22. oktobar 2002.

 

STENOGRAM

 

MEJ:

      Izvolite gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Gospodine C60, vi ste juče kad smo prekinuli upravo govorili o tome da ste vi legalista kad ste objašnjavali odgovore na neka moja pitanja. Juče ste u glavnom ispitivanju na pitanje kako se ponašala hrvatska policija prema uhapšenim Srbima rekli da se ponašala nečovečno. Da li biste mogli to da opišite?

SVEDOK:

      Dešava se suprotno pravilima i zakonima a u odnosu na nas koji smo bili pritvoreni da različitim tretmanom u odnosu na ostale zatvorenike. U pogledu nekih prava...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A dobro jesu li oni  maltretirali, jesu li vas tukli?

SVEDOK:

      U postupku ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A kad su vas tukli?

SVEDOK:

      Kad sam bio u logoru, a to je pre pritvora.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Koliko dugo ste bili u logoru pre pritvora?

SVEDOK:

      Ja 4 dana, ostali duže.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Jesu vas tukli sva ta 4 dana?

SVEDOK:

      Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Jesu li vas tada saslušavali kad su vas tukli ili su vas samo onako tukli?

SVEDOK:

      Dobio sam precizno nekoliko udaraca od vojnih istražitelja prilikom njihovog saslušanja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A da li vam je poznato ime šefa policije u Osjeku, hrvatskog šefa policije?

SVEDOK:

      Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      On je bio načelnik osiječkog Sekretarijata unutrašnjih poslova i  zalagao se da se poštuju propisi, da se realizuju ti dogovori kao prekid neprijateljstava koje su bili postignuti između lokalnih stanovnika srpske i hravtske nacionalnosti. Da li znate šta se njemu desilo?

SVEDOK:

      Da, znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Šta mu se desilo?

SVEDOK:

      Ubijen  u naselju Tenje blizu Osijeka.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A znate ko ga je ubio?

 

SVEDOK:

      Da, ubili su ga pripadnici paravojnih formacija Hrvatske ili zbor narodne garde, ne znam kome su pripadali ali o tome se pisalo i naširoko u javnosti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A da li se sećate da su odmah posle njegovog ubistva te iste paravojne formacije napale Borovo Selo i ponovo prekršile taj postignuti sporazum o prestanku nasilja?

SVEDOK:

      Ne znam da li su napale te formacije ali znam da su policijske snage napale Borovo Selo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro. Na strani 5 u trećem pasusu vaše izjave vi kažete kako je Ilija Sašić bio predstavnik Vlade Republike Srpske Krajine u Beogradu. Je li to tačno.

SVEDOK:

      Ne, ja to nisam izjavio da je Ilija Sašić, predsednik Vlade Srpske Krajine, jer to nije bio. To je bio predstavnik SAO Zapadne Slavonije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Bio  je, znači, predstavnik zapadne Slavonije, jel tako. To ste rekli?

SVEDOK:

      Jeste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da li znate da taj čovek nikad nije bio predstavnik Zapadne Slavonije, već da je to bio Vladimir Širpraga, koji je takođe iz Podravske Slatine.

SVEDOK:

      Taj Vladimir Šipraga je bio u tom birou isto.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Vi u svojoj izjavi objašnjavate da ste, kako bi se reklo, gotovo nasilno obučeni u uniformu čime ste postali član teritorijalne odbrane Zapadne Slavonije, je li tako.

SVEDOK:

      Tako je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Zašto prećutkujete činjenicu da ste početkom 92. godine bili zamenik komandanta operativne zone teritorijalne odbrane pukovnika Vojnovića, čije je sedište bilo u Okučanima. Da li vas je i na to neko primorao?

SVEDOK:

      Ne, nisam nikad bio zamenik pukovnika Vujinovića.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dakle, vi tvrdite da niste bili zamenik operativne zone te oblasti?

SVEDOK:

      Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, a recite mi kada ste prvi put bili angažovani u sastav oružanih snaga SFRJ?

SVEDOK:

      Kad sam odslužio vojsku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A da li ste krajem 70-ih godina bili zamenik načelnika teritorijalne odbrane opštine Podravska Slatina.

SVEDOK:

      Nisam nikad bio zamenik načelnika TO, na opštini Slatina.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dakle, osim što ste bili u vojsci, niste bili u teritorijalnoj odbrani i niste bili angažovani na ikakvom zadatku.

SVEDOK:

      U TO jesam bio, ali ne na zadatku o kojem vi govorite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Kad ste bili na takvom zadatkom?

SVEDOK:

      Bio sam od 69. do 71.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Posle 71. do rata više niste bili nigde angažovani u teritorijalnoj odbrani?

SVEDOK:

      Bio sam pripadnik rezervnog sastava jedinica koja je popunjavala JNA.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A da li je bilo reči  u vezi sa onim slučajem, o kojem ste juče govorili, da ste bili neosnovano krivično gonjeni, da ste oslobođeni odgovornosti zbog nekakvog konstatovanog psihičkog stanja.

SVEDOK:

      Ne, to nije tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da li ste bili podvrgnuti veštačenju od strane lekara neuropsihijatra.

SVEDOK:

      Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A što ste bili podvrgnuti veštačenju neuropsihijatra i kad je to bilo?

SVEDOK:

      Zbog testiranja na reakciju i konzumiranja alkohola.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      To znači da vam je bila izrečena mera obaveznog psihijatrijskog lečenja ili...

SVEDOK:

      Ne. Gospodine, pitajte me nešto u vezi teme, ovo nema veze

MEJ:

      Dajte svedoku da odgovori do kraja. Šta ste hteli da kažete?

SVEDOK:

      Rekao sam gospodinu Miloševiću da me pita vezano za predmet. Ja sam psihički, fizički i na drugi način sasvim zdrav, o tome ....

MEJ:

      Da, gospodine Miloševiću, ovde ćemo zaustaviti ovakva ispitivanja. Ono je lično po prirodi i vrlo uvredljivo, jer nema nikakve veze sa predmetom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, gospodine Mej. Vi ste posle toga bili zaposleni u nekoliko firmi. Koliko ja ovde imam podatke u Frigosu, kasnije Slavonki iz Podravske Slatine, potom Univerzalu i na kraju opštini Podravska Slatina kao referent u odelenju za privredu, je li  tako.

NAJS:

      Časni sude, ovo nije prikladan materijal za otvorenu sednicu.

MEJ:

      Da.

NAJS:

      I optuženi to zna, siguran sam da zna.

MEJ:

      Prelazimo na zatvorenu sednicu.

 

 

(Posle zatvorene sednice)

 

SVEDOK:

      Ja sam bio najčešće šef računovodstva, bila su često puta na iskušenju kad je u pitanju primena zakona o ukupnom prihodu, dohodku i oporezivanju. To često pita na lokalnoj zajednici barem kod mene, mojoj opštini. Bilo je, neću reći izvrgavanje ruglu ali u svakom slučaju na način da to a uglavnom je odgovarao šef  finansija za te stvari a ja nisam sebi dozvolio takav luksuz  i  osećao odgovornim i ne mogu to videti drugačije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dakle, ako mogu da razumem po vama štab je odgovoran za te navodne zločine, a Veljko Džakula, koji je tada predsednik Vlade SAO Zapadne Slavonije, nije odgovoran.

SVEDOK:

      Veljko Džakula u to vreme nije bio predsednik Vlade SAO Zapadna Slavonija.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Šta je bio?

SVEDOK:

      Ja ne znam, tad ga nisam ni poznavao, jer je tek konstituirana vlast i Skupština i Vlade itd.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A kad je to bilo?

SVEDOK:

      Incident u  Četekovcu je bio početkom septembra, a Vlada i Skupština su formirani koncem oktobra.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A dobro kad ste poslednji put videli gospodina Džakulu?

SVEDOK:

      To je privatno pitanje, to nema veze. Ja mislim sa ovim ali ne mogu se setiti. Ove godine sam ga video, ovog meseca možda.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      U svakom slučaju vi tvrdite da Vlada tada nije funkcionisala. Da vi niste imali tamo nikakvo rukovodstvo u to vreme.

SVEDOK:

      Ja sam u tom pogledu, gospodine Miloševiću, dao veoma preciznu izjavu da je vlast tada i civilna i vojna bila  štab  TO.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, da se onda na tome zadržimo. Tvrdite da je Veljko Vukelić u to vreme bio na čelu štaba TO Podravske Slatine i Zapadne Slavonije, je li tako.

SVEDOK:

      Ne, tvrdim samo da je bio na čelu glavnog štaba Zapadne Slavonije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro. A recite mi precizno od kada do kada je Veljko Vukelić bio na čelu štaba teritorijalne odbrane.

SVEDOK:

      U dan neću reći, ali u leto, dakle negde u 8 mesecu je izabran za komandanta štaba Zapadne Slavonije, negde u oktobru su ga zamenili drugi ljudi. Mislim, tamo sam naveo koji, u izjavi možete videti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A  da li vam je uopšte poznato, ja imam ovde jedan drugi podatak,  da Veljko Vukelić nikada nije bio komandant štaba TO, već samo vršilac dužnosti komandanta štaba i to u periodu od 15. septembra do 15. oktobra 91. godine.

SVEDOK:

      Ja sam čuo, video o njegovom imenovanju od mojih prijatelja koji su u to vreme zajedno sa njim radili. To sam naravno dosta kasnije čuo ali sam čuo od pouzdanih ljudi.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A kad ste to čuli kasnije?

SVEDOK:

      Recimo tokom 92. godine ili možda čak i koncem 91. kada sam sreo te ljude koji su zajedno sa njim formirali taj štab.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, ali s obzirom na ovaj podatak da je on bio tek od 15. septembra vršilac dužnosti do 15. oktobra, znači mesec dana, o ovim podacima koje ja imam taj se događaj u Četikovcu dogodio 10. septembra.

ODGOVOR:

      Ne, nego 4. septembra.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dakle, u vreme kad TO nije ni imala komandanta.

ODGOVOR:

      Ja ne mogu o tome da svedočim, po mojoj informaciji glavni štab TO zapadne Slavonije je bio formiran ranije, ali nemam o tome precizne podatke.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, na 5 strani 4 pasus, u vašoj izjavi, vi govorite da vas je nekoliko puta hapsila nekakva grupa ljudi u crnom na čelu sa izvesnim Stojanom Gustincem iz Lozana, koji je bio u paravojnim formacijama, je li to tačno.

ODGOVOR:

      Ja sam samo čuo da su pripadnici te njegove nekakve privatne vojske koji su me maltretirali u Slatini.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      To je bila, koliko razumem, hrvatska paravojna formacija. Je li tako?

ODGOVOR:

      Neka paravojna jeste bila, jer nije imala oznake da bi mogo prepoznati koja je i kakva.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, pošto iz vaše izjave proizilazi  da se niste slagali sa imenovanjem Rajka Bojčića za komandanta teritorijalne odbrane i da ste svoje neslaganje izneli,  je li tako.

ODGOVOR:

      Da, tako je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Recite mi na kojoj ste vi funkciji bili kad ste mogli da iznosite svoje neslaganje, tim pre što izjavljujete da ste nasilno mobilisani.

ODGOVOR:

      Časni sude, ovo su sve podaci koji mogu da ugroze moj identitet, pa molim da se zaštitim.

MEJ:

      Dajte da uđemo u zatvorenu  sednicu i da završimo sa ovim pitanjima.

 

(Posle zatvorene sednice)

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Jednostavno i relativno pitanje šta je u vezi, šta nije u vezi, praktično je sve u vezi, a u vezi što je s njegovim imenom i identifikacijom ja svakako neću pomenuti na ovoj sednici. Gospodine C 60, odgovorite mi precizno do kada je Hrvatska bila u sastavu SFRJ?

 

 

 

ODGOVOR:

      Očigledno da je po opštem ustaljenom nekom svatanju do momenta prihvatanja njene samostalnosti od međunarodne zajednice. To je bilo u februaru 92 godine. No, u Hrvatskoj se drži da je to od momenta donošenja njihove vlastite odluke u oktobru 91 godine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, da li znači da su do tog datuma na tlu Hrvatske važili savezni zakoni Jugoslavije.

ODGOVOR:

      Po mom svatanju da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A da li vam je poznato da je JNA, pa uključujući i teritorijalnu odbranu kao deo tog jugoslovenskog sistema oružanih snaga SFRJ, bila uređena saveznim zakonima.

ODGOVOR:

      Svakako.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Vi kažete, na strani 8, treći pasus, da teritorijalna odbrana Požege, Orahovice i Slatine nisu bile potčinjene JNA. Je li tako?

ODGOVOR:

      Da, tako je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A recite mi, pošto ne razumem to dobro, i ne govorim sa ironijom, odakle onda uopšte teritorijalna odbrana na području Slatine, da li je tamo oduvek postojala, pretpostavljam da bi ste vi to morali znati.

ODGOVOR:

      To je poseban zakon o teritorijalnoj odbrani u svakoj Republici i na nivou Federacije, to je opšte poznato.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      E pa dobro, dakle, teritorijalna odbrana Slatine nije bila potčinjena JNA, ali je prema ovom što vi kažete JNA koordinirala snabdevanje te teritorijalne odbrane. Da li to tvrdite ili mislite da je to tako bilo.

ODGOVOR:

      Da, ja to što sam svedočio to je ono što sam video i ono što znam, ili ako sam čuo ja sam to i naveo da sam čuo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, ako to tvrdite, recite mi na osnovu čega i da li je vama poznato kako i na koji način se ovo snabdevanje vršilo. To što kažete JNA,  a nije njom komandovala.

ODGOVOR:

      Ja sam izneo niz primera onih kojih sam znao na koji način je 5 korpus snabdevao teritorijalnu odbranu na području Slatine, od novca koji su isplaćivali teritorijalcima ili ako hoćete od oružja, opreme, municije i tako dalje ono što je neophodno da za kompletiranje i opremanje jedinica. To je bilo sasvim jasno, ne samo meni koji sam bio u sastavu Štaba, nego i onima koji to nisu bili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, ja bi to hteo samo da rasčistim da li vam je poznato da je veliki broj pripadnika TO, ne mislim samo u Slatini, ne mislim samo u Hrvatskoj nego koliko ja znam tako bilo širom Jugoslavije dakle, imalo zaduženu uniformu, vojnu opremu kod svoje kuće ne pre 90, nego mnogo pre 90. godine.  Takav je bio sistem teritorijalne odbrane. Bili su snabdeveni, zaduženi su bili određenom opremom i uniformom i tako dalje. Da li to znate ili ne.

ODGOVOR:

      Da, znam, bio sam i ja zadužen.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      I vi ste bili zaduženi  uniformom kao rezervista, kao teritorijalac i tako dalje?

ODGOVOR:

      Dok sam bio u rezervi, da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Jeste i koje godine je to bilo.

ODGOVOR:

      1986. godine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Znači, još 80. godina, a možda još od ranije to je bila praksa.

ODGOVOR:

      Bila je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dakle, nije počeo neko da ih snabdeva 90, 91. godine armija da ih snabdeva, nego je to bila praksa svi su imali kod svoje kuće određenu vojnu opremu. Je li tako?

ODGOVOR:

      Imali, a oni koji nisu imali, ti su morali da dobiju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da li su dobili od JNA ili iz nekih magacina teritorijalne odbrane u svom mestu, onako kako je teritorijalna odbrana bila organizovana?

ODGOVOR:

      Ja sam u izjavi dao da je deo opreme korišćen iz skladišta odnosno rezervi TO ono kolko je bilo dostupno obzirom, da je skladište bilo ostalo u Slatini Srbi to nisu imali očigledno, da su morali nabaviti negde.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, s obzirom na tu praksu čiji ste i vi primer, da li je potpuno logično i da li vam je poznato da je takvu uniformu i opremu imao i svaki Hrvat koji je bio u rezervnom sastavu JNA ili teritorijalne odbrane. Je li tako?

ODGOVOR:

      Tako je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      A recite mi zbog čega posle onih višestranačkih izbora i preuzimnja vlasti od strane HDZ, nijedan Hrvat više nije bio u sastavu TO ili u rezervnom sastavu JNA?

ODGOVOR:

      Oni su JNA smatrali okupatorskom vojskom, tako su barem parolama izvikivali.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, a što vi niste pristali da obučete uniformu Zbora narodne garde Hrvatske 91. godine. To ste verovatno mogli da ste hteli.   

ODGOVOR:

      Nijednu uniformu nisam nosio niti sam prihvatio, osim ono što sam morao JNA jer, reko sam vam ja sam  legalista u to vreme koji su me mobilisali i imali su zakonske ovlasti  bez obzira što postupak nije bio adekvatan.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da li je upravo taj Zbor narodne garde u toku cele te 91. godine na području Hrvatske, na kojoj su još  važili savezni zakoni  SFRJ, da li je taj Zbor narode garde predstavljao paravojnu formaciju.

ODGOVOR:

      U okviru  zakonodavstva Jugoslavije da, a u okviru Hrvatske oni su branili svoje pravo na to, i ja svakako kao legalista ne mogu prihvatiti to jer, to nije bilo. Prema tome, ja sam isto to smatrao paravojnom formacijom i sada smatram.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, vi kažete sad, ne znam gospodine Mej, pominjem drugog čoveka, ali evo zatvorite sednicu da me ne bi ste optužili da želim da napravim štetu vašem svedoku. Zatvorite da postavim još dva pitanja. Koliko sam razumeo vi danas živite u Hrvatskoj?

ODGOVOR:

      Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, recite mi da li je slučajno da je ono što vi kao bivši pripadnik TO govorite o navodnim zločinima TO identično sa onim što je o tom događaju rekao bivši načelnik stanice policije iz Podravske Slatine Đuro Matovina koji je ovde svedočio, imali ste prilike da ga vidite.

MEJ:

      Ne, neću vam dopustiti ovakva pitanja. Kao prvo mislim da bismo trebali biti na zatvorenoj  raspravi za ovakva pitanja. Drugo nije na ovom svedoku da komentariše druga svedočenja koja su data pred ovim sudom, ali u svakom slučaju idemo na zatvorenu  raspravu.

(Posle zatvorene sednice)

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Na osnovu čega vi uopšte izvodite zaključak da je ovaj dokument autentičan iako ga nikad niste videli, kako ste rekli. Jesam vas ja dobro razumemo, nikad niste videli ovaj dokument.

ODGOVOR:

      Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ali tvrdite da bi mogao biti autentičan, je li tako.

ODGOVOR:

      Ne dozvoljava mogućnost da bi mogao biti, a ne tvrdim to.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da li vi vidite još neke elemente na ovom dokumentu koji vam se čine nelogičnim. Da li vidite na primer da je celo zaglavlje dokumenta, gore piše dobrovoljci iz Srbije, specijalna jedinica, pa onda po rubrikama prezime, očevo ime, rođenje, mesto, zaposlenje, školska sprema i tako dalje sve je to napisano latinicom, a onda sva imena napisana ćirilicom i tako dalje. Da li vi po onome što kažete da je dokument rađen na način na koji se radili ti dokumenti. Je li to ta šema koja  je bila uobičajena da se zaglavlja dokumenata ispišu, ovo je sve rukom ispisano, da je formular razumeo bih ali pošto je pisano rukom da li vam je logično da bude jedan deo pisan ćirilicom, jedan latinicom.

ODGOVOR:

      Ima nešto što onim ljudima koji žive u tim krajevima  je veoma dobro poznato, a to je na koji način se može pisati ćirilicom i kako izgleda ćirilica koju pokušava neko da oponaša. Zbog toga sam mislio i dozvoljam obzirom da su dva rukopisa i rukopis  je meni poznat.  Ja dobro pišem ćirilicu latinicu i znam kako oni oko mene to rade i moguća konstrukcija, to ne tvrdim  ali dozvoljam da je moguće da je ovo i dokumenat izvoran.  Zato ne tvrdim kategorično to što mi hoćete ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ja sam samo hteo to da čujem, vi ne tvrdite da znate da je ovo autentičan dokument niti smatrate da je to svakako autentičan dokument. Vi samo dopuštate mogućnost da bi mogao biti, ali ne u nekoj velikoj meri ta mogućnost postoji. To nije neka velika mogućnost koliko razumem. Je li tako ili ne?

ODGOVOR:

      Da, ja nisam ocenjivao koja je ta verodostojnost tog dokumenta po mojoj proceni, ali elementi dozvoljavaju jedno i drugo.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, a kako objašnjavate da gore stoji i naslov specijalna jedinica, a onda ovde se vidi da su to sve neki civili, zaposleni, nezaposleni, privatnik, radnik, bravar, autoelektričar, i tako dalje. Mislim, da li vam se i sadržinski ovo čini prilično nelogično da gore neko napiše ovako latinicom specijalna jedinica od ovih privatnika, radnika, zavarivača.

ODGOVOR:

      U inproviziranim uvjetima se štošta radilo, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, recite mi ovako s kojim stepenom sigurnosti bi ste vi mogli da kažete da je verovatnoća da je ovo falsifikat ili da je autentičan dokument.

ODGOVOR:   

      Ne bi mogo sad ocenjivati koja je mogućnost toga. Ja sam naveo elemente zbog kojih mislim i dozvoljavam da je moguće. Ovakav formular svako mogao dobiti međutim, neobučajen je način i malo ko može ovako pisanim rukopisom pisati ćirilicu znate.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, da li ste vi zapazili da ovo nije nikakav formular, svako bi  mogao dobiti, ko ima lenjir da nacrta.

ODGOVOR:

      Da, ali nedostaje  podataka.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Nije štampani formular, nego rukom nacrtani formular. Dobro, da se na tome ne zadržavamo, gospodine C 60, da li vi znate, molim vas, precizno mi odgovorite na pitanje, da li vi znate ko je izvršio taj zločin o kome govorite.

ODGOVOR:

      Ne znam.

MEJ:

      Prelazimo na zatvorenu  sednicu.

(Posle zatvorene sednice)

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      O nekakvim zločinima u zapadnoj Slavoniji govorite o vremenu kad je još postojala SFRJ, kad je postojala JNA. Kakve to onda veze ima sa Srbijom i sa mnom kao njenim predsednikom. Vi svedočite ovde o tome u funkciji optužnice protiv mene i onoga što je navodno Srbija tu napravila. Šta je to Srbija napravila u Zapadnoj Slavoniji.

ODGOVOR:

      Ja ovde svedočim o činjenicama, događajima i ljudima onako kako ih znam i pamtim iz tog perioda. Kakve to veze ima sa vama to će te činjenice, ta imena, ti događaji odgovoriti. Ja ovde, ponavljam vam gospodine Miloševiću, nikog ne optužujem. Ja nisam u ulozi da bilo koga optužujem. Ja svedočim ono o čemu znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Molim vas ovo što je sad bilo osim imena, koje sam pominjao na zatvorenoj sednici, vi govorite, znači, o nekoj kući za koju kažete najverovatnije trojica koju ste vi sreli, pola sata ili nešto više ali zato nemate nikakvo saznanje. Onda govorite o drugom nasilju koje se desilo u to vreme. Da li se to vreme poklapa ili je približno onom vremenu kada su stanovništvo i teritorijalna odbrana pod pritiskom hrvatskim snaga napustili tu teritoriju.

ODGOVOR:

      Da.

 

 

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Juče ste rekli da biste morali u vezi s tim nešto da objasnite, pa vam je rečeno da ne objašnjavate ništa nego da idete dalje. Budite ljubazni pa objasnite šta ste hteli da objasnite.

ODGOVOR:

      Ne mogu se sad setiti, ali pretpostavljam na okolnosti zbog kojih je taj narod otišao. Pretpostavljam da sam o tome nešto hteo reći reč ili dve više.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, ja sam shvatio da ste vi objasnili kako je narod napustio zapadnu Slavoniju zbog glasina koje su kružile o pripremi hrvatskih snaga da napadnu te prostore a ne zbog napada. Je li to bila suština vašeg objašnjenja zašto je narod napustio i teritorijlna odbrana zajedno s narodom napustila to područje.

ODGOVOR:

      Puno je stvar složenija. Naime, psihoza i strah su puno jači od bilo kog neprijatelja, i onaj ko to nije proživeo teško može da svedoči ma kolko bio upoznatna tom planu. Situacija je tada bila takva da nije trebalo mnogo da se ... ja nisam bio tamo toga dana i ne mogu reći koja je to ... mada o tome sam svedočio o onome što sam čuo. Pokrenuto je jednostavno a onda su otišli svi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pa dobro, ako su u panici i zbog glasina a ne zbog napada se ljudi pokrenuli, pa ko je onda porušio i popalio sva ta srpska sela na prostorima zapadne Slavonije, da li su to glasine popalile i porušile ta sela ili su to uradile hrvatske paravojne formacije i policija.

ODGOVOR:

      Ta sela oko  i osim jednog dela koji su uništili pripadnici teritorijalne odbrane u  inače je sve ostalo čitavo to nisu sigurno porušili Srbi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Šta nisu porušili?

ODGOVOR:

      Nisu sigurno porušili Srbi. Srbi nisu porušili i popalili ta sela.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ko ih je popalio i porušio?

ODGOVOR:

      Popalila ih je hrvatska država, ja to ne mogu reći drugačije, jer  je ona tada bila na tom području.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, ako kažete da su ta srpska sela popaljena od strane hrvatske države, što su materijalne činjenice, od njene formacije, od njene policije, od njene vojske da li je onda jasno da ti Srbi koji su pobegli nisu pobegli zbog glasina, nego zbog napada koji je izvršen na to područje o kome  vi svedočite. Znači na to područje zapadne Slavonije. Je li to tako ili nije, gospodine C 60?

ODGOVOR:

      U vreme kad se povlačili Srbi sa područja  Voćina nije bilo takvog napada koji bi predstavljao takvu opasnost što bi se videlo po ranjenima, po mrtvima i tako dalje. Međutim, to nije bila situacija bar iz onoga što sam čuo od ljudi koji su to preživeli, a vi mene pitate ovo u kontekstu incidenta, odnosno zločina koji su izvršeni u Voćinu. Ja sam svedočio ono šta znam iz razgovora sa ljudima koji su tamo bili to videli i čuli lično  ili im je o tome neko govorio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ja bi vas podsetio, ako se varam vi me ispravite, ja sam vas pre pola sata ili nešto više pitao da li  znate ko je izvršio zločin u Voćinu. Vi ste rekli ne znam.

 

ODGOVOR:

      Ja nisam bio tamo. Ja nisam to video, ali dozvolite da sam bio sa tim ljudima poznajem te ljude i konačno i sad sam sa tim ljudima, i bez obzira što je vreme učinilo svoje makar bili i maskirani ti ljudi, ljudi su čuli u mestu i prepoznali ko su ti ljudi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, vi ste optužili ovde ljude koji se prezivaju Simić i Ivanović, je li tako.

ODGOVOR:

      Nije tako, ja nisam nikog optužio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Vi ste pominjali te ljude i objašnjavali da su ih nekakvi meštani prepoznali iako su bili maskirani. Kako su ih mogli prepoznati ako su bili maskirani.

ODGOVOR:

      Časni sude, isto tako ova pitanja i odgovori su vezano za moj identitet.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ja ne znam da li ima ijedno pitanje koje vam nije vezano za identitet. Vi govorite o 13. decembru 91. godine kad su se 22 sela po vašem iskazu povukla po vašem iskazu u panici, bežalo stanovništvo, teritorijlna odbrana pred tim napadima, koje vi kvalifikujete kao delo hrvatske države to uništenje sela i tako dalje i da li je moguće, dakle, u tom opštem metežu 22 sela i panici koja vlada ustanovniti ko je tu izvršio neki zločin, ko je u nekoga pucao i ko je odgovoran za nečije ubistvo uz taj put kojim su se ta sela povlačila i to silno stanovništvo bežalo prema severnoj Bosni.

ODGOVOR:

      Da li smo časni sude na privatnoj sednici?

MEJ:

      Ne, sad ćemo da uđemo na tu zatvorenu  sednicu.

 

(Posle zatvorene sednice)

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

         Kasnije u svojim objašnjenjima rekli ste da je Srpska radikalna stranka tamo osnovana kako vi kažete u Okučanima tek negde 1992. godine. Je li to tačno ili ne?

SVEDOK:    

      To je tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Predpostavljam da onda nije mogla da bude pre nego što je osnovana posebno angažovana na tom području.

SVEDOK:

      Ja sam svedočio o tome da sam video predstavnike te stranke u Zapadnoj Slavoniji.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da, ali koliko sam ja video iz dokumenata, Srpska radikalna stranka tvrdi da je ona davala dobrovoljce isključivo za JNA i Vojsku Republike Srpske. Dakle da nije imala nikakve svoje paravojne formacije.

SVEDOK:

      Ja sam imao priliku, a to sam i u svedočenju izneo da vidim dokumenat koji govori o tome da je grupa dobrovoljaca njih 17 bila baš po tom osnovu mobilizovana odnosno došla u Zapadnu Slavoniju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, vi ste upravo kada ste bili ispitivani od tih 17 dobrovoljaca odgovorili da  ne znate ko ih je predvodio, a onda vam je postavljeno pitanje da li je to bio nekakav Novačić, a vi ste odgovorili da vas sve to podseća to ime na nekoga. Da li to znači da vi tvrdite da je tih 17 dobrovoljaca za koje kažete da su bili dobrovoljci Srpske radikalne stranke, predvodio neki izvesni Novačić.

SVEDOK:    

      Ja sam svedočio i dalje ostajem pri tome da je moguće da je to bio njihov vođa, odnosno čovek koji ih je vodio, kojog sam ja video dozvoljavam da je moguće da se zove Novačić. Asocira me, to ime sam čuo, ali da li je baš vezano za njega ne mogu to tvrditi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, ja sam čuo vaše ime mnogo puta, a ne znam da li je vezano za vas, odnosno nekoliko puta sam čuo vaše ime koje svakako nije pripadalo vama nego nekim drugim ljudima koji su se tako zvali i radili neke potpuno druge poslove. Dakle, vi ne možete sa sigurnošću da tvrdite da je to vodio taj čovek. A kako onda identifikujete te ljude kao nekakvu paravojnu jedinicu Srpske radikalne stranke kada oni tvrde da nisu imali paravojne jedinice.

SVEDOK:

      Ja sam, ponavljam, prisustvovao njihovom dolasku, nisam ni trebao biti informisaan o tome, međutim, moj komandant je tražio, valjda se hteo pohvaliti, ponavljam to ponovo iz svedočenja, da je došla pomoć, ko su ti ljudi, doveli su i pokazali nekakav papir na moje pitanje odakle mu podaci, ko su ljudi, bilo je pitanje sigurnosti, i on je pokazao odgovarajuću potvrdu koja je potpisana izdata u Beogradu u Uredu, sve je tamo pisalo, ne mogu detalja da se setim, ali sam video dokument iz koga nedvosmisleno proizilazi o kome se radi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, vi govorite odnosno pitani ste ovde, da li ste videli nekakvu paravojnu grupu koju je predvodio Franko Simatović, vi ste odgovorili da niste videli nikakvu paravojnu grupu niti bilo šta što bi nekakvu grupu moglo povezivati sa Simatovićem.

SVEDOK:

      Da, nisam to ime ni čuo i ne mogu, da se o bilo čemu, ja to nisam video i nisam čuo, to sam rekao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:    

      Zato vas i pitam, jer to ime i prezime je vezano za jednog od pripadnika Službe državne bezbednosti Srbije, pa se prema tome ovde nastojalo da se njihova aktivnost poveže sa ovim u Zapadnoj Slavoniji. Vi dakle pretpostavljate da biste, s obzirom da ste bili na tom području, s obzirom da to nije veliko područje, da je tako nešto bilo tamo pretpostavljam da biste to morali znati, je li tako?

SVEDOK:

      Pa moguće je, ali moram vam reći da je dosta ljudi bilo uglavnom u štabu Zapadne slavonije za koje nisam nikada ni čuo ni video, bili su udaljeni kada je u pitanju lokacija.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ja sam shvatio iz ovih svedočenja ovde da su tu u Zapadnoj Slavoniji, pre vas je takođe svedočio jedan svedok koji je bio zaštićen, a vi ga dobro znate i neću da mu pominjem ime, da ste tu pominjali pre svega ljudi koji su rođeni u tom kraju, bez obzira da li su živeli u tom kraju za vreme tih događaja ili ne, da su tu došli da pomognu da odbrane stanovništvo, uglavnom su to bili ljudi, dakle rođeni u tom kraju, da li je to i vaš utisak ili ne.

SVEDOK:

      Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pomenuli ste prisustvo u jednom delu, negde ste ga na karti pokazali, neke jedinice banjalučkog korpusa. To je bilo, ako se ne varam, u vreme kada je još funkcionisala JNA na toj teritoriji i to je bila takođe zona odgovornosti banjalučkog korpusa. Je li to tako ili nije?

SVEDOK:

      Tako je.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da li je tačno da razni korpusi, odnosno raspored zona odgovornosti vojnih formacija u SFRJ nisu se poklapale sa nikakvim republičkim granicama i to kada je banjalučki korpus, to ne znači da se drži okvira granica nekadašnje Republike BiH već da ima svoju teritoriju prema svojoj vojnoj organizaciji, a ne administrativnoj podeli Jugoslavije, je li to tako?

SVEDOK:

      Tako je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro. Vi ste ovde pitani u vezi sa Jovom Vezmarom, za koga ste rekli da je kratko bio tamo i da je posle otišao u Srbiju, da li je vama poznato da je u Srbiji u to vreme već bilo oko 600-totina hiljada izbeglica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Odnosno 91. ih je bilo prilično manje, a kasnije više, kasnije se broj popeo do milion izbeglica.

SVEDOK:

      Znam da su izbeglice išle u Srbiju, to znam, koji broj je bio, ne znam koji su podaci      , ali bilo ih je dosta i to iz mog kraja je bilo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Vi ste rekli da se u vezi sa nekim događajima opominjali izvesnog Bojičića da ćete ga prijaviti vojnim vlastima u Banjaluci. Šta je on to radio što je vas nagnalo. Njegova kancelarija posle tog napuštanja teritorije se nalazila u zgradi komande jedne od brigada iz sastava ovog banjalučkog korpusa, on je praktično bio izbeglica sa teritorije i smestio je kancelariju u neki vojni objekat, ne u sedište korpusa, nego u neki koji mu je bio najbliži, je li to tako ili ne?

SVEDOK:

      Ovako kako sam dao u izjavi stoji.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Da li je tačno, recite mi, gospodine C-60, da on niti je imao niti je mogao imati nikakve nadležnosti prema bilo kakvoj i najnižoj komandi JNA i da je eventualno njemu ukazano gostoprimstvo u nekom objektu da mu se da smeštaj i kancelariji za sedište skupštine čiji je on bio predsednik.

SVEDOK:

      Verovatno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dakle, da li je tačno da on nije mogao imati nikakve nadležnosti nad bilo kakvom jedinicom JNA?

SVEDOK:

      Bilo bi čudno da je imao nadležnost u odnosu na inače hijerarhiju i organizaciju vojske i civilnih organa.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Naravno, zato sam i hteo da to razjasnimo, jer se ovde koincidiranje određenih činjenica  stavlja u kontekst kao nekakve veze između JNA i tih institucija koje su bile formirane.

SVEDOK:

      Ali nadležnost je jedno, a veza je drugo, ako se slažemo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Hteo nešto da preduzme.

SVEDOK:

      Ne, o njegovim aktivnostima vezano za to ja ne znam, i nisam to ni svedočio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro ne možete da tvrdite da nije ništa preduzeo kao ministar policije, protiv počinilaca nekog zločina ako se taj zločin dogodio?

 

SVEDOK:

      Nisam to ni tvrdio i ne tvrdim, ali znam da u nekim slučajevima takve stvari nisu operacionalizovane, dok sam ja tamo bio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Mislite u Zapadnoj Slavoniji?

SVEDOK:

      Da, mislim na Zapadnu Slavoniju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Vi znate da Martić nije bio u Zapadnoj Slavoniji.

SVEDOK:

      Republike Srpske Krajine u to vreme bio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Prilično je to daleko od ove zone u kojoj je on mogao da zna o čemu se radi.

 

SVEDOK:

      To nije bio razlog da mene ne uhapsi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Mislite u Zapadnoj Slavoniji?

SVEDOK:

      Da, mislim u Zapadnoj Slavnoji.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Pa vi znate da Martić nije bio u Zapadnoj Slavoniji.

SVEDOK:

      Je li to deo Republike Srpske Krajine u to vreme bio?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      To je  daleko od ove zone u kojoj je on mogao da zna o čemu se radi.

SVEDOK:

      Da, ali to nije bio razlog da mene ne uhapsi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      U to ne ulazim, u te vaše unutrašnje rasprave i odnose između rukovodstva koje ste sami birali i vas ja zaista neću da ulazim. Vi ste naveli da je izvesni Žarković pretio Džakuli i čak nagovarao neke ljude da ga ubiju. Odakle vam to saznanje i da li se išta desilo Džakuli i da li je neko pokušao da ga ubije?

SVEDOK:

      Ja sam bio prisutan na tom području i to sam čuo od ljudi koji su bili u službi pod komandom gospodina Žarkovića. Sticaj je okolnosti da su to ljudi iz moga kraja, pa sam tako od njih čuo. Da li su oni to lakonski rekli, ali je pretnja bila koju sam ja uočio, ja sam uočio od ljudi oko gospodina Džakule. Oni su mi to nedvosmisleno rekli.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, ali iz onoga što vi tvrdite, oni uopšte nisu imali nameru ništa da učine protiv gospodina Džakule.

SVEDOK:

      Ako je verovati izjavama ljudi onda sam ja verovao izjavama tih ljudi i na taj način, u skladu sa tim sam i delovao, uticao, molio, pretio i šta ja znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Hoćete da kažete uradili ste sve da im objasnite da ne bi trebalo ni prema kome preduzimati nikakav akt nasilja, pretpostavljam da to želite da kažete.

SVEDOK:

      Jeste.

MEJ:

      Gospodine Miloševiću isteklo je vreme, želite li možda postaviti još jedno ili dva pitanja?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Molim vas, rekli ste pred kraj jučerašnjeg ispitivanja kako je Radovan Karadžić bio mentor Hadžiću. Otkud vi to znate?

SVEDOK:

      Pa dozvolićete da imam svoja uverenja u kraju, među ljudima s kojima sam živeo i od kojih mi je zavisila sudbina, lična egzistencija. Dozvolićete da imam pravo da imam stav o tome.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Dobro, imate stav o tome. Onda ste konstatovali da su se Srpska demokratska stranka Krajine i Srpska demokratska stranka Republike Srpske udružile u Srpsku demokratsku stranku srpskih zemalja.

SVEDOK:

      Jeste, to je tako. To i vi znate sigurno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Naravno da znam, ali da li se vi sećate da je upravo ta Srpska demokratska stranka srpskih zemalja bila opozicija u Srbiji i da je učestvovala u izborima u Srbiji kao opoziciona stranka?

SVEDOK:

      Znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Evo ja sam postavio ta dva pitanja koja ste mi dozvolili gospodine Mej, hvala vam lepo.

MEJ:

      Gospodine Kej?

AMIKUS:

      Nemam pitanja, časni sude.

TUŽBA:

      Svega nekoliko pitanja, međutim većina će biti na zatvorenoj  sednici.

      Ovim je vaše svedočenje završeno. Hvala vam što ste došli u Međunarodni krivični sud da svedočite. Sada ste slobodni.

MEJ:

      Gospodine Najs, dok nas svedok napušta imam nekoliko administrativnih pitanja kojima bismo mogli da se pozabavimo ako ste spremni.

NAJS:

      Spreman sam.

MEJ:

      Prvo se tiče sledećeg svedoka, to je C-20. Možda sam pogrešno zapamtio, ali mislim da ste rekli da je njegovo vreme ograničeno, da on ne može da ostane izvan tog vremena.

NAJS:

      U pravu ste. On može samo sutra, do sutra da ostane do kraja dana.

MEJ:

      U tom slučaju ćemo morati da planiramo vreme koje će biti odvojeno za unakrsno ispitivanje i treba to da imate na umu da biste podelili  vreme jednako.

NAJS:

      Imaću to u vidu.

MEJ:

      Samo trenutak.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ja zaista ne razumem kako možete, ovo je neki svedok koji je naknadno ubačen, eto neke podatke koje sam dobio u međuvremenu, to je jedan običan ubica, kriminalac, pljačkaš. Kako uopšte može da se ide toliko ...

MEJ:

      Gospodine Miloševiću, to su sve vaši generalni komentari. Vi ga možete o tome unakrsno ispitivati kad za to dođe vreme. Objašnjenje kako je on doveden ovamo je dato u spisku koji ste dobili i tu postoje određene primedbe uz njegovo ime.

      Samo još dve stvari dok on dođe do sudnice. Ima dve stvari koje sam hteo da pomenem. Pre svega svedok C-36 i zahtev u vezi pravila 92-dis, o tome ćemo saslušati vaše argumente danas do kraja dana. Ostavićemo vreme za to.

AMIKUS:

      Mi zapravo sada spremamo pismeni podnesak o tome jer smo nedavno dobili obaveštenje. Nadam se da ćemo završiti to do popodneva.

MEJ:

      Ukoliko završite molim vas da nam date jedan primerak tog podneska uobičajenim kanalima, pre nego da ga evidentirate. Naravno evidentiraćete u spisu kao što je predviđeno, ali predajte prvo nama.

AMIKUS:

      To će biti napismeno jer verujemo da će sudu tako biti korisnije.

MEJ:

      Dok ste na nogama gospodine Kej, dobili smo dokument koji se zove dokument o Hrvatskoj. Čini se da je to neki nacrt odbrane, ali je prilično dvosmislen u smislu sadržaja.

KEJ:

      Sudsko veće je pomenulo da je sličan dokument koji smo podneli za Kosovo bio koristan i tako da je ovo u sličnom obliku. To je strateški dokument. Ne mogu tačno reći da sam ga ja naslovio, tako da se zove možda malo drukčije od onoga što je napisano, što sam ja napisao u Londonu, ali to je zamišljeno da bude od pomoći sudu u vezi pitanja odbrane.

MEJ:

      Hvala.

NAJS:

      Može li onda svedok da uđe?

MEJ:

      Da, neka uđe.

TUŽBA:

      Kao što će časni sud znati iz mog jučerašnjeg objašnjenja, mi smo podneli zahtev da na početku svedočenja ovog svedoka uđemo u privatnu sednicu i značajan deo njegovog svedočenja će biti u privatnoj sednici da se ne bi otkrio njegov identitet.

      Strana 23 atlasa nam može biti od koristi, dokazni predmet 336.

MEJ:

      Neka sada da svečanu izjavu.

SVEDOK:

      Svečano izjavljujem da ću govoriti istinu, celu istinu i ništa osim istine.

MEJ:

      Izvolite sesti. U ovom postupku nazivaćemo vas C-20. Tako ćemo vam se obraćati. Molim vas pogledajte parče papira koje će vam pokazati i samo nam recite molim kratko da ili ne, da li su podaci na tom papiru vaši podaci tačni.

SEKRETAR:

      To će biti dokazni predmet tužilaštva 346, pod pečatkom poverljiv.

TUŽBA:

      Možemo li par minuta biti u privatnoj sednici pre nego što pređemo na otvoreno?

      Na severoistoku Dalja, među njima i Erdut. Svedoče C-20, da li ste mobilisani i razmešteni u Borovo selo u jedinici TO.

SVEDOK:

      Da.

TUŽBA:

      Ta reč, naziv Borovo selo, da li je u naše svrhe isto to mesto koje je na mapi označeno kao Borovo. Molim da se svedoku da atlas otvoren na strani 23. Stavite to molim vas na grafoskop.

      Pre svega nekoliko stvari o Borovom selu i režimu koji tamo vlada. Da li je tamo bio jedan zatvor i ako jeste da li ste vi bili tamo da obiđete zatvorenike, u kakvom su oni bili stanju i o kom periodu govorimo, samo da budemo precizni.

SVEDOK:

      Zatvor je postojao u vremenskom periodu septembar možda do oktobra meseca 1991.

TUŽBA:

      Da li ste posetili taj zatvor i ako jeste u kom ste stanju zatekli zatvorenike?

SVEDOK:

      Nije to bila direktna poseta pošto sam se ja nalazio u krugu gde je bila kuhinja i svi ostali društveni objekti. Znači video sam zatvor kao i svi ostali koji su tamo bili.

TUŽBA:

      A kakvo je bilo stanje zatvorenika?

SVEDOK:

      Zatvorenici su bili isključivo svi pretučeni.

TUŽBA:

      Vaša jedinica TO, da li ste saznali kako je ona opremljena i naoružana?

SVEDOK:

      Pa u prvoj fazi nismo posedovali nikakve uniforme, znači imao je ko je šta imao kod kuće, jedan deo ljudi je imao uniforme koje je sam napravio, oružje je bilo raznovrsno.

TUŽBA:

      Posle te prve faze da li su stigle dodatne zalihe opreme i naoružanja i ako jesu odakle?

SVEDOK:

      Nakon prve faze imali smo u dobrom procentu automatsko naoružanje, znači automatske i poluautomatske puške koje su se smatrale modernijima nego što smo imali naoružanje u prvoj fazi.

TUŽBA:

      Odakle je to stiglo i od koga?

SVEDOK:

      Naoružanje nam je stiglo većim delom iz Srbije, od koga ne bih mogao tačno navesti. Mislim da je to iz zaliha teritorijalne odbrane ili JNA.

TUŽBA:

      Čisto fizičko gledano kako je ta oprema stigla do vas, da li je preko reke ili na neki drugi način?

SVEDOK:

      Oprema je prebacivana čamcima preko Dunava, to je bio jedini otvoreni put između Borova sela i Srbije.

TUŽBA:

      Da li ste čuli, a ako jeste odakle, ko je prebacivao to oružje preko Dunava?

SVEDOK:

      Bile su priče da oružje dobivamo od državne bezbednosti Srbije i specijalne policije iz Novog Sada.

TUŽBA:

      Da li ste u aprilu 1991. godine, dok ste još uvek služili u JNA, ali ste bili na dopustu, čuli neke govore koji su držani u mesnoj zajednici u Borovu selu.

SVEDOK.

      Pristustvovao sam jednom od takvih govora.

TUŽBA:

      Koga ste čuli da drži govor?

SVEDOK:

      U to vreme dolazio je Milan Paroški i Mirko Jović, koji su bili neki možda niži političari u Srbiji, dotad nisu bili poznati i dolazio je Vojislav Šešelj jedno vreme u Baranju.

TUŽBA:

      Da li ste se vi nekako umešali ili ste bili angažovani u službu obezbeđenja za te mitinge?

SVEDOK:

      Priključio sam se obezbeđenju na sam dan kada je bio miting.

TUŽBA:

      Paragraf 5, strana 3. Počev negde od avgusta 1991. godine, da li ste postali svesni da u vašem gradu ima dobrovoljaca ili u vašem selu?

SVEDOK:

      Da bilo je ljudi sa strane.

TUŽBA:

      Recite nam, ako možete, ko su bili ti ljudi, bilo u smislu grupe kojoj su pripadali ili njihovog izgleda ili jedno i drugo?

SVEDOK:

      U većini su bili ljudi koji su sa lokalnih delova Vukovara. Srbi napustili mesta koja su bila većinsko rvatskog stanovništva, a bila je jedna grupa od jedno dvanaestak ljudi koji su pripadali nekoj grupi Mirka Jovića, odnosno vodio ih je Jovo Ostojić iz Prigrevice.

TUŽBA:

      Da li je bila još jedna jedinica iz Nove Pazove?

SVEDOK:

      Ne, to su većinom bili žitelji iz Nove Pazove, a vodio ih je Jovo Ostojić iz Prigrevice, a oni su pripadali Mirku Joviću.

TUŽBA:

      U redu, kakave su simbole, ambele nosili ovi dobrovoljci?

SVEDOK:

      U to vreme nisu imali nikakve uniforme, imali su isto kao i mi ko je šta našao, imali su neku zastavu sa belim orlovima.

TUŽBA:

      Da li je tamo bilo jedinica JNA u Borovom selu, u leto ili u kasno leto 1991?

SVEDOK:

      U kojoj fazi konkretno mislite?

TUŽBA:

      Sećate li se pada Dalja?

SVEDOK:

      Nakon pada Dalja da.

TUŽBA:

      To je taj period koji me interesuje. Za koje jedinice JNA ste znali u to vreme da su tamo prisutne?

SVEDOK:

      Za pančevačku jedinicu koja je forsirala most u Erdutu i posle su bili stacionirani negde na potezu između Dalja i Erduta.

 

 

TUŽBA:

      Sada smo završili sa dobrovoljcima i jedinicom teritorijalne odbrane kao i jedinicama JNA za koje ste znali. Kakav je bio lanac komandovanja, ko je bio potčinjen kome, prema vašem iskustvu i saznanjau?

SVEDOK:

      U kojo fazi konkretno mislite?

TUŽBA:

      Posle pada Dalja.

SVEDOK:

      JNA, znači oficiri JNA, ispod njih ide teritorijalna odbrana, posle ostale grupe.

TUŽBA:

      U istom periodu vremena posle pada Dalja, kojem cilju su težili oficiri i jedinice JNA, prema vašem sudu? Da li su težili da štite Srbe i Hrvate jedne od drugih ili su imale neki drugi cilj?

SVEDOK:

      Nakon pada Dalja bila je konsolidovana akcija zajedno sa JNA, znači bili su na našoj strani.

TUŽBA:

      Hvala. Časni sude, stigli smo do strane 4, paragraf 7, uz dozvolu suda to je tema, dosta obilna tema kojom bismo hteli da se bavimo u privantoj sednici i ukoliko sud odobri privatnu sednicu, mislim da će nam to oduzeti sve vreme do pauze za ručak.

MEJ:

      U redu.

PITANjE:

      Dakle, dok ste bili na Ozrenu, da li ste znali za neku obuku koju je jedna grupa ljudi obavila uz pomoć crvenih beretki. Koja grupa, koji ljudi su prošli tu obuku od strane crvenih beretki.

ODGOVOR:

      Specifikacija ratišta u Bosni tako kod nas  bilo je da su udarne grupe, vodile glavnu akciju osmatranje terena i probijanje nekog i na Ozrenu je postojala ta specifikacija grupa. Bile su dve grupe i vod vojne policije, te dve grupe udarne i vod vojne policije oni su prošli obuku "crvenih beretki" i njihove opreme jer su bili opremljeni bolje za razliku od lokalnog stanovništva. Ja sam se priključio tim grupama.

PITANjE:

      Da li ste u septembru 92. godine, ranjeni i odvedeni u bolnicu u Doboju.

ODGOVOR:

      Da.

PITANjE:

      Pošto ste pušteni iz te bolnice, gde ste otišli?

ODGOVOR:

      Natrag  u selo, kući.

PITANjE:

      U januaru 93 godine, da li ste ponovo imali neke angažman s Arkanom?

ODGOVOR:

      S Arkanom nakon povratka,  bio sam vraćen nazad u Erdut.

PITANjE:

      Da, poslani ste natrag u Erdut, a da li ste u to doba saznali da Arkan formira jednu posebnu jedinicu.

ODGOVOR:

      To je bilo nakon pada,  njegova jedinica ...

 

PITANjE:

      U redu, nekoliko detalja u vezi s tim da li ste se zatekli na ulazu u lokaciju gde je bila smeštena ta Arkanova jedinica i da li je u tom trenutku on došao?

ODGOVOR:

      Prilikom mog dolaska, vozila su već bila postavljena.  Ja sam došo u zadnji minut. On je bio u samom centru pored svog vozila, i krenuli smo put Benkovca.

PITANjE:

      U redu. S kim ste tom prilikom putovali?

ODGOVOR:

      Pored njega bilo je još par osoba u vozilu mislim da su bili oficiri, ne mogu tačno   5 ili 4 s njim.

PITANjE:

      Kad ste stigli u Knin, je li Arkan otišao na nekakav sastanak?

ODGOVOR:

      Da, normalno, otišao na sastanak u tu kasarnu  a mi  gde ćemo biti smešteni.

PITANjE:

      Da li je nešto rečeno o nekom političaru koji je bio prisutan tom sastanku?

ODGOVOR:

      Na osnovu priča koje su posle bile, što su oficiri pričali, bio je prisutan predsednik Martić.

PITANjE:

      Da li ste ostali aktivni na tom ratištu sve do kraja 93. godine?

ODGOVOR:

      Da.

PITANjE:

      Bili ste angažovani na čitavom nizu lokacija i one se navode u rezimeu. Struktura jedinice na ratištu u Kinu je bila takva da ju je vodio Arkan, a ko je još bio u zapovedništvu?

ODGOVOR:

      Svaki oficir imao je ispod sebe nižeg oficira,  grupa,  jedinica po strukturi komandovanja, posle Arkana bio je Legija, posle Legije  niz naših oficira.

PITANjE:

      A kako se zvao taj Legija?

ODGOVOR:

      ....

PITANjE:

      Veću sada ne trebaju detalji u vezi s drugim imenima pretpostavljam. Vaša jedinica da li je sarađivala s jednom specijalnom jedinicom iz Bosne, i ako jeste kako se zvala ta druga jedinica i ko je vodio.

ODGOVOR:

      Sarađivali smo sa Milankovićem,  to je bio indirektno sarađivanje,  pošto su oni napredovali u istom pravcu,  pa u cilju pokrivanja teritorije ili tako imali smo indirektnu saradnju.

PITANjE:

      Jesu li Arkan i Milanković bili jednaki, odnosno, da li je izgledalo da su bili jednaki, ravnopravni?

ODGOVOR:

      Ne razumem u kom smislu.

PITANjE:

      Kažete da su te dve jedinice sarađivale na indirektan način. Da li su te dve jedinice bile podređene nekoj drugoj osobi ili nekom drugom organu.

 

ODGOVOR:

      Normalno svaka akcija  na dole išla je  sa oficirima Republike Vojske Srpske Krajine od koga smo kompletno dobijali zadatke. Od koga je Arkan dobijao zadatke ne znam ali samo našom jedinicom komandovao je Arkan i oficiri naši, a da li ih se dobijala od štaba Republike Srpske Krajine, od koga, tačno ne znam.

PITANjE:

      Znate li da li je postojala jedna osoba i ako znate ko je to bio i koji je imao čin koji je izdavala upute obema jedinicama koja je imala zapovedništvo obe ove jedinice, ako znate i ko je to bio?

ODGOVOR:

      General, ne mogu tačno da kažem ... Mile Mrkšić i general  Novaković.

PITANjE:

      U martu 93. godine, čini mi se da ste imali problema s vašom ranom i vaša jedinica se u to doba vratila u Erdut. Jedna posebna jedinica je u to doba formirana. Kako se ona zvala?

ODGOVOR:

      Prvo ispravka na ovo što ste rekli, ja sam se vratio dva meseca ranije, moja jedinica je ostala jedno dva meseca dole.

PITANjE:

      U redu. Hvala. Ta specijalna jedinica, kako se ona zvala, i kada je otprilike formirana?

ODGOVOR:

      Formirana je nedugo posle povratka sa benkovačkog ratišta zvala se super tigrovi.

PITANjE:

      Ko je bio zapovednik super tigrova?

ODGOVOR:

      Prvo Legija.

PITANjE:

      Kako se zvao komandant koji  je  njemu bio podređen odnosno, kako su ga zvali.

ODGOVOR:

      Njegovo puno ime i prezime ....

PITANjE:

      Koliko dugo su se super tigrovi obučavali?

ODGOVOR:

      Obuka je trajala do zatvaranja centra.

PITANjE:

      Da li ste za vreme te obuke išli i u akcije?

ODGOVOR:

      U to vreme nije bilo nikakvih akcija.

PITANjE:

      Recite nam nešto o tome, kako su bili odeveni kako su izgledali?

ODGOVOR:

      Oprema se sastojala kao oprema svake elitne jedinice u svetu. Većina naše opreme je kopija opreme legija stranaca ... uniforme, naoružanje je bilo automatske puške i sve prateći imali smo  borbeni prsluk,  znači, ona prvoklasna oprema.

PITANjE:

      Koje su boje bile beretke koju su nosili i da li se ta boja promenila u nekom trenutku.

ODGOVOR:

      Imali smo više beretki, vojska koja je dolazila da li mislite na njih ili kompletno.

PITANjE:

      Da, na super tigrove.

ODGOVOR:

      Super tigrovi su imali crne beretke, crne kape, kačkete ... kape i ... borbene.

PITANjE:

      Da li se boja kape promenila u jednom trenutku?

ODGOVOR:

       Nije.

PITANjE:

      Znate li je li neko u to doba nosio crvene beretke i ako jeste ko?

ODGOVOR:

      Crvene beretke su nosile jedinice koje smo mi nazivali crvene beretke koja nije bila stacionirana.

PITANjE:

      U redu. Šta se  dogodilo sa super tigrovima, da li su raspušteni?

ODGOVOR:

      Kompletan deo srpske dobrovoljačke garde je raspušten. Određeni ljudi su se vratili  za Beograd ... i niže oficire ... vraćeni su kućama.

PITANjE:

      Imamo jedan dokazni predmet koji postoji i u integralnom i u skraćenom obliku koji bi mogli staviti na grafoskop.

MEJ:

      Da li je to novi dokazni predmet.

TUŽBA:

      Ne, to je dokument pod oznakom 4 i ja ću zamoliti poslužitelja da originalnu verziju stavi na grafoskop prvo, i da je onda pokaže svedoku a da nakon toga englesku verziju stavimo na grafoskop C. Da li je ovo dokument koji ste vi videli sa identifikacijskim karakteristika i dokument je potpisao Mihailo ,,, 21. februara 94 godine,  a reč je o potvrdi koja glasi na vas dostavljena u Erdut u srpskoj vojsci i to od datuma koji je tu naznačen pa do kraja decembra da se učestovali u ratu na benkovačkom ratištu. Da li je ova potvrda izdata za vas?

ODGOVOR:

      Da, to je potvrda koju sam tražio. 

PITANjE:

      Izvinjavam se ako sam rekao Mihailo, moja greška. U redu.

      Vi ste zatim bavili se nekim privatnim poslovima, naravno nećemo spominjati nikakve detalje u vezi toga. No to ste radili do sredine avgusta 94. godine, kada ste dobili naređenje da se javite u Beograd. Je li tako?

ODGOVOR:

      Nije to bilo naređenje, to je bio poziv, ja to nisam morao da prihvatim ako nisam želeo. To je bio poziv da se ponovo angažujemo, da idem na ratište.

PITANjE:

      Da, da, mislim da bismo uštedeli na vremenu ako pustimo vas da ispričate sami priču. Mi ćemo na grafoskop staviti ovu drugu kartu opštu kartu iz atlasa hvala lepo. To je dokazni predmet pod tabulatorom broj 1. Ja znam da ova karta ... nije praktičnog razmera ali možda bolja od one vrlo ograničene koju imamo jer, nam daje jednu opštu sliku. Dakle, gospodine C 20, recite nam molim vas šta se onda dogodilo. Vi ste odgovorili na taj poziv da dođete u Beograd. Ispričajte nam šta se tamo dogodilo takođe nam objasnite vaša kretanja uz pomoć ove karte i štapa naravno, ali molim vas da ne govorite ni previše brzo ni previše sporo.

 

 

ODGOVOR:

      Nakon poziva stiglo je vozilo iz Beograda naše jedinice, bio sam transportovan u Beograd u Generalštab. Tu smo primili instrukcije da ko ima dokumente da ostavimo dokumente u cilju naše, sigurnosti, znači, vozačka i ostali dokumenti koji bi mogli otkriti naš identitet. Nakon toga pošto smo stizali svi smo koristili intervale dok nismo  raspoređeni da se prošetamo kroz grad da se ne bi stvarala velika gužva ispred same zgrade, ili u samoj zgradi. Koliko je vremenski prošlo ne znam, ponovo se svi skupiti  za  jednu vrsta moralnog predavanja i nabačeno nam je  da je naša akcija da idemo na ratište u Bosnu, nije navedeno u koji deo, ni ciljeve akcije. Nakon toga su stigli autobusi, s tim autobusima smo bili odveženi.

PITANjE:

      Oprostite, na trenutak ću vas prekinuti. Recite ko vam je održao to predavanje? Ko vam se obratio i recite nam takođe od tih ljudi koji su vam se tamo pridružili da li ste ikoga poznavali kao pripadnika super tigrova?

ODGOVOR:

      Odziv super tigrova je bio maksimalan, oni su se svi odazvali u velikom broju. Zatim bili su pripadnici drugih naših jedinica iz borbe za podršku i tako dalje. Predavanje nam je održao Arkan i Legija.

PITANjE:

      Hvala. Vratimo se na autobuse i možete se poslužiti kartom.

ODGOVOR:

      Nakon toga odveženi smo do Lipovačke šume, to je u blizini Beograda, gde se nalazila kasarna. Tu su sačekali da se organizuju i dolazili ljudi i drugi autobusi su došli,  tu je bio  interval pa na Taru,  gde smo ostali par dana u cilju organizacije. Vršili smo podsećanje isključivo teorijsko iz pešadijske obuke i vršili smo malo ... kretanje kolko nam je dozvoljavalo gde smo bili ipak u civilu i kretali se po šumi i nakon toga se ponovo sa Tare vraćao za Lipovačku šumu. Ulazimo u sami deo kasarne tamo dobijamo na brzinu oružje, nešto sitne opreme u cilju transporta ne da bi to koristili nego da stavimo autobus da bi se transportovalo dalje. To je organizovana kolona, osim autobusa bili su šleperi u šleperima su bili oružje i gorivo, odatle krećemo u pravcu Bosne  kuda smo prešli granicu ne mogu navesti. Znam da je bio prelaz kod Bijeljine, dalje Pavlovićeva ćuprija ili železnički most, ne mogu se setiti, jer smo pre prelaska čekali jedno ...

TUŽBA:

      Stanite na trenutak i pogledajte kartu pa nam štapom pokažite otprilike gde je Tara, gde ste prvo otišli. Sud može to naći na stranici 33 u atlasu, otprilike nam pokažite gde je to područje ako ne možete nije bitno ali bar otprilike bili bi smo zahvalni dakle, planina Tara?

      Časni sude, videli ste svedok je pokazao to mesto a vi ćete ga naći na stranici 33 atlasa u gornjem desnom uglu, gde vidite zapadnu granicu Srbije i istočnu granicu Bosne. Dakle, prvo ste tamo otišli, još uvek se zadržimo na trenutak na karti. Ja sam siguran da mnogi znaju,  ali i drugi ovo gledaju, pa nam recite otprilike ponovo gde ste prešli u Bosnu.

ODGOVOR:

      U Bosnu smo prešli na teritoriji ...

TUŽBA:

      Pretpostavljam da će sudije znati gde se to nalazi i gde ste posle toga otišli.

ODGOVOR:

      Posle Bijeljine krenuli smo dalje koridor i pravac Bosna, nismo znali lokaciju do samog dolaska. Uglavnom drugi dan smo završili na  Petrovoj Gori.

 

 

TUŽBA:

      Možete li nam to pokazati na karti? Upravo smo to našli. Hvala. Znači, vi ste prošli tim koridorom na severu Bosne, ušli u Bosnu, negde u području Bijeljine u istočnoj Bosni i tako ste se našli u Petrovoj Gori u Hrvatskoj.

ODGOVOR:

      Da.

PITANjE:

      Petrova Gora se može naći u atlasu na strani 20 u kvadratu B3. Dosta je dobro označena. Na severu ili severozapadu od Velike Kladuše. Dok ste bili u Petrovoj Gori šta se desilo?

SVEDOK:

         Na Petrovoj Gori zadržavanje je bilo možda dan, dva, tri, ne znam tačno navesti. Čekala se organizacija i naređenje koji je      naš zadatak i kuda idemo. Dobili smo opremu, zavedene su puške, znači nije deljeno kao što smo dobili prilikom transporta. To je deljeno samo u cilju transporta, zavedeno nam je naoružanje, podeljeni smo u borbene grupacije tako da svaka borbena grupacija ima oružje koje mu pripada, znači bilo kod nas normalno i nakon toga smo upućeni na područje sa jednog mesta koje se zvalo Katinovac.

TUŽBA:

         Pre nego što stignemo do toga hteo bih da pitam sledeće. To mesto gde se nalazili, gde ste dobili otpremu, dali ste otkrili da je to bila neka vrsta štaba.     

SVEDOK:

         To je bila više pre logistička baza kompletna jer tu su bila skladišta i goriva i naoružanja, uzletna pista za helikopter, bolnički ovaj i normalno štab.

TUŽBA:

         Da li je taj čovek po imenu Frenki imao neku značajnu ulogu u toj bazi ili ne?

SVEDOK:

         To nam je bio ne direktno nama, znači našem komandantu, samim tim i nama buduća ličnost tamo, da ga nazovem glavni komandant ili nešto drugo.

TUŽBA:

         U sastavu te opreme koju ste dobili da li je bilo beretki i ako jeste koje boje. Da li je na njoj na toj beretki bilo nekih značaka ili drugih oznaka.

SVEDOK:

         Normalno da su bile beretke da bi bili jednobrazni sa ostalim jedinicama koje su bile tu. Bila je oznaka mač sa 4 slova S uokviren našom zastavom.

TUŽBA:

         4 ćirilična S, a koje je bila boja beretki?

SVEDOK:

         Crvena.

TUŽBA:

         Jedan poslednji detalj. Pomenuli ste to ali hteo bih da bude potpuno jasno. To je paragraf 56. Kada su vas prvi put prebacili iz Beograda u Lipovačku šumu, ko je vozio autobus i kako su te osobe, kako su vozači bili obučeni.

SVEDOK:

         Jedan deo vozača su bili policajci, autobusi su bili jedan deo policijski, jedan deo je imao civilne registracije beogradske.

TUŽBA:

          Hvala. Opremljeni tako kao što ste bili opremljeni na Petrovoj Gori a rekli ste da ste zadužili i puške, da li to znači da je svaki vojnik dobio pušku sa jedinstvenim brojem, serijskim brojem. Da li je tako.

 

 

 

SVEDOK:

         Da bili su serijski brojevi ali ne mogu naći da li je svaki vojnik, imena nisu davana samo su zavedene puške. Znači, jedan ...oko 20-tak, 30 pušaka i taj broj je bio zaveden ali nije zaveden lično.

TUŽBA:

         Kada ste dobili propisnu opremu, kada ste dobili prvo naređenje i kakvo je to bilo naređenje? To je paragraf 62, strana 25.

SVEDOK:

         Pa prvo naređenje, odnosno samo to naređenje dobili smo instrukcije da je naš zadatak da obučavamo vojsku narodne odbrane i Zapadna Bosna jer u to vreme u Bosni je došlo do sukoba između Fikreta Avdića i Petog korpusa. Vojska Fikreta Avdića, to je vojska narodne odbrane i Zapadna Bosna, odnosno da ih uvedemo u borbenu akciju koja će uslediti nakon par dana, sama ta obuka. To nije bila neka obuka, odnosila se 3, 4 dana. Šta su ljudi mogli za 3, 4, dana osim kretanje i slično.

TUŽBA:

         Velika Kladuša na koju smo već skrenuli  pažnju sudskog veća na stranu 22 atlasa, da li je to mesto gde ste otišli? Je li to područje?

SVEDOK:

         Okolina Velike Kladuše, znači jer Velika Kladuša je bila još uvek u rukama korpusa.

TUŽBA:

         U ovoj fazi događaja koje opremao, nabavljao opremu za vojsku Fikreta Avdića, bar delimično?

SVEDOK:

         Samo naoružanje, lična oprema, znači garderobu su verovatno nabavljali sami samovoljno, naoružanje je većinom došlo od nas zato što su oni već bili proterani sa te teritorije i imali su neko naoružanje opet recimo starije trofejno. To se odnosi na automate iz drugog svetskog rata ili tako. To su  nešto imali, ja mislim da je to njihovo ili su dobili jer to ne mogu naći. Ali bolje naoružanje od automatske puške dobijali su od nas.

TUŽBA:

         Da li ste vi učestvovali tamo u bitkama izvesno vreme.

SVEDOK:

         Da.

TUŽBA:

         Zapravo, do oslobođenja Velike Kladuše kako se to ovde kaže, učestvovali ste u borbama. To se nalazi isto u kvadratu ove mape, možemo je staviti na grafoskop. Dno strane 20.

SVEDOK:

         Nisam učestvovao do oslobođenja Velike Kladuše jer sam pre oslobođen Velike Kladuše ranije.

TUŽBA:

         Dobro. Možemo videti na karti Veliku Kladušu i na istoku od Velike Kladuše je Vrdna Gora, Vrnograc. A jedinice koje su bile stacionirane tamo, o kojima ste govorili su takođe učestvovale u borbama u tom području.

SVEDOK:

         Na koje jedinice konkretno mislite?

TUŽBA:

         Vaše sopstvene jedinice na primer.

SVEDOK:

         Da, učestvovale su naše jedinice. Moja jedinica konkretno i druge jedinice koje su došle sa nama i koje su nosile isto crvene beretke.

TUŽBA:

         Da li je došao trenutak kada su crvene beretke, ovo je paragraf 64 podnele izvesne gubitke.

SVEDOK:

         Lično naša grupacija je podnela, imali smo u roku od 3 ili 4 dana imali smo sveukupno oko tri mrtva i bilo nas je više izbačenih iz stroja.  

TUŽBA:     

      I da li su pretrpljeni gubici i da li su ti gubici izazvali kasnije  i prestanak učešća crvenih beretki u ovim akcijama. Zbog tih gubitaka one prestale da se bore u tim akcijama.

SVEDOK:

         Isprva koliko je meni bilo do saznanja da smo mi, mi smo u potpunosti poštovali naše naređenje koje smo dobiali ali mi nismo ni trebali da učestvujemo direktno u akcijama nego samo u koordinaciji akcija. Međutim, prvih dana učestvovali smo direktno u akcijama, pretrpeli smo gubitke i psole smo podeljeni na grupacije koje su bile za obučavanje, grupacije za osmatranje i znači samo za koordiniranje daljih akcija.   

TUŽBA:

      Da li je tamo bio neki poručnik po imenu Jugoslav, zvali su ga Jule...takođe pao ubici.

SVEDOK:

         Ne mogu tačno navesti informacije da li je bio oficir DB. Bio je komandant specijalne jedinice policije koja se nalazila u to vreme, bila stacionirana u našoj kasarni u Erdutu. Nakon povlačenja srpske dobrovoljačke garde u tu kasarnu je osnovana specijalna policija i njom je rukovodio, mislim da je čin bio pukovnik. Nadimak mu je Kole, dal od imena ili prezimena. Nakon njegove pogibije njegova slika je osvanula u beogradskim večernjim novostima među smrtovnicama jel je pisalo da je pao za otadžbinu.

TUŽBA:

      Da li biste mogli ukratko da pređemo na zatvorenu sednicu. Za sledeću stranicu i po rezimea.

(Posle zatvorene sednice)

         Kako i gde ste bili plaćeni.

SVEDOK:

      Deo novca smo dobijali samo na terenu, a deo novca smo dobijali odnosno slan je u štab i prilikom odlaska kućama, pošto se nakon određenih bitaka išlo povremeno u par grupa na odmor kratki, dobijali smo onaj drugi deo novca u samom štabu.

TUŽBA:

      Avdićev deo Bosne je bio podeljen u koliko operativnih zona.

SVEDOK:

         Koliko je meni poznato u dve taktičke grupe.

TUŽBA:

      Jednom je zapovedao.

SVEDOK:

         Taktička grupa je bila pod komandom našom, komandom legije. Druga taktička grupa je bila, odnosno naša se zvala taktička grupa dva. Taktičkom grupom 1 je komandovao Rajo Božović.   

TUŽBA:

      Časni sude, postoji jedan video snimak koji ćemo uvesti povodom sledećeg svedoka. Ja sam izvukao dve fotografije sa tog video snimka. Čitav snimak je dug 4 minute. Snimke sam izvukao, odnosno fotografije sam izvukao jer sam mislio da je bolje da to pokažemo ovom svedoku pa vi ćete moći povezati te fotografije sa video snimkom koji ćemo pustiti kada budemo saslušavali sledećeg svedoka. Ja sad ne znam na koji ćemo način rešiti formalnosti u vezi sa dokaznim predmetima. Ali mislim da ćemo ovako uštedeti na vremenu. Molim vas stavite ih na grafoskop. Recite nam, gospodine, koga možete identifikovati na ovoj slici?

SVEDOK:

         Ovo je slika, ...na slici mogu da identifikujem levo, da pokažem

TUŽBA:

      Da, molim vas.

SVEDOK:

         Raju Božović, desno je Legija i leđima okrenut ovde se ne vidi ali pošto sam upoznat sa tim snimkom sa Slunja, to je predsednik Martić.

TUŽBA:

      Ali budući da je video ipak pripremljen a ovaj deo traje samo jednu minutu, možda bismo mogli ipak pogledati. Ja ću zamoliti tehničara da nam ga puste i zamoliću da se video označi u svrhu identifikacije kako bi se mogao na ispravan način posle uvesti u spis. Dakle, ovo je parada kako ste rekli da je bila održana u Slunju. Kojeg dana molim vas.

SVEDOK:

         To se zvala Vidovdanska parada, održana je na Vidovdan 28. juna.    

TUŽBA:

      Hvala lepo. Teško je na brzinu ponekad identifikovati stavri sa video snimka. Možda je bolje da ga označimo u svrhu identifikacije a pogledamo fotografije. Dakle, još dve fotografije molim vas uz vašu dozvolu što su dokumenti pod brojem 7 dokaznog predmeta.

MEJ:

      Da, u redu.

TUŽBA:

      I meni onda ostaje samo paragraf 71 i paragraf 72.

SEKRETAR:

      Fotografije koje su skinute sa ovog video snimka biće označene u sklopu dokaznog predmeta 347 pod tabulatorom 7.1 i 7.2.

TUŽBA:

      Da li ste imali priliku otići do Frenkija i predstaviti mu se. Paragraf 72.

SVEDOK:

         Samo jednom.

TUŽBA:

      A gde je to bilo?

SVEDOK:

         Dobio sam naređenje od Legije da odem u, noćno vreme je bilo, na Petrovu Goru da podignem neke karte koje su nam bile neophodne za sledeći dan za akciju i na samoj Petrovoj Gori u tom štabu gde sam preuzeo karte tražio mi je, isključivo naređenje je bilo da se obratim Frenkiju. Nikad u životu nisam tog čoveka video pa mi je Legija rekao kada uđem da se predstavim i da tražim Frenkija.

TUŽBA:

      Da li ste to i učinili i da li se Frenki pojavio?

SVEDOK:

         Da, sedeo je u toj prostoriji gde su bile karte. Kad sam se predstavio već su čekale karte spakovane, to je bilo kratko vremensko vreme, možda par minuta. Kad sam se predstavio, on je samo pitao znači ti si taj i spomenuo je nadimak.

TUŽBA:

      Koliko je visok odprilike bio Frenki, kako je odprilike izgledao?

 

 

 

SVEDOK:

         Za tih par minuta koliko sam mogao, pa možda jedno 180, znači viši čovek, onako atletski građen, nosio je naočare, možda onako ređa kosa boje braon, ne mogu tačno opisati.

TUŽBA:

      Koliko su česti bili sastanci Milorada Ulemeka i Frenkija?

SVEDOK:

         Što znam, znam da je Legija išao nakon svake akcije na koordinaciju i nakon prethodno svake akcije normalno koordinaciju na Petrovu Goru da pričaju. Znači ono što smo čuli, ide na sastanke kod Frenkija. Da li je bio direktno sastanak sa Frenkijem ili njegovim štabom, to ne mogu reći.

TUŽBA:

      To bi bilo sve što se tiče glavnog ispitivanja. Kao što sam i predvideo, svedočenje nije trajalo onoliko dugo koliko se moglo zaključiti na osnovu rezimea.

MEJ:

      Unakrsno ispitivanje će početi sutra ujutru. Evo kolega me podseća da sutra zasedamo od 9 do 13 časova. Gospodine C20, moliću vas da se vratite u sudnicu sutra u 9 sati kako bismo završili sa uzimanjem vašeg iskaza.

      Sada ćemo završiti sa radom za danas.

      Molim ustanite.

Kraj dana

1

 

 

11