18. oktobar 2002. godine

STENOGRAM

 

SVEDOK:

      Svečano izjavljujem da ću govoriti istinu, celu istinu i ništa osim istine.

MEJ:

      Izvolite sesti. Izvolite, gospodine Grum.

TUŽBA:     

         Časni sude pre nego što počnemo deo sveočenja ovog svedoka koji je najrelevantniji za optužnicu počinje sa paragrafom 8. Mislim da bi ostatak mogli rezimirati i uz vašu dozvolu ja ću voditi svedoka kroz prvih nekoliko paragrafa rezimea njegovog svedočenja.

MEJ:

      U redu. Ako dođete do nečeg što bi moglo biti eventualno sporno onda ćemo preći na uobičajeni postupak ali naravno možete da ga voditi kroz ovaj drugi deo.

TUŽBA:

      Ja ću sada zamoliti da pređemo na poluzatvorenu raspravu da pitam svedoka za njegove lične podatke.

MEJ:

      Da.

 

(posle zatvorene sednice)

 

TUŽBA:

      A koja od tih sela su bila većinski hrvatska?

SVEDOK:

      Baćin i Cerovljani.

TUŽBA:

      A koja su bila pretežno srpska?

SVEDOK:

      Krivaja i Slabina.

TUŽBA:

      A da li je u Hrvatskoj Dubici postojalo jedno mesto koje je bilo odprilike  pola-pola hrvatsko, odnosno srpsko?

SVEDOK:

      Da.

TUŽBA:

      I to je bila baš sama Hrvatska Dubica, je li tako?

SVEDOK:

      Da.

TUŽBA:

      U periodu pre godine 91. kako biste vi opisali odnos između Srba i Hrvata.

SVEDOK:

      Jel kratko ili da opišem?

TUŽBA:

      Kratko, molim vas.

SVEDOK:

      Kratko. Sasvim normalno, svi su složno živeli. Nije bilo mržnje.

TUŽBA:

      Recite nam kada ste vi odprilike primetili promenu s tim u vezi u Hrvatskoj Dubici.

SVEDOK:

      90. godine, kada su prošli oni višestranački izbori, tad se pojavilo u Dubici više stranaka.

TUŽBA:

      Da li je tačno ako kažem da kako su se pogoršavali odnosi između dve etničke zajednice, obe strane su se počele naoružavati i pripremati za mogući sukob?

SVEDOK:

      Da.

TUŽBA:

      Jesu li u jednom trenutku pripadnici paravojske iz Republike Srbije stigli u Hrvatsku Dubicu?

SVEDOK:

      To ne znam.

TUŽBA:

      Da li ste vi otišli iz Hrvatske Dubice u jednom trenutku?

SVEDOK:

      Jesam.

TUŽBA:

      Kada ste otišli? Datum, ako može, molim vas.

SVEDOK:

      13.09. miniran je  most u Hrvatskoj Dubici. Mislim 14.09, četvrtak,  saznao sam šta se desilo. Suprugu sam otpremio u Zagreb i ja sam ostao kod kuće.

MEJ:

      Koje je to godine bilo, da to utvrdimo?

TUŽBA:

      Govorimo o?

SVEDOK:

      O 91. godini.

TUŽBA:

      Nakon što ste ženu odveli u Zagreb jeste li se vratili u Hrvatsku Dubicu?

SVEDOK:

      Ja nisam ni išao u Zagreb, ja sam ostao kod kuće i bio sam taj u četvrtak, petak i subotu naveče. Otišao sam jedno oko dva kilometara u Dubicu, ali u jedan zaseok. Tamo je živeo moj prijatelj koji je radio sa mnom u školi. I kad sam došao, motorom sam išao, kad sam došao do njegove kuće našao sam njega gde i njegovog oca i još neku staricu, ja je nisam znao. Oni se spremaju i pune traktor, trpaju nešto u traktor. Ja sam pitao šta je to, kažu moramo ići. I ja sam ostavio motor kod njegove kuće u podrumu i ja sam s njim, s njegovim ocem i tom staricom zajedno sjeo u traktor i otišli smo prema Kutini.

TUŽBA:

      Nakon toga jeste li se u nekom trenutku vratili u Hrvatsku Dubicu kroz Bosnu?

SVEDOK:

      Jesam.

TUŽBA:

      Kada, molim vas?

SVEDOK:

      2.10.91. godine.

TUŽBA:

      Spomenuli ste da je most dignut u vazduh. Možete li opisati u kakvom je stanju bio most kada ste se toga dana vratili?

SVEDOK:

      Isto, jedna strana je srušena ali se nije moglo preći jer su postavili nekakve grede, daske široke pa se išlo dole i gore po tim daskama.

TUŽBA:

      Kada ste se tog puta vratili u vaše selo jeste li videli oružane snage u selu i oko sela.

SVEDOK:

      U selu nisu bile ali su bile izvan sela prema reci Savi. To je jedno 4, 5 km. Postoji šuma, u stvari to je Cerovljani i Živaja. Ide od Jašenovca. Šuma, prava šuma i reka Sava. Tu je bila linija fronta kako bih rekao.

TUŽBA:

      Jeste li videli pripadnike JNA među tim oružanim snagama.

SVEDOK:

      Ja sam video rezerviste u sivo-maslinastoj uniformi. To su rezervisti, neke sam ja znao domaće.

TUŽBA:

      To su bili rezervisti JNA.

SVEDOK:

      Da.

TUŽBA:

      Da li ste videli pripadnike policije SAO Krajine?

SVEDOK:

      Jesam.

TUŽBA:

      Da li je bilo paravojske?

SVEDOK:

      Ja osim tih rezervista i osim te policije nisam drugih video.

TUŽBA:

      Da li znate možda gde je bio smešten štab policije SAO Krajina u tom području?

SVEDOK:

      Znam. U staroj školi jer je nova napravljena, u staroj školi koja je bila data i osnovana je poljoprivredna zadruga, u staroj školi.

TUŽBA:

      A ko je u tom trenutku bio zapovednik lokalne brigade policije.

SVEDOK:

      Ja ne znam baš, bila su njih dvojica Radunović Veljko i njegov sin Stevo. Po meni su oni glavni bili za to. Mislim, ja nisam, nije mi niko rekao to ali oni su komandovali, i jednog i drugog sam znao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Gospodine Mej.

MEJ:

      Da?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      To bi trebalo ustanoviti da li je zaista postojala nekakva lokalna brigada policije tamo. Brigada je mnogo krupna formacija za jedno tako malo mesto.

MEJ:

      Gospodine Miloševiću, vi možete u vezi toga postaviti pitanje kada na vas dođe red.

TUŽBA:

      Gospodine svedoče, recite nam koliko je bilo pripadnika policije u tom području.

SVEDOK:

      Negde oko 30-tak.

TUŽBA:

      Hteo bih vam skrenuti pažnju na 20. oktobar 91. godine. Sećate li se gde ste toga jutra bili?

SVEDOK:

      Sećam se. Bio sam kod kuće.

TUŽBA:

      Sećate li se koji je to bio dan?

SVEDOK:

      Nedelja. Ujutru oko pola devet.

TUŽBA:

      Da li ste u jednom trenutku otišli napolje i videli da li je išta pisalo sa strane kamiona?

SVEDOK:

      Pisalo je milicija SAO Krajina.

TUŽBA:

      Osim tog čoveka kojeg ste nam  opisali, koji vam se obratio, da li je tu bio još neko.

SVEDOK:

      Jeste bio u kamionu šofer, odnosno čovek, isto mladić, koji je vozio taj kamion.

TUŽBA:

      Da li je iko od te dvojice nosio uniformu?

SVEDOK:

      Kako je padala kiša a ovaj koji me je dočekao, koji nije sedeo u kamionu imao je pa ne znam neku kišnu kabanicu, tako nešto. A onoga drugoga nisam video u uniformi jer je bio u kamionu.

TUŽBA:

      Nakon što vam je ovaj čovek rekao spremite se, idemo u vatrogasni dom na sastanak šta ste vi učinili.

SVEDOK:

      Ušao sam u kuću, obukao nekakvu jaknu, uzeo kapu i izašao van i zaključao ogradu, kuću i ogradu i otišao u kamion. U stvari prvo sam mu rekao pa ja mogu doći peške, ja znam doći ću. Ne, ne treba kiša pada pa je bolje da ideš u kamion. Ja sam ušao u kamion, unutra su bile 4 starice. Sedele su na nekakvoj klupi drvenoj, ne znam kako bih to rekao. Kamion je bio zaštićen ciradom, kiša je padala. Odmah iza toga došla je i moja suseda koja mi je mleko dala i njena kćer. Zatim je isto došla, došao drugi sused i jedna žena i njen muž, oboje penzioneri.

TUŽBA:

      Kad kažete došli su, da li mislite da su se i oni popeli u stražnji deo kamiona gde ste vi bili.

SVEDOK:

      Nije se popeo nego su im pomogli da se popnu. Taj vojnik je tim staricama pomogao da se popnu.

TUŽBA:

      Da li je u jednom trenutku kamion otišao sa tog mesta u blizini vaše kuće i odvezao se na neko drugo mesto.

SVEDOK:

      Ne, mi smo, kad smo se utrpali on je krenuo, išao je i stao je uz put do vatrogasnog doma, stao je na nekoliko mesta i svaki put bi u kamion ulazile osobe, starci i starice.

TUŽBA:

      Pre nego što ste stigli u vatrogasni dom, odnosno do trenutka kad ste stigli u vatrogasni dom, koliko je ljudi bilo zajedno sa vama u stražnjem delu kamiona.

SVEDOK:

      Ja sam brojao negde oko, naš je kamion je dolazio i iskrcao pred vatrogasni dom negde oko 23.

TUŽBA:

      Da li ste vi te ljude prepoznali kao meštane, da li su svi oni bili iz istog kraja kao i vi.

SVEDOK:

      Jesu bili svi iz Dubice, kako ih ne bi znao jer sam učio njihovu decu i unučiće.

TUŽBA:

      Šta se dogodilo kad ste stigli u vatrogasni dom.

SVEDOK:

      Izašli smo iz kamiona, kiša je padala i stali smo ispred doma pod krov, streju i nakon možda svojih 5 do 10 minuta, ne znam tačno ali tako vrlo brzo, došao je autobus iz isto iz Dubice i on je dovezao iz jednog dela Dubice, dovezao isto starce i starice i njih je bilo manje nego nas, negde oko ne znam tačno, mislim 15, 16.

TUŽBA:

      Možete li nam reći koliko je bilo sati kada ste stigli u vatrogasni dom.

SVEDOK:

      Bilo je 8.30. Bliže 9.

TUŽBA:

      I da li ste u jednom trenutku i ušli u vatrogasni dom.

SVEDOK:

      Kad su izašli starci i starice iz autobusa još smo se malo zadržali i negde iza 9 sati je došla jedna ženska osoba i jedan muški naoružani i rekli su nam  da uđemo u dom. Mi smo svi ušli u dom i više izlaska niej bilo.

TUŽBA:

      Osim ove dvojice koje ste rekli da su bili naoružani, da li je bilo još i drugih naoružanih pojedinaca u vatrogasnom domu.

SVEDOK:

      To su stražari. Tri puta po dva stražara su se izmenjivala u toku tog dana. To su stražari bili, bili su naoružani.

TUŽBA:

      Straža koju sada opisujete kakvu su uniformu imali ili uniforme.

SVEDOK:

      Sivo-maslinaste.

TUŽBA:

      Da li se moglo na osnovu te uniforme zaključiti da su oni pripadali nekoj konkretnoj jedinici.

SVEDOK:

      Da.

TUŽBA:

      Kojoj.

SVEDOK:

      Ne znam ja kako se zove a glavni štab te jedinice bio je u Živaji. Komandant toga štaba ili te jedinice kako se ona zvala, da li je to bio bataljon ili šta li je, bio je, ja ga ne znam, neki čovek srednjih godina, ja ga ne znam.

TUŽBA:

      Jesu li ti stražari bili pripadnici vojske ili policije.

SVEDOK:

      Vojske jer su nosili sivo-maslinastu uniformu.

TUŽBA:

      Možete li nam odprilike dati broj ljudi koji su bili u vatrogasnom domu nakon što su ih pokupili sa raznih mesta u tom području.

SVEDOK:

      53.

TUŽBA:

      Odprilike takođe možete li nam reći koje su starosne doba bili.

SVEDOK:

      Preko 60 godina. Osim jednoga dečka, ja mislim da je dečak. Ne znam kako ali je imao slomljenu nogu pa je, nije dobro hodao. Bila mu je noga u gipsu, on je bio mlađi. A sve drugo je bilo staro.

TUŽBA:

      Osim tog dečka, ko je bio najmlađa druga po redu osovba u toj grupi.

SVEDOK:

      Ne bih vam to mogao reći. I ja sam mlađi od tih staraca, tada bio.

TUŽBA:

      Možete li nam reći odprilike koliko je bilo muškaraca, koliko je bilo žena.

SVEDOK:

      Pa negde je bilo odprilike podjednako, možda čak malo više žena.

TUŽBA:

      Možete li nam reći koji je bio etnički sastav te grupe ljudi, tih 53.

SVEDOK:

      Bilo je i Srba i Hrvata i muslimana, a najviše Hrvata.

TUŽBA:

      Koji ste vi nacionalnosti.

SVEDOK:

      Srbin.

TUŽBA:

      Ovi ljudi koji su bili okupljeni u vatrogasnom domu, da li su mogli otići da su hteli.

SVEDOK:

      Ne.

TUŽBA:

      Vi ste nam rekli da je vama rečeno da morate doći u vatrogasni dom na sastanak. Da li je ikada održan takav sastanak.

SVEDOK:

      Kad su skupili ove i kad su došli do moje kuće i onda su mi rekli da se vraća nazad da idem sa njima da idemo na sastanak. međutim, nikakvog sastanka nije bilo.

TUŽBA:

      Rekli ste nam da ovih 53 nisu bili slobodni otići. Na osnovu čega ste vi zaključili da ne možete otići iz vatrogasnog doma, šta ste to konkretno primetili.

SVEDOK:

      Pa stražar kad bi, kako se straža smenjivala, prvi stražari, prva dva stražara kad su ušli unutra pročitali su mi ime i koji je dao spisak ostalih ljudi. Ja sam brojao oko 53, ja sam bio 54. A onda su svi izašli, vrata su zaključali i jedan od stražara je išao iza, a jedan je sprovodio ispred.

TUŽBA:

      Da li je u vatrogasnom domu postojao toalet.

SVEDOK:

      Ne, tad nije se moglo ući u toalet pa se moralo ići, izaći napolje okolo i onda ići u toalet.

TUŽBA:

      Da li je ljudima koji su bili u zgradi bilo dozvoljeno da izađu slobodno, da odu do toaleta i da se njime posluže ako treba.

SVEDOK:

      Ja sam video da neke osobe da su koje su trebale ići u toalet pokucale bi na vrata, stražar bi otvorio vrata i pitao šta, ona kaže može. On bi izveo tu osobu, zaključao vrata i odveo osobu verovatno u toalet okolo zgrade, a onda bi se nakon toga vrata otključala i tu osobu opet unutra zaključao. Ko je zatražio oni bi ga izveli.

TUŽBA:

      Tokom tog dana da li ste videli kakvu svađu, prepirku sa nekim od stražara.

SVEDOK:

      Nisam ja imao ni svađu ni prepirku nego sam ja izašao negde oko 5, 5.30, pokucao, video sam u stvari ...i mi smo stalno je kiša padala, pa je krov ...I ja sam, šta želiš, ja kažem da me pusti kući da odem, da neće nikakav sastanak biti, a ja sam bio slabo obučen, biće mi zima. On me je zadržavao i ubeđivao da ne trebam ići, pa da ćemo moći svi ići. Međutim, u tom razgovoru ja

TUŽBA:

      Gospodine pre nego što krenete dalje samo da utvrdimo sledeće. Rekli ste da je taj razgovor sa stražarem počeo negde između 5.30, je li tako.

SVEDOK:

      Da.

TUŽBA:

      A vi ste došli u vatrogasni dom u 9 ujutru. Da, da izvolite.

SVEDOK:

      17.30 a ne u 5.30. U 17.30 posle podne, naveče.

TUŽBA:

      Da, da. Dakle od onog vremena kada ste došli u vatrogasni dom i kada ste razgovarali sa stražarom, mislim između 17.30 da li su svi ljudi zadržani u vatrogasnom domu, svih onih 53. Da li je u nekom trenutku nekima od njih bilo dozvoljeno da odu.

SVEDOK:

      Da.

TUŽBA:

      Koliko?

SVEDOK:

      6.

TUŽBA:

      Pod kojim su oni oklonostima smeli otići.

SVEDOK:

      Neko je došao i tražio da izađe i ja jednoga sam video koja je došla i stajala pred domom i stražar je ušao unutra i prozvao tu osobu, ona je izašla i više se nije vratila. Nije ... živa. Svih tih 6 osoba su žive.

TUŽBA:

      Sada bih se vratio na onu prepirku sa stražarom. da li se nešto dogodilo.

SVEDOK:

      Jeste. Ja sam stražaru rekao pa čuj meni je zima, ja ako me ne pustiš ja odoh ako ne milom onda silom, pa ti pucaj za mnom. On je u međuvremenu počeo da plače i rekao meni. Slavko znaš da imam dvoje dece, kad dođe druga smena da će biti prozivka. U međuvremenu su naišla kola i video sam svetlo i stala su jedno oko 50 metara pre doma pred jednu zgradu. Preko puta te zgrade je bila stara pošta. Iz kola je izašla osoba bez kape, isto sa nekim kišnim zagrtačem kao kabanica neka. Ja nisam znao ko je i pozvala je ne glasom nego rukom stražara i ja sam ostao kraj stepenica, a stražar je otišao kod kola, nešto su raspravljali, ne znam šta. Stražar se vratio i rekao mi, idi kod kola, trebate onaj čovek. Ja sam otišao kod njega i tako znam da je ...

TUŽBA:

      Postoji li neki razlog zbog čega nećete, mislite da ne biste trebali spomenuti ime.

SVEDOK:

      Ne, kad dosad nisam govorio, nemam nikakav razlog.

TUŽBA:

      A ko je bila ta osoba.

SVEDOK:

      Moj đak je bio ali ja kasnije koliko sam čuo, tako se pričalo da bi on mogao biti razvodnik straže. Ja ne znam šta je...

TUŽBA:

      Časni sude, možemo li preći na privatnu raspravu samo na treutak.

SVEDOK:

      Nije ona ništa govorila o ... rekla ta osoba šta sam ja razgovarao sa stražarom. Ja sam rekao da sam pitao stražara da me pusti kući...a on je onda mene (prekid) on je uporno šta si još rekao. Izgleda da je stražar njemu rekao da sam ja izjavio stražaru da ću pobeći. Ja rekao sam stražaru da ako me neće pustiti da ću otići silom, pobeći. On je rekao da sednem u kola i ja sam seo u kola.

TUŽBA:

      Da li vas je on odvezao negde kolima tim.

SVEDOK:

      On je otišao kod stražara i kad se vratio seo je u kola i povezao me je uz cestu koja vodi prema Kostajnici.

TUŽBA:

      Da li ste u jednom trenutku izašli iz vozila.

SVEDOK:

      Nisam izašao iz vozila nego je on okrenuo nakon vatrogasnog doma jedno kilometar uz cestu kad je išao, on je okrenuo auto, vratio se nazad kraj doma i dalje išao prema mojoj kući. Dovezo me do kuće, zaustavio auto i rekao mi sledeće: nemoj slučajno da ostaneš preko noći u kući i nemoj slučajno da bilo kome ikad kažeš da si bio sa mnom ako te uhvate.

TUŽBA:

      Da li ste ostali kod kuće te noći.

SVEDOK:

      Ne.

TUŽBA:

      Gde ste otišli? Nemojte nam reći ime osobe kod koje ste otišli, samo nam recite odprilike gde ste otišli.

SVEDOK:

      Otišao sam u brda ili kako se to već zove. Mislim moja kuća je blizu reke. Ja sam otišao u brda cestom popreko, kroz šumu i došao sam do jedne kuće, osoba koja je bila sam joj jako dobar. I sad je dobra i sad je živa. Kako je svetlo gorelo pred njegovom kućom ja sam stajao a ispod kuće je strana bila uzorana i tu su bili kukuruzi. Ja sam izašao iz tih kukuruza i došao do ograde

MEJ:

      Uz sve dužno poštovanje, mislim da nam nisu potrebni svi ovi detalji. Ako možemo brzo da pređemo na bit.

TUŽBA:

      Da li ste vi u jednom trenutku pokušali da pobegnete i da li vas je lokalna policija uhvatila? Odgovorite sa da ili ne.

SVEDOK:

      Da.

TUŽBA:

      Da li ste držani u policijskoj stanici gde su vas ispitivali i tukli?

SVEDOK:

      Da, ali nisu me tukli.

TUŽBA:

      A šta vam se desilo tamo?

SVEDOK:

      Ništa, ispitivali su me. Bio sam dva dana i dve noći u jednoj prostoriji. Uglavnom ispitivanje, optužba je bila zašto sam pobegao iz doma i jel ja imam neko oružje kod sebe, kod kuće i to je velika zamerka. Svi su me optuživali zašto nisam prihvatio SDS.

TUŽBA:

      Da li ste u jednom trenutku napustili područje Hrvatske  Dubice?

SVEDOK:

      Jesam.

TUŽBA:

      Od one 53 osobe,  vi ste rekli da je 6 osoba otišlo iz vatrogasnog doma dok ste vi bili tamo. Da li je to tačno?

SVEDOK:

      Jeste.

TUŽBA:

      Da li ste vi kasnije saznali da je bilo dopušteno da još tri osobe napuste vatrogasni dom i to nakon što ste vi otišli odande.

SVEDOK:

      Da.

TUŽBA:

      Sada bih hteo da vam skrenem pažnju na mart i april 97. godine. Da li ste vi prisustvovali ekshumaciji brojnih tela?

SVEDOK:

      Da.

TUŽBA:

      Da li su pri tom ekshumirana tela nekih ljudi sa kojima ste vi bili u vatrogasnom domu 20. oktobra?

SVEDOK:

      Da.

TUŽBA:

      Gospodine, da li ste vi za tužilaštvo napravili spisak osoba koje su se nalazile u vatrogasnom domu, a koja nisu otišla iz vatrogasnog doma. Dakle, nisu bili među onih 6, odnosno ono troje koji su otišli iz vatrogasnog doma. Da li ste vi napravili takav spisak za tužilaštvo?

SVEDOK:

      Da.

TUŽBA:

      Časni sude, zamolio bih da se sledeći dokaz obeleži i da se pokaže svedoku.Imamo samo jedan dokaz u vezi sa ovim svedokom tako da nije stavljen u registrator.

SEKRETAR:

      Časni sude, dokaz tužilaštva 344 pod pečatom poverljivo.

TUŽBA:

      Gospodine, molim vas da pogledate dokaz tužilaštva 344. Radi se dokumentu koji se sastoji od 3 strane. Da li je to spisak koji ste vi napravili, dakle spisak osoba koje su ostale u vatrogasnom domu.

SVEDOK:

      Da.

TUŽBA:

      Možete li nam reći odprilike koje nacionalnosti su bile ove osobe čija imena se nalaze na vašem spisku, dakle ovih 43 a koji su ostalu u vatrogasnom domu?

SVEDOK:

      Dvoje Srba i ostalo Hrvati.

TUŽBA:

      Da li vi imate bilo kakva lična saznanja o tome šta se desilo sa ovih 43 osoba od kojih su neka tela bila ekshumirana nekoliko godina kasnije?

SVEDOK:

      Kad sam ja uspeo izaći naveče, oni su ostali. Međutim, oni su ujutru rano potrpani u autobus i odveli su ih prema Kostajnici, niz cestu i 4 do 5 km od Dubice, kraj reke su ih iskrcali i sve pobili. Svih 43 su ekshumirani.

TUŽBA:

      Gospodine, da li ste vi to lično videli ili ste to pak saznali od drugih ljudi?

SVEDOK:

      Nisam video lično, jer sam bio u bekstvu, u brdu, ali preko puta reke nalazi se u Bosni jedno isto selo koje je udaljeno od toga mesta gde su oni pobijeni možda najviše kilometar. Tu i neki ljudi iz tog sela su pričali i danas pričaju da su čuli pucnjavu i jauke.

TUŽBA:

      Nemam više pitanja za ovog svedoka. Hvala vam gospodine.

ROBINSON:

      Hteo bih samo nešto da pojasnim. A tiče se onih okolnosti kada se svedok  ukrcao u kamion. Interesuje me zašto je on otišao, zašto je otišao u kamion. Da li su ga naterali ili je to dobrovoljno uradio.

      Gospodine, vi ste ranije posvedočili da ste ponudili da peške odete do vatrogasnog doma. Da ste insistirali na tome da li bi vam bilo dozvoljeno da odete peške do tamo?

SVEDOK:

      Ja mislim da ne bi.

ROBINSON:

      Možete li nam reći šta vam je tom prilikom bilo rečeno i na osnovu čega ste zaključili da ne možete sami slobodno da odete tamo, već treba da idete kamionom sa onom dvojicom.

SVEDOK:

      Rekli su da idemo na sastanak, da ne bi dolazili pešice i da ne bi neko slučajno ne došao jer će svi ići tamo ti koji su ostali u mestu i da je važan sastanak i da ja se, ovaj, popnem u kamion. Ja sam rekao dobro kad je tako.

ROBINSON:

      Da li svedok može da nam kaže zašto su prema njemu na taj način postupali s obzirom da je Srbin.

TUŽBA:

      Gospodine, čuli ste pitanje sudije Robinsona. Da li imate bilo kakvu ideju o tome zašto su vas kao Srbina zatvorili i držali sa grupom ljudi od kojih su većina bili Hrvati.

SVEDOK:

      Glavni razlog jeste što sam odbio krajem 6 meseca i početkom 7 meseca, što sam odbio da prihvatim da budem predsednik stranke SDS. To je po meni glavni razlog. Kad su, i oni su delili isto oružje. Ja nisam mogao dobiti oružje. Dalje, ja sam stalno i ranije prigovarao na nekakva ponašanja koja nisu dobra. I ono što se radi a nije dobro. Međutim, to je nekima bilo krivo a posebno vođama i prema meni su se tako ponašali.

TUŽBA:

      Možete li da nam kažete konkretnije protiv kog ponašanja ste vi bili protiv?

SVEDOK:

      Protiv pljačkanja, protiv odvođenja, progonjenja naroda, protiv, samovoljno su radili neke stvari koje su ta domaća milicija SAO Krajine kako su se oni predstavljali i zvali se, narod se nije hteo ni kretati i čitavog leta to je sve tako bilo uplašeno.

ROBINSON:

      Da li je svedok poznavao ove druge Srbe koji su bili dovedeni u vatrogasni dom?

TUŽBA:

      Gospodine, da li poznajete ove druge Srbe koji su bili u vatrogasnom domu zajedno sa vama?

ROBINSON:

      I da li može svedok da nam kaže zašto su oni bili tamo odvedeni?

TUŽBA:

      Sudija Robinson želi da zna da li vi znate zašto su ovi drugi Srbi bili odabrani, odnosno zašto su se njihova imena nalazila na tom spisku i zbog čega su držani u vatrogasnom domu.

SVEDOK:

      To vam ne bih mogao reći. Sve su redom kupili, a  jedna osoba, a to je osoba koja je preuzela kada sam ja odbio da budem vođa SDS, onda je ta mlađa osoba imenovana i on je bio to. Kad sam ja uspeo nakon čitave te procedure uspeo pobeći u Bosansku Dubicu, on me je tamo video kod zgrade Šumadija, ja sam stajao, on je naišao i video i došao kod mene i na mene vikao. Pored  ostalog da je on naredio da se mene briše iz spiska. A ja sam im rekao a zašto samo mene, šta ste uopšte pravili spisak. Tako da sam ja zaključio da je on znao za  spisak. I svi koji su bili na spisku, svi su odvedeni u vatrogasni dom.

ROBINSON:

      Hvala.

KVON:

      Gospodine, ja bih hteo da vam postavim neka pitanja u vezi sa onom desetoricom koja su takođe bila puštena. Da li su oni svi bili Srbi ili je među njima bilo i Hrvata?

SVEDOK:

      I Hrvata i Muslimana i Srba.

KVON:

      Možete li nam reći zašto su oni bili pušteni.  

SVEDOK:

      To ne mogu reći. Neko je došao po njih a ko ja ne znam, i to ne odjedanput, nego u toku dana. Da navedem jedan primer. One koje sam video. Došao je jedna osoba, Srbin, koji je oženio Hrvaticu. Ta njegova supruga je imala brata malo pogrbljen. On je bio čistač ulice u Bosanskoj Dubici i on je izveo toga živog brata, eno i sad je živ. I tako dalje. Došao je jedan isto mladić, odveo konobaricu jednu. Ona je bila radnica u gostionici, konobarica. I to sam video, ostale nisam video.

KVON:

      Hvala vam.

TUŽBA:

      Gospodine, na dokaznom predmetu tužilaštva 344, govorimo o spisku sa imenima 43 osobe koje su bile ubijene. Recite nam koliko ljudi sa tog spiska nisu bili Hrvati? Slobodno pogledajte dokument koji se nalazi tu ispred vas.

KVON:

      Ako me pamćenje ne vara, mislim da je svedok rekao da je bilo dvoje Srba na ovom spisku od 43 osobe. Da li je tako? Molim vas recite naglas.

SVEDOK:

      Evo ih dvoje.

TUŽBA:

      Hvala, nemam daljih pitanja.

MEJ:

      Unakrsno ispitivanje će početi u ponedeljak ujutru a ne danas. Gospodine Miloševiću, imaćete sat vremena za unakrsno ispitivanje kao što ste imali za ostale svedoke vezano za bazu zločine. Malo više vremena od sad. Kažite gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Ispitaću naravno i ovog svedoka, ali zar vam ne izgleda potpuno apsurdno da se dovode ovakvi svedoci da svedoče nešto protiv mene. Kakve, molim vas, ja imam veze i kakve Srbija ima veze uopšte sa ovim događajima koje ovaj svedok ovde priča. Kako ste mogli da dozvolite nekome sa...

MEJ:

      Mi ćemo kad vreme za to dođe saslušati vaše argumente ali nema razloga da ovako reagujete. Ukoliko se, odnosno ako se slažete sa njegovim svedočenjem onda nemorate ni unakrsno ispitivati. Možete samo prihvatiti svedočenje. To će nam uštedeti puno vremena, ali ukoliko želite da unakrsno ispitujete možete pod određenim okolnostima kao što vam je poznato. Postoji pravilo na osnovu koga se može prihvatiti izjava bez ispitivanja. Nema nikakvog razloga da napadate svedoka.

      Gospodine C1142, moramo tako da vam se obraćamo. Dakle, molim vas da se vratite u ponedeljak ujutru. Mislim da ćemo početi u 9.30. I molim vas imajte na umu da o svom svedočenju ne smete ni sa kim da govorite. A to uključuje i članove tužilaštva. Gospodine Miloševiću, sada završavamo sa radom, nastavljamo u ponedeljak ujutru.

 

 

kraj dana  

 

1

 

 

1