatujete da je to bilo zapaljeno selo. Da li imate podatak o tome  da li je neko poginuo tokom te operacije, koliko je ljudi poginulo, šta se dogodilo uopšte.

SVEDOK:

      Ja nisam imao priliku da u detalje govorim  o tom delu, znači ja kad sam dolazio u Bihać ja sam primetio ogromne plamene vatre i dim, oblake dima. Kada sam došao na aerodrom u Bihać sreo sam pukovnika Topalović Jovu koji je maltene urlikao na mene i psovao sve u Beogradu generale i pitao šta to vi radite. Vidite čitavo selo je spaljeno, čitav aerodrom se digao i avijacija i plamenim avio bombama spalili kompletno selo. Ja ne znam da li je, koliko ljudi poginulo tu i koliko tu stradalo ali video sam po iskazima, odnosno po reakcijama pukovnika Topalović Jovana koji je zamenio Imru Jagotića kao nečlnik bezbednosti 5. vazduhoplovnog korpusa da je on nezadovoljan jer je rekao da je to iscenirano da je neko pucao na vozilo paravojnih jedinica iz

MEJ:

      Gospodine Čandiću, molim vas da se skoncentrišete na pitanje. Vi ste rekli u jednom trenutku danas da ne znate koliko je ljudi poginulo. Da, izvolite, gospodine Miloševiću.

SVEDOK:

      Nisam čuo pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Kažem, ne znate o kome selu je reč.

SVEDOK:

      Bagarac.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      I ne znate da li je bilo mrtvih i ne znate ko je naredio da  se bombarduje to selo.

SVEDOK:

      Po iskazu, odnosno po onome što mi je preneo pukovnik Topalović Jovo naredbu za poletanje avijacije sa aerodroma Bihać sa plamenim avio bombama izdao je komandant avijacijske brigade Mamut Skadrak i Slobodan Jeremić koji je boravio vrlo često na aerodromu Bihać kao šef vazduhoplovne podrške.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A šta je po nacionalnosti taj komandant brigade koga ste pomenuli.

SVEDOK:

      Pa on je mešani brak, ovaj, ne znam da li mu je otac Srbin ili majka.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Kako se zove.

SVEDOK:

      Mahmut.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Mahmut se zove. Dobro. Posle ste rekli da ste zatekli oficire kako piju i slave u vojnoj menzi, je li tako.

SVEDOK:

      Jesam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Recite mi u kojoj se to vojnoj menzi toči alkohol.

SVEDOK:

      U vojnim menzama se ne toči alkohol ali to veče u vojnoj menzi, odnosno restoranu gde piloti jedu, bilo je alkohola više nego u bilo kom restoranu namenskom restoranu za takve svrhe.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, recite mi bar jednog oficira koji je tamo bio prisutan.

SVEDOK:

      Pa bilo je mojih ...bio Čapka Ivan, bio je Laban Mirko i eto da ne nabrajam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      I kažete da ste se sastali sa Čedomirom Kneževićem. Tako piše u vašoj izjavi, šta je bio razlog vašeg susreta.

SVEDOK:

      Moj razlog je bio jer sam ja trebao da spavam, da sačekam 3, 4 dana da boravim tamo na aerodromu da bih vratio ponovo onu kolonu nazad za Beograd i pošto sam video da je Jovan Topalović pijan, ne znam da ne bi mogao sa njim sedeti i razgovarati ja sam sa Čedom bio u jako dobrim odnosima, pitao sam ga gde se nalazi Čedo Knežević, znao sam da je na aerodromu Bihać. On mi je rekao da je u lovačkoj kući i onda me je odveo do lovačke kuće i tamo sam se naravno i stacionirao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A dobro, je li to oružje kojim je JNA navodno naoružavala Srbe poticalo iz skladišta JNA ili iz skladišta teritorijalne odbrane.

SVEDOK:

      Po 16 put moram reći, ovaj, da je to oružje poticalo iz skladišta teritorijalne odbrane Bosne i Hercegovine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, a zašto su u akciji naoružavanja Srba u Hrvatskoj  učestvovali i Hrvati. Možete li da objasnite taj apsurd s obzirom da navodite u vašoj izjavi Hrvata Miroslava Jaruna kao učesnika te operacije.

SVEDOK:

      Nisam navodio Miroslava Jaruna nego Miroslava Jurana.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, Jurana.

SVEDOK:

      Miroslav Juran nije bio u Bihaću, Miroslav Juran je bio stacioniran u Dvoru na Uni sa Ljubišom i on nije učestvovao u podeli naoružanja nego je bio major Čedo Knežević ovaj u lovačkoj kući gde su bila ta skladišta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ali je bio uključen u operaciju, je li tako. Ono što vi navodite,  on je bio uključen u tu operaciju.

SVEDOK:

      Juran je bio pripadnik drugog detašmana kontraobaveptajne grupe Zagreba koji su se preselili zbog straha od hapšenja. Znači izmestili se u Bihać, jedan deo u Bihać, drugi u Dvor na Uni a treći deo detašmana je izmšten u Glinu, odnosno Petrinju ovaj i svako je imao zadatak da pravi saradničku mrežu što znači da su oni operativci koji su bili u Glini, Dvoru na Uni, Bosanskom Novom pravili saradničku mrežu pored onog dela u okviru operativne akcije proboja 1, podele naoružanja Srbima u Bosanskoj Krajini, Lici, Baniji, Kordunu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, a sve što znate o toj navodnoj operaciji "Proboj 1" saznali ste od Kneževića, koliko sam ja shvatio iz ovog vašeg izlaganja.

SVEDOK:

      Pa, naravno. I video svojim očima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Svojim očima ste kažete videli da piše neki izveštaj.

SVEDOK:

      I video naoružanje i video odvoženje naoružanja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A da li ste o svemu što ste saznali obaveštavali svoje pretpostavljene.

SVEDOK:

      Nisam obavestio nikoga, nije mi to bila misija. Ja sam tu bio samo po zadatku da sačekam da ovi koji su došli tamo pronađu radio amaterske stanice, da ih vratim nazad za Beograd.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, a vi kažete da ste viđali svakog dana najmanje 3-4 kamiona natovarena oružjem koja su vozili redovni vojnici JNA i kako u pratnji vojne policije napuštaju skladište. Je li tako. To piše na strani 16, u 4 pasusu.

TUŽBA:

      Sada je dostupna izjava, časni sude. Moliću broj dokaznog predmeta za izjavu.

MEJ:

         Samo trenutak ovo mora postati dokazni predmet pa trebamo broj.

SEKRETAR:

      To će biti dokazni predmet optužbe 350, tabulator 4.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro. Mogu li sada da postavim pitanje.?

MEJ:

      Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dakle, kažete, to vam piše na strani 6, pasus 4, da steviđali svakog dana najmanje 3-4 kamiona koja su vozila itd. kako napuštaju skladište. E moje pitanje glasi zbog čega onda na strani 5, u 5 pasusu, tvrdite, citiram vas: "to oružje nije se švercovalo do srpskih civila već bi predstavnici Srba dolazili sa spiskom pojedinaca koji su podržavali srpsku pobunu i koje je trebalo naoružati. Srbi su svojim kamionima dolazili u Bihać da preuzmu oružje za svoja sela". Šta je sad tačno, gospodine Čandiću? Šta je sad tačno od ovoga što vi tvrdite?

SVEDOK:

      Ja sam rekao da su svaki dan bila parkirana 3-4 kamiona u blizini na platou, u blizini lovačke kuće. Ja sam rekao da sam bio u prilici da vidim  jednog dana odvoženje 2 kamiona prilikom dolaska predstavnika Srba koji su došli sa zahtevom da im to treba. I nisam rekao da svaki dan, moguće da je lapsus napravljeni neki prilikom prevođenja, nisam rekao da svaki dan 3-4 kamiona se odveze ali sam rekao kad je reč o švercovanju da mi je major Čedo Knežević rekao kad bi saznao da je neko od ovih Srba kojima se podeli naoružanje da bi ga on lično streljao, tako sam rekao. Ne znam ko je pravio prevod ali ja sam ovako rekao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pa što se prevoda tiče ovde su prevodioci veoma dobri a te argumente o prevodu čuo sam bezbroj puta dosad. Samo da vas podsetim šta piše u vašoj izjavi: "svakog dana video sam kako najmanje 3 ili 4 kamiona natovarena oružjem napuštaju skladište." Sada kažete da ste jednog dana videli 2 kamiona parkirana.

SVEDOK:

      Nisam rekao da sam video parkirana nego natovarena i da su otišli sa naoružanjem. Sad ovog trenutka sam to rekao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A recite kako ste znali kuda idu ti kamioni i gde prevoze oružje.

SVEDOK:

      Nisam rekao da znam kuda idu, ovaj.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da li ste kada ste bili u Bihaću kontaktirali sa još nekim osim sa Kneževićem.

SVEDOK:

      Bio je tu i Slobodan Jeremić koji je stalno ta 3,4 dana bio prisutan i  vidim da je bio uključen u kompletnu situaciju koja se tu dešava da mu sve bilo poznato. Slobodan Jeremić, pukovnik šef vazduhoplovne podrške iz Zemuna.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A dobro, recite mi, molim vas, kad govorite o ona dva kamiona puna oružja koja su stigla u štab u Zemun, je li tako?

SVEDOK:

      Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      I da je Rakočević protestovao. Dakle, nije mogao biti organizator navedene akcije "Proboj 1" ili je akcija "Proboj 1" bila upravo kontra akcija švercovanju oružjem. Šta je od toga tačno.

SVEDOK:

      Ja ne znam šta je tačno, ja sam rekao da je Rakočević protestovao zašto se radi nešto mimo njegovog znanja. Tako sam rekao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ali kasnije kažete da je ipak izdao dozvolu da se oružje podeli.

SVEDOK:

      Nisam tako rekao, nego sam rekao da se može dati samo onim saradnicima koji su vrsni i koji zaslužuju da im se da po jedan primerak i koliko je meni poznato od maksimalno 10-tak ...major Karan Ljuban uspeo da iz čitavog tog kontigenta dobije i da preda tamo ljudima u Istočnoj Slavoniji.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Znači tih 10-tak cevi, to je ta akcija "Proboj 2", jel tako?

SVEDOK:

      Ja nisam rekao da je to tih 10-tak cevi akcija proboj 2 jer sam kasnije u svom iskazu govorio da je major Karan Ljuban, da se sve više okretao Goranu Hadžiću i da je veoma često išao u Novi Sad i okretao se SDB i Arkanu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, ali kažete da je iz te akcije podeljeno, pre neki dan ste rekli 7, 8 komada su podelili prijateljima, sad kažete 10-tak, neka je i 10-tak

SVEDOK:

      Ne, rekao sam najviše 10.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, to znači da je to akcija "Proboj 2" o kojoj,  to znate, je li tako.

SVEDOK:

      Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro. Tih 7, 8 komada koji su podeljeni, podeljeni su prijateljima je li tako.

SVEDOK:

      Rekao sam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Saradnicima koji su kao zaslužni pa kao poklon da dobiju.

SVEDOK:

      Saradnicima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

       Pa jel se to može nazivati naoružavanjem Srba?

SVEDOK:

      Ja nisam ni rekao da je to naoružavanje Srba.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, gospodine Čandiću. Vi na strani 8, u 4 pasusu, navodite da su u štab stizali snimci poginulih izmasakriranih civila koje su pobile hrvatske paravojne formacije. Međutim, vi ste bili mišljenja da su te civile pobili Srbi. Zašto ste tako mislili?

SVEDOK:

      Pa ja sam to danas objašnjavao u onom prvom delu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Vi ste objasnili da vam nije bilo logično.

SVEDOK:

      Tako je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ali vi nemate o tome nikakvo saznanje nego vam nije logično šta znači ako su izmasakrirani civili, pa se oni koji su ih izmasakrirali povukli, pa ih onda ovi našli i snimili da je nelogično da oni koji su se povukli nisu ih odneli, jel to hoćete da kažete.

SVEDOK:

      Pa nelogično je, to sam hteo da kažem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Samo na osnovu toga što su ih ostavili na tlu da leže, zato vam je nelogično.

SVEDOK:

      Dobro. Ima niz razloga zašto mi je nelogično, ne bih hteo da nikom držim predavanja ovde.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A vi tvrdite da se tako nešto nije moglo desiti hrvatskim paravojnim formacijama da pobiju i masakriraju civile, je li tako.

SVEDOK:

      Ja nisam to tvrdio i moglo se desiti i jedan put ali da se stalno to dešava to je nemoguće.

MEJ:

      Gospodine Miloševiću, približavamo se kraju vašeg ispitivanja. Imate još 2 minute.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Sudija Mej, ja ne znam zaista...

MEJ:

      Dobili ste prilično vremena. Imaćete još, evo, 5 minuta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Imam još 50 pitanja. Dobro, recite mi, molim vas, da li je tačno da ste za vreme svog službovanja u Tuzli pratili paravojna organizovanja i naoružavanja zelenih beretki i patriotske lige.

SVEDOK:

      U svom iskazu sam rekao da sam pratio naoružavanje sve tri etničke skupine. Ovaj nisam ni jednom rečju pomenuo zelene beretke i patriotsku ligu. Naravno, evo sada imam priliku to da kažem da znam  sigurno da u severoistočnoj Bosni nije bilo zelenih beretki, odnosno da nije bilo formacija patriotske lige.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, da li vam je poznato ko je Vahid Karaveljić.

SVEDOK:

      Naravno da mi je poznato.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da li je tačno da je on bio kapetan JNA, inače u to vreme komandant Patriotske lige za severoistočnu Bosnu.

SVEDOK:

      Pa Vahid Karaveljić je u severoistočnoj Bosni, i odveden u Sremsku Mitrovicu u zatvor. Kasnije je razmenjen, ovaj bio je tačno kapetan JNA i imao je zadatak da bude kooordinator patriotske lige. Međutim, ovaj to su samo koordinacija a nikakve akcije u smislu naoružavanja, odnosno organizovanja vojnih formacija.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, dakle tvrdite da nije bilo Patriotske lige u severoistočnoj Bosni, a potvrđujete sad da je kapetan JNA Vahid Karaveljić bio koordinator Patriotske lige za severoistočnu Bosnu, a ja kažem komandant Patriotske lige za severoistočnu Bosnu. Šta je sad tačno.

SVEDOK:

      Ne, ja kažem da Vahid Karaveljić nije bio komandat patriotske lige.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da li je tačno da je Kartaveljić...

SVEDOK:

      A bio je uvezen u šemu sa ljudima koji su bili u okviru te patriotske lige. Jedan od njih je bio gospodin Redić Harid. On je bio i on je našao, on je dao utočište kapetanu Vahidu Karaveljiću koji je jedno vreme i stanovao kod njega.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A dobro da li je tačno da je Karaveljić sa svojim ljudima sprečavao dotok hrane i drugih potreba ljudstvu vojnih skladišta selo Ljubače u blizini vojnog aerodroma.

SVEDOK:

      Nije tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A da li je tačno da je prilikom jedne operacije kojom ste vi neposredno komandovali, došlo do sukoba sa Karaveljićevim ljudima kojom prilikom je i ubijen poručnik JNA, inače Albanac.

SVEDOK:

      Znam ko je ubijen. Ubijen je Mersari Raif. Ja prvo nisam nikad komandovao nikakvom operacijom a kada je ubijen poručnik Misari Raif  ovaj ja sam bio u Beogradu. Kasnije sam saznao da je ubijen blizu Živinica od strane svog komandanta, komandanta artiljerijskog raketnog puka. On ga je ubio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da li je tačno da ste vi upravo uhapsili Karaveljića i helikopterom ga prebacili u zatvor u Sremskoj Mitrovici.

SVEDOK:

      Ja sam malopre rekao da Vahida Karaveljića na prostorima severoistočne Bosne nikad nisam video. Ovaj, i da sam ga prebacio helikopterom, ja nisam pilot niti bih ga mogao prebaciti ja lično i nisam bio prisutan kad je on i još dvojica ljudi uhapšeni i odvedeni u Mitrovicu. Ja nisam bio na prostorima severoistočne Bosne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, Mitrovica nije na prostorima severoistočne Bosne. Da li su kod njega tom prilikom pronađena dokumenta o naoružavanju 108 brigade, zbora narodne garde.

SVEDOK:

      Nemam pojma šta je kod njega pronađeno. To vi bolje možda znate.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A da li ste informacije koje ste posedovali zahvaljujući svom činu, formacijskom položaju stavili na raspolaganje nekoj drugoj obaveštajnoj službi nakon što ste napustili JNA.

SVEDOK:

      Informacije shodno svom činu i položaju stavio sam na raspolaganje ne nekim službama nego jednoj od obaveštajnih službi, odnosno službi za zaštitu ustavnog poretka Republike Hrvatske i bio sam svedok u procesu protiv Radenka  Radojičića.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A kada ste napustili i pridružili se armiji Bosne i Hercegovine?

SVEDOK:

      Ja sam bio prvi komandant opštinskog štaba teritorijalne odbrane ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A da li je tačno da ste po napuštanju JNA jedno vreme boravili u Austriji i Italiji.

SVEDOK:

      Jesam. Kratko vreme sam boravio u Austriji.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A da li ste boraveći tamo stupili u kontakt sa nekim od stranih obaveštajnih službi.

SVEDOK:

      Ne.

MEJ:

      Gospodine Miloševiću, ovo će sada biti vaše zadnje pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ostaće mi mnogo nepostavljenih pitanja, gospodine Mej, ali dobro, da li znate ko je Fikret Muslimović.

SVEDOK:

      Fikret Muslimović je oficir, organ bezbednosti u bivšoj JNA i naravno oficir armije BiH u toku agresije koja je izvršena na Bosnu i Hercegovinu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A da li je tačno da je on kao oficir bezbednosti bio zadužen za praćenje kleronacinalizma na području Bosne i Hercegovine i da je u tom smislu oformio saradničku mrežu među hodžama i katoličkim sveštentstvom.

SVEDOK:

      Svi organi bezbednosti, ovaj, Fikret Muslimović je bio organ bezbednosti, nikad nije bio pripadnik kontraobaveštajne grupe. Znači mogao je da u domenu od svog delokruga rada u okviru jedinice da vodi odrede po emigraciji, po stranim obaveštajnim službama pa čak i po klerikacionalizmu, odnosno i to samo u okviru jednice a da saradničku mrežu pravi od ljudi koji se nalaze u jedinici.

MEJ:

      U redu. Gospodine Miloševiću, iskoristili ste svoje vreme. Da li amukisi imaju pitanja.

TAPUŠKOVIĆ:

      Hvala časne sudije, ja bih imao jedan mali broj pitanja. Ja se ne bih vraćao na to kasnije obzirom na ovo što je gospodin Čandić danas govorio. Ja bih prvo tražio nekoliko njegovih objašnjenja u vezi onog što je danas govorio. Prvo se tiče ovo što je malopre bio predmet ispitivanja a to su ovi snimci koje je on gledao opoginulim civilima koji su bili masakrirani za šta je on dao već svoje objašnjenje. Međutim, u vašem iskazu gospodine Čandiću, pismenom iskazu to je strana 9, 2 pasus engleske verzije. Tri rečenice pred kraj a na vašem iskazu pismenom koji vi imate 8 stranica, 4 pasus. Vi ste rekli da nikada niste bili sigurni šta su bili po nacionalnosti ti ljudi. Jel tako.

SVEDOK:

      Pa rekao sam da nisam hteo da prihvatim informaciju da su to, jer mi je bilo nelogično da su to Srbi mada je tvrđeno od strane Katančića i Karana da su to Srbi.

TAPUŠKOVIĆ:

      Dobro, ali vi ste rekli da ni vi niste bili sigurni da su to bili, da vi niste bili sigurni šta su oni po nacionalnosti.

SVEDOK:

      Ne, nije nigde pisalo na nekom masakriranom delu šta je po nacionalnosti.

TAPUŠKOVIĆ:

      Ja vas pitam kako ste onda uopšte mogli da se upuštate u bilo kakve ocene vaše.

SVEDOK:

      Pa ja sam samo govorio o nelogičnosti, ništa više.

TAPUŠKOVIĆ:

      Hvala. Drugo, zašto ranije niste govorili o vašem iskazu kad je već on prezentiran sudu. Ja ga ne bih danas ni koristio verovatno da malopre niste govorili o onom oficiru koji je ili vojniku koji je streljao 4 ljudi u leđa ih je ustrelio. Kako je moguće da tako nešto izgovorite kada ste ranije bili pitani jer to je nešto strašno ako se to dogodilo.

SVEDOK:

      To je milion posto se dogodilo a to što nisam ranije u prvom svom iskazu govorio je zato što  me niko nije pitao za to.

TAPUŠKOVIĆ:

      Hvala. Zašto kad ste videli da Radaković ne preduzima ništa protiv tog oficira, odnosno vojnika koji je to uradio, zašto to niste dojavili nekom drugom od vaših starešina ili sudu vojnom, tužilaštvu.

SVEDOK:

      Ja sam bio mlađi po činu od potpukovnika Radakovića. Potpukovnik Radaković je bio zamenik načelnika, znači kad nema načelnika on je načelnik kontraobaveštajne grupe, centralne kontraobaveštajne grupe ali sam i ja lično imao duel sa njim i to veoma žestok duel na tu temu ali nisam smatrao da mi je to dužnost trebala da ja to prijavim jer bi samo sebe doveo u veću neugodnost.

TAPUŠKOVIĆ:

      Hvala. Kad ste govorili o "Operi" i "Labradoru", govorili ste i o prisluškivanju. Da li je ta grupa pa i vi tamo u toj službi pre svega se bavila akcijama koje bi trebale da spreče razbijanje JNA.

SVEDOK:

      Ja kad sam govorio o "Operi", njen glavni cilj je bio znači propagandno delovanje, da se psihološkim putem utiče na svest ponašanja, opredeljenje i stavove ljudi tamo gde se neke informacije plasiraju.

TAPUŠKOVIĆ:

      A zar nije bio jedan slučaj gde je upravo ta služba sprečila preletanje 70 aviona ko je bilo organizovano na hrvatsku stranu. Da li znate za to ili ne znate, samo kažite da ili ne.

SVEDOK:

      Ne.

TAPUŠKOVIĆ:

      Hvala. Da li je tačno da su svi oni od strane vojnog tužioca JNA bili optuženi i pohapšeni 92. godine zbog ovoga o čemu ste govorili.

SVEDOK:

      Ne znam ja šta se dešavalo 92. godine. Ja sam rekao da sam napustio JNA 19. februara 92. godine, možda je to i bilo, ovaj, to što vi pričate, ali meni nije poznato.

TAPUŠKOVIĆ:

      Ne, vi ste sami kazali malopre da su oni bili svi pohapšeni, zbog čega.

SVEDOK:

      Ma ko je rekao.  

TAPUŠKOVIĆ:

      Vi ste rekli.

SVEDOK:

      Ko je...

TAPUŠKOVIĆ:

      Vasiljević.

SVEDOK:

      Ja sam govorio o hapšenju Vasiljevića i Rakočevića i grupe iz "Opere", a ne o nekakvih 70 pilota koji su spremali da se beži, da beže sa avionima u Republiku Hrvatsku.

TAPUŠKOVIĆ:

      Ja sam završio to pitanje. Ja sam vas pitao da li je ova grupa koja je sačinjavala "Operu" od strane i po predlogu vojnog tužioca JNA bila lišena slobode i odgovorala za ono o čemu ste vi govorili.

SVEDOK:

      Ta grupa je odgovarala, ovaj, suđeno je, ja sam bio i svedok ovo što sam danas pričao i vezano i za ova dva kamiona naoružanja itd. i o radu "Opere", sve što sam danas govorio ovde, govorio sam tada i u Beogradu i to se može dobiti, verovatno postoje nekakvi zapisi tamo mog iskaza. Nisam ja znao da ću ja danas biti ovde pa da pričamo ovakvu priču. Ja sam tu istu priču pričao tada i naravno ne znajući da ću danas biti ovde, ja sam tu istu priču pričao i kao svedok u Zagrebu u slučaju Radenka Radojičića.

TAPUŠKOVIĆ:

      Ja vas molim, ja nemam mnogo vremena, gospodine, da mi samo odgovarate na moja pitanja, ne da dajete duža objašnjenja, sa da ili ne. Ja sam vas pitao jesu li bili uhapšeni. Ja vas molim da odgovorite

SVEDOK:

      Rekao sam da su bili pohapšeni.

TAPUŠKOVIĆ:

      Hvala. Ja imam 3 teme, časne sudije, vezano za ono o čemu je svedok ranije govorio. Prvo, vi ste prvoga dana govorili o tome da se vojska ubacuje u civilne strukture 89, 90. i 91, je li tako.

SVEDOK:

      Nisam rekao da se vojska ubacila, nego pripadnici kontraobaveštajnih grupa su stvarali saradničke pozicije među civilnim strukturama 88, 89, 91.

TAPUŠKOVIĆ:

      Dobro. Da li je neko mogao da radi 30 godina u vašoj organizaciji koja se zove KOG a da pri tome ne zna da se ona zove KOG nego da misli da se zove KOS.

SVEDOK:

      Nikad niko iz strukture u koju sam ja radio nije upotrebljavao termin KOS nego KOG.

TAPUŠKOVIĆ:

      A da li može neko da bude to što je, dakle da bude saradnik KOG-a, a da ne zna da se on zove KOG.

SVEDOK:

      Neko ko je saradnik, on zna da je saradnik koji je na vezi samo jednom čoveku, jednom operativcu, a gde taj operativac radi on nije ni trebao da zna.

TAPUŠKOVIĆ:

      I čitavih 30 godina zna samo za jedno jedinog operativca, ne zna za druge članove KOG-a.

SVEDOK:

      Pa to je pravilo.

TAPUŠKOVIĆ:

      Hvala. I vi ste onda u tim civilnim strukturama, kako ste kazali, vodili istrage, ispitivanja, istraživanja, odnosno pratnje ljudi.

SVEDOK:

      Primao izveštaje.

TAPUŠKOVIĆ:

      Vi niste vodili nikakve istrage nego ste samo skupljali podatke o tim

SVEDOK:

      Jeste, samo skupljao podatke.

TAPUŠKOVIĆ:

      Hvala. Pa ja bih sad molio zbog sudija ako možete nekoliko objašnjenja da date.  Vojsku čine pre svega profesionalci i to su oficiri i podoficiri, jel tako.

SVEDOK:

      Vojsku čine dve komponente, ovaj, JNA, oružane snage JNA u kojoj su oficiri, podocifiri i aktivni vojni sastav. Naravno rezervni sastav u slučaju potrebe.

TAPUŠKOVIĆ:

      Mene interesuje ovaj drugi segment vojnici. Koliko je tih vojnika bilo u stalnoj službi JNA, je li 90, 95% ljudi u vojsci bilo uglavnom onih koji su bili u vojsci po godinu dana služenja vojnog roka.

SVEDOK:

      Svi su služili 12 meseci.

TAPUŠKOVIĆ:

      Dobro, dakle 95% avijacije je ...to su bili uglavnom civili na služenju vojnog roka u JNA.

SVEDOK:

      Svi vojnici pre  nego stupanja u vojnu obavezu, odnosno služenje vojnog roka dok su bili civili, po odsluženju vojnog roka su postajali civili.

TAPUŠKOVIĆ:

      Dakle samo godinu dana

MEJ:

      Došli smo do trenutka kada moramo napraviti pauzu od 20 minuta.

 

posle pauze

TAPUŠKOVIĆ:

      Hrvat služi u Srbiji, Makedonac u Sloveniji, Srbin u Sloveniji, Crnogorac u Bosni. Da li je to bio princip?

SVEDOK:

      Nije bilo posebnog principa, odnosno ključa gde su vojnici raspoređivani na odsluženje vojnog roka, ali u svakom slučaju se gledalo da ne služe blizu svog doma, svoje kuće nego dalje, ovaj. Obično u drugoj republici, koja je to od republika bivše Jugoslavije...

TAPUŠKOVIĆ:

      Hvala. Dakle u toj situaciji zaista pitam i vas kao oficira a pre svega obzirom da znate život te vojske, da li se jedan narod koji je živeo u Jugoslaviji mogao zbog toga osećati okupiranim od drugog naroda. Od nekog drugog naroda.

SVEDOK:

      Pa ja kao oficir mogu da kažem da nisam mogao da dođem do takvih spoznaja da bi jedan narod mogao da bude okupiran od drugog naroda.

TAPUŠKOVIĆ:

      Hvala. I da li je osnovno pravilo i osnovna potreba bila da oficirski vojni kadar razvija kod vojnika, oficira pre svega toleranciju na nacionalnoj verskoj i ...totalnu toleranciju.

SVEDOK:

      To je bila obaveza.

TAPUŠKOVIĆ:

      Da li je to važilo i za oficirski kadar.

SVEDOK:

      Podrazumeva se.

TAPUŠKOVIĆ:

      E sad vas pitam da li se vojska do 89. godine uopšte mešala u civilne poslove bilo koje vrste sem kad se radi o humanitarnim akcijama.

SVEDOK:

      Vojska se mešala u civilne poslove. Ja sam pokušao objasniti kada se radi o operativnim akcijama saveznog značaja gde se kada govorimo o segmentu bezbednosti gde su učešće uzimali i organi bezbednosti JNA i službe DB na zajedničkim poslovima,samo tada.

TAPUŠKOVIĆ:

      Ali ja vas pitam do 89. godine, dakle gotovo ...je li tačno bilo da se vojska kada su u pitanju civilni poslovi mešala samo kada su prirodne nepogode, kad se grade mostovi, putevi a ni u kakve druge civilne poslove se vojska nije mešala.

SVEDOK:

      Nije.

TAPUŠKOVIĆ:

      Hvala. Druga tema bi bilo sve ovo o čemu ste govorili kada je u pitanju Memorandum SANU Srbije. Ja se slažem, možda ste vi u pravu, ja ne poznajem baš tu materiju perfektno, ali čini mi se da ste u pravu kada kažete da je Memorandum objavljen prvi put 1986. godine i to čini mi se u novinama "Večernje novosti".

SVEDOK:

      Ne znam ja u kojim je novinama objavljeno ali Memorandum kao dokument, je poseban dokument. Nije on u novinama objavljen.

TAPUŠKOVIĆ:

      Jeste li vi sigurni da je taj akt ili dokument ikada dobio svoju zvaničnu formu potpisanu od aktera onoga koji su to napravili. Je li to vi znate.

SVEDOK:

      Znam da je potpisala SANU.

TAPUŠKOVIĆ:

      Vi to tvrdite.

SVEDOK:

      Da.

TAPUŠKOVIĆ:

      Hvala. Da li možete da se izjasnite o tome te 86. godine šta je Slobodan Milošević imao od državnih funkcija.

SVEDOK:

      Te 86. godine mislim da je bio predsednik Saveza komunista Srbije.

TAPUŠKOVIĆ:

      Da li je tada imao i jednu državnu funkciju?

SVEDOK:

      Ne.

TAPUŠKOVIĆ:

      A vi ste juče kazali, odnosno ne juče nego kada ste bili ispitivani u glavnom ispitivanju iako ste to malopre porekli, ja imam ovde ispred sebe francusku verziju transkripta sa pretresa o kome ste govorili u glavnom ispitivanju i vi ste tada kazali, evo ja imam francusku verziju. To je 12.701 stranica, francuska verzija. Mislim da se to poklapa i sa engleskom verzijom gde ste rekli da je glavni inicijator tog projekta zvanog Memorandum bio Milošević.

SVEDOK:

      Pa ja sam danas u nekoliko navrata pokušao da kažem da on nije tvorac ali realizator da se to ostvari u delo sam rekao da je bio ključni.

TAPUŠKOVIĆ:

      To je jedno a ja vas pitam drugo nešto. Vi ste rekli da je on glavni inicijator, to znači da je on inicirao da Akademija nauka to uradi.

SVEDOK:

      Nisam to nijednom ja rekao da je on bio inicijator da SANU to uradi.

TAPUŠKOVIĆ:

      Dobro, a da li ste kazali, to je 12.702 stranica, 10 red da je ja moram da pročitam pošto je to na francuskom da ne bih pogrešio a molim prevodioce da to prevedu. "On je u svom Memorandumu i onome što je Milošević bio, što je upravo u tom trenutku radio video dezintegraciju Jugoslavije i stavio u pogon projekt velike Srbije". Da li zaista to u Memorandumu to piše.

SVEDOK:

      A to ne piše u Memorandumu, to sam ja rekao.

TAPUŠKOVIĆ:

      Ali vi tvrdite da se Memorandum bavi dezintegracijom Jugoslavije i da je to u stvari i želja Miloševića da od tih dana kada je taj Memorandum napravljen.

SVEDOK:

      Rekao sam da je to želja Miloševića, ovaj, a pitanjima kojim se bavi Memorandum jeste pitanje položaja Srba u Jugsolaviji kao najbrojnijeg naroda u Jugoslaviji.

TAPUŠKOVIĆ:

      A jeste li kazali još i ovo što piše u vašoj izjavi, ona se sada nalazi pred sudijama. To je 4 strana, 9 pasus engleske verzije. "O toj ideji, o granici krnje Jugoslavije govori se u Memorandumu SANU". Da li se zaista u Memorandumu govori o tome ako tvrdite da taj Memorandum ste pročitali.

SVEDOK:

      Govori se, kad se govori o položaju srpskog naroda, ovaj, tačno se može izvući zaključak koji je to deo, odnosno koje teritorije gde žive Srbi treba da pripadne, ovaj, najbrojnijem narodu.

TAPUŠKOVIĆ:

      I u Memorandumu se govori o dezintegraciji Jugoslavije. Ako ste pročitali, vi kažete da jeste.

SVEDOK:

      U Memorandumu stoji da treba prevazići, ovaj, tezu slaba Srbija jaka Jugoslavija, što znači u prevodu treba razbiti Jugoslaviju da bi ojačala Srbiju.

TAPUŠKOVIĆ:

      To je vaše tumačenje, ja vas pitam da li to izričito piše.

SVEDOK:

      Izričito ne piše.

TAPUŠKOVIĆ:

      Hvala. Sad sledeća tema pa mislim da bi sa time i završio, vi ste govorili prošli put da vam je posle Slovenije i Hrvatske shvatili ste da se JNA svrstava na stranu jedne etničke grupe.

SVEDOK:

      Da.

TAPUŠKOVIĆ:

      Da li možete da mi kažete da li je Slovenija u to vreme zaista bila republika u Jugoslaviji bez ikakvih tehničkih tenzija i da je standard života bio najveći. Je li to tačno.

SVEDOK:

      Pa standard je pogotovo u Republici Sloveniji bio stvarno najveći.

TAPUŠKOVIĆ:

      A da li je bilo ikad ikakvih etničkih tenzija u toj republici.

SVEDOK:

      Nije bilo etničkih tenzija.

TAPUŠKOVIĆ:

      Sad pošto ste govorili o Memorandumu kao pripadnik te službe da li znate za događaje koji su vezani oko Slovenije, da li ste to pratili.

SVEDOK:

      Jesam.

TAPUŠKOVIĆ:

      E ako ste pratili, to je bilo 88. godine, jel tako.

SVEDOK:

      Jeste...

TAPUŠKOVIĆ:

      Da li je tada preovladavala ideja oko ...da se vojni rok služi u  vojsci na civilni način, da se izvrši demilitarizacija, razoružanje.

SVEDOK:

      Jeste.

TAPUŠKOVIĆ:

      I smanje troškovi JNA.

SVEDOK:

      Da.

TAPUŠKOVIĆ:

      Jedan od onih koji je bio glavni pobornik toga je Janez Janša.

SVEDOK:

      Da.

TAPUŠKOVIĆ:

      Je li Janez Janša posle postao vojni ministar.

SVEDOK:

      Da.

TAPUŠKOVIĆ:

      Je li došlo do naoružanja TO?

SVEDOK:

      Pa

TAPUŠKOVIĆ:

      U to vreme kada se govorilo o razoružavanju?

SVEDOK:

      Nije došlo. Naoružanje TO se nalazilo u skaldištima TO, a znači ljudi nije im podeljeno naoružanje.

TAPUŠKOVIĆ:

      A kada im je podeljeno naoružanje, jel im je podeljeno u jednom trenutku naoružanje?

SVEDOK:

      U jednom trenutku ljudi su sami kada je trebalo zauzeti carinske, odnosno granične prelaze, ovaj, u Republici Sloveniji, te 91. godine kada je izbio konfliktni sukob u Sloveniji, tada su pojedinci sami upadali u skladišta i uzimali naoružanje iz skladišta TO.

TAPUŠKOVIĆ:

      Dobro i sve je počelo u Sloveniji, tada su kasarne opkoljene i tada se izvršio atak na JNA. Je li tačno?

SVEDOK:

      Pa sad koliko je to, ovaj, tema je malo široka i o njoj treba diskutovati da li su opkoljene, jesu bile opkoljene a scenario kakav je bio i ko je s kim šta dogovarao ne bih ulazio u to. Imam svoje mišljenje.

TAPUŠKOVIĆ:

      Da li je tačno da je u tih 10-tak dana, nema nigde nikakvih sukoba u Sloveniji ubijeno ili 40 ili 50 golobradih mladića.

SVEDOK:

      Ne znam cifru o broju poginulih.

TAPUŠKOVIĆ:

      A da li ste kao služba videli film koji je bio snimljen i pokazan kako 40 ili približno toliko mladih ljudi od 18-20 godina drži ruke na predaju a u njih se puca i gube živote.

SVEDOK:

      Pa kompletan sukob u Sloveniji ja, znači kao individua, ja taj sukob zovem filmski rat.

TAPUŠKOVIĆ:

      U svakom slučaju ubijeni su momci koji su se predavali, nisu hteli okršaj.

SVEDOK:

      Ja ne znam da su ubijeni.

TAPUŠKOVIĆ:

      No, dobro. Nakon svega toga, prešli su iz Slovenije akcije JNA agresijom na nezavisnu Sloveniju. Je li tačno to?

SVEDOK:

      To jeste.

MEJ:

      Gospodine Tapuškoviću, vreme nam je ograničeno i mislim da ovo nije svedok koji bi trebao da se bavi ovim pitanjima. Da li ste završili?

TAPUŠKOVIĆ:

      Ne, nisam. Ovog sekunda. Dakle, šta hoću da kažem. Znači, naslov ....ovoga što se dogodilo u Sloveniji, tek nakon toga dolazi do ovih akcija "Proboj 1", "Proboj 2" i "Proboj 3". Znači oktobra meseca tek....u junu kada su bili vojnici bili stradali a "Proboj 1", "Proboj 2" i "Proboj 3" dogodio se tek u oktobru mesecu 91. godine, je li tako.

SVEDOK:

      Nije tako.

TAPUŠKOVIĆ:

      Objasnite.

SVEDOK:

      Zato što je "Proboj",  ja sam saznao za "Proboj 1", znači ovaj u septembru mesecu a iz dokumenta koji vam je predočen ovde mogli ste videti da je potpukovnik Smiljanić operativac koji je vodio "Proboj 1" u julu. Znači, pre nego što je izbio rat u Sloveniji.

TAPUŠKOVIĆ:

      E vi ste govorili ovde o "Proboju 1", "Proboju 2" i "Proboju 3".

SVEDOK:

      O "Proboju 2" sam govorio kao nastavak u istočnoj Slavoniji.

TAPUŠKOVIĆ:

      U svakom slučaju je li tačno da su te tri akcije "Proboj 1", "Proboj 2" i "Proboj 3" bile posle oktobra 91. godine.

SVEDOK:

      Bile su pre oktobra 91.

TAPUŠKOVIĆ:

      Onda ovaj vaš iskaz koji ste dali ranije nije tačan jer vi u svom iskazu i u svom kazivanju prošli put govorite o oktobru do decembra.

SVEDOK:

      Tada sam ja saznao, a one su počele ranije.

TAPUŠKOVIĆ:

      U svakom slučaju do naoružavanja nije došlo u Srbiji nakon onog Memoranduma, je li tačno to.

SVEDOK:

      Memorandum je bio 86.

TAPUŠKOVIĆ:

      Je li tada bilo naoružavanja.

SVEDOK:

      Pa nije bilo.

TAPUŠKOVIĆ:

      Hvala lepo.

TUŽBA:

      Prvo ću se osvrnuti na tri pasusa iz izjave. Numeracija je različita između vaše verzije i verzije koje ima svedok a sad govorim o verziji koju vi imate. Dakle, pri dnu strane optuženi je sugerisao pitanjem da je svedok rekao da je imao neke odgovornosti za Krajinu. Gospodine Čandiću, molim vas da poslušate ovo pa da nam kažete da li je tačno. Što se tiče odgovornosti, ja sam imao odgovornosti i na Kosovu i na severoistočnoj Bosni. Međutim, ja sam imao određene zadatke vezano za Krajinu. Da li to tačno održava vaš stav, odgovorite samo sa da ili sa ne.

SVEDOK:

      Ne.  

TUŽBA:

      Možete li samo da objasnite koji je vaš položaj bio u odnosu na Krajinu.

SVEDOK:

      Moj položaj je u odnosu na Krajinu nije bio ...uopšte ni u jednom delu da sam ja nekakvo učešće imao ili imao nekakve zadatke i obaveze. Kao pripadnik centralne kontraobaveštajne grupe hteo sam objasniti sudu da sam često puta učestvovao u operativnim akcijama završnim fazama, ovaj, u Zagrebu, u Sarajevu, u Tuzli. Znači neovisno od onih moje dve zone odgovornosti za koje sam bio zadužen. To sam hteo da kažem.

TUŽBA:

      Strana 7 pri dnu te strane. Gospodin Tapušković je sugerisao da su prethodnim izjavama ne spominje smaknuće, ubijanje 4 hrvatska civila. Ali to se vidi iz ovog paragrafa. A sad pogledajmo stranu 9, što se tiče proboja 2 i mogućnosti, odnosno da se ne zna etničko poreklo tela, mrtvih tela koja su snimana, vi u izjavi kažete da mrtvi civili koji su snimljeni da su ti civili bili iz Muštra, Borovog naselja, Vinkovaca i Železničkog centra u Osijeku. Možete li nam reći ko je etnički sastav bio pre dominantan u tim mestima ako vam je poznato.

SVEDOK:

      Pa pola-pola.    

TUŽBA:

      U redu, hvala. Još nekoliko pitanja. Krenuću od kraja. Gospodin Tapušković vam je postavio pitanje u vezi sa ljudima koji su radili za obaveštajne službe i vi ste rekli da ti ljudi nisu ni trebali da znaju gde operativac radi. Dva pitanja. Vi ste se bavili kontraobaveštajnim poslovima. Odgovorite samo sa da ili sa ne. Da li ste vi znali za određene obaveštajne službe, agencije ili operativce koji su možda radili u inostranstvu.

SVEDOK:

      Jesam.     

TUŽBA:

      Organ za koji ste vi radili da li je imao takav jedan aktivni obaveštajni element ili ne.

SVEDOK:

      Organ koji sam ja radio znači onaj deo sektor stranih obaveštajnih službi i naravno sektor emigracije imao je saradničke pozicije u inostranstvu i ponekad su ljudi ti išli na sastanke, odnosno išli u inostranstvo i primali  izveštaje od tih svojih saradničkih pozicija.  

TUŽBA:

      Da li ste vi znali, odgovorite opet sa da ili ne, da li ste znali da postoje druge jedinice, odnosno organizacije koje su se bavile aktivno obaveštajnim poslovima, odnosno recite nam da li ste znali bilo šta o nečemu što se zvalo druga uprava.

SVEDOK:

      To se zove obaveštajna uprava i oni su isključivu nadležnost imali za delatnost u inostranstvu, znači prikupljanje podataka, pre svega političkim i vojnim prilikama, odnosno eventualnim pripremama za pretnje, pojedine pretnje Jugoslavije. To je obaveštajna uprava, druga... a nije imala onaj čvrstu spregu sa upravom bezbednosti.

TUŽBA:

      Na kraju rekao sam samo dva pitanja ali radi se o 4 pitanja. KOS, da li je to termin koji zvanično je prestao da se koristi pre više decenija ali i dalje se koristio bez obzira na to kao termin koji obuhvata obaveštajne aktivnosti.

SVEDOK:

      To je termin koji je zvanično prestao da postoji od pre više decenija i zvaničan termin je bio, zvanična terminologija je ovo što sam ja pričao služba bezbednosti JNA i u okviru toga kontraobaveštajne grupe u okviru službe bezbednosti. A termin KOS je ostao u narodu kod običnih ljudi,    ovaj, da su one koji su radili u tom sistemu zvali kosovci, odnosno taj sistem zvali KOS.

TUŽBA:

      U redu. Sada još nekoliko pitanja vezano za početak unakrsnog ispitivanja od strane optuženog. Da li možete navesti nekoliko  primena diskriminacije u odnosu na Albance u JNA i ako možete samo ukratko molim vas.

SVEDOK:

      Pa primer diskriminacije Albanaca u JNA, kategorija vojnika i oficira iz etničke grupe Albanaca je uvek bila dominantan prioritet, ovaj, u kontraobaveštajnim procenama. Znači, nešto to se prvo radilo ovaj da bi se sagledala opasnost od separatizma, odnosno ...na Kosovu.    

TUŽBA:

      Hvala. Učešće JNA u balvan revoluciji, da li možete dati nekoliko primera. Šta su oni konkretno radili vezano za tu tzv. balvan revoluciju.

SVEDOK:

      Pa nekog konkretnog učešća JNA u balvan revoluciji nije bilo ali je bilo ovaj kako da kažem, moralne podrške, ovaj, odnosno kontakata u smislu savetovanja kako da to taj proces kažem.     

TUŽBA:

      Dosta pitanja vam je postavljeno o Memorandumu i vi ste izneli svoje mišljenje o tome. Po vašem mišljenju, odnosno da li je vaše mišljenje samo svojstveno vama ili to mišljenje dele mnogi ljudi takođe.

SVEDOK:

      Moje mišljenje dele ja mislim većina ljudi.

PITANjE:

      Pitani ste u vezi plana da se dovedu Rumuni, i optuženi je rekao da takav plan nikada nije postojao. Recite nam gde ste i kada čuli za taj plan.

SVEDOK:

      Ja sam za taj plan čuo 1989. na 90. godinu, na Kosovu od Ljilje Balević, supruga od sina Mitra Balevića zato sam i pitao optuženog da li poznaje Mitra Balevića, on je aktivista srpski iz Kosova polja.

TUŽBA:

      Hvala. Još samo dva pitanja. Pitani ste u vezi sa egzodusom Srba sa Kosova i to u skladu sa određenom direktivom. Što se tiče te direktive recite nam da li ste vi videli, od koga je poteklo i kako ste uopšte saznali za nju.

ODGOVOR:

      Ja tu direktivu nisam video. Međutim, ja sam imao na Kosovu pored ove pomenute Ljilje Balević i drugih saradnika Srba koji su govorili o toj direktivi da bi trebali da se izvrši preseljavanje Srba da bi se na taj način pokazalo koliko su oni ugroženi na Kosovu, ali da oni nemaju nameru da se sa Kosova sele.

TUŽBA:

      Hvala. Na kraju optuženi vas je takođe pitao o ilegalnim grupama tzv ilegalnim grupama u JNA i optuženi je sugerisao da je postojalo 216 takvih grupa, vi ste rekli da vam nije poznat broj, ali ste rekli da jeste bilo nekih ielegalnih grupa u JNA. Dakle, o kojem broju ilegalnih grupa se radi kada vi govorite o njima. Koliko pripadnika su se sastojale takve grupe.

ODGOVOR:

      Bilo je stvarno puno takvih ilegalnih grupa, da li je bilo 260 ili nešto manje, ali je veliki broj bio i te grupe su sačinjavane uglavnom od najmanje 6,9,12,15 članova ilegalnih tih organizacija, odnosno grupa u jedinicama.

TUŽBA:

      Hvala vam puno. Nemam dalje pitanja za ovog svedoka, zahvaljujem.

MEJ:

      Gospodine Čandiću, vi ste ovim završili svoje svedočenje i možete otići. Hvala vam što ste došli pred Međunarodni sud da svedočite.

SVEDOK:

      Hvala.

MEJ:

      Sledećeg svedoka će ispitivati gospođa ... ali mislim da vi želite da pokrenete neka administrativna pitanja.

      Da, prvo ćemo se pozabaviti administrativnim pitanjima. Gospodine Miloševiću, tokom vašeg odsustva, a odsustvovali ste zbog bolesti 1. novembra mi smo pokrenuli jedno pitanje vezano upravo za vaše zdravstveno stanje i za budući rad u ovom postupku. I o tome smo porazgovarali sa tužilaštvom i sa amikusima. Mi ćemo sada razgovarati o vašem zdravstvenom stanju. Da li želite da pređemo na zatvorenu raspravu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

      To je vaša stvar, gospodine Mej.

MEJ:

      Gospodine Miloševiću, kao što sam rekao, Veće je izrazilo svoju zabrinutost vezano za učinak vašeg očigledno lošeg zdravstvenog stanja na postupak. Mi smo zatražili od tužilaštva i od amikusa da podnesu podneske vezano za dalji tok postupka. Mi smo dobili njihove podneske ne bi se sada time bavili. No, trebate da znate da smo takođe rekli da ukoliko vi želite da iznesete bilo šta vezano za dalji postupak i sprovođenje ovog suđenja, što je vezano za vaše zdravstveno stanje da to možete da učinite, ukoliko želite nešto o tome da kažete danas, možete, ili ako pak želite da razmislite o tome i da nam se kasnije obratite na tu temu, onda ćemo saslušati kada budemo čuli i argumente tužilaštva i .... pre nego što budemo zaključili. Da li želite bilo šta o tome danas da kažete.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ja pre svega moram da vam kažem da malo znam o ovim idejama, ali koliko sam shvatio ova strana preko puta nastoji da predloži da mi oduzme mogućnost da govorim ovde, i da nametne nekakve advokate našta nema pravo. Dakle, želim da vas podsetim i prema Međunarodnom paktu o građanskim i političkim pravima, to je član 14, tačka 3D i po Američkoj konvenciji, član 8 tačka 2D, i po Evropskoj konvenciji, član 6, tačka 3C, i po statutu Rimskog suda, član 68, tačka 1D, ne može se nikome uskratiti pravo da se sam brani. A i vi ste sami to predvideli u vašim propisima, iako ja ovaj vaš sud ne smatram legalnim, pošto ga vi smatrate legalnim pretpostavljam da se pridržavate propisa koje ste sami doneli. Prema tome, ja ovakav stav s druge strane smatram potpuno nelegalnim, apsurdnim i zlonamernim i mislim da ne zaslužuje uopšte nikakvo dalje objašnjenje niti tako nešto može biti prihvaćeno. A što se tiče stava koji sam video doduše samo letimično, koji su dali u ovom pismu koje je potpisao gospodin Kej, amikusi, ja sam vam već ranije rekao, gospodo, ja ni po koju cenu ne bih pobegao od ove bitke ovde i od ovog nameštenog političkog procesa.

         Prema tome, mislim da su oni ispravno istakli da bi trebalo da me pustite na slobodu, da mi omogućite odgovarajuće vreme da saniram svoje zdravstveno stanje  i da imam dovoljno vremena da pogledam ovih već koliko se nakupilo 200 hiljada strana, i preko 1000 kaseta u ovome svemu, a vi sami dobro znate da ja pobegao ne bih. Prema tome, ako hoćete da govorite o bilo kakvom fer tretmanu onda mislim da takav prilaz treba prihvatiti. Meni je nesumnjivo da postojeći uslovi ne dozvoljavaju ni u kom pogledu da se sve ovo sanira na ispravan način. A ja ću videti pažljivije ovde što ovo ima pa ukoliko budem smatrao da treba još nešto da komentarišem, ja ću komentarisati.

MEJ:

      Razmotrićemo ono što je već rečeno. Međutim, sudija Kvon bi želeo nešto dodati.

KVON:

      Gospodine Miloševiću, možda će doći trenutak kada će te vi trebati pripremiti svoju odbranu. Kada ćete se trebati pripremati za ispitivanje i saslušavanje svedoka pred Sudom. Kako ćete vi to uspeti obaviti bez pomoći advokata u sudnici. Vama će biti vrlo teško da se unapred sastajete sa svedocima i pripremate se za njihovo ispitivanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da li će da bude teško, to nije do mene nego do vas, koliko bi postojale okolnosti da ja mogu da u normalnim uslovima i saniram svoje zdravstveno stanje i pripremam se za ove gomile. Pogledajte, ovo su mi doneli sad za ovog sledećeg svedoka. Ovde ima 7 ovih knjiga ukoričenih. Prema tome, ukoliko bi postojali uslovi i okolnosti u kojima ja zato imam vremena to ne bi predstavljalo nikakav problem, i zdravstvene probleme, a ni probleme materijala ne rešavaju advokati, koji, uostalom, o tome neuporedivo manje znaju od mene. Prema tome, niko se nije lečio advokatima, niti je ko mogao ono što on zna da stavi u glavu nekom advokatu, a tu postoji jedan principijelan stav s obzirom na to da ovaj sud ne priznajem ja ne želim da imam imenovanog advokata pred sudom koji ne priznajem. Ja sam to objasnio više puta, gospodine Kvon.

KVON:

      A što mislite o ideji da vaši pomoćnici, vaši saradnici sede u sudnici i da vam pomažu prilikom ispitivanja svedoka u smislu pripreme dokumenata i tome slično?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Nisu mi potrebni pomoćnici da sede ovde pored mene da mi pomažu.

MEJ:

      Gospodine Miloševiću, vi biste trebali o tome razmisliti. Naime, vi se spremate za vođenje jednog vrlo dugačkog i komplikovanog predmeta. Prema onome što sada znamo vaše zdravlje nije dobro. I vi bi ste trebali razmotriti u vašem interesu i interesu vašeg zdravlja. Ne bi bilo dobro da vam neko kao što je sudija Kvon sugerirao pomogne u sudnici. Nije reč ovde samo o teškoći koju vi imate u vezi s vođenjem ispitivanja i tako dalje i u vezi sa količinom dokumenata s kojima se morate pozabaviti radi se takođe i o velikom broju svedoka koje još treba unakrsno ispitati i kao što je sudija Kvon rekao u pitanju je vaš vlastiti predmet, vaš slučaj vi morate o tome razmisliti ukoliko želite izvoditi vlastite dokaze morate praktično videti kako će to biti izvedeno. Mi ćemo naravno razmotriti predlog tužitelja da se naloži prisutnost advokata, odnosno da vam se nametne advokat mi smo vas čuli šta ste vi rekli. Mi smo svesni toga da se vi tome protivite.

         Međutim, ovde sada razgovaramo o mogućnosti da imate nekoga u sudnici koji bi vam mogao pomoći s dokumentima ili bilo s čim drugim u vezi čega vam treba pomoć.  Mi ne očekujemo da se vi na to osvrnete sada i da kažete nešto konačno o tome sada, ali možda bi bilo dobro da razmotrite na koji način tome pristupiti u vašem vlastitom interesu. Dakle, nije reč o interesu bilo koga drugoga već o vašem vlastitom interesu u tome, da vodite svoj predmet na najefikasniji mogući način i da sačuvate svoje zdravlje.

ROBINSON:

         Veličina zadatka koji je pred vama gospodine Miloševiću, može lako biti ilustrirana pogledom na klupu za kojom sede zastupnici tužiteljstva. Mislim da je, kao što je rekao gospodin Najs, optužba do sada iskoristila 7 do 8 zastupnika za vođenje njihovog predmeta, a vi ste sami. Iz tog razloga ja se pridružujem komentarima koje su izneli ovde moje kolege i nadam se da ćete ih uzeti na razmatranje.

TUŽBA:

         U svetlu onoga što je rekao sudija Kvon možda bi bilo od pomoći i Veću i amikusima nešto što smo pripremili. Ovo je jedan predmet, predmet Mekenzi, u kojem je reč o prihvatljivosti institucije koje su oni ovde nazvali Mekenzijev prijatelj. To je druga presuda sudije koji je sudio u tom predmetu i mi smo vam napravili kopije i dostavljamo ih.

MEJ:

         U redu, neka ih poslužitelj podeli i ... optuženom i nama. Da, izvolite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

         Pošto se uprkos mog pozivanja na sve ove međunarodne konvencije, evropske, američke, rimske i tako dalje, druga strana sad poziva opet na nekakvu sudsku praksu pa nudi Makenzi, evo ja ću vam dati, takođe, jedan primer iz sudske prakse u kome je mnogo primera. To je  američki sud, gde takođe sasvim jasno se apsolutno isključuje mogućnost da se bilo kome nametne advokat ako on to ne želi i da se uskrati pravo da se brani sam. Ja mislim da je besmisleno da se vodi ovakva rasprava.

MEJ:

      U redu, neka se ovi pravni izvori i ova sudska praksa podeli ... i vratićemo se na ovu temu kad za to dođe vreme.

ROBINSON:

      Stvar je u tome da će Veće treba ipak doneti odluku o tome koji je najbolji način da se pristupi ovom problemu. Videćete da postoji jedan konflikt u smislu prakse između anglosaksonskog i kontinentalnog prava. Takođe, Evropska konvencija, koju ste vi citirali, je protumačena od strane Evropskog suda na određeni način i na način koji je suprotan onome na koji je dao Međunarodni pakt o političkim i građanskim pravima.

      Prema tome, Veću će trebati sve ovo uzeti u obzir i razmotriti i doneti odluku ali ono što ja sad želim reći je da ne postoji  pravni odgovor na pitanje koje je ovde iznešeno.

MEJ:

      Moramo nastaviti. Gospodine Tapuškoviću, budite vrlo kratki, molim vas. Kao što sam  rekao, mi sada nećemo razmatrati ovu stvar i nećemo sada donositi odluku. Mi ćemo se vratiti u dogledno vreme na to i saslušaćemo dodatne argumente pre nego što donesemo odluku. Ali ako želite nešto dodati, izvolite.

TAPUŠKOVIĆ:

      Časne sudije, ja se zaista sve vreme trudim da budem vrlo kratak, i sad ću biti možda najkraći. Kada se bude o svemu ovome razgovoralo u svetu svih ovih predloga koji ste do sada čuli, ostaje jedna stvar koja će po meni, po mom shvatanju, ostati dominantna, a to je ovo što piše u statutu ovog Tribunala, u članu 21, tačka 4, tačka D, ne toliko to da li će se gospodin Slobodan Milošević braniti sam, ili ne, i da li će se to prevazići, već obzirom na njegovu zdravstvenu situaciju postoji nešto mnogo važnije, a to je da mu se sudi u njegovoj prisutnosti. Bio zdrav, ili bolestan mi ne možemo raditi ovde ako on ne bude sposoban da prisustvuje, kako god da rešite taj problem. Dakle, to će za mene biti glavna okosnica vašeg razmišljanja. Kako ćete to razrešiti ja ne znam, ali bez njega se ovde neće moći ni u jednoj varijanti. Samo toliko. Hvala.

MEJ:

      U redu. Pređimo na druge stvari, pre nego što se pozove svedok postoji nešto što bi smo rekli za ovog svedoka. S toga mislim kada se obraćam svedoku da najverovatnije nećemo moći ... vaše svedočenje sada, jer treba 5 do 10 minuta da se sredi, a budući da ovako moramo prekinuti raspravu za danas za 5 minuta nema smisla da počinjemo sa vašim konkretnim iskazom, ali ću dati reč tužitelju da iznese pitanja koja je hteo izneti.

TUŽBA:

      Dve tehničke stvari. prva se odnosi na prelaženje na privatnu sednicu za vreme iskaza svedočenja ovog svedoka,  zbog prirode učešća ovog svedoka u relevantnim događajima. Ja ću to zatražiti kad zato bude vreme. Druga stvar se odnosi na dokazne predmete kao što je gospodin Milošević naznačio moramo se baviti sa 7 registratora. Radi se o 7 različitih setova dokumenata, dva ... presretnuta razgovora koji se tako i nazivaju dakle, registratori s presretnutim razgovorima koji su unutra i na srpskom i na engleskom. Zatim imamo dva registratora koja sadrže dokumente, a to su dokumenti po pravilu 92 BIS. Reč je o onim dokumentima koji se navode u izjavi koja je trebala biti predočena po pravilu 92 BIS i one su tako i označeni. Na registratoru stoji dodatni dokazni predmeti čije ime nije bilo dopušteno po pravilu 92 BIS i zatim imamo tri registratora dokaznih predmeta koji su i ovako i onako trebali biti na uobičajeni način predloženi na usvajanje za vreme ispitivanja svedoka. Svaki od ovih setova, od ovih registratora imaju posebne brojeve. Sada imamo dakle tri koja su tako označena.

MEJ:

      Dakle, postojaće tri broja dokaznih predmeta. Ja predlažem da treći budu presretnuti razgovori. Postoji li ikakav razlog zbog čega bi neki dokumenti trebali dobiti prioritet mislim  na ove po pravilu 92 BIS i druge.

TUŽBA:

      Ne.

MEJ:

      Onda bi ovi iz 92 BIS trebali biti sledeći. Dakle, postoje dva registratora po pravilu 92 BIS oni će biti dokazni predmet optužbe 351, a tri registratora koja sadrže obične dokazne predmete biće označena pod brojem 352 i ovi zadnji sa presretnutim razgovorima 353. U redu. Hvala.

TUŽBA:

      To je sve što sam htela reći.

MEJ:

      Kako vidim ima ovde puno dokaznog materijala mimo rezime, a i taj rezime je već podugačak. Ja mislim da bi vam trebala biti dovoljna tri dana za glavno ispitivanje. Mislite li da je to moguće?

TUŽBA:

      Ja ću se potruditi da to tako bude, mada mi se realnije čini tri i po dana, zbog količine dokaznih predmeta, iako, kako sam shvatila nije namera da se raspravlja sa svedokom o svakom pojedinačnom dokaznom predmetu. Ja ću to svrstati u delove, a svejedno će ostati puno stvari koje će trebati komentarisati, o kojima će trebati govoriti. Naime, postoji još i veliki broj presretnutih razgovora.

MEJ:

      U redu, još na zapisnik moramo naznačiti da je sa nama gospodin koji se ovde pojavljuje u svojstvu advokata svedoka. I on je ovde došao uz dopuštenje Suda. Ako pritisnete zeleno dugme možete aktivirati mikrofon.

ADVOKAT:

      Da, hvala.

MEJ:

      Gospođo, izvolite.

TUŽBA:

      Što se tiče presretnutih razgovora, mi sada kompletiramo sve ovo što mi imamo, odnosno, i naše podneske i nadamo se da ćemo moći u tom smislu pomoći Veću, jer mislim da ste vi i zatražili da podnesemo jedan podnesak po tom pitanju i da će biti zakazan datum za usmenu raspravu.

MEJ:

      U redu, razmotrićemo, Gospodine svedoče, molim da se vratite u sudnicu sutra u 9 sati kako bismo počeli s vašim ispitivanjem. Mislim da ćete morati pričekati na trenutak pre nego što možete napustiti sudnicu, a mi za sada prekidamo raspravu do sutra u 9,00. Molimo ustanite.

 

Kraj dana 

 

1

 

 

1