31. oktobar 2002. godine

STENOGRAM

 

MEJ:

      Gospodine Grum, pre nego što počnemo s današnjom sednicom hteo bi se pozabaviti jednim pitanjem koje postaje hitno, ako sam dobro shvatio svedok C 36 bi trebao biti nakon sledećeg, onda iza njega ide, a sledeći svedok je relativno kratak.

TUŽBA:

      Da, tako je.

MEJ:

      Imali smo priliku razmotriti molbu podnešenu pod pravilu 92 bis i došli smo do sledećeg zaključka. Nije reč toliko o pozadini kontekstu ono što će svedok govoriti je uveliki deo priče u ovom predmetu i najbolje je da se sve sasluša uživo. Takođe uviđamo da ovaj svedok može dati jedan vrlo obiman iskaz što će proizvesti poteškoće za sve stranke u postupku zbog količine dokumenata. Mi bi voleli da tužitelj ponovo pogleda te dokumente, amikus je naznačio vidi značaj i relevantnost svih tih dokumenata. Naime, lakše je tužitelju da to uradi nego veću, a pitanje koje se postavlja dakle, da li je doista nužno proizvesti toliku količinu dokumenata naređenja koji se sve tiču SAO Krajine neki dokumenti pokazuju da je doista to područje operiralo kao ... međutim, zašto bi trebali razmatrati još veliku količinu dodatnih dokumenata na osnovu kojih se tvrdi manje više ista stvar. Takođe ponovo razmotrite vreme za svedočenje ovog svedoka. Mi smo razmišljali i o vremenskom ograničenju međutim, to je nešto što ne bi smo hteli nametnuti ali s obzirom na opštenitu dužinu ovog ovog suđenja mislim da je to nešto što je dosta važno pogotovu u svetlu još drugih svedoka. Dakle, imajte sve ovo na umu možda ja ne znam da li se vi bavite tim svedokom, da li ćete vi dovoditi, ali u svakom slučaju prenesite poruku vašim kolegama koji će to raditi i mi ćemo se u dogledno vreme, mi ćemo doneti odluku.

TUŽBA:

      Da časni sude, mi ćemo tako postupiti.

ROBINSON:

      Kako bi možda osnažio ono što je rekao predsedavajući sudija ja ću se sad koristiti terminom koji je koristio gospodin Najs, reč je o čitavoj biblioteci dokumenata. To nije svrha ovog suđenja da se na kraju proizvede čitava jedna biblioteka dokumenata, ono što mi želimo je da sav dokazni materijal bude striktno relevantan za ovu svrhu. Izvolite, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ovo pitanje redosleda svedoka. Ja nemam osim ovog koga ste pomenuli nijednog svedoka dosad najavljenog. Uopšte nemam nikakvo saznanje o tome ko će biti sledeći svedoci. Znam samo za ovog današnjeg,  034 i za 036 za kojeg dobijam materijale i prekjuče i ovih dana velike gomile materijala. Za ostale svedoke nemam baš nikakav podatak kad će biti pozvani i više puta koliko sam razumeo vi ste zaključili da bi trebalo imati bar za nedelju dana bar za 7 svedoka redosled svedoka. To ovoga puta nije slučaj.

MEJ:

      Koliko sam ja shvatio stav je sledeći. C 36 na njega će otići najmanje sedam dana. To je onda rešeno, ali svakako ispravno je da vi imate, da budete obavešteni. Gospodine Grum, molim vas pobrinite se da i optuženi i veće dobiju redosled svedoka, nakon svedoka 36.

TUŽBA:

      Da časni sude, mi ćemo tu informaciju dostaviti za vreme pauze.

 

 

 

MEJ:

      Oprostite, gospodine Lazareviću, što ste morali čekati zbog ovih administrtivnih pitanja. Gospodine Miloševiću mislim da imate još sat i 45 minuta za vaše unakrsno ispitivanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Gospodine Lazareviću, juče ste konačno na moje insistiranje da identifikujete bar nekoga od te grupe kako kažete antiterorističkog odreda ili kako je vi nazivate grupe za prljave poslove, vi ste rekli da je šef bio Siniša Martić, čiji je nadimak bio Paraga. Je li tako.

ODGOVOR:

      Jeste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      E, vidite gospodine Lazareviću, ja imam informaciju da postoji komandant Siniša Martić, ali da njegov nadimak nije Paraga nego Šilt i da taj komandant Siniša Martić nije bio uopšte u 21, korpusu. Da li možete išta da kažete o tome.

ODGOVOR:

      Gospodine Miloševiću, on je bio komandant antiterorističke jedinice na Baniji, ne na Kordunu. Gospodin Paraga koji je 95 godine ubijen u Topuskom je bio komandant anti terorističke grupe u 21 korpusu. Ja sam bio na njegovoj sahrani i koliko se ja dobro sećam ubijen je  Siniša Martić.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, meni se čini da ste vi ovde pokupili neke tračeve, ali Siniša Martić nije bio taj  o kome vi govorite. To je nesumnjivo na osnovu podataka koje iznose ljudi koji to sigurno znaju.

MEJ:

      Gospodine Miloševiću, svedok je upravo rekao da to nije tačno. On je  dao odgovor, ako vi imate nekih dokaza kad zato dođe vreme moći ćete ih izvesti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

      Sada bih želeo da komentarišete pošto ste juče govorili o onom naoružavanju puškama, sećate se je li tako, ja sam dobio pismeni demanti Mileta Bosnića pa želim da ga vi komentarišete. Daću vam ga odmah, on ga i potpisao samo da čujete prvo njegovu sadržinu. Kaže gore Mile Bosnić, bivši član Glavnog odbora SDS Krajine predsednik opštine Slunj, poslanik i ministar u Vladi Borislava Mikelića, demanti. "Poznajem gospodina Lazarevića iz Velike Kladuše, ali ne kao oficira KOS-a nego kao prevodioca u Agrokomercu Velika Kladuša i prevodioca u korpusu, čudno je da je bio oficir KOS-a kad je od 18 godine života do 1984 godine bio emigrant. Lazarević sa mnom...

MEJ:

      Pričekajte, trenutak, šta znači taj komentar. Šta vi sada iznosite pred svedoka. Da li vi tvrdite da nije bio službenik, odnosno, da nije radio za KOS.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pa gospodine Mej, vi juče niste bili ovde, naravno da nije radio, jer niko u KOS-u ne zna za Slobodana Lazarevića. On za nekog drugog radi što je očigledno a na to ćemo doći kasnije. Ja želim da pročitam ovaj...

MEJ:

      Gospodine Lazareviću, možete li se na ovo osvrnuti  i objasnite kakav je stav u vezi s tim.

ODGOVOR:

      Časni sude, ja jesam radio. Ovaj demanti koji je gospodin Milošević upravo pročitao sudu, kaže da sam ja bio emigrant od 18 godine. Međutim, tužiteljstvo ima moju vojnu knjižicu u kojoj vrlo jasno stoji da sam ja sa 18 godina služio obavezni vojni rok u Kraljevu od 66 godine do 68 godine. Što znači da sam tada imao 20 godina ... tvrdi da sam ja napustio zemlju sa 18 godina prema tome, to je vrlo smešno.

MEJ:

      Izvolite gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dalje piše, Lazarević sa mnom nije imao nikakve veze u pogledu naoružanja od strane JNA i policije jer, ja sa njim nisam imao nikakve kontakte niti sam od bilo koga pa ni od Lazarevića, mogao primiti vojno naoružanje. To je laž, ni puške, ni bombe, ni škorpione, nikad i nigde nisam dobio od istog. Nikakva grupa u Velikoj Kladuši nije formirana niti naoružavana, pa samim tim ja nisam mogao u tome da učestvujem i naoružavam bilo koga, ili primim oružje od bilo koga ili da planiram bilo kakve akcije. Ja sam iz Velike Kladuše izašao svojom voljom i u mom stanu nije pronađeno oružje, niti sam ja u Kladuši imao problema pa ni potrebe da se naoružavam i izvodim akcije. Gospodinu Lazareviću je verovatno poznato da u drugoj polovini 11 meseca 91 godine, nisam bio u kontaktu sa nijednim oficirom JNA jer, sam smatrao da se držim neutalno i da nam ne pomažu. Isto tako mu je poznato da zbog istih razloga nisam bio u dobrim odnosima bolje rečeno, bio sam u sukobu sa gospodom iz MUP-a jer su komunicirali /Miloš i Toša Pajić/ komunicirali sa MUP-om Hrvatske pa ni od njih nisam mogao da dobijem oružje direktno  ili preko nekog poštara. U 10 i 11 mesecu 91 godine, bio sam direktor RTS Petrova Gora pa ni tu nisam imao nikakve veze sa oružjem i naoružavanjem Velike Kladuše niti bilo gde od oslobađanja Slunja...

MEJ:

      Stanite na trenutak. Ovo bi trebalo biti unakrsno ispitivanje, a ne čitanje izjava. Vi možete svedoku izneti ono što stoji u toj izjavi, ali mu morate dati priliku da odgovori. Gospodine Lazareviću, kad je reč o ovome što je sada iznešeno. Vidite o čemu je tu reč naime, ovaj čovek nema nikakve veze s oružjem, nikakvo oružje nije pronađeno u njegovom stanu, Možda bi ste se mogli na to osvrnuti komentarom na to konkretno onda ćemo preći na sledeći pasus.

ODGOVOR:

      Svakako, časni sude, u pismu takođe, stoji da gospodin Bosnić sa mnom nije imao nikakve veze. To je ponovo jedna očita laž jer, gospodin Bosnić i ja, smo zajedno organizovali jednu kulturno Udruženje u Topuskom početkom 91 godine koje se zvalo Savo Mrkalj. Broj moje članske iskaznice je bio 9, a organizacijski odbor je imao 10 članova skupa što vrlo jasno pokazuje da smo gospodin Bosnić i ja bili vrlo često zajedno. Činjenica je, da je gospodin Bosnić doista primio naoružanje, a njegova tvrdnja da ništa nije pronađeno u njegovom stanu kada je otišao iz Velike Kladuše može samo značiti da ga odneo sa sobom.

MEJ:

      Želite li nešto reći u vezi sa ovim drugim tvrdnjama da je bio u sukobu s MUP-om da nije od njih mogao dobiti naoružanje zatim, da je bio direktor Televizije i da nije imao nikakve veze s oružjem ponovo. Želite li to komentarisati ili ne.

ODGOVOR:

      Stvar je vrlo jednostavna. On je imao vrlo dobru saradnju s MUP-om i to direktno sa gospodinom Tošom Pajićem, sada zašto gospodin Bosnić negira to ja nemam pojma.

MEJ:

      Izvolite, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      "Od oslobađanja Slunja 19.11.91 godine, znači posle vojne operacije postao sam predsednik Slunja i opet nisam imao nikakve veze sa naoružanjem. Događaj u junu 92 godine se desio u Jelovom ... gde je ustaška teroristička grupa ubila 5 civila između ostalih ubijena je devojčica od 14 godina, sahrana je bila uz obezbeđenje vojske i policije. Između Cetinjgrada i ... se desio zločin u novembru ... 11 poginulih svi sa područja opštine Slunj, maj 92 godine 15 poginulih sa područja Slunja u okolini Cetinjgrada. Videvši Lazarevića u Hagu i čuvši laži o drugima i meni pa i narodu kome pripadam ponovo mi se nameće pitanje koje bi postavio Lazareviću, da li pobegao iz Kladuše zbog kockarskih i drugih dugova ili što je proganjan kao Srbin.Znajući zbog čega je pobegao nameće mi se i drugo pitanje da li je prodao veru za večeru to je...

MEJ:

      Polako, idemo redom. Prvo se pozabavimo s ovim, samo trenutak gospodine Lazareviću, prva je da je taj čovek bio predsednik Slunja kaže se ponovo nije imao nikakve veze s naoružanjem zatim, neke tvrdnje o tome šta se ovde dogodilo i tako dalje. Želite li nešto reći u vezi sa Slunjom i angažmanom ovog čoveka tamo.

ODGOVOR:

      Ne, ne nemam ništa za dodati.

MEJ:

      Dobro, krenemo dalje ponovo kako vidim ovde nešto iznešeno u vezi sa Slunjom, da ste iznosili neke laži to smo isto tako komentarisali. E, da dolazimo do pitanja izgeda da taj čovek tvrdi da ste otišli iz Kladuše zbog nekih kockarskih dugova. Tako izgleda da se tvrdi zu najmanju ruku.

ODGOVOR:

      Sve što imam za reći, časni sude, je da gospodin Milošević iznosi neke apsurdne tvrdnje kao što je tvrdnja o mojim kockarskim dugovima, tvrdnja koja je u potpunosti netačna.Dan kad sam ja otišao iz Velike Kladuše i moje veze sa mojim strahom, bojao sam se naime za vlastiti život jer, sam svakodnevno posmatran i praćen i to od strane braće Brajdić, poznatih hrvatskih emigranata iz Švedske i ja sam motorlom kontaktirao Vojnić, uzeo sam sa sobom samo jedan pištolj koji mi je bio dat onaj škorpion sa prigušivačem, i peške otišao od mesta gde sam živeo do granice sa RSK.

ROBINSON:

      Jeste imali ikakvih kockarskih dugova?

ODGOVOR:

      Ne, časni sude nisam apsolutno nikakvih dugova.

MEJ:

      Mislim da bi sledeće onda pitanje bilo, da li doista kockate.

ODGOVOR:

      Pa ja jesam znao sesti sa prijateljima zaigrati poker par puta. Ne vidim ništa neobično u tom, ali ne do te mere da bi ja trebao napustiti zemlju ili neko područje zbog kockarskih dugova.

MEJ:

      Da izvolite.

TUŽBA:

      Pre nego što nastavimo, časni sude, gospodin Milošević je čitao ovde iz jednog pisma ja sada citiram iz tog pisma: dakle, kaže se da gospodin Bosnić bi hteo postaviti neka pitanja gospodinu Lazareviću izgleda da ovde optuženi ide redom po svim tim pitanjima. Međutim, ne može gospodin Bosnić poštom poslati neka pitanja gospodin Milošević mora postavljati pitanja svedoku.

MEJ:

      Pa, ovde imamo stranku koja je u sporu koja je optužena, pa prema tome, moramo prilagoditi unakrsno ispitivanje toj činjenici. Kada se stvari čitaju naglas i kada su to pitanja na koja svedok mora odgovoriti odnosno možemo zaključiti da su to pitanja koja optuženi želi postaviti prema tome, moramo mu to dozvoliti. Naravno on to mora napraviti u upitnoj formi. Gospodine Miloševiću, želite li još nešto reći.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

       Neka tzv Sudu da odgovori za koju cifru laže i da li će sa njom namiriti sve dugove.

MEJ:

      Ne, ne, ne treba nam komentari toga čoveka  u vezi s tribunalom. Hvala lepo. Možda je o tome bilo reči juče kada sam ja bio bolestan. Možda bi ste vi gospodine Lazareviću, trebali .. priliku da se na ovo osvrnete tvrdi se ovde da ste zbog novca rekli neke neistine. Vrlo kratko gospodine Lazareviću moliću da se osvrnete na to.

ODGOVOR.

      Časni Sude, apsolutno ni u kom trenutku mi nije tužitelj ponudio imunitet, niti novac, niti bilo kakvu drugu benificiju za uzvrat za moje svedočenje. Ja ovo činim u potpunosti dobrovoljno zato jer verujem da čovek koji je odgovoran za nečuvenu tragediju koja se dogodila na Balkanu mora na kraju odgovarati odnosno, odgovoriti na optužbe kojima se tereti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

      Gospodine Lazareviću, mi smo ovde čuli zapravo od druge strane da ste vi dobili novi identitet i novu zemlju boravka. Prema tome, to nije moja tvrdnja, to je ono što je ova druga strana ovde rekla pretpostavljam da to znate. Je li tako.

ODGOVOR:

      Ponovo niste u pravu, gospodine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

      To smo imali prilike svi da čujemo. Evo  ovo pismo, gospodine Mej, mislim da ga treba priložiti.

MEJ:

      O tome smo već doneli odluku. Ako želite pozvati gospodina Bosnića kao svedoka možete, ali pisma takve vrste ne usvajamo na spis.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, gospodine Mej, to mi ne čini teškoće, a imam ovde još jedan demanti pa bi želeo da ga pročitam. To je demanti koji je poslao Borislav Mikelić, bivši premijer Vlade Republike Srpske Krajine, a sada predsednik Komiteta za raseljena lica. To je nevladina orgnizacija. To piše u zagradi. "Budući da sam kao predsednik Vlade Republike Srpske Krajine sa još dvojicom ministara u vladi, /ministar unutrašnjih poslova, ministar odbrane/ u periodu od 20.4.94 do 29.maja 95 godine, bio član Vrhovnog saveta odbrane Republike Srpske Krajine kojeg su još sačinjavali general Milan ... kao komandant glavnog štaba, te Milan Martić kao predsednik Republike Srpske Krajine i ujedno predsednik Vrhovnog saveta odbrane Republike Srpske Krajine, smatram se obaveznim da demantujem gospodina Lazarevića, na dve izjave date pred haškim tribunalom 30.10.2002.g.

      Prva da je srpska Vojska Krajine bila pod direktnom komandom Generalštaba Vojske Jugoslavije i generala Momčila Perišića i druga kako je došlo do omogućavanja narodu sa područja Korduna i dela 21 korpusa srpske vojske Krajine koji su se našli u okruženju hrvatskih snaga da napsute to područje preko hrvatske teritorija u odlasku u SR Jugoslaviju.

      Pod jedan, odgovorno tvrdim da u čitavom tom periodu od godinu dana, koliko sa obavljao funkciju predsednika Vlade i bio član vrhovnog saveta odbrane, na sednicama Vrhovnog saveta odbrane srpske vojske Krajine nismo razmatrali niti dobili niti jednu naredbu, niti bilo kakvo uputstvo od general štaba Vojske Jugoslavije kao ni od generala Momčila Perišića. Dakle, odgovorno tvrdim da je sa vojskom Republike Srpske Krajine komandovao general Milan Čeleketić, a pod čijom komandom je bilo 6 korpusa srpske vojske Krajine i nabraja ih sve, zbog uštede vremena da preskočim. Pored toga ističem da je načelnik Generalštaba bio general Dušan Lončar, a ministar odbrane dr Rade ... sve vojne odluke koje su se odnosile na odbranu Republike Srpske Krajine i pitanja o materijalnom položaju srpske vojske Krajine bila su predmet rasprave na sednicama vrhovnog saveta odbrane. Ako su neka pitanja izašla iz tih okvira bila je to samovolja pojedinih ljudi koji su bili na komandnim mestima u srpskoj vojsci Krajine i sa njima nije imao veze generalštab Vojske Jugoslavije, uz prethodni deo mog demanta moram kazati da je gospodin Lazarević po mojim čvrstim saznanjima bio samo prevodilac za područje Korduna u odnosima vojne i civilne vlasti republike Srpske Krajine na jednoj strani, a na drugoj strani pripadnika UNPROFOR-a i međunarodnih humanitarnih organizacija".

MEJ:

      Ovde ćemo napraviti pauzu, pa ćemo se pozabaviti ovim pitanjima. Gospodine Lazareviću, vi treba da imate mogućnost da odgovorite na ovo. Ovo je čovek po imenu Mikelić koji piše ili tvrdi izgleda, da vojska RSK je bila pod komandom Čeleketića, a 6 korpusa su bili pod njegovom komandom, da nije dolazilo nikakvo naređenje iz Generalštaba i od generala Perišića i da su sve vojne odluke donošene u vezi sa odbranom RSK na sastancima vrhovnog veća odbrane to je prva stvar koja je iznešena, druga ako želite njome da se pozabavite je, da ako je bilo pitanja koja su bila izvan tog okvira onda su o njima odlučivali pojedini ljudi. Dakle, ono što se tvrdi je da ne dolazi u obzir nikakva kontrola odnosno, učešće generalštaba Vojske Jugoslavije da je to bilo nezavisno telo u okviru RSK a da su možda neke osobe delovale izvan tog okvira, čini se da je to rečeno. Možda bi ste željeli da iznesete svoj komentar o tome.

SVEDOK:

      Biću vrlo kratak. Neosporna činjenica da je sto posto oficira sa najvišim činovima u okviru vojske RSK bili aktivni oficiri JNA koja je kasnije postala Vojska Jugoslavije, i da je njih plaćao Generalštab u Beogradu, i takođe je neosporni dokaz da je pukovnik Bulat koji je bio meni nadređeni bio bukvalno svakodnevno u kontaktu sa Beogradom sa Generalštabom, a ja sam lično bio prisutan u njegovoj kancelariji kada je direktno razgovarao sa generalom Perišićem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ja neću da se zadržavam na tom pitanju pošto smo ga juče raspravljali, a vreme mi je jako ograničeno. Ovo što bivši predsednik Vlade Republike Srpske Krajine kaže, potvrđuje upravo ono što sam ja juče govorio, dakle, demantuje vas. Tačka dva, niko nije osporavao da su oficiri vojske bili nekada oficiri JNA, kao što ni oficiri hrvatske vojske su takođe bili oficiri JNA, dok je postojala JNA i muslimanske vojske bili oficiri JNA dok je postojala JNA i bila jedinstvena.

MEJ.

      Gospodine Miloševiću, time smo se bavili, čuli smo ono što ste hteli da istaknete. Druga stvar koju je svedok rekao je da je njih plaćao Generalštab iz Beograda, ali dajte da idemo dalje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ekonomska pomoć nema veze sa komandovanjem, gospodine Mej, to bi i vi morali znati. Naime, govorim o drugom, smatram potrebnim i da demantuje, da preskočim ovo okruženje Topusko i tako dalje, kako ste vi opisali." Naime, nakon što je 4. 8 95 godine u 5 časova izjutra, ne kao ... to nije toliko bitno, započela hrvatska operacija "Oluja" dalji splet dramatičnih  okolnosti  dovelo je do toga da su na području Topuskog nađe oko 20 hiljada Srba sa Korduna uz deo pripadnika 21. korpusa srpske vojske Krajine. Budući i u međuvremenu 4,5,6 avgusta na području  Like, Korduna i Banije,  napustio to područje preko prelaza Dvor na Uni pa je time sudbina Srba sa Korduna i dela pripadnika 21. korpusa postala drmatična, jer su hrvatske oružane snage, 6. avgusta 95 godine, srušile most u Dvoru na Uni. U nemogućnosti da iz Topuskog uspostave vezu sa bilo kim da, sad ću  sve da preskočim ... uključuju UNPROFOR ... stupili su u vezu preko satelitskog telefona sa mnom kao bivšim premijerom Vlade Republike Srpske Krajine. Rukovodstvo MUP-a Koruduna preko Miloša Pajića, a sa mobilnim telefonom ... čija veza je išla preko Slovenije uspostavili su vezu sa mnom jer, su znali da ja kao bivši premijer Vlade i šef pregovarčkog tima sa Hrvatskom raspolažem satelitskim telefonom koji mi je ustupio,  nakon što su mi prezentirali dramatičnu situaciju koja se nalazi oko 20 hiljada Srba i deo pripadnika 21 korpusa u Topuskom ja sam vrlo brzo uspostavio vezu sa Štabom,  odnosno sa gospodinom Akašijem i tražio hitnu intervenciju...

MEJ:

      Svedok ne može time da se bavi. Da li vi znate išta o tome što se ovde iznosi, to je sve ovo što je čovek rekao da se desilo da je on telefonirao i sledeće da li vi išta znate o tome.

ODGOVOR:

      Nije mi poznato da je gospodin Mikelić  uspostavio kontakt sa Miloševićem, kontakti koji su bili uspostavljeni iz kancelarije UN, zapovedništva  u komandi sektora sever tim kontaktima sam bio prisutan. Pored mene u toj kancelariji je bio gospodin  Pajić, i pukovnik Bulat. A ja sam vrlo jasno objasnio s kim su razgovarali i kakve smo odgovore dobili. Jedini razlog zbog kojeg smo uspeli da se izvučemo jesu snage UN i njima treba da budemo zahvalni, a ne gospodinu Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Gospodine Lazareviću, ovo je demanti Mikelića, a ne Miloševića možda ste pobrkali imena. Ovo što piše što sam vam citirao to piše bivši predsednik Vlade Krajine koji se zove Mikelić, a ne Milošević.

ODGOVOR:

      Uvaženi sudija me je pitao u vezi sa poslednjom izjavom ovde da ste vi razgovarali sa gospodinom Škaljcem putem telefona i da ste vi pomogli 21 korpusu koji je bio u okruženju. To uopšte nije bilo tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Nisam vas dobro razumeo.

SVEDOK:

      Ponoviću vam na srpskom jeziku, gospodine predsedniče bivši. Vi ste izneli u ovom delu izlaganja da je gospodin Mikelić stupio direktno u vezi sa vama preko mobilnog telefona.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ;

      Sa mnom. Ja vam čitam demanti Mikelića, a kad kažem stupio sa mnom, to citiram Mikelića, gospodine Lazareviću.

MEJ:

      Gospodine Miloševiću, nema svrhe da se nastavi ova rasprava pređite na nešto drugo. Nema svrhe da se o ovome raspravlja. Mi znamo tačno šta je rečeno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Hoćete da pogledate ovo pismo.

MEJ:

      Ne, šta želite na kakvo pitanje želite da svedok odgovori. Da li je u pismu ima još nešto o čemu bi ste da pitate svedoka, onda postavite to pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pa cela jučerašnja priča o tome što je svedok svedočio u vezi sa ovih 20 hiljada ljudi u okruženju je, drugčije ovde objašnjena i hteo sam da ovde pokažem, jer ja tvrdim da ovaj svedok ne govori istinu u celoj svojoj izjavi. A ovo su samo primeri. Ali možemo da idemo dalje na kraju krajeva.

MEJ:

      To je sve komentar nema sumnje da ćemo mi u dogledno vreme trebati da donesemo odluku u vezi s tim. A sada pređite na drugu temu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Gospodine Lazareviću, jeste se bavili prodajom oružja bilo u kojoj prilici dok ste bili tamo u 21 korpusu.

ODGOVOR:

      Apsolutno ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da li ste prodali jedan pištolj češke proizvodnje čoveku koji se preziva Đurić, a koji je pripadao Hrvatu koji je greškom zalutao   na srpsku teritoriju.

ODGOVOR.

      Ponoviću još jednom, apsolutno ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Vi na strani 19 u 6 pasusu iznosite kako je Mlađo Karan, pripadnik DB, koji je inače u Krajinu poslat iz Beograda i koji je upravljao jedinicama vojne policije. Pogledajte svoju izjavu, evo imate na  strani 19. Kažete, poslednji pasus: "Mlađo Karan, pripadnik Državne bezbednosti koji je u Krajini poslat iz Beograda, KOS ga nije mnogo voleo zbog rivalstva između te dve službe, kažete to na strani 19. Za Karana koga KOS nije voleo zbog rivalstva između te dve službe. A onda...

KVON:

      To je strana 21, rezime na engleskom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Jel tako kažete u izjavi. Da KOS nije voleo zbog rivalstva između te dve službe. A onda vratite se na stranu 12, pretposlednji pasus gde tvrdite, opet vas citiram. Moram da imam u vidu kad nekog citiram da to ne govorim ja nego onaj koga citiram. "Godine 93. na njegovo mesto je - govorite o Petru Surli, nije važno pa sledeća rečenica, druga u tom pasusu kažete, godine 93. na njegovo mesto je došao Mlađo Karan koji je bio zadužen za KOS u sektoru sever do avgusta 95. godine. Dakle, ovde kažete da je bio iz DB pa ga KOS nije voleo zbog rivalstva a pre toga ste ispričali da je on bio čovek koji je rukovodio KOS-om i opet govorite neistine, gospodine Lazareviću, je li tačno ili nije.

SVEDOK:

      Gospodine Miloševiću, vi počinjete sa jedne neverovatne pozicije. Ceo svet laže, samo vi govorite istinu. Činjenica je da u izjavi koju sam dao i kasnije ponavljana na nekoliko mesta u ovih 40 i nešto stranica, da ja tvrdim da je Mlađo Karan bio pukovnik KOS-a, komandant sigurnosti 21. korpusa. Ovo je jedna mala greška koja se pojavila ovde gde piše DD, jer to je taj KOS a ne DB. Ja smatram da je greška napravljena negde van moje mogućnosti ...jer to je samo jedan momenat gde je stavljeno da je on član DB, u svim ostalim dokumentima vrlo jasno se ističe da je on kosovac.

MEJ:

      Molim vas kopiju izjave.

SVEDOK:

      Ako mogu da se obratim veću.

MEJ:

      Samo trenutak. Da, izvolite.

SVEDOK:

      Postoji i dijagram koji je prezentiran ...i na kojem se jasno vidi....pukovnik Karan u okviru strukture 21. korpusa.

MEJ:

      Bilo bi dobro možda da ostavimo taj dokazni predmet. Ali ...348, tabulator 1.

TUŽBA:

      Jeste, časni sude. Molim da se to stavi na grafoskop. Da se na kratko pozabavimo time.

MEJ:

      Mislim da bismo mogli ponovo pokazati, gospodine Lazareviću.

SVEDOK:

      Ovde u drugoj kućici, tu piše pukovnik Mlađo Karan od 93. do 95. Direktna linija vodi ka komandi KOS-a u Beogradu, on je povezan sa službom državne bezbednosti Srbije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A, gospodine Lazareviću, ko je nacrtao ovaj dijagram.

SVEDOK:

      Ja, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A vi svojim dijagramom koji ste vi izmislili konstruisali, dokazujete ovo drugo...

SVEDOK:

      Ja stvarno nemam komentara navaše izjave gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pa nemam ni ja. Vi sami kažete da ste sami nacrtali taj dijagram.

MEJ:

      Samo trenutak.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, pošto kažete gospodine Lazareviću da je ovde samo greška u toj jednoj reči, slučajno se promaklo SDB, ovde nije greška u nazivu samo SDB već čitav smisao ove vaše tvrdnje i informacije govori drugo jer kaže Mlađo Karan, pripadnik SDB koji je bio u Krajini, poslat iz Beograda, KOS ga nije mnogo voleo zbog rivalstva izmešu te dve službe. Dakle, nije nikakva štamparska greška DB ili KOS već govorite i suštinski o rivalstvu između dve službe i razlozima zbog čega KOS nije voleo tog Karana. Prema tome, ovo je potpuno jasno i čisto jer za vas nije i ovo nije vaša izjava.

SVEDOK:

      Časni sude, ja sam potpuno siguran da je ovo slučaj u kojem je došlo do vrlo jednostavne greške u kucanju. Ako zamenite SDB sa KOS-om onda će biti potpuno jasno šta sam izjavio ranije. Da su bile unutar KOS-a dve službe, odnosno dve linije, jedna se bavila unutrašnjom bezbednošću a to je bio gospodin Karan, pukovnik Karan, a druga se bavila spoljnom bezbednošću zemlje. I to je u toj istoj organizaciji su imali...Među njima je postojao antigonizam. Dakle, ako bi se ispravila ova greška u kucanju i kada bi pisalo KOS onda bi ova izjava bila potpuno tačna.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Mogu li da nastavim. Pošto ovo očigledno ne zaslužuje dalje objašnjenje. Na strani 20 u drugom pasusu tvrdite kako je Ajdinović pao u nemilost 94. ili početkom 95. kada je uhapsio Ajdinovića DB, zbog toga što je uzeo neku skupocenu opremu za izviđanje sa jedne srušene bespilotne letelice, je li to tačno.

SVEDOK:

      Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Gde je oborena ta bespilotna letelica?

SVEDOK:

      Koliko me sećanje dobro služi u blizini Gline.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Čim je oborena?

SVEDOK:

      Stvarno ne znam, ja nisam bio prisutan.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ko je oborio tu letelicu?

SVEDOK:

      Naša strana pretpostavljam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dakle, vi tvrdite, pored toga što su prema podacima koje imam Ajdinović ne samo da nikad nije bio hapšen, nego čak ni privođen, da je skupocenu opremu za izviđanje, ta oprema ostala cela i podobna za prodaju čak pošto je prethodno oslobođena raketom, a zatim pao na zemlju sa nekoliko hiljada metara visine, je li tako.

SVEDOK:

      Mislim.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Nemojte takve besmislice da ovde stavljate. Jel vi to tvrdite.

SVEDOK:

      Da li ja to tvrdim, šta. Meni uopšte nije jasno šta me vi pitate.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da je ta letelica koja je pogođena nekim artiljerijskim oružjem očigledno bila nekim vatrenim artiljerijskim oružjem, raketom itd. pala na zemlju sa velike visine i da je ostala neoštećena oprema za izviđanje pa je neko eto izneo i išao da je proda. To vi tvrdite.

SVEDOK:

      Da, ja tvrdim da je ona oborena a to se može vrlo lako potvrditi ...UN.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pa šta ako je oborena?

SVEDOK:

      Isto tako da razgovori koji su vođeni na nivou komande 21. korpusa je da je gospodin Ajdinović bio uhapšen zbog toga. Ja ni u jednom momentu svoje izjave nisam rekao da sam ja bio prisutan tome na terenu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A odkud onda znate.

SVEDOK:

      Rečeno mi je od pukovnika Bulata i od mnogih drugih oficira.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Vi na svako moje pitanje kada pitam odkud znate, vi kažete da ste čuli od nekog. Molim vas, ajmo sad o jednoj takođe ovde vrlo sumnjivoj stvari o kojoj govorite, govorite o iskopavanju leševa radi razmene sa muslimanima. Da lije tačno da vi tvrdite da ste u tu svrhu iskopali 90 leševa i da vam je nedostajalo još 10 za razmenu. To imate na strani 20 u 5 pasusu.

SVEDOK:

      Tačno je da je nedostajalo 10 leševa, ne da sam ih ja iskopao. U izjavi kaže se koliko sam iskopao ja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A recite mi odakle, na kom mestu je iskopano  tih 90 leševa.

SVEDOK:

      Sa teritorije cele RSK.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Sa teritorije RSK. A dobro jesu li to bili leševi muslimana, čiji su to leševi bili.

SVEDOK:

      Leševi su bili uglavnom pripadnici 5. korpusa koji su poginuli u borbama.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A dobro, recite mi molim vas odkud muslimanski leševi na teritoriji RSK.

SVEDOK:

      Od razloga što je vojska RSK vodila borbenu aktivnost na teritoriji Bosne i Hercegovine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Mislite u Zapadnoj Bosni, u AP Zapadnoj Bosni Fikreta Avdića, jel to.

SVEDOK:

      Da, u pravu ste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A onda znači vi tvrdite da je vojska Republike Srpske Krajine nosila muslimanske leševe da zakopa na teritoriju Republike Srpske Krajine.

SVEDOK:

      Niko ne tvrdi da su oni bili zakopani, ono što ja tvrdim da su bili dostavljani za razmenu. Prema tome, uopšte nije neubičajeno da će jedna vojska ....da bi ih koristila za razmenu svojih vojnika poginulih na terenu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Gospodine Lazareviću, pre 30 sekundi sam vas pitao gde su pokupljeni ti leševi, vi ste rekli na teritoriji RSK. Muslimani nisu mogli biti ubijeni na teritoriji RSK jer nikad nisu ratovali na teritoriji RSK.

SVEDOK:

      Meni su, gospodine Miloševiću, predati na teritoriji RSK.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Gospodine Lazareviću, vama nikakvi leševi nisu predati ali to ćemo dalje da ustanovimo. A imate li vi imena, pošto ste vi rukovodili razmenom, pretpostavljam da imate imena lica čija se tela, kako vi navodite, razmenjivali.

SVEDOK:

      Naravno da nemam, gospodine Miloševiću. Većina tih tela nije bila ni identifikovana.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dakle, nemate. A dobro, recite mi, pošto tvrdite da vam je nedostajalo još 10 pa vam je  Đuro Škaljac rekao da idete pored reke, blizu Vojnića i da tamo iskopate još 4.

SVEDOK:

      Đuro Škaljac me je lično odveo na mesto gde su bili leševi pokopani.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      I pored koje reke ste kopali.

SVEDOK:

      Ja stvarno ne znam, ima tih malih rečica na Kordunu mali milion. Mogu samo da kažem da se nalazi na udaljenosti od Vojnića, kilometar, kilometar i po prema Petrovoj Gori.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      I to isto na teritoriji RSK.

MEJ:

      Moram da vas podsetim obojicu da usporite zbog prevodilaca.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Vodiću računa o prevodiocima, gospodine Mej.

SVEDOK:

      Iskreno se izvinjavam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ali tvrdite da su te ljudi ubili policajci iz Krajine. Koji su bili ti ljudi čija su tela iskopali.

SVEDOK:

      Ja jedino što sam tvrdio u svojoj izjavi je bilo  da su iskopana 4 muškarca, da su im ruke bile vezane žicom i da su stradali u egzikuciji a ne o nekome ko je poginuo u borbenim dejstvima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      To takođe ne znate ništa o identitetu tih ljudi o kojima vi govorite.

SVEDOK:

      Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro. Onda dalje kažete na strani 21 u prvom pasusu da vam je još 5 leševa ....kapetan Šarac u Velikoj Kladuši na koji vas je uputio takođe Arkanov pukovnik Pejović, zvani Peja.

SVEDOK:

      Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Samo da vidim nešto u vezi sa tim. Pukovnik Pejović zvani Peja vas je uputio, vi inače kasnije kad govorite na strani 22 ponovo ga pominjete uz napomenu da se uvek korektno odnosio prema vama. Pejović, Peja jel tako.

SVEDOK:

         Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      To vam je na strani 22 u 2 pasusu ili ako brojite i prenoseni pasus u 3 pasusu, kažete: uvek se korektno odnosio prema vama, to je taj znači Pejović, Peja koji je vama pomogao da rešite taj problem.

SVEDOK:

      Jednu stvar ste zaboravili da kažete da je pukovnik Karan taj koji me je poslao kod njih.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro ali ovo sad pitam u vezi sa ovim Pejovićem za koga kažete da se uvek korektno odnosio  prema meni. Ne mislim na mene nego mislim na vas. Čitam iz vaše izjave.

SVEDOK:

      Gospodin pukovnik Pejović je imao vrlo korektan odnos prema meni.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, čak ga i opisujete. Plavokos, star oko 40 godina, korektan odnos prema meni, je li to što ste vi rekli.

SVEDOK:

      Da, to je to što sam rekao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dakle, to ste rekli. Dobro, molim vas da li vam je poznato kako su zvali tog Peju.

SVEDOK:

      Peja.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Imao je jedan nadimak još, da li vam je poznat?

SVEDOK:

      Ne, nije mi poznat. Ja ga poznajem kao pukovnik Pejović zvani Peja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, pukovnik Pejović zvani Peja. Nije sporno uopšte, na dva mesta ga spominjete i sad ste to potvrdili. A znate li da su ga drugovi zvali Peja Ciganin.

SVEDOK:

      Čisto sumnjam da bi ga članovi njegove komandne zvali  Peja Ciganin.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Njegovi ne? A znate li što su ga zvali Peja Ciganin?

SVEDOK:

      Časni sude, je li ovo relevantno.

MEJ:

      Samo trenutak. Dopustite da postavi pitanje pa ćemo videti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da li znate, pošto vi ovde tvrdite, napisali ste plavokos, star oko 40 godina itd., da su ga zvali tako što je imao kao gavran crnu kosu i tamnu put i da uopšte nije bio plavokos i da vi njega uopšte niste videli. Sad ste malopre potvrdili kad ste ga tako opisali,  da je to on. On je bio crn, zbog toga je imao takav nadimak među prijateljima. Peja Ciganin. Dakle, potpuno suprotno. Neko vam je prodao neki trač koji ste vi ovde upotrebili, vi čoveka uopšte niste videli. Da li ste vi ikada bili...

MEJ:

      Nisam uspeo shvatiti pitanje. Molim vas, gospodine Miloševiću, počnite iz početka. I samo da bih ispravio transkript, 5 red od vrha ja sam rekao dopustite da postavi pitanje pa ćemo videti, a to je bio moj odgovor na komentar na svedoka koji je pitao da li je to relevantno. Gospodine Miloševiću, koju tezu postavljate ovom svedoku. Teško je ovo pratiti i kako će nam to pomoći da odlučimo o ovom predmetu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      On opisuje Pejovića, svedok opisuje Pejovića zvanog Peja da je bio plavokos a svako ko ga je poznavao dobro zna da je bio tamne puti i kao gavran crne kose. Prema tome, on govori...

MEJ:

      U redu, stanimo tu. Da, shvatili smo u čemu je poenta. Pukovnik Pejović zvani Peja, vi ste ga pogrešno opisali. Možda možete to objasniti.

SVEDOK:

      Časni sude, čovek koji se meni predstavio prvi put kad sam upoznao pukovnika Pejovića zvanog Peja, svi ...uključujući i gospodina Pejovića su bili vrlo kratko podšišani, nosili su beretku na glavi. Moj dojam je bio da je čovek imao plavu kosu. Voleo bih istaknuti da sam više puta u pauku, da sam se upoznao sa pukovnikom Pejovićem najmanje 3 puta i uvek sam smatrao da se ponaša kao savršeni džentlmen. Nemam pojma zašto bi neko danas tvrdio da se nisam nikada sa njim susreo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pa mislim da je razlog očigledan, gospodine Lazareviću, zato što se vaš opis dijametralno razlikuje od njegovog stvarnog izgleda. A da li je tačno gospodine Lazareviću da i druge ljude koje pominjete da su bili u Republici Srpskoj Krajini, vi pominjete samo dokazujući to njihovim prisustvom na javnoj paradi povodom proslave Vidovdana, a ne ništa drugo.

SVEDOK:

      Budite ljubazni pa ponovite, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Moje pitanje je vrlo jednostavno. Ja mislim da vi špekulišete činjenicama. Vi ste pomenuli više ljudi, pokazivali ovde fotografije ljudi koji su bili kako vi tvrdite na Petrovoj Gori itd. a pokazivali ste njihove fotografije sa parade u Slunju povodom Vidovdana na kojoj ste vi bili prisutni takođe kao prevodilac, je li tako.

SVEDOK:

      Ne, nije tako.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A da li smo utvrdili da je ta parada bila javna i prenošena na televiziji.

SVEDOK:

      Postavili ste mi direktno pitanje da li je tako da sam ja bio kao prevodilac, ja kažem nisam. Ja sam bio tamo kao oficir za vezu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, kao oficir za vezu, prevodilac, svejedno.

SVEDOK:

      Nije svejedno, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, gospodine Lazareviću, je li bilo sporno da je ta parada bila javna.

SVEDOK:

      Ne, nije bila sporna.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Je li bilo sporno da je ta parada bila emitovana na televiziji.

SVEDOK:

      Ni to nije sporno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Je li bilo sporno da je to bilo za veliki praznik Vidovdan.

SVEDOK:

      Ni to nije sporno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Jel bilo sporno da su tamo bili pozvani gosti. I da se za praznik i za paradu pozivaju gosti.

SVEDOK:

      O tome ne mogu da komentarišem, ja nisam bio gost, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pa da li je sporno da su bili gosti iz Srbije, iz Republike Srpske, iz AP Zapadne Bosne, dakle muslimani iz vojske Fikreta Avdića, iz Republike Srpske Krajine i oficiri UN, odnosno takođe iz raznih zemalja prisutni oficiri UN. Je li to sporno.

SVEDOK:

      To nije sporno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Prema tome, vi za Petrovu Goru i koje sve tamo bio i šta se sve tamo radili iznosite dokaze sa parade u Slunju koja je bila javna i na kojoj su bili gosti iz svih krajeva. Iz Krajine, iz AP Zapadne Bosne, iz RSK, iz Srbije, iz UN. Je li tako gospodine Lazareviću?

SVEDOK:

      Gospodine Miloševiću, moja izjava vezana za pukovnika Pejovića se odnosi na komandu pauka u Bosni. Ja nijednog trenutka nisam rekao da sam ga sreo na Petrovoj Gori, da sam tamo odlazio nego baš o pauku i da je ta komanda kojom su ...na paradi. Međutim, da se vratimo samo za trenutak na razmenu tih 100 nesretnih ljudi koji su poginuli u borbama ili su ubijeni van borbe, ne ulazim u te detalje. ...jedne takve razmene ne bi mogla biti obavljena bez komisija sa obadve strane, 5. korpusa bosanske armije, 2. korpusa Republike Srpske, 21. korpusa Kordunaškog i korpusa sa Banije. Isto je bilo nemoguće obaviti to bez prisustva UN koji su nam dali  bodi beg, onu vreću za leševe. Znači postoje zapisnici gospodine Miloševiću koji će nepobitno potvrditi

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Jel imate?

SVEDOK:

      Ja ih imam, ja govorim po svom pamćenju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A dobro recite mi, po  pamćenju ako ste vi preuzeli leševe, to su valjda bili srpski leševi jeli tako, tih 99 leševa.

SVEDOK:

      Ja sam preuzeo

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Koje ste vi preuzeli od 5. korpusa?

SVEDOK:

      Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Imate li, bar se sećate ili ste zapisali, bar jednu srpsku porodicu kojoj ste vratili leš njihovog člana porodice, vojnika itd.

SVEDOK:

      Gospodine Miloševiću, svi leševi su bili automatski sprovedeni za Bosnu za vršenje obdukcija i patologije u Banjaluci. Svih 99 leševa.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dakle, vi ne znate nijedno ime tih ljudi koji su razmenjeni, nijedan jedini identifikovan niti se mogao identifikovati. Ne znate nijednu porodicu zainteresovanu za te poginule borce, jel tako ja razumem vas.

SVEDOK:

      Gospodine Miloševiću, komisija za razmenu nije razgovarala sa porodicom poginulih nego na nivou komande, na nivou UN kako najlakše i najbrže obezbediti razmenu koja je imala naslov 1 za 1.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Gospodine Lazareviću, da li vam je poznato da se tako nešto nikad  nije dogodilo, da niko bar ne na području o kome vi govorite, nije vršio tu razmenu tela. Ne govorim da nije bilo razmena ali se ova razmena o kojoj vi govorite nije dogodila ni na svom području i niko ne zna za to.

SVEDOK:

      Znaju roditelji poginulih, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Eto vi ne znate o kojim se poginulima radi. Bilo je mnogo poginulih, vi ste ovo izmislili, je li tako, gospodine Lazareviću?

SVEDOK:

      Nisam izmislio, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da li vi tvrdite da ste bili znači u štabu na Petrovoj Gori.

SVEDOK:

      Tvrdim da sam bio u štabu u "Pauku" kod Velike Kladuše, ako je to pitanje koju imate nameru da postavite.

 

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ne nije nikakvo pitanje i nemam ja nikakvu nameru da postavim ja samo čitam vašu sopstvenu izjavu. Vi kažete "u kompleksu na Petrovoj gori išao sam 3 puta" itd. Tu pominjete i Peju kako je plav iako je bio crn. Ja tvrdim da vi nikada niste bili u kompleksu na Petrovoj Gori i pitam vas jeste li bili u kompleksu na Petrovoj Gori.

SVEDOK:

      Jesam bio, gospodine Miloševiću, zaboravili ste da je Petrova Gora prethodno bila komanda 21. korpusa pre dolaska specijalnih jedinica MUP-a iz Srbije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A kao što vam je poznato vi ste tvrdili da je jedno drugo mesto bilo, pa sam vas tu demantovao rekavši vam da je komanda bila u Petrovoj Gori a ne na tom mestu na kome vi tvrdite. Sada vi tvrdite da je na Petrovoj Gori. Vrlo dobro. Kada pogledate transkript videćete šta govorite. A da idemo dalje.

SVEDOK:

      Ne, nećemo ići dalje nego ću ja sudu objasniti zbog čega ja to tvrdim. Govorio sam o komandi 21. korpusa časni sude. 21. korpus je prvobitno bio razmešten, a komanda im je bila na vrhu brežuljka u Topuskom u blizini kruga UN. Do kraja 92. godine komanda se povukla iz kompleksa na Petrovoj Gori. Nakon što je stigla specijalna policija iz Srbije ovaj kompleks je naime predat njima a 21. korpus je ponovo premestio svoju komandu u blizini Vojnića i u jedan od kompleksa koji su nekada pripadali ministru Špegelju ako se ispravno sećam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro.

MEJ:

      Samo da vidimo da li sam ovo dobro shvatio. Možda je to važno. Dakle, prva im je komanda bila u Topuskom. Da li je u jednoj fazi komanda bila na Petrovoj Gori ili je ona prešla iz Topuskog u Vojnić.

SVEDOK:

      Pre nego što je obrazovan 21. korpus postojala je 8 operatina grupa, snaga JNA.

MEJ:

      Gospodine Lazareviću, bojim se da ovo nisam shvatio. Vi ste rekli da je 21. korpus prvobitno bio razmešten, tako stoji u korpusu a komanda je bila na vrhu brežuljka poviše hotela u Topuskom. Dakle, to im je bio prvi štab komande. Nakon toga je li komanda preseljena u Vojnić, reč je o 21. korpusu, jesam li to dobro shvatio ili je postojala jedna međufaza kada se nalazio u Petrovoj gori.

SVEDOK:

      Časni sude, između Vojnića i Topuskog 21. korpus je smešten u vojni kompleks na Petrovoj Gori.

MEJ:

      Hvala.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, to smo raspravljali juče i ja neću tu da gubim vreme pošto, kao što znate, gospodine Lazareviću, juče sam objasnio kada ste rekli da ste prvi put odvedeni u komandu te operativne grupe i objasnio da je to bilo na drugom mestu. Rekao vam da i to nije tačno, jer je tada bilo na Petrovoj Gori i to na početku. Vi sad govorite o 94, 95. To nema nikakve veze sa onim što ste juče govorili. Molim vas, na strani 24 govorite o otmici francuskih novinara. Kažete kako ste vi otkrili je li to tačno.

SVEDOK:

      Ne, nije tačno da sam ja otkrio, ne.

 

MEJ:

      Možemo li pokušati ponovo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      O čemu se radi, šta da pokušamo ponovo, gospodine Mej?

MEJ:

      Ponovo postavite svoje pitanje, na stranici 24, koje je bilo pitanje. Prevodioci vas nisu mogli pratiti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      O tome gde govorite o otmici novinara evo šta piše. To je znači strana 24 vaše izjave. "Ta dva novinara su pokušavala da pređu iz Bosne i Hercegovine u Republiku Srpsku Krajinu. Na prelazu se nalazila specijalna jedinica policije iz Srbije, tj. Stamatovićevi ljudi. Pripadnici te specijalne policije uhapsili su ih prilikom pokušaja da pređu. Ta dva novinara su imali odobrenje Ministarstva informisanja Republike Srpske Krajine u Kninu da se kreću po Republici Srpskoj Krajini. Ostali su nekoliko dana u sektoru sever a zatim su prešli u BiH. Kad su prešli, nestali su. Neko u Zagrebu se raspitivao gde se nalaze, očigledno se ti novinari nisu javili itd. Ministarstvo za informisanje zvalo me je u Topuskom, raspitivalo se gde se ti novinari nalaze. Znao sam da su prešli u BiH ali nisam znao šta se sa njima desilo posle toga. Na nas je pala sumnja da smo im nešto uradili što nije bilo tačno tako da sam počeo da se raspitujem kako bih skinuo ljagu sa svog imena i umešanosti Republike Srpske Krajine. Otkrio sam, tu je poenta, otkrio sam da ih je pokupila srpska specijalna policija pod optužbom za špijuniranje. Dakle, malopre sam vam postavio pitanje. Vi tvrdite da ste vi otkrili da ih je pokupila srpska specijalna policija, a vi odgovarate na to da vi ne kažete da ste vi to otkrili.

SVEDOK:

      Gospodine Miloševiću, otkriti kako ste vi naveli u svom prvom čitanju i kao da sam ja vodio nezavisnu istragu o tome. Činjenica je da zapisnik koji mi je predao komandant UNPROFOR-a u Topuskom imao vrlo detaljan opis ljudi koji su krenuli...po povratku u Zagreb i vrlo jasno su opisali amblem koji su dosta ljudi ...pri hapšenju. Amblem je bio specijalne policije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Moje pitanje je bilo, ja ga ovde imam zapisano, jer sam napravio belešku o tome. Kad govorite o otmici francuskih novinara kažete kako ste vi otkrili da ih je pokupila specijalna policija.

SVEDOK:

      Da, ja sam otkrio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A odgovorili ste da nikad niste rekli da ste vi otkrili.

SVEDOK:

      Ne, imam samo da kažem na koji način. Gde kažete otkrili, kao da su svi na mene računali na mene da utvrdim ko je to uradio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ja ne znam ko je računao na vas i  ja sam samo citirao rečenicu koja od velikog slova do tačke glasi: "otkrio sam da ih je pokupila srpska specijalna policija pod optužbom za špijuniranje". I to piše u vašoj izjavi. Prema tome, da zaključim, da tvrdim da ste otkrili nije teško jer vi pišete "otkrio sam da ih je pokupila specijalna policija zbog optužbe špijunaže".

SVEDOK:

      Šta piše, šta sam otkrio?

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pa vi, vi kažete tako. E pa dobro, dakle to je tačno što kažete je li tako o vašoj tvrdnji.

SVEDOK:

      Da, tačno, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      U sledećem pasusu kažete, pošto su oslobođeni vraćeni u Zagreb...

MEJ:

      Molimo da usporite i jedan i drugi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Kažete u sledećem pasusu, pošto su oslobođeni i vraćeni u Zagreb, poslali su žalbe, izjave vojnoj policiji Republike Srpske Krajine i Štabu sektora sever UN. Tako sam saznao za njihovo hapšenje". To piše. Ne sumnjam da ste tako saznali za njihovo hapšenje, ali zašto onda, ne vidite kontradikciju samo u sledećoj rečenici. Vi kažete da ste na osnovu njihovih žalbi, pošto su se vratili u Zagreb, vi saznali za njihovo hapšenje a pre toga  tvrdite da ste otkrili da ih je pokupila specijalna policija Srbije.

SVEDOK:

      Redosled iznošenja tih podataka u ovom zapisniku ne mora uvek da bude povezan. Ja ću ponoviti još jedanput, ponoviću ovo na engleskom, da bih dopustio i prevodiocima da malo predahnu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Bolje da govorite na srpskom, oni govore bolje  engleski od vas.

SVEDOK:

      Pa dobro je, zato su tu i zaposleni, ja nisam. Časni sude, ja sam rekao vrlo jasno da kada sam ja obavešten o svemu ovome tada sam započeo neku vrstu istrage o onome šta se dogodilo. Komandant sektora mi je dao fotokopiju  izjava francuskih novinara a u toj izjavi se vrlo jasno opisali uniformu i oznake na ramenu onih ljudi koji su ih uhapsili. Prema tome, kada kažem da sam otkrio ko je to počinio, to je zasnovano na određenom broju dokaza koji su mi predočeni. Sasvim je moguće da je moja izjava ovde pomaknuta tako da ispada da ja ništa nisam....nakon toga dogodilo nešto drugo. Moguće je da je jednu rečenicu neko stavio na vrh ili na dnu stranice ali mogu ponoviti tačno kako se ovo dogodilo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro ovo nije prvi put da je neka greška nešto što nije tako ovde zapisano ovde u vašu izjavu. To slučajno više puta juče i danas. Ali da pređemo sada na onaj deo vašeg svedočenja koji se odnosi na one međunarodne konferencije. Vi ste rekli da možete da pokažete i diplomatski pasoš. Budite ljubazni pa pokažite diplomatski pasoš da ga vidim.

TUŽBA:

      Časni sude, za gospodina Lazarevića su predviđeni pod brojem 348/7, molim da se to svedoku pokaže da bi rekao da li je to diplomatski pasoš među njima.

MEJ:

      Ovo su fotokopije, možemo li pokazati original. Je li je ovo sve što imate.

TUŽBA:

      Da, časni sude.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Fotokopiju, da vidim diplomatski pasoš, gde je ta fotokopija.

MEJ:

      U redu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Stavite na grafoskop taj diplomatski pasoš da ga svi vide.

TUŽBA:

      Časni sude, ovaj dokazni predmet ima nekoliko stranica, molim da se sve to pokaže svedoku i da on izabere taj pasoš.

MEJ:

      Neka to učini svedok. A onda možete postaviti pitanje gospodine Miloševiću kada za to dođe vreme.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da, imam ja to, samo to nije diplomatski pasoš. I to isto govorite neistinu. Gde ovde piše diplomatski pasoš.

MEJ:

      Neka svedok odgovori na pitanje pre nego što nastavimo. Gospodine Lazareviću, molim vas samo nam recite šta je taj dokument.

SVEDOK:

      Na francuskom  znači da nosilac tog pasoša ima posebne privilegije kada putuje. Ja sam to opisivao kao diplomatski pasoš   jer na zadnjoj strani tog pasoša stoji da imam određena prava i privilegije, ne nužno kao ambasador ali ipak to je bio službeni pasoš SFRJ. I zato Beograd, časni sude, jasno navodi da je moje mesto rođenja ...

MEJ:

      Da, to smo čuli ranije kad ste ranije svedočili. Izvolite, gospodine Miloševiću. Koje je vaše pitanje?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Diplomatski pasoš i službeni pasoš nikakve veze nemaju. On je tvrdio da ima diplomatski pasoš. Gospodine Lazareviću...

MEJ:

      Ali, gospodine Miloševiću, nemojte meni postavljati pitanja, morate postaviti svedoku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Gospodine Lazareviću, pošto ste pročitali ovde na prvoj strani kako piše, naravno adekvatno na francuskom službeni pasoš, da li znate da na diplomatskom pasošu piše passport diplomatic. Je li to tačno, gospodine Lazareviću.

SVEDOK:

      Verovatno da jeste, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Čak i to ne znate je li tako.

ODGOVOR:

      Ja nisam posedovao diplomatski pasoš ... svoje vrste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Diplomatski pasoš ima oznaku da je diplomatski pasoš i ne daje se samo ambasadorima nego i najnižem rangu diplomatskog i konzularnog osoblja, i svaki konzularni činovnik koji lupa vize po pasošima ima diplomatski pasoš jer spada u diplomatsko-konzularno osoblje. A službeni pasoš, da li znate, daje se pomoćnim službenicima koji putuju u inostranstvo nekim službenim poslom ili mogu da prate neku delegaciju ili bilo šta drugo, i da li znate da je velika razlika i u tome što diplomatski pasoš izdaje Ministarstvo spoljnih poslova a službeni pasoš izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova kao i sve druge pasoše. Da li vam je to poznato.

ODGOVOR:

      Meni je samo poznato da sam ja posedovao tri pasoša koji su mi izdati u Beogradu, koji su mi omogućili da putujem preko granice, čak i kasnije nakon svih tih događaja bez pretresa, bez zaustavljanja po meni to je bila vrsta diplomatskog pasoša.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      To što kažete nije tačno, jer  čak ni diplomatski pasoš ne garantuje da nećete biti pretreseni ili zaustavljeni, ni u jednoj zemlji po konvencijama ako postoji neka sumnja. Prema tome, ni to ne znate. Ali zar nije jasno da ovde u ovom službenom pasošu koje se daje pomoćnom osoblju, što ste vi bili u delegaciji, piše Lazarević Slobodan, prevodilac. Dobili ste službeni pasoš jer, ste pratili delegaciju u svojstvu prevodioca na konferenciju. Prema tome, vi ovde obmanjujete one koje želite  time da ste imali diplomatski pasoš i neku funkciju i poziciju koju nikad niste imali. Ali da idemo dalje.

MEJ:

      Gospodine Miloševiću, to je na nama da razmotrimo, on je taj pasoš opisao kao diplomatski pasoš ukoliko to bude važno mi ćemo to razmotriti. Sada je vreme za pauzupola sata, a ostalo vam je oko 20 minuta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ne znam zašto kažete ukoliko bude važno. Lažno predstavljanje je relevantna stvar.

MEJ:

      Da, pola sata pauze molim. Gospodine Lazareviću,  molim vas vratite se za pola sata.

 

Pauza.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

      Kako su tekle te konsultacije sa zvaničnicima Jugoslavije ili Srbije opisali ste kako ste dolazili odsedali u hotelu, nekom, pa onda je vojni deo išao u Generalštab a civilni deo u Vladu, ili, kako kažete, u moj kabinet ne znate gde, ali negde kod civilnih vlasti. Otprilike ste tako opisali. Je li tako.

ODGOVOR.

      Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Znači vi lično niste bili prisutni na tim konsultacijama, nego samo znate da su neki odlazili kod civilnih a neki kod vojnih vlasti da se konsultuju oko predstojeće međunarodne konferencije. Je li tako.

ODGOVOR:

      Obavestili  su da su bili na brifingu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, to znači ono što bi vam oni rekli, to je ono što bi znali. Inače, vi lično niste učestvovali u tim brifinzima, i ti brifinzi nisu u vašem prisustvu vođeni. Je li tako.

ODGOVOR:

      Jeste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, pošto smo to rasčistili, odnosno  tu vašu tvrdnju, pogledajte šta piše na 14 strani u pretposlednjem pasusu, poslednji počinje samo s jednim redom a ovaj pretposlednji kaže ovako. Evo ja ću vam pročitati šta ste napisali u izjavi: "na tim brifinzima ja bi čitao tačke dnevnog reda jednu po jednu. Onda bi nam prisutni predstavnik Vlade u Beogradu davao instrukcije. Govorili su nam da li možemo da prihvatimo određenu tačku ili ne, i ako možemo da pristanemo na nešto do koje mere" i tako dalje. Prema tome, ovo što pišete je u direktnoj kontradikciji sa ovim što ste maločas rekli, gospodine Lazareviću. Je li to vama očigledno ili nije.

 

ODGOVOR:

      Normalno očigledno. Ja imam objašnjenje za to.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Molim vas onda objasnite.

ODGOVOR:

      Ja sam tražio od tima koji su vodili istragu da se ovo promeni, jer ja nisam nikada takvu izjavu dao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A to opet niste, kao za ono što niste znali u Topuskom za miniranje igrališta, tako su oni upisali i ovo drugo što vi niste rekli. Je li tako.

ODGOVOR:

      U pravu ste, gospodine, ljudi prave greške.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da, da, to je jasno, onda da idemo dalje. Vi ste opisali detaljno sastanak 16. juna u Ženevi. Tako sam shvatio. Je li tako, gospodine Lazareviću.

ODGOVOR:

      Po mom sećanju da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      I tada ste opisali da je Goran Hadžić zvao Zorana Lilića, predsednika SRJ, da se konsultuje u toj punoj kancelariji, u kojoj ste svi bili a neko valjda iz vojske zvao nekoga u Generalštab da nekog pita. Jeste tako rekli.

ODGOVOR:

      To se odnosi na sastanak u Norveškoj, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Samo u Norveškoj, a šta se odnosi na ovaj sastanak, pošto je i druga strana konstatovala da ste detaljno opisali sastanak 16. juna u Ženevi.

ODGOVOR:

      Odnosni se na sastanak u Ženevi. Ja sam odgovarao na pitanja po svom sećanju, moguće da napravim grešku, da na prvom sastanku gospodin Hadžić nije bio, međutim postoje zapisnici koji su ljudi bili. Za Gorana tvrdim da jeste bio, postoje fotografije zajedničke mene i gospodina.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Iz Ženeve.

ODGOVOR:

      Ne iz Ženeve, nego iz Norveške.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pa ja ne govorim o Norveškoj, ja sad govorim o Ženevi, pošto ima četiri sastanka.

ODGOVOR:

      Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dakle, šta ste rekli u Ženevi.

ODGOVOR:

      Da je sastanak održan, da je bio vrlo kratak eventualno dva do tri sata.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      I rekli ste da se ništa niste dogovorili. Je li tako.

ODGOVOR:

      Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, po mom ovde skupu informacija koje sam dobio, šef delegacije na tom sastanku u Ženevi  zvao se Novaković. Je li tako.

ODGOVOR:

      Vojne delegacije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pa je li vi tvrdite da je Hadžić bio na tom sastanku.

ODGOVOR:

      Ne, ne mogu biti apsolutno siguran, ja sam već to vrlo jasno rekao. Ja sam odgovarao na pitanja po svom sećanju. Gospodin Kosta Novaković, pukovnik je bio sve vreme u vojnoj delegaciji, vojnoj delegaciji, gospodine Miloševiću, postojala je i civilna delegacija.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Bila je mešovita, što se tiče civila po ovome što ja ovde imam zabeleženo, bili su  Paspalj na tome, a šef je bio Novaković. je li to tačno ili nije.

ODGOVOR:

      Po mom sećanju da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Po ovome što ja ovde, imam zabeleženo taj je sastanak održan pod okriljem generala ... koji je bio komandant UNPROFOR-a u to vreme. Je li to tačno.

ODGOVOR:

      Koliko se sećam da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da li je onda tačno i to da su se tu oni dogovorili da naprave liniju razdvajanja.

ODGOVOR:

      Koliko se sećam bilo je govora o tome.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Prema tome, nije tačna vaša tvrdnja da se nisu dogovorili ništa, i da im je bilo naloženo da se ništa ne dogovore.

ODGOVOR:

      Tačno je utoliko da smo odma nakon 7 dana imali sledeći sastanak pošto ništa nije bilo ... na terenu prema meni, nije došlo do nikakvog dogovora onda.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ali po ovim zabeleškama ovde, gospodine Lazareviću, ovde stoji da vi niste bili na tom sastanku u Ženevi.

ODGOVOR:

      Nažalost  niste u pravu, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ja lično nisam bio tamo, pa to ne mogu da vam kažem, ali tako ovde stoji. Vi tvrdite da ste bili na tom sastanku 16. juna u Ženevi. Je li tako.

ODGOVOR:

      Tačno, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Jeste bili na drugom sastanku od 6 do 8 jula. Je li tako, isto u Ženevi.

ODGOVOR:

      Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ili u Beču.

ODGOVOR:

      Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ko je bio na tom sastanku.

 

 

ODGOVOR:

      Delegacija se povećavala brojčano nakon svakog od tih sastanaka, ja lično nisam dobijao listu ko će sve biti tamo niti me u principu interesovalo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pa dobro, po ovoj mojoj belešci, koju imam ovde, to je bila ista delegacija, ali je je bila samo vojna delegacija nije bilo civila.

ODGOVOR:

      Ja, koliko se sećam, delegacije su se uvek sastojale od političkog dela delegacije i vojnog dela delegacije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dakle, vi tvrdite da ova zabeleška koju ja imam nije tačna, i da je bila takođe mešovita delegacija. Je li tako.

ODGOVOR:

      Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Šta je bio predmet razgovora.

ODGOVOR:

      Iz nekog nepoznatog razloga, meni stalno dolazi napamet te nesrećne turbine dole oko Knina, vrlo je moguće da se tada razgovaralo o tim turbinama koje su bile na servisiranju "Rade Končar" u Zagrebu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Meni je ovde zabeležno da je tu razmatrano pitanje prekida vatre, ili nerazdvajanja isto tako.

ODGOVOR:

      Na prvom sastanku nije ništa dogovoreno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      To je bilo stalno pitanje zavisno gde, a recite mi, molim vas, da li je na tom sastanku bio Hadžić.

ODGOVOR:

      Ja mislim da nije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Nije bio ni na prvom.

ODGOVOR:

      Vrlo verovatno. Gospodine Miloševiću, mi ipak govorimo o jednom periodu koji se dogodio pre nekih 10 ili 11 godina, u kome ja nisam vodio evidenciju nego samo pokušavam da se setim. Činjenica da sam prisustvovao tim sastancima. Koliko mogu da se setim ja toliko mogu da svedočim.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro. Ja samo želim da konstatujem da se, ovo što ste rekli ne slaže sa činjenicama kojima ja raspolažem, a da li je ili nije tako na kom je to sastanku bio Galbrajt,  molim vas, pošto ja ovde nigde nemam da je ikad bio Galbrajt.

ODGOVOR:

      U Norveškoj.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Jeste nešto govorili onda i ja mislim prilično pogrešno, bar kako sam video u transkriptu  kad sam ga pratio,  pa bih vas podsetio šta piše na strani 14 o tom događaju kad govorite o Hadžiću, pošto ste vi ovde objasnili da kad mu se Galbrajt obratio gospodine, sa "predsedniče", onda je on rekao nešto, da je bio dispečer ili tako nešto to ste vi rekli naživo, koliko se ja sećam, nemam pred sobom transkript, ali vi se sećate šta ste rekli.

ODGOVOR:

      Da, upravo je tako izjavio. Sećam se toga zato što je to bila vrlo značajna izjava.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, međutim kao što znate, on nije bio nikakav dispečer, on je pre rata bio magaciner i to je stvarno bilo njegovo zaposlenje. Magaciner bio. Je li to znate.

ODGOVOR:

      Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Prema tome, on nije rekao da je bio dispečer ni u kakvom prenosnom smislu, da prenosi nečije poruke, nego je rekao svoje zanimanje, šta je on bio. Je li tako ili ne.

ODGOVOR:

      Ne, u kontekstu u kome se to dogodilo nije shvaćeno kao tako gospodine Miloševiću, i kad smo se obratili "gospodine predsedniče", on je rekao "ja nisam predsednik, ja sam dispečer".

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      I to mu se obratio Galbrajt i on mu je tako odgovorio .

ODGOVOR:

      Kanadski ambasador, američki ambasador  ... su bila tamo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, a evo šta piše ovde u vašoj izjavi. "Međunarodne konferencije kojima sam prisustvovao održavane su u periodu kada je Goran Hadžić bio predsednik RSK. Hadžić je pre rata bio magacioner. To je drugi pasus na 14 stranici srpske verzije.

MEJ:

      Da, gospodine Tapuškoviću, izvolite.

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ:

      Ako mogu ... engleska verzija 15 stranica 2 pasus.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      "Hadžić je pre rata, to čitam vas šta ste rekli, bio magacioner i stvarno je bio sirovina i seljak. Više ga interesovalo da juri žene, da se napija i zarađuje pare nego da upravlja vladom. Bio je svestan da je na previsokoj funkciji za svoje sposobnosti, pa mi je, to ste vi je li tako, jednom prilikom kada sam ga oslovio sa gospodine predsedniče odgovorio nisam ja predsednik, ja sam magacioner". Prema tome, ovde tvrdite drugačije dakle, nije ga oslovio ni kanadski, ni ne znam koji spomenuli ste sad nekoliko ambasadora, Galbrajt nije ni bio na tom sastanku, nego vi kažete da ste ga vi oslovili i da vam je rekao da je bio magaciner, što je u stvari i bio pre rata jer, je to bilo njegovo zanimanje.Je li tako, gospodine Lazareviću.

ODGOVOR:

      Jednom prilikom, ta prilika se odnosi na norveškog ambasadora,  gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, dobro, jednom prilikom "kada sam ga oslovio", to jest vi ste ga oslovili a ne nikakav ambasador,  vi tako ovde kažete sa gospodine predsedniče, odgovorio je nisam ja predsednik, ja sam magacioner.  Zašto tvrdite da je to bio nekakav formalni kontakt između njega i nekakvog ambasadora kad ovde piše da je to razgovor među vama u delegaciji u kojoj ste vi bili prevodilac.

ODGOVOR:

      Gospodine Miloševiću, ja sam vrlo jasno dato tu izjavu nekoliko puta sam ponavljao pošto je bila vrlo specifična da se ... da je gospodin Hadžić sedeo za stolom igrao ... ređao  ... soliter sa kartama.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Hteo sam da vas pitam da li je igrao ...

ODGOVOR:

      Tada se to dogodilo, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ja ne govorim kada se to dogodilo.

TUŽBA:

      Časni sude.

MEJ:

      Da izvolite.

TUŽBA:

      Gospodin Milošević prekida svedoka i ne dozvoljava mu da završi odgovor.

MEJ:

      Dozvolite svedoku da završi svoj odgovor. Da li želite nešto da dodate, gospodine Lazareviću?

SVEDOK.

      Samo jednu stvar, to se desilo u Norveškoj, nikada se nisam sreo sa gospodinom Hadžićem, u nekoj nezvaničnoj privatnoj situaciji, da bi o bilo čemu s njim razgovarao.

MEJ:

      Da, izvolite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ja i ne tvrdim da ste ga sretali u bilo kakvim neoficijelnim prilikama ja samo čitam vašu izjavu. U kojoj doslovce piše,  "kada ste ga vi oslovili, da vam je rekao da je magaciner, što je i bio.

MEJ:

      On se već time pozabavio već je odgovorio na to.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dakle, to što ste rekli da ga je oslovio Galbrajt, pa onda kanadski ambasador i norveški, pa mu on odgovorio to,  takođe ste rekli neistinu. Je li tako, gospodine Lazareviću.

ODGOVOR:

      Ne, gospodine Miloševiću, apsolutna je istina.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pa dobro, zašto ste ovako napisali u izjavi ako je to što ste rekli usmeno apsolutna istina, a u kontradikciji sa ovim ovde što piše.

ODGOVOR:

      Ja tu ne vidim nikakvu kontradikciju. Kaže se jednom prilikom, a prilika se odnosila na Norvešku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da, vi govorite o ambasadoru a ne o sebi. Prema tome, valjda je razlika između toga da li je razgovarao sa ambasadorom neke strane zemlje ili sa vama koji ste radili kod njega kao prevodilac u tom trenutku.

ODGOVOR:

      U principu on nije ni razgovarao sa ambasadorima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Vi ste rekli da je razgovarao.

ODGOVOR:

      Ne, ne, ambasadori su se obratili gospodinu Hadžiću putem mene, a gospodin Hadžić je odgovorio meni. Nije ni pogledao ambasadore.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, vi kažete da ste ga vi oslovili tako a ne ambasador, ovde piše tako.

MEJ:

      Gubimo vreme, ovo je suđenje koje će jako dugo trajati, a trajaćemo još duže ako budete stalno iznova insistirali na ovakvim stvarima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ko je bio  da je u Norveškoj bio, ja ovde imam spisak, kaže da su bili Hadžić, Rakić, Novaković, Vujinović, Ergić to je vojna i civilna delegacija iz Hrvatske Šarinić, ... Učeković, oficiri ... Stipetić, a posrednici bili Volebek koji je zamenjivao Stoltenberga, Arens koji je zamenjivao  lorda Ovena, ... Piterson, eto to piše. Dakle, nema vam nigde nikakvog Save Miloševića, koga ste uključili, a da li biste mogli da objasnite ko je taj Savo Milošević. Ja doduše znam jednog Savu Miloševića to je  reprezentativac koji odlično daje golove. Znam ga sa televizije, izvrstan fudbaler, ali ne znam na kog Savu Miloševića vi ovde mislite. Pretpostavljam da taj naš Savo što daje golove nije bio tamo, nego neki drugi. Ko je taj Savo Milošević? Nema ga ovde u ovim informacijama koje ja imam.

ODGOVOR:

      Vi ste vrlo duhoviti Miloševiću, Savo ili Mišo ja sam to isto tako rekao ... da li je Savo ili Mišo ne sećam se tako tačno, ali je činjenica da je gospodin taj Milošević bio predstavljen nama kao domaćin na obadva sastanka u Ženevi. A morate dozvoliti i mogućnost da na sastanku u Norveškoj bila grupa posmatrača koji nisu bili u zvaničnoj funkciji samog sastanka.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, vi ste pridali tom prisustvu neki značaj dakle, ne ni posmatrački kako bi rekao uloge domaćina nego nešto drugo i onda govorite kako su pominjali mene i kako govori   taj Savo Milošević, mene je pominjao  po imenu Sloba, tako ste rekli.

ODGOVOR:

      Da, tako sam reko i ostajem pred tim.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Samo on od svih članova delegacije. Je li tako.

ODGOVOR:

      Tako je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Samo on i nekoliko miliona Srba koji me takođe zovu Sloba, što vam je takođe nadam se poznato.

ODGOVOR:

      Interesantno je da spominjete to, obično je to bilo u kontekstu vrlo negativno kad su vas zvali Slobo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ja ne bih rekao, to možda vi mislite, ali ja ne bih rekao da i oni tako misle. A da li znate da me niko nije zvao šef, niko iz mog okruženja, a pogotovu niko iz Republike Srpske i Republike Srpske Krajine, baš niko.

MEJ:

      Dozvolite da svedok na to odgovori. Dozvolite da se svedok time pozabavi.

ODGOVOR:

      Većina osoba u Republici Srpskoj Krajini koji su delovali i vas su zvali šef. To vam je bio zvaničan nadimak u tim krugovima.

 

 

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, gospodine Lazareviću, vi to očigledno bolje od mene znate, pa onda neću da više o tome raspravljam. A recite mi, molim vas, pošto vi tvrdite da su oni bili instruirani da ne prihvate ništa. Jeste tako rekli.

ODGOVOR:

      Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pa što su onda zvali bilo koga, ili navodno zvali kako vi kažete, da se konsultuju ako su unapred imali instrukciju da ništa ne prihvate što bi onda zvali da se neko konsultuje ako treba jednostavno da osptruiraju kako vi kažete.

ODGOVOR:

      Zvali su iz vrlo jednostavnog razloga, gospodine Miloševiću, ili bi se obično našli u situaciji kad nisu imali odgovor na neke konkretna pitanja i nisu znali šta da rade zbog toga su zvali vaš kabinet, vaše saveznike, vas, Lilića, Perišića, Stanišića.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pa dobro recite mi molim vas koga su to oni zvali u mom kabinetu. Da li ste ikad saznali.

ODGOVOR:

      Ne, nisam.  Savetnika imali ste ih bezbroj.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Kažete da  je bilo bezbroj savetnika u mom kabinetu?

ODGOVOR:

      Da, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, dobro, ovo je vrlo interesantno  ovi ovde preko puta tvrde da sam ja radio u praznoj kancelariji, da nisam imao saradnike tamo, vi kažete da sam imao bezbroj savetnika. To je vrlo dobro.

SVEDOK:

      Savetnici ne moraju da dele kancelarije sa vama, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, dobro, to je kad zovu moj kabinet verovatno sede neki savetnici koji im daju instrukcije po ovome što vi kažete. Ali da se ne zadržavamo na tome. A recite, mi pošto kažete da je Beograd insistirao da se dobije dnevni red, zar nije logično kad se neko poziva na neki međunarodni skup da se daje unapred neki dnevni red. Da se ne poziva, evo tek dođite pa ćemo da vidimo šta ćemo, nego je valjda  logično da se traži neki dnevni red i da se šalje neki dnevni red. Da li je ili nije.

SVEDOK:

      Da, logično je da se pravi dnevni red unapred, logično je da druga država, treća država koja navodno nema veze sa konfliktom, zahteva taj dnevni red na uvid.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A odkud vi znate da je bilo ko iz Beograda zahtevao bilo kakav dnevni red.

SVEDOK:

      Zato što sam bio prisutan kada je razgovarano o tome, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A ko je razgovarao.

SVEDOK:

      Većina oficira, političara sa kojima sam se sretao. Jel šef treba da odluči o tome šta ćemo da radimo.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ja mislim da ste vi to izmislili, gospodine Lazareviću, pošto to očigledno nije tačno. Vi to niste mogli čuti ni od koga.

MEJ:

      To je ono što je on rekao da se desilo, gospodine Miloševiću. I izneo je svoj komentar na to. Daćemo vam dodatnih 5 minuta pošto ste to tražili. Znači još 5 minuta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dajte da onda brže pređemo preko  toga. 95. godine,  posle "Oluje"  došli ste u Beograd. Je li tako?

SVEDOK:

      Tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da li ste počeli da radite za firmu ElSiAj, čije je sedište bilo u Londonu, a vlasnik Stiv Nikson. Je li to tačno?

SVEDOK:

      Mislim da se to dogodilo u novembru ili decemrbu 95. godine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro. A da li je tačno da je glavni menadžer te firme u Beogradu bio Aleksandar Margetić.

SVEDOK:

      Ne, nije tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A da li je tačno da je ta firma protiv vas gradskom SUP-u, odnosno  policiji u Beogradu, podnela krivičnu prijavu po kojoj je za vama raspisana potraga.

SVEDOK:

      Nije tačno, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, a da li je tačno da ste posle toga radili u preduzeću Fajv Star, sa sedištem u beogradskom hotelu "Srbija", u Ustaničkoj ulici, sa izvesnom Ivankom Golušin, koja se jedno vreme nalazila u pritvoru zbog prevare koju ste zajedno izvršili prodajući šering aranžmane u Srbiji, naročito u Vojvodini. Je li tačno ili nije?

SVEDOK:

      Nije tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro.

SVEDOK:

      Šering apartmani u Vojvodini?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Vi ste prodavali u Vojvodini i Srbiji, odnosno u Srbiji a naročito u Vojvodini. Je li to nije tačno?

SVEDOK:

      Nije tačno, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A dobro da li ste vi posle ove firme registrovali sopstveno preduzeće, firmu "Melburn" sa sedištem u Novom Beogradu.

SVEDOK:

      Nije tačno, gospodine Miloševiću.

 

 

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da li nije tačno ni to da ste te nepostojeće apartmane na Malti u Španiji, oštetili Beograđanina Darka Đukića za 13.000 maraka, Milana Antonijevića za 65.000 maraka i Zdravka Ristića za 17.000 maraka. Je li to tačno ili nije?

SVEDOK:

      Nije tačno, gospodine Miloševiću. Vi govorite besmislice. Svako ko nešto zna o taj šeringu shvatiće da jednostavno nema načina da jedna osoba da za 65.000 dolara za jedan dan. U takvoj vrsti posla u tajm šeringu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Meni ne smeta da kažete da nije tačno a da li zaista nije tačno da je iz svih tih razloga bila raspisana poternica iz SUP-a Beograd zbog krivičnog dela prevare. Ili samo to ili postoji još nešto.

SVEDOK:

      Nije tačno. Dozvolite mi samo da odgovorim na to. Vi kažete prva poternica raspisana za mnom 95. godine u novembru a ja sam živeo u Beogradu 99. godine prijavljen na istoj adresi i da niko iz SUP-a nije mogao da me nađe, ima poternica za mnom, ne jedna, dve ili tri a redovno svaki dan idem na posao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, gospodine Lazareviću, vi ste rekli, malopre smo konstatovali, u vezi sa više ovih od onoga igrališta u Topuskom do ovih poslednjih stvari ne znate kako su se našle u vašoj  izjavi.

SVEDOK:

      Budite ljubazni pa ponovite to pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Kažem, objasnili ste za nekoliko primera, koje sam vam citirao, da to niste rekli i da ne znate kako su se te stvari našle u izjavi. Od onog igrališta u Topuskom, miniranja i sad ovoga što ste malopre isto rekli da nije bilo u izjavi. Imate nekoliko stvari koje kažete da nisu bile u izjavi.

SVEDOK:

      Ima nekoliko stvari koje su se pojavile tu kao greške. Jedna od tih je bila očito greška onoga koji je štampao, napisao da je pukovnik Karan bio član SDB umesto KOS-a. Da, greške su pravili, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da, ali rekli ste i da nikad niste govorili o tome da je neko minirao igralište u Topuskom na primer.

SVEDOK:

      Da, kažem da to nisam nikad izjavio. Ali ne znam kako se to pojavilo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Vi ne znate. Da li to znači da vaš sadašnji aranžman podrazumeva da čak i ne moraju da vas pitaju šta da stave u vašu izjavu.

SVEDOK:

      Koji aranžman, gospodine Miloševiću?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pa mislim sa ovom stranom preko puta.

SVEDOK:

      Ja nemam sa njima nikakav aranžman.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Gospodine Lazareviću, ima jedna stvar koju ja ne mogu da objasnim pa molim vas objasnite mi pošto vi tvrdite, vaša je teza iz 21. korpusa da su Srbi ubijali Srbe da bi podgrevali ratnu situaciju. To ste tvrdili, jel tako.

SVEDOK:

      Da, čak sam  i naveo jedan incident koji se dogodio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, ja ne verujem da bi ijedan Srbin mogao to da napiše, pa vas pitam da li je vama poznato da je to  da neko ubija svoje bila karakteristika rata u Bosni, time služila muslimanska strana. Je li vama poznato to, gospodine Lazareviću.

MEJ:

      Pitanje nije relevantno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Relevantno je, gospodine Mej, jer smatram da je dokaz  da je ta praksa ubijanja svojih, koja je bila karakteristika muslimanske strane u Bosni i Hercegovini, a i iste takve lažne optužbe da su to radili Srbi. Dakle, i takva praksa i takve optužbe ukazuju da to potiče iz iste kuhinje, odnosno iz istog izvora, odnosno od onih koji su radili na...

MEJ:

      Dobro. Šta vi tvrdite? Ko je bio uključen u ovoj zaveri i ko je bio u toj kuhinji, kako ste se vi izrazili, tako da može svedok na to reagovati.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Učestvuje i ova strana preko puta, koja, između ostalog, formuliše ove lažne optužbe, a  što se tiče konkretnog, vi ste vodili razgovore kako vidim sa Kevinom Kurtisom, Klintom Vilijamsom...

MEJ:

      Ne, vreme vam je isteklo. Ali ako želite postaviti pitanje gospodinu Kertisu izvolite, samo dozvolite svedoku da reaguje na to. Izgleda da se ovde sada tvrdi da ste vi govorili o tome kako su Srbi ubijali Srbe, kao rezultat neke zavere a ta zavera je navodno uključuje i tužilaštvo. Molim vas odgovorite nam da li je to istina.

SVEDOK:

      Ma ne, tužilaštvo nema apsolutno nikakve veze ni sa kakvom zaverom protiv Miloševića. A ja kao svedok, ja samo želim doprineti otkrivanju istine.

MEJ:

      Dobro. Gospodine Miloševiću, imate pravo na još jedno pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Gospodine Lazareviću,  za koga danas radite ili da preciziram pitanje kako dugo radite za britansku službu?

SVEDOK:

      Oprostite mogu se samo nasmejati na ovo. Pitanje je vrlo neobično. Naravno da ne radim za britansku obaveštajnu službu.

MEJ:

      Da li amikusi imaju kakva pitanja.

TAPUŠKOVIĆ:

      Časne sudije, hvala. Ja bih izdvojio malo vremena. Ja ću zaista da se potrudim da to bude uvek u onim granicama vremenskim koje sam i do sada dobijao. To je jedno. Drugo, zamolio bih gospodina Lazarevića ako može uvek da mi odgovori na VHS na srpskohrvatskom ili bosanskom da bih ja to mogao bolje da kontrolišem kao amikus kurije.

      Gospodine  Lazareviću, ja naravno kao amikus mislim da imamo pravo i mogu da vodim bilo kakve svoje istrage i sve ono što bih vas ja pitao odnosi se na stvari koje su već bile predmet glavnog ispitivanja i ono što je sadržano u vašem iskazu. Ja mogu od toga da pođem. Pa bih vas prvo zamolio da mi objasnite ovaj grafikon koji ste vi uradili da li je rađen kada ste davali svoj iskaz u januaru i julu 99. godine ili sada kada ste bili u razgovoru sa tužilaštvom.

 

SVEDOK:

      Deo toga je rađen u januaru, februaru čak do jula meseca 99. godine.

TAPUŠKOVIĆ:

      Grafikon?

SVEDOK:

      O grafikonu i govorim. Deo toga je rađen tada a deo je rađen ovde. Sad, pre 7-8 dana.

TAPUŠKOVIĆ:

      Ovaj set dokaza koji smo imali ovih dana na razmatranje, tu smo gledali dokumenta koja se tiču 93, 94, 95. godine. Tu nema nijednog dokumenta za drugi period vremena. Mene interesuje da li imate bilo koji dokument vezan za taj grafikon koji se tiče perioda vremena između 1.8.91. godine do juna 92. godine.

SVEDOK:

      Niko mi nije tražio da ga napravim.

TAPUŠKOVIĆ:

      Hvala. Da li ste imali ijedan dokaz, pismeni, pre svega mislim  na pismene dokaze, na osnovu kojih bi se moglo videti da je postijao plan za etničko čišćenje i vršenje zločina u početku avgusta meseca i 91. godine, da li ste imali ijedan dokaz takve prirode u svojim rukama.

SVEDOK:

      Ne.

TAPUŠKOVIĆ:

      Rekli ste da ste radili za KOS, JNA, gotovo, ne gotovo već 30 godina između 68. i 98, je li tako. 

SVEDOK:

      Da.

TAPUŠKOVIĆ:

      Ja molim časni sud da pre svega u srpskoj verziji, to je strana 29. A u engleskoj verziji to  je strana 32, pasus 3. Ovo što bih vas pitao je sledeće. U tom periodu od 30 godina ili bolje rečeno nekih 2-3 godina manje. Kad ste dobijali novce za svoje aktivnosti, jeste li ....

SVEDOK:

      U ovoj zemlji ne.

TAPUŠKOVIĆ:

      A u zemlji?

SVEDOK:

      Isto ne.

TAPUŠKOVIĆ:

      A jeste li sreli bilo kog čoveka iz KOS-a.

SVEDOK:

      Gospodina pukovnika Zimonju jedino da.

TAPUŠKOVIĆ:

      Njega. Sad bih hteo da mi objasnite. Ovde ste rekli  godine 95. otišao sam prvi put kod Zimonje u kancelariju, je li tako. Prvi put.

SVEDOK:

      Da u Beogradu.

TAPUŠKOVIĆ:

      To je prva rečenica u tom pasusu. Zadnja rečenica u tom pasusu. Da se njemu nešto desilo ili da je nestao ne bih znao nikog drugog iz KOS-a sa kim bih stupio u kontakt. Da li to znači da ste vi svih tih 20-30 godina apsolutno imali samo jednu jedinu vezu, Zimonjića.

SVEDOK:

      Gospodina Zimonju i ...osobe koje bi on preporučio da dođu da me vide.

TAPUŠKOVIĆ:

      Znam, ali ste kazali da je Zimonja nestao vi ne biste uopšte, niko ne bi znao da ste vi radili za KOS.

SVEDOK:

      Oprostite, ne da niko ne bi znao da sam ja radio za KOS nego ja ne bih znao sa kim da stupim u kontakt iz KOS-a.

TAPUŠKOVIĆ:

      Hvala. Na 29 strani, a to je engleska verzija 32, pasus 2, to je engleska verzija, to je pasus ispred ovoga o kome smo govorili. Rekli ste da ste za Zimonju radili sve do 98. godine, je li tako.

SVEDOK:

      Ne.

TAPUŠKOVIĆ:

      Dobro ne, hvala. Ali da je do 98. godine kada sam dobio napokon lična dokumenta da se to dogodilo 98. godine je li tako.

SVEDOK:

      Da.

TAPUŠKOVIĆ:

      E sad ovde u zagradi stoji nakon toga što ste dobili dokumenta, otišao sam prvi put u Ambasadu SAD. Zašto?

SVEDOK:

      Zato što sam želeo da napustim zemlju.

TAPUŠKOVIĆ:

      Prvi put? A da li još koji put?

SVEDOK:

      Ne.

TAPUŠKOVIĆ:

      Hvala. Vi ste tužilaštvu predali veći broj fotografija kako se navodi u vašoj izjavi, vaš iskaz se završava time, vi ste tužilaštvu predali 90 fotografija. Je li tako?

SVEDOK:

      Vrlo verovatno. Stvarno ne znam koji je broj u pitanju.

TAPUŠKOVIĆ:

      E mene interesuje fotografija broj 18. Molim, časne sudije, da obrate pažnju na kraj iskaza koji je dao gospodin Lazarević i  na tačku 18. Ovde piše francuski kapetan opisujete fotografiju i tečno govorio srpski. Roditelji su mu bili Srbi ali je rođen u Francuskoj, služio je kao oficir za vezu francuskog bataljona u Bihaćkom džepu. Na ovoj fotografiji ja sam u britanskoj uniformi. Da li možete da objasnite kako ste to bili u britanskoj uniformi britanskog oficira.

SVEDOK:

      Zato što sam u to vreme skupljao uniforme gospodine, imao sam veliki broj uniforma u stanu.

TAPUŠKOVIĆ:

      I vi ste nosili britansku uniformu na zadacima koje ste vodili.

SVEDOK:

      To nije bio zadatak, to je bio privatni sastanak u mom stanu. Fotografija pokazuje moj stan.

 

 

TAPUŠKOVIĆ:

      Hvala. Ja bih molio tužilaštvo da pogledamo tu fotografiju kad budemo imali vremena. Drugo, pod tačkom 52 kažete ovako: čovek sa desne strane je Goran Mladenović koji je bio zadužen sa 20 vojnih policajaca koji su i stavljeni na raspolaganje. Njegov otac, pukovnik Mladenović je bio komandant a to sam pogrešio, pardon. Izvinite. Preskočio sam, ne tačka 40. Evo, izvinjavam se časne sudije, poljski bataljon i nekoliko Francuza, opisujete fotografiju, Danaca i Kanađana za vreme poljske svečanosti uručenja medalja. Ja nosim britansku uniformu. Kako to objašnjavate?

SVEDOK:

      I tu se radi o nekom banketu, ja sam mislio da britanska uniforma lepo stoji na meni.

TAPUŠKOVIĆ:

      Hvala. Sad ste...

KVON:

      Samo trenutak. Molim vas ponovite odgovor, prevodioci nisu stigli prevesti.

SVEDOK:

      Radilo se o nekom banketu u ...ako je to ta fotografija. Ja jesam bio u uniformi britanskoj ali sam bio sa oznakama Vojske Jugoslavije na sebi.

TAPUŠKOVIĆ:

      Hvala, to se može proveriti. Sad bih se vratio na ono o čemu ste govorili juče kada je u pitanju Dent Jansen, to je strana 25, srpske...hrvatsko-bosanske verzije a engleska verzija je 27 stranica, 4 pasus. Vi ste ovde kazali prvo da ste od Dent Jansena dobili hrvatske planove za napad i noć pre toga ih dostavili. I noć pre toga mi ih je dostavio, je li tako.

SVEDOK:

      Ne.

TAPUŠKOVIĆ:

      Molim.

SVEDOK:

      Ne.

TAPUŠKOVIĆ:

      Kome ste predali te planove?

SVEDOK:

      Štabu 21. korpusa, pukovniku Bosancu.

TAPUŠKOVIĆ:

      Hvala. Juče ste govorili o tome a nema toga nigde ovde u ovom vašem iskazu kada ste ranije govorili da ste bili prisutni razgovorima, pokušajima razgovora sa kabinetom predsednika  Miloševića, potom Stanišića i Pešića, je li tako.

SVEDOK:

      Ponovite pitanje.

TAPUŠKOVIĆ:

      Juče ste kazali ovde više puta da ste bili prisutni kada su zvati kabineti Miloševića, Pešića i Stanišića.

SVEDOK:

      Tačno.

TAPUŠKOVIĆ:

      To niste spomenuli u vašem iskazu iz 99. godine. Kako to objašnjavate?

 

 

 

SVEDOK:

      Ja mislim da je izveštaj iz 99. godine koji postoji  vrlo detaljno šta se događalo na dan ...korpusa iz Krajine. Ja sam vrlo jasno rekao sa kim su ti ljudi razgovarali i o čemu su razgovarali.

TAPUŠKOVIĆ:

      Samo pasus nakon što se spominje Dent Jansen vi ste rekli sledeće, dakle dan pre toga ste dobili ova dokumenta. A onda sledi, odmah posle početnog napada javio mi se major hrvatske vojske Tihomir Tica Brksan i sad govorite tu šta je bilo, zadnje dve rečenice: Brksan mi je rekao da ...tvrdeći da će nam...Takođe mi je rekao da kažem Buletu da je najbolje da se preda. Objasnio sam mu da ne mogu da pređem na hrvatsku stranu sa ovih razloga jer bi me narod smatrao izdajnikom i na kraju Brksan mi je rekao da će poslati još jednog oficira za vezu iz Siska i reći mu za mene kako se meni i mojoj supruzi desilo ništa loše. Kako to da se ovakav razgovor obavili sa hrvatskom stranom sutradan, odnosno tog dana kad je počeo rat.

SVEDOK:

      To se nije dogodilo tog dana nego se dogodilo vrlo rano nakon napada a gospodin Brksan me je zvao preko telefona u štab UN. Iz štaba UN su došli da me obaveste. Gospodin Brksan je bio oficir za vezu hrvatske vojne...ja mislim karlovačke zone vojske Hrvatske.  Tako da smo imali vrlo česte kontakte.

TAPUŠKOVIĆ:

      Dobro, hvala. Ko je odredio pravac kretanja konvoja izbeglica od 24.000 ljudi kako ste ovde kazali.

SVEDOK:

      Zajednički dogovor je na nivou Hrvatske, oni koji su se nalazili u okruženju štaba 21. sektora sever, međunarodnim organizacijama, vojnih posmatrača ...svi su bili...

TAPUŠKOVIĆ:

      Nije li to bio proizvod komunikacije vaše supruge sa hrvatskom stranom.

SVEDOK:

      Kako gospodine?

TAPUŠKOVIĆ:

      Strana 27, engleska verzija strana 30, treći pasus, zadnji pasus, ne treći pasus engleske verzije. Moja supruga je predložila da se dogovorimo sa Hrvatima i da idemo konvojem preko hrvatske teritorije što smo i uradili. Da li ste to tako kazali.

SVEDOK:

      Da, jesam.

TAPUŠKOVIĆ:

      Hvala.

SVEDOK:

      I objasnio zašto.

TAPUŠKOVIĆ:

      Hvala. U konvoju je bilo 24.000 ljudi je li tako.

SVEDOK:

      ...

TAPUŠKOVIĆ:

      A rekli ste kad ste stigli na srpskohrvatsku granicu da ste vi prisustvovali i da ste bili zadnji koji je izašao, da je na srpsku teritoriju prešlo 14.000 ili 15.000.

SVEDOK:

      Ja sam zadnji izašao. Postoji mogućnost da je postojala pauza između konvoja...

TAPUŠKOVIĆ:

      A šta se dogodilo sa..

SVEDOK:

      Deo konvoja dolazio

TAPUŠKOVIĆ:

      Ne, ne. Mene interesuje konvoj koji ste vi pratili, to je bilo 24.000 ljudi, je li tako.

SVEDOK:

      Ja ih nisam pratio ali sam ...4 ili 5 vozilo na početku tog konvoja.

TAPUŠKOVIĆ:

      Ali i onda ste kazali juče  u vašem iskazu, piše da ste zadnji izašli.

SVEDOK:

      Da, moje ubeđenje je bilo da sam zadnji pošto se sat, dva niko nije pojavljivao.

TAPUŠKOVIĆ:

      A u tom konvoju od 24.000 šta se dogodilo sa onih 10.000 ljudi.

SVEDOK:

      Ne znam.

TAPUŠKOVIĆ:

      Ne možete da kažete?

SVEDOK:

      Ne mogu da vam kažem za to.

TAPUŠKOVIĆ:

      Oni su doživeli neprijatnosti tek u Srbiji. Tamo su bili u logoru i pušteni  kako ste rekli juče.

SVEDOK:

      Jedan deo njih da.

TAPUŠKOVIĆ:

      Hvala. Interesuje me još jedna vrlo važna tema. Vi ste u svojoj izjavi, to je na prvoj stranici da je vaš prvi veliki zadatak za KOS bio da ste jednom nemačkom državljaninu podmentuli neke filmove.

SVEDOK:

      Da.

TAPUŠKOVIĆ:

      I to ste objasnili da je to bio Nemac na radu. "Ja sam jednostavno ušao u stavio rolne filmova na njegove stvari".

SVEDOK:

      Da.

TAPUŠKOVIĆ:

      Više vas nije interesovalo šta se dogodilo sa tim čovekom?

SVEDOK:

      Apsolutno ne.

TAPUŠKOVIĆ:

      Hvala.  A koliko ste takvih naloga dobili i izvršili?

SVEDOK:

      Stvarno nisao vodio evidenciju niti dnevnik.

TAPUŠKOVIĆ:

      Odprilike?

SVEDOK:

      Ovakve vrste, podmetanje filma?

TAPUŠKOVIĆ:

      Ne takve, slične koje ste dobijali od KOS-a.

SVEDOK:

      U periodu od 30 godina nikakva cifra mi ne pada na pamet stvarno.

TAPUŠKOVIĆ:

      Dobro, hvala. Ali govorili smo ovde juče vrlo mnogo o braći Brajdić i rekli ste da ste jednostavno odustali od toga da izvršite taj nalog  koji se tiče likvidacije.

SVEDOK:

      E da.

TAPUŠKOVIĆ:

      Ali ste na stranici 8, engleska verzija je strana 8, 4 pasus rekli da ste od toga odustali evo zašto. Da vas je sutradan nakon onoga što se dogodilo u kafani o čemu smo juče pričali. Te iste večeri braća Brajdić su došli do moje kuće i parkirali svoj automobil preko puta ulice kod Bakalnice. I da ste odatle posmatrali kuću, je li tako.

SVEDOK:

      Da.

TAPUŠKOVIĆ:

      I vi ste odmah sklonili ženu, je li tako.

SVEDOK:

      Naravno.   

TAPUŠKOVIĆ:

      Pa ste onda zvali Vojnića i ispričali šta se desilo, pa vam je on rekao  da se što pre i vi izgubite odatle.

SVEDOK:

      To se dogodilo  u periodu od nekoliko dana, nije sve to dogodilo jedan te isti dan.

TAPUŠKOVIĆ:

      Znači vi niste odlučili da sami od toga odustanete nego jednostavno ste shvatili da braća Brajdić znaju šta će im se dogoditi, eventualno s njima  pa ste njih s obzirom da ste bili ugroženi otišli i prestali sa tom inicijativom.

SVEDOK:

      Ne, niste u pravu.

TAPUŠKOVIĆ:

      Hvala. Takođe ste rekli da ste bili u Agrokomercu par godina.

SVEDOK:

      6-7 godina.

TAPUŠKOVIĆ:

      I tek kad se Abdić vratio iz zatvora da ste izgubili posao.

SVEDOK:

      Da.

TAPUŠKOVIĆ:

      Zato što vas je jedna čistačica videla kako iz  direktorove kancelarije uzimate neke papire.

SVEDOK:

      Navodno.

TAPUŠKOVIĆ:

      A to nije tačno?

SVEDOK:

      Nije tačno.

TAPUŠKOVIĆ:

      Ali ste u svojoj izjavi na strani 5 rekli...

         Oprostite, engleska verzija, strana 5, drugi pasus. Tu ste govorili o tome da je ironija da ste zbog toga izgubili posao a uradili ste nešto drugo, možda ne baš teže. Uradili ste mnoge druge stvari slične toj.

 

SVEDOK:

      Ono što sam rekao u svojoj izjavi da je ironija u tome što sam dobio otkaz za nešto što nisam uradio, a ne što jesam uradio i radio.

TAPUŠKOVIĆ:

      Hvala. Sad ono što ste govorili o atmosferi straha. Ja se na to neću vraćati. Samo evo strana 26 srpske verzije, a engleska verzija 28 strana, zadnji pasus. Znači srpska verzija 26 strana. Vi ste govorili tu o sejanju straha o tome da su se mnoge stvari izmišljale. I šta ste kazali na jednom mestu. "Širene su glasine da će ustaše pobiti sve civile i ja znam za neke pojedince koji su zapravo imali zadatak da idu okolo i šire glasine kao što je da ustaše kolju decu". U redu. Je li tako?

SVEDOK:

      Da.

TAPUŠKOVIĆ:

      Ali ste kazali, u tim okolnostima niko neće da ostane i uveri se da li su te glasine tačne. Svi će jednostavno otići. Je li tako.

SVEDOK:

      Budite ljubazni, ponovite još jednom.

TAPUŠKOVIĆ:

      Ne moram to da ponovim, ovo je važno. "Ja lično sam izmislio priču o civilima koji su masakrirani od strane muslimana, 5. korpusa u Topuskom što je preneo i CCN, je li tačno. Da li ste rekli to?

 

SVEDOK:

      Ne. Lepo sam rekao da se ovaj deo zapisnika na engleskom delu zameni da se jeste dogodilo...ono što sam ja javio su ...jaki napadi hrvatske avijacije i 5. korpusa na konvoj koji se kretao prema Dvoru na Uni.

TAPUŠKOVIĆ:

      Zašto taj pasus nije izbačen iz vašeg iskaza. On stoji i danas ovde.

SVEDOK:

      To mi nije poznato zbog čega, jer sam to zahtevao.

TAPUŠKOVIĆ:

      A jeste li vi to izjavili?

SVEDOK:

      Ne. Ovako ne.

TAPUŠKOVIĆ:

      Dobro, hvala. A ima jedna stvar još koja se tiče vašeg rada sa posmatračkom misijom EZ početkom 92. godine. Ja bih vam samo još to predočio. Juče je bilo reči o tome, ali nismo svi imali u rukama zapisnik. Zato bih vas molio, to je strana 9. srpske verzije, a strana 10, pasus 2, engleske verzije.

      Časni sudija Robinson juče nije imao u rukama u tom momentu iskaz i ja bih vam samo predočio ovo šta ste vi kazali. Vi ste kazali kada je u pitanju rad sa osobljem posmatrača misije EZ. Radili smo sve što smo mogli da s njima uspostavimo odnose, a onda je bilo mnogo lakše da oni prihvate naše laži. Niko ne želi da veruje da ga je njegov dobar prijatelj laže, tako da je bilo korisnije primenjivati takav pristup u čemu smo, mislim bili mnogo delotvorniji nego što su bili i Hrvati. Jesu li to tako kazali i jesu li to tako radili?

SVEDOK:

      Da.

AMIKUS:

      Hvala, nemam pitanja više.

MEJ:

      Pre nego što krenemo dalje, imamo dve fotografije koje je spomenuo gospodin Tapušković. Gospodine Tapuškoviću, pogledajte molim vas ove fotografije, zatim ćemo ih pokazati svedoku.

      Jesu li to fotografije na koje ste mislili gospodine Tapušković?

TAPUŠKOVIĆ:

      Nemam druge podatke sem ono što ste rekli. Mislim da je to, evo na jednoj fotografiji se vidi da je...

MEJ:

      U redu, samo pogledajte i pokažite i svedoku fotografije. Videćemo isto tako i pitanje uniforme. Gospodine Lazareviću, ne morate nam to sada pokazivati, je li to uniforma koju ste imali?

SVEDOK:    

      Očito, vidi se jasno na fotografiji, zapravo je reč o kombinaciji više uniformi, ali isto tako možete videti i oficire JNA ovde sa mnom. Niko se nije tužio na to što ja nisam imao jednu od ovih uniformi.

MEJ:

      Dobro, gospodine Grum, postoji li neki razlog zbog čega ove fotografije ne bi trebale postati dokazni predmet?

TUŽBA:

      Ne.

MEJ:

      Ne znam koji bi bio najbolji način da ih učinimo dokaznim predmetima, možda da im jednostavno damo sledeći broj dokaznog predmeta tužiteljstva.

TUŽBA:

      Možda bi mogli biti pod oznakom 15 i onda dalje oni su korišćene prvenstveno u svrhu ovoga svedoka.

SEKRETAR:

      Dakle 348/15.

MEJ:

      Dok smo sada, dok ovo radimo sa dokaznim predmetima koliko ja shvatam, izjava svedoka nije postala dokazni predmet i trebalo bi dodati sledeći broj.

TUŽBA:

      Postoje dve fotografije pod tabulatorom 15, da li želimo da im damo 15 i 16, pa da izjava svedoka bude tabulator 17.

MEJ:

      Pa da uradimo tako.

SEKRETAR:

      Da li tužilaštvo želi da izjava svedoka bude pod pečatom?

TUŽBA:

      Da. Tužilaštvo traži da ta konkretna izjava bude pod pečatom, pošto u njoj ima nekih informacija koje se odnose na ovog svedoka. Mogu ga identifikovati.

MEJ:

      U redu.

SEKRETAR:

      Onda će izjava biti obeležena kao dokazni predmet tužilaštva 348, tabulator 17, pod pečatom "poverljiva".

 

 

 

MEJ:

      Brinem se da ako dokazni predmet ide pod pečatom, on ne postaje javni dokument, nećemo se sada time baviti u detalje, ali možda biste vi mogli da razmotrite kako bismo se time mogli pozabaviti u nekom opštem smislu.

TUŽBA:

      Tokom pauze možemo da ustanovimo koje su informacije te koje želimo da redigujemo, možemo da ih redigujemo i onda da javno uvedemo taj dokaz u spis.

MEJ:

      To je mnogo bolja ideja. Molim vas izvolite sa dodatnim ispitivanjem.

TUŽBA:

      Gospodine Lazareviću, gospodin Milošević vas je pitao da li vi sada radite za britansku obaveštajnu službu?

SVEDOK:

      Molim vas samo jedan trenutak. Mogu li zamoliti prevodioce da mi ne prevode, jer dobijam dvostruki.

TUŽBA:

      Vi možete da skinete slušalice.

SVEDOK:

      Hvala.

TUŽBA:

      Gospodin Milošević vas je pitao da li ste vi trenutno pripadnik britanske obaveštajne službe? Vi ste rekli ne. A sada ću vas ja pitati da li ste ikada radili za Britansku obaveštajnu službu?

ODGOVOR:

      Apsolutno ne.

PITANjE:

      Da li ste ikada radili za bilo koju drugu obaveštajnu službu osim KOS-a, Kontraobaveštajne službe JNA?

ODGOVOR:

      Ne, nikada.

PITANjE:

      Nemojte nam iznositi konkretne informacije koje bi vas identifikovale i mesto gde se sada nalazite. Možete li nam ukratko opisati čime se bavite u ovom trenutku?

ODGOVOR:

      Radim kao nadzornik obezbeđenja na jednom od međunarodnih aerodroma izvan Jugoslavije.

PITANjE:

      Gospodin Milošević je tvrdio da je napravljena poternica za vaše hapšenje zbog nekih dela koja ste počinili i koja on tvrdi da ste počinili. Molim vas pogledajte dokazni predmet 348 tabulator 7, a tu je vaš pasoš, i molim vas da pogledate jedan unos iz 96 i 3 iz 97. Molim vas da to pogledate.

SVEDOK:

      Sada imam to pred sobom.

PITANjE:

      Možete li nam ukratko reći šta je to? Zašto se ovo odnosi?

ODGOVOR:

      Jednostavno to su godišnji odmori, jedan je u Grčkoj, a drugi mislim u Malti.

PITANjE:

      Taj pasoš je na ime Slobodan Lazarević, je li tako?

 

ODGOVOR:

      Da.

PITANjE:

      Da li se ikada desilo kada ste prolazili kroz aerodrom u Jugoslaviji da je ikada skrenuta vaša pažnja na bilo kakav nalog za vaše hapšenje?

ODGOVOR:

      Ne.

PITANjE:

      Gospodin Milošević je takođe pročitao spisak ljudi imena ljudi za koje tvrdio da su bili članovi delegacije u Norveškoj i rekao je da osoba po imenu Savo ili Mišo Milošević nije na tom spisku. Ja ću zamoliti da se pokaže dokazni predmet tužilaštva 348 tabulator 8 i da se to stavi na grafoskop.

      Na toj fotografiji je 7 ljudi, da li su svi ti ljudi koji su prikazani na ovoj fotografiji bili članovi delegacije koja je išla iz Beograda za Norvešku?

ODGOVOR:

      Da.

PITANjE:

      Među tih 7 ljudi koji su prikazani na ovoj fotografiji koliko ih je bilo na spisku koji je pročitao gospodin Milošević?

ODGOVOR:

      Dva.

PITANjE:

      Dakle barem petorica ljudi sa ove fotografije koji su bili deo delegacije ne nalaze se na spisku gospodina Miloševića.

ODGOVOR:

      To je tačno.

PITANjE:

      Gospodin Milošević vam je sugerisao da kada je gospodin Hadžić rekao za sebe da je dispečer, da je on ustvari mislio na svoj posao u magacinu, moje pitanje za vas je sledeće. U vreme kada vam je Goran Hadžić to rekao on je bio predsednik, je li tako?

ODGOVOR:

      Da, tačno.

PITANjE:

      Da li je postojala bilo kakva indikacija da pored toga što je predsednik nastavio je da radi kao magaciner u magacinu?

ODGOVOR:

      Apsolutno ne.

PITANjE:

      Molim da se pokaže novi dokazni predmet koji bi se možda mogao obeležiti kao tabulator 18, tu su i kopije za sve u sudnici, molim da se podele, i dok se kopije dele dozvolite da vam postavim pitanje.

      Gospodin Milošević je prezentirao pismo gospodina Bosnića, u kojem se tvrdi da 68 godine vi niste bili u Jugoslaviji, a vi ste onda pomenuli vašu vojnu knjižicu, možete li nam reći šta je ovaj dokazni predmet tužilaštva 348/18?

ODGOVOR:

      To je vojna knjižica.

PITANjE:

      Kakva, čija?

ODGOVOR:

      Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.

PITANjE:

      A čije ime je na njoj?

ODGOVOR:

      Moje ime.

PITANjE:

      Da li sve to pokazuje da ste vi služili vojni rok 60-tih godina?

ODGOVOR:

      Da, na 3. stranici dokumenta.

PITANjE:

      Možete li nam reći kada ste služili vojni rok?

ODGOVOR:

      Piše vojna pošta 8977, grad Kraljevo od 29. februara 66. do 12. februara 68. godine.

PITANjE:

      Molim da se to na kratko stavi na grafoskop.

MEJ:

      Vi ste pomenuli tabulator 15, a trebali ste reći tabulator 18.

TUŽBA:

      Izvinjavam se.

      Molim da se svedoku pokaže još jedan dokument i to bi mogao biti tabulator 19 i molim da se kopije podele veću.

      Gospodine Lazarević, da li prepoznajete ovaj dokument?

ODGOVOR:

      Da. To je potpisao pukovnik Čedomir Bulat.

PITANjE:

      A kakav je sadržaj ovog dokumenta?

ODGOVOR:

      Time se trebalo dokazati zbog penzije koliko sam godina proveo u 21. korpusu u ratnoj zoni da bi mi se te godine priznale dvostruko zbog penzije.

PITANjE:

      Možete li nam pročitati šta piše u vezi sa vremenskim periodom koji ste služili u 21. korpusu?

ODGOVOR:

      Potvrđuje da sam ja Lazarević Slobodan bio u ratnoj zoni kao pripadnik 21. kordunskog korpusa od 21. decembra 91. godine, do 14. avgusta 95. godine.

TUŽBA:

      Hvala.

      Gospodin Milošević vam je takođe prezentirao pismo za koje tvrdi da je pismo gospodina Mikelića i ja želim da vam postavim sledeće pitanje u vezi s tim. Vi ste opisali jedan niz telefonskih poziva, mobilnim satelitskim telefonom u vreme operacije "Oluja". Da li ste vi ikada bili prisutni kada je gospodin Mikelić pozvan?

ODGOVOR:

      Ne, nikada.

PITANjE:

      Koliko je vama poznato, pored satelitskih telefona koje je koristio pukovnik Bulat u vašem prisustvu, da li postoje još neki drugi satelitski telefon u tom području zone odgovornosti 21 korpusa?

ODGOVOR:

      Ne, gospodine, zbog toga smo mi i iznajmili kancelariju UN da bismo imali satelitski telefon na upotrebu.

 

PITANjE:

      Da li sam onda u pravu ako kažem da se pred vas stave komentari gospodina Mikelića kojim on nikada ne negira, da je gospodin, da se time ne negira da je gospodin Perišić bio u svakodnevnom kontaktu sa pukovnikom Bultom?

ODGOVOR:

      Da, bio je u dnevnom kontaktu, i ako mogu dodati, poslednji razgovor između pukovnika Bulata i generala Perišića je upravo nosio takav naslov, ovo je naš poslednji izveštaj sa terena.

PITANjE:

      Da li to pokazuje da nema izgleda da se pukovnik Bulat vratio kasnije i pozvao gospodina Mikelića?

SVEDOK:

      Poslednji put, kome?

PITANjE:

      Vi ste rekli da je ovo poslednji poziv pukovnika Bulata napravljen?

SVEDOK:

      Da, poslednji izveštaj iz ratne zone generalu Perišiću. Time je objašnjeno u kakvoj smo situaciji.

PITANjE:

      Da li postoji mogućnost da se pukovnik Bulat kasnije vratio u kancelariju i obavio razgovor sa gospodinom Mikelićem, a da vi ne znate za taj razgovor?

ODGOVOR:

      Ne, mi smo svi napustili tu kancelariju zajedno.

PITANjE:

      Sada želim da skrenem vašu pažnju na ubistvo gradonačelnika Obradovića. Da li ste imali mogućnost da vidite njegovo telo nakon ubistva?

ODGOVOR:

      Ne.

PITANjE:

      Gospodin Milošević vam je juče izneo da su policajci iz RSK bili angažovani od strane MUP-a Republike Srpske i to da bi se time učinila usluga da bi im se pomoglo tokom sukoba. Tokom vašeg svedočenja vi ste opisali incident u kojem je 400 do 500 policajaca RSK dovedeno u Beograd i korišćeno za razbijanje demonstracija.

MEJ:

      Da, gospodine Miloševiću, o čemu je reč?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ja nisam tvrdio da je policija Republike Srbije iznajmljivala odnosno unajmila policajce Srpske Krajine, ovde kaže, "policajci Srpske Krajine bili su unajmljeni od strane policije Republike Srbije".

      To nisam tvrdio juče, i to nije tačno. Ja sam se juče pozvao na svedočenje učesnika, koji je ovde bio zaštićen svedok, koji je govorio o tom učešću u sukobu snaga Autonomne Pokrajine Zapadna Bosna i snaga Izetbegovićeve armije 5. korpusa da su radili kao instruktori i bili ili dobrovoljci ili plaćenici, a ni u kojoj vezi to nije bilo sa bilo kakvom tvrdnjom da je njih iznajmila policija Republike Srbije. Jer, ako je neko nekoga plaćao, mogao ga je plaćati onaj za koga rade, a oni su se borili za Autonomnu Pokrajinu Zapadnu Bosnu, a ne za ...

MEJ:

      Gospodine Milošević, sačekajte da čujemo pitanje.

 

 

TUŽBA:

      400 do 500 policajaca o kojima ste govorili u svom svedočenju, otišli su iz RSK, dobili su uniforme MUP-a Republike Srbije, i dobili su zadatak da razbiju demonstracije protiv gospodina Miloševića. Da li je to bio dugoročan zadatak ili je to bio privremeni kratki zadatak, kada ih je angažovala srpska policija?

ODGOVOR:

      To je bio jedan kratkotrajan zadatak, oni su tamo bili 3-4 dana, 5 dana najviše i onda su se vratili.

PITANjE:

      A kada su se vratili, da li su se vratili na svoje prvobitne položaje u okviru policije RSK?

ODGOVOR:

      Da.

PITANjE:

      Gospodin Milošević vas je takođe pitao za zdravstvenu zaštitu. Pored zdravstvene zaštite koju ste vi opisali tokom svog svedočenja, a vi ste to protumačili kao način proterivanja starijih Hrvata, da li vam je poznato da je 21. korpus ikada zaista želeo da pruži medicinsku pomoć Hrvtima koji su živeli u zoni odgovornosti 21. korpusa?

ODGOVOR:

      To je uvek odbijano.

PITANjE:

      Šta je odbijano?

ODGOVOR:

      Odbijana je zdravstvena pomoć.

PITANjE:

      Dakle vi svedočite da kada su Hrvati tražili zdravstvenu pomoć, njima je to  odbijano?

ODGOVOR:

      Zahtev za zdravstvenu pomoć nekom starijem Hrvatu u tom selu dolazio bi kroz posmatračku misiju EZ i taj zahtev je odbijan na osnovu toga da mi nismo imali takvu zdravstvenu brigu čak ni za same sebe, a kamoli da njima pomognemo.

PITANjE:

      Sada želim da vas pitam za paradu na Vidovdan. Kakva je bila svrha takvog pokazivanja vojne sile koju smo videli na video traci?

ODGOVOR:

      Očigledno svrha je bila u svrhe, u propagandne svrhe, da pokažemo Hrvatima koliko smo naoružani, takođe to pokažemo 5. korpusu.

PITANjE:

      Gospodin Milošević vam je izneo da ne bi bilo neuobičajeno da pripadnici drugih jedinica posebno jedinica iz MUP-a Republike Srbije ili Vojske Republike Srpske ili Vojske Jugoslavije da učestvuju u takvoj jednoj proslavi. Da li ste mogli da procenite koje jedinice su tamo bile gosti na paradi, a koje su bili deo tog iskazivanja vojne moći?

ODGOVOR:

      Postojao je jedan razuman način da se to proceni.

PITANjE:

      A možete li nam reći kako ste vi mogli to da procenite, ko su bili gosti, a ko su bili stvarni pripadnici te demonstracije vojne sile?

ODGOVOR:

      Pa po njihovoj poziciji to je bila jedna stvar, zatim po uvodu koji je napravio predsednik Martić i takođe po vozilima koje su koristili tokom parade, ona vozila koja su pripadala 21. korpusu i Vojsci RSK imali su registarske tablice, ja sam pokazao da su na tim registarskim tablicama bile ćirilicom, bilo slovo Ž, koje je bilo dodeljeno 21. korpusu. Ona vozila koja su nosila raketne sisteme koja su dovedena iz Republike Srpske, imali su uklonjene registarske tablice i nakon parade su im vraćene tablice i oni su odvezeni iz RSK u Republiku Srpsku.

PITANjE:

      Da li bismo onda mogli da zaključimo da ako su ti raketni sistemi bili jednostavno gosti na paradi, onda oni ne bi morali da uklanjaju registarske tablice koje bi pokazivale da li su to registarske tablice Vojske Republike Srpske?

ODGOVOR:

      Naravno, jer ako su gosti, zašto bi se krili.

PITANjE:

      U onom odlomku video snimka koji je prikazano ovde u sudnici bilo je nekoliko ljudi koji su nosili plave uniforme, oni su se nalazili ispred podijuma. Da li se sećate tih ljudi?

ODGOVOR:

      Da.

PITANjE:

      Možete li reći odakle su oni?

ODGOVOR:

      Paradne uniforme tih ljudi pokazuju da su oni pripadali specijalnoj brigadi u Beogradu.

PITANjE:

      A kakva je bila njihova funkcija, odnosno da li ste mogli da zaključite kakva je bila njihova funkcija na osnovu njihovog položaja na podijumu?

ODGOVOR:

      Počasna.

PITANjE:

      Gospodin Milošević je sugerisao da vas ne znaju u KOS-u i da ste vi bili samo jednostavno prevodilac. Tokom vremena koje ste proveli u Krajini, da li je bilo drugih ljudi u Kninu koji su bili podjednako kvalifikovani kao i vi da prevode sa srpskog na engleski i obrnuto?

ODGOVOR:

      Ne samo u Kninu, ja sam siguran da je širom RSK i u Beogradu bilo bolje kvalifikovanih ljudi.

PITANjE:

      I među tim ljudima koji bi bili jednako kvalifikovani kao i vi, da li bi se moglo reći da je veliki broj njih bio zaista iz Knina, odnosno RSK?

ODGOVOR:

      Izvinjavam se, nisam sasvim shvatio pitanje.

PITANjE:

      Ta grupa ljudi koje pominjemo, ljudi koji bi bili sposobni da prevode isto tako i vi, da li su oni zaista i rođeni u tom području ili su izvan?

ODGOVOR:

      Većina ih je izvan tog područja. Ja se čak sećam jedne gospođe koja je bila amerikanka udata za jednog tipa iz Krajine i ona je tu prevodila za generala Musu Bajamija.

PITANjE:

      Da li je bilo prevodilaca koji su bili iz tog područja, koji su tu rođeni i koji su tu odrasli?

 

ODGOVOR:

      Da, svakako.

PITANjE:

      Koliko od prilike?

ODGOVOR:

      Pa verovatno 75, 80 odsto prevodilaca.

PITANjE:

      Da li vam može pasti na pamet bilo kakav razlog zbog kojeg ste vi morali da pratite delegacije RSK kao prevodilac i da se pretvarate da ste iz Knina za razliku od nekog od tih drugih ljudi koji su bili iz tog područja i koji su mogli da budu prevodioci?

ODGOVOR:

      Svakako da postoji razlog.

PITANjE:

      Koji razlog?

ODGOVOR:

      Razlog je u tome što sam ja dobio specijalni zadatak od pukovnika Zimonje.

PITANjE:

      Gospodin Milošević vam je sugerisao da su pripadnici Vojske RSK koji su bili oficiri bili jednostavno pripadnici Vojske Jugoslavije koji su rođeni u RSK i tamo su ostali. Moje pitanje za vas je sledeće, da li su ti oficiri koji su možda rođeni u RSK koliko je od njih zadržalo svoje mesto boravka izvan RSK u području Beograda.

ODGOVOR:

      99,9 posto.

PITANjE:

      A gde su živele njihove porodice.

ODGOVOR:

      Negde u Srbiji, gde god da su imali stanove ili kuće.

PITANjE:

      Dakle, osim činjenice da su rođeni u Krajini, da li su oni imali ikakvih trenutnih veza sa Krajinom, bilo kada je reč o porodici ili mestu boravka.

ODGOVOR:

      Ne, nekima od njih su dolazile u posetu supruge iz Beograda, povremeno  ali nijedna nije živela stalno u tom području.

PITANjE:

      Gospodin Milošević vam je izneo da je u stvari Veće odbrane RSK bilo legalni  organ koji je bio zadužen za odbranu Republike Srpske Krajine i za vojsku RSK. Moje pitanje za vas je sledeće, za vreme dok ste vi bili u 21 korpusu u zapovedništvu 21 korpusa da li ste vi ikada dobili bilo kakvo naređenje od vrhovnog veća odbrane RSK.

ODGOVOR:

      Mislim da se sećam jednog kojeg je potpisao Martić.

PITANjE:

      Da li se sećate kakav je bio sadržaj tog naređenja.

ODGOVOR:

      Da se otvori vatra duž linije zone razgraničenja u slučaju da bude bilo kakvih napada ili provokacija sa hrvatske strane.

PITANjE:

      Za vreme dok ste vi bili u 21 korpusu da li ste ikada čuli pukovnika Bulata, da je pozvao ili konsultovao se sa bilo kojim članom Vrhovnog veća odbrane RSK.

ODGOVOR:

      Ne, nijednom.

PITANjE:

      Pod zakon bivše Jugoslavije u vreme rata policijske jedinice se stavljaju pod komandu Vojske. U jednom trenutku tokom vaših mnogobrojnih razgovora sa Tošom Pajićem, da li vam je on ikada rekao da je dobio instrukcije od Vrhovnog veća odbrane RSK.

ODGOVOR:

      Nikada.

PITANjE:

      Tokom 4 pregovora, kojima ste vi prisustvovali, da li je ikada i jedan pripadnik mirovnog veća odbrane RSK bio prisutan da bi predstavljao, ili da bi pregovarao o tim pitanjima.

ODGOVOR:

      Koliko se ja sećam nijedan.

PITANjE:

      Vi ste nam detaljno opisali razgovore koje je delegacija imala s ljudima u Beogradu. Koliko je vama poznato da li su ikada vođeni razgovori ili napravljeni telefonski pozivi upućeni predsedniku  Vrhovnog veća odbrane RSK tokom tih mirovnih konferencija kojima ste vi prisustvovali.

ODGOVOR:

      I mom prisustvu nijedan.

PITANjE:

      Gospodin Milošević vam je izneo da je vaša izjava u stvari bazirana na tome što ste vi čitali optužnicu i da ste vi uključivali delove koji se nalaze u optužnici u vašu izjavu. Optužnica je napisana i objavljena u novembru 2001 godine. Koje godine ste vi dali vašu izjavu.

ODGOVOR:

      Ja sam izjavu dao 1999, godine, od februara do juna.

PITANjE:

      Dakle, 2 godine pre nego što je objavljena optužnica.

ODGOVOR:

      Tačno.

PITANjE:

      Gospodin Milošević ovde je takođe tvrdio da vi ovde svedočite zato što ste dobili određenu vrstu benificija za vašu saradnju. Ja vas molim da ukratko uporedite kvalitet života koji imate sada sa životom koji ste imali u Beogradu, pre nego što ste odlučili da sarađujete.

ODGOVOR:

      Morao bi da kažem, izvinjavam se da kažem da je moj život u Beogradu bio mnogo bolji, mnogo višeg nivou standarda nego sada. Mogu samo da vas podsetim vi se sećate da smo o tome razgovarali ja sam napustio kuću, mercedes, porše dakle, sve što sam imao otišao sam sa jednom malom akt tašnom a sve sam iza sebe ostavio.

PITANjE:

      Da li ste vi smatrate vašu ,... i vaš novi identitet benificijom koju ste dobili da bi se, ili je to mera da se osigura vaša bezbednost.

ODGOVOR:

      Ja to smatram merom da se osigura moja bezbednost, a ne nagradom za svedočenje.

PITANjE:

      Gospodin Milošević je okvalifikovao vaše svedočenje kao izdaju vaših kolega u Srbiji, 1991. i 92. godine možete nam reći da li ste vi verovali u srpsku stvar u to vreme.

 

ODGOVOR:

      Potpuno sam u to verovao svim srcem.

PITANjE:

      Da li ste se u to vreme smatrali lojalnim Srbinom.

ODGOVOR:

      Ja sebe i danas smatram lojalnim Srbinom.

PITANjE:

      Moje poslednje pitanje za vas, gospodine, je sledeće. Gospodin Milošević je juče rekao sledeće na stranici 88 transkripta bilo je raznih vrsta ekscesa, verovatno ih je bilo ... stotine hiljada ljudi učestvuju u ostvarivanju pravde onda su ekscesi uobičajena pojava, i nepravda zajedno s njima. Na osnovu vašeg zapažanja nepravdi i ekscesa kojima ste vi bili očevidac koliko ih je bilo neizbežnih a koliko ih se moglo izbeći.

ODGOVOR:

      Da li mi govorimo o izbeglicama koji su odvedeni iz Jugoslavije natrag u Hrvatsku i u Bosnu.

PITANjE:

      Govorim o svim slučajevima nepravde koju ste opisali tokom vašeg svedočenja tokom ova dva dana i protiv Srba i protiv Hrvata.

ODGOVOR:

      Bilo ih je dosta koji su se mogli izbeći koji su bili potpuno nepotrebni po mom mišljenju.

PITANjE:

      Gospodin Milošević je onda nastavio i rekao da te nepravde i ti ekscesi nisu bili deo zvanične politike. Da li se s time slažete.

ODGOVOR:

      Ne, ne slažem se, ja zaista verujem da je to deo zvanične politike i danas.

PITANjE:

      Čije politike?

ODGOVOR:

      Gospodina Miloševića.

TUŽBA:

      Nemam više pitanja.

MEJ:

      Gospodine Lazareviću, ovim je završeno vaše svedočenje pred međunarodnim sudom. Hvala vam što ste došli na Sud da svedočite, sada se možete povući.

SVEDOK:

      Hvala lepo.

MEJ:

      Pre nego što odete, to se ne odnosi na vas, možete da idete, ali upravo sam shvatio da moram da izdam nalog u vezi sa optuženim od mene se traži da dam usmeni nalog, da se njemu pruži mogućnost da se sastane sa svojim saradnicima večeras na Sudu, i ja izdajem taj nalog. Sada ćemo napraviti pauzu do 2,30

     

POSLE PAUZE

     

MEJ:

      Izvolite Grum.

GRUM:

      Pre nego što pozovemo sledećeg svedoka, na trenutak bi hteo napraviti inventar dokaznih predmeta koje smo mi putem poslednjeg svedoka uveli, 346 tačka SL označena fotokopija karte koja je već uvedena 347 tačka 5, mi bi smo hteli da za sada to još uvek ostane samo u fazi označavanja. Ne tražimo da se to usvoji. Zatim 347 tačka 1 SL tačka 4 SL, i 5SL, fotografije koje tražimo da se uvrste u spis  što se tiče 348 svi tabulatori od 1 do 19 s tim da je 17 pod pečatom i mi ćemo dostaviti  verziju sutra ujutro i konačno 349 tačka 1.

 

      Hvala.

TUŽBA:

      Izvinjavam se, sledeći svedok C 34 je pre nekoliko dana odlučio i putem odela za zaštitu žrtava i svedoka poručio da je spreman, odnosno da bi radije svedočio bez ikakvih zaštitnih mera. Putem ovog svedoka uvešćemo samo tri dokazna predmeta.

MEJ:

      Moliću svedoka da pročita svečanu izjavu.

SVEDOK:

      Svečano izjavljujem da ću govoriti istinu, celu istinu, i ništa osim istine.

MEJ.

      Izvolite sesti.

SVEDOK:

      Hvala lepo.

TUŽBA:

      Molim vas recite nam ime i prezime.

SVEDOK:

      Časni sude, ja sam Mustafa Čandić.

PITANjE:

      Gospodine Čandić, da li je tačno da ste vi rođeni 19. marta 56. u Brčkom, BIH. Mi ćemo izneti vašu biografiju kad zato bude vreme. Za sada me zanima da li je tačno da ste bili kapetan prve klase u centralnoj kontraobaveštajnoj grupi vazduhoplovstva i protiv vazdušne odbrane u Zemunu 1988. godine, da ste tada stupili na dužnost.

ODGOVOR:

      Časni sude ja sam rođen 24.3.1956 godine, a ne 19. februara 1956.g. a tačno je da sam na dužnost u centralnu kontra obaveštajnu grupu komande ratnog vazduhoplovstva i protiv vazdušne odbrane stupio u decembru 1988. godine.

PITANjE:

      Ja se izvinjavam ako ste dobili prevod februar, ja mislim da sam ja rekao mart 56.g., ali verovatno je došlo do greške u prevodu. U svakom slučaju nakon 15 godina provedenih u JNA vi ste napustili službu 19. februara 1992. godine, koji je bio razlog tome, recite nam molim vas.

ODGOVOR:

      Časni sude, tačno je da sam napustio bivšu JNA 19. februara 1992 godine, bezbroj je razloga zbog kojih sam se odlučio na tako važan čin, jer sam bio svestan da tim činom dovodim u pitanje svoju egzistenciju i egzistenciju svoje familije. Od tih bezbroj razloga ja ću navesti samo jedan. Kroz operativni rad i kroz rad u centralnoj kontra obaveštajnoj grupi ja sam došao do podataka operativnim radom, ja sam video svojim očima, ja sam se kretao po teritoriji i Bosne i Hercegovine, i Republike Hrvatske i video sam da se JNA kao institucija čitave bivše Jugoslavije faktički i da jure i defakto svrstava na stranu samo jedne etničke skupine, odnosno skupine srpskog naroda.

PITANjE:

      Hvala lepo, gospodine Čandić, vi ste po nacionalnosti Musliman.

ODGOVOR:

      Tačno je. Ja sam po nacionalnosti Musliman.

PITANjE:

      To je sve što nam za sada treba. Hvala. Mislim da se možemo poslužiti karticom ... vratićemo se na službu u kojoj ste vi radili u kontra obaveštajnu službu i pogledaćemo uskoro jedan dijagram koji pokazuje razne jedinice obaveštajne i kontra obaveštajne službe, a sada me zanima ... kao takav da li je on imao tri dela strana obaveštajne službe, odnosno inozemno obaeštajne službe, zatim služba za jugoslovensko emigracijske zajednice ono što nas zanimalo unutrašnjem neprijateljem i unutrašnji neprijatelj oprostite.

ODGOVOR:

      Časni sude, kada je u pitanju kontra-obaveštajna grupa. Ona je u svom sastavu imala tri zasebne celine. Jedna od tih celina jeste bilo sektor celina koja se bavila stranim obaveštajnim službama, istraživala strane obaveštajne službe drugi, elemenat je bio deo koji je istraživao neprijateljsku jugoslovensku emigraciju i treći deo unutrašnji neprijatelj odnosno, sve one kategorije koje su neprijateljski delovale s ciljem rušenja ustavnog poretka SRJ.

PITANjE:

      Gospodine Čandiću, kada vam postavim pitanje na koji je prihvatljiv odgovor kratki da, moliću vas da nam to i kažete jer, će te nam tako uštedeti vreme dakle, da li je tačno da ili ne, da ste vi bili angažovani u odelu koji se bavio unutrašnjim neprijateljem. Je li tako.

ODGOVOR:

      Da.

PITANjE:

      Vaše područje odgovornosti uključivalo je Kosovo i 19 opština na severoistoku Bosne i Hercegovine takođe ste imali ... odnosno radili po upitima da vodite istrage i drugde na teritoriji SRJ. Je li tako.

ODGOVOR:

      Tačno je i to.

PITANjE:

      Promovirani se u majora 90 godine i postali ste jedan od 4 pomoćnika šefa KOG , a pukovnik Tomislav Ćuk je bio na čelu centralne kontra obaveštajne grupe.

ODGOVOR:

      Tačno je da sam 22. decembra pre vremena unapređen u čin majora avijacije i postao sam jednim od 4 pomoćnika načelnika centralne kontra obaveštajne grupe ..u Zemunu.

PITANjE:

      Pukovnik Ćuk je bio podređen pukovniku Slobodanu Rakočeviću.

ODGOVOR:

      Pukovnik Ćuk Tomislav, načelnik kontraobaveštajne grupe, bio je podređen pukovniku Rakočević Slobodanu, načelniku odeljenja bezbednosti komande Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane.

PITANjE:

      Veće je, pretpostavljam, dobilo registrator dokaznih predmeta. Prvi na koji ću se osvrnuti je jedan dijagram ja bi moleo da se registratoru dodeli identifikacioni broj,  biće to dokazni broj tužiteljstva 350.

      Hvala, a sam dijagram bi trebao biti tabulator 1 tog dokaznog predmeta. Moliću da englesku verziju dokumenta stavimo na grafoskop.

      Da li je tačno, gospodine Čandiću, da ste vi pripremili i to rukom ispisali dijagram koji je optuženi ima i drugi mogu ga pogledati, da ste u tom dijagramu naznačili organizacijsku strkturu službe, a drugi su to preveli na engleski jezik. Vi možete iz engleske verzije pružiti nam potrebna objašnjenja jer, u toku prevoda je došlo do jedne greške u pisanju. Naime, na levoj strani ime Slobodan Kovačević, zapravo trebalo biti Slobodan Rakočević.

ODGOVOR:

      Tačno je da sam ja svojom rukom napisao šemu sistema bezbednosti u oružanim snagama bivše jugoslovenske narodne armije. Ovu šemu koju sam video ovde odnosno na engleskoj verziji ona odgovara šemi koju sam ja nacrtao.

TUŽBA:

      Da, ona je na osnovu toga nacrtana. Moliću vas da nam pomognete u vezi nekih delovima ... koji je važan za ... da li je tačno da postoji Uprava odelenja bezbednosti SSNO ... do ove kućice ... Aleksandra Vasiljevića, koji je imao čin generala i bio na čelu tog odela. Je li tako.

ODGOVOR:

      Tačno je da je Uprava bezbednosti, kao najviši nivo sistema bezbednosti u oružanim snagama, postojala i da je na čelu te uprave bezbednosti bio general Aleksandar Vasiljević.

PITANjE:

      Sada bi hteo da pogledamo ovo što piše ispod ove kućice i desno.

MEJ:

      Izvolite, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      U ovom setu koji sam ja dobio ne postoji ta šema, postoji samo pravilo službe i ništa više.

PITANjE:

      Trebali bi naći taj dokument pod tabulatorom 1. Jeste našli?

TUŽBA:

      Na levoj je, koja nas zanima, tiče se vazduhoplovstva i vazduhoplovne odbrane na čelu odelenja bezbednosti tog dela je bio Slobodan Rakočević. Je li tako?

ODGOVOR.

      Tačno.

PITANjE:

      Kako se granaju dva odela, tri sekcije .. od kontraobaveštajne službe odnosno, glavnog štaba te službe jeste li vi radili u jednoj od ovih.

KVON:

      Zar ne bi trebalo biti KOS , a ne KOG.

TUŽBA:

      Da.

SVEDOK:

      Zvaničan naziv nije bio nikada KOS. Zvaničan naziv u oružanim snagama bivše JNA, odnosno  bivše Jugoslavije bilo je Služba bezbednosti u oružanim snagama. U okviru Službe bezbednosti postojali su organi bezbednosti u jedinicama znači, uniformisani oficiri i postojali su kontra obaveštajne grupe oficiri koji su radili u civilnim odelima i koji su imali sasvim druge zadatke u odnosu na one oficire koji se nalazili u jedinicama gde su se nalazili i vojnici i oficiri i ...

PITANjE:

      Da se nadovežemo na ono što je pitao sudija Kvon. Na ovoj šemi vidimo KOS da li tu treba staviti KOG, ili KOS, ili možda nijedno od to dvoje.

ODGOVOR:

      Na ovoj šemi gde piše KOS treba staviti KOG, kontra obaveštajna grupa. Na levoj strani ako mislite.

 

PITANjE:

      Hvala.

MJ:

      Pre nego krenemo dalje mi smo ovde čulis vedočenja o nečemu što se naziva KOS. Možda bi mogli dobiti razjašnjenje.

TUŽBA:

      Gospodine svedoče, možda bi ste nam mogli pomoći. Termin KOS da li se on koristio makar i pogrešno, i ako jeste na koji KOS se mislilo.

ODGOVOR:

      Naravno, da mogu dati pojašnjenje termin KOS se koristio isključivo u narodu kome je ostalo iz drugog svetskog rata KOS kontra obaveštajna služba. Međutim, taj KOS iz Drugog svetskog rata transpofrmisan je kasnije u JNA u Službu bezbednosti oružanih snaga SRJ, i znači zvaničan naziv je Služba bezbednosti, a ne KOS.

PITANjE:

      Trebao bi ... KOG ... na levoj strani na ovoj šemi vidimo bezbednosne odele 1,3,5, odseci bezbednosti dakle, jedinice u uniformi koje su radile u neposrednom području. Možda bi ste nam mogli jednom rečenicom objasniti o čemus e radi ako mislim ... da vi niste tu radili.

ODGOVOR.

      Nisam tu radio u vreme dok sam radio u KOG, ali pre toga jesam u jednom od segmenata tih radio. Radi se o potčinjenim jedinicama komande ratnog vazduhoplovstva i vazdušne odbrane u čijem sastavu su bili odseci bezbednosti prvog vazduhoplovnog korpusa, trećeg vazduhoplovnog korpusa i petog vazduhoplovnog korpusa. Prvi je imao sedište u Beogradu, treći je imao sedišteu Nišu, i peti je imao sedište u Zagrebu, i naravno u tim korpusima su bili odseci bezbednosti kao što je i u komandi ratnog vazduhoplovstva bilo odelenje bezbednosti.

PITANjE:

      Iz opšte slike koju vidimo iz ove šeme, pored vazduhoplovstva postojale su i armije dakle, kopnena vojska verovatno i mornarica iako ja nisam siguran. Recite nam sledeće vazduhoplovstvo i njihov odel bezbednosti da li je on imao neku posebnu zonu odgovornosti poseban delokrug možda veći od onih koji su imale druge vojne jedinice tog tipa.

ODGOVOR:

      Odelenje bezbednosti komande ratnog vazduhoplovstva i sve jedinice koje su bile na ovoj levoj strani šeme su bile rasprostranjene na čitavom prostoru bivše Jugoslavije. Tako da je odelenje bezbednosti ratnog vazduhpolovstva i protiv vazdušne odbrane imalo veći značaj u odnosu na odelenje bezbednosti armije odnosno, odelenje bezbednosti ratne mornarice, jer su njihove zone odgovornosti bile kud i kamo manje od odelenja bezbednosti ratnog vazduhoplovstva i protiv vazdušne odbrane.

PITANjE:

      Dakle, vazduhoplovstvo je imalo ovlasti nad čitavim područjem za razliku od drugih takvih jedinica koje su imale ograničeni krug delovanja za razliku od kopnene vojske. Je li tako.

ODGOVOR:

      Upravo tako.

PITANjE:

      Komandni lanac je moje sledeće pitanje. Da pogledamo šta se trebalo desiti u skladu sa zakonom, ali u jednoj od tih kontra obaveštajnih grupa .. čini se da je komandni lanac prvo išao do odela bezbednosti ratnog vazduhoplovstva i protiv vazdušne odbrane, a zatim se vratio do načelnika obezbeđenja, odnosno uprave bezbednosti Aleksandra Vasiljevića. Kako je taj komandni lanac u praksi funkcionisao kada ste se vi bavili tim . dužnostima.

ODGOVOR:

       Kad sam se ja bavio bezbednosnim dužnostima komandni lanac odnosno, stručno rukovođenje organima bezbednosti po vertikalnoj liniji odnosno, hijerarhiji, išao bi od nižeg organa bezbednosti prema sledećem višem, a sledeći viši ... tako sve do uprave bezbednosti, odnosno do samog načelnika uprave bezbednosti Aleksandra Vasiljevića. Nije se smelo preskakati stepenica neka nego je moralo ići redom.

PITANjE:

      To je teorija, a da li je to značilo da bi ste vi u teoriji teoretski govoreći informacije obaveštajnog karaktera, dostavljali pojedinačnim jedinicama koje nisu bile eksluzivno bezbednosne jedinice. Na primer, jedna jedinica KOG-a bi mogla da podnosi izveštaje nekoj jedinici vazduhoplovstva i protiv vazdušne odbrane.

ODGOVOR:

      To se nije moglo niti smelo tako raditi.

PITANjE:

      U redu. Dakle, išlo se pravo ka Vasiljeviću kroz različite nivoe u tom komandnom lancu.

ODGOVOR:

      Upravo tako.

PITANjE:

      Ali ako sada pogledamo isti taj dokazani predmet 350, molim da se pogleda tabulator 2, to je upravo onaj deo dokaznog predmeta koji je pominjao optuženi malopre i tu imamo paragrafe 16 i 17. Molim da se oni stave na grafoskop na engleskom, a mi ćemo za svedoka obezbediti verziju na BHS istih tih paragrafa. Možda bi bilo dobro kada bi smo našli naslov knjige na BHS da se stavi na grafoskop tako da se vidi da je to izvod iz pravila Službe organa bezbednosti u oružanim snagama SRJ. Molim vas stavite samo naslov na grafoskop na kratko, tako da se vidi šta gledamo. Hvala. A onda to uklonite i pogledaćemo paragrafe 16 i 17. Paragrafi 16 i 17 glase: organ bezbednosti je neposredno počinjen starešini komande jedinice ustanove ili štaba oružanih snaga u čijem se formacijskom sastavu nalazi i za svoj rad odgovoran je tom starešini, a organi bezbednosti JNA u organizacijama za NVO nadležnom pomoćniku saveznog sekretara za narodnu odbranu. Zatim paragraf 17 organima bezbednosti JNA u pogledu primene metoda i sredstava za rad tih organa rukovodi savezni sekretar za narodnu odbranu ili vojni starešina koga on ovlasti. Da li je komandni lanac u stvari funkcionisao tako da je to odgovaralo ovim zahtevima pravila službe gospodine Čadžiću.

ODGOVOR:

      Ovako kako je napisano ovaj nije odgovaralo tako.

PITANjE:

      A da li je to zbog toga što je komandni lanac išao kroz bezbedonosne grupe i osoblje sve do Vasiljevića kao što ste nam to objasnili.

ODGOVOR.

      Jeste, znači bila je ta veritikalna linija stručna linija koja je išla sve do generala Vasiljevića, a ovo što piše da su organi bezbednosti počinjeni i odgovorni komandantu jedinice odnosno, .. organ bezbednosti to je samo nešto što stoji na papiru oni su ponajmanje, oni su bili pomoćnici komandanta, ali ja bi to procentualno izrazio možda 10 posto, a 90 posto rad organa bezbednosti se svodio na ovu vertikalu i izveštavanje u pravcu nadležnih viših organa bezbednosti sve do uprave bezbednosti i generala Vasiljevića.

 

PITANjE:

      I rezultat toga je bio da su oficiri bezbednosti  na različpitim nivoima imali ovlasti koje su ponekad bile šire ili uže od njihovog čina. Je li tako.

ODGOVOR:

      Uvek su ovlasti oficira bezbednosti bile više nego što je bio njegov čin u praksi.

PITANjE:

      Vi ste bili u kontra obaveštajnoj grupi. Bavili ste se unutrašnjim neprijateljem i ako govorimo o početku 90 godina navedite onima koji možda ne znaju za takvu vrstu bezbedonosne ... navedite do kog stepena je obaveštajna služba prodirala u okviru sistema u kompaniju preduzeća, škole, organizacije.

ODGOVOR.

      Časni Sude, iako je to bilo protiv zakonito, kad kažem protiv zakonito to znači da ono što su u to vreme radili organi bezbednosti nije bilo u skladu sa zakonom. No, i pored toga 89, 90, 91 godine, po instrukcijama i naređenjima načelnika uprave bezbednosti Aleksandra Vasiljevića i načelnika odelenja bezbednosti lično, mog načelnika pukovnika Slobodana Rakočevića, mi smo stvarali saradničkom mrežom saradnike saznanja u svim sferama društva civilnog društva.

PITANjE:

      Kada kažete u svim sferama, moram da pokrenem niz hipotetičnih primera. Recimo ako je bilo reč o preduzeću male privrede sa 15 zaposlenih da li bi ste prodirali u takvo preduzeće, ako je reč recimo o maloj lokalnoj školi sa svega 15 nastavnika da li bi se očekivao prodor obaveštajne službe u školu te veličine.

ODGOVOR:

      Osnovni cilj prodora, kad kažem u sve sfere društva, pa između ostalog i škole, preduzeća ja ću vam reći da je osnovni cilj bio prodor u organe vlasti i organe policije dotične republike naravno, dodajući tome da i sfera medija, pre svega sfera privrede, sfera obrazovanja su bili predmet odnosno, meta interesovanja organa bezbednosti da stvaraju svoje saradničke pozicije.

PITANjE:

      Pozabaviću se tim,  ali da završim sa svojim pitanjem. Da li su ciljana preduzeća , da li su ciljane škole ili nisu da bismo imali potpunu sliku te teritorije.

ODGOVOR.

      Ciljani su, opet ću ponoviti, ciljani su segmenti društva, pa između ostalog i škole i preduzeća a osnovni cilj je bio organi vlasti i policije.

ROBINSON:

      Da li je taj prodor obavljan bez obzira na etničku pripadnost?

ODGOVOR.

      Taj prodor je pravljen bez obzira na etničku pripadnost.

PITANjE:

      Po zakonu, da li je vašoj službi bilo dozvoljeno da vodite istrage o civilima u nekom običajenom toku događaja.

ODGOVOR:

      Po zakonu, službi bezbednosti oružanih snaga nikada nije bilo dozvoljeno da vodi istrage protiv civila i da civile, izuzev ako oni nisu delovali protiv oružanih snaga, ali i u tom slučaju organi bezbednosti morali su se pismeno obraćati zahtevom nadležnim ministarstvima unutrašnjih poslova i takve poslove raditi zajedno sa organima ministarstva unutrašnjih poslova, odnosno službi državne bezbednosti.

PITANjE:

      U praksi do vremena o kojem mi govorimo, da li je vaša služba vodila istrage o civilima, a da nije prolazila kroz sve te formalnosti?

ODGOVOR:

      U praksi znači, kad govorimo o vremenu 89, 90, 91. godina, služba bezbednosti svoj akcenat, znači težište svoga rada upravo je stavila na civile i o tome nije izveštavan ministarstva unutrašnjih poslova, niti nadležne organe službe državne bezbednosti, čak šta više svoje saradničke pozicije krili su samih organa službe državnih bezbednosti od kojih su trebali tražiti zahtev.

PITANjE:

      Koliko ste vi mogli da procenite da li je podnošenje izveštaja o ovoj nezakonitoj vrsti istrage išlo do nivoa Vasiljevića. Dakle, koliko ste vi mogli proceniti da li je on dozvoljavao takvu vrstu nezakonite istrage.

ODGOVOR:

      Gospodin general Aleksandar Vasiljević, i Slobodan Rakočević su upravo bili inicijatori ovog o čemu sam pričao, i to je bila njihova naredba. Nijednom organu bezbednosti ne bi palo napamet da sme tako nešto da uradi mimo njihovog znanja.

PITANjE:

      U redu, sad ćemo preći na nešto što nije u sažetku ali je u izjavi i optuženi to može naći na stranici . Da li je bila jedna situacija u toku koje je Rakočević pomenuo optuženog i takođe Akademiju nauka.

ODGOVOR:

      Bila je jedna situacija, odnosno  jedan poseban sastanak sa pripadnicima centralne kontraobaveštajne grupe koji su radili na čitavom prostoru bivše Jugoslavije, jer kao što se iz šeme one prve koju smo gledali, mogli da vidimo da centralna kontra obaveštajna grupa u svom sastavu imala je i tri ... prvi, drugi, treći. Prvi u Skoplju, drugi u Zagrebu, i treći u Sarajevu i sa čitavog prostora BIH saradnici kooperanti su podnosili izveštaje organima bezbednosti kontraobaveštajne grupe o čemu su pravljeni izveštaji koji su direktno stizali i do Rakočevića, a naravno i do generala Vasiljevića, kao načelnika Uprave bezbednosti.  Na tom sastanku, koji sam pomenuo, koji je držao Slobodan Rakočević, on je bio vidno ljut iz razloga što nije imao prilike da pročita maltene nijedan izveštaj iz Beograda. Tu svoju ljutnju obrazlagao nam je time da u Beogradu deluje Srpska akademija nauka i umetnosti, da je na sceni projekat Memorandum, da je glavni idejni pokretač projekta Memorandum Slobodan Milošević, a da mi kao organi bezbednosti nemamo nikakva uporišta niti saznanja šta se to dešava u Beogradu.

PITANjE:

      Dakle, to je oficir čina Slobodana Rakočevića, mislim da je on bio pukovnik i problem s kojim smo se suočavali je da niste dobijali nikakve obaveštajne informacije iz tog tela a dobijali ste informacije na osnovu mreže svojih saradnika i svih ostalih delova odakle ste hteli. Je li tako?

ODGOVOR:

      Tačno je tako, znači, pukovnik Slobodan Rakočević je time hteo da kaže da organi bezbednosti kontraobaveštajne grupe nemaju saradničkih pozicija u Beogradu, odakle se vuku svi konci, kako je on to rekao.

PITANjE:

      Da li je to bilo iznenađenje ili je to bilo standardno nešto što nije  iznenađivalo da oficir tog čina u to vreme povezuje probleme na način na koji smo upravo čuli, da ih povezuje sa Akademijom nauka tako kako je on to činio.

ODGOVOR:

      On je to učinio prevashodno, kako sam ja uspeo da svatim, iz razloga što je on video u Memorandumu, i u potezima gospodina Slobodana Miloševića da se na taj način ide ka rasturanju, odnosno razbijanju SRJ i stvaranju projekta velike Srbije.

 

PITANjE:

      Paragraf 11 sažetka u oktobru 91. godine, dakle nešto kasnije nakon što se 5 vazduhoplovni korpus  povukao iz Zagreba u Bihać, a Veće će to naći u atlasu na stranici 26 B2, nije potrebno da to stavljamo na grafoskop, jer ovo pominjem samo da bi veće moglo da nađe u ovom trenutku, da li ste se vi našli na zadatku da pratite ljude koji su trebali da obave istragu u vezi sa radio-odašiljačem u vazduhoplovnoj bazi Bihać, i da li ste tamo ostali 4 dana.

ODGOVOR:

      Časni sude, tačno je da sam negde krajem septembra, ili početkom oktobra ne mogu sad tačno da se setim datuma, dobio naredbu od pukovnika Slobodana Rakočevića da sprovedem kolonu od tri radio-izviđačka vozila, koji bi imali cilj da detektuju, odnosno da putem radio veza pronađu lokacije radio-amaterskih stanica u blizini Aerodroma Bihać, koje su dostavljale izveštaje u Zagreb putem tih radio-amaterskih stanica o svakom poletanju aviona sa aerodroma Bihać.

PITANjE:

      Ukratko, recite nam, da li je tačno da, dok ste bili tamo, zatekli ste organe bezbednosti i kontraobaveštajnu grupu drugog korpusa, odnosno 5 vazduhoplovnog korpusa da su locirani u jednu lovčaku kolibu u Bihaću i da ste se tamo sastali sa svojim prijateljem majorom Čedom Kneževićem.

ODGOVOR:

      Ja sam prvo vozila predao pukovniku Jovanu Topaloviću, načelniku odseka bezbednosti 5 vazduhoplovnog korpusa na aerodromu Bihać. On je u to vreme bio pijan, iz razloga što kad sam ja dolazio mogao sam da uočim ogroman plamen, odnosno više plamena vatre, u neposrednoj blizini aerodroma Bihać, u večernjim satima. Bio je ljut. Pitao sam ga o čemu se radi. On mi je odgovorio da je kad su svi avioni sa aerodroma Bihać poleteli i da su maltene spalili selo Vaganac, ili Žegar, tako nešto ne sećam se, i ja sam to svojim očima video.

PITANjE:

      U redu, taj .. ne nalazi u sažetku, nalazi se na stranici 5 izjave. Molim vas da idemo dalje ako je moguće gospodine Čandić, ako sam u pravu u opisu događaja koji su doveli do toga da se sretnete sa majorom Kneževićem. Možemo li onda ići dalje.

TUŽBA:

      Molim vas da idemo dalje ako je moguće. Gospodine Čandić, ako sam u pravu u opisu događaja koji su doveli do toga da se sretnete sa majorom Kneževićem, možemo li onda ići dalje i želeo bih da vas pitam da li ste u toj lovačkoj kolibi takođe videli neke pripadnike Službe bezbednosti Srbije?

SVEDOK:

      Kad sam došao u Bihać nisam znao gde se tačno nalazi Čedo Knežević, pa sam pitao pukovnika Topalovića i on mi je rekao i dao mi je vozilo da me prebaci do lovačke kuće gde se nalazio major Knežević Čedo. U lovačkoj kući pored majora Čede Kneževića bilo je još nekoliko pripadnika drugog detašmana kontraobaveštajne grupe ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane, ali i uniformisanih lica koji nisu imali zvanične oznake JNA i pripadnika vojne policije, zvanične vojne policije.

TUŽBA:

      Da li ste otkrili da li tu ima i pripadnika SDB-a Srbije? Možete li nam odogovoriti sa da ili ne?

SVEDOK:

      Bilo je pripadnika i službe DB-a Srbije.

 

 

TUŽBA:

      Da li ste otkrili kako to da su oni bili tamo i ako jeste kako ste to otkrili, da li su vam oni rekli ili te to saznali iz nekog drugog izvora?

SVEDOK:

      Ja sam znao pojedine pripadnike SDB-a, pre svega one koji su pobegli iz Republike Hrvatske, Srbe koji su radili u državnoj bezbednosti Republike Hrvatske, da su primljeni u SDB Srbije i odlazili u Bihać, odnosno u Liku, Baniju, Kordun, gde bi vodili paravojne formacije na tim prostorima. Naravno, mesto zadržavanja njihovo, pre odlaska u ova poručja koja sam naveo, bilo je lovačka kuća u Bihaću, gde je bio smešten i major Čedo Knežević i još neki operativci Drugog detašmana kontraobaveštajne grupe Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane.

TUŽBA:

      Dakle, u vreme raspoređivanja ili preraspoređivanja u Bihać, bez obzira šta su pre toga radili oni su tada bili formalno pripadnici srpske SDB?

SVEDOK:

      Da.

TUŽBA:

      Onda da idemo dalje na ono što ste saznali od majora Kneževića. Da li ste otkrili da on vodi jednu operaciju zajedno sa potpukovnikom Dušanom Smiljanićem među ostalim oficirima?

SVEDOK:

      Jesam, otkrio sam.

TUŽBA:

      Da li vam je rekao da je on zaista dobio jedan specijalni zadatak?

SVEDOK:

      Nije on meni rekao  nego sam ja njega pitao da li on tu samo leži i spava ili nešto radi, jer ništa ne čitam u Beogradu od njega. On mi je onda počeo da objašnjava kakvu misiju ima, kakav zadatak ima. Konkretno, objasnio mi je da je na direktnoj vezi sa upravom bezbednosti i sa generalom Aleksandrom Vasiljevićem, da vodi operativnu akciju koja se zove "Proboj 1", da je na šef te operativne akcije izvesni potpukovnik Smiljanić iz Pete vojne oblasti, a da je on njegov zamenik. Na moje pitanje koja je svrha, koji je cilj te operativne akcije, on je odgovorio da je cilj te operativne akcije naoružavanje Srba u Baniji, Lici, Kordunu i Bosanskoj krajini.

TUŽBA:

      Ostanite ovde za trenutak. Ta područja, jer to su područja a ne gradovi, mogu se naći u atlasu na stranici 20, pod slovom C-3 i u toj okolini i da pokažem na svom atlasu, gledaćete na reči koje počinju jednim slovom i onda se šire preko cele stranice, vidite dva od njih koja ukazuju na to, to su Kordun i Banija. Malo ih je teže videti. 

         On nam je rekao šta je cilj te operacije i ja ću vas kasnije pitati gde ste videli delove dokaza tome lično, a gde vam je to Knežević rekao. Ali sada nam recite da li vam je objasnio kako je taj ceo proces naoružavanja trebalo da teče.

SVEDOK:

      Jeste, objasnio mi je kako taj čitav proces treba da teče. Naime, objasnio mi je da je putem saradničkih pozicija, znači ljudi, saradnika, kooperanata i lidera SDS-a sa tih područja koja sam naveo, da su oni lično dolazili kod njega i kod potpukovnika Smiljanića sa zahtevima šta im to sve treba od naoružanja i municije da bi se pripremali, odnosno da bi mogli da izvode određene akcije na tim prostorima i da se suprotstvljaju Hrvatima, jer je u to vreme rat vođen u Republici Hrvatskoj.

TUŽBA:

      On vam je to objasnio, a da li ste vi lično videli da se tako nešto događa ili ne?

SVEDOK:

      Ja sam ga prvo pitao odakle mu naoružanje, od čega daje, on mi je rekao da to daje iz skladišta teritorijalne odbrane Bosne i Hercegovine ili mi je rekao da će mi sutradan, pošto je to bilo veče, noć, da će mi sutradan i pokazati neka od tih skladišta i stvarno je to i učinio. Ja sam bio u tri takva skladišta.

TUŽBA:

      Koliku količinu naoružanja ste tamo zatekli?

SVEDOK:

      U ta tri skaldišta, nisam bio u svim, u ta tri, ja nisam znao ustvari ni koliko ih ima, bilo ih je više. U ta tri u kojima sam ja bio ona su bila polovično prazna, a kad se ovako sabere u ta sva tri bilo je sigurno još jedno da se naoruža dvadeset do trideset hiljada ljudi.

TUŽBA:

      Hvala. Da li je vođena kakva evidencija o tom procesu izdavanja oružja pojedincima?

 

SVEDOK:

      Ja sam sasvim slučajno došao do toga da se o tome vodi i veoma precizna evidencija o izdavanju oružja pojedincima i količinama koje se izdaju. Do tog podatka sam došao tako što sam jedno veče ležao u krevetu, u prostoriji koja je bila i kacelarija i soba za odmor. Gledao sam televiziju, a major Čedo Knežević je kucao nešto, neki izveštaj je kucao. Ja sam ga u jednom trenutku pitao da li treba da mu pomognem nešto i ustao iz kreveta i prišao mu iza leđa. On je rekao da ne treba. Na tom papiru koji je bio u pisaćoj mašini, mogao sam u zaglavlju da vidim da piše operativna akcija "Proboj 1", da piše datum i u kratkom sadržaju aktivnosti u vezi naoružavanja Srba za taj i taj dan. Video sam posle ispod toga kratkog sadržaja i imena ljudi kojima je distribuirano to naoružanje i sva ta imena su, po onome koliko sam ja uspeo da vidim, nisam se dugo zadržavao iza njegovih leđa, jer znam da to smeta čoveku, video sam da su to sve srpska imena.

TUŽBA:

      A jeste li videli kome je bilo upućeno to pismo ili vam je možda neko to rekao?

SVEDOK:

      Naravno, odmah gore na desnoj strani stajalo je Upravi bezbednosti, na ruke generala Aleksandra Vasiljevića.

TUŽBA:

      Sada bih hteo da se svedoku pokaže, a i da mi vidimo na grafoskopu, poslednji od tri dokazna predmeta koja ćemo pokazati, dakle 350, tabulator 3. Moliću poslužitelja da prvu stranicu ćirilične verzije stavi na grafoskop za početak i poslednju stranicu ćirilične verzije na kojoj stoji potpis, takođe na grafoskop.

      Vidite da je reč o jednom pismu od 15. oktobra 1994. godine od Dušana Smiljanića, čoveka kojeg ste spomenuli i s kojim je Knežević radio u to vreme. Poslužitelja molim da treću stranicu engleske verzije stavi na grafoskop, a da se gospodinu Čandiću da dokument čija je stranica zavedena pod brojem 02009470, zapravo treća stranica originalne verzije.

      Časni sude ovo je prilično dugačko pismo koje je upućeno generalu Maniću kao što smo videli od Smiljanića. Pismo može biti vrlo interesantno uopšte, može imati istorijski značaj, u njemu se navodi niz zanimljivih stvari, ali one nisu nužno bitne za naš slučaj ovde. Na ovoj stranici pogledajte prvi paragraf gospodine Čandiću. Dalje stoji sledeće: početkom avgusta 1991. godine po zadatku i .... formirao se operativni tim, .... sastavljen od, itd, zatims ledeći paragraf gde stoji sledeće: u periodu avgust-oktobar 1991. godine podelili smo, odnosno izvukli iz sadašnjih ustaških skladišta oko 20.000 raznog naoružanja, a učešće u vojnom organizovanju i kvalitetu izvršenja profesionalnih bezbednosnih zadataka. Među ostalim dobro je poznat i general ....., što se može dokumentovati i izveštajem.

      Dalje na istoj stranici, ja sad preskačem kako bismo uštedeli na vremenu, pri dnu stranice stoji sledeće: "U januaru 1992. godine u Bihaću primam dužnost načelnika bezbednosti, u Desetom korpusu, u čijem se sastavu nalaze", zatim se navode imena i druge reference i dalje.... posebno oni koji su došli iz okruženja krajnje demoralisani itd. i onda u dogovoru sa obe...... i pojedine starešine iz policije, na organizovanom naoružavanju Srba u samom gradu, ne sećam se, ali mislim da je podeljeno oko 5.000 komada raznog pešadijskog naoružanja. Za ovo naoružavanje .... bila je pozadinska baza na čijem se čelu nalazi pukovnik Škondrić i zatim dalje. "Obzirom da se otpočelo sa formiranjem jedinica od nas se traži da se u tome neposredno angažuju starešine sa tih prostora" itd. Mislim da sam pročitao sve što sam hteo do sada, ja ću se vratiti na "Proboj 2" u ovom tekstu zakratko.

      Recite mi, ovaj deo pisma koji se tiče naoružavanja Srba, da li se to manje više poklapa sa onim što ste nam vi rekli i što ste vi videli?

SVEDOK:

      Ono što sam ja video i što ste vi pročitali maltene da se poklapa, a stvarno nisam znao za ovaj dokument. Odgovara i šifra i moja procena već podeljenog naoružanja i lokalitet na kojem se sve ovo dešavalo, tako da jednostavno ostajem bez komentara i mislim da je sve ovo tačno.

TUŽBA:

      Prema ovom pismu predsedavajući vide da imamo prigovor. Izvolite.

AMIKUS:

      Vrlo kratko časni sude. Moj kolega kaže da je ovo pismo od istorijskog značaja,  međutim vrlo je nejasno šta ovaj svedok može zapravo reći o ovom pismu, iako možda može reći nešto o ovom sadržaju, ali raspravno veće je bilo relativno striktno kada je reč o pismima koja iznosi optuženi i mislim da se trebalo razmoztriti koliko je uopšte ovakav dokument prihvatljiv, s obzirom da je svedok rekao da on ne može reći ništa o samom pismu.

MEJ:

      Iz pisma koja je izneo optuženi su pisma koja je on dobio i poslužio se njima u svojstvu unakrsnog ispitivanja. Mi smo mu dozvolili da on unakrsno ispituje svoje svedoke na osnovu tih pisama, ali nismo mu dozvolili da se ta pisma usvoje kao dokazni predmeti, čisto zato što on može izvoditi svoje dokaze u odnosu na ono što se u tim pismima iznosi. Ovaj dokument, tužiteljstvo  se može osvrnuti na njegovu autentičnost, a što se nas tiče mi ne tražimo nikakve dodatne dokaze u vezi s tim, ali možda bi tužba mogla nešto nadodati.

TUŽBA:

      Časni sude, o izvoru se može reći ukratko, dokument govori sam za sebe, to se vidi odakle je i kakav je to dokument. Ja sam se poslužio izrazom istorijskog značaja jer je jednostavno zato što je datiran 1994. godine i zapravo se to refleksija autora pisma ranije događa. Međutim, to samo po sebi ne dovodi u pitanje prihvatljivost ovog pisma kao dokaznog predmeta. E sada što se tiče sposobnosti svedoka da identifikuje neke delove, on će se samo stavi u kontest svojih sećanja i svoga iskustva i na taj način je ovo potvrdio kao dokaz. Prema tome mislim da je ovo bilo vrlo korisno što smo čuli od ovog svedoka u vezi sa ovim pismom.

      Vratiću se za trenutak kasnije na izvor ovog, poenta je kako je on došao do nas. A sada je krenuo dalje. Gospodine Čandiću, ovo pismo se odnosi na period od avgusta do oktobra 1991. godine između ostalih stvari. Spominje nešto što se naziva "Proboj 2". Mi smo svedočili u prevodu šta to na engleskom znači i vi mi recite da li je postojao neki proboj 2 za koji ste vi u jednom trenutku saznali.

SVEDOK:

      Tačno je da sam saznao za operativnu akciju "Proboj 2" i što sam saznao u jednom trenutku. Naime radi se o operativnoj akciji takođe koja je imala za svrhu naoružavanje Srba ali u Istočnoj Slavoniji i Baranji, koju je predvodio major Karan Ljuban iz centralne kontraobaveštajne grupe.

TUŽBA:

      Oprostite prekinuću vas na trenutak. Ne želim kritikovati način na koji vi svedočite već jednostavno pojednostaviti stvari za veće. Od koga ste vi saznali za ovaj projekat i da li je to nešto što ste vi sami videli ili se u potpunosti oslanjate na ono što ste čuli o tome od drugih?

SVEDOK:

      Ja se ne oslanjam na ono što sam čuo, ali se ja oslanjam na ono što sam video. Naravno pre ngo što sam video ima nekih stvafi koje sam čuo i gde sam bio prisutan. Te stvari su sledeće. Kratko vreme posle mog saznanja za operativnu akciju "Proboj 1", u Beograd, odnosno u Zemun došao je major Čedo Knežević i tog dana smo on sa majorom Karanom i Ljuban popili kafu u domu avijacije, kojom prilikom se major Karan Ljuban koji je bio zadužen za Istočnu Slavoniju i Baranju žalio da Srbi u tom delu nemaju naoružanja.Onda se Čedo Knežević ponudio i rekao da ima toga da naoruža pola Amerike i odmah mu je obećao da će odmah po povratku u Bihać poslati mu dva kamiona naoružanja. Ta dva kamiona su i stigla, međutim stigla su kad već nije bilo majora Karana Ljubana koji se nalazuio na zadatku u Slavoniji sa svojom ekipom. Obzirom da vojnici, policajci koji su dovezli to naoružanje u ta dva kamiona nisu znali šta će, ja sam otišao kod pukovnika Slobodana Rakočevića da ga pitam šta će biti sa dva kamiona smatrajući da je on upoznat sa tim. Pukovnik Slobodan Rakočević me je napao, bio je jako ljut i odmah je ostavio sve papire, izašao je iz svog kabineta i naredio da se to naoružanje istovari u jednu od velikih učionica centralne kontraobaveštajne grupe u Zemunu.

      Posle toga to je oružje ostalo sve do mog ostanka u JNA, ali izveštaji koje je pisao major Karan Ljuban sa prostora Istočne Slavnoje i Baranje od tog dana su na svojoj srednjoj stranici nosili naslov Operativna akcija "Proboj 1", pa kratak sadržaj i onda izveštaj onoga do čega su došli, do kakvih saznanja. Znači čuo sam i za operativnu akciju "Proboj 2" i video.

TUŽBA:

      Operacija koju upravo sada opisujete, a koja je uključivala majora Ljubana Karana je "Proboj 2" i ona nije uspela zbog Rakočevićeve intervencije. Kakav je bio razlog njegovom prigovoru odnosno tome što se on usprotivio dostavljanju oružja?

SVEDOK:

      Ja neću da nagađam koji je razlog, ja znam šta mi je rekao tada. Rekao je samo: "Zašto radite nešto mimo mog znanja. Mi imamo JNA i ako treba da ratuje, ratovaće JNA, a ne paravojne formacije". Ja to znam, a sad koji je stvarno razlog i da li je bio neki drugi razlog nije mi poznato.

TUŽBA:

      Tokom te neuspešne, odnosno skoro neuspešne operacije "Proboj 2", da li su se na bilo koji način tu pojavila imena Hadžića i Arkana?

SVEDOK:

      I pre operacije "Proboj 2", za koju sam ja saznao i video, ja sam i čuo i znao za Gorana Hadžića i za Arkana da su bili izuzetni prijatelji, a Goran Hadžić je bio saradnik kooperant majora Karana Ljubana pod pseudonimom V-4. Bili su jako bliski i često puta su putovali u Novi Sad, mada nikakvog razloga za to nije bilo.

TUŽBA:

      Hadžićev stav prema obaveštajnoj službi u kojoj ste vi radili, da li se on promenio kada je  postao predsednik?

SVEDOK.

      Hadžićev stav je bio takav da se on nikad nije ni pojavio u centralnoj kontraobaveštajnoj grupi, bio je saradnik majora Karana Ljubana, ali major Karan Ljuban je ne baš toliko otvoreno i precizno znao često puta da kaže da je Goran Hadžić u jako dobrim odnosima sa pripadnicima SDB Srbije i ljudima iz Ministarstva odbrane Srbije, da uživa jako veliki autoritet i uticaj kao predsednik Srpske Autonomne Oblasti Istočna Slavonija, Baranja i Srem.

TUŽBA:

      Gledajući na celokupnu organiztaciju "Proboja 2" i operacije s tim u vezi, da li ste vi saznali od Ljubana Karana išta o Arkanu i njegovom učestvovanju u smislu davanja dobrovoljaca ili pribavljanja oružja?

SVEDOK:

      Časni sude, od majora Karana Ljubana saznao sam i o Arkanu kojeg je major Karan Ljuban na sva usta hvalio i govorio da nije Arkana i njegovih dobrovoljaca da bi Srbi u Slavoniji i Baranji stradali, ali zahvaljujući njemu i njegovim dobrovoljcima da srpski narod u Slavnoji i Baranji se dobro drži i da podnosi sve ono što bi trebalo da čini JNA, ustvari da se drži inferiorno.

TUŽBA:

      Najzad, da li je prema vašim saznanjima neka ograničena količina oružja iz projekta "Proboj 2" na kraju i podeljena?

SVEDOK:

      Odmah po povratku iz Slavonije, kada je saznao da su istovarena ta dva kamiona u centralnu kontraobaveštajnu grupu, major Karan je vidno ljutit otišao kod Rakočevića, tražio je kompletnu količinu da mu se odmah izda i da on to odveze u Istočnu Slavoniju. Pošto to nije uspeo da izdejstvuje jer mu je pukovnik Rakočević rekao da može dobiti nekoliko cevi, misli se na nekoliko pušaka, ali isključivo smo za one kvalitetne saradnike kooperante, da njima da to kao nagradu za njihov rad i koliko ja znam nekih sedam, osam cevi je Karan Ljuban svega uspeo od tog kontigenta da odveze autom u Istočnu Slavoniju, a ostalo je ostalo kao što sam rekao u centralnoj kontraobaveštajnoj grupi, u toj učionici.

TUŽBA:

      Pre nego što krenem dalje i ostavim proboj dva, ovo pismo  dokazni predmet 350, tabulator 3 je dostavljen jednom istražitelju koji će svedočiti i on će biti u poziciji da vam kaže nešto više o autoru i potvrdi autentičnost toga pisma. Nakon proboja dva da li je planiran proboj tri. Proboj tri je naime bio potpuno bezuspešan.

SVEDOK:

      Jeste na inicijativu majora Karana Ljubana u čijem sastavu podčinjeni organ bezbednosti iz kontraobaveštajne grupe Lisica Darvin je Hrvat po nacionalnosti. Bio je oženjen iz Ljubuškog i major Karan ga je terao da na tom prostoru stvori saradničku mrežu i proba da ostvari

TUŽBA:

      Mislim da, oprostite, prekinuću vas nakratko, jer budući da je plan bio neuspešan, ne treba nam nikakvih dodatnih detalja. Međutim, samo me zanima koje geografsko područje, odnosno koje stanovništvo je trebalo biti naoružano.

SVEDOK:

      Pa opet srpsko stanovništvo.

 

TUŽBA:

      A u kojem području?

SVEDOK:

      Hercegovina, Zapadna Hercegovina.

TUŽBA:

      To područje možete videti na stranici 23 atlasa D2, odnosno u kućici D2 na strani 23. Prelazim na paragraf 18, da li su učinjeni neki napori da se svodi na naoružanje u severoistočnoj Bosni i Hercegovini.

SVEDOK:

      Nisu učinjeni napori nego je naoružavanje Srba u severoistočnoj Bosni gde sam ja bio zadužen kao operativac za operativno pokrivanje bezbednosne situacije u tom regionu i kada je reč o naoružavanju Srba na tom području, ja sam ih kao organ bezbednosti svrstao u nekakve tri linije. Prva linija se odnosi na to da nekakvi prvi podaci koje sam ja dobio o naoružanju, o naoružavanju Srba u severoistočnoj Bosni jeste to da je iz 17. korpusa odvezena znatna količina naoružanja i municije na Ozren, planina Ozren kod Tuzle i uskladištena u napuštena rudarska okna. Napominjem da na planini Ozren živi isključivo srpski živalj, da tamo nema nikakvih jedinica JNA, niti nekakvih rezervnih položaja i nisam video nikakvog razloga da se oružje iz zvaničnih skladišta odvoze u nekakva rudarska okna.

TUŽBA:

      Veće može pronaći planinu Ozren na stranici 28, C2 zapadno od Tuzle. Dakle, tamo nije bilo nikakvih jedinica JNA, prema tome jedini zaključak koji ste mogli izvući je da se oružje treba predati kome?

SVEDOK:

      Čelnicima SDS. I ja sam informisan od svojih saradnika kooperanata, to su bili ljudi koji su radili u DB i koji su takođe imali svoju saradničku mrežu, zvanično svoju saradničku mrežu od kojih su dobijali podatke i oni su me o tome informisali i davali mi izveštaje ove prirode.

TUŽBA:

      Govorili ste o tri linije. Druga linija? 

SVEDOK:

      Druga linija naoružavanja Srba u severoistočnoj Bosni a ja bih rekao u čitavoj Bosni i Hercegovini odnosila se na mobilizaciju, na proglašenu mobilizaciju u Bosni i Hercegovini na koju su trebali da se odazovu i Božnjaci i Srbi i Hrvati. Međutim, usledio je nedugo zatim poziv predsednika Predsedništva Bosne i Hercegovine Alije Izetbegovića da se na mobilizaciju ne odazivaju Bošnjaci i Hrvati a oni koji su se odazvali da napuste jedinice i da se vrate svojim kućama. Na taj način mobilisano civilno stanovništvo, znači rezervni sastav su bili samo Srbi koji su se priključili jedinicama JNA kao rezervisti, zadužili naoružanje i vojnu opremu i na taj način su dobili oružje u ruke s jedne strane, a s druge strane svoj boravak kao rezervisti oni su, za to su bili jako dobro plaćeni. Znam i da su odlazili svojim kućama

TUŽBA:

      Treća linija od tri linije koju ste naveli.

SVEDOK:

      Treća linija kad je reč o naoružavanju Srba u severoistočnoj Bosni je nešto što me jako podsećalo na ono što se dešavalo u Bihaću u lovačkoj kući i ono o čemu sam pričao kada sam govorio o majoru Čedi Kneževiću i potpukovniku Smiljanić Dušanu. Naime, jedne prilike prilikom mog odlaska u severoistočnu Bosnu potpukovnik Svetozar Džiburski koji je bio jako blizak sa pojedinim pripadnicima službe DB Srbije mi je rekao da se dogovorio sa majorem Čedom Kneževićem da on, da Čedo Knežević iz Bihaća uputi jedno manje transportno vozilo pincgaure, policijski pincgauer sa naoružanjem i municijom i to za izvesnog Stevana Todorovića iz sela Slatina kod Bosanskog Šamca. Mene je zamolio da to vozilo koje su vozili policajci JNA sačekam službenim autom na potezu između Dervente i Doboja i da obzirom da sam poznavao teren severoistočne Bosne, da ispred njih idem do sela Slatina, pronađem Stevana Todorovića i da mu se istovari to naoružanje.

TUŽBA:

      Hvala vam. A sada se bavimo vašim podnošenjem izveštaja vašim nadređenim. Kada ste slali izveštaje svojim nadređenim o ovim događajima, a pod nadređenim mislim na Vasiljevića i na Rakočevića da li je vama bilo dozvoljeno i da li ste bili podstaknuti da napišite puni izveštaj o onome što se dešava.

SVEDOK:

      Časni sude, radeći posao organa bezbednosti, odnosno pripadnika centralne kontraobaveštajne grupe ja sam stvarno objektivno pisao o svim događajima i detaljima koji su se dešavali u zoni moje, u mojoj zoni odgovornosti, odnosno zoni odgovornosti severoistočne Bosne. Između ostalog, pisao sam i o aktivnostima čelnika SDS, čelnika SDA, HDZ ali i o naoružavanju sve te tri grupacije.

TUŽBA:

      Da li su vaši izveštaji prihvaćeni onakvim kakvi su napisani ili su vas podsticali da ih na bilo koji način modifikujete.

SVEDOK:

      Izveptaje koje sam pisao kada je reč o naoružavanju Srba i aktivnostima SDS su dominirali, ne zato što sam ja bio Bošnjak pa sam ja sada to preuveličavao da bi predstavljao da je ova strana opasnija od ove i obrnuto nego što sam dobijao takve izveštaje  od svojih saradnika, kooperanata i ja sam na osnovu onoga kako su moji nadređeni reagovali na ono što bih ja pisao. Video sam da oni nikakav značaj nisu davali jako bitnim informacijama koje sam ja pisao koje se tiču SDS, odnosno naoružavanja Srba u severoistočnoj Bosni.

TUŽBA:

      Da li ste u jednoj prilici  hteli da se sastanete sa generalom Vasiljevićem u vezi sa tim.

SVEDOK:

      Jesam hteo da se sastanem sa generalom Vasiljevićem. bio sam jako ljut jer sam dobio pouzdane podatke, autentična saznanja o odluci vrha SDS da se nesrpsko stanovništvo iz Bjeljine, iz Zvornika, iz Bratunca i Srebrnice smesti na prostore Tuzle a da se srpsko stanovništvo iz Tuzle i okoline premesti i u one Bjeljine, Zvornika, Bratunca i Srebrenice, znači prostor pored reke Drine. Taj moj izveštaj naišao je na u najmanju ruku na omalovažavanje da je to nemoguće. Međutim, ja sam znao da se radi o jakoozbiljnom izveptaju jer sam znao od koga sam dobio podatke te vrste i vidno revoltiran i ljut ja sam od pukovnika Ćuka tražio razgovor kod generala Aleksandra Vasiljevića da mi on objasni zašto to nije interesantno službi bezbednosti oružanih snaga.

TUŽBA:

      I da li su vam dozvolili da se sastanete sa generalom.

SVEDOK:

      Pukovnik Ćuk Tomislav mi nije dozvolio to nego me je tapšao po ramenu kao nemoj Muki to, pusti to sada ovaj i nije mi dozvolio taj razgovor a ja sam i mimo njega mogao otići sam do generala Aleksandra Vasiljevića, međutim izbegao sam taj odlazak i polako sam u svoju glavu počeo da smeštam stvari onakve kakve jesu i zbog čega sam kasnije napustio JNA.

 

TUŽBA:

      Pre nego što pređemo na jedno dve druge teme, nešto više o generalu Vasiljeviću. On je bio nekoliko stepeni iznad vas u komandom lancu. da li ste ga ikada videli na sastancima, da li je on prisustvovao tim sastancima. To nije u sažetku, to je na stranici 4 izjave svedoka.

SVEDOK:

      Pa naravno general Aleksandar Vasiljević je kao načelnik Uprave bezbednosti i kao jedan od autoriteta Službe bezbednosti oružanih snaga, kao jedan veliki znalac u tom poslu, veliki profesionalac, on je bio gost u svim odeljenjima, ne gost nego nastojao je da bude prisutan i da dolazi u sva odeljenja bezbednosti kako ratne mornarice tako i odeljenje bezbednosti

TUŽBA:

      Da li se sećate jednog sastanka pukovnika Rakočevića na kojem je prisustvovao i general Vasiljević kada je nešto rečeno o zakletvama o lojalnosti. Kada je zatraženo od generala da potpiše zakletvu o lojalnosti.

SVEDOK:

      Časni sude ja sam bio prisutan na jednom od tih sastanaka kada je general Aleksandar Vasiljević, ja ga nikad u životu nisam video ljućeg, znam da se zna razljutiti ovaj, biti u revoltu ali tada je bio stvarno van sebe i dao nam je informaciju da Slobodan Milošević sebi dozvoljava toliku drskost  da od generala JNA Srba traži da oni potpisuju njemu lojalnost. Njegov komentar je bio toliko ljutit da samo nam je stavio to do znanja da bi mi svoj rad znali usmeriti ka tom pravcu, da nisu samo generali pod lupom tom nego da idemo da vidimo da li ima i drugih ljudi koji se tako opredeljuju, odnosno izjašnjavaju.

TUŽBA:

      Možete li nam navesti datum, barem približno ovog sastanka kada se Vasiljević žalio da je traženo da se potpiše izjava o lojalnosti.

SVEDOK:

      Časni sude ja mislim da je to bilo neposredno pred zbivanja u Republici Sloveniji.

TUŽBA:

      Paragraf 20. Pratim vreme, ne znam kad treba da završimo sa radom danas.

MEJ:

      U 4.15.

TUŽBA:

      Da li je došlo do jednog incidenta u kojem je učestvovao jedan katolički sveštenik i pri čijem kraju ste i vi učestvovali.

SVEDOK:

      Jeste poznato mi je za incident katoličkog sveštenika koliko me je pamćenje izdalo da mu je ime bilo Josip, sad nisam siguran. Mene je pozvao pukovnik Rakočević Slobodan i izdao mi naredbu da sa Radenkom Radojčićem da se javim Radenku Radojčiću i da izvesnog katoličkog sveštenika prebacimo policijskom maricom, policijsko vozilo, kombi zatvoreno prebacimo na prostor Brčkog gde žive Hrvati.

TUŽBA:

      Da li ste vi i učinili i da li ste u to vreme ili približno tada otkrili šta se u stvari desilo sa tim sveštenikom.

SVEDOK:

      Ja sam naravno prihvatio naredbu pukovnika Slobodana Rakočevića, javio sam se Radenku Radojčiću, stupio sa njim u stvari u kontakt i u stvari tada sam i prvi put i saznao za katoličkog sveštenika i on mi je ispričao da je on uhapšen negde na prostoru Banije ovaj da je pokušano da se uspostavi saradnja sa njim na tom prostoru, da se nije uspelo i da je iz tog razloga prebaci na aerodrom Batajnica u jednu prostoriju gde je bio zaključan i da je tog dana iz tog kada sam ja otišao da ga preuzmemo i da ga prebacimo na prostor Brčkog ja sam video da je on u izuzetno iscrpljenom stanju, da je mučen itd. Da prosto nije mogao da stoji na nogama.

TUŽBA:

      Po vašem shvatanju ili proceni šta je bio razlog da se on prebaci u Brčko ili u područje Brčkog.

SVEDOK:

      Po mojoj proceni razlog da se on prebaci na prostor Brčkog jeste taj i to baš na prostor gde žive Hrvati jeste taj da bude prihvaćen od hrvatskog življa kao stariji čovek, da mu se pruži pomoć, da on ni ne zna reći gde je bio s jedne strane, da im ispriča sve strahote i patnje koje je preživeo i s druge strane da mu oni pruže pomoć da se vrati tamo odakle je, znači na Baniju ili pošto je Brčko granica sa Hrvatskom, da ga prebace u Republiku Hrvatsku. Samim tim da stvore strah i paniku među hrvatskim življem na prostoru Posavine.

MEJ:

      Ako je ovo zgodan trenutak

TUŽBA:

      Neću imati još dugo sutra žao mi je što je išlo nešto sporije nego što sam predviđao ali ću završiti za 20 minuta.

MEJ:

         Gospodine Čandić, sada ćemo prekinuti sa radom do sutra ujutru u 9 sati. Molim vas vratite se tada da biste nastavili sa svojim svedočenjem i molim vas imajte na umu da prilikom ovog prekida ni sa kim ne razgovarate o svom svedočenju sve dok ne završite sa svojim svedočenjem, a to uključuje i predstavnike tužilaštva.

         Ustanite molim.

        

KRAJ DANA

1

 

 

1