30. oktobar 2002. g.

 

STENOGRAM

 

 

PITANjE:

      Sad ću vas zamoliti da pomognete Veću i da stavite taj dokument na grafoskop da postavim nekoliko konkretnih pitanja. Pominjanje RS i RSK kao jednog naroda. Šta to znači? Možete li to staviti u kontekst? Šta time želi da pokaže autor ovog pisma?

ODGOVOR:

      Želi da pokaže da su Srbi sa obe strane granice dakle, u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini Srbi jedan narod koji služi jednu vojsku.

PITANjE:

      Deo pisma koji pokazuje da Srbi imaju oko 3 hiljade pripadnika u zatvoru, a ne u izbegličkom logoru. Da li vi znate da li je tu reč od 3.000 vojnika koju su zarobljeni ili je tu bilo i civila?

ODGOVOR:

      Moram da budem iskren da priznam da mi nije poznato da je 3.000 držano bilo gde u RSK a to ne mogu da tvrdim i za RS.

PITANjE:

      Dakle, koliko je vama poznato da li je bilo 3.000 vojnika bilo gde u okviru zone odgovornosti 21. korpusa?

ODGOVOR:

      Ne, ne toliko.

PITANjE:

      Poslednji paragraf gde se govori da se proveri da li ima rođaka ili prijatelja rukovodećeg vojnog i političkog kadra možete li nam reći ili opisati šta to znači.

ODGOVOR:

      To je jednostavno značilo da ako imamo bilo koga ko je važan suprotnoj strani onda to treba koristiti za ucenu.

PITANjE:

      A da li je bilo pokušaja da se identifikuju ljudi koji su u pritvoru da bi se odredilo da li su oni u bilo kakvom odnosu sa uglednim rukovodećim kadrovima?

ODGOVOR:

      Da, one koje smo držali u pritvoru njih smo ispitivali da vidimo da li imaju kakve veze sa rukovodećim kadrom.

PITANjE:

      Da li je bilo kakvih pokušaja da se identifikuju ljudi koji jesu rođaci ili prijatelji rukovodećeg kadra, a nisu bili u pritvoru da bi se stavili u pritvor?

ODGOVOR:

      Ne koliko mi je poznato.

PITANjE:

      Sada bi hteo da skrenem vašu pažnju na maj 95. godine, i da vas pitam da li ste imali priliku da vidite naređenje koje se odnosilo na granatiranje linije fronta blizu Zagreba.

ODGOVOR:

      Da, to je bilo naređenje koje  je izdao predsednik Martić, upućeno je svim komandama korpusa i na jednom od jutarnjih brifinga nam je to pročitano.

PITANjE:

      To naređenje koje je izdao predsednik Martić, možete li nam opisati kakvo je to naređenje, čega se vi sećate, šta vam je pročitano na tom zadnjem brifingu.

ODGOVOR:

         Ukratko je rečeno da svaki slučaj provokacije sa hrvatske strane, ili bilo kakav napad sa hrvatske strane, svi korpusi raspoređeni na liniji fronta treba odmah da napadnu artiljerijskim oružjem na svim tačkama fronta.

PITANjE:

      Na osnovu vašeg iskustva i učešća na tim jutarnjim brifinzima da li ste vi verovali da gospodin Milošević ima ikakve veze s ovim konkretnim naređenjm.

ODGOVOR:

      Ne, koliko je meni poznato.

PITANjE:

      Da li je ovo naređenje ikada primenjeno, odnosno izvršeno.

ODGOVOR:

      Da, u jednoj prilici.

PITANjE:

      Da li je bilo ikakvih reakcija na izvršavanje ovog naređenja.

ODGOVOR:

      Da, jedinice koje su raketirale Zagreb odmah su uhapšene i povučene iz tog područja.

PITANjE:

      Znate li ko ih je uhapsio?

ODGOVOR:

      Specijalna policija iz Srbije.

PITANjE:

      Koliko vremena je prošlo između raketnog napada i hapšenja ljudi koji su počinili taj raketni napad hapšenja od strane specijalne policije iz Srbije?

ODGOVOR:

      Mislim da nije potrajalo više od 6 sati.

PITANjE:

      Sada želim da skrenem vašu pažnju na period u Krajini 95 godine, i pre nego što vam postavim konkretna pitanja u vezi s tim vremenskim periodom želim da opišete Veću kako je izgledao život među preostalim srpskim stanovništvom u Krajini 1995 godine.

ODGOVOR:

      Mora se reći da je život bio jako težak u to vreme, iznenada je bilo sve neredovnije i sve slabije snabdevanje nego ranije. Mnogo civila je već napustilo to područje pod izgovorom da žele da vide rođake u Srbiji, ili već pod bilo kakvim drugim razlogom dakle, ljudi su počeli polako da odlaze. Bilo je mnogo glasina da je neizbežan hrvatski napad, da treba da se pripremimo da branimo svaki pedalj tla RSK dakle, bila je ratna psihoza vrlo pažljivo izgrađena.

PITANjE:

      Možete li da opišete nasilje koje nije imalo veze sa samim sukobom u srpskoj zajednici u to vreme?

ODGOVOR:

      Imao sam priliku da čitam istraživanja koja su obavljena u to vreme na zvaničnoj osnovi u vojsci i gubitke koje smo imali u to vreme i među tim gubicima 80 posto smo sami izazvali, a 20 posto su izazvali neprijatelji.

PITANjE.

      Dakle, to su bile statistike o tome ko je počinio te zločine 80 posto su počinili sami Srbi.

ODGOVOR:

      Da, tačno.

PITANjE:

      Sad želim da skrenem vašu pažnju na operaciju (Oluja( i da vas zamolim da opišete šta je bila operacija (Oluja( i gde ste se vi nalazili kad je počela operacija (Oluja(.

ODGOVOR:

      Operacija je počela ujutro 5. avgusta 1995. godine. Međutim, mi smo bili obavešteni 2 dana pre o napadu, bili smo obavešteni o svakom detalju, vremenu, pravcu napada, snazi, tako da smo imali dovoljno vremena da se reorganizujemo ili da se povučemo ili da pojačamo vlastitu odbranu.

PITANjE:

      Kako ste bili obavešteni pre napada?

ODGOVOR:

      Putem svojih veza u posmatračkoj misiji Evropske zajednice.

PITANjE:

      Da li ste preneli te informacije vašim nadređenim.

ODGOVOR:

      Odmah.

PITANjE:

      Možete li nam reći ko vam je dostavio tu informaciju?

ODGOVOR:

       Prvo, tu informaciju dobio pukovnik Bosanac koji je bio zadužen za 21 korpus, a onda sam ja lično poslao faks Generalštabu Knina.

PITANjE:

      Na osnovu vašeg iskustva iz života u tom području nekoliko godina, da li mislite da se moglo odgovoriti na takav planirani napad?

ODGOVOR:

      Da, po mom mišljenju.

PITANjE:

      Molim vas nastavite.

ODGOVOR:

      5. avgusta, ujutro je bio prvi napad hrvatskih snaga u stvari u blizini štaba 21 korpusa gde sam se ja nalazio. To je bio napad vazduhoplovstva. Međutim, rakete koje su izbacile iz aviona nisu došle ni blizu zapovedništva, a mislim da su u stvari gađali zapovedništvo specijalne policije na Petrovoj gori.

PITANjE:

      Da li su ih pogodili?

ODGOVOR:

      Ne, ne znam, u isto vreme pešadija je krenula u pravcu iz Petrinje i pravcu iz Karlovca, borbe su počele na terenu na tlu oko 8 sati,  u isto vreme sam obavešten da se odmah vratim u zapovedništvo UN kao da UN nije znao za taj napad, trebao sam da odem tamo i da uložim prigovor zbog napada hrvatske strane. Ja sam se vratio u zapovedništvo, komandant sektora je naravno znao za napad i oni su pokušavali vlastitim kanalima da pošalju poruku hrvatskoj strani i zapovedništvu UN u Zagrebu da se odmah prekine s vatrom, ali, nažalost, to se nije desilo.

PITANjE:

      Gospodine Lazareviću, pre nego što krenete detaljnije opis napada, ja bih vas zamolio da ukratko opišete Veću gde se nalazio 21 korpus, 15 korpus, i 39 korpus Vojske RSK. Možete li opisati njihove položaje u to vreme?

ODGOVOR:

      Mislim da sam ranije pomenuo koliko je uska bila ta linija između armije BiH i Hrvatske koju je držala vojska RSK. Mi smo se nalazili u sredini, a 5. avgusta je napad izveden s obe strane, drugim rečima napadnuti smo s leđa od strane 5 korpusa i spreda značajnim hrvatskim snagama. Dubina područja koje smo mi branili je bila oko 15 km, a širina je bila otprilike oko 70 km.

      39. banijski korpus je držao istočno krilo a zapadno krilo drži moj 21. korpus, odnosno 15. korpus. Međutim, uveče 5. avgusta smo otkrili da su se povukli sa obe te strane i da smo mi ostavljeni u sredini i u to vreme smo već bili opkoljeni od  hrvatske strane. S jedne strane je bila Glina, a s druge strane je bio Vojnić. Prema tome, nije bilo načina da se izvučemo.

PITANjE:

      Pre povlačenja 15. korpusa da li ste vi znali za njihovo povlačenje?

ODGOVOR:

      Nismo znali ni za kakve pokrete snaga.

PITANjE:

      Da li je 21. korpus znao pre povlačenja 39. korpusa da će se 39. korpus povući?

ODGOVOR:

      Ponovo, nismo bili o tome obavešteni.

PITANjE:

      Hteo bi da skrenem vašu pažnju na 7. aavgust 95. godine, da li ste vi lično bili prisutni kada je obavljeno nekoliko telefonskih poziva iz 21. korpusa u Beograd?

ODGOVOR:

      Da, taj sastanak je u stvari održan u zapovedništvu UN i korišćen je satelitski telefon.

PITANjE:

      Da li vam je UN dozvolio da koristite te satelitske telefone, ili vam je objasnio pod kakvim okolnostima možete da koristite takve telefone?

ODGOVOR:

      Mi smo iznajmili taj prostor od UN i plaćali smo 5.000 DEM dnevno da bismo koristili tu konkretnu kancelariju.

PITANjE:

      Da li je to bio neki zvanički sporazum ili je to bila neka nagodba s pojedincima.

ODGOVOR:

      To je bila nagodba s pojedincima.

PITANjE:

      Molim vas ispričajte nam o telefonskim pozivima kojima ste vi bili očevidac?

ODGOVOR:

      U kancelariji u to vreme, kada je bilo jasno da smo  mi žrtvovani kao korpus, pokušali smo da uspostavimo kontakt s gospodinom Miloševićem, pukovnik Bulat, Đuro  i možda još jedno dve osobe su bili prisutni. Telefonirali smo sledećim redosledom. Prvi je upućen poziv Generalštabu u Beogradu, generalu Perišiću. Pukovnik Bulat je pozvao generala Perišića, moram da kažem da je zvučnik bio uključen tako da smo mogli svi da slušamo taj razgovor .

PITANjE:

      Da bi nam bilo jasno dakle, razgovor je bio na zvučniku i svi ljudi koji su bili u sobi su mogli da čuju razgovor s obe strane. Izvolite nastavite.

ODGOVOR:

      Kada je uspostavljen kontakt sa Generalštabom pukovnik Bulat je podneo izveštaj kao  oficir u tom delu ratišta i objasnio da smo potpuno u okruženju neprijateljskih snaga koje su daleko jače od nas i pitao ga je što želi da učinimo. General Perišić odgovorio s jednom rečju i to je bilo izdržite i spustio slušalicu.

PITANjE:

      Da li je general Perišić ponudio kakvu konkretnu pomoć 21. korpusu?

ODGOVOR:

      Ne, osim što je rekao izdržite ništa nije učinio, to je bilo sve.

PITANjE.

      Da li je usledio još jedan telefonski poziv?

ODGOVOR:

      Da, predsedniku Liliću.

PITANjE:

      Ko je njega nazvao?

ODGOVOR.

      Gospodin ...

PITANjE:

      Molim vas  šta je bio sadržaj tog razgovora.

ODGOVOR:

      I on je objasnio situaciju,  tražio savet i ponovo smo dobili isti odgovor.

PITANjE:

      Da li je predsednik Lilić ponudio ikakvu pomoć 21 korpusu?

ODGOVOR:

      Ne, nikako.

PITANjE.

      Da li je još jedan telefonski poziv usledio tog dana.

ODGOVOR:

      Da, Pajić je nazvao Jovicu Stanišića.

PITANjE:

      I šta je bio sadržaj tog razgovora.

ODGOVOR:

      I on je objasnio situaciju, odnosno razvoj situacije u poslednjih 24 sata na terenu i opet smo dobili isti odgovor izdržite, i u tom trenutku mi smo se pogledali, imali smo osećaj sva nas trojica da smo sve učinili, da smo sve pozvali da smo uvek dobili jedan te isti, identičan odgovor.

PITANjE:

      Da li je gospodin Stanišić ponudio neku pomoć 21 korpusu?

ODGOVOR:

      Ne.

ROBINSON:

      Pre nego nastavite, gospodine Lazareviću, koliko su oni bili jači od vas, kakav je bio odnos snaga?

ODGOVOR:

      Mi smo tada imali otprilike 4.000 ljudi pod oružjem ali moram naglasiti da niko od njih nije bio profesionalni vojnik u RSK. Većina su bili civili koji su jednostavno upleteni, uvučeni u sukob. Mi smo iza leđa imali 5 korpus armije ...sa odprilike 20.000 ljudi. Sa istoka i sa zapada smo takođe bili u okruženju hrvatskih snaga koje su brojale negde 20.000 ljudi. Dakle, odprilike 70.000 ljudi je napadalo 4.000 ljudi. Takav je bio odnos.

ROBINSON:

      Hvala.

TUŽBA:

      Da li su Arkanovci dobili neku konkretnu pomoć u to doba?

SVEDOK:

      Uveče 6. avgusta oni su se izvukli, ne samo Arkanove snage nego i specijalne snage Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije iz (Pauka( zapovedništva i sa Petrove Gore. Takođe uz pomoć bataljona vojne policije 21. korpusa.

TUŽBA:

      Možete li nam reći konkretno i kakvu vrstu pomoći su dobile specijalne snage srpskog MUP-a i Arkanovci?

SVEDOK:

      Tajming je bio takav da je vojna policija 21. korpusa poslužila kao osiguranje i zapravo im omogućila izvlačenje snaga iz zapovedništva (Pauka( i sa Petrove Gore. Dakle, taj bataljon vojne policije.

TUŽBA:

      Imate li ikakvih ličnih saznanja o tome koje izdao nalog?

SVEDOK:

      Ne.

TUŽBA:

      Šta se dogodilo sa (lunama( u RSK u to doba?

SVEDOK:

      (Lune( su bile odvežene onog dana kada je granatiran Zagreb tako da mi u vreme napada nismo imali nikakav raketni sistem, iako mislim da hrvatska snaga to nije znala.

TUŽBA:

      Da li je došlo do neke medijske kampanje u to vreme o tome šta će se dogoditi sa ljudima u Krajini.

SVEDOK:

      Naravno, u vreme napada na primer negde oko 16, 17. avgusta okolo su kružile kojekakve glasine koje su svi iskorištavali kako im je odgovaralo. Činjenica je da je 21. korpus napustio svoje položaje i povukao se prema bazi UN koju smo okružili i stavili civile između nas i UN. Ono što vam nastojim prikazati je da je došlo do zračnog napada hrvatskog vazduhoplovstva i da je samo zapovedništvo takođe bilo oštećeno. Dakle, želim vam samo prikazati koliko smo blizu bili. Mi smo kontrolisali jedan radio na otprilike 7 km u to doba. To je bilo sve što je ostalo od RSK. I unutar tog radijusa imali smo 4.000 naoružanih Srba i otprilike 20.000 civila. Bez vode, bez hrane, bez struje. Do tada su pali svi drugi sektori i Knin su preuzele hrvatske snage. Hrvatske snage su napredovale i dalje. Mislim da su bile negde par kilometara pre Topuskog na obe strane ceste, znači sa istoka i sa zapada, a 5. korpus je zaustavio na granici Hrvatske. Nisu išli dalje, dublje u teritoriju Hrvatske. Ako bi sada povukli jednu liniju oko baze UN mislim da je nakon toga ona bila za samo dva i po kilometara. I to je to. Mi smo pokušavali obavestiti javnost o napadima Hrvata. Informacija koju smo mi dobili sa terena da su činjena zverstva od strane neprijateljskih snaga koje su napredovale. Ja sam preneo jednu konkretnu informaciju SNN sa satelitskog telefona o napadu hrvatskog vazduhoplovstva zajedno sa pripadnicima 5. korpusa na jedan  konvoj izbeglica na koji su pokušavli da uđu u teritoriju Bosne kako su se povlačili iz RSK. To je bilo negde 6.

TUŽBA:

      Da li je tu priču preneo SNN?

SVEDOK:

      Da. Ja sam gledao televiziju u to vreme.

TUŽBA:

      Nastavite, molim vas.

SVEDOK:

      Tog jutra 7. bilo je jasno da ne možemo ni od koga očekivati pomoć. Bilo je očito da smo žrtvovani, da će neko skupiti poene na račun nas nakon što mi nestanemo budući da smo bili u okruženju. Nas trojica smo bili u kancelariji, pukovnik Bulat, Toša Pajić i ja i raspravljali smo o tome kakve su nam mogućnosti. Najmanje, verovatno najmanje izvodljivost je bila gotovo suciodalna.... a to je da mi pokušamo napad, a odnos snaga u to vreme sad bi bio negde 8:1. Takođe to bi proizvelo i žrtve kod pripadnika UN. Zatim smo doneli odluku nas trojica da pokušamo stupiti u kontakt sa zapovedništvom u Zagrebu putem našeg zapovendika u Topuskom i da se predamo, pri čemu bi molio da nam se omogući da odemo u Srbiju konvojem u pratnji UN i posmatračke misije EZ i vojnih posmatrača. Međutim, mi smo se onda složili da ne bi bilo mudro da putujemo, da se povlačimo u blizini 5. korpusa jer 5. korpus nije trebao biti potpisnik, odnosno nije trebao biti učesnik tog sporazuma kojeg smo mi hteli postići sa hrvatskom stranom. Odlučili smo da putujemo kroz Hrvatsku zajedno sa konvojem i da uđemo u Jugoslaviju kod Šida.

TUŽBA:

      Dakle Jugoslavija, mislite srpski deo Jugoslavije.

SVEDOK:

      Tako je. Ujutru 8. svi su detalji analizirani, napadi su prestali i postignut je dogovor. Prvo se trebalo predati teško naoružanje, artiljeriju tenkova itd. a onda smo se usput i mi trebali osloboditi našeg naoružanja. Dakle, negde oko 25 km cestom od Topuska, dakle vrlo duboko u Hrvatskoj već iza Petrinje mi smo se trebali, svi smo trebali predati ostatak naoružanja. Jedino su oficiri, njima je bilo dozvoljeno da zadrže njihovo lično naoružanje ali taj deo hrvatska strana nije ispoštovala.

      Moram reći da je to bio užasan konvoj. Dugačak konvoj sa od prilike 25.000 ljudi verovatno 35 km dug sa obzirom na vozila, automobile, traktore, zaprežna kola itd. i polako smo se kretali. I konvoj je prošao kroz ...i nekoliko uništenih hrvatskih sela koja su uništena početkom konflikta. To je bio kao jedan prolaz, jedan koridor koji smo mi trebali proći. Između vojnika je bilo dva do tri metra. Mi smo bili već razoružani ali smo 8. još bili u uniformi i nismo se osećali ugodno kada su počeli proveravati naoružanje. Mislim da su samo pokušavali izazvati strah.

TUŽBA:

      Pre nego što nastavite, gospodine Lazareviću, recite nam odprilike kakav je bio sastav tog konvoja. Vojni, civilni, pripadnici 21. korpusa.

SVEDOK:

      Bio je to mešani konvoj, bilo je vojnika i civila. Civili nisu bili samo iz Topuskog već iz Slunja i još niže kako su se oni povlačili sa svojih položaja. Na kraju su svi završili u Topuskom. U Topuskoj je na neki način bio kraj jer smo tu već bili u okruženju. Dakle, u konvoju je bilo otprilike 24.000 ljudi, od toga je 20.000 su bili civili, stariji ljudi i deca.

TUŽBA:

      Da li ste stigli do granice Srbije u jednom trenutku?

SVEDOK:

      Ja sam u petom vozilu u konvoju bio otprilike i bio sam među prvima koji su došli do granice između Republike Hrvatske i Jugoslavije. Mene je Toša Pajić zamolio kao i pukovnik Bulat da budem iza naša dva policajca i dva policajca sa hrvatske strane i da proverevam broj ljudi koji prolaze. Zato mi je bilo potrebno 8 do 9 sati.

TUŽBA:

      Sećate li se otprilike broja ljudi  koji je prešao iz Hrvatske u Srbiju?

SVEDOK:

      Iskreno govoreći mi smo tada već bili na cesti 72 sata od prilike. To vreme mi je već nejasno i zamagljeno. Od mene je traženo da napišem samo imena ljudi, ne prezimena i činove, ništa. Da li su pripadnici vojske ili ne. To je bio na neki način provera koju su i hrvatska strana tražila, odnosno da su svi ljudi koji su prešli sa naše strane, zaista i izašli pa da se kasnije ne može tvrditi da su oni zatvoreni, ubijeni ili tako nešto.

TUŽBA:

      Koliko otprilike ljudi ste ubrojali?

SVEDOK:

      Pa mislim negde 15.000 ljudi da je prešlo granicu.

TUŽBA:

      Kako civila tako i vojske?

SVEDOK:

      Tačno.

TUŽBA:

      Šta ste primetili, šta ste zapazili na srpskoj strani granice?

SVEDOK:

      Ja jesam bio prvi koji je došao do granice ali sam verovatno bio među poslednjima koji je napustio Hrvatsku. Čim sam ušao sa autom u Jugoslaviju ja sam zaspao, u autu sam spavao odprilike 45 sati, izvinite odprilike 4 do 5 sati. Kada sam se probudio odlučio sam da nastavim prema Beogradu autocestom Bratstvo-Jedinstvo, to su one prve naplatne kućice na toj strani autoceste. Na ovoj strani licem okrenutim Hrvatskoj, bile su razmeštene jedinice policije iz Srbije koje su zaustavljale sva vozila i konvoj i pažljivo ih pretresali. Sve što je bilo na bilo koji način vojno je konfiskovano i odnešeno. S druge strane rampe su uspostavili neki mali štab Crvenog krsta gde se delila hrana, voda, mleko za decu i hleb i tako nešto. Međutim, to je bilo sve jako, jako sporo jer je svaki pojedinac, svako vozilo je ... u potpunosti sprečeni pre nego što smo mogli doći na drugu stranu i dobiti čašu vode.

      Ti ljudi su bili frustrirani i nije bilo jasno zašto ako već Hrvati nisu odlučili da ih pretresaju, zašto ih njihova vlastita policija tako pomno protresala. Međutim, ipak nakon nekog vremena je to konačno prošlo i došli smo do autoceste i počeli smo se kretati nešto brže prema Beogradu. Ja sam bio u nekom (mercedesu( u to vreme i išao sam daleko brže nego taj konvoj i stigao u Beograd puno pre ostatka konvoja.

TUŽBA:

      Šta ste primetili na izlaznoj rampi autoceste?

SVEDOK:

      Čim smo stigli u Beograd videli smo da je svaka izlazna rampa blokirana od strane policije i da je čitav promet upućivan prema jugu i konvoj se počeo kretati prema jugu budući da je, ali je onda i taj drugi izlaz bio blokiran od strane policije. Dakle, konvoj se kretao a da nije ni u jednom trenutku mogao stati i uopšteni pravac toga kretanja je izgleda bio Kosovo.

TUŽBA:

      Ako osoba koja je pobegla iz Krajina, ona je imala porodicu u Beogradu i htela sa njima ostati da li se to moglo učiniti?

SVEDOK:

      Ne.

TUŽBA:

      A gde su ti ljudi morali ići?

SVEDOK:

      Kao što sam rekao, autocestom sve više i dalje prema jugu, pravac Kosovo.

TUŽBA:

      Da li je ko šta rekao o tome što čeka te izbeglice na Kosovu.

SVEDOK:

      Apsolutno ništa. Okolo je bila policija na svakom izlazu i oni su usmeravali kretanje konvoja dole južno autocestom.

TUŽBA:

      Da li ste vi prošli kroz Beograd?

SVEDOK:

      Da.

TUŽBA:

      Da li ste u jednom trenutku mogli sići sa autoceste?

SVEDOK:

      Kao što sam rekao ja sam išao daleko brže i iako su oni napustili Hrvatsku pre mene. Ja sam dakle video sve njih, bio je jedan deo ceste negde u blizini Kruševca za koji sam primetio da ga ne čuva policija i tu sam izašao, skrenuo sa ceste i izašao sa autoputa.

TUŽBA:

      Ne morate nam reći ime osobe ili vaš odnos sa tom osobom, ali da li ste vi kod nekoga otišli kad ste sišli sa autoputa?

SVEDOK:

      Da, omah sam otišao u kuću te osobe.

TUŽBA:

      Koliko ste dugo tamo ostali?

SVEDOK:

      24 sata pre nego što je policija zakucala na vrata.

TUŽBA:

      Kada je policija zakucala na vrata da li su to bili ljudi u uniformi policije Republike Srbije?

SVEDOK:

      Da.

TUŽBA:

      Šta se tada dogodilo.

SVEDOK:

      Rekli su da se moram obući i da moram u policijsku stanicu. Ja sam pitao zašto, oni su rekli mi ne znamo ali komandir stanice će vam reći o čemu se radi. Ova dva policajca su medakle odveli u policijsku stanicu i tamo sam video već veliki broj ljudi iz Krajine. Uglavnom žene i decu koji su plakali zato što je većinom muškaraca skinuto sa ovih autobusa.

TUŽBA:

      Da li ste identifikovali i rekli koji vi imate položaj. Da li ste rekli policiji ko ste vi?

SVEDOK:

      O da, jesam. Zapravo u sobi su se ispitivali ljudi, dakle, ta osoba i ja sam takođe predstavio, dao sam im svoju vojnu knjižicu, vozačku dozvolu, ličnu kartu i zapravo sam pokazao da nisam iz Krajine, da sam zapravo rođen u Beogradu i da sam državljanin Jugoslavije i ovi iz državne bezbenosti su mi rekli u redu, vi možete ići kući. Ja sam pitao mogu li poslužiti se telefonom i nazvao sam ove moje prijatelje da dođu po mene. Međutim, i oni su u tri ujutru došli zaista i odveli me. Međutim, tog istog dana u 10 sati policija je ponovo došla i odvela me.

TUŽBA:

      Gde?

SVEDOK:

      Pravo u Kruševac.

TUŽBA:

      Da li su vas tamo odveli samog ili sa drugim ljudima?

SVEDOK:

      To je bio autobus pun koji je odvezen u Kruševac i mislim da je tu bilo otprilike nekoliko hiljada ljudi koji su odvedeni u neku vrstu škole ili neki sabirni centar.

TUŽBA:

      A šta se desilo na tom mestu.

SVEDOK:

      Ljude su držali na tom mestu, to su bili ljudi iz RSK, ljudi iz dobi za mobilizaciju od 18 do 60 godina.

TUŽBA:

      Šta su bili po nacionalnosti?

SVEDOK:

      To su bili Srbi.

TUŽBA:

      Molim vas nastavite.

SVEDOK:

      Natrpali su nas u autobus. Svaki autobus su pratila 4 policajca uključujući vozača. Vozač je bio pun ljudi, svi su sedeli, niko nije stajao ali sedišta su bila zauzeta. Mislim da smo krenuli oko podne. To je bio ogroman konvoj autobusa koji je krenuo autoputem i mi smo pokušali da razgovaramo  sa policajcima u autobusu ali oni nisu hteli da odgovore, da kažu kuda nas vode.

TUŽBA:

      Možete li nam reći koliko je otprilike bilo autobusa u tom konvoju?

SVEDOK:

      U konvoju u kojem sam ja krenuo bilo je odprilike 12 autobusa.

TUŽBA:

      Da li ste vi imali utisak  da ste slobodni da napustite autobus ako želite?

SVEDOK:

      Apsolutno ne. Nije nam bilo dozvoljeno da napuštamo autobus, čak ni da idemo u toalet.

TUŽBA:

      Molim vas nastavite.

SVEDOK:

      Nastavili smo sa vožnjom, pao je mrak, još uvek nismo znali u kom pravcu idemo. U jednom trenutku svetla autobusa, farovi su pokazali stranu puta i sa strane puta je bilo mesto Daj. Shvatili smo da idemo, mi koji smo to znali, shvatili smo da idemo u Arkanov logor.

TUŽBA:

      Gde se u to vreme nalazio Arkanov logor?

SVEDOK:

      U Daju.

TUŽBA:

      I da li ste vi zaista videli Arkanov logor?

SVEDOK:

      Da, stigli smo u potpunom mraku. Međutim, jedan broj ljudi je stajao napolju, uzvikivao imena ljudi u autobusu. Očigledno oni su dobili imena od strane vođe konvoja ili ko kog da im je dao ta imena i tako su ljudi izlazili iz autobusa morali su da trče kroz špalir Arkanovih tigrova koji su ih tukli dok su oni trčali kroz špalir. Kada je neko prozvao moje ime, ja sam još uvek bio u autobusu, neko ko me je prepoznao, neko ko me je poznavao, povukao me natrag i rekao ne idi tim putem, ti nisi jedan od njih, misleći ja nisam hrvatski Srbin, ja sam srpski Srbin. Dakle, ta osoba je pravila takvu vrstu razlike. Odveli su me oko špalira u kancelariju pukovnika Pejovića i kapetana Šaca, koje sam znao od ranije iz RSK, oni su znali da sam ja iz Beograda i mene su stavili po strani. Tako da ja nisam prošao kroz to teško premlaćivanje po dolasku.

TUŽBA:

      Da li ste saznali u koju svrhu ste dovedeni u Arkanov logor?

SVEDOK:

      Očigledno je neko imao ideju da Arkan treba da ponovo da obuči. To je bila kao prvobitna verzija priče zašto smo tu dovedeni, kasnije sam saznao da je Arkan dobio 100 maraka po glavi da bi ponovo obučio te ljude. Međutim, situacija u tom logoru je bila drugačija. Ljude su svakodnevno maltretirali, od njih je uzeta sva imovina, sve isprave. Oni su postali jednostavno brojevi. Mogu vam navesti primere. Ispred Arkanovog logora su bila tri telegrafska stuba i svaki dan su tri Srbina bila vezana za njih. Ko god je prolazio mogao je da ih tuče, bili su vezani lancima.

TUŽBA:

      Možete li nam objasniti kako to da ste saznali da je Arkan plaćen da ponovo obučava ove ljude.

SVEDOK:

      To je bilo iste noći kada sam tamo stigao, ja ću slobodno da koristim izraz koncentracioni logor. dakle, jer to je to što je bio kad sam stigao, izvinite

TUŽBA:

      Uzmite vremena koliko vam treba.

SVEDOK:

      Iste noći kada sam stigao u logor video sam oficira JNA,prišao sam mu, identifikovao sam se i pitao sam gde se nalazi zapovednik 21. korpusa ili bilo kog drugog korpusa RSK. Rečeno mi je da je formirana zajednička komandna u Vukovaru i da će oficiri, odgovarajući oficiri biti obavešteni da nas zadrže u tom koncentracionom logoru.

ROBINSON:

      Možete li objasniti zašto vi to mesto kada stestigli videli kao koncentracioni logor.

SVEDOK:

      Prvo nije bilo slobode kretanja. Ceo logor je bio okružen bodljikavom žicom. Čuvali su ga naoružani ljudi, ljudi koji su bili u logoru su bili maltretirani 24 sata, teško su ih premlaćivali, morali su da nose ogromne stene. Stene koje su bile veličine ljudskog bića a težine od 60-80 ...i ako bi ispustili tu stenu onda bi ih ponovo tukli.

TUŽBA:     

      Da li ste u jednom trenuku saznali kakva je svrha bila ponovne obuke tih ljudi. Šta se dešavalo sa tim ljudima nakon što ih je Arkan ponovo propuštao kroz svoj trening?

SVEDOK:

      Koliko sam ja shvatio njih su gurali ponovo na liniju fronta da se ponovo bore protiv hrvatskih snaga a ako bi se povlačili onda su Arkanove jedinice ubijale ih s leđa.

TUŽBA:

      Gospodine Lazareviću, da li ste vi u jednom trenutku uspeli da obezbedite svoje puštanje iz tog logora svojim kontaktima?

SVEDOK:

      Petog dana stiglo je vozilo iz Vukovara iz zajedničke komande i odvelo me tamo. U to vreme u zapovedništvu bio sam jako razočaran, nisam mogao da verujem da Srbi to rade Srbima i  tražio sam otpust iz vojske. Rečeno mi je da odem da vidim Karana koji je u to vreme bio zadužen za bezbednost iz KOS-a i on je rekao ja ne mogu da ti dam otpust, moraš da odeš u Beograd i onda ne moraš da se vraćaš. Idi u Beograd, proveri i ne vraćaj se više. Ja sam rekao ja ne želim tako da napustim vojsku,  ja ne želim da dezertiram, ja hoću da dobijem pravo na puštanje vojske. Onda mi je rečeno da odnesem zahtev u Ministarstvo odbrane RSK, ja sam tamo napravio užasnu gužvu da bi mi dozvolili da napustim vojsku i to su mi dozvolili i ja sam na kraju prvim autobusom otišao natrag u Jugoslaviju.

TUŽBA:

      Za vreme dok ste bili u logoru da li se Arkan lično obratio grupi.

SVEDOK:

      Da, svakoj grupi. Moram da vam kažem da je svakog dana dolazio autobusom jer to nije bio samo moj konvoj, svakog dana ujutru i uveče su dolazili autobusi puni ljudi. Ti jadni ljudi su izlazili iz autobusa.

ROBINSON:

      Koje nacionalnosti su bili ti ljudi?

SVEDOK:

      Srbi.

TUŽBA:

      Možete li nam reći u vreme kad ste vi bili tamo koliko ste ljudi, koliko ste Srba ukupno videli?

SVEDOK:

      Najmanje 2.500 ljudi.

TUŽBA:

      Možete li nam reći šta je Arkan rekao vašoj konkretno grupi?

SVEDOK:

      On nas je postrojio i rekao, 5 godina smo vas snabdevali oružjem, hranom, ljudima, oficirima a vi se čak niste ni borili za Krajinu.

TUŽBA:

      A kada je koristio reč vi, da li mislite da je pod tim mislio na ljude u Krajini?

SVEDOK:

      Da.

TUŽBA:

      Ja nemam više pitanja za gospodina Lazarevića u ovom trenutku.

ROBINSON:

      Gospodine Lazareviću, koliko dugo ste bili u logoru?

SVEDOK:

      5 dana.

ROBINSON:

      Kako su se prema vama odnosili uopšteno.

SVEDOK:

      U redu, mene nisu dirali ni na koji način. Mene su stavili po strani, ja sam čekao da neko dođe po mene u logor.

ROBINSON:

      U ranijem delu vašeg svedočenja rekli ste nešto o čemu želim da vas podrobnije pitam. Rekli ste da ste obavili tri telefonska poziva sa Beogradom i da vam je svaki put rečeno da izdržite. Da li je vaš osećaj bio da neko pokušava da vas, vi ste koristili termin da vas neko pokušava da žrtvuje?

SVEDOK:

      Pa na osnovu odgovora koji smo dobili i odbijanjem bilo kakve pomoći, bilo u vazduhoplovstvu, u kopnenim trupama, mi smo smatrali da su nas samo prepustili da pokušamo da izvršimo protivnapad i da poginemo u tom protivnapadu. Mnogo civila je ubijeno i mediji su to mogli koristiti da ukažu da hrvatska strana nije ništa gora od srpske strane u počinjavanju tih zločinačkih dela u odnosu na civile i nenaoružano stanovništvo Krajine.

ROBINSON:

      Da, izvolite gospodine tužioce.

TUŽBA:

      Uočio sam grešku u transkriptu i hteo bih da se to ispravi pre nego što idemo dalje. Stranica 25, red 17, mislim da je svedok rekao 5 dana. A ne 5 godina.

ROBINSON:

      Da, to će se ispraviti. Gospodine Miloševiću, sada ste vi na redu, molim vas da pokušate da izbegnete što je  više moguće držanje govora, da izbegnete duga pitanja. Pokušajte da vaša pitanja budu što kraća, pokušajte da izbegnete priču, naraciju i koncentrišete se na kratka pitanja. Imate odprilike 4 sata i 50 minuta a ne morate sve da iskoristite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Hvala,  gospodine Robinson pogotovo za ova upozorenja da vodim računa koliko ću da govorim. Vidim iz vaše izjave da tvrdite da ste kao veoma mlad čovek počeli da radite za KOS.

SVEDOK:

      Da, to je tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ovo datira negde iz 1968. godine kako ja razumem ono što piše, a ta aktivnost nije prekidana sve do kraja rata, je li tako?

SVEDOK:

      Ustvari bila je produžena do 1999. godine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      .......  od 1968. do 1999. godine.

SVEDOK:

       U stvari da budem precizan do 22. decembra 1998. godine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro i sve to vreme od 1968. vi ste svoje izveštaje podnosili osobi koja se zove Zimonja, Nikola Zimonja je li tako.

SVEDOK:

      Uglavnom, tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Šta znači uglavnom, da ste podnosili još kome ali ste njemu podnosili redovno je li tako? Kako često ste mu podnosili izveštaje, da tako kažem u svim tim godinama, od 1968. do da kažemo 1992, kad vidim da ste stupili u vojsku Republike srpske krajine. Tada ste bili oficir za vezu i tada je verovatno aktivnost bila veća, ali do tada od 1968. do 1992. kako često ste vi Zimonji podnosili izveštaje?

SVEDOK:

      Prvo jedna mala korekcija gospodine Miloševiću, ja kad sam stupio u inoformu 1991. godine u decembru, ja sam stupio u uniformu JNA, ne u vojsku Republike srpske krajine. Izveštaji bi bili onoliko česti koliko je bilo zadataka koje sam trebao da izvršim.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ja vas pitam da mi samo kažete vremenski kako ste mu često podnosili izveštaje?

SVEDOK:

      Od 1991. do 1998. godine ti izveštaji bi išli bar dva puta...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ne govorim od 1991. do 1998. nego od 1968. do 1991. godine.

SVEDOK:

      Jedanput sedmično.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      I to redovno neprekidno ceo taj niz godina?

SVEDOK:

      Ne, bilo je perioda kad nisam slao nikakve izveštaje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Koliko su trajali ti periodi?

SVEDOK:

      Bilo je perioda od možda godinu do godinu i po dana.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Kad niste slali nikakve izveštaje, koje godine?

SVEDOK:

      Vrlo je teško da se setim kada precizno, recimo 1985. ili 86. ili 1983. bili bi redovni izveštaji za vreme zimske olimpijade, a 1979. možda nisam slao nikakav itd, itd. Pokušavam ponovo da kažem da su se izveštaji odnosili obično ako sam imao konkretan zadatak da obavim. Mislim da nisam stupao u kontakt sa njima ako nije bilo potrebe za tim.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, razumem. Vi ste stupili u vojsku krajem 1991. godine, a kasnije ste bili već na početku 1992. u ovom korpusu kojim je komandovao pukovnik Bulat i koji je bio kako vi ovde opisujete 21. korpus vojske Republike srpske krajine, je li tako?

SVEDOK:

      Jeste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Vi ste na samom početku jučerašnjeg ispitivanja objasnili da pukovnik Bulat je imao direktnu vezu sa Perišićem, da nije kako bih rekao poštovao svoju vertikalu, svoj lanac komandovanja, znači glavni štab Republike srpske krajine, nego direktnu vezu s Perišiće. Kako ste došli do tog saznanja?

SVEDOK:

      Ta moja izjava kaže da je u situacijama koje su se odnosile na veliki plan direktno bio u vezi sa gospodinom Perišićem putem telefona koji je bio direktna veza između komandnog punka 21. korpusa i Glavnog štaba vojske Jugoslavije u Beogradu, a da je u drugoj instanci odmah nakon toga bio u kontaktu sa štabom Vojske Republike srpske krajine u Kninu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Recite mi kako ste vi saznali da je on u direktnoj vezi s Perišićem?

SVEDOK:

      U više prilika bio sam u kancelariji prisutan za vreme razgovora gospodina pukovnika Bulata i gospodina generala Perišića.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

      Kažite mi koje su to bile prilike?

SVEDOK:

      Prva i konkretna koja mi pada na pamet bila bi najverovatnije ona koja se odnosila na zajednički napad na Peti korpus između pet korpusa srpske vojske.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A kada je to bilo?

SVEDOK:

      Ja mislim da je bilo 1993. godine, a isto je fer reći da je bilo nekoliko tih napada tako da ja ne bih stvarno mogao da preciziram koji konkretno napad je bio u pitanju tada.

MEJ:

      Samo trenutak. Gospodine Lazareviću, molim vas pravite pauzu između pitanja i odgovora.

SVEDOK:

      Izvinjavam se, učiniću to.

KVON:

      I u transkriptu sam primetio da se gospodin Perišić pominje kao pukovnik, da li je to tačno?

SVEDOK:

      Ne, on je general Perišić.

KVON:

      To je na strani 29, red 9, izvolite nastaviti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Znači od 1992. pa do 1993. godine vi nikad niste čuli da je Bulat razgovarao sa Perišićem?

SVEDOK:

      Ne, direktno nisam bio prisutan.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A ovo je bilo 1993. kažete?

SVEDOK:

      Ja iskreno verujem da je to tada bilo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Zar nije to bilo 1994. ili 1995. godine kako kasnije opisujete.

SVEDOK:

      Ne, radi se o ranijim napadima na ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      O ranijim napadima i to je bilo 1993. godine?

SVEDOK:

      Ja sam apsolutno siguran da je bilo 1993. godine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Samo pokušavam da ustanovim nekakav vremenski raspored onoga o čemu vi govorite. Dobro, dakle vi ste 1968. godine počeli da radite za KOS. Recite mi da li ste vi to prihvatili svojom dobrom voljom, pričali ste da ste tada počeli da radite i svojom voljom obavljali razgovore sa ovom osobom koja kažete da se zove Nikola Zimonja i tako započeli taj svoj špijunski rad. Je li to bilo vašom dobrom voljom?

SVEDOK:

      Apsolutno mojom dobrom voljom, ustvari ja sam bio oduševljen kada sam počeo da radim.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, a da li pretpostavljate da nije uopšte bilo teško saznati da je Nikola Zimonja u vreme kad vi kažete da vas je angažovao, da je on bio student i da nije imao baš nikakve veze sa KOS-om.

SVEDOK:

      S tim ja nisam upoznat. Meni je bio predstavljen kao poručnik JNA.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ko vam ga je predstavio?

SVEDOK:

      Moj rođeni otac.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Niste znali da je on student tada?

SVEDOK:

      Apsolutno ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

      Dakle vi ste prvi put videli Nikolu Zimonju 1968. godine. Vidite, ja imam ovde podatak da ste vi Nikolu Zimonju upoznali prvi put 1995. godine.

SVEDOK:

      To je apsolutno netačan podatak gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro. Samo želim da ga proverim. Pošto ste mi maločas objasnili da ste znači sve do 1991. godine, osim ta pauza kažete 1984, pa jednu godinu i tako podnosili redovno izveštaje Zimonji, da li vam je poznato na primer da je Nikola Zimonja od 1971. godine do 1980. godine bio na školovanju u bivšem Sovjetskom Savezu. Da li to znači da ste mu te izveštaje slali u Sovjetski Savez tih devet godina, od 1971. do 1980. godine.

SVEDOK:

      Ne gospodine Miloševiću, ja sam izveštaje podnosio jugoslovenskoj ambasadi koja je trebalo da prosledi te izveštaje, u tom slučaju verovatno je izveštaj išao nekome drugome jer nisam nikada uručivao lično izveštaj gospodinu Zimonji u tim godinama, nego je izveštaj ostavljan u ambasadi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, ja sam vas pitao vrlo precizno kome ste vi podnosili izveštaj. Juče sve vreme tvrdite da ih podnosite Zimonji, sada kažete podnosio Zimonji, kada vas suočim sa činjenicom da tih devet godina je bio na školovanju u Sovjetskom Savezu bi kažete niste podnosili Zimonji, je li tako?

SVEDOK:

      Gospodine Miloševiću, izveštaj koji sam ja podnosio je adresiran na Zimonju, ko bi taj izveštaj dobio na kraju, moje ubeđenje je bilo da ga dobija Zimonja, a da li je neko u međuvremenu bio oblašćen da uzima te izveštaje u ime gospodina Zimonje to ja ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro. Mnoge stvari koje tvrdite juče u toku čitavog dana ustvari pretpostavljam da isto ovako zasnivate na pretpostavkama ili možda na ....

TUŽBA:

      Prigovor. Reč je o karakterizaciji iskaza od juče gospodina Lazarevića. Optuženi ima pravo postaviti konkretno pitanje o onome što je po njegovoj pretpostavci svedok rekao, ali ne može se iznositi jedna izjava uopštena o tome šta je svedok rekao i mislim da pitanje nije ispravno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ja ne iznosim uopštenu izjavu, moram da odgovorim drugoj strani gospodine Robinson, jer kad bih iznosio uopštenu izjavu .....

TUŽBA:

      Ne morate odgovoriti na prigovor, ja sam odlučio, doneo sam odluku, nastavite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro. Vi sami kažete gospodine Lazareviću da je on, mislim na Zimonju, 1990. godine bio imenovan za vojnog atašea u Čehoslovačkoj, je li tako?

SVEDOK:

      Po rečima gospodina Zimonje da, to što mi je on saopštio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, pošto je bio imenovan za vojnog atašea 1990, kako možete da tvrdite da je Zimonja bio na sastanku s vama 1991. u Vojniću i Šumaricama početkom 1992, kada je tad  bio vojni ataše u Pragu?

SVEDOK:

      On je prisustvovao tim sastancima gospodine Miloševiću. Da li je još uvek bio u svojstvu atašea u Čehoslovačkoj ili je bio smenjen sa tog posla, niti znam niti me interesuje. Činjenica je da je gospodin pukovnik Zimonja bio prisutan na tim sastancima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

      Dobro. Recite mi, da se vratimo na ove vaše zadatke. Vaš prvi zadatak je bio kako kažete špijuniranje vaših kolega studenata za vreme demonstracija 1968, je li tako?

SVEDOK:

         Špijuniranje je ružna reč. Termin koji smo mi koristili tada bio je infiltriranje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

         Složio bih se s vama da je ružna reč, ali to je sadržina koliko ja razumem onoga što ste radili. Pošto ste bili student, a ova vaša izjava, pošto ste sve do juče ujutro bili zaštićeni svedok, je redigovana, nisam mogao da vidim koju ste školu završili, na kom fakultetu ste diplomirali i gde?

SVEDOK:

         Filozofija, Sarajevo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

         Na Filozofskom fakultetu u Sarajevu.

SVEDOK:

      Jeste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

         A ma kojoj grupi?

SVEDOK: Jezici.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Recite mi da li ste za prvo angažovanje i od početka svog angažovanja na tim zadacima dobijali novac?

SVEDOK:

      Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dakle, maločas ste rekli da ste bili oduševljeni poslom i da ste sada kad to sastavimo, dobijali novac. Dakle, motiv tog  vašeg angažovanja je bio novac, je li tako?

SVEDOK:

      Nije tačno gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Šta je bio motiv?

SVEDOK:

      Čisto ideološki.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Koliko je u tome motiv bio ideološki, a koliko novac?

SVEDOK:

      Novac uopšte nije bio važan u tom trenutku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro. Juče smo čuli da ste ovde dobili novi identitet, novu zemlju boravka itd, pretpostavljam i novac. Da li i u ovoj situaciji, u ovom slučaju motiv nije ni novi identitet, ni novac, nego isto ideološki motiv, je li tako?

SVEDOK:

      Gospodine Miloševiću, ako bi u bilo kom trenutku bilo pitanje zbog čega sam ja ovo uradio što radim danas i to sa punim otkrivenim likom, samo je pokušaj da se napokon ustanovi istina o tim događajima od 1991. godine kojima sam ja bio prisutan. Moj identitet, moj boravak gde sam ja je potpuno irelevantan na ovom suđenju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Shvatam da je irelevantno nego vas pitam koliko je relevantan motiv kako bih rekao materijalnih dobitaka koji iz toga proizilaze, novi identitet, nova zemlja boravka, novi posao, predpostavljam itd., za vas i vašu porodicu, iako je irelevantan s obzirom na svedočenje kako vi tvrdite koliko je irelevantan kao motiv.

SVEDOK:

      Gospodine Miloševiću, u ovom trenutku u mom životu ja živim od plate do plate i nije lagano. Prema tome, ako vi pravite insinuacije da je neko platio ogroman novac da se ja pojavim ovde danas niste u pravu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, dobro gospodine Lazareviću. Dobro, praktično pošto ste kao student počeli do studentskih dana to je još dečaštvo, znači vi ste ceo svoj vek ako to proizilazi iz vaše izjave vaših tvrdnji radili tako što ste prvo špijunirali ove svoje kolege studente zatim kolege sa posla, vidim iz ovih ostalih vaših objašnjenja i na kraju svoje saborce u ratu u Hrvatskoj. Je li tako?

SVEDOK:    

      Gospodine Miloševiću, jedan mali nedostatak u tom vašem pitanju. Ko vam je dao naloge za to špijuniranje. Ja nisam radio za neku službu van Jugoslavije, ja sam radio za službu koja je unutar Jugoslavije i radila je na sigurnosti Jugoslavije kako interno tako i eksterno. Prema tome reći da sam ja bio špijun, je nekako nelogično u tom smislu, jer ja sam radio za svoju zemlju kojoj ste vi pripadali tada.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:    

      Ja upravo i zato pitam, gospodine Lazareviću jer mi je čudno da je neko radio u KOS-u, a da ga u tom KOS-u niko ne poznaje i niko ne zna za njega, uključujući to 95. ili na čoveka na koga se pozivate. Vi kažete u svojoj izjavi da ste jedan period proveli u Londonu, a da li ste boravili u Kanadi jedno vreme?

SVEDOK:

      Nikada.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Niste bili u Kanadi? U Londonu ste se bavili stavovima Srpske emigracije. A recite mi po vašem tadašnjem utisku i sadašnjem mišljenju koliko je ona mislim srpska emigracija uopšte bila nacionalistička, koliko je bila politička opozicija tadašnje vlasti u Jugoslaviji?

SVEDOK:

      Vrlo minimalna.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Minimalna. A šta je vaš utisak koliko su Srbi kao narod uopšte bili antihrvatski raspoloženi i da li su uopšte bili antihrvatski raspoloženi. Da li ste ikada osetili da su nešto antihrvatski raspoloženi?

SVEDOK:    

      Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

         Tu kada su se radili špijunirali srpsku emigradiju itd.

SVEDOK:

      To nije bio cilj mog zadatka, cilj mog zadatka je bio da se otkrije ko se nalazi u rukovodstvu tih organizacija eventualno kakve su njihovi budući planovi, da li postoje neke veze sa emigracijom, sa recimo nekim osobama unutar Jugoslavije, ne  da li su oni bili antihrvatski nastrojeni ili anti ono, anti ovo. Ustvari u to vreme oni su bili anti titovi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Antirežimski samo. Hoćete da kažete. Nisu bili antihrvatski, nisu bili kako bih rekao na toj osnovi konfrontirani nisakim.

SVEDOK:

      U pravu ste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A da li je bilo nacionalizma i nacionalističkih konfrontacija u onome što ste videli kod Hrvatskih emigracija, pre svega mislim na Ustašku emigraciju.

SVEDOK:

      Vrlo izražena i vrlo jaka.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Vrlo jaka.

      A da li znate kakvu je ulogu ova Hrvatska ustaška emigracija odigrala u događajima koji su prethodili razbijanju Jugoslavije?

SVEDOK:

      Delimično sam upoznat. 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A koliko je to takvo antisrpsko raspoloženje koje je inače zapalilo se u Hrvatskoj 89/90 pred izbore i posle izbora upravo te ustaške emigracije i sfera njihovog uticaja u pogledu građana i političkih stranaka, koliko je to raspoloženje uticalo na Srbe ne samo u Krajini, već u celoj Hrvatskoj.

SVEDOK:

      Da li mi govorimo sada o Hrvatskim obeležjima, šahovnicama, pevanjima pesama na radio stanicama.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Sve, da ne govorim samo o pevanjima pesama, govorim i o tome naravno. To svakako, ali govorim i o otpuštanjima, izbacivanjima s posla, o miniranju stanova i kuća, o tihim ubistvima, odvođenju ljudi, o čemu sada piše u otvoreno Hrvatska štampa, verovatno je čitate i o čemu se sada i tamo raspravlja. Da li je sve to što se događalo imalo ozbiljan uticaj na Srbe ne samo u Krajini, već u čitavoj Hrvatskoj.

SVEDOK:

      Verovatno da jeste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A da li vam je poznato, koliko ste, vi ste kažete radili za KOS, da li vam je poznato koliko se ovih pripadnika ustaške emigracije krajem 89. i početkom 90-te vratilo u Hrvatsku i u kojoj meri su oni uticali na zvaničnu politiku Hrvatske u to vreme prema Srbima u Hrvatskoj pre svega?

SVEDOK:

      Ja posedujem izvesna saznanja, bilo bi smešno ako vi mislite da ja znam sve, nažalost ja neznam sve, iako bih voleo da znam sve. A činjenica da sam upoznat sa izvesnim članovima ustaške emigracije koji su bili prisutni na onim terenima na kojima sam se ja kretao. Konkretno vođa, komandant Karlovca jedan od tih braća Brajević i još druga dvojica koji su došli iz Švedske, poznati su bili u tim svojim veoma oštrim stavovima u odnosu na Srbe u Srbiji i u Jugoslaviji i u Hrvatskoj itd.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, ta braća koja su došla iz Švedske i u tom kraju vi kažete da znate malo o tome, jer ste bili koliko sam shvatio u Topuskom i Vojniću sve vreme uglavnom, je li tako?

SVEDOK:

      Velika Kladuša, gospodine Miloševiću. Prethodnom konfliktu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pre konflikta u Velikoj Kladuši, a posle toga u Topuskom i Vojniću.

SVEDOK:

      Tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Prema tome malo znate o događajima o kojima vas pitam jer sa tog mesta to niste mogli da sve vidite, je li tako?

SVEDOK:

      Da uglavnom sam bio informisan o nekim događajima, na nekima sam prisustvovao ja sam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pa kako onda iz te vaše pozicije iz Velike Kladuše i Vojnića imate celu sliku stanja u Republici Srpskoj Krajini, o srpskim navodnim zločinima, o svim mogućim koliko sam juče slušao nedelima koji su se događali i žrtvama njihovim kako ste to posle, vi ste prevodilac i kao takav oficir za vezu sa UN, kao kako sa tog mesta imate sve ove silne informacije koje ste juče ovde ispričali?

SVEDOK:

      Dobro gospodine Miloševiću, informacije koje sam ja iznosio odnose se na period od februara 92. godine pa do avgusta 95. godine kada sam bio oficir za vezu što znači da sam bio u konstantnom kontaktu sa komandom UN na teritoriji 21 korpusa i banijskog korpusa, prema tome većina tih izveštaja mi je bila dostupna dnevno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pa vi iz tih izveštaja UN izvodite kako bih rekao dedukcijom zaključke o političkim namerama o političkom rukovodstvu Republike Srpske Krajine, Srbije, Jugoslavije opštem političkom stanju, vojnom itd., je li to osnova sa koje vi crpite sve ove, celo ovo objašnjenje.

SVEDOK:

      Ni u jednom trenutku ja nisam izjavio da su osnovi mog saznanja bili samo izveštaji UN. većina događaja koje sam opisao, bio sam ja lično prisutan, a događaji kojima sam bio za vreme brifinga na jutarnjim sastancima u svojoj komandi i slično. Prema tome, to je kompilacija saznanja, ne samo iz jednog izvora nego iz više izvora, uključujući i moja lična iskustva.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, kako u tim vašim ličnim iskustvima nema ništa, ne želim da pravim poređenja, ali imali smo ovde novinara jednog koji se zove Jovan Dulović koji takođe ništa nije znao o velikim zločinima izvršenim nad Srbima, vi nemate ništa o zločinima izvršenimnad Srbima, ali objašnjavate ovde kako su Srbi zlikovci, lopovi, palikuće, da miniraju da neće ništa što je dobro, neće mir, neće primirje, podrivaju svaku inicijativu da se nešto dogodi. Otkuda takva ...

MEJ:

      Prigovor, da gospodine Grum.

TUŽBA:

      To je netačna karakterizacija onoga što je svedok govorio juče i danas, i ne vidim da je svedoku postavljeno pitanje.

ROBINSON:

      Gospodine Milošević, dozvolite da vas podsetim, postavite pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro. Da li su hiljade Srba ubili sami Srbi. Vi kažete na primer, malopre ste rekli odgovorni za 80 odsto sopstvenih žrtava u Krajini u periodu 91 do 95. Ili se to učinile te snage povampirenog ustaštva o kojima smo maločas govorili?

SVEDOK:

      Cifre koje sam ja ponudio ovome sudu, ovde se odnose na teritoriju 21. korpusa gospodine Miloševiću.

         To nisu uopštene cifre, govorimo o analizi smrtnih slučajeva unutar 21. korpusa. Moje cifre se ne odnose na celu RSK, ili ceo Balkan, ili Hrvatsku ili Srbiju u tom smislu, samo na teritoriju u kojoj sam ja imao operativne zadatke.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, znači samo se cifre odnose na ono gde ste vi bili, a sve ostale konstatacije odnose se na celinu događaja u Jugoslaviji, Hrvatskoj, RSK, Republici Srpskoj i Srbiji. Je li tako?

SVEDOK:

      Samo što je vezano za Kordun. Ja ni u jednom trenutku nisam napravio ovde ni jednu generalnu izjavu koja pokriva sve. Ako sam svedočio, svedočio sam o događajima na kojima sam ja lično bio prisutan.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, onda idemo dalje na konkretne stvari.

TUŽBA:

      Prigovor časni sude.

      Da gospodine Grum, može li gospodin Milošević reći zašto je neophodno da se identifikuje supruga svedoka s obzirom na celi istorijat.

ROBINSON:

      Da li on svedoči na privatnoj sednici ili ne?

TUŽBA:

      Ovaj svedok je u jedinstvenoj situaciji, on je relociran osim ako nema neka relevantnost, nešto bi bilo bitno u vezi sa pominjanjem imena njegove supruge, molim da se to pitanje izbriše, ili ako je neophodno onda to bude na privatnoj sednici.

ROBINSON:

      Gospodine Milošević, možete li nam reći u čemu je relevantnost toga?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Gospodine Robinson, ja dovodim u sumnju izjavu svedoka da je u Agrokomercu bio po nalogu KOS-a jer je on radio kao prevodilac zaposlio se tamo preko neke svoje veze, a žena mu radila kao nastavnica fiskulture u isto tako...

TUŽBA:

      Hvala gospodine Miloševiću.

      Hteo bih da iz predostrožnosti, preći ćemo na privatnu sednicu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A da li pod Beogradom kada kažete, govorite o saveznoj vlasti ili govorite o Republici Srbiji?

SVEDOK:

      Govorim o Generalštabu Vojske Jugoslavije, i KOS-u.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro. A da li ako je uopšte bilo zabrinutosti ona bila zbog toga što je Agrokomerc bio pod kontrolom bosanskih muslimana ili zbog finansijske afere koja se pojavila i počela da trese taj zaista veliki konglomerat koji je napravljen u tom kraju i ...

SVEDOK:

      Ja nisam ulazio u razloge, s porodicom s posla.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:    

      Dobro, vi niste ulazili u razloge zbog kojih ste poslani, ali akcenat stavljate na ovaj nacionalistički aspekt, a ne na ovaj finansijski ili koji je uopšte bio poznat u Jugoslaviji, je li tako?

SVEDOK:

      Prisutnost velikog broja stranaca u Velikoj Kladuši je isto bio vrlo važan podatak u to vreme.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ

      Veliki broj stranaca je bio u to vreme ...

ROBINSON:

      Gospodine Milošević, došao je trenutak za pauzu.

      Gospodine Lazarević sada ćemo napraviti pauzu od pola sata.

      Ne napravićemo pauzu od 20 minuta, a tokom pauze molim vas da sa ni sa kime ne razgovarate o svom svedočenju.

      Ustnite molim.

POSLE PAUZE

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      ... te stranke pored tog veoma nacionalističkog karaktera bilo elemenata islamskog fundamentalizma.

SVEDOK:

      Apsolutno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A sa kim se Ugljanin sastajao na području Velike Kladuše?

SVEDOK:

      Sa Fikretom Abdićem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A da li je bio neki Srbin član SDA?

SVEDOK:

      Ja nisam upoznat.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, vi ste u Velikoj Kladuši, radili normalno, legalno i pod svojim imenom, je li tako?

SVEDOK:

      Tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Recite mi kako ste vi kao Srbin uspevali da prisustvujete tim sastancima i skupom u SDA da biste pratili Ugljaninov rad?

SVEDOK:

      Ja nisam prisustvovao njegovim privatnim sastancima sa Avdićem, nego sam prisustvovao mitinzima koji su održavani na lokalnom fudbalskom terenu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, s obzirom da ste bili kako ste sami rekli 7 godina tamo i da ste bili pod svojim pravim imenom. Vi ste juče opisali jedan događajda ste bili u nekom kafeu, to je bilo pred ono što navodite kao nekakav zadatak da likvidirate ovu dvojicu ustaških emigranata iz Švedske, braću Brajević i juče ste rekli da su onda ušla dva oficira, da su bili pijani, ako sam dobro čuo i da su nešto govorili o velikoj Srbiji i na neki način i vas uključili u to i na taj način vas jednostavno kompromitovali. Je li tako?

SVEDOK:

      Sve je tačno osim jednoga, ja nisam bio u kafiću u kome je trebalo da se dogodi taj napad, nego do ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, nije bitno.

SVEDOK:

      Da u pravu ste, tako se odvijalo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Tako su se ... dva pijana oficira i govorila nešto o velikoj Srbiji. Je li tako?

SVEDOK:

      Dva JNA pijana oficira.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dva JNA pijana oficira i šta su govorili?

SVEDOK:

      da se sve ovo što gde mi stojimo danas biti Srbija.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, to ste juče rekli, a evo šta ste napisali u svojoj izjavi o tom događaju.

      Na 7 strani poslednji pasus vaše izjave. Kažete ovako. "Međutim desilo se da sam bio u jednom kafiću, 21. decembra 1991. godine, tri dana pre planirane zasede kada je u bar došao kapetan u uniformi JNA potpuno pijan. Kada je ušao, povikao je "brate Srbine", bilo je jasno da se obraća meni, pošto sam ja bio jedini Srbin u tom lokalu. Pokušao sam da ga ignorišem, ali to nije zavaralo nikoga, odmah sam napustio lokal, vratio se kući i preko radija stupio u kontakt sa policijskom stanicom u Vojniku i ispričao sam Vujadinoviću šta se desilo on mi je rekao da idem i da smirim kapetana i da će poslati nekoga da ga pokupi itd. Dakle juče govorite, došla dvojica govorila o velikoj Srbiji, u izjavi pišete da je ušao jedan kapetan JNA pijan i rekao vam "Brate Srbine". U Velikoj Kladuši svi su znali da ste Srbin. Malopre kažete da ste radili pod svojim pravim imenom. Kako vas je to onda mogao da kompromiruje ako vas je nazvao "brate Srbine"?

SVEDOK:

      Nije bilo samo reč o "brate Srbine", bilo je o ljubljenju, bilo je reči o tome da će sve ovo biti Srbija jednoga dana. Ja samo dopunjavam izveštaj koji sam mu podneo tada.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, zar ovde nije uočljiva velika razlika između onoga što ste napisali i onoga što ste juče ovde ispričali o tom događaju?

SVEDOK:

      Ne vidimneke bitne razlike osim neke sitnice bile dopunjene.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A sitnice su da je došao jedan pijani kapetan i još ste rekli dva oficira.

SVEDOK:

      Ne, dva oficira sam rekao u svojoj originalnoj izjavi pre tri godine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ovde se govori o jednom i govori se o kapetanu, to znači opet je neka greška u izjavi, je li tako?

SVEDOK:

      Ne. U mojoj izjavi nema greške da su bila dva oficira u pitanju. Moguće da je kasnije u prevođenju ili nešto poput toga došlo do nekih manjih izmena ili grešaka, ali ja ne ulazim u to.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro gospodine Lazareviću, recite mi kako ste napustili "Agrokomerc".

SVEDOK:

      Bio sam optužen da sam uzimao neke dokumente iz kancelarije gospodina Fikreta Avdića.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Uzmali dokumente iz kancelarije Fikreta Avdića.

SVEDOK:

      Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A koliko je tačno da ste u "Agrokomercu"dobili otkaz zbog nekih dugova u iznosu od 30 hiljada maraka i da ste odatle spasavajući se 91. godine, pobegli u selu Gejkovac u opštini Vojnić?

SVEDOK:

      Apsolutno nije tačno. Nakon napuštanja "Agrokomerca" ja sam ostao celu godinu u Velikoj Kladuši, radeći u privatnoj svojoj firmi.

ROBINSON:

      Svedoče vidim da je brzina prevelika i prevodiocima je teško. Molim vas, pravite pauzu između pitanja i odgovora obojica.

SVEDOK:

      Izvinjavam se.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Znači niste proveli 3 meseca u kući porodice Lakšić?

SVEDOK:

      Porodica Lakšić, nikada nisam ni čuo za nju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pa dobro, a da li je tačno da ste baš u Vojniću ostali dužni Toši Pajiću 2 hiljade maraka i Đuri Škaljcu hiljadu petsto i Dušanu Lukiću 3 hiljade maraka?

SVEDOK:

      Apsolutno netačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Šta je netačno?

SVEDOK:

      Sve je netačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro. Vi ste početkom 90-te osnovali sopstveno preduzeće za koje kažete da je finansirao KOS. Je li tako?

SVEDOK:

      Delimično.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Šta znači delimično.

SVEDOK:

      Delimično znači da je jedan deo opreme bio plaćen novcem iz JNA.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Vi kažete da vas je KOS krajem 90-te i početkom 91. ostavio na miru. Tako kažete.

SVEDOK:

      Manje više. Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ja sam shvatio da ste vi dobrovoljno počeli da radite iz ovoga što ste maločas rekli. Čak onda kažete da su vas ostavili na miru. To znači da su vas pre toga nečim uznemiravali ili ovo ostavili na miru, ima drugo značenje?

SVEDOK:

      ... za KOS za mene nikada nije bio uznemiravanje, bio je deo mojih obaveza.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, vi na 6 strani opisujete navodni sastanak koji ste imali u Vojniću u policijskoj stanici sa Zimonjom, Ajdinovićem, Pajićem i Lukićem, je li tako?

SVEDOK:

      ...

MEJ:

      Gospodine Grum imate li izjavu.

TUŽBA:

      Da.

ROBINSON:

      Mislim da bismo i mi trebali imati kopije.

TUŽBA:

      Da i hteo bih da se svedoku da izjava koja je prilično dugačka, nije fer da mu se postavljaju pitanja u vezi sa konkretnim rečenicama iz te izjave.

ROBINSON:

      Da neka se to uradi.

TUŽBA:

      Ja imam ovde jednu kopiju neka neko možda napravi fotokopije za veće i imaću ih za 5 minuta i možda bi bilo dobro da gospodin Milošević naznači, radi li se o verziji na srpskom ili na engleskom jeziku, ako govori o konkretnom broju stranica.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Zar nije opet vas pitam u to vreme Zimonja bio vojni ataše u Pragu?

SVEDOK:

      Nisam upoznat sa tim, ja samo znam da je on bio prisutan na sastanku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro kažete u policijskoj stanici ovo je takođe u ovom nizu neistina koje vi iznosite niko od navedenih lica nije imao nikakav status u policiji. Da li se radilo o vojnoj komandi?

SVEDOK:

      Nije tačno. Tošo Pajić je bio šef policije u Vojniću, a Đuro Škaljić njegov zamenik.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da li se radilo odgovoriti na vojnoj komandi koja je izvučena iz Karlovca gde je bila pod opsadom i stalnim napadima tih hrvatskih paravojnih formacija ta komanda u Vojniću.

SVEDOK:

      Nije bilo vojne komande u Vojniću, tada nije bilo, komanda je bila 8 operativna grupa u Šumarici, a ne u Vojniću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da li znači da je ta operativna grupa izvučena iz Karlovca gde je bila predmet napada paravojnih hrvatskih formacija?

SVEDOK:

      Stvarno neznam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Neznate. Da li znate da je zadatak tadašnje komande bio prihvat delova JNA koji su bili blokirani u kasarnama u Jastrebarskom, Karlovcu i Zagrebu.

SVEDOK:

      Sve ove događaje koje vi spominjete gospodine Miloševiću, dogodile su se pre nego što sam ja prešao u Republiku Srpsku Krajinu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, vi tvrdite da je Zimonja koji je tada bio u Čehoslovačkoj istakao da Hrvati i Muslimani zajedno rade na osnivanju paravojnih grupa i da te grupe predstavljaju veću opasnost za srpske civile nego li za JNA. Je li tako?

SVEDOK:

      U izveštaju koji sam ja dao piše, manju opasnost, ne veću. Vrlo se dobro sećam da nije tolika važnost bila data tim elementima u Velikoj Kladuši.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro vi u nastavku izjavljujete kako ste i sami osećali da je vaša patriotska dužnost da pomognete u organizovanju samoodbrane srpskih civila. Da li sam u pravu?

SVEDOK:

      Da. To sam uvek osećao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A št ih je to onda ugrožavalo kada im je bila potrebna pomoć i samoodbrana?

SVEDOK:

      Formiranje vrlo političkih stranaka kao što su SDA i HDZ koje nisu krile svoje neprijateljstvo prema srpskom stanovništvu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, da li to onda nedvosmisleno znači da su Srbi u Krajini i ovoj Cazinskoj regiji bili ugroženi od narastajućeg hrvatskog i muslimanskog nacionalizma?

SVEDOK:

      Naravno da jesu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A vi tvrdite da je na tom sastanku razmatran i plan napada na Cetingrad, je li tako?

SVEDOK:

      Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      I kako vi tvrdite Ajdinović se zalagao da se zatvori i da se svi pobiju granatiranjem. Je li tako?

SVEDOK:

      Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da li je u Cetingradu tada bilo i malo Srba?

SVEDOK:

      Nisam upoznat s tim.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Šta se desilo sa Srbima iz Cetingrada, jesu li odatle proterani, da li išta znate o tome?

SVEDOK:

      Ja sam već rekao da nisam upoznat, da je bilo nekih Srba u Cetingradu u to vreme o kome ja govorim.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, vi kažete da ste na tom sastanku dobili zadatak da formirate tajnu grupu za koju kažete da ste se nalazili vi i izvesni Mile Bosnić i neki Željko o kojem nemate nijedan drugi podatak sem da se zove Željko. Je li tako?

SVEDOK:

      Nije se radilo o formiranju tajne grupe, radilo se o grupi viđenijih Srba u Velikoj Kladuši koji bi trebali da budu organizovani za svaku eventualnost.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A kakav je to viđeniji Srbin kome ne znate ime, nego samo znate ...

SVEDOK:

      Govorim za Mileta Bosnića, gospodine Miloševiću ne govorim za Željka, supruga mu radila kao frizerka, toliko se detalja sećam. On je više služio kao vozač gospodinu Bosniću, nego što je imao neku eminentnu, ili kao proeminentnu ulogu u tim događajima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, vi kažete na stranici 7 da su vam u policijskoj stanici vojnici izdali oružje i drugu opremu za tu vašu grupu. Da li je tako?

SVEDOK:

      Ne nisam to rekao. Oružje je bilo izdato za specifični zadatak koji je trebao da se dogodi u tom kafiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Za koji specifičan zadatak?

SVEDOK:

      Eliminaciju ustaške migracije i muslimana koji im pomažu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ko je trebao da izvede taj zadatak?

SVEDOK:

      Ja i dva jugoslovenska oficira.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      I, i?

SVEDOK:

      JNA oficira.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Je li to taj zadatak koji vas je kompromitovao, gde su vas kompromitovali tako što je ovaj rekao, brate srbine u kafiću?

SVEDOK:

      Manje-više, još ima nekih detalja tu koje je rečeno bilo tada, evo kada su ušli.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ali objasnite mi, nije mi to jasno kako vas je mogao kompromitovati kada su svi znali da ste živeli tolike godine u Kladuši i svi znali da ste Srbin?

SVEDOK:

      Da, ali su me znao kao neaktivnog u političkom smislu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A on vas je time što vas je oslovio sa "brate Srbine" proglasio znači aktivnim u političkom smislu. Je li tako?

SVEDOK:

      Da u pravu ste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Vi kažete da je trebalo da im podelite oružje da se sa njima viđate svaki dan, jer ste im oružje podelili i jeste li se sa njima viđali svaki dan?

SVEDOK:

      Oružje koje mi je dato, dato je za moju upotrebu. I to je oružje bilo u stanu u kome sam živeo. A sa kime sam trebao da se viđam svaki dan nije mi jasno vaše pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ja to pitam na osnovu ovoga što piše u izjavi, jer kažete da ste dobili tri puške, niste dobili tri puške za vašu upotrebu. Je li tako?

SVEDOK:

      Ne dobio sam, da li treba da citiram šta sam dobio tada?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:    

      Pa da, šta ste dobili?

SVEDOK:

      Dobio sam jedan škorpion sa prigušivačem, automatsku pušku sa dva okvira, pištolj i 4 ručne bombe.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ove puške što se pominju u izjavi niste dobili?

SVEDOK:

      To je gospodin Bosnić dobio za distribuciju Srbima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pogledajte svoju izjavu, pa ćete videti da i to nije tačno.

SVEDOK:

      Na kojoj strani gospodine Miloševiću?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      To vam je na 7 strani "...u tom periodu sam pozvan u Vojniću u policijsku stanicu....", na početku 7 strane "...u policijsku stanicu u Vojniću su mi izdali oružje i drugu opremu. Škorpion sa prigušivačem, 3 automatske puške jugoslovenska verzija AK-47 onda pištolj, 4 ručne granate, municiju i 2 motorole... Sve te stvari mi je u jednoj torbi dao neki policajac u uniformi kada sam napuštao policijsku stanicu... Rečeno mi je da treba da obavestim Bosnića i Željka, (prezime nepoznato) da budu spremni za akciju ako ih budem kontaktirao. Trebalo da im podelim oružje i da se sa svakim od njih viđam najmanje jednom dnevno kako bih saznao da li su čuli ili videli nešto sumnjivo, ako jesu, trebalo je da to prijavim u Vojnić. U suprotnom rečeno mi je da se vratim u Kladušu i sačekam dalje instrukcije...".

      To što sam vam citirao vašu izjavu. Vi tvrdite da to nije tako.

SVEDOK:

      Ne. Ova izjava je tačna, međutim, gospodine Miloševiću pre dva minuta kada ste mi postavili pitanje, vi ste rekli da li ste se sretali sa njima svaki dan, a ja sam bio pod ... da vi govorite o JNA oficirima koji su trebali da izvrše zadatak. Pitanje se ustvari odnosilo na taj zadatak koji na kraju nije ni izvršen. Gospodinu Bosniću sam imao priliku on je bio kućni prijatelj moj, bio da ga viđem svaki dan, a njegovog vozača očito, pošto ga je on vozio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, tražili ste i da vam citiram ovo kada sam rekao da ste dobili tri puške, vi ste rekli da se dobili za ličnu upotrebu, ja sam vas pitao šta će vam tri puške za ličnu upotrebu. Rekli ste ne.

SVEDOK:

      Ne gospodine ja nisam rekao da sam puške dobio, ono što sam rekao ja ću ponoviti još jedanput, ako treba, bez da gledam u ... rekao sam da sam dobio škorpion sa prigušivačem, za svoju upotrebu, automatsku pušku, 4 granate, municiju, zaboravio sam radio, evo dodaću sada i dve motorole. Automatske puške 3 koje se navode u ovom izveštaju koje su otišle u Bosniću za dalju distribuciju, ne za moju upotrebu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Izvinite kako bi vi pročitali ovo. Kaže, u tom periodu su pozvani Vojnić u policijsku stanicu, u policijskoj stanici u Vojniću su mi izdali oružje i drugu opremu, škorpion sa prigušivačem, 3 automatske puške, pištolj, 4 ručne bombe, municiju i dve motorole. Tako piše.

SVEDOK:

      Po čemu se razlikuje moja izjava i vaša izjava gospodine Miloševiću?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:    

      Ovo nije moja izjava, nego vaša izjava. Vi kažete da niste dobili tri puške, da niste preuzeli tri puške?

SVEDOK:

      Da ne idemo sada ovde napred i nazad. Vi govorite da ja tvrdim da sam dobio za ličnu upotrebu, ja tvrdim da je nisam dobio za ličnu upotrebu, nego za distribuciju gospodinu Bosniću, škorpion, pištolj, bombe, ručne granate, motorole, da. To je bio deo moje opreme.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ali ste dobili i tri puške.

SVEDOK:

      Da koje su date Bosniću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Malopre ste rekli da je puške dobio neko drugi, a ne vi? Možete da pogledate transkrip posle. Neću da vas zadržavam na tome.

      A recite mi molim vas, a kako se zvao taj policajac koji vam je izdao navedeno oružje i opremu?

SVEDOK:

      Ne sećam se.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Neznate. A da li ste sigurni da vam je neko uopšte izdao tu oružje i opremu?

SVEDOK:

      Naravno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro. Vi opisujete napad na Cetingrad. Odgovorite mi tačno kog datuma se taj napad odigrao?

SVEDOK:

      Ne mogu da se setim, mislim bio je kasni oktobar 1991.     

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro. A recite mi ko je doneo, ili mogao doneti odluku o napadu na Cetingrad?

SVEDOK:

      ....

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

         Vi tvrdite da su odluku doneli Zimonja, Ajdinović, Škaljac i Pajić?

SVEDOK:

      Ne. Oni su podneli svoje predloge sa terena glavnom štabu Vojske jugoslovenske narodne armije u Beogradu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da li je vama poznato da je odluku o tom napadu doneo Štab teritorijalne odbrane koji se u to vreme nalazio u Vojniću, a da Zimonja u to vreme nije ni bio u RSK?

SVEDOK:

      Nije mi poznato da je TO imala bilo šta, mislim da li su oni bili naoružani sa artiljerijskim oružjem, TO je to bilo oružje JNA. Moje uverenje je bilo, dva visoka oficira JNA su analizirali na terenu šta se događa tamo, podneli svoje predloge glavnom štabu JNA u Beogradu. Nakon toga je došlo do napada. Toliko znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, gospodine Lazareviću, da ste samo pročitali novine iz tog perioda ili da ste nekog pitali vi biste i znali da je i to neistina. Napad na Cetingrad je bio 28. novembra 91. godine.

SVEDOK:

      Gospodine Miloševiću stvari o kojima razgovaramo dogodile su se pre 12 godina, prema tome nemojte nemojte optuživati mene ne mogu da se setim tačno datuma, vremena, minuta, sata i sl. Ja znam da je bilo hladno i znam da je bila zima. Toliko se sećam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pa dobro, znači to što je podatak koji ste naveli netačan nema nikakav značaj, je li tako?

SVEDOK:

      Ja ga ne smatram netačnim, ja ga smatram da se događaj jeste dogodio, ja jesam bio tamo, sada da li to bilo krajem oktobra ili početkom novembra, to meni toliko nije bitno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Vi kažete da je bilo u oktobru, a zbog čega je došlo do tog napada?

SVEDOK:

      Nisam upoznat ni sa time?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, da li znate da je do napada došlo zato što su paravojne formacije u Cetingradu nekoliko dana pre napada ubili potpukovnika Rankovića i da su posle iz straha i gotovo bez borbe napustili Cetingrad.

SVEDOK:

         Interesantno da ću spomenuti gospodina Rankovića jer podaci o kojima sam ja raspolagao u to vreme bio je ubijen s leđa, kada već govorimo o tome.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ubili ga u Cetingradu, da.

SVEDOK:

      S leđa, indicira gospodine Milošević, da su ga ubile srpske snage. Da li slučajno ili namerno, ne volim to.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      On nije ubijen u borbi, nego u Cetingradu.

SVEDOK:

      Ne. Ubijen je van Cetingrada i komisijski nalaz je pokazao da su meci koji su ubili gospodina Rankovića došli iz pozadine ne s lica.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      I onda su Hrvati posle ubistva Rankovića gotovo bez borbe napustili Cetingrad, zato što su ga Srbi ubili?

SVEDOK:

      Ne razumem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Vi tvrdite da su Rankovića Srbi ubili.

SVEDOK:    

      Ne, ne tvrdim ja to, to su išle okolo, tako se pričalo, mislim ja gospodinu Miloševiću i časnom sudu ja želim da iznesem još jedanput to da vrlo precizno, izjave koje ja dajem odnose se na one događaje kojima sam ja lično prisustvovao, aktivno, ne na one događaje koji su se događali u Cetingradu, dok sam ja još bio u Velikoj Kladuši, prema tome, ja stvarno ne mogu da vam ponovim neke nove podatke o tome.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, ali vi govorite o tome, vi dajete izjavu o tome, prema tome ja moram da vas pitam o tome, vi sada ne možete da se ograđujete da vi to ne znate. ... Da je prevagnuo Zimonjin plan napada i da je ostavljen koridor za bekstvo stanovnicim Cetingrda, je li tako?

SVEDOK:

      Takav je moj utisak bio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Kada ste vi poslednji put pre napada bili u Cetingradu?

SVEDOK:

      Ja verovatno nisam nikada bio u Cetingradu osim ono što sam 2 puta provezao se kroz Cetingrad na putu za Plitvice.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro na osnovu čega tvrdite da je grad bio nebranjen izuzev nekolicine ljudi koji su bili naoružani lakim naoružanjem, kada niste imali podatke na osnovu tog vašeg neposrednog opažanja, kažete neznate?

SVEDOK:

      Ono, govorim o onim stvarima koje sam ja čuo na terenu, ne na kojima sam ja prisustvovao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A vi ste to čuli. Dobro. A recite mi ko su bili ljudi koji su branili Cetingrad?

SVEDOK:

      Ja ne znam ni da je bio branjen, ja uporno govorim da ja znam da se dogodio napad, znam da sam stajao na jednom brdašcu sa gomilom drugih ljudi i da smo posmatrali na nebu kako se vidi eksplozija na tom odblesku se vide na nebu i slično. A da je nakon toga počeo taj priliv izbeglica iz Cetingrada u Veliku Kladušu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Recite mi ko su bili tih 600 muškaraca koji su napustili Cetingrad i pobegli u Veliku Kladušu?

SVEDOK:    

      Neki su bili naoružani, neki nisu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, da li znate kolika i kakva su bila razaranja Cetingrada prilikom tog napada, koliko je bilo žrtava, da li imate te podatke?

SVEDOK:

      Ne nemam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Vi niste učestvovali u napadu?

SVEDOK:    

      Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da li su i braća Brajević koje ste pomenuli kao Hrvatske ekstremiste iz Švedske pobegli iz Cetingrada?

SVEDOK:

      Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      I za njih ste sredinom decembra 1991. godine dobili zadatak da ih ubijete. Je li tako?

SVEDOK:

      ... ko da se nađe u tom kafiću u to vreme.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Kako možete da objasnite da je to sasvim jedno prosto pitanje da vi kao prevodilac, civil dobijete zadatak da nekog ubijete?

SVEDOK:

      Dobro ja nisam sebe smatrao samo kao prevodioca niti civilom u tom događajima, a drugo zadatak koji je dat meni u to vreme vodio se jednostavno na to da sam ja bio na terenu da mi je poznat taj deo Velike Kladuše i da su mi poznate te osobe o kojima se govorilo i da jednostavno budem jedan od te trojke.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Hoćete da kažete da je tako formirana trojka i vi ste član trojke za ubistvo?

SVEDOK:

      Ne bih ga ja nazvao tako, gospodine Miloševiću. Vi sada stavljate nešto tu u kontekst, ja stvarno ne razumem. Činjenica je da je zadatak dat da se ti ljudi eliminišu, činjenica je da do toga nikada nije došlo. Činjenica je da sam ja napustio Veliku Kladušu daleko pre nego što je trebao da bude taj zadatak kao urađen. Činjenica je da na kraju zadatak i nije izvršen. Ja bih verovatno u to vreme našao milion i jedan razlog da ga ne učinim. Prema tome.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, činjenica je samo da ste zadatak prihvatili, ali da je bila formirana znači trojka za likvidaciju čiji ste vi bili član?

SVEDOK:

      Manje više da, u pravu ste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Vi govorite na strani 8 u 5 pasusu da vas je nekih 10 dana iza toga ponovo neki NN oficir nepoznat, tačnije vojni policajac JNA odvezao u Šumarice na Baniji, jednom izolovanom i veoma bezbednom mestu u nacionalnom parku između Petrinje i Bosanskog Novog koje je služilo kao štab 8 operativne grupe JNA. Je li tako?

SVEDOK:

      Pokušavam da nađem tu stranu gospodine Miloševiću, budite strpljivi.

TUŽBA:

      Jeste li pronašli gospodine?

SVEDOK:

      I dalje tražim, možda bi mi gospodin Milošević mogao pomoći i reći o kojoj je stranici reč.

TUŽBA:

      Gospodine Miloševiću, da li govorite o srpskoj ili engleskoj verziji, jer broj stranica ne odgovara.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Govorim o srpskoj verziji, drugi pasus odozgo, na 8 strani: "..Kada je prošlo tih 10 dana pojavio se jedan vojni policajac i rekao mi da pođem sa njim. Odvezli smo se u Šumaricu u Baniji gde se nalazio štab 8 operativne grupe... "

ROBINSON:

      Ja sam našao to, to je na stranici 9 engleske verzije, početak 2 paragrafa.

SVEDOK:

      Evo našao sam časni sude, sada to i čitam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Kažete bilo je veoma bezbedno, bilo je između Petrinje i Bosanskog Novog, mesto između Petrinje i Bosanskog Novog, bilo je veoma bezbedno, služilo je kao operativni štab JNA za severni deo Hrvatske itd. Štab opertivne grupe, jeste li našli gospodine Lazareviću?

SVEDOK:

      Da, našao sam vašu verziju koju vi imate upravo sada gledam englesku verziju koju ja držim ispred sebe.

TUŽBA:

      U čemu je pitanje?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pitanje je u tome gospodine Lazareviću što vi opet izmišljate jer štab 8 operativne grupe nije bio u Šumarici nego na Petrovoj gori. Zašto govorite neistinu?

SVEDOK:

      U februaru, martu 1992. godine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Upravo tada kada vi tvrdite štab 8 operativne grupe je bio na Petrovoj gori, a ne u Šumarici, i tu postoje o tome dokumenti.

SVEDOK:

      Meni je rečeno da se nalazi na Šumarici, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro vi imate vrlo karakteristične odgovore za stvari koje ne govorite istinu. Kažete ovako, tada ste zahvaljujući Zimonji naprasno postali potpukovnik.

SVEDOK:

      Da li naprasno, piše u mom izveštaju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ne piše, nego ja pitam, jednom ste, dobili ste čin potpukovnika JNA za koju ustvari ...

MEJ:

      Gospodine Miloševiću recite nam na koju stranicu mislite kako bi vas mogli pratiti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pa govorim o istom pasusu gospodine Robinson kaže, dali su mi uniformu sa činom potpukovnika JNA /kasnije će to postati Vojska RS/ i dobio sam sobu u jednoj kući pri štabu. Zimonja nije bio prisutan ali je bilo jasno da je on zaslužan za moj povlašćeni tretman.  Gospodine Lazareviću vi znate da se civilnim licima koja imaju fakultet, bili lekari, bili prevodioci, inžinjeri, stručnjaci uvek daju neki vojni činovi radi statusa čak i prevodioci koji su išli potpuno kao civili nekad ... čin poručnika da nose na ramenu da imaju status dakle, nisu vojnici nego oficiri. Vi ste kao prevodilac znači, dobili taj čin kao oznaku a ne nikakvu funkciju u samom štabu imali ste funkciju prevodioca i oficira za vezu zato što govorite engleski jezik. Je li tako.

ODGOVOR:

      Da, nisam imao nikakve funkcije unutar Štaba, mislim komandne funkcije nisam imao nikakve.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dakle, imali ste funkciju da služite kao oficir za vezu sa onima koji govore isti jezik koji vi govorite. Je li tako.

ODGOVOR:

      ....

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Je li tada Bulat bio komandant tamo.

ODGOVOR:

      Ne, gospodin Bulat bio načelnik Generalštaba.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

      Jeste tada čuli da je razgovarao s Perišićem.

ODGOVOR:

      ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da li vi tvrdite da je od JNA postala Vojska RS znači, da se JNA pretvorila u Vojsku RS.

ODGOVOR:

      Deo oficira i naoružanja da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, gospodine Lazareviću kad se JNA povukla sa prostora Hrvatske tamo su ostali oni pripadnici JNA koji su bili sa tog prostora. Je li tako.

ODGOVOR:

      Da.   

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Vi ste iz Beograda bili ste prevodilac.

ODGOVOR:

      Ne, ja sam bio oficir za vezu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, i oficir za vezu sa UN.

ODGOVOR:

      I Crvenim krstom i tako dalje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Znači, ostao je onaj deo oficira koji su bili iz same Krajine i ostao da brani Krajinu da formira Vojsku Republike Srpske Krajine.

ODGOVOR:

      Tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Na osnovu čega vi tvrdite onda da je Vojska RSK bila deo Jugoslavije.

ODGOVOR:

      Po svojoj informaciji, po svojim naređenjima, dovođenjem konvoja da ih opremi od uniforme, naoružanja, hrane, goriva.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Čekajte da razlikujemo nekakvu pomoć od komandfovanja, je li vi tvrdite da je generalštab Vojske Jugoslavije komandovao Vojskom RSK.

ODGOVOR:

      Ja tvrdim da je Generalštab JNA komandovao oficirima koji su bili na službi u vojsci Republike Srpske Krajine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Na osnovu čega to možete da tvrdite.

ODGOVOR:

      Zbog toga što je bila konstantna veza između glavnog štaba Vojske Jugoslavije u Beogradu štabova u Republici Srpskoj Krajini sa oficirima, zbog toga što je Beograd dalje plaćao te oficire direktno iz Beograda.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Samo molim vas da ostavimo na stranu materijalnu pomoć. Da li vi tvrdite i molim vas odgovorite mi vrlo precizno da je Vojska RSK bila deo jugoslovenske vojske Jugoslavije i da je Generalštab Vojske Jugoslavije komandovao vojskom Srpske Krajine.

ODGOVOR:

      Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Znate da je to laž.

ODGOVOR:

      Ne, ja to smatram istinom većom nego što sam ja i vi ...

TUŽBA:

      ... iskaza svedoka ovo je nepravičan komentar nije adekvatno pitanje za svedoka, radi se zapravo o laži. Mislim da je svedok odgovorio to je bilo njegovo mišljenje.

ROBINSON:

      Mislim da on ima pravo da nas s time suoči i kaže da on govori laž, na svedoku je da odgovori.

ODGOVOR:

      Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da li vam je poznato da Republika Srpska Krajina imala svoj Vrhovni savet odbrane.

ODGOVOR.

      Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Kakve veze je imao Vrhovni savet odbrane Vojske RSK sa Generalštabom Vojske Jugoslavije ili sa vrhovnim savetom odbrane Jugoslavije.

ODGOVOR:

      Linijom komandovanja gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Vi nigde niste mogli gospodine Lazareviću, takvu liniju komandovanja da identifikujete jer, ona nije postojala. Na osnovu čega zaključujeteto.

ODGOVOR:

      Ja treba da ponovim ovom Sudu svakodnevni kontakti sa glavnim štabom Vojske Jugoslavije u Beogradu, naređenja koja su dolazila odatle oficiri koji su dolazili iz Beograda skoro svakodnevno oni koji su napustili Krajinu odlazili za Beograd, novi dolazili iz Beograda jedna ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Vi govorite, vi ste čak rekli juče da su dolazili oficiri i smenjivali se na 6 meseci.

ODGOVOR:

      Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A tačno je da su oficiri koji su bili pripadnici JNA ostali formirali deo strukture vojske RSK i ostali tamo sve vreme rata niko se nije šetao za Beograd, i iz Beograda i razmenjivao posle 6 meseci na kraju krajeva i ti ljudi koje vi navodite nisu odlazili posle 6 meseci, nego su bili tamo i to su bili ljudi iz krajine. Je li to tako ili nije.

ODGOVOR:

      Ne, niste u pravu, delimično ste u pravu, ali ne us vemu gospodine Miloševiću vi vrlo dobro znate kao što i ja znam da je glavni štab Vojske Jugoslavije iz Beograda redovno slao oficire na službu od 6 meseci po osnovu njihovog mesta rođenja, ponovo vraćo njihovim komandama bez obzira gde se nalazili ... to znate vi znam i ja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Gospodine Lazareviću, to što znam ja, je potpuno suprotno onome što znate vi zato ja i kažem ovo i pitam vas a naravno biće prilike da se to do kraja rasčisti dakle, nije li ipak tačno da je samo deo oficira JNA i to onih koji su bili sa tog područja posle povlačenja JNA iz Hrvatske ostao u Krajini i aktivirao se u vojsci RSK.

ODGOVOR:

      Komandni sastav Vojske Republike Srpske Krajine su činili ... oficiri JNA. Ne, gospodine aktivni oficiri koji su nastavili da nose uniformu i po povratku u Beogradu u avgustu mesecu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, gospodine Lazareviću vi ste rekli da je Toša Pajić se zaposlio.

TUŽBA:

      Gospodine Miloševiću, izgleda da imamo nekih tehničkih poteškoća, stanite na trenutak odnosno, mi dobijamo francuski u slušalice može li se to rešiti molim vas.

KVON:

      Nastavite gospodine Miloševiću, pokušajmo da vidimo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Vi tvrdite na strani 8 u 6 pasusu početkom 92 godine, da je ... posetio Zimonja i rekao kako će se JNA povući iz Hrvatske u Bosnu i da je ... prihvatio posmatrače ove ... da uđu na to područje iz Siska i Karlovca je li tako.

ODGOVOR:

      Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Kažete Beograd, verovatno mislite na predsedništvo SFRJ.

ODGOVOR:

      Gospodin Zimonja ... Beograd ja uvek smatram da on to referiše govori o glavnom stavu ne o političkoj strukturi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A pretpostavljate da civilna struktura znači, u to doba predsedništvo SFRJ komanduje vojskom i predstavlja kolektivnog vrhovnog komandanta.

ODGOVOR:

      Gospodine Miloševiću, ja ne pretpostavljam ništa ja govorim sa sigurnošću o onome što znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A da li to što vi navodite dakle, povlačenje JNA i tako dalje, da li to znači da je taj mirovni plan ispoštovan i u vojnom i u političkom smislu i da je i SFRJ i JNA tu pokazala da nema nikakve agresivne namere prema Hrvatskoj. To je bilo po Vensovom planu je li tako.

ODGOVOR:

      Gospodine Miloševiću, deo vojske JNA jeste se povukao nepobitna je činjenica da je ta ista JNA ...oficire iza sebe da formiraju armiju RSK da je ostavila teško naoružanje na korišćenje toj vojsci. Prema tome, jeste delimično ispunjen plan gospodine Miloševiću, ali ne u potpunosti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, recite mi molim vas gospodine Lazareviću pošto se JNA sastojala za vreme dok je postojala Jugoslavija od građana svih Republika, kad je počela ta kriza i formirana Savezna Republika Jugoslavija njeni državljani odnosno, građani Srbije i Crne Gore su se vratili na područje te Jugoslavije. Isto tako kao što su građani srpske nacionalanosti u Republici Srpskoj Krajini ostali na svojoj teritoriji isto tako su i građani hrvatske nacionalnosti ostali i postali komandni kadar hrvatskih odružanih snaga, ili muslimanski oficiri nekadašnje JNA ostali i postali komandni kadar muslimanske vojske koja dobro, da sad ne pominjemo mudžahedine i druge spolja, ali govorim samo o domaćim faktorima je li to znači da je JNA formirala.

ROBINSON:

      Gospodine Miloševiću, svaki put kada tretirate, kada kažete više od četri rečenice pre nego što postavite pitanje svedoku će biti teško da odgovori. Molim vas postavite pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, da li se isto dogodilo i sa hrvatskim oficirima koji su ostali oficiri u oružanim snagama Hrvatske ili ostali oficiri u oružanims nagama bosanskih Hrvata ili ostali oficiri u oružanim snagama Vojske Alije Izetbegovića. Da li je JNA formirala sve te vojske.

ODGOVOR:

      Postoji jedna bitna razlika ponovo gospodine Miloševiću, vi ste samo delimično u pravu tačno je da pri raspadu JNA oficiri hrvatske nacionalnosti su se pridružili hrvatskoj armiji, bosanci bošnjačkoj i tako dalje. Međutim, ni u jednom od tih slučajeva JNA nije ostavila oružje dobrovoljno i svoje oficire u Hrvatskoj niti je nakon tog raspada, bilo kontakta između oficira Hrvatske vojske i Generalštaba u Beogradu, ali je bilo dnevnog kontakta između oficira RSK sa Generalštabom iz Beograda, prema tome, to nije ista stvar. Zato ja kažem delimično ste u pravu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Vi nemate nikakve mogućnosti da znate za bilo kakav dnevni kontakt oficira sa Generalštabom u Beogradu, valjda su morali imati dnevni kontakt sa vrhovnim štabom Vojske Republike Krajine, a ne sa Generalštabom u Beogradu, a ako bi se organizovala takva vertikala valjda bi morala ići preko glavnog štaba RSK, a ne direktno to se nikad nije dešavalo ni u jednoj vojsci.

ODGOVOR:

      Dešavalo se u ovoj gospodine Miloševiću.

TUŽBA:

      Gospodine Lazareviću, da li ste mogli da vidite koliko je oficira JNA ostalo.

SVEDOK:

      Pa reko bi sto posto oficira sa najvišim činovima.

ROBINSON:

      Izvolite nastavite gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Jesu li svi ti oficiri koji su ostali bili sa tog prostora.

ODGOVOR:

      Pretpostavljam da jesu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Oni su ostali na svojoj teritoriji na svojoj zemlji, u svojim gradovima i selima na prostoru na kome su živeli, rodili se i živeli njihovi očevi i dedovi i svi drugi. Je li tako.

ODGOVOR:

      Gospodine Miloševiću iluzorno je za mene da tvrdim da sam ja upoznao sve oficire na teritoriji RSK, govorim o oficirima koje sam poznavao. Da li su svi oficiri rođeni dole ili nisu, ja to stvarno ne znam. One koje sam ja poznavao jesu se rodili tamo otišli iz tog kraja. Možda nisu bili tu 40 godina, nego su se vratili po zadatku ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Mislite da im je neko dao zadatak da se vrate ili su oni osećali potrebu. Kao što ste vi rekli da ste osećali patriotsku dužnost da branite i zaštite da su i oficiri koji su se školovali da budu oficiri, osećali tu istu patriotsku dužnost koju ste vi kao civil osećali, ili je neko naredio.

ODGOVOR:

      Nažalost gospodine Miloševiću, nisu sve bile patriote. Bilo ih je dobar broj patriota drugi su dolazili potpuno iz sebičnih razloga.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Iz kojih razloga.

ODGOVOR:

      Iz sebičnih razloga.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Sebičnih razloga, da ne ulazimo u te sebične razloge jer, nemam vremena ali molim vas recite mi Zimonja vam je tom prilikom kad je rekao povlači se JNA iz Hrvatske i tako dalje saopštio da ćete pratiti Mileta Mrkšića koji je tada kako kažete bio komandant 8 operativne grupe na sastancima sa ovim posmatračima. Na koliko tih sastanaka ste bili sa Mrkšićem.

ODGOVOR:

      Verovatno 20 najmanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      U kom svojstvu ste bili prisutni na sastancima o kojima govorite.

ODGOVOR:

      ... oficir za veze tada je bio pukovnik Momčilo Krstić, a ja sam bio njegov asistent pomoćnik.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Upravo tako, prema tome vi ste na tim sastancima bili ne uz Mileta Mrkšića već uz oficira za vezu koji vas je s vremena na vreme pozivao da prisustvujete takvim sastancima u funkciji prevodioca. Je li tako.

ODGOVOR:

      Gospodin pukovnik Krstić oficir za vezu 8 operativne grupe nije govorio nijedan jezik osim srpskog, a isto tako general Mrkšić prema tome, kada bi oficir z vezu prisustvovao sastancima kojima prisustvuje general Mrkšić bio bi ja prisutan u svojstvu pomoćnika prevodioca gospodinu generalu, ne gospodinu Krstiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro u svojstvu prevodioca. Vi gospodine Lazareviću u jednom znatnom delu vaše izjave to imate na stranicama 9 i 10 i 11, možete naći opisujete kako ste vi navodno obmanjivali predstavnike UN i posmatrače kako ste ih vrbovali napijali, podmićivali, sa njima trgovali podmetali im žene, izvlačili od njih informacije i tako dalje. Recite molim vas pošto je sve ovo što smo čuli juče potpuna neistina kako uopšte možemo da proverimo, kako uopšte moguće proveriti bilo kakav od ovih vaših navoda koje ste evo na tri stranice rasprostrli o tim aktivnostima. .. te vaše priče kad prosejete kroz sito ostane činjenica da ste bili prevodilac i imate ovako jednu .. ispričanu priču. Vi krupne stvari kažete da ste predstavnicima UN da ste ih vrbovali, napijali, podmićivali, trgovali podmetali žene, izvlačili informacije i tako dalje kako uopšte ... koje su vrlo krupne i rekao bi prilično grube.

ODGOVOR:

      Časni sude da li bi bilo moguće preći na zatvorenu sednicu tako da bi mogao da navedem imena ljudi koji su radili za UN.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Osim ovoga što govorite kako ste ih vrbovali, napijali, podmićivali, trgovali, podvodili žene i tako dalje vi kažete opet na drugoj strani da su pojedini predstavnici UN, i posmatračke misije posle izvesnog vremena počeli da sarađuju ne na tim iz tih niskih pobuda, već zato što su uvideli ispravnost srpske borbe. Je li to tačno.

ODGOVOR:

      Tačno je da su neki nudili informacije na osnovu njihovih ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Je li to vi pošto ste govorili kako ste ih obmanjivali jeste vi to njih nešto obmanjivali o ispravnosti srpske borbe.

ODGOVOR:

      Gospodine Miloševiću, ja nikad nisam držao nastavne časove oficirima Ujedinjenih nacija u smislu tu na neki način da ih nateram da veruju UN oni koji su donosili zaključke u svojim verovanjima uradili su to na svoju sami, bez nekog uticaja od mene vi sugerišete da sam ja imao daleko veću moć nego što jesam u stvari.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, ja upravo tvrdim suprotno pošto iz ovoga što vi govorite proizilazi da vi sve znate, i o ratu u Hrvatskoj i o politici Jugoslavije i Srbije, i mojoj ulozi i ulozi glavnog štaba i ulozi Generalštaba i svega ostalog a o tome ne znate ništa kao prevodilac iz te komande u kojoj ste radili kao oficir za vezu pošto ste sve to izmislili, ja suprotno tvrdim gospodine Lazareviću ne tvrdim to što vi mislite da tvrdim kako vi sve znate.

ROBINSON:

      Dozvolite da svedok iznese svoj komentar nato. Vi ste rekli da je to izmišljotina.

SVEDOK:

      Ponovo ću ponoviti sve što sam rekao i sve što se nalazi u mojoj izjavi je apsolutna istina.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Gospodine Lazareviću, na 9 strani u poslednjem pasusu navodite kako vam je Mrkšić dok je bio u Krajini pričao svoje utiske sa vukovarskog ratišta i poverio se vama o svemu.

ODGOVOR.

      Ne, ja nisam tvrdio to gospodine Miloševiću, ja sam tvrdio da sam bio prisutan kad je on govorio o tome, a šta je on to tamo rekao da je radio molim vas.

ODGOVOR:

      Njegovo ubeđenje je tada bilo da je ostvario jednu vrlo važnu vojnu pobedu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pošto se kažete hvalio, upotrebili ste taj izraz. Je li se hvalio nečim nečasnim, je li se hvalio da je ubio nekog civila, je li se hvalio da je naredio neki zločin, je li se hvalio nešto slično tome.

ODGOVOR:

      Ne, hvalio se kažem o tome da je u napadu na bolnicu uspeo da ostvari ono što je želeo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A da li vas je zanimalo da pitate koliko se hrvatskih ekstremista ustaša, pripadnika zbora nacionalne garde i drugih prilikom predaje Vukovara povuklo, presvuklo u medicinsko osoblje i zavilo se kao ranjenici da bi prešli na teritoriju pod kontrolom hrvatske vojske i šta se tamo desilo, i  da li ste ga pitali koliko su Srba do tada upravo u toj bolnici pobili ove ustaške grupe. Jeste imali o tome neku informaciju.

ODGOVOR:

      Gospodine Miloševiću ja nisam bio u poziciji da postavljam pitanja gospodinu Mrkšiću, ja sam tu bio radilo se o odelu komande i gde se sedelo za stolovima večeralo se u to vreme, oficiri su razgovarali između sebe. Ja sam sedeo vrlo blizu imao sam priliku da slušam prema tome, nisam uzimao aktivno učešće u diskusiji. Ja ne znam šta se sve događalo u Vukovaru.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Vi ne znate šta se događalo u Vukovaru, ali vi i o tome svedočite, a da li vam je poznato da je upravo Mile Mrkšić da li ste i to čuli kad ste prisluškivali, za stolom šta se razgovara ne samo za Srbe.

ODGOVOR:

      Nemojte molim vas gospodine Miloševiću, nemojte prisluškivao, ja sam tamo bio u zvaničnom svojstvu sedeo sam sa ostalim oficirima imao večeru. Ja nisam prisluškivao dovoljno se glasno razgovaralo o tome da ja nisam imao priliku, ... viziju u glavi i sedim tamo i ... sad slušam nešto što ja ne bi trebao da čujem. Gospodin general Mrkšić je davao jasno i glasno izjavu o svojim osećanjima vezano za Vukovarske događaje. Prema tome, ja nisam prisluškivao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pa dobro, i konobar koji je prisluškivao večeru je isto u službenoj funkciji pošto radi na tom radnom mestu i servira na primer Supu, isto ima uši pa čuje.

ODGOVOR:

      Konobar je konobar, mi kažemo ... je isto vojno lice kao što sam i ja bio vojno lice prema tome, samo su vojna lica i bila prisutna tu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, a da li vam je onda poznato iz svih tih događaja i priča da je upravo Mile Mrkšić ne samo za Srbe već i za Hrvate koji su ostali da žive ... Krajine organizovao zdravstvenu zaštitu slao redovno lekare inače, oficire JNA da se ... u zdravlje tih lica bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost i tako dalje. Da li znate za te događaje i za tu brigu.

ODGOVOR:

      Ne, nisam upoznat s tim.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Vi međutim, govorite o tome u vašoj izjavi i ovde ste usmeno govorili da su Srbi Krajine policija Krajine redom sve to oružano ... radili na tome da sve Hrvate proteraju sa područja Krajine. Je li tako.

ODGOVOR:

      Takav sam utisak stekao po dolasku u Krajinu gospodine Miloševiću, a ja sam vrlo jasno tu stavio u svojoj izjavi da ja kad sam došao bio vrlo mali broj Hrvata na tom delu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Samo da pogledam svoje beleške, jedan momenat.

      ... recite mi dakle, s obzirom da su sve trebali da proteraju recite mi da li ste čuli za selo Pljevina koja se nalazi 10 km od Topuskog.

ODGOVOR:

      Imena se ne sećam stvarno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A da li znate da je 37 hrvatskih porodica ostalo da živi u tom selu i da su ceo rat proveli na svojim imanjima i da su pobegli samo oni koji su palili srpske kuće.

ODGOVOR:

      Ja sam upoznat sa ... jednog sela u blizini Topuskog na samom izlasku iz Topuskog, ja mislim da sam to čak i spomenuo u mojoj izjavi jednom prilikom da ... hrvati koji su na prozore stavili bele čaršafe po ulasku jedinica i da su ... u tom delu. Ja mislim da sam to rekao već, ja ne znam da li je to selo o kom vi govorite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pa naravno može i da nije to selo, o kome ja govorim jer je bilo mnogo takvih sela, a drugo je li znate da su Hrvati živeli i u Kninu, čak po jednom zaštićenom svedoku veoma značajnom kome neću da pominjem ime ovde na otvorenoj sednici koji ih je lično video i smatrao da su bili tretirani sasvim ravnopravno i u svakom pogledu normalno iako je svedočio protiv mene kao i vi ... ali dobro ne znate za ... a da li znate koliko je hrvatskih porodica ostalo da živi u selu Gređani.

ODGOVOR:

      Za Gređane sam upoznat jer su ... članovi evropske misije vrlo često išli na taj deo. Ja verujem da je to jedno od sela duž doline Kupe.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A da li vam je poznata porodica Muža Slavko i Kata iz Topuskog, pošto u Topuskom ste bili. Pitam vas za Topusko.

ODGOVOR:

      Ne mogu da se setim stvarno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A da li vam je poznato da su vojnici Republike  Srpske Krajine  koji su pokušali da ih provociraju zbog činjenice da je njihov sin tzv Švabo to mu je bio nadimak palio srpske kuće da su ti vojnici koji su roditelje tog palikuće srpskih kuća provocirali, odmah zatvoreni i upravo po naređenju tog istog Ajdinovićakog inače optužuje da je komandovao nekakvom jedinicom za bavljene prljavih poslova uhapšeni zbog samo uznemiravanja te hrvatske porodice, zbog njihovog sina. Da li znate za taj događaj.

ODGOVOR:

      Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da li tvrdite da je Ajdinović komandovao jedinicom za obavljanje prljavih poslova.

ODGOVOR:

      Da, tvrdim to.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da li su vam poznata hrvatska sela Lukinić i Bunčići.

ODGOVOR:

      Gospodine Miloševiću već pominjete neka od sela koja verovatno postoje u tom delu. JA nisam čovek iz tog dela ja sam proveo jedan deo svog života dole, ali nisam se bavio geografijom gde su sela, kolko ima, niti sam ja vodio neke evidencije o stanovništu da bi znao koliko koga ima, gde, kakav je prosek stanovništva po nacionalnoj osnovi. Nije bio moj domen posla.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, pa vaš deo posla je vidi se po ovome što govorite šta je bio, ali kao što vidite navodim vam više sela sa područja na kome vi upravo maločas tvrdite da znate sve šta se događalo, a izgleda da ne znate ništa šta se događalo što nije u prilog ove lažne tužbe koja se ovde iznosi.

ODGOVOR:

      Gospodine Miloševiću, vi uporno tvrdite da ja lažem, a da vi govorite istinu u ovom trenutku ja bi mogao da okren ćurak i da kažem da vi lažete a ja govorim istinu. Ja sam savršeno iskren i pošten i kažem da o tim slučajevima nisam čuo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Vi dakle tvrdite za ovo što vam kažem za Lukiniće  .... Bunčiće meštane tih sela koji su živeli za vreme rata mirno za ... Gređane da su to laži.

ODGOVOR:

      Gospodine Miloševiću, ja tvrdim da niko od Hrvata nije živeo mirno u tom periodu u Republici Srpskoj Krajini.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      U RSK gospodine Lazareviću niko nije živeo mirno za vreme rata pretpostavljam da to nećete osporiti.

ODGOVOR:

      Ne, neosporavam tačno je da niko nije živeo mirno pogotovu Hrvati.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Što se tiče istine, moja jedina ovde prednost upravo što govorim istinu.

ODGOVOR:

      Isto tako i ja govorim istinu gospodine, ali ostavićemo sudu da odluči ko od nas dvojice govori istinu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ovo što ja govorim zna mnogo ljudi.

ODGOVOR:

      Isto tako što ja govorim zna mnogo ljudi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Gospodine Lazareviću, kad kažem mnogo mislim na milione ljudi na strani 12 u pasusu 5 vi navodite kako se posle ... nije ništa promenilo i kako su ostali prisutni u policiji RSK je li tako.

ODGOVOR:

      Ono što ja tvrdim u svojoj izjavi da je vojska preko noći postala milicija.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ali ja sam razumeo da vi tvrdite da je KOS iz vojske Jugoslavije DB iz Srbije, da su oni nastavili rad i organizovanje rada u RSK. Vi to tvrdite.

ODGOVOR:

      Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da li vam je poznato da je RSK ima svoju obaveštajnu i kontra obaveštajnu službu čak i pre ....

ODGOVOR:

      Naravno, svaka republika je imala.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A da li je vama poznato da na nivou RSK funkcionisala i njena sopstvena služba državne bezbednosti.

ODGOVOR:

      Da, ali je direktno bila odgovorna služba državne bezbednosti Jugoslavije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Na osnovu čega odgovorna? Kako odgovorna?

ODGOVOR:

      Po podnošenju izveštaja, traženju saveta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Jeste li vi videli negde takav izveštaj.

ODGOVOR:

      Nisam video izveštaj  ali ponovo imao sam prilike da razgovaram sa ljudima koji su učestvovali u državnoj bezbednosti RSK i direktno bili u vezi sa gospodinom Stanišićem ili Stamatovićem ili koji su se

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      ...Jeste li bili nekad na nekom sastanku, jeste li videli nekad Jovicu Stanišiča ikad u životu.

ODGOVOR:

      Jesam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      I sa kim se satao tamo, jeste li videli sa kim se on sastaje tamo.

ODGOVOR:

      Bili su prisutni gospodin Martić, masa ljudi. Ja sam prisustvovao večeri, nisam prisustvovao u zvaničnim razgovorma.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A šta ako je došao u posetu i bio na večeri. Šta vi o tome svedočite.

ODGOVOR:

      Pitanje je da li je ikad bio, ja sam odgovorio da jeste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ne, ne, mislim šta svedočite ako ja vas pitam jeste li ikad prisustvovali nekom sastanku između njih  i na osnovu čega možete da tvrdite kako su podnosili izveštaj itd.

ODGOVOR:

      Tvrdim na osnovu toga što sam  bio u kancelariji gospodina Toše Pajića, 10 puta kada je razgovarao direktno sa gospodinom Stanišićem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Jel mu to podnosio izveštaj kad je sa njim razgovarao.

ODGOVOR:

      Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Znači vi ste prisuni bili telefonskom razgovoru Pajiću.

ODGOVOR:

      Da. I ne samo ja i druge osobe.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, ali Pajić, Surlan i Karan su ...krajinskog DB i ...Republike Srpske, je li tako.

ODGOVOR:

      Vojske Jugoslavije, ne, kosovo republike, oni su s tog područja i Pajić i Surlan zar ne. Pretpostavljam da su rođeni dole ali su još uvek oficiri JNA gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      JNA je gospodine Lazareviću postala da postoji kada je formirana SRJ i formirana je Vojska Jugoslavije koju su činili državljani Jugoslavije, građani Srbije i Crne Gore. Pretpostavljam da ste toliko obavešteni. Ako ste obavešteni o ovim stvarima o kojima ne znate o onima o kojima bi mogli da znate. O kakvom prisustvu tajnih službi Srbija na području Krajien vi govorite molim vas.

ODGOVOR:

      Govorim o prisustvu jedinica MUP-a Srbije. O kojim tajnim službama vi govorite?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da li vi u stvari želite da kažete da su službe Srbije i Krajine sarađivale. 

ODGOVOR:

      O, da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A šta ima čudno u toj saradnji? Pa šta ako su sarađivale, pa jel vam poznato da ako se vi bavite tim poslom da na primer službe Amerike i Rusije sarađuju ili službe raznih država sarađuju ili Jugoslavije i Amerike, itd. Šta ima ako sarađuju, ako imaju međusobnu neku saradnju.

ODGOVOR:

      Zavisi koliko je ta saradnja, do kog nivoa je ta saradnja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A u pitanju je nivo znači.

ODGOVOR:

      Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A vi pretpostavljate, da vi znate i kakvog je nivoa saradnja.

ODGOVOR:

      Ja ne pretpostavljam, ja znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      I kakve je sadržine saradnja.

ODGOVOR:

      Da, u potpunosti naravno. Pa delimično ono što ja znam ja uporno govorim o onome što ja znam. Znam da je gospodin Toša Pajić razgovarao sa Stanišićem, znam da je gospodin Toša Pajić po povratku u Beograd nastavio da radi u DB.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Gospodine Lazareviću, posle ovih događaja koje ste opisivali na kraju današnjeg glavnog ispitivanja, znate li da je u Srbiji bilo milion izbeglica. Od tih milion izbeglica da li znate koliko se hiljada i hiljada tih izbeglica zaposlilo. Onaj koji je  bio policajac zaposlio se u policiji,onaj koji je bio lekar zaposlio se u nekoj zdravstvenoj ustanovi u bolnici, onaj koji je bio profesor zaposlio se u nekoj školi. Zavisno od toga koliko je bnilo mesto i šta ako je jedan policajac koji je takođe izbeglica posle događaja koje ste opisali zaposlio se u profesiji koju jedino zna da radi.

ODGOVOR:

      Gospodine Miloševiću, vi zaboravljate očito da u to vreme onaj koji je došao kao izbeglica na teritoriji Jugoslavije nije imaopravo na ličnu kartu, nije mogao da se zaposli zato što je smatran strancem a nisu mogli da upišu decu u školu zbog toga što nisu imali status u toj, prema tome nemojte molim vas govoriti molim vas koja su prava imali koja nisu. Vi vrlo dobro znate da su im bila uskraćena sva prava Jugoslovena koja su imali tada.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Gospodine Lazareviću, da li vi znate da su mnogi ljudi koji su bili prognani i to je bilo raspoloženje takvo u Srbiji od početka 90-ih godina čak po mnogo čemu imali prednost u odnosu na građane Srbije da se zbrinu, zaposle itd. Meni lično je Sadako Agata rekla da nigde briga o izbeglicama nije tako dobra kao u Srbiji, tih godina kada se sve to događalo. 90-ih. I vi govorite kako su ti ljudi bili obespravljeni u Srbiji na osnovu nekog incidenta koji ste ovde opisali i koji je sumnjivog rekao bih

ODGOVOR:

      Ja govorim o periodu gospodine Miloševiću, koji je počeo 95, 96, 96, 97, 98 i 99. godinu a to je moje prisustvo u Beogradu. Prema tome, lična iskustva koja sam ja doživeo u Beogradu tada, razgovarao sa tim ljudima u Moše Pijade 2 gore na 4 spratu gde je bila Vlada u izbeglištvu Republike Srpske Krajine. Većina tih ljudi, ogromna većina tih ljudi nije imala nikakva asposlutno prava. Vi to vrlo dobro znate. Nisu mogli da registruju vozila sa kojima su došli, godinama nisu. Nisu mogli da dobiju lične karte jer lična karta označava njihovo državljanstvo da je jugoslovensko, ne nisu ih dobili. Ne možete da pobijete činjenicu da su ti isti ljudi bili hapšeni 95. godine i ovde nazad na ratišta i u Bosnu i u Hrvatsku. Sve to vi vrlo dobro znate i isto tako treba napomenuti sudu da su pojedini ti ljudi tužili Vladu Jugoslavije povom toga jer vi ste u stvari izbeglice terali nazad na front.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Gospodine Lazareviću, to uopšte nije tačno. Verovatno je raznih ekcesa bilo, verovatno. I među stotinama hiljada ljudi mora da se nađe ekcesa i verovatno je bilo raznih i teških nepravdi prema pojedincima ali da je to bila državna politika, to je potpuna neistina. I mogla je da bude samo pojedinačni slučaj. Ali odgovorite mi molim vas pošto kažete da su evo službe znači sarađuju, jeste li vi prisustvovali nekom sastanku eto na primer Surle i Vasiljevića.

ODGOVOR:

      Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A niste ni prisustvovali ni Stanišića i Pajića.

ODGOVOR:

      Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Niste prisustvovali nijednom sastanku nikakvih tih koji treba da pretpostavljam da sarađuju, jel tako.

ODGOVOR:

      Sa nekima jesam sa nekim nisam. Ove koje ste naveli nisam nikad ni video a nisam ni gospodina Vasiljevića, ne znam ni ko je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, Stanišića i Pajića ste mogli da prepoznate jel tako.

ODGOVOR:

      Pajića sam video svakodnevno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      I niste bili ni na jednom njihovom, niste videli nijedan njihov sastanak.

ODGOVOR:

      Nije bilo potrebe. Radi se o policiji, ja sam bio vojno lice.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A dobro kažite mi a da li i kada su ovakvi sastanci uopšte održani.

ODGOVOR:

      Verovatno u toku posla gospodina Stanišića.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Čekajte, kad kažete verovatno, da li vi to znači pretpostavljate ili zasnivate svoje tvrdnje na bilo kakvom, na bilo kakvoj činjenici.

ODGOVOR:

      Činjenica je da je gospodin Božović i gospodin Simatović su imali redovno sastanke u 21. korpusu i ja čisto sumnjam da su oni te svoje sastanke održavali svojevoljno, bez odobrenja njihovog šefa.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Gospodine Lazareviću, vi govorite o vremenu saradnje Republike Srpske Krajine AP Zapadna Bosna, Fikreta Avdića i Republike Srpske, je li tako.

ODGOVOR:

      Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      O tom vremenu govorite?

ODGOVOR:

      Govorim o velikom prisustvu jedinica milicije Republike Srbije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A da li znate da je ovde upravo jedan isto tako zaštićeni svedok i učesnik govorio da se tu radilo isključivo o dobrovoljcima i plaćenicima. O dobrovoljcima dakle i plaćenicima koji su pomagali kao instruktori armiji AP Zapadna Bosna koja je bila u miru i saradnji i sa Republikom Srpskom Krajinom i sa Republikom Srpskom. Je li vama to poznato i na čijem je čelu bio Fikret Avdić. Je li vama to poznato?

ODGOVOR:

      Meni je poznato malo drugačije nego to vi predstavljate gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pa dobro vama je poznato drugačije. Vi ste na primer juče ovde kao dokazni predmet je prikazan isečak kasete o vojnoj paradi u Slunju. Je li tačno da je ta vojna parada prenošena na TV.

ODGOVOR:

      Tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Je li tačno da to nije bio nikakav tajni događaj.

ODGOVOR:

      Tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A je li tačno da kad se takve svečanosti, Vidovdan je veliki praznik, održavaju onda se pozivaju gosti, je li tačno.

ODGOVOR:

      Tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      I šta onda ima čudno molim vas kad vi ovde kao dokazni predmet iznosite da su tamo gosti iz Srbije, pa su tu oficiri policije Srbije, pa su gosti iz AP Zapadna Bosna takođe oficiri ...muslimani, pa takođe oficiri iz Republike Srpske

ROBINSON:

      Gospodine Miloševiću, nije na svedoku da daje komentare  o tom svedočenju. On može reći, on ne može reći da li je čudno ili nije što su ti dokazni predmeti dostavljeni od strane tužilaštva. To nije adekvatno pitanje za svedoka.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro. Adekvatno je pitanje gospodine Robinson da li je to bio javni događaj.  I to je bio javni događaj, svedok je to potvrdio. Da li je Vidovdan veliki praznik, jeste. Da li se za praznike pozivaju gosti, pozivaju se. da li su pozvani i gosti iz Srbije i gosti iz Republike Srpske Krajine i gosti iz AP Zapadne Bosne, eto muslimani, jesu. A da li je čudno to ne moram da ga pitam jer je to jedan sasvim redovni događaj i ne vidim mu značenje za ove svrhe u koje je ovde upotrebljen. A ovo što sam rekao je kao što i vi dobro znate tačno.

ROBINSON:

      Nastavite sa unakrsnim ispitivanjem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Na strani 13 u drugom pasusu tvrdite da sam ja imao svoje izalsanike u Republici Srpskoj Krajini koji su se starali da sve moje želje budu ispunjene. Recite mi molim vas ko su bili ti moji izlaslanici u Republici Srpskoj Krajini, imenujte ih.

ODGOVOR:

      Ljudi koji su često dolazili iz Beograda, ljudi koji su bili prisutni na  terenu, svako ko je bio u Republici Srpskoj Krajini gospodine Miloševiću je bio odgovoran vama.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      To vi mislite?

ODGOVOR:

      O, da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da li mislite da ljudi koji su dolazili u Republiku Srpsku Krajinu, evo po svojoj želji da pomognu, da daju neki prilog, da pomognu u vojnoj borbi ili u privredi ili u bilo čemu da su svi oni bili odgovorni u nekom centru u Beogradu.

ODGOVOR:

      Naravno da ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A da li mislite da je loše nešto u tome, kako mislite da bi taj narod opstao da nije bilo pomoć Srbiji. Dali vi mislite daje nešto loše u tome što je Srbija pomagala taj narod da ostane tamo.

ODGOVOR:

      Apsolutno ne shvatam ništa loše.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Šta bi oni jeli da nisu dobijali hranu iz Srbije.

ODGOVOR:

      Da,čime bi pucali.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pa kad već pitate čime bi pucali, da li vi znate gospodine Lazareviću pošto se kao što vidim bavite vojnim stvarima, da je i u onoj doktrini bivše SFRJ a i u faktičkom rasporedu ogromna količina naoružanja bila i na teritoriji Hrvatske i na teritoriji Bosne i Hercegovine. Koja je bila centralna republika posle rezolucije ideja 48. godine uglavnom je vojan industrija povučena sa obodnih područja prema istočnoevropskim zemljama i koncentrisana u Bosnu i te delove. Vojna industrija, vojna skladišta itd. mnogo veća nego u Srbiji. Da li je poznato to.

ODGOVOR:

      Malim skladištima TO da, s time sam upoznat, sa nekim velikim skladištima ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Sećate li se koliko se dugo džipom kroz skladište u Kninu vozio ovaj hrvatski general posle pada Knina što su oni prikazali na televiziji. I koliko je moralo biti to vojno skladište.

ODGOVOR:

      Nemam pojma, stvarno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Nemate pojma.

ODGOVOR:

      Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pa ja i tvrdim to. Molim vas recite mi na osnovu čega tvrdite, juče ste objašnjavali ovde, da ste vi bili tamo negde u blizini Knina kada je izvedena ona zv. Balvan revolucija, da ste videli 80% ljudi koji nisu bili sa tog područja itd. Opisali ste ovde vrlo ovako pitoresno kako je to izgledalo, to ste juče ispričali. Je li tako.

ODGOVOR:

      Ne razumem u čemu je pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Jeste li vi to juče ispričali. Da ste vi lično

ODGOVOR:

      Ne znam da li sam koristio reči koje vi govorite i da li sam ja govorio pitoresno ili ne, to ne znam. Znam da sam govorio o jednom incidentu, znam da sam govorio o tome da sam ja lično išao više iz radoznalosti nego bilo šta drugo da se radilo mislim oko ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Vi ste objašnjavali da ste to videli lično, je li tako.

ODGOVOR:

      Tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Sad ću da vam pročitam šta piše na strani 13 vaše izjave. Pošto vi opet ne govorite istinu evo pogledajte stranu 13. Prvo vi uopšte tamo niste bili a juče ste prilično vremena potrošli da to objašnjavate

ROBINSON:

      Koji pasus gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Drugi pasus. Od treće rečenice mogu da kažem, ima ovo prvo već što sam pitao. Milošević je imao izaslanike u Kninu koji su se starali zato da sve njegove želje budu ispunjene, njegovi predstavnici su gotovo bez izuzetka bili agenti SDB-a. Oni su se od početka nalazili u Krajini i navodno spontana pobuna protiv hrvatskih vlasti 90-te organizovana je iz Beograda. Eto to vi kažete. I onda kažete Zimonja mi je u jednom trenutku rekao da su se kada su u avgustu 90-te oko Knina podignute barikade sa balvanima, na njima uglavnom nalazili pripadnici paravojnih jedinica poslatih iz Srbije. Mnogi od tih ljudi bili suzapravo iz Beograda a prema Zimonjinim rečima dobijali su 1.000 nemačkih maraka da blokiraju puteve.To je bio prvi korak ka stvaranju srpske autonomne oblasti oko Knina i mada je to u beogradskoj štampi predstavljeno kao spontana akcija lokalnih Srba koji su se branili, u stvarnostije to isplanirano i inicirao Beograd. SDB, Služba državne bezbednosti je daleko prednjačio nad lokalnim stanovništvom u omogućavanju tih stvari. Njihovi agenti su stvarali incidente a onda je štampa koristila teincidente da uzbuni civilno stanovništvo i stvori klimu straha koja je bila neophodna da bi došlo do rata. Dakle, iz ovoga se vidi da vi to što tvrdite da vam je rekao Zimonja a ne da ste bili tamo jer bi to u izjavi napisali. A drugo, da vas pitam gospodine Lazareviću, kakve su to uopšte paravojne formacije postojale u Srbiji 90-te godine. Pa 90-te godine apsolutno u Srbiji nikome nije padalo napamet da može da dođe do kakvih sukoba. Kakve paravojne formacije?  1990. godine, da li vi znate za bilo koju paravojnu formaciju iz Srbije koja je postojala 90-te godine?

ROBINSON:

      Pre nego što svedok odgovori, odnosno nakon što svedok odgovori moramo napraviti pauzu. Izvolite gospodine Lazareviću.

ODGOVOR:

      Počelo je i ko ih je izvodio i ko ih je formirao ja ne znam, ja sam živeo u Srbiji tada. Činjenica da je na terenu vrlo rano Kninske krajine pojavili beli orlovi, tzv. beli orlovi, Šešeljevi neki dobrovoljci, Draganovi neki dobrovoljci. Bilo je 10 uniformi, iza svakog stoji anegdota. Ako pitate ..stražara kada treba da otvori vatru, kaže onda ako vidim dva lica u istoj uniformi, više nego dva lica u istoj uniformi to je tada

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Gospodine Lazareviću,

ROBINSON:

      Gospodine Miloševiću,

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ja sam vam postavio ozbiljno pitanje.

ODGOVOR:

      Ja sam vam ozbiljno odgovorio. Nisam bio u Srbiji u to vreme da bih znao šta se i kako se formiralo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Znate li da govorite pred licem celokupne javnosti. Vi tvrdite da je ta balvan revolucija u avgustu 1990. organizovana od strane paravojnih formacija iz Srbije.

ODGOVOR:

      Ja sam tvrdio da je organizovano od  strane službe državne bezbednosti, ne da su  formirale paravojne formacije ali sam govorio da su osobe koje su bile na tim barikadama verovatno bili pripadnici paravojnih formacija iz Srbije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dakle,

ROBINSON:

      Sada ćemo napaviti pauzu. Moramo napraviti pauzu u ovom trenutku. Podsećam svedoka da ne razgovara o svom iskazu ni sa kim za vreme pauze. Pauza od 20 minuta.

pauza

posle pauze

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      ...znači ovo ovde nije vaša prava izjava nego je neoriginalna izjava, ova koju sam ja dobio.

ODGOVOR:

      Ja ne znam šta ste vi dobili, ja znam šta sam ja izjavio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro. Da idemo onda dalje pošto smo to pitanje dovoljno razjasnili. Na strani 13 u pasusima 3, 4, 5 vi opisujete kako sam ja držao JNA pod kontrolom i to posredstvom KOS-a. Je li tako gospodine Lazareviću?

ODGOVOR:

      ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Sad ću da vam kažem odmah. Evo, 13 strana, imate u 3, 4, 5 pasusu.

ROBINSON:

      Gospodine Miloševiću, pročitajte jedan odlomak da bismo znali tačno o čemu govorite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Evo pročitaću gospodine Robinson,

ROBINSON:

      Ne, samo jednu rečenicu da možemo da nađemo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      ...JNA bio je drugačiji nego sa SDB. Na izvestan način bilo je jasno da tu ima određene napetosti. Ali je armija ipak sarađivala sa njim a takođe izvršavala njegove želje.

ROBINSON:

      Hvala, hvala.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pa se završava pasus samo to želim da pročitam glasno. Oni koji se nisu slagali sa njim bili su izopšteni a na njihovo mesto su dovedeni ambiciozni mladi oficiri kao što su Mile Novaković, Mile Mrkšić, Ratko Mladić koji su u vezivanjem sa Miloševićem videli način za brzo napredovanje. I tako dalje. Gospodine Lazareviću, da li vam je poznato na kojoj sam ja funkciji tada bio u ovo vreme koje opisujete.

ODGOVOR:

      Ako se dobro sećam bili ste predsednik Srbije tada.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Jeste. Da li znate da u nekadašnjoj Jugoslaviji, predsednici republika nisu imali nikakvu nadležnost vojnu.

ODGOVOR:

      Gospodine Miloševiću, vi ste upravljali vojskom i tada i to znate vrlo dobro.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      To vi tvrdite da bi kako bih rekao podržali ovu lažnu optužnicu ali gospodine Lazareviću, pa da li vi znate da ja čak ni jednog od tih ljudi nisam poznavao. Ja sam poznavao tada vojnog šefa generala Veljka Kadijevića, poznavao načelnika Generalštaba Blagoja Adžića, to je bilo sve što sam ja tada znao o vojsci. Mislim o ljudima po nekoj sa tih prijema i proslava. Odkud vam uopšte ovakva ideja. Jeste li to pročitali u ovoj optužnici pa onda i vi to interpretirate ili imate ineko saznanje o tome.

ODGOVOR:

      Ja nisam čitao vašu optužnicu niti imam nameru da je čitam. Ja sam ovde prisutan danas na sudu da iznsem one činjenice koje ja poznajem. Činjenica je gospodine Miloševiću da sam čak i ja evo da priznam otvoreno pred sudom bio oduševljen vama 89., 90-te godine. Divio sam vam se. Dešavalo se da se promenilo kasnije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Kakve to veze ima sa

ROBINSON:

      Gospodine Lazareviću, samo odgovorite na konkretno pitanje koje vam je postavio gospodin Milošević, a to je pitanje bilo

ODGOVOR:

      Ja se izvinjam ali više ne znam koje je bilo pitanje.

ROBINSON:

      Gospodin Milošević je rekao da u to vreme nije poznavao nijednog od tih ljudi.

ODGOVOR:

      To on tvrdi i ja mislim da jeste.

ROBINSON:  

      Vi mislite da jeste.

ODGOVOR:

      Da.

ROBINSON:

      Hvala.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Mislim da ...koje vi navodite... od ovih koje vi navodite. Ali vi kažete dalje da sam dobio podršku KOS-a, da je to olakšalo moju kontrolu nad vojskom iz dva razloga. Prvi je bio taj što je KOS bio zadužen za davanje preporuka o razmeštanju i unapređenju oficira. Nije bilo moguće da jedan oficir napreduje ako je KOS bio protiv njega. Na taj način Milošević je mogao da kontrliše imenovanje i postavlja na komandne dužnosti tako što je KOS upoznavao tako što je KOS upoznavao sa svojim željama. Bar mi recite odprilike koje tada bio šef KOS-a molim vas da znam koga sam to upoznavao sa svojim željama.

ODGOVOR:

      Ja se ne sećam stvarno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ne sećam se ni ja pa ne znam kako da ustanovim.

ODGOVOR:

      Pa onda smo u istoj situaciji gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pa nismo u istoj gospodine Lazareviću jer vi tvrdite da nešto znate a onda se ne sećate. Čak tvrdite da sam kontrolu ostvario zbog toga što suporodice vojnih lica živele u Srbiji, zamislite. I hoćete da kažete da sam ja pretnjama porodicama vojnih lica ostvarivao i ucenama držao JNA pod kontrolom.

ODGOVOR:

      Ono što sam ja rekao da oficiri koji su se pojavili u Krajini, njihove porodice jesu bile u Srbiji u to vreme. Porodice nisu bile sa njima u Republici Srpskoj Krajini.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pa šta onda? Pa šta ako porodice nisu bile, pa kakve to veze ima sa mojom navodnom kontrolom oficira. A recite mi bar jedno jedino vojno lice koje je iz tih razloga što mu je porodica bila u Srbiji radilo nešto što sam ja na primer hteo, jedno jedino za koga vi znate da sam mu ja nešto rekao dok radi eto njegova porodica u Srbiji pa nešto mora da me posluša.

ODGOVOR:

      Ja nisam to nikad ni izjavio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Niste to nikad ni izjavili.

ODGOVOR:

      Ne, gospodine Miloševiću. Ono što jesam izjavio je da ste imali izvanredan uticaj na vojsku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ne mogu da vam nađem ove porodice. Na žalost, ali ću pošto sutra imam još sat i 50 minuta koliko razumem, 1 i 30 minuta videćemo kakav će nam račun ispostaviti gospodin Robinson. Da ne gubim sada vreme.

      Da se vratimo samo na ono pitanje koje sam vam već izneo u više primera, pa vam više primera neću navoditi ali recite mi pošto na strani 18 u 6 pasusu vi tvrdite kako je u Republici Srpskoj Krajini postojala stalna politika proterivanja Hrvata i to po naređenjima iz Beograda. To ste rekli.

ODGOVOR:

      Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      I vi to verujete da su imali politiku proterivanja Hrvata.

ODGOVOR:

      Događaji sa terena to potvrđuju, da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

         A recite mi nešto o tim naređenjima. Ko je to donosio naređenja da se proteraju Hrvati iz Republike Srpske Krajine.

SVEDOK:

      Vi gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

         Ja?

         Dajte mi molim vas, kako ste vi to saznali da ta moja naređenja kad ona nikad nisu postojala. Odkud vama uopšte ideja o takvim naređenjima. Je li vam rekao neko da je od mene dobio naređenje da istera Hrvate  iz Republike Srpske Krajine.

SVEDOK:

      Gospodine Miloševiću, vi ste kreator politike u Republici Srpskoj Krajini i vi ste vukli konce događaja koji su se tamo događali.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Gospodine Lazareviću, osim što to tvrdi strana preko puta, da li vi za to imate ijedan  argument. Imate li da mikažete jedan argument. Da vas pitam evo sasvim konkretno, kako to ako je to bila moja politika za sve vreme 10 godina jugoslovenske krize jedino Srbija je zadržala svoju nacionalnu strukturu i za vreme rata u Hrvatskoj nisu proterivani Hrvati i za vreme rata u Bosni nisu proterivani Muslimani. Dakle, kako to da tih 10 godina vođenja politike etničkog čišćenja koje su ovi ovde izmislili da stave na moj račun u nekim krajevima van Srbije dok sam ja bio predsednik Srbije u Srbiji ništa od toga nije bilo. Kako to objašnjavate?

SVEDOK:

      Gospodine Miloševiću ja nisam došao danas da razvršim političke krize ili događaje. Ono što ja znam kao činjenično stanje da iza svega stojite vi. Da li vi to želite da prihvatite ili ne, ponovo nije moj problem, stvarno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, ali ja vas pitam sasvim konkretno. Vi kažete naređenje iz Beograda. Kad vas pitam koje naređenje iz Beograda vi kažete moja, dajte mi bar neki elementarni dokaz postojanja za bilo kakvo naređenje takvo da se isteraju Hrvati iz teritorije Republike Srpske Krajine, a naveo sam vam nekoliko primera sela u vašem reonu u kome vi tvrdite da ste sve znali gde su Hrvati mirno živeli sve vreme. I kako vi sad možete to da objasnite. Ja vam govorim o materijalnim činjenicama, vi govorite ovde o nekakvim tvrdnjama verbalnim.

SVEDOK:

      Koje vi to materijalne činjenice posedujete. Gospodine Miloševiću, vi niste bili tamo, ja jesam. Činjenica dok sam bio tamo, ponoviću još jedanput da ste vi dirigovali politikom tamo. Iz razgovora sa visokim oficirima i razgovorima sa službenicima državne bezbednosti, iz razgovora sa ljudima koji su dolazili sa teritorije Srbije, iz razgovora na brifinzima u Beogradu pre nego što bi išlo na međunarodne razgovore, kraj svakih od tih diskusija je bio Slobodan Milošević.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Gospodine Lazareviću, doći ćemo i na te vaše tobožnje brifinge pa ćemo i tu stvar da razjasnimo, nema nikakvih problema nego mi na ovo pitanje niste odgovorili. Kako ste vi to, jeste li vi razgovarali sa nekim, evo sad ste nabrojali visoke oficire JNA, visoke predstavnike državne bezbednosti. Je li vam iko od njih rekao da je sa mnom lično razgovarao i dobio bilo kakvo slično naređenje. Je li vam iko od njih to rekao.

SVEDOK:

      Direktno ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Nije vam rekao.

SVEDOK:

      Nije direktno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A kako, indirektno.

SVEDOK:

      Da Beograd želi ovo, Beograd želi ono.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Beograd želi da se izbace Hrvati iz svojih kuća? Je li tako, to vam je neko rekao.

SVEDOK:

      Beograd je bio sinonim za vas gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Za mene je bio sinonim Beograd.

SVEDOK:

      Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Prilično veliki sinonim i brojan za mene. Dobro. A kako su ta naređenja kojih je eto neki Beograd ispostavio pa ste vi slušali to u tim vašim razgovorima. Kako su to ona saopštavana, kako ste vi za njih saznali. Kako su saopštavana ta naređenja i sprovođenja. Dajte navedite mi jedan primer.

SVEDOK:

      Ja mislim da sam ga naveo u jučerašnjem izjašnjavanju sudu o izmeštanju 75 hrvatskih civila sa teritorija RSK u Hrvatsku, u bolnicu u Karlovac koji se nisu vratili nazad.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Zaboga gospodine Lazareviću, vi ste juče opisali primer 75 staraca i starica za koje ste rekli ako se ja dobro sećam da niko nije bio mlađi od 70 godina i da su ih posredstvom Međunarodnog crvenog krsta i UN prebacili u bolnicu radi njihovog dobra. Vi ste čak i takvu jednu stvar pretvorili maltene u deportaciju. Je li tako.

SVEDOK:

      Jeste bila deportacija gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Gospodine Lazareviću, a da li vi znate da za svako pomeranje stanovništva u kome je posredovao Međunarodni crveni krst ili UN je morala da postoji izjava ljudi koji žele da idu u neko mesto da oni žele da u to mesto idu, da ih nije niko mogao na to prisiliti i da ta dokumentacija postoji u Crvenom krstu.

SVEDOK:

      Da, gospodine Miloševiću. ta dokumentacija pokazuje da su ti ljudi voljno prešli u bolnicu na pregled misleći da će sledeći dan da se vrate svojim kućama. Međutim, nisu se vratili svojim kućama.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Je li im neko zabranio da se vrate?

SVEDOK:

      Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ko im je zabranio da se vrate?

SVEDOK:

      Vi u Republici Srpskoj Krajini.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Čekajte to kad kažete vi u Republici Srpskoj Krajini, ko je mogao da im zabrani da se vrate. Vi kažete da su posredstvom UN i međunarodnog crvenog krsta odvedeni na oporavak u bolnicu i da im je posle zabranjeno da se vrate. Ovo prvo bi se dogodilo verovatno i to je bilo očigledni humani gest prema ljudima koji su svi bili stariji od 70 godina. A da li se neko vratio ili je želeo da se vrati, ili se vratio kasno ili se uopšte nije vratio ili je umro u toj bolnici ili je otišao dalje negde kod neke porodice, kako vi to možete znati.

SVEDOK:

      Zato što sam bio prisutan tamo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Bili ste prisutni kad im je zabranjeno da se vrate.

SVEDOK:

      Bio sam prisutan kada su podnošeni zahtevi ...UN o njihovom povratku i način na koji smo mi izbegavali taj povratak.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Kako ste izbegavali taj povratak.

SVEDOK:

      Kreirali bi incident na graničnom prelaz...na primer.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Incident, pa ste onda zbog incidenta rekli da ne date da se vrate.

SVEDOK:

      Ne, nego da je nemoguće da se vrate u ovom trenutku zbog situacije na terenu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Žao mi je gospodine Lazareviću, žao mi je što vi čak jednu očiglednu humanitarnu akciju proglašavate za deportaciju ali verovatno je to svrha. Vi ste na jednom mestu ovde rekli ako budem mogao da ga nađem, sećam se toga iz vaše izjave, shvatio sam da je to da, kažete vi na 9 strani od 38, činili smo sve kako bismo ih onemogućili da otkriju istinu i uvere u više navrata smo im dostavljali dezinformacije. Bilo nam je neverovatno koliko su često verovali u ono što smo mi govorili ali ovo je poenta koju hoću da vam pročitam. Ako stalno ponavljate iste laži izgleda kao da svi na kraju zaključe da to mora da je istina. Jel to gospodine Lazareviću, metod koji ste prepoznali u ovoj instituciji i sa ovom lažnom tužbom koja se ovde vodi ako stalno ponavljate iste laži, onda ćete na kraju ubediti nekoga da je to istina.

ROBINSON:

      Nemojte odgovarati na to pitanje. Molim vas postavite sledeće pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Vi tvrdite dalje u istom pasusu da je u sastavu 21. korpusa, nije ni važno u kom pasusu, to ste govorili juče naživo ovde, postojale  jedinica za koju kako vi kažete koja je imala zadatak prljave poslove. I da je njome komandovao Ajdinović i da je ona imala nekakav zvaničan naziv za antiteroristička dejstva pri 21. korpusu, je li tako.

SVEDOK:

      Tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Odgovorite mi koliko je ta jedinica brojala ljudi.

SVEDOK:

      Po mom sećanju 40 do 45 ljudi da je bilo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      45 ljudi.

SVEDOK:

      Odprilike.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A u koje vreme je Ajdinović komandovao tom jedinicom.

SVEDOK:

      Početkom 92. godine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A da li znate da je u to vreme bio u Rijeci i iz nje izašao zajedno sa 13. korpusom. Da li je to vama poznato.

SVEDOK:

      Ko da je izašao?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ajdinović.

SVEDOK:

      Ne, nije mi poznato.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ali tvrdite da je on komandovao jedinicom. Šta je on po činu?

SVEDOK:

      Pukovnik.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pukovnik. I pukovnik komanduje jedinicom jačine voda jel, 45 ljudi.

SVEDOK:

      Zaboravljate Miloševiću da je to jedinica za specijalne namene.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ne zaboravljam ništa ali vodovima za specijalne namene takođe ne komanduju pukovnici koliko je meni poznato ali vi ste vojni stručnjak pa verovatno znate bolje. Dakle, ne znate da je u to vreme Ajdinović bio izašao iz Rijeke zajedno sa mesnim korpusom. A recite mi gde u kojim objektima i kojim prostorijama su pripadnici te jedinice bili smešteni.

SVEDOK:

      Zadnjih koje se ja sećam bili su smešteni u jednoj zgradi na delu puta između Vojnica i Vrgin mosta. U zasebne kuće, nije moglo da se spoji obezbeđenje tu i tu su bili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A dobro da li možete da mi navedete ime bar jednog pojedinca pripadnika te jedinice.

SVEDOK:

      Od te jedinice gospodin, nadimak mu je bio Paraga, vrlo čudan naziv.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A kako mu je ime?

SVEDOK:

      Siniša Martić, ako se dobro sećam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Čekajte, jel on komandovao tom jedinicom ili je samo Ajdinović komandovao jedinicom.

SVEDOK:

      ...vođa te jedinice.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ne znam šta to znači u vojnom smislu. Vođa, znači komandant te jedinice.

SVEDOK:

      Da, ali komandir jedinice prima naređenja od svojih pretpostavljenih, naravno. Njegov pretpostavljani je bio pukovnik Ajdinović.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A koju je funkciju imao Ajdinović, po vašoj tvrdnji.

SVEDOK:

      Izvinjavam se ali ne dobijam više pitanja u svoje slušalice.

ROBINSON:

      Molim da Sekretarijat to proveri.

      Da, izvolite nastavite. Ponovite pitanje gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Koju je funkciju imao Ajdinović. Malopre ste rekli on je komandovao tom jedinicom, sad ste rekli da je komandovao drugi čovek koji je imao nadimak Paraga ali je primao naređenja od Ajdinovića. Koju je funkciju u tom vašem štabu u kome ste vi bili prevodilac imao Ajdinović.

SVEDOK:

      U samom štabu u to vreme nije imao nikakvu funkciju koliko ja znam. On je dolazio i odlazio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, od pripadnika te jedinice samo znate tog njihovog komandanta koji kažete da je imao nadimak paraga i nikoga više.

SVEDOK:

      Jovica Vojinović, ostale sećam se samopo nadimcima, ne po punom imenu i prezimenu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro. Doći ćemo verovatno i na to. Vi u, na strani 18 u 6 pasusu pominjete postavljanje mina na fudbalski tere, ubistvo gradonačelnika Vrgin mosta, postavljanje eksploziva na prugu Vrginmozlina. Recite mi ko je kada i gde izdao ova naređenja.

SVEDOK:

      Ja mogu govoriti samo o mojim pretpostavkama. Vezano za ove događaje. Ja sam obavešten o ovim događajima nakon što su se dogodili. Kada bi bio pozvan u štab 21. korpusa da podnesem zvaničan protest snagama UN.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Čekajte, a koliko ja razumem srpska strana je protestovala oko UN zato što je hrvatska strana izvršila diverzije.

SVEDOK:

      To je bila zvanična verzija Miloševiću. Gospodine Miloševiću, izvinjavam se.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Čekajte, a odkud vi znate da ta zvanična verzija nije bila tačna.

SVEDOK:

      ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      I šta ste vi, jeste li imali u rukama neki nalaz te istrage ili ste opet, malopre ste rekli da ste to naknadno saznali, čuli itd., da o toem niste imali nikakvo direktno saznanje.

SVEDOK:

      Gospodine Miloševiću, svaki događaj negativnog karaktera na teritoriji 21. korpusa, komanda 21. korpusa bi putem svog oficira za vezu koji sam ja ulagao protest komandi UN. Što ste tiče same istrage na terenu u to vreme bila je međunarodna policija koja je vršila svoju istragu, vojni posmatrači, snage UN, 4 bataljona jaka i na kraju 21. korpus. kako sam ja saznao na kraju ko su izvršioci je iz usta samih izvršioca.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ko su izvršioci. Vi kažete da ste iz usta samih izvršilaca saznali ko je to uradio. Pa ko su ti izvršioci?

SVEDOK:

      Ova specijalna antiteroristička jedinica.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      I oni su vas ovabestili a maločas kažete da znate samo tog jednog njihovog, Paragu. jel vas taj Paraga znači obavestio da su oni to izvršili.

SVEDOK:

      U razgovorima  u kafiću, u razgovorima na njihovom komandnom mestu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Znači to ste čuli u razgovorima sa njima. Ali ne znate nijedno kako se zove osim tog Parage.

SVEDOK:

      Ja sam naveo još jednog gospodina koji je postao blizak prijatelj u to vreme, gospodin Jovica Vojinović. Bila je masa tih mladih ljudi koji su se kretali okolo sa nadimcima, ne sa svojim imenima. Nisu nosili  neka imena na svojim reverima da bi čovek znao ko je ko.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, ali gospodine Lazareviću, je li ovde očigledno da vi samo govorite o stvarima koje ste vi čuli u pričama, u raznim pričama po kafeima kako kažete. A niste prisustvovali nikakvoj zvaničnoj istrazi, niste čuli i prisustvovali izdavanju bilo kakvog takvog naređenja, niti izveštaju o izvršavanju takvog naređenja, niti bilo kakvoj zvaničnoj randji po kojoj se to moglo utvrditi. Je li tako ili nije?

SVEDOK:

      Nije tako gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Čemu ste prisustvovali. Zašto navodite onda kafiće, kažite onda u kom ste zvaničnom, u kojim zvaničnim okolnostima i u kom zvaničnom događaju ste bili obavešteni o ovome. Šta će vam kafići onda i neformalni razgovori.

SVEDOK:

      Vi ste me pitali o izvršiocima. Ja sam rekao kako sam došao do zaključka do njih. Razgovarao sam sa njima ali sam isto tako bio prisutan u svojstvu prevodioca oficira za vezu, posmatrača kako god želite to da zovete. Kada su ...vođene od strane UN jer je činjenično stanje tada na terenu bilo da se oni ne mogu tako slobodno kretati kako bi oni želeli nego da uvek mora postojati ili vojna ili policijska pratnja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      I šta ste onda, ne razume, to nije odgovor na moje pitanje. I šta ste onda u zvaničnoj, u nekoj zvaničnoj radnji saznali, jel bio izveštaj UN da su to uradili Srbi te stvari.

SVEDOK:

      U izvesnom smislu da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Čekajte, je li bio ili nije bio.

SVEDOK:

      Ja kažem u izvesnom smislu da. Dozvolite mi da malo opširnije odgovorim onda o tom pitanju.

ROBINSON:

      Svedoče i optuženi, imajte na umu pauzu. Vodite računa o pauzi. Ja osetim stres u prevodu. Stavljate prevodioce pod strašan pritisak, molim vas vodite računa o pauzi.

SVEDOK:    

      Ja se iskreno izvinjavam časni sude, ali znate ponekad odgovaram gospodinu Miloševiću odmah.

ROBINSON:

      Vi govorite isti jezik i nema potrebe da odgovorite odmah. Molim vas kontrolišete se, napravite pauzu. Izvolite nastaviti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Zamolio sam ga da objasni ovo što sam ga pitao. Ako ste zaboravili ja mogu da produžim dalje ako nemate potrebe da objašnjavate.

SVEDOK:

      U principu nema potrebe da objašnjavam. Ako želite za vas mogu da objasnim.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pa za mene nemate šta da objašnjavate, pitao sam vas da li je pošto kažete pozvali ste se na UN, da li je postojao izveštaj UN da su to uradili Srbi. Vi ste rekli u izvesnom smislu da. Ja sam vas pitao da ili ne.

SVEDOK:

      Ja sam ponovio u izvesnom smislu da i odmah ću pokušati sada da objasnim zbog čega sam to rekao. Činjenica je da su izveštaji pokazali mesto gde su se ti incidenti dokazali su dovoljno duboki u teritoriji RSK da bi bilo tehnički neizvodljivo za hrvatske snage da ...granicu duž Kupe koja je bila teško minirana minskim poljima, neka označena, neka ne označena. Činjenica da nakon incidenata odmah bi počela istraga. Vojska Republike Srpske Krajine bi izašla na teren, tražila po šumama nevidljivog neprijatelja, nikad ne bi ustanovila odakle su došli, kuda su izašli tako da je krajnji rezultat ...da nema dovoljnih dokaza da je hrvatska strana počinila to što mi tvrdimo da jeste ali da postoji više indicija da smo ih mi sami kreirali.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dakle, vi nedostatak dokaza, dovoljnih dokaza da je to počinila hrvatska strana izvodite uz zaključak da su to uradili Srbi. Sad smo bar to razjasnili. A recite mi molim vas gde. Na koji su fudbalski stadion postavljene mine gospodine Lazareviću, samo mi odgovorite na koji fudbalski stadion.

SVEDOK:

      U Klini.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      U Klini?

SVEDOK:

      Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro. Na strani 18, u 6 pasusu isto to kažete da je ta jedinica za prljave poslove postavila mine na fudbalskom igralištu u Klini. Sad mi objasnite molim vas, zbog čega onda već na sledećoj strani u drugom pasusu kažete da su te mine postavljene na fudbalskom igralištu u Topuskom, znači u sasvim drugom mestu. Ajte mi objasnite molim vas gospodine Lazareviću ili ste vi od silne gomile ovih izmišljotina zaboravili šta ste napisali i kad ste pisali ovo šta ste na prethodnoj strani napisali.

SVEDOK:

      Ja se izvinjavam, međutim to nije deo moje izjave. Dozvolite da pokušam da to nađem u originalu. Ja sam tvrdio samo za jedno postavljanje mina na fudbalskom terenu, odnosilo se na Klinu. Nikad nisam spomenuo da je fudbalsko igralište u Topuskom bilo predmet miniranja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Vi kažete bila je evo na strani 19, planirana je fudbalska utakmica u Topuskom, noć pre toga postavljenje su paštete mine na terenu ali su "slučajno" otkrivene, neposredno pred utakmicu. Utakmica je otkazana i ponovo je porasla napetost itd. Znači, vi to niste rekli, je li tako.

SVEDOK:

      Ja sam dao jednu izjavu gospodine Miloševiću, odnosilo se na fudbalski teren u Glinu. Kako je Topusko došlo ovde ja stvarno ne znam jer ja to nisam izjavio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, hvala vam lepo. Meni je drago da čujem da u izjavi piše nešto što vi niste izjavili i to nije prvo što piše što vi kažete da niste izjavili. Možemo da idemo dalje. A da li vam je poznato da je Dmitar Obradović, gradonačelnik Vrgin mosta i nesumnjivo čestit čovek do poslednjeg dana nosio uniformu teritorijalne odbrane Krajine.

SVEDOK:

      Ne, ja sam ga upoznao u civilnom odelu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, vi ste ga upoznali ali da li vam je poznato ovo što ste ga osim kad ste ga upoznali da je imao civilno odelo da je do poslednjeg dana nosio uniformu TO Krajine.

SVEDOK:

      Nije tačno, on je bio do poslednjeg dana u civilnom odelu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro. Da li vam je poznato da je zajedno sa svojim sugrađanima učestvovao u obezbeđivanju oslobađanju srpskih sela, od blokada.

SVEDOK:

      Ne, nije mi poznato.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Nije vam poznato? A zbog čega tvrdite da su ovog čestitog čoveka nesumnjivo ubili Srbi. Zbog čega to tvrdite?

SVEDOK:

      Na osnovu podataka sa terena.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Kakav imate podatak, recite mi molim vas.

SVEDOK:

      Iz razgovora sa izvršiocima prst je bio uperen na pukovnika Ajdinovića kao organizatora. Ponovo više istraga je vođeno o samom ubistvu kojima sam i ja prisustvovao. Ubistvo se dogodilo 250 metara daleko od komande 21. korpusa, odprilike 350 metara od komande UN na delu puta koji je vrlo frekventan, punog saobraćaja i koji  povezuje Topusko sa glavnom saobraćajnicom Glina - Bojnić. U 9 sati ujutru. Saneg 21. korpusa su izašle onoga trenutka kada se saznalo o ubistvu, što znali negde odprilike 4 do 5 minuta nakon toga. Opkolile ceo taj teren, pretrčale šumu i nisu našli nijednoga od dvojice koji su izvršili napad jer je istraga pokazala da se pucalo sa dva različita mesta. Na cestu i na vozilo kojim je upravljao pokojni Dmitar Obradović.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Znači, postavljena mu je bila zaseda.

SVEDOK:

      Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      I tu zasedu po vašoj tvrdnji postavio je ovaj odred o kome vi govorite je li tako.

SVEDOK:

      Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ali za to nemate dokaze.

SVEDOK:

      Ja sam vam rekao koje dokaze posedujem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      ...se dokazi, zatvori bi bili puni nevinih ljudi kada bi se tako prihvatali. Molim vas objasnite mi ovo kad opisujete postavljanje mina pored vodotornja za koje iste ove ljude optužujete, mislim priča je neverovatna. Oni samo sami sebi postavljaju nekakve mine i sami sebe ubijaju. To je ono što vi tvrdite uglavnom, jel tako.

SVEDOK:

      Ne, nije tako.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      ...Ajdinovića i kaže: srpski seljak bi tamo odveo svoje krave ili koze i jedna od njih bi nagazila na minu ili bi čak seljak nagazio na minu i to bi se brzo pročulo pa bi vlada okrivila hravtske teroriste. Jel tako vi kažete.

SVEDOK:

      Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Zar vam se ne čini to preterano zločinački i jeftino. Ne, da se tako ubijaju nedužni ljudi svoji ili tuđi ili ljudi u svakom pogledu a svi su onda svoji, tek tako da bi se šta postiglo time. Pa šta da se optuži. Pa optužbe protiv hrvatske vlasti su neuporedivo veće nego postavljanje nekakve mine od koje će da pogine jedan čovek. O čemu se radi, da li možete da mi objasnite u čemu može da bude smisao kada bi bilo istina ovo što vi kažete jednog takvog poteza. U čemu može da bude smisao molim vas.

SVEDOK:

      Stvaranje psihoze straha da bi se prekinulo sa pregovorima sa hrvatskom stranom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A o čemu se pregovaralo tada tu sa hrvatskom stranom na vašem terenu.

SVEDOK:

      Demobilizacija, razdvajanje snaga na značaj udaljenosti jedna od drugih, 10 km po dubini, demobilizacija većine naoružanih pripadnika 21. korpusa itd.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Znači vi tvrdite da je ta jedinica ubijala svoje civile da bi držala tenzije i atmosferu straha da ne bi došlo do postizanja sporazuma.

SVEDOK:

      Da, vrlo ste lepo to promovisali.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Zar nisu mogli da ne postignu sporazum i bez toga da ubiju nekog nedužnog seljaka.

      Koliko se ja sećam sporazum nije ni postignut. Mogao je da se ne postigne kažem i da ne ubiju nekog nedužnog seljaka po ovome što vi tvrdite.

SVEDOK:

      Vi sad vezujete dva incidenta koja nemaju jedan sa drugim veze.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A dobro, sad mi recite, kažete, opisujete događaje da je seljak tamo odveo krave ili koze pa bi jedna nagazila minu i dobro ja ne razumem uopšte kako ste mogli ovakve stvari da govorite. A da li uopšte znate koga su na tom vodotornju ti teroristi za koje ja imam podatke da su bili hrvatski teroristi koji su minirali vodotoranj, koga su ubili na tom vodotornju.

SVEDOK:

      Ne, nemam nikakav podatak. Znam da je minsko polje postavljeno, znam da je civil jedan stradao. Ne koza ili krava nego definitivno je jedan od civila nagazio na jednu od mina.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A da li znate da je na vodotornju postavljanju mine poginuo čuvar i poginuo Velibor Matijašević, inače predsednik Socijalističke partije Gline. Sećate da se da je bila formirana i Socijalistička partija tu na Baniji, Kordunu, bio je predsednik Bora Mitrović u to vreme, odnosno još 90-te ili početkom 91. godine.

SVEDOK:

      Ne, ja se nisam bavio politikom. Prema tome, nisam upoznat sa tim stvarima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro. Ali znate sa tim niste upoznati, ne znate ko je poginuo, ne znate da je poginuo predsednik Socijalističke partije tu ali znate da su to uradili ovi za koje vi tvrdite da su to uradili.

SVEDOK:

      Skoro tako.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro. Na strani 19, u 3 pasusu govorite o tome kako je Jovo Vojinović, juče ste za njega rekli da je bio vaš prijatelj, da je ubio jedan stariji bračni par. To ste juče govorili, ne morate da tražite. Imate i na strani 19, pasusu 3 ali juče ste rekli da vam je ....bacili u bunar i da se time hvalio. Je li tako.

SVEDOK:

      Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Po mojim informacijama jedan takav sličan slučaj se desio ali vi ga takođe pogrešno interpretirate kao uostalom i sve drugo i potpuno neosnovano optužujete i neistinito tog svog prijatelja Jovu Vojinovića. Zašto to radite.

SVEDOK:

      Prvo nije neosnovano. Gospodin Vojinović je lično rekao da je to uradio meni. Prema tome, to nije neosnovano nego na osnovu izjave čoveka koji je to učinio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, gde se desio taj događaj.

SVEDOK:

      Negde duž Kupe u nekom od sela.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da li vam je poznato da se takav slučaj dogodio ali ne sa bračnim parom nego sa dve ženske osobe. To su ženske osobe a ne bračni par.

SVEDOK:

      Negde drugde.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ne, ne. To taj slučaj, da li znate to.

SVEDOK:

      Oni nisu slučaj gospodine Milošević.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Upravo taj slučaj pošto se jedino takav dogodio da su dve osobe bačene tamo po informacijama koje ja imam ovde prikupljeno i to je bilo u selu Brođani. Je li tako ili ne.

SVEDOK:

      Ne razumem pitanje, mislim šta vi mene pitate sada.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pa pitam vas za

ROBINSON:

      Časni sude, da izvolite. Gospodine Grum, kako bi bili fer prema svedoku možemo li makar dobiti datum, mesto ili ako se može pokazati kopija na kojoj stoji ta informacija. Mislim da je sve ovo skupa prilično neodređeno.

TUŽBA:

      Gospodine Miloševiću, da možete li biti konkretniji.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Mogu da budem konkretniji pošto ja ovde nisam u situaciji da branim nikoga, a i da napadam nikoga. Branim istinu samo. Po podacima koje ja imam, da li znate da je istragom organa gonjenja Republike Srpske Krajine utvrđeno da je to delo izvršio pripadnik teritorijalne odbrane i vojni obveznik takođe Srbin, Branko Miljković a ne Jovo Vojinović, vaš prijatelj, pripadnik antiterorističke grupe i ne iz razloga stvaranja atmosfere straha nego iz koristoljublja. I da li znate da je Miljković osuđen zbog tog krivičnog dela, ubistva iz niskih pobuda. Valjda je to najteža, najteže je kvalifikovanje ubistva, ubistvo iz niskih pobuda, koristoljublja i da je bio sve do pada Krajine u tom zatvoru, upravo

ROBINSON:

      Dozvolite svedoku da odgovori.

SVEDOK:

      Vi ne dopuštate mogućnost gospodine Miloševiću da je bilo više takvih incidenata ili vi uporno tvrdite da je incident o kome ja govorim i o kome vi govorite jedan isti incident. Ja tvrdim da incident koji sam ja spomenuo u svojoj izjavi je došao iz usta čoveka, Jove Vojinovića koji je rekao da je on to učinio. I da se radi o bračnom paru i da se radi o signalisanju sa prozora sa jednom malom svećom preko Kupe. Vrlo detaljan izveštaj u razgovoru sa gospodinom Vojinovićem. Ono što vi navodite o dve žene, ja stvarno ne znam ništa o tome. Znam o ovom incidentu o kome sam ja govorio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pa ja sam ove podatke gospodine Lazareviću upravo dobio kao reakciju na vaše tvrdnje o čemu se tu radi i da se radi o sličnom događaju, da se radi o ovom osumnjičenom, uhapšenom, osuđenom i poslatim u zatvor.

SVEDOK:

      Upravo ste rekli

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A ne o Jovi Vojinoviću.

SVEDOK:

      Upravo ste rekli slični događaji, znači da je bilo više nego jedan.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ne, ne, ja kažem da se radi o nečemu što je približno onome što ste vi izmislili.

ROBINSON:

      Gospodine Miloševiću, mislim da ste ovo iscrpili i da vam je svedok odgovorio. Rekao je da je govorio o jednom drugom incidentu i mislim da sada morate preći na novo područje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, idemo dalje. Imate pravo gospodine Robinson, nema svrhe da zadržavam na ovome. Jeste li ikad čuli za hrvatskog ministra Zulića koji je zarobljen prilikom borbi koja se vodila oko sela Vosinje.

SVEDOK:

      Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Znači nije vam poznato da je upravo Ajdinović sasvim korektno uzeo i predao ga hrvatskim vlastima odmah nakon toga.

SVEDOK:

      Ne, jedini slični slučaj koji meni pada na pamet je hapšenje hrvatskog pukovnika koji je greškom prešao na Turnju i našao se na našoj strani, bio priveden od strane vojne policije i kasnije razmenjen za našeg pukovnika, dole negde na jugu oko Knina. To je jedini slučaj koji je verovatno sličan tome o kome vi govorite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A dobro naveo sam vam jedan čitav niz sela, evo dodaću i Lukiniće i Buničiće itd., to su sela u tom kraju poznata su vam verovatno gde su živeli hrvati potpuno mirno za vreme celog rata. Dakle, da je postojala jedinica koja je trebalo da proteruje Hrvate o kojoj vi govorite, da li bi iz svih ovih sela Hrvati bili proterani ili ne.

SVEDOK:

      Ne, nisu ja sam naveo tri razloga zbog kojih nisu bili proterani.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dakle kad se proteruju onda se proteruju po naređenju iz Beograda radi etničkog čišćenja.

SVEDOK:

      Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Kad se ne proteruju, proteruju se po naređenju iz Beograda da bi ispali dobri.

SVEDOK:

      Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Vrlo dobro. Vrlo dobro. Dakle, šta god Srbi urade prave zločin, nema sumnje, treće ne postoji. Proterati, ne proterati, mora da si taj koji je kriv. A da li vam je poznato  da je 4. jula 91. godine u Topusko ušlo autobusima 250 pripadnika, to je Topusko o kome vi govorite, 250 pripadnika zbora narodne garde. I da su Srbi, dakle iako u većini morali svi da napuste grad.

SVEDOK:

      4. jula 91. godine ja nisam bio u Topuskom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Bili ste u Kladuši.

SVEDOK:

      Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Recite mi molim vas gospodine Lazareviću  koliko ima od Kladuše do Topuskog.

SVEDOK:

      17 km.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      17 km.

SVEDOK:

      15 možda.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dakle, vi koji se interesujete za društvene događaje, intelektualac, živite u Kladuši  ne znate za takav događaj koji se desio samo 17 km od vaše kuće.

SVEDOK:

      Ne, ne mogu da komentarišem o događaju kojem nisam bio prisutan.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pa vi niste ni u jednom od ovih događaja bili prisutni i to ste i potvrdili.Uglavnom ste čuli od drugih. Čuli nečije izjave.

SVEDOK:

      Niste u pravu gospodine Miloševiću. Ovo o čemu vi govorite bilo je prikazivano na televiziji, imao je svako priliku i u Bosni i u Hercegovini da gleda događaje i dolazak Martića i specijalnih jedinica i čišćenje Topuskoga, sve je to prikazano na televiziji ali ja ne želim da komentarišem o nečemu o čemu ja nisam bio niti zvanično informisan niti bio prisutan tamo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pitao sam već jednog ovde svedoka ali on to nije shvatio, možda ćete vi shvatiti. Znate li onu čuvenu rečenicu da se najviše laže pre izbora, za vreme rata i posle lova.

SVEDOK:

      Zaboravili ste ribare da stavite u to.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Kažem, to je davno rekao Otofon Bizmark da se najviše laže pre izbora, za vreme rata i posle lova. A da li se vi slažete da se najviše laže

ROBINSON:

      Gospodine Miloševiću, molim vas postavite pitanje. To smo već jednom čuli.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A da li vam se čini da se najviše laže za vreme rata.

SVEDOK:

      Postoji velika verovatnoća da je tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A u vezi sa tim događajima u Topuskom  za koje vi niste čuli jer je bilo 4. jula, da li znate da nijedna srpska kuća nije ostala cela u Topuskom.

SVEDOK:

      Ja znam kada sam ja ušao u Topusko da većina zgrada bila spaljena, toliko mi je poznato. Da li su one bile srpske ili hrvatske

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A dobro da li znate da je u Topuskom većina stanovništva bilo Srba.

SVEDOK:

      Da, imao sam priliku da idem u Topusko pre početka konflikta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      I znate da su u većini živeli Srbi.

SVEDOK:

      Ne, nisam bio upoznat jer nacionalna struktura samog Topuska me nije me uopšte zanimala.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A da li znate da je srpsko selo Miljević, znate gde je srpsko selo Miljević do temelja uništeno i opljačkano. Isto tada tu.

SVEDOK:

      Ne.

TUŽBA:

      Časni sude, gospodin Milošević celo vreme govori o selima, 336 dokazni predmet optužbe je jedan javni dokument, zapravo jedna karta. Ja predlažem da se to koristi i možda bi se trebalo svedoku pokazati kartu. Na ovoj stranici koju ja imam ima najmanje stotinu sela. Možda bi on mogao svedoku ukazati tačno na koja sela misli, mislim da će tako olakšati svedoku. Ako treba ja imam ovde kopije ovih karata.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Gospodine

ROBINSON:

      Gospodine Miloševiću, da li bi vam karte pomogle.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      ...Topuskog i Vojnića i Kladuše, on je toliko dugo živeo tamo da mu sigurno ne treba mapa. A recite mi molim vas da li znate da je dok je okupirao zenge, odnosno Zbor narodne garde Topusko 11 Srba ubijeno.

KVON:

      Svedok nije odgovorio na pitanje treba li mu karta.  

SVEDOK:

      Ja bih hteo rado pogledati kartu časni sude da lociram ta sela o kojima govori gospodin Milošević. On se poziva na moje poznavanje geografije tog područja a moram priznati da je ono prilično slabo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, a možete li da nađete Topusko ili da vam ga ja pokazujem ili vam treba za ovo pitanje da ga uopšte ...Eto, idite 17 km od Kladuše pa ga nađite.

SVEDOK:

      Da i šta je pitanje vezano za Topusko.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pitanje je da li znate da je 11 Srba ubijeno ua kratko vreme dok je Topusko bio okupiran od strane zbora narodne garde poznate paravojne formacije.

SVEDOK:

      Ne, nisam upoznat sa tim detaljem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, a da li znate, mislim pitanje je povezano sa ovim prvim. Ovo ne znate, a da li znate  da nijedan Hrvat nije stradao po preuzimanju grada od strane vojske i policije Republike Srpske Krajine.

SVEDOK:

      Ni to mi nije poznato.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dakle, nije vam poznato da Zbor narodne  garde kad je zauzeo Topusko ubio 11 Srba, a kad je posle toga vojska i policija Srpske Krajine ušla u Topusko da nijedan Hrvat nije stradao.

SVEDOK:

      Ne. Mislim mene nije gospodine Miloševiću mene niko nije izveštavao sa terena šta se događa u tom vremenu, na prostorima Topuskog. Mogao sam da budem informisan samo onim što je televizija prenosila i to je odprilike to.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro gospodine Lazareviću, da li vam je poznat i jedan zločin ustaških i hrvatskih snaga na teritoriji Krajine.

SVEDOK:

      Naravno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Vi na strani 19 u 5 pasusu tvrdite da ne znate ni za jedan incident kada su hrvatski teroristi stvarno upali na teritorije Krajine. Kažete, to se nikada nije dogodilo.

SVEDOK:

      I to je tačna izjava, ja govorim o terorističkoj jedinici, ne govorim o napadima hravstke vojske, Medački džep, okolina Zadra itd., mislim da ne nabrajamo

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Oluja itd., da ne nabrajamo sve.

SVEDOK:

      Da, jer to će biti predmet suđenja nekih kasnije, prema tome ne želim ni da ulazim u to.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, šta znate. Prema tome, rekli ste da su vam poznati zločini ustaških i hrvatskih snaga na teritoriji Krajine, recite mi šta znate o zločinima. Koji su vam zločini poznati.

SVEDOK:

      Medački džep na primer je jedan koji je mene recimo pogodio. Jer se radi o jednom napadu čiji je cilj bila spržena zemlja i tako se nažalost i završio. A i to znam gospodine Miloševiću iz izveštaja, ne da sam ja tamo bio u to vreme.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A dobro da li ste ikada čuli na primer pored ovog što sam malopre citirao to u vašem komšiluku u Topuskom, da li ste čuli za ubistvo 8 civila staraca i dece u žutom klancu u Slunju juna meseca 92. godine.

SVEDOK:

            Juna meseca 92. Ne. Ali budite sigurni da se to dogodilo tada ja bih bio obavešten ako ne od svoje komandne onda sigurno od UN.     

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Kao što vidite niste a smatrate se obaveštenim.

SVEDOK:

      Po pitanju događaja u 92. godine

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ovo se dogodilo, ovo nisam ja izmislio. A da li ste čuli za ubistvo i pokolj 13 pripadnika TO na Koranskom mostu septembra 91.

SVEDOK:

      Da, čuo sam. Čak sam imao prilike da govorim sa jednim od preživelih.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A da li ste čuli za ubistvo 11 pripadnika TO koje se desilo oktobra između sela Šturlića i Cetingrada.

SVEDOK:

      Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      91. godine, oktobra.

SVEDOK:

      Ne, čuo sam vas savršeno dobro. Razumeo sam pitanje, odgovor je ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      U toj vašoj neposrednoj blizini.

SVEDOK:

      Oktobra 91.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Što se vremena tiče ono vam nije u neposrednoj blizini ali mislim između Cetingrada i Šturlića taj prostor je u vašoj neposrednoj blizini.

SVEDOK:

      Da ako sam ja u Kladuši, da. Jeste relativno blizu, 10 km, 11, 12km.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      10 km i vi ste u oktobru 91. godine bili u Kladuši.

ROBINSON:

      Gospodine  Miloševiću približavamo se kraju današnje sednice. Sada ćemo završiti za danas a nastavljamo sutra u 9.30. Gospodin Milošević će imatijoš 1 i 45 minuta unakrsnog ispitivanja. Imate li svedoka u pripremi nakon toga.

TUŽBA:

      Da, imam. Pre nego što sam završio sa ispitivanjem propustio sam da napravim onaj inventar o kojem smo govorili sa sudijom Mej pa predlažem da to učinimo ili sada ili sutra ujutru.

ROBINSON:

      Sutra ujutru bolje. Sada ćemo završiti. Upozoravam svedoka da ni sa kim ne razgovara o svom svedočenju za vreme pauze.

      Molim ustanite.

kraj dana

 

53