23. oktobar 2002.

STENOGRAM

 

MEJ:

      Ne možemo nastaviti sa svedočenjem svedoka za sada, pa bismo se mogli pozabaviti nekim nerešenim pitanjima, naime trebamo čuti neke pravne argumente u odnosu na svedoka 36.

      Pred nama je jedan predlog podnesen po pravilu 92 bis, da se naime neki delovi njegovog iskaza obrade u skladu sa tim pravilom i uz naravno dostavu dokumenata.

      Amikus je poslao jedan dopis pa ćemo i njega saslušati, kao i optuženog naravno i na kraju tužitelja.

      Gospodine Kej, hvala vam na vašem dopisu.

      Pod predpostavkom da su izjave prihvatljive s obzirom na to da se odnose na političku, odnosno vojnu pozadinu vi ipak sporite samu mogućnost usvajanja tih dokaza.

AMIKUS:

      U paragrafu 13 mi smo izneli nekoliko pitanja koje veće treba uzeti na razmatranje po našem mišljenju u odnosu na prihvatanje ovih dokaza u ovom obliku. Naznačili smo opšti javni interes s obzirom na važnost i detaljnu prirodu ovih dokaza, veće naime o ključnim političkim i povesnim pitanjima ovog predmeta.

MEJ:

      Dajte mi primer, kažete da su to ključna pitanja, ali molim vas da nam ilustrirate to konkretnim pitanjem.

AMIKUS:

      Pogledajte onaj deo dokaznog predmeta gde se govori o stvaranju srpske autonomne oblasti Krajina na primer. Tamo ćete videti čitav niz dokaznih predmeta s tim u vezi.

MEJ:

      To je stranica 6?

AMIKUS:

      Da. Stranica 6 izjave. Podnesena je u svrhu pravila 92 bis.

      Kao što znate iz predraspravnog podneska iz optužnice, delovanja optuženog u ovoj stvari je deo tužiteljeve teze protiv njega, a ovde imamo pregršt dokaznih predmeta, sve skupa 75, koji detaljno opisuju tok događaja od samog početka, dakle od prvog dokaznog predmeta pa sve do kraja, a sam svedok isto tako iznosi komentare u toj izjavi o raznim aspektima stvaranja tog entiteta.

MEJ:

      Dobro ali nama nije jasno sledeće. Mi vidimo dokumente, mi ćemo ih uzeti u obzir, naravno, razmotrićemo ih kao i sam njihov broj, ali na šta ste mislili kada ste rekli da je svedok izneo komentare, kakve komentare.

AMIKUS:

      Ako pogledate njegovu izjavu, gde se poziva na Radovana Karadžića, na stranicama 1. i 2, to su pitanja u vezi kojih bi optuženi verovatno hteo provesti ispitivanje, naime reč je o formiranju tih stranaka.

MEJ:

      Naravno da optuženi može postaviti pitanja.

AMIKUS:

      Da ali njemu je vrlo teško, ako taj materijal stiže pravo u sudnicu, bez nekog prethodnog objašnjenja, pod tim okolnostima da biste vi časni sude mogli razmotriti ove dokaze. Mi imamo naime izjavu od odprilike 10 stranica samog svedoka, ali to su još i dva registratora dokaznih predmeta koji detaljno govore o uspostavljanju raznoraznih odbora, regija, opština, međutim, bez ikakvog objašnjenja konteksta u kojem se sve to odvijalo i kao što možemo videti iz optužnice, iz predraspravnog podneska, politika koja je ležala iza svega toga, iza svih tih događaja, je bio tužiteljeve teze protiv optuženog.

ROBINSON:

      Ovo je vrlo zanimljiva tema, gospodine Kej. Naime, značaj ovih dokaza za tezu tužitelja, da li vi kažete da je uspostavljanje ovih tela u vezi sa zajedničkim poduhvatom, odnosno sudelovanjem optuženog u tom zajedničkom poduhvatu.

AMIKUS:

      Da, ovde se spominju neka imena i jedno konkretno ime koje se dovodi u vezu sa optuženim je svakako od velikog interesa. Ne želim reći ništa više budući da smo na otvorenoj raspravi, ovde se očito radi o značajnom sudelovanju i pitanjima o kojima će optuženi sigurno hteti unakrsno ispitivati. Međutim, to je vrlo težak zadatak da bi se to moglo izvesti, dakle da bi se moglo voditi unakrsno ispitivanje na osnovu dva ova registratora, na osnovu izjave svedoka, to je vrlo teško, a osim toga sud nije dobio celo objašnjenje, vrlo je naime teško to izvući iz izjave. Na neki način ovo onema nikakvog konteksta. Na neki način je u praznini.

MEJ:

      U predmetu ovakve prirode mi moramo, očekuje se naime od nas da se osvrnemo na ovoliku količinu materijala, ne možemo biti obavezani praksom nacionalnih jurisdikcija, međutim tačno je da se radi o ogromnoj količini materijala i moramo naći načina da se njim pozabavimo. Način koji neće ići na štetu pravičnosti suđenja. To je ključno pitanje.

      Kaže se da su dokumenti tu, da se mogu pročitati, da se na osnovu njih može unakrsno ispitivati tako da ne bi trebalo ništa ići na štetu pravičnosti suđenja. Sada mi znamo da je ovo vrlo težak zadatak, ako se treba ispitivati na osnovu 75 dokumenata, ja ne znam da li se nešto dobija time što imamo i izjavu. Mislim da bi smo morali pogledati, postoji li neki konstruktivniji način da radimo na osnovu ovolike količine materijala a da ne oštetimo pravičnost suđenja.

AMIKUS:

      Glavni elementi i javni interes. Naime politika razvoja ovih autonomnih oblasti i opština je bila ključna tema od samog početka suđenja.

ROBINSON:

      Ne radi se samo o povjesnoj pozadini kao što ste sami istakli, reč je o centralnom ključnom pitanju i može se dovesti u vezu sa principom rejs gejste. To je toliko blizu relevantnih događaja da je teško koristiti reč povjesna pozadina.

MEJ:

      Da, međutim, ipak to jeste politička pozadina što ide u  skladu sa pravilima. Međutim da se vratimo na dokumente. Zašto nam treba svedok da bi prošli čitavu listu dokumenata, naime veće može pročitati dokumente za primer. Pogledajte stranicu 3.

AMIKUS:

      Dokumenata ili izjave.

MEJ:

      Ne. Ne, izjave. Vi imate dokument mi nemamo. Dokumente pa ste u nešto boljoj poziciji, ja sada gledam na stranicu 3 izjave.

      Možda bi bilo bolje da pogledamo stranicu 6 koju već imate otvorenu. Dakle ono što ja primećujem jeste da počinjemo s jednim obaveštenjem predsedniku predsedništva, oprostite od predsednika predsedništva i zatim je sledeći dokument Statut SAO Krajine, odluka kojom se provodi taj Statut itd. Svi ovi dokumenti meni se barem čini govore sami za sebe. Ukoliko i postoji neko pitanje tumačenja ovih dokumenata, zašto se svedoka o tome ne bi moglo pitati za vreme unakrsnog ispitivanja, a možda imate neki protiv argument u vezi s tim, ne znam.

AMIKUS:

      Sudelovanje samog svedoka odnosno njegova veza sa ovim dokumentima je očita, u odnosu na veliki broj ovih dokumenata, biću eksplicitan. Odnosno neću reći ništa više o tome. Kako su dokumenti proizvedeni i kako je uopšte došlo do uspostavljanja ovih organa i tvorevina u ovom političkom regionu, možda je od velike važnosti u smislu ko je šta činio i ko je kakve ovlasti imao. Međutim, ja se takođe slažem s tvrdnjom sudije Robinsona da oni nisu povesne prirode, već političke prirode i kao takve predstavljaju kontekst slučaja. A znamo da je ovaj slučaj dobrim delom političke prirode i da valja govoriti i razmotriti političke moći koji su pojedinci imali u ovom regionu i u drugim regionima, što je jasno iz optužnice, ispred raspravnog podneska tužitelja, naime oni drže optuženog odgovornim za to, oni tvrde da je on povlačio konce. Dokumenti kao što su ovi koji detaljno opisuju političku strukturu, autonomnih oblasti, su takvi da se vidi da se svedok može sa tim dovesti u vezu, i međutim, kontekst je takav da bi trebali dobiti dodatna objašnjenja od tužitelja i čuti šta je tačno njihova teza u tom smislu.

ROBINSON:

      Ja bih se složiio sa vama, ali kada sam rekao da oni nisu povjesne prirode ja sam hteo reći da su političke prirode međutim, pitanje je kakav ćemo im status dati. Mislim da bi svako mogao imati koristi iz toga da se ovakva vrsta dokaza izvodi to putem glavnog ispitivanja. Možda se svedoka ne mora voditi u odnosu na sve ove druge dokumente. Ne znam. Možda se može voditi kroz samo neke od ovih dokumenata a ostali se mogu jednostavno ponuditi na spis. Tužitelj je izneo svoje argumente u predlogu koji je podnešen. Opisao je politički razvoj srpskih područja u Hrvatskoj od 90 godine pa do početka 92 godine.  U tom kontekstu dokazi u obliku pravila 92 BIS kojima se govori o ovim relevantnim političkim zbivanjima zahteva da se čitav predmet iznese na način da se izvede svedoka i da se svedoka pita kakav je stav. Odnosno da tužitelj na taj način dodatno objasni koja je njihova teza u tom smislu.

MEJ:

      Mislim da mi možda previše važnosti pridajemo usmenom svedočenju. Na koji način se poboljšava kvalitet izjave ovog svedoka ako on dođe usmeno svedočiti po ovim pitanjima. Ja znam meni je jasno da događaji i razgovori su nešto o čemu se može svedočiti usmeno i zanimljivo je. Međutim, ovde se opisuje angažman i sudelovanje nekih institucija i s obzirom na to priča se može ispričati putem dokumenata.

AMIKUS:

      Svakako ona se može ispričati putem dokumenata međutim, stvar je u tome da tužitelj mora izneti ovde svoju tezu, izneti tvrdnje protiv optuženog. Ako se teza tužiteljstva ne iznese jasno protiv optuženog ja ne znam kako se on na to može osvrnuti. Ovaj svedok je od ključne važnosti za ove materijale od 90 do 92 godine.

MEJ:

      Meni je jasno da on može neke stvari reći u unakrsnom ispitivanju, ali nije mi jasno šta bi on to mogao reći usmenom svedočenju u glavnom ispitivanju, a što bi nešto dodalo odnosno poboljšalo kvalitetu ove pisane izjave.

AMIKUS:

      Ja ne znam, on nije moj svedok.

MEJ:

      Da, ali vi se koristite izrazima izneti tezu, mislim to je na tužitelju ne na svedoku. Dakle, mene zanima u čemu je značaj svedočenja, što će ono doprineti dodati ovoj izjavi.

AMIKUS:

      Tužitelj mora izneti svoju tezu putem svedoka. Oni su to učinili naravno delom u uvodnoj reči u optužnici u predraspravnom podnesku i tako dalje. Međutim, za to trebaju dokazi kao potkrepa kako bi njihova teza imala bilo kakvog značaja. Oni su izneli svoje tvrdnje protiv optuženog međutim, onda su samo dostavili jednu izjavu od 10 strana kao potkrepu tim svojim tvrdnjama i opteretili nas sa dva registratora dokumenata koji sadrže veliku količinu povesnog i političkog materijala. Optuženi ne može uspešno nato odgovoriti.

MEJ:

      Ovde se radi o dokumentima, postoje svedoci za koje veće mora utvrditi da li govore istinu putem živog usmenog svedočenja. To nije ovde slučaj. Vi kažete da bi tužitelj trebao proći kroz čitave ove materijale dokumente i naznačiti jasno koji je značaj pojedinih pitanja i da oni ne mogu jednostavno dostaviti dokumente i kazati. Evo vidite to je paragraf taj i taj i u tome je značaj. Da li vi to tvrdite.

AMIKUS:

      Da, upravo to. Ovo po našem slučaju kako sada izgleda ne pomaže Veću ni na koji način kada je reč o ovim konkretnim pitanjima.

MEJ:

      Hvala, gospodine Kej, ako nemate ništa za dodati saslušaćemo gospodina Miloševića. Izvolite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pa vi znate da sam ja kategorično protiv upotrebe ovog pravila 92 bis koje se u stvari svodi, imajući u vidu praksu koju ste vi ovde sprovodili ovih poslednjih meseci, na  ograničavanje mogućnosti mog unakrsnog ispitivanja. To praktično znači da se ovde izruči jedna velika količina dokumenata i tvrdnji, a onda se onemogući ispitivanje svedoka, a u ovom slučaju vidimo da svedok ne treba čak ni da svedoči nego da donese materijale, pa se onda pitam čemu je onda svrha pojavljivanja svedoka ako je on, a s obzirom na svoju funkciju to nije mogao da bude samo u ulozi nekog poštara da donese i prikupi od arhivara nekakve materijale koje su organi Republike Srpske Krajine donosili od svog osnivanja od formiranja Srpske autonomne oblasti pa kasnije Republike Srpske Krajine i niz drugih stvari. Prema tome, uz ovo što je gospodin Kej naglasio, što mi se čini sasvim ispravnim, ja želim samo da dodam glavno pitanje koje povređuje mogućnost sagledavanja istine, a to je pitanje ograničavanja mog unakrsnog ispitivanja.

      Prema tome, vi biste morali da imate u vidu da ako imate tu, ja nisam video još te dokumente, ako imate 70 dokumenata morate mi omogućiti da pitam svedoka o svakom od tih dokumenata i da ga pitam o vezama i stepenu u kome on može da potvrdi ili da smatra da je na bilo kakav način u to bilo uključena vlada Srbije ili ja lično, ili organi Republike Srbije i tako dalje. Jer, nesumnjivo je da nije Srbija instalirala na jednoj trećini teritorije tamo na kojoj živi narod srpski narod, nije taj narod instalirala Republika Srbija 90. godine, nego taj narod živi na tim prostorima nekoliko vekova i kao što smo ustanovili, nastojao je da opstane na tim prostorima, a ne da bilo kome uskraćuje svoja prava. Prema tome, ima niz pitanja koja će se tu morati da otvore i ja mislim da je ovo tipičan primer svedoka koji je apsolutno nepodoban za ispitivanje po pravilima 92 BIS. On bi morao da da svoju celovitu izjavu i da meni bude stavljeno na raspolaganje mogućnost da ga unakrsno detaljno ispitam. Smatram dakle da treba odbaciti zahtev da se on tretira po skraćenom postupku, već da se mora tretirati na celovit način i po svim aspektima o kojima on svedoči.

MEJ:

      Gledamo na sat. Sada bi možda mogli nastaviti sa svedokom, a to ćemo učiniti na privatnoj raspravi. No, pre no što to učinimo gospodine Najs, ostavićemo vašu argumentaciju za kasnije negde pred kraj radnog dana. Da imate u vidu da ako bude potrebno da postavite neko pitanje koje može otkriti njegov identitet na bilo koji način da takva pitanja postavljate u privatnoj, a tačnije sasvim zatvorenoj sednici. Tako da ako bude nekih pitanja naročito u vezi stvari o kojima je svedok govorio u privatnoj sednici juče takva pitanja treba da se postavljaju u privatnoj sednici. Izvolite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ja želim prvo da stavim prigovor na izgleda sada već potpuno proširenu praksu da se ovo sve događa na zatvorenim  sednicama. Moje je čvrsto uverenje da...

MEJ:

      To je rečeno u privatnoj sednici kao što vi odlično znate. Ovaj prigovor će biti prekinut nema smisla da ga uopšte stavljate. Raspravno veće odlučuje imajući u vidu bezbednost svedoka šta treba da bude u privatnoj sednici, a šta ne. Što se tiče vaših briga pravičnost postupka se obezbeđuje vašim pravom da unakrsno ispitujete. Vama se nikako ne nanosi šteta time što se nešto govori u privatnoj ili u otvorenoj sednici. Šteta se može naneti vama samo time što niste u javnosti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Zbog koga ja koristim mogućnost da unakrsno ispitujem svedoke. Da se javno čuje ono što je istina. Kad vi zatvarate sednice...

MEJ:

      Slušajte, gospodine Miloševiću, izgleda da vi ne razumete da ovo pretresno veće ovde sudi, a ne javnost. Sve sednice koliko god je to moguće treba da budu držane javno. To se podrazumeva to je jedna od osnova svakog sudskog sistema, uključujući i ovaj. Međutim, s druge strane morate razumeti da ima problema vezanih za bezbednost svedoka, koji ponekad prevagnu nad potrebom za javnim sednicama. Hoću da kažem sledeće to nikako ne utiče na pravičnost postupka jer, postupak ide dalje i vi imate pravo da unakrsno ispitujete u privatnoj sednici. Tako da to ni na koji način nešteti pravičnosti postupka. Vas ne treba da brine da li su sednice javne ili privatne. Vi treba da se koncentrišete na svoje unakrsno ispitivanje bilo u privatnoj bilo u javnoj sednici. Obavešteni ste da one stvari koje treba da se rasprave u privatnoj sednici treba da se prodiskutuju i završe danas. Imajte to u vidu. Vreme koje je utrošeno na raspravu o ovom pitanju biće oduzeto od bilo kog daljeg unakrsnog ispitivanja.

TUŽBA:

      Ono što je rekao optuženi i čime je želeo da otrkije neke stvari koje su pomenute u zatvorenoj sednici moraće naravno, biti izbrisane iz transkripta. Možda će raspravno Veće da se složi da treba da se objasni ograničenom broju ljudi koji su prisutni koji su to čuli da će bilo kakvo ponavljanje tih podataka predstavljati nepoštovanje suda i povlačiti njihovu odgovornost.

MEJ:

      Galerija je čula naše upozorenje i raspravno veće ga ponavlja. Izvolite gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Moje pitanje identifikacije svedoka je uzeto tako široko, ja zaista ne mogu da budem siguran u kojoj meri  bilo koje pitanje onda njega neidentifikuje s obzirom na ono što je on ovde govorio. Ali da pokušamo, jer ja bih želeo da u javnoj sednici obavim unakrsno ispitivanje a ne u tajnoj. I želim još jednom da napomenem da mislim da su tajna suđenja karakteristika jedne prošlosti kojom se niko ne može da pohvali. Pa pošto vi ovde ovu operaciju koja se ovde sprovodi nazivate suđenjem, onda se to sigurno može i na nju da odnosi.

 

Posle pauze

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da li smo ponovo na javnoj sednici?

MEJ:

      Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Govorite o tome da ste otišli na ozrensko ratište. Recite mi šta je bio motiv vašeg odlaska na ozrensko ratište?

SVEDOK:

      Prvi motiv bio je odnosno, nisam imao sigurnosti, shvatio sam  da bi moglo doći do nekih problema zbog toga što sam napustio tu grupaciju, i zbog toga što sam poreklom ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, ali shvatam da vam je prvi motiv bio da se sklonite od opasnosti koja vam je pretila od grupacije koju ste napustili.

SVEDOK:

      U 80 posto slučajeva da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      U 80 posto, a da li ste otišli tamo i iz bilo kakvih drugih motiva osim, znači, da sačuvate glavu od te grupacije koju ste napustili?

ODGOVOR:

      Da, otišao sam kao dobrvoljac,  jer  kompletna Krajina kad sam ja otprilike ... sa tih krajeva a niko nije otišao tamo ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, vi ste čak svedočili  i navodili čak imena odgovornih za događaje.  Je li tako?

ODGOVOR:

      To je bio samo moj odgovor na to da li sam čuo neke priče.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, a da li je tačno da niko od tih lica koje ste pomenuli nije bio ni pripadnik JNA, ni Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije?

ODGOVOR:

      Ne, sve su to bili lokalni.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, vi kažete da je posle borbi u Vukovaru  JNA sprovodila veliki broj Hrvata u prihvatne centre u Srbiji, jer su želeli da ih sklone sa tog područja pošto su se plašili da će lokalni naoružani pripadnici  u selima oko Vukovara možda da ih pobije. Je li tako?

ODGOVOR:

      Nisam tako doslovce naveo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pa kako, evo opišite šta je bila ta situacija. Ja vas pitam da li je tačno da su pripadnici JNA spasavali hrvatske civile od mogućeg uništenja ili zarobljenike kojima su mogli biti izloženi od strane lokalnog stanovništva.

ODGOVOR:

      U izjavi što sam naveo govori se o presretanju jednog autobusa i o skretanju s puta drugih autobusa da bi se izbegla presretanja autobusa.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      To znači, da upravo da  su pokušali da od vojske otmu zatvorenike. Je li tako?

ODGOVOR:

      Da, u tom jednom slučaju tačno.

 

 

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da li je poznato da je Vojska čak posle menjala maršrute da ne bi prolazila kroz to mesto gde je bila opasnost da joj neko otme zatvorenike koje nastojala da sloni da bi im spasla život.

ODGOVOR:

      Da, išli su drugom stranom puta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A da li je po vašem uverenju Vojska to činila da bi spasila život tih ljudi. 

ODGOVOR:

      Mislim da da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A da li je bilo više situacija kada je lokalno stanovništvo u takvim slučajevima blokiralo put, kada je vojska odvodila ove zatvorenike, da bi ih zaustavili, da bi ih oteli od vojske, ili se samo jedan slučaj taj desio.

ODGOVOR:

      Znam još par slučajeva ali ne mogu da potvrdim,  znam sigurno za ovaj slučaj.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da li je tačno da povodom događaja tog,  oficiri JNA tom prilikom intervenisali kod Vlade SAO Krajine odnosno, SAO Slavonije,  protestvovali.

ODGOVOR:

      Kao što sam naveo za Lovas čuo sam priče šta se desilo i čuo sam opet priče da je bilo neki konflikta između koga i zašto ne znam tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, mislim da ste u otvorenoj sednici govorili o tome da ste 93. godine postali dobrovoljac u redovima Srpske dobrovoljačke garde Željka Ražnatovića Arkana, i da ste otišli u Krajinu.

ODGOVOR:

      Tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      To je bilo praktično posle upada hrvatskih snaga u zaštićenu zonu UN. Je li tako?

ODGOVOR:

      Ne znam da li je to bila zaštićena zona, uglavnom  Hrvati su zauzeli Maslince, neke delove na Velebitu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da li je ta sprska dobrovoljačka garda, čiji ste vi bili pripadnik, kada je došla u Republiku Srpsku Krajinu se stavila pod komandu Vojske Republike Srpske Krajine.

ODGOVOR:

      Bili smo odgovorni njima, odnosno, od njih smo primali naređenja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da li smatrate da su se oni disciplinovano ponašali, izvršavali borbene zadatke i brinuli o bezbednosti teritorije da li su oni, odnosno vi tamo, palili, pljačkali, ubijali ili bilo šta radili što biste mogli nazvati zločinom.

ODGOVOR:

      Od kako sam ja pripadnik Srpske dobrovoljačke garde to mogu da kažem da je to bila najdisciplinovanija, najdogovornija Vojska koja je postojala na ratištu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      To i moji podaci govore, zato sam hteo da proverim da li je po vašem, pošto ste vi bili učesnik, bilo kakav zločin s njihove strane izvršen protiv civilnog stanovništva, ili nešto slično.

 

ODGOVOR:

      Čitavo vreme dok je trajala dole operacija nismo ni imali kontakte sa hrvatskim stanovništvom, samo sa našim, jer su to sve bile linijske borbe, odnosno borba gde u većini slučajeva neka ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, pošto su u toj agresiji hrvatske vojske  januara 93 stradala najviše srpska sela  i Srbi iz etničkih mešovitih sela,  vi ste u stvari na to područje tamo došli i pružili im zaštitu, odnosno zatvorili mogućnost da se dalje proširi napad na srpska sela. Je li to tako?

ODGOVOR:

      Da uspostavili smo liniju. 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A da li vam je tada poznato da su i neki vojnici Ujedinjenih nacija tada stradali od hrvatske strane?

ODGOVOR:

      Meni lično nije bilo poznato.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dakle, vi ste bili u Republici Srpskoj Krajini u onom kninskom ratištu od januara do marta 93. godine kao dobrovoljac. Je li tako?

ODGOVOR:

      Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da li je tačno da ta dobrovoljačka jedinica i vi na kninskom ratištu niste imali nikakve veze ni sa JNA ni sa Republikom Srbijom u bilo kakvom pogledu?

ODGOVOR:

      Izuzev da su dobrovoljci  bila iz Republike Srbije, ostalo sa Srbijom nismo imali ništa.

MEJ:

      Dobili smo jednu poruku od tehničke kabine da video traka mora da se promeni, da se zameni kaseta zbog toga ćemo sada morati da napravimo pauzu da se to uradi. Tako da ćemo sada da napravimo pauzu od pola sata. Molim ustanite.

 

PAUZA

 

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Onda su vas pitali kakve su imali kape, rekli ste da su imali crne, pa su vas onda preciznije pitali da li su imali crvene, vi ste odgovorili crvene beretke nosila je jedinica koju su zvali crvene beretke, ali da oni nisu bili na tim vašim prostorima, je li tako?

SVEDOK:

      U to vreme nisu bili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Posle ste rekli da su raspušteni, neki su otišli da rade na obezbeđivanju pojedinaca, neki pušteni kući, odnosno jednostavno jedinica je raspuštena, je li tako?

SVEDOK:

      Da.

 

 

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pominjali ste i koliko sam ja shvatio dali neke sertifikate o svom učešću na ratištu, shvatio sam da imate nekakva dva sertifikata, oba sertifikata su koliko razumem iz Republike Srpske Krajine. Je li tako?

SVEDOK:

      Jedan je iz Republike Srpske Krajine, drugi iz Republike Srpske.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Onda ovde u vašoj izjavi stoji da vam je naređeno 94. sredinom da se javite, vi ste ispravili to da vam nije naređeno, nego ste dobili poziv i da ste mogli da ne odgovorite na taj poziv, ili da odgovorite jednostavno to nije bila naredba nego ponuda da se uključite u neku jedinicu. Je li tako?

SVEDOK:

      Nije bila direktna naredba da sam morao da izvršim to, nego je bilo ako želimo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da ukoliko želite, znači formirana je nekakva dobrovoljačka jedinica.

SVEDOK:

      Nije to bilo formiranje dobrovoljčke jedinice, nego naša jedinica koja je bila raspuštena, ponovo se okupila.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ali na osnovu dobre volje onih koji su hteli da učestvuju u jedinici, ne na osnovu bilo kakve naredbe. Je li tako?

SVEDOK:

      Naravno nisu se svi odazvali, ko je hteo, hteo je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dakle, nije sporno da se radilo o dobrovoljcima. Vi, međutim, kažete da ste onda s tom jedinicom otišli u autonomnu pokrajinu Zapadnu Bosnu, u reon Velike Kladuše i da ste tamo imali određene zadatke. Vi kažete na stranici 17. svoje izjave "Srbi iz same Srbije nisu smeli da se bore na bosanskom ratištu", je li tako?

SVEDOK:

      Ne, nisu smeli, nego regularne jedinice Srbije nisu trebale da budu prisutne na području gde smo mi bili, a nije se odnosilo na populaciju Srba, ko je hteo da bude dobrovoljac mogao je doći uvek.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ja ne govorim o dobrovoljcima, ima 10 miliona stanovnika Srbije, nego govorim o tome da nikakvih jedinica iz Srbije, kako bih rekao, zvaničnih tamo nije moglo biti.

SVEDOK:

      Nije smelo da bude.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dakle, u ovom pogledu nije sporno da se tu radilo o dobrovoljcima kao, koliko sam razumeo, nije sporno da je tu jedinicu angažovala AP Zapadna Bosna i to ne da se bore, nego da pruže instruktažu njihovim borcima, da im pomognu u obučavanju, a ne da neposredno učestvuju u bilo kakvim vojnim aktivnostima, je li tako?

SVEDOK:

      Sam zadatak da dajemo instrukcije posle proizašao u prvom naletu smo učestvovali u akcijama.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da, ali vi ste juče upravo rekli, "nisu poštovali naređenje da ne učestvuju u akcijama već su imali zadatak samo da pomognu", odnosno da obave tu instruktažu. Je li to tako ili nije?

 

SVEDOK:

      Posle je došlo do saznanja da nisu smeli da učestvujemo u direktnim, da je bilo naređenje da ne učestvujemo u direktnim akcijama nego indirektno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      U ovoj vašoj izjavi piše da ste ostali tamo sve do oslobođenja Velike Kladuše, međutim, vi ste juče to ispravili i rekli da ste ranije otišli zbog ranjavanja.

SVEDOK:

      Da, ranjen sam 21.11.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A da li vam je, dok ste bili tamo bilo, šta poznato o situaciji u tom reonu Velike Kladuše i o tome da se stanovništvo Autonomne Pokrajine Zapadna Bosna, koja je ustvari sve muslimansko, suprotstavljalo ovom, kako bih rekao, ekstremističkom, muslimanskom krilu vojske Alije Izetbegovića.

SVEDOK:

      Da, pre toga je postojala oblast Zapadna Bosna, pa su i korusovci, znači Peti korpus jedinica Alije Izetbegovića, proterali i ova druga faza kada smo uz naše instrukcije vraćali te delove što su oni izgubili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da li ste tada, pošto ste bili par mesecii u tom kraju, išta saznali o zverstvima koje su vršile te jedinice Petog korpusa nad muslimanskim stanovništvom. Petog korpusa ovog Atifa Dudakovića nad muslimanskim stanovništvom, AP Zapadna Bosna, nad civilima, borcima Fikreta Avdića i drugim.

SVEDOK:

      Poznato mi je da su svi borci koji su bili pripadnici Zapadne Bosne, a u prvoj fazi zarobljeni od strane korpusa da su prolazili torturu, da su bili maltretirani i da je veliki broj njih bio ubijen.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da li su ti stanovnici Zapadne Bosne bili prijateljski raspoloženi prema vama i da li su oni davali utisak ljudi koji su umereni, koji su bili za zajednički život, koji su želeli da se tu stvari stabilizuju, da se razvije privreda, da se sklopi mir, da li ste išta o tome saznali dok ste bili na tom području?

SVEDOK:

      Mogu vam reći moje lično mišljenje da takvu vrstu ljudi koji su bili korektni i prijateljski raspoloženi nisam upoznao nigde na ratištu, čak i među mojim ljudima, znači među Srbima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pitani ste u onom delu zatvorene sednice, pa sada ne znam gospodine Mej, da li ćete u tom pogledu da tražite da i ovo bude na toj sednici, ali idem ovim redom kako ...

 

(Posle zatvorene sednice)

 

MEJ:

      Da. Malo se o tom pitanju razgovaralo u privatnoj sednici. Postavljeno vam je nekoliko pitanja o onom delu svedočenja, vašeg svedočenja koje se tiče vašeg odlaska iz Beograda i kasnije preko u Bosnu i u Hrvatsku gde ste išli da se borite. I opštuženi je nagovestio da se nije, da nije bilo nikakvih Srba iz same Srbije, koji su se tamo borili. Mogu li samo da pročitam dva pasusa koja se tiču vaše izjave.

      Na strani 17. se kaže sledeće: "Prešli smo granicu, preko mosta u području Bjeljine, znao sam da postoji embargo i da nikakva oprema niti trupe iz same Srbije ne smeju da se nalaze na teritoriji Bosne i Hercegovine. Međutim, dok smo čekali da pređemo most, čuo sam glasine o tome da čekamo neke pripadnike UN, a Ruse poreklom da stupe na dužnost na mostu pošto se njih može podmititi, da nas puste da pređemo". Onda govorite o samom kretanju vašem, na strani 18. kažete: "Frenki je naredio Crvenim beretkama da ne učestvuju u daljim borbenim akcijama zbog toga što smo pretrpeli izvesne gubitke, koje je navodno teško opravdati u izveštajima, zbog toga što Srbi iz same Srbije ne bi trebalo da budu angažovani na bosanskom ratištu". Da li su ova dva dela vaše izjave tačni?

SVEDOK:

      U prvom delu rekli ste podmitili Ruse, ne znam da li sam rekao podmitili, ja mislim da sam rekao "da se dogovore sa Rusima oko prelaska". U drugom delu gde su došli problemi, došlo je zbog problema pogibije pukovnika Mite i pukovnika Koleta, znači teško je bilo opravdati ipak ovaj jedan je bio visoki oficir specijalne policije u Erdutu, a izašla mu je slika u čitulji u beogradskim novinama, posle iz priče opet čuli smo da je on bio neki visoki oficir i u Srbiji u policiji. Tako da zbog tih gubitaka zabranjeno je da se dalje učestvuje u direktnim akcijama.

TUŽBA:     

      Pitani ste o vašem angažovanju ili neangažovanju u JNA ili MUP-u, ali samo podsetite sudije da li ste dobijali platu za te akcije koje ste izvodili u tim područjima?

SVEDOK:

      U Kladuši da.

TUŽBA:

      Da, da, a ta naknada koju ste dobili vam je plaćena odvojeno od vaših dnevnica, u koje vreme, tačnije gde? Gde ste dobili tu platu?

ODGOVOR:

      Jedan deo plate dobijali smo u samoj Kladuši, gde smo, a drugi deo smo dobijali kada se vratimo u Beograd, u našem štabu.

TUŽBA:

      Da li vi sami istinski znate odakle su stigla ta sredstva iz kojih je vama isplaćena naknada ili ne?

ODGOVOR:

      Ne postoji nikakva dokumentacija gde smo, izuzev nekog papira koji je bio, gde smo potpisivali da smo podigli te sume što smo dobijali, zna se znači opet po priči, nemam dokumenata da smo platu dobijali jedan deo od MUP-a Srbije, a drugi deo je bio jedan deo od samog Arkana.

TUŽBA:

      Gde ste, na kojoj lokaciji primili te plate?

ODGOVOR:

      Rekao sam, jedan u Kladuši, jedan deo kada se ode na odmor u štabu kod Arkana.

TUŽBA:

      Hvala. I na kraju vezano za Crvene beretke, da li smo mi čuli od vas puno ime Frenkija.

ODGOVOR:

      Ne.

TUŽBA:

      Te Crvene beretke koje ste vi videli, da li znate odakle su oni došli?

      Gde je bila njihova baza, gde su oni stacionirani inače?

SVEDOK:

      Ne mogu navesti tačno gde su oni bili stalno stacionirani, uglavnom vodeći kadar Crvenih beretki je bio povezan sa Lipovačkom šumom, odakle nam je bila polazna linija, znači Beograd-Tara, sa Tare nazad u Lipovačku šumu gde smo uzeli opremu i krenuli put Bosne, da li su imali neku stalnu kasarnu ili nešto. Ne znam, uglavnom znam da su krenuli iz te kasarne i da je jedan deo oficira bio u toj kasarni.

TUŽBA:

      Znate li da li su te Crvene beretke bili pripadnici neke druge grupe ili su ranije bili pripadnici neke druge grupe ili su oni iz jedne grupe reorganizovani i postali neka druga grupa?

SVEDOK:

      Priče su kružile da su Crvene beretke pripadnici državne bezbednosti Srbije.

TUŽBA:

      Nemam više pitanja časni sude.

MEJ:

      Svedoče C-20 ovim je vaše svedočenje završeno. Hvala vam što ste došli u Međunarodni sud da svedočite. Sada ste slobodni.

 

TUŽBA:

      Možemo li da se vratimo kada bude završena ova tehnička procedura na onaj argument koji smo počeli, na onu raspravu koju smo počeli jutros.

MEJ:

      Da. Imamo vremena do 1 sat.

TUŽBA:

      Ta rasprava, tačnije diskusija o primeni pravila 92 bis nije samo važna za ovog svedoka već je takođe važna za dalji postupak. Treba da vidimo koliko sledećih svedoka može da se podvede pod pravilo 92 bis kada budemo došli do svedoka kojim se tiču baze zločina i nekih drugih svedoka, da li oni mogu da se podvedu pod ovo pravilo ili ćemo morati delimično da ih podvedemo pod ovo pravilo ili u celini. Trebalo bi da kažem, što se tiče ovog konkretnog svedoka da odgovorim na neke izjave zabrinutosti ovde o publicitetu i javnim sednicama da imamo javnu verziju, verziju za javnost izjave ovog svedoka.

MEJ:

      Samo da dignemo roletne.

TUŽBA:

      Postoji verzija za javnost izjave svedoka koja je evidentirana 16. oktobra i problem koji sam pominjao nekoliko puta o tome da su izjave po pravilu 92 bis teške da bi ih optuženi na vreme pregledao, mogu reći tim povodom da je ova verzija izjave prilično potpuna sa par stvari koje su izbrisane i da je obelodanjena 16. oktobra. Iako propratni dokument još uvek nisu dostupni javnosti mislim da to neće biti teško organizovati unapred i kada sudija odluče da je to važno misim da neće biti problema da se organizuje da javnosti bude dostupan ovakav materijal.

      Što se tiče dokumenata oni su uručeni saradnicima optuženog, on ih je imao 17. oktobra ili ih je mogao imati, naravno to je obiman materijal, to je jedan od razloga zbog čega radimo 5 dana nedeljno ukoliko treba obaviti izvestan posao. Zbog toga i ne radimo 5 dana u nedelji, nego imamo slobodne dane da bismo imali vremena da pregledamo ono što treba pregledati.

      Mislim da ima nekog nesporazuma, mada ne verujem baš u to o našim namerama. Naš stav je da je ovaj svedok prilično opširan svedok u svakom slučaju, njegovo glavno ispitivanje, čak i ako se ovo prihvati po pravilu 92 bis, oduzelo bi nekoliko dana možda 3 ili čak više. Optuženom su uručene trake i transkripti, kao i amikusimaa ovog materijala, transkripti imaju više od hiljadu strana, oni su uručeni na sledeći način.

      Amikusima 20. septembra, optuženom 2. oktobra. Tokom njegovog svedočenja koje pokriva mnoge oblasti, on će pokriti mnoge od pitanja koja su izneta ovde na neutralan, dosta direktan način. U njegovoj izjavi po pravilu 92 bis. Ja ne želim da kažem da će ovaj svedok biti dvosmislen, ali što se tiče komentara njegovih komentara na ove dokumente one vrste koja je dozvoljena za svedoka, on će, njih će oni znati u direktnom svedočenju u svakom slučaju. Mi želimo da ovim zahtevom za prihvatanje dokaza po pravilu 92 bis, prosto uštedimo 2 dana svedočenja. Zbog toga što sve to može da se pokrije ovim dokumentima koji govore o osnovnoj strukturi događaja. Za neke svedoke vrlo je bitno, a ovo je jedan od takvih svedoka, da imamo jednu standardnu biblioteku materijala koju svi možemo koristiti.

      Druga alternativa je da iskoristimo dva dodatna dana da se ovaj materijal uvede, i onda će biti lakše da se ovaj materijal pokrene u unakrsnom ispitivanju.

MEJ:

      Ovde se čini mi se radi o dva pitanja. Jedno može biti važno za pravilo, a drugo je možda važno za predmet, ali se ne tiče strikno pravila. Kao što ja shvatam amikus je izneo dve bitne poente. On pre svega kaže da ovi dokumenti imaju veze sa jednim ključnim pitanjem u dokazima tužilaštva, konkretno o stvaranju, odnose se na stvaranje SAO krajine, a kao drugo, on kaže, koliko sam ja shvatio da vi treba svoje dokaze da izvodite kroz dokumente, ali ne samo kroz dokumente i koliko sam ja shvatio on kaže da radeći to, treba da kažete šta je bitno, a šta ne, a ne samo da nam dajete ta dokumenta da ih čitamo.

      Sigurna sam kada je ovo drugo u pitanju, da će stvari koje su od izuzetne važnosti biti izrađene, koliko to bude važno za našu tezu. Međutim, nije potrebno da se previše, da se prođe kroz sve ove dokumente pojedinačno, kako bi se videla čitava struktura.

ROBINSON:

      Ja ne verujem da on mora proći sve te dokumente, ali moramo imati na umu činjenicu da optuženi nije zastupan i moramo isti tako imati princip pravičnosti. Meni se čini da on sada... da mislimo da je važno za vašu tezu, već i kada je reč o 92 bis jedan D, ona ovori o stvarima koje su relevantne za vojni, istorijski, i povjesni kontekst, a ne radi se samo o kontekstu, radi se o značaju centralnom pitanju vaše teze i mislim ponovo da se moramo zapitati da li je pravično prema optuženom koji nije pravno zastupan da postupi na taj i taj način. Potrebno je da ona vrlo jasno saznanje i obaveštenost o tome šta je vaša teza protiv njega.

      Ako se vode direktno svedoci, s vaše strane, ako se oni direktno saslušavaju i ako su značajne teme naznačene mislim da bi to poboljšalo pravičnost suđenja ovom optuženom. Ja ne mislim da je potrebno ići kroz sve dokumente, međutim, možda bi mogli i proći kroz dva ili tri dokumenta, putem ovog svedoke, odnosno napraviti jedan izbor.

TUŽBA:

      Da ne sumnjam da će u nekom trenutku biti reč direktno s njim o dokumentima 2 ili 3, ali nije potrebno i uz dužno poštovanje tu se ne slažem s vama časni sude, nije potrebno da se sada primeni jedna metodološka vežba koja će nam uzeti previše vremena u smislu prethodnog čitanja ovog materijala jer su oni svi izneseni na vrlo neutralan, nepristojan način u skladu sa 92 bis. Rekli su nam što ste prije rekli mi znamo iz iskustva rada po pravilu 92 bis da postoji neki delovi izjave koja će biti na adekvatan način rezimirana od strane zastupnika, da kada se odluči da postoji jedan deo svedočenja za koji je prikladno da se da viva voće onda se to tako i uradi jer i u branu se navodi da to mora biti jasno naznačeno optuženom od početka, odnosno ukazati mu na relevantan paragraf, deo izjave i tome slično. Ako se ova izjava prihvati, ako je sud unapred pročitaa, zajedno sa dokumentima koji su dostupni i javnosti i ako se zatim svedok sasluša onako kako smo mi predložili. Na primer, ako se sasluša jedan ili dva dana, dva ili tri dana u smislu glavnog ispitivanja, vi na kraju možete reći, pa dobro nema potrebe da idemo korak po korak kroz sve ovo svedočenje i možda bi ipak bilo daleko povoljnije da se neki drugi delovi daju viva voće pre unakrsnog ispitivanja.

      Da se vratim na ovo prvo što ste rekli. Lista činjenica u pogledu pravila 92 bis, nije zaključna, to je samo jedan primer, i amikusi tvrde da ovam materijal ne spada pod odredbe pravila 92 bis, naime ovaj materijal je ili od povjesne ili političke važnosti, dakle predstavlja povjesnu, odnosno političku pozadinu događaja i tu se ne slažem sa stavom koji je iznelo već veće ili je dovoljno analogno za to da se može primeniti pravilo 92bis. Šta se ovde događa? Jednostavno se iznose standardni dokumenti, dokumenti koji su dostupni javnosti, naime to je javnosti dostupna verzija događaja, formiranje entiteta, datumi i tome slično.

MEJ:

      Da, ali iznesen je argument da je ovo od centralne važnosti za vašu tezu protiv optuženog. Molim da se na to osvrnete. I ako je to tako onda se pravilo 92 bis ne može primeniti.

TUŽBA:

      Pitanje je šta se dogodilo nakon što su se ovi entiteti stvorili, a ne samo stvaranje ovih entiteta. Dakle, mi ne smatramo da je samo stvaranje ovih entiteta kriminalno, niti smo mi to tako naveli u svojoj optužnici. Mi smatramo da je kriminalno ono što se kasnije dogodilo, naravno možemo osporavati raznorazne definicije, može tu biti nekih sivih područja, to su sve stvari o kojima možemo raspravljati, ali ovo samo po sebi nije navedeno kao optužba protiv optuženog. Dakle stvaranje tih entiteta, i iz tih razloga mi smatramo časni sude da je ovo materijal koji bi se trebao, morao prihvatiti na način da se uštedi vreme. Postoji čitav niz jamstava koji su nam na raspolaganju ukoliko veće bude smatralo da u odnosu na ovaj ili onaj paragraf bi bilo bolje, viva voće saslušati svedoka prije unakrsnog ispitivanja. Nema nikakve štete koja bi mogla biti nanešena pravu optuženog da unakrsno ispituje svedoka. On već dugo ima materijal, njegovi saradnici su dobili materijal, oni to mogu pročitati, neće biti nanešena nikakva šteta njegovim pravima.

      Naravno, unakrsno ispitivanje biće vremenski ograničeno, ali veće je uopšte govoreći primenilo politiku ograničavanja vremena unakrsnog ispitivanja koje se poklapa sa vremenom glavnog ispitivanja. Sada pitanje da li se vreme unakrsnog ispitivanja treba povezati sa potrebom optuženog da se osvrne na tezu koju mi iznosimo protiv njega. I ne verujem da će ga veće lišiti toga prava i dati mu odgovarajuću mogućnost da to uradi u vezi ovoga svedoka. Vas neće iznenaditi časni sude ako vam kažem da i apelujem u tom smislu na vas u svetlu ispravnosti opaske koju je izneo sudija Mej da mi moramo naći u ovakvom predmetu načine da postupamo efikasno, čak i inovativno i kako nema potrebe da se svi pisani dokazi na ovaj način obrade.

      Naravno svi dokazi su važni kada je u pitanju kredibilitet. Međutim, u većini slučajeva ovo su dokumenti, ako ne i svi koji su javnosti pristupni i ne bi trebali biti sporni. Svedok će o tome govoriti, iznositi svoje komentare i on će o tome govoriti, viva voće, u svakom slučaju. Osim ako moje kolege nemaju šta dodati, još ako oni ne misle da ja trebam nešto dodati, ja bih zaključio s time da ćemo na ovaj način uštedeti vreme Veću i da ovaj postupak neće ni na koji način naneti štetu ovome suđenju. U svakom slučaju čak i ako budete u jednom trenutku smatrali da nije ispravam, mi uvek možemo to ispraviti u hodu.

KVON:

      Dakle vama je na umu jedino vreme?

TUŽBA:

      Ne, ne, nikako. Mislim ako bi nam to bilo najpreče, onda bi nas mogli opravdano kritikovati zbog toga, ali ja znam da je i veće zainteresovano za uštedu vremena pa nam je tako nešto vrlo visoko na listi prioriteta svima. Mislim da je važno da se koriste ispravne metode za razmatranje dokaza. Pravilo 92 bis, daće jednu metodu u odnosu na ovog svedoka, dok je u jednom modernom sudu bez porote, obrazovane i profesionalne sudije,  ne mislim nikoga naravno uvrediti, su u stanju procesuirati veliku količinu materijala i nije potrebno da se sve uživo iznese pred sudom. Mislim da je to najefikasniji način postupanja.

KVON:

      Pre nego što prekinemo sa radom za danas dozvolite da kažem još nešto u vezi s vremenom. Kao što znate ovo veće dozvoljava optuženom određeno vreme za unakrsno ispitivanje koje se uvek poklapa s vremenom koje tužitelj potroši na glavno ispitivanje svedoka. S toga ako deo svedočenja se bude proveo u obliku 92 bis, onda se optuženom možda može dogoditi da se optuženom da manje vremena nego što bi ga on imao da svedok svedoči viva voće. Ja bih hteo da vi to imate na umu kao tužiteljstvo.

      Ne znam da li ste tražili da se ovo sredi, ovo pitanje u odnosu na ovog svedoka.

TUŽBA:

          Ja sam već dotakao to pitanje i mi ćemo se mislim na to trebati vratiti u jednom drugom kontekstu, ako sam dobro shvatio, ako optuženi nije zastupan i ako je prihvatio stav koji jeste prema ovom veću onda je to jedno praktično pravilo stvoreno u hodu da se vreme unakrsnog ispitivanja poklapa sa vremenom glavnog ispitivanja i nema nikakvog razloga za izuzetak. Kada se radi o materijalu po pravilu 92 bis naravno da tu pitanje dolaze drukčiji obziri kao što sam ja već rekao, pravo vreme koje se optuženom mora dati je vreme koje ovisi o dokazima koji su provedeni putem nekog svedoka pred većem.

MEJ:

      Ja mislim da to nije tolika poteškoća, mi naravno možemo produžiti vreme za unakrsno ispitivanje ako se uverimo da je to zaista potrebno. Ako se izjava usvoji pod 92 bis, ali ipak trebamo izbeći neke staromodne prakse. Jedna od njih zahteva da se svi dokazi izvedu usmeno. Imamo još samo jednu minutu, gospodin Kej želi možda nešto reći.

KVON:

      Samo trenutak. Kažete dva dana za glavno ispitivanje?.

TUŽBA:

      Ne, tri, ali s obzirom na ovaj materijal može se dogoditi da čak i 5 dana bude potrebno za glavno ispitivanje ovog svedoka.

MEJ:

      Izvolite, gospodine Kej.

AMIKUS:

      Vidim iz tužiteljeve dokumentacije da bi se mnogi dokumenti mogli preskočiti, odnosno da ne zahtevaju puno vremena kao što je imenovanje ministara.

MEJ:

      Da, postoje dokumenti kao što je Statut, zašto bi mi trebali slušati svedočenje o Statutu.

AMIKUS:

      Statut i Ustav, ako sam dobro shvatio, svedok će ovako i onako govoriti. Prema tome, ako to sada maknemo iz ovog dela, onda ne znam šta će se zapravo dogoditi. Tužitelj je jasno rekao da će se opozivati na te dokumente za vreme ispitivanja svedoka.

MEJ:

      Zar ne bismo mogli doći do jedno razumnog kompromisa. Zašto ovaj deo svedočenja ne bi mogao biti vođen putem sugestivnih pitanjaaa doslovce.

AMIKUS:

      Mi imamo vrlo labava pravila u pogledu toga, postoji čitav niz dokumenata u vezi kojih se pitanja mogu postavljati na sugestivan način, ali ako pogledate paragraf 6. optužnice na primer, videćete na koji način je tužiteljeva teza tu iznesena i videćete da se neki ovi dokumenti na vrlo konkretan način vezuju za taj paragraf optužnice.

      Dakle nasilno premeštanje većine hrvatskog i drugog nesrpskog stanovništva da postanu stanovnici nove države pod srpskom dominacijom putem počinjenja zločina u suprotnosti sa člancima 2, 3. i 5. itd.

MEJ:

      Šta je vama od pomoći, šta bi vam bilo od pomoći identifikacije dokumenata koji su od značaja za to konkretno. Mi ne zasedamo ni sutra ni u petak, i onda to možete obraditi, a mi ćemo našu odluku i ovako i onako doneti tek u utorak, jer ovo je vrlo važno, jer ako postoji nešto zašta treba dati iskaz viva voće, onda to treba jasno reći, ali ja sada tu govorim na opšti način, meni se ne čini da svo ovo svedočenje mora biti dato viva voće. Možda postoje neki konkretni  dokumenti moraju se obratiti tako, ali ne svi.

ROBINSON:

      Da, pogotovo ako se pozivate na optužnicu.

MEJ:

      U redu, hvala. Nastavljamo s radom u utorak ujutro. Molim ustanite.

 

Kraj dana

1

 

 

13