DEVEDESETŠESTI DAN

- 1. oktobar 2002. g.

 

NAJS:

      Ja ću zamoliti svedoka da se bavi samo prvom kategorijom dokaznih predmeta u dva registratora, koji zapravo pružaju  predstavu, a po obimu materijala s kojim ćemo morati da radimo jer postoji jedan dokazni predmet koji je izuzetno obiman. Ne znam da li ću ga objašnjavati u celini ili delimično i bilo bi šteta da ga obradimo samo delimično, to je dokazni predmet 2954 tabulator 16, tako da su ovo prva dva toma materijala, kategorije A varljivog izgleda, to su dokumenti o kojima ću ispitivati svedoka, a prva kategorija materijala u druga dva registratora su dokumenti za koje ću samo zamoliti svedoke da potvrde njihovu verodostojnost, to su dokumenti za koje predviđamo da će ih obrađivati drugi svedoci i naravno i ako nije uobičajeno da utvrđujemo verodostojnost na ovaj način formalno. Mislim da bi u ovom slučaju trebalo da da i utvrdimo jednom za svagda i zato ću pitati samo jedno pitanje, a to je da li ste pregledali druge dokumente u drugim tomovima i da li su oni ono što se čini da jeste, a onda ćemo ih ostaviti po strani.

MEJ:

      To su materijali koje smo već ranije dobili, a u maloj fascikli imamo onaj transkript koji smo ranije dobili.

NAJS:

      Da časni sude. Ja sam hteo da prođemo kroz ta dva registratora samo da bismo utvrdili gde su određeni materijali.

MEJ:

      Kao što sam juče rekao, pročitali smo transkript koji smo dobili, tako da ne treba ga obrađujemo detaljno.

NAJS:

      Učiniću to najbrže što mogu.

      Ima nekoliko detalja koja se tiču osnove, pozivi na ovog svedoka i trebalo bi da ih pomenemo ipak.

MEJ:

      Ono što se tiče vremenskog okvira ovaj svedok će biti tu i sutra. Je li tako?

NAJS:

      Da, ceo dan danas i sutra.

MEJ:

      Tražili smo i mapu, govorili smo o tome u Kosovu smo imali veoma zgodan atlas možda ne bismo mogli i u ovom slučaju da imamo isto to, ali bi bilo dobro da imamo jednu kartu celokupnog regiona o kome se govori.

NAJS:

      Ja sam pre nekoliko nedelja tražio da se napravi takav atlas, ili zbirka karata, ali ako to ne uspe, ja ću doneti nekoliko, jednu kolekciju auto karata gde su sva imena mesta i naselja koji je dosta nov, tako da nazivi mesta još uvek nisu promenjeni.

MEJ:

      Hvala.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Prema programu koji sam dobio, ovaj svedok koji je juče bio ispitivan, planirano vreme ispitivanja s te strane bilo je upisano 6 sati, on je ispitivan skoro 8 sati, a ovaj sada svedok, Stjepan Mesić, planirano vreme ispitivanja je bilo napisano 10 sati, a sada vidim da odjednom i naglo to se skraćuje na od prilike 4 sata, 4,5 sata najviše. Što vrši priličnu zabunu u veličinu materijala i sadržinu mog unakrsnog ispitivanja, s obzirom na predviđeno vreme koje nije bilo najavljeno. Smatram da je takva praksa  neprihvatljiva. Ova četiri velika bajndera dobio sam sinoć, odnosno juče na kraju rada da pogledam šta je u njima. Čujem sada da je sve to ranije dostavljeno, ali mislim da ovo nije način na koji se može korektno da radi. Ja naravno ne mislim da u tome imam veliki hendikep s obzirom na to da je ovaj svedok u svakom pogledu problematičan, s obzirom na svoju ličnu zločinačku ulogu u razbijanju Jugoslavije.

MEJ:

      Mi nismo ovde da bismo vas slušali, vaše komentare o svedoku. Što se tiče vaših komentara o proceduri, dozvolite mi da odgovorim ovako.

      Pre svega, tačnosti radi, prvi svedok je svedočio 10 sati i 10 minuta, po mojim beleškama, glavnom ispitivanju 6 sati i 10 minuta izvinjavam se. To drugo, ukoliko se sa ovim svedokom može završiti u kraćem vremenu u glavnom ispitivanju, to je nešto što je vrlo poželjno. Kao treće, ovi dokumenti jesu obelodanjeni i mnogo ranije, tako da ste ih ranije imali, imali ste priliku da ih ponovo pregledate nedavno tako da možete da pitate šta god želite da pitate, a sutra ćete imati priliku da ispitujete sami.

      Mi smo već govorili dosta o proceduri prema kojoj se ovaj svedok ubacuje između glavnog ispitivanja i unakrsnog ispitivanja drugog svedoka, tako da nećemo ... imati više vremena.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

      Gospodine Mej, ja sam juče dobio novi redosled i ako sam shvatio da ste vi sugerisali da se novi redosledi daju sa nekakvim rokom. Primer neposredno posle ovog svedoka Stjepana Mesića, ubačen je sinoć Đuro Matovina koji je bio na listi negde na 40-tom ili na 41 mestu, to možete da proverite u ovom pregledu svedoka za ovu godinu, a onda odmah posle 2 svedoka i Slavko Kučuk koji uopšte nije bio predviđen za ovu godinu. Niti je bio u spisku svedoka u toku ove godine. Što meni, dakle, ni kod jednog ni kod drugog zahteva da po onih 125 hiljada stranica kopam i tražim te svedoke, jer ja po 40 ili koliko svedoke za iduću godinu svakako ne računate da mogu da pregledam papire. Mislim da takva praksa, takođe o tome smo nekoliko puta raspravljali, moralo da bude konačno napuštena.

MEJ:

      Kasnije svedoke ćemo razmatrati kasnije. Sada bih voleo da uvedemo ovog svedoka.

      Neka svedok da svečanu izjavu.

SVEDOK:

      Svečano izjavljujem da ću govoriti istinu, celu istinu i ništa osim istine.

MEJ:

      Izvolite sesti.

      Molim vas da sednete.

NAJS:

      Recite nam vaše puno ime i prezime molim vas.

SVEDOK:

      Stjepan Mesić.

TUŽBA:

      Gospodine Mesiću, da li ste vi trenutno predsednik Republike Hrvatske i vaša biografija koja je, sa kojom je javnost upoznata kaže da ste bili premijer Hrvatske 90-te godine, član Partije HDZ, prvi potpredsednik, a zatim predsednik Predsedništva SFRJ. Tokom vremena kada su se odvijali događaji koji nas zanimaju i bili ste predsednik Sabora između 92. i 94. godine, napustili ste Partiju HDZ 94.

      Što ste napustili Partiju HDZ 94. u jednoj rečenici da odgovorite.

SVEDOK:

      Da, vi ste tačno rekli. Nakon što sam napustio HDZ osnovao sam drugu stranku, hrvatske nezavisne demokratije.

PITANjE:

      Šta je to bilo u vezi HDZ što vas je navelo da napustite tu partiju u jednoj rečenici molim vas.

SVEDOK:

      Nisam se slagao sa politikom koja je vodila u podelu Bosne i Hercegovine, nisam se slagao s politikom koja je išla sa pogrešnim modelom privatizacije i tražio sam funkcionisanje pravne države.

PITANjE:

      Sada ću preći na temu promene statusa autonomnih pokrajina, Kosova i Vojvodine 91. godine i u periodu koji je sledio. Može da ovo obradimo vrlo brzo. 89. godine promena autonomnog statusa ove dve pokrajine je postignuta na koji na koji način? I na koji način je to bilo povezano sa ovim optuženim?

SVEDOK:

      Vojvodina, Kosovo, bile su autonomne pokrajine koje su bile konstitutivni elementi federacije. Isto kao i 6 republika. Srbija, ne zadovoljna sa statusom pokrajina i nakon dolaska na vlast Slobodana Miloševića, išla je na rušenje statusa Vojvodine i Kosova i to je učinjeno tako da su smenjena rukovodstva u Vojvodini i u Kosovu i izmenjen njen status tako da prestaje biti praktično, osim formalno konstitutivni elementi federacije.

TUŽBA:

      Kažete da je rukovodstvo Vojvodine i Kosova promenjeno, smenjeno. Imamo ovde imena ako su nam potrebna, ali ko je zamenio tadašnje rukovodstvo, da li su ih zamenili ljudi koji su bili nezavisniji od optuženog ili su se bolje odnosili ili lošije prema optuženom?

SVEDOK:

      Taj posao je urađen tako da su organizovani mitinzi, tzv. antibirokratska revolucije, veliki mitinzi koji su se održavali na Kosovu u Srbiji i u Vojvodini, kasnije u Crnoj Gori, vodili su prema smenjivanju vođstva koje se zalagalo za autonomije i vođstva koje se zalagalo za Ustav iz 1974. godine. Dovedeno je vođstvo koje je odgovaralo Slobodanu Miloševiću.

TUŽBA:

         Već smo čuli o tome kako se ovaj optuženi, kako je ovaj optuženi došao  na vlast i na svoj tadašnji položaj. Da li nam možete pomoći da razjasnimo jednu stvar. Onaj govor na Gazimestanu, kakav je on efekat imao ukoliko je imao nekog efekta na ljude kao što ste vi i one sa kojima ste tada bili u kontaktu.

SVEDOK:

      Posle govora na Gazimestanu, koji je održao Slobodan Milošević, bilo je sasvim jasno što želi novo vođstvo Srbije. Dakle, najavljeno  je i mogućnost oružane bitke. Rečeno je da se svi pripreme za ovaj ili onaj način vođenja borbe ali kaže nisu isključene ni oružane bitke. To je prvi put da je neko u Jugoslaviji spomenuo mogućnost ratne opcije, mogućnost da se ide u rat. Ja sam svakako kao i mnogi drugi shvatio da se sprema u stvari jedan preustroj Jugoslavije koji više nije federativan i koji više nije ono što je Ustav iz 74. godine rekao.

TUŽBA:

      U atmosferi tog vremena ta rečenica da oružana borba nije isključena, da li je to imalo nekog efekta na shvatanje kod naroda šta bi to moglo da znači i čemu bi to moglo da vodi.

SVEDOK:

      Ona je podržavala takvu politiku koja je vodila prema nestanku Jugoslavije. Jer Jugoslavijom kao federaciju možemo zamisliti kao jedan lanac u kome su republike i pokrajine one alke koje povezuju taj lanac. Ako se ruši jedna, onda taj lanac više ne funkcioniše drugim rečima, prestaje funkcionisati federacija i to je značilo da se ide prema kraju onakve Jugoslavije kakva je bila postavljena. Jugoslavija moram to objasniti, imala je tri integrativna faktora. Jedan je bio Tito, drugi faktor je bila Savez komunista i treći faktor je bila Armija. Tito je nestao, Partija je nestala i ostala je još samo da se sruši Armija. Sve je to upućivalo dakle na rušenje onakve Jugoslavije kakva je uspostavljena 74. Ustavom iz 74. godine.

TUŽBA:

      Vratiću se na neke vaše primebde o događajima i vašem prvom susretu sa optuženim. Koje godine je to bilo?

SVEDOK:

      Pa ja sam optuženog pratio u ono vreme kad je on dolazio na vlast, to znači od 8. sednice srpskog Centralnog komiteta, pa preko rušenja vojvođanskog, kosovskog i crnogorskog vođstva. Pratio sam ga sve do onog momenta kada sam ga i lično sreo, a  to je pri mome dolasku u Beograd kada sam bio izabran u hrvatskom Saboru za člana Predsedništva Jugoslavije.

TUŽBA:

      I vaš prvi sastanak oči u oči sa njim se odigrao  gde. Da li je to bilo u Skupštini.

SVEDOK:

      Nakon što sam ja izabran, nakon velikih pritisaka na Slobodana Miloševića da pristane da Hrvatske samo u vezi mene dobije svoje mesto u  Predsedništvu Jugoslavije jer je bio veliki pritisak srpskog bloka u Predsedništvu preko koga je radio Milošević da se mene isključi iako me je Sabor Hrvatske izabrao, da se isključi iz Predsedništva. Time da Hrvatski sabor može dovesti bilo koga drugog. Jasno to je bilo nemoguće jer je postojao regularni, postojao je poslovnik, postojao je zakonik po kome se to nije moglo izmeniti i pritisak EZ je doveo do toga da sam ja izabran a onda me je Milošević pozvao u svoj kabinet zajedno sa predsednikom Tuđmanom i tu smo imali prvi razgovor.

TUŽBA:

      Čega se sećate da je tom prilikom bilo rečeno.

SVEDOK:

      Pa to su bile dve teme. Jedna se odnosila na pitanje Kosova jel smo postavili, kako će se taj problem razrešiti koji opterećuje čitavu Jugoslaviju da li se tu traži nekakvo političko rešenje. Milošević je rekao da mi ne znamo Albance, kad se njih dobro udari po nosu onda oni slušaju i takoće to biti i rešeno. Druga tema je bila ako bi nestala Jugoslavija, da bi onda došlo do povratka Muslimana koji su otišli u Tursku i druge zemlje da bi se na prostor bivše Jugoslavije vratilo oko 500.000 tih ljudi koji bi izmenili nacionalni sastav i to bi po njegovom mišljenju bio veliki problem za sve zemlje tadašnje Jugoslavije. I da bi to potkrepio jedan svoj materijal na komes u kaže on radili najveći demografski stručnjaci, ja sam to pogledao. Komentarisao sam jedino, mislim da Turska ima dosta visoku stopu rasta, malo mi je neverovatno da bi se 500.000 vratilo natrag. Ali predsednik Tuđman je uzeo taj materijal i odneo ga u Zagreb.

TUŽBA:

      Da li je predsednik Tuđman, koliko ste vi mogli da vidite, odbravao sadržaj ovog izveštaja ili nije.

SVEDOK:

      Nije puno komentarisao, malo je čitao naglas, malo je geldao i odneo u Zagreb i kad smo se u Zagrebu našli na političkom vrhu, hrvatskom političkom vrhu, onda je taj materijal izvadio i samo je rekao vidite ovde, imamo svetske stručnjake koje naglašavaju da će u slučaju nestanka Jugoslavije doći 500.000 Muslimana koji su otišli iz Bosne i Hercegovine, iz Makedonije, iz Crne Gore i Sandžaka, ovog dela koji je u Srbiji. Nije dao nikome da se čita, nije rekao da su to radili oni koji žive u Beogradu i da su to srbijanski stručnjaci. On je rekao da su to svetski stručnjaci tako da tome materijalu da malo veću važnost.

TUŽBA:

      Sad ćemo preći na osnivanje Partije u Hrvatskoj i osnivanja srpskih autonomnih oblasti. Molim vas da nam vrlo ukratko rezimirajući što više možete objasnite kako je došlo do razvoja tih srpskih autonomnih oblasti i uticaj koji je optuženi imao na partiju SDS u Hrvatskoj.

SVEDOK:

      Pa ja sam sasvim uveren da Miloševiću nije odgovarala nikakva Jugoslavija ni federativna, ni konceptivna, ni konfederativna. Njega je zanimala Velika Srbija koja bi bila stvorena na ruševinama  Jugoslavije. U tom slučaju ni srpska nacionalna manjina u Hrvatskoj trebala je odigrati ulogu i zato dolazi do mitinga koji se održavajuisto kao i u Srbiji, održavaju se u onim opštinama gde je pretežno srpsko stanovništvo. Ja moram samo reći da sam kao predsednik Vlade Republike Hrvatske kada je došlo do prvih nesporazuma sa nekim opštinama i vođstvom tih opština da sam tražio razgovor sa svim predsednicima opština. Radilo se o 6,7 opština. Zvao sam predsednike, oni su se složili da se nađu sa mnom i da vidimo koja su pitanja koja moramo razrešiti, koji su to problemi da se rešavaju za stolom a ne na mitinzima. Jer na ulici se nijedan problem ne može rešiti. Svi su se složili da se nađu sa mnom osim Milana Martića, Milana Babića koji je bio predsednik Opštine, odnosno gradonačelnik Knina. On nije bio prisustan i njegov sekretar opštine, ja mislim da se zvao Knežević mi je rekao da se Babić nalazi u Beogradu, da je kod Miloševića ida on dok se Babić ne vrati ne može mi ništa reći. Ali on lično za jedan takav sastanak bez obzira gde bi se on održao da li na Plitvicama, u Zagrebu ili negde drugde. Budući da mi se tajnik javljao nakon nekoliko dana, ja sam nazvao opet opštinu Knin, javio mi se tajnik i rekao da je predsednik Babić došao iz Beograda, da je zabranio svim predsednicima opština da kontaktiraju sa mnom i sa hrvatskom vladom i da nikakvog sastanka ne može biti. Ja Babića nisam čuo ali tako mi je bilo preneseno. Prema tome to je bio uvod za donošenje odluke o teritorijalnoj autonomiji tog dela koji je imao pretežno srpsko stanvništvo.

TUŽBA:

      Posle te posete Beogradu, Babić je zauzeo određeni stav. Da li je kasnije postalo jasno ko stoji iza tog stava.

SVEDOK:

      Pa kad je nastupila 17. kolovoza, tzv. balvan revolucija, kada su zatvoreni putevi u mnogim opštinama, posebno putevi koji vode kroz Knin, bilo je sasvim jasno da se radi o pokušaju ocepljenja jednog dela Hrvatske. Vojska je davala podršku i pokušaj da se policijom uklone balvani i da se otvori komunikacija kroz vitalni deo Hrvatske, to se nije uspelo jer je Armija to sprečavala. Ali kada sam ja otišao u Beograd, napustio sam mesto predsednika Vlade, otišao sam u Beograd namesto potpredsednika saveznog predstavništva. Tamo sam dobio informaciju od mojih službenika koji su mi bili lojalni, inače svi su oni iz Beograda i rekli su mi da Babić i drugi dolaze iz Knina i da se sastaju sa Miloševićem i Borom Jovićem, članom Predsedništva Jugoslavije iz Srbije. Bori Joviću sam rekao da kad bi došli Hrvati iz Srbije ja bih njega zvao jer je on njihov predstavnik u Predstavništvu ali kad neko dolazi iz Hrvatske, ja ga molim da i on mene zove jer to su građani Republike Hrvatske i on se složio i tako smo se Babić i ja našli u kabinetu Bore Jovića kada sam mu rekao da ga ova dvojica varaju. Da od te autonomije nema ništa, da nema ništa ni od republike za koju su se oni zalagali, da ga jednostavno Milošević i Bora Jović varaju, a da sva pitanja možemo rešiti u Zagrebu. Možemo sesti za sto i videti koja su to otvorena pitanja. On se nasmijao i rekao da će on imati državu pre ili kasnije, a ja sam mu na to rekao imaćete veliku štetu, izgubićete sve a ti nećeš imati ni ordinaciju. Mislim da se tako i dogodilo.

TUŽBA:

      Časni sude, sad ćemo preći na jedan dokazni predmet koji je malo nezgrapan malo, nalazi se na kraju prvog toma materijala koje smo vam dostavili, a nova oznaka to je 16 broj dokumenta je 954. Ja ću sada zamoliti poslužitelja da uzme hrvatsku verziju koju ona već ima. Međutim, brojevi stranica se ne poklapaju. Brojevi koje će poslužitelj naći nalaze se na vrhu pa će zamoliti da te stranice da svedoku. Prvo, moliću da prvu stranicu pokaže svedoku i daje stavi na grafoskop. Da.

MEJ:

      Dokaznom predmetu treba dati broj u ovom trenutku.

TUŽBA:

      Ako bi čitav splet dokumenata mogao dobiti jedinstveni broj to bi možda bilo dobro.

SEKRETAR:

      Biće to predmet tužiteljstva 328.

TUŽBA:

      Hvala lepo. Pogledajte molim vas oznaku broj 16 dakle, naš dokazni predmet sada dokazni predmet 328 i pogledajmo stranicu na grafoskopu kao što vidite gospodine Mesiću reč je o sastanku koji je održan 12 predsedništva SFRJ. Kao što vidimo iz engleskog prevoda reč je o službenom zapisniku. Pogledajte ovaj prvi deo dokumenta videćete da se tu nalaze imena prisutnih i u to doba, uključujući predsednika, zatim potpredsednika Branka Kostića, predsedništva ja ću čitati samo njihova prezimena zbog brzine, Tupurkovski, Jović, Bogićević, Kostić, Bajramović, prisutan je bio i predsednik Skupštine SFRJ Slobodan Gligorijević, predsednik SIV-a Ante Marković, zatim Veljko Kadijević, savezni sekretar za narodnu odbranu, Budimir Lončar, savezni sekretar za spoljne poslove, Petar Gračanin, savezni sekretar za unutrašnje poslove, Brovet zamenika ministra vojske, Živojin Jazić, ambasador, zatim generalni sekretar Predsedništva SFRJ Anton.

      Dakle, reč je o tom sastanku čiji je ovo službeni zapisnik je li tako. Nije reč o promeni, ja ću samo zamoliti da se svedoku da čitav dokument na hrvatskom jeziku, a mi da imamo englesku verziju dokumenta. Mislim da će gospodin Mesić biti u stanju naći odgovarajuće stranice. Mislim da sve strane već imaju dokument o kojim je reč. Gospodine Mesiću, dozvolite samo gospođi poslužiteljici da celi dokument zajedno ponovo na neki način rekonstruira, pa joj vratite ove neke stranice. Molim vas da pogledam dokument u celosti pre nego što počnemo kako kasnije ne bi bilo zabune. Ovo je sada engleska verzija za poslužitelja i zamolićemo je da na grafoskop stavi na grafoskop stavi englesku verziju stranice 69, a vas, gospodine Mesiću, molim da pogledate stranicu 82. Pogledaćemo putem ovog zapisnika kako se zapisivalo povest i kako je policija bila opisana u to vreme. Da li ste vi na stranici 68 i 69 govorili o balvan revoluciji koja je počela u Kninu. Ovo možemo videti na sredini stranicena ekranu bilo je savršeno jasno što je smerano, a zatim dalje u cilju sprečavanja međuetničkih sukoba na scemu stupa Vojska kako bi razdvojila dve strane. Zatim govorite o Plitvicama, ja mislim i kažete, gospodo, postoje dve strane u Hrvatskoj postoji hrvatska vlast i postoje oni koji se suprotstavljaju toj vlasti. Ako prihvatamo tu osnovnu injenicu onda možemo  principijelno rešiti. Onda moramo biti do kraja iskren da se jedna imperijalna politika Srbije koja želi na ruševinama ovu Jugoslaviju stvoriti Veliku Srbiju. Zato nije veliko-srpskim krugovima interes da zaštite srpski narod  u Bosni, Hrvatskoj ili ne znam gde. Jer, kada bi to bila istina onda bi se tražilo da vidimo što je u tom hrvatskom Ustavu. Da vidimo šta je u toj deklaraciji o manjinama o Srbima u Hrvatskoj i o manjinama jer, Srbi su izdvojeni tamo zatim dalje kažete da vidimo u čemu Srbin ima manje prava nego Hrvati u Hrvatskoj. Onda bi to bilo štićenje Srba u Hrvatskoj, ali ne traži se to traži se gospodo moja teritorija. Traži se otimanje hrvatskog teritorija i to se želi podvaliti Armiji da ona to sprovede. Zato se dovodi sada mobilizacija u Srbiji mobilizacija u Crnoj Gori. Tenkovi se dovode na granicu. Srpski rezervisti dolaze u garnizone u Hrvatsku. Tenkovi dolaze u Beli manastirili ne znam na koju granicu i sada se želi podvaliti ... neka armija obavi taj posao. Znači iz Slovenije ćemo se povući u Hrvatskoj nećemo ni dozvoliti opservaciju i Hrvatsku ćemo lepo doterati na kolena. To se može gospodo napraviti, ali samo u jednom groznom ratu i u moru krvi.

      Nikada Hrvatska neće pustiti niti jednog mm Srbiji. To mora biti jednom zauvek jasno i nema nikakve srpske autonomne oblasti krajine postoji mogućnost da se otvori komunikacija Srba i Hrvata u Hrvatskoj ako treba pod bilo čijom opservacijom svetskom, jugoslovenskom kako bi uštedeli vremena prelazi na sledeću stranicu odnosno na zadnji pasus vaše intervencije gde kažete. Ovde kada kaže srpsko stanovništvo izloženo je stalnom teroru trebalo bi reći jedan primer je policija bilo šta preduzelaprotiv bilo koga zato što je on ovaj ili onaj nacionalnosti. Zatim govoreći o Kninu kažete policija je u Kninu, Obrovcu, Benkovcu, intervenirala tek kada su grupe naoružanih građana okupirale policijsku stanicu i otela oružje. U Pakracu dolazi naoružana grupa ljudi koja zarobljava 10 policajaca okupira policijsku stanicu i proglasi to delom SO Krajina.

      Gospodine Mesiću to su bile vaše reči vaša intervencija na tom sastanku da li su one na ispravan način odražane i da li su one na ispravan način govorile o onome što se u to doba događalo.

STIPE MESIĆ:

      Tačno je to se događalo i to su moje reči koje sam izneo na predsedništvu.

TUŽBA:

      Sada ću moliti da pogledamo stranicu 74 u engleskoj verziji, a vi, gospodine Mesiću, na HS verziji pogledajte stranicu 88. Jeste li kratko zatim rekli sledeće citiram. Gledajte u kriznim žarištima JNA će nastaviti s izvršavanjem zadatka razdvajanja sukobljenih strana i sprečavanja širenja međunacionalnih sukoba. Znači beli orlovi Dušan silni, Božur, svi možete dalje dolaziti u Hrvatsku jer će vas armija štititi jer vi ste sukobljena strana i ponovo idemo u osvajanje Krajine, i zatim na kraju nakon tih opaski Belim orlovima i drugima vi kažete sledeće: ne, nego armija mora u kasarne, armija mora ići u kasarnu i samo štititi državni okvir. Možete li nam gospodine Mesiću samo malo detaljnije objasniti vaše reči.

MESIĆ:

      Ja sam uporno u Predsedništvu Jugoslavije tražio da armija ide u kasarne i da armija ne sme biti politički faktor. Ona ne sme biti arbitar. Međutim, upravo se tražilo Srbija je tražila, to znači Slobodan Milošević, da armija tobože razdvaja sukobljene strane kojih nije bilo, nego postojali su oni koji su pokušavali i osvajali policijske stanice. Pokušavali su, kasnije je bilo sasvim jasno uspostaviti granicu velike Srbije a to je Virovitica, Karlovac, Karlobag i kad se gledaju sve te provokacije koje su se događale one su u stvari utvrđivale granicu velike Srbije. To je bilo sasvim jasno ali jasno je bilo i armiji koji posao radi. Jer je Milošević rekao neka Slovenija ide iz Jugoslavije. Nama je jasno zašto jer u Sloveniji nema srpskog stanovništva, neka i Hrvatska ide iz Jugoslavije ali ne Srbi koji žele ostati u Hrvatskoj. Dakle i teritoriji na kojoj su oni treba tobože ostati u Jugoslaviji. Hrvatska može. Hrvati mogu, ali bez teritorija kojeg naseljavaju Srbi i ne samo Srbi ali su oni pretežno  stanovništva tog dela. To je bila u stvari jedna podvala, jedno varanje, varanje jugoslovenske javnosti ali i varanje Srba u Hrvatskoj. Jer Srbi u Hrvatskoj su trebali samo kao inicijalno paljenje da bi se rat prebacio u Bosnu i Hercegovinu, a u Hrvatsku što se od teritorija otme biće dobro za granice velike Srbije. Osnovnu ulogu trebala je odigrati armija. Srbi u Hrvatskoj su prevareni jer im je Milošević tvrdio da će svi Srbi živeti u jednoj državi, da imaju pravo na to time što se ima pravo na samooupredeljenje, a svet je varao jer im je tvrdio da se on bori za Jugoslaviju. Međutim, on je svim sredstvima razarao.

      Ustav iz 1974. godine rekao je da su republike države i republike imaju pravo na samoopredeljenje. Dakle, imaju pravo ostati u federaciji ako žele mogu izaći iz federacije to se nije moglo rešavati silom, a prevara je utoliko što je Srbima obećano da će ostati u jednoj državi jer su kao i dosada živeli u jednoj državi. Da. To je bila državna zajednicana konfederalnom modelu gde su republike bile države.

TUŽBA:

      Da pređemo na stranicu 89 u engleskoj verziji 108, armije govorite o onima koji su došli sa strane pod oružjem. U sredini stranice vi i dalje imate reči, kažete sledeće: tvrdim vam da ako se vojska povuče u kasarne ako se pozovu svi oni koji su došli sa strane da odu sa svojim oružjem odakle su došli, iako Hrvatska kaže da abolira sve učesnike u tim događajima tu neće biti problema. Onda Hrvatska ima dve države, SAO Krajinu,   imam to pribeleženo gde Martić i Babić kažu. Mi imamo potpunu podršku Jugoslovenske narodne armije i radimo isti posao koji radi Jugoslovenska narodna armija. Čuvamo Jugoslaviju" i zatim dalje kažete sledeće: "Srbi, odnosno oficijelna Srbija, podržava svim merama SAO Krajinu".

      Ovaj citat koji prepisujete Martiću i Babiću, da li je on tačan.

MESIĆ:

      To je tačno i radi se svakako o tome da se željelo isprovocirati sukob onda dovesti armiju koja tobože staje između dve strane i onda se uspostavlja nova granica. To je bio interes i to se u stvari radilo. Ja sam zato na ovom sastanku tražio ako republika zatraži pomoć onda neka to dadu druge republike ili savezni organi. Dakle, ne može neko Hrvatskoj naturati rešenja koja mora rešavati policija. Oni se ne mogu rešavati upotrebom vojske.

TUŽBA:

      Hvala. Sad pogledajmo stranicu engleskog teksta 89 pri dnu. Dolazimo na sledeći deo koji vi govorite, mogu vas zamoliti da pročitate zadnju rečenicu vi sami, a naši tumači će nam je prevesti. Vi kažete u zadnjoj rečenici sledeće: "Kadijević je pitao kad je to Babić kazao a vi mu odgovarate sledeće: podržava svim merama SAO Krajinu. Pod navodnicima to oni govore a ne ja.Oni  isto kaže da njih oficijelna Srbija i finansira i pomaže svim sredstvima, a oficijelna Srbija bi morala reći ništa mi nemamo s vama izvolite rešavati probleme tamo vi ih jedino možete rešiti". Sad ću vas ja moliti, gospodine Mesiću, da na hrvatskom pročitte zadnju rečenicu tog odlomka kako bi izbegli evenetualne greške u engleskom prevodu. Dakle, poslednja rečenica na strani 108.

MESIĆ:

      Dakle, kaže da oficijelna Srbija podržava svim merama SAO Krajinu. Onda Veljko Kadijević pita kad je to Babić rekao.

TUŽBA:

      Gospodine Mesiću, samo trenutak. Zanima nas samo zadnja rečenica koja počinje rečima: Ali mislim ...

MESIĆ:

      Ali mislim da je ovo gluhome dobro jutro. Jer što god smo mi govorili ti argumenti ništa nisu značili jer je Milošević ostvarivao svoju ideju.

TUŽBA:

      Časni sude primetićete da se radi o drugačijem naglasku nego što je ovaj koji vidimo ovde u engleskom prevodu da je drugi deo naglašen. Dakle, stranica 226 za vas gospodine Mesiću, a u engleskoj verziji 205. Ovde ću vas zamoliti za komentar ne samo vaših rečiveć i reči Veljka Kadijevića. Naime on kaže to je pitanje koje treba rešavati sada to je krupno pitanje ako ti misliš da će se stvari rešiti time što ćeš sada povući Vojsku pa ti krenuti tamo da sređuješ ti se varaš. Tek onda ćete videti zašto to da činimo. Na ovaj način to omogućuje da se mirnim putem dođe do rešenja na šta vi odgovarate. Otimate hrvatske teritorije. Kadijević kaže: neće se otimati, zatim rukom dodano, šta ste učinili da sredite Knin, na šta vi kažete sledeće: već se oteo i otima se i dalje. Čiste se hrvatska sela pale, otima se prostor. Zatim Kadijević: da li je tebi stalo do rata Stipe. Na šta vi kažete: stalo mi je da ne dođe do rata. Zatim opet Kadijević: pa kada ti toliko stalo da ne dođe do rata zašto onda ne prihvatiš odluke. Na šta vi odgovarate: moram se odreći jednog dela Hrvatske. Imate li kakav komentar na ovo osim da to na neki način daje okvir za pozicije koje se zauzimaju.

MESIĆ:

      To je sasvim jasno da Vojska dolazi nakon što se izvrše provokacije. Vojska dolazi, zauzima teren i jasno je bilo da oficijelna Srbija plaća one koji prvi idu u akciju, jer ili sama Srbija ili preko Vojske. Jer ne možete zamisliti da nekakva teroristička grupa može doći do tenkova do sveg mogućeg oružja koje jedino ima jedna armija. Dakle, radi se o sprezi armije i Srbije i tzv. Krajine koja treba obaviti taj deo posla da se utvrdi nova granica velike Srbije.

TUŽBA:

      Hvala. Pre nego što ostavimo ovu temu. Poslužitelju hvala na pomoći ... pogledajmo dokazni predmet C341 ovo je bilo jedino na šta smo puno vremena trebali potrošiti.... nalazi se pod oznakom u registratoru, gospodine Mesiću, bez obzira kakvi su bili vaši napori ... karta pokazuje SAO dakle, srpske autonomne oblasti kako su proglašene od strane Srba iako oni nisu uspeli uzeti teritorija koliko su proglasili svojim.

MESIĆ:

      Da tačno, taj prostor koji su kontrolisali nije to bilo sve. Oni su jasno hteli uzeti više ali u ono vreme to je bilo pod kontrolom Krajine.

TUŽBA:

      Hvala lepo. Sledeća tema. Ponovo kratko ću vas zamoliti nekoliko reči o ulozi SDS u Hrvatskoj. Naime, kakvu ulogu je ta stranka odigrala lično govoreći i kakav učinak su njeni postupci imali na Srbe u Hrvatskoj, bilo na one radikalne i one manje radikalne.

MESIĆ:

      Na početku samog stvaranja SDS nije se činilo da će ta stranka ići u preveliki radikalizam. Računalo se da se ona bori za kulturnu autonomiju, ali kako je vreme odmicalo videlo se da s tom strankom manipulišu Beograd, a to znači režim Slobodana Miloševića i on sam i da oni rade u stvari samo ono što upućuje na stvaranje Velike Srbije, na stvaranje čistog teritorija, očišćenog od nesrpskog stanovništva i tamo gde je SDS uzeo vlast tamo je definitivno bilo očišćeno stanovništvo koje nije bilo srpsko. To je bila organizacija koja je trebala doneti miraz velikoj Srbiji i novim teritorijama.

TUŽBA:

      Sada bih hteo da malo detaljnije pređemo na temu predsedništva savezne države SFRJ. Vi ste nam već rekli u opštinama kako se promenio sastav predsedništva i kako je došlo do nastoja srpskog bloka. Časni sude, imena su u paragrafu 8, navedena. Ne zanm da li su navedena još negde, to je već u spisu tako da mislim da nema potrebe da to čitam naglas zapisnika radi. Možemo da pređemo na paragraf 9. U skladu sa ustavnim sistemom rotirajućeg Predsedništva gde se predsednik Predsedništva zadržava u tom kabinetu godinu dana, da li je Borisav Jović preuzeo taj položaj 15. marta 90. godine dok ste vi bili potpredsednik.

SVEDOK:

      Da, tačno je. On je preuzeo tu funkciju ali ja nisam odmah preuzeo funkciju potpredsednika jer je Savezna skupština odlagala nekoliko meseci svoj saziv da bi ja što kasnije nastupio na tu funkciju.

TUŽBA:

      Znači što se tiče Borisava Jovića u kojoj meri po vašoj proceni je on postupao samostalno ili u saradnji sa nekim drugim?

SVEDOK:

      Borisav Jović nije imao nikakve samostalnosti, sve što je radio bilo je u dogovoru sa Slobodanom Miloševićem, tako da sam se i ja na sednicama predsedništva često puta šalio kada bi se morala doneti jedna odluka, Borisav Jović je napuštao sednicu ispričao se i išao izvan prostorije. Ja sam uvek rekao pozdravi Miloševića. I kada bi se on vratio kada bi dobio instrukciju kako da se postavi, a kako se on postavljao tako su glasali i ičlanovi srpskog bloka. Kada bi se vraćao u prostoriju, ja sam opet rekao. Jesi li pozdravio Miloševića. Malo se na to ljutio, ali od prilike tako je to išlo.

TUŽBA:

      Da li je on ikada reagovao na tu vašu opasku da prima instrukcije od optuženog?

SVEDOK:

      Ne, nije, ali meni su moji službenici rekli, kada on izlazi naapolje, da uvek zove Miloševića.

TUŽBA:

      Možemo li sada malo da premotamo napred, na 12. mart 1991. godine kada je istekao mandat Joviću i kada se razmatralo pitanje uvođenja vanrednog stanja. Kakav bi bio stav članova Predsedništva prema ovom pitanju, kao i stav Kadijevića.

SVEDOK:

      Bilo je sasvim jasno da se vrh armije zajedno sa sekretarom za odbranu Veljkom Kadijevićem dogovorio sa Miloševićem, odnosno sa vrhom Srbije da se ide u vanredno stanje, a to je značilo da se Armiji da sloboda, pravo slobodne odluke i da ona odlučuje gde će delovati. To na sednici Predsedništva nije prošlo, srpski blok se uzbudio, podneli su neki ostavke, među njima Borisav Jović i predsedstavnik Crne Gore Nenad Bučin i Milošević je poručio preko televizije da je time prestala funkcionisati Jugoslavija, da ne priznaju nikakve odluke Predsedništva i da Srbija formira svoje oružane snage. To je značilo da je Milošević najavio udar, da je najavio da otkazuje, Srbija otkazuje lojalnost legalno izabranog predsedništva, to je praktično značilo da se ide u realizaciju konačnog razarnja Jugoslavije. Zašto se odustalo od te akcije, ja do sada tačno ne znam, mogu samo nagađati jer sam odmah posle takve najave nastupio na televiziji i rekao da se ništa posebno nije dogodilo, neki članovi Predsedništva su podneli ostavku, Republike iz koje su otišli njeni predstavnici, kandidovaće, izabraće druge predstavnike, ja kao potpredsednik preuzimam svoju ulogu i Predsedništvo funkcioniše dalje. Za nekoliko dana, vratio se Borisav Jović nazad kao da se ništa nije dogodilo, jer mu Skupština nije prihvatila ostavku i mi smo funkcionisali dalje.

TUŽBA:

      Samo nekoliko stvari da dodam da bi priča bila potpuna, jasnija, pre svega što se tiče Jovićeve ostavke i ostavke drugih. Ima li nešto što vam daje osnove da verujete da je to bio spontan čin, iskren ili imate neko drugo mišljenje o tome?

SVEDOK:

      To nikako nije mogao biti njegov spontan čin, njegov nekakav moralni pristup, on je jednostavno obavio jedan zadatak jer se videlo odmah nakon toga, što nije uvedeno vanredno stanje, Milošević je proglasio da Jugoslavije nema i da Srbija mora sama voditi dalje računa o sebi. Dakle to je bio jedan scenario.

TUŽBA:

      Jedna druga stvar, koju bi trebalo da uradimo i da pogledamo izjavu optuženog, koju bi ja dao 16. marta, časni sude, to je jedan drugi dokazni predmet koji će nam oduzeti malo vremena, ali mislim da je vredno da ga pogledamo. Imamo transkripte. A sada ti si ih nedavno pregledao.

      To je tabulator 29 u tomu 2, iako bi tehnička kabina bila ljubazna ... ako ste našli ove dokumente da nam pusti video traku.

MEJ:

      Rekli ste tom 2, kategorija 2.

TUŽBA:

      Na samom kraju poslednji dokument. (video snimak)

      "U završnoj fazi svoje agonije, predsedništvo SFRJ odavno funkcioniše a iluzija o nastojanjima Predsedništva Jugoslavije i naporima kojih ustvari nema odlučiće definitivno MUP. To nije korak nazad, već korak napred, jer je i druga istina bolja od iluzija i obmane. Jugoslavija je ostala bez svog Predsedništva, ali nije ostala bez radnika, bez seljaka, bez miliona svojih građana i ljudi koji su pošteno i vredno radili, čuvali svoju zemlju, brinuli o svojim porodicama. Milioni tih poštenih i normalnih ljudi neće dati svoju zemlju. Što se Srbije tiče, ona je uvek za Jugoslaviju i to nikada nije krila. Sa dubokim uverenjem i ponosom on to kaže i sada javno. Blokadom funkcija Predsedništva SFRJ od strane nosilaca dezintegracije zemlje, razbijanja Jugoslavije ušao je u završnu fazu. Taj plan se ostvaruje na štetu vitalnih interesa srpskog naroda, kako u Srbiji tako i u Jugoslaviji. Umesto demokratske federacije koja srpskom narodu zajedno sa drugim narodima treba da omogući miran i ravnopravan život u jednoj državi, snage antisrpske koalicije, planirale su i sada nastoje da ostvare raspad Jugoslavije.

      Jugoslavija postoji i ona ne može biti ukinuta jednostranim aktima i politikom svršenog čina jer su realni interesi, prekinute slobode, demokratske tekovine i snaga naroda koji u njoj žive, garancija njenog opstanka i uspešnog razvoja. Direktnom sabotažom sopstvene naredbe o razoružavanju paravojnih formacija, Predsedništvo SFRJ omogućilo je stvaranje republičkih armija koje predstavljaju neposrednu pretnju bezbednosti zemlje svim njenim građanima, a posebno Republici Srbiji i srpskom narodu izvan Srbije. U Predsedništvu SFRJ koja je i vrhovna snaga oružanih snaga Jugoslavije sve vreme od kada je naredba doneta na sceni je bila organizovana blokada funkcija JNA koja je dužna i sposobna da zaštiti narod od rata, bio on građanski, ili zavojevački. Predsedništvo Jugoslavije sve je učinilo kako njegova sopstvena naredba ne bi bila ni sprovedena i kako bi odcepljenje pojedinih republika i delova Jugoslavije bilo izvedeno kombinovanjem političkih manevara opstrukcije i oružanih incidenata umesto mirnim putem uz poštovanje prava svakog naroda na samoopredeljenje.

      Svojom ostavkom na funkciju u Predsedništvu Jugoslavije i Vrhovne komande oružanih snaga dr Borisav Jović odbio je da prihvati blokadu i opstrukciju državnog vrha u kritičnom trenutku za sudbinu zemlje.

         Smatram da ostavka Borisava Jovića predstavlja u datim okolnostima postupak odgovornog čoveka koji ne prihvata da sudeluje u raspadu svoje domovine i predstavlja akt pobune protiv opstrukcije u državnom vrhu. S obzirom na tako nastalu situaciju želim da objavim da Republika Srbija neće priznati nijednu odluku Predsedništva SFRJ jer, bi u postojećim okolnostima svaka takva odluka bila nelegitimna. U radu takvog Predsedništva koje se odlučilo za dezintegraciju Jugoslavije lično neću prihvatiti nikakvo učešće u smislu ovlašćenja koja bi ostavkom Borisava Jovića shodno Ustavu Jugoslavije bila preneta na mene. Očekujem da će građani Srbije jugoslovenska i međunarodna javnost razumeti da nijedan patriota ne može prihvatiti legitimet kolektivnog šefa države koji deluje protiv integriteta svoje zemlje i važećeg ustava. Zahtevam od Skupštine Republike Srbije da shodno aktima o preuzimanju funkcija skupština Kosova na prvoj sednici donese odluku o smenjivanju Rize Sapundžije sa funkcije člana Predsedništva SFRJ.

      U postojećim okolnostima pokušaja izazivanja nereda u Sandžaku i na Kosovu i Metohiji naredio sam mobilizaciju rezervnog sastava snaga bezbednosti Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i hitno formiranje dodatnih snaga ... Srbije. Od Vlade Republike Srbije zatražio sam da izvrši sve pripreme za formiranje dodatnih snaga u obimu i veličini koja će garantovati zaštitu interesa Republike Srbije i srpskog naroda. Pozivam sve političke stranke da u ovoj teškoj situaciji uspostave punu saradnju i zanemare sve međusobne razmirice i razlike u interesu Srbije. Smatram da u Republici Srbiji uprkos nastalim okolnostima u Jugoslaviji ne treba uvoditi vanredne mere. Sve institucije sistema i celokupan život u Republici treba da se normalno odvijaju. Građani Srbije mogu biti uvereni da je Republika Srbija u stanju da obezbedi zaštitu interesa Republike svih njenih građana i srpskog naroda, Republika Srbija građani Srbije i srpski narod suprotstaviće se svim aktima razbijanja naše domovine. Danas moramo biti čvrsti i odlučni da branimo svoju zemlju kao što smo to toliko puta do sada činili. Ja sam uveren da će veliki slobodarski duh srpskog naroda pobediti snage antisrpske koalicije nadvijene nad Srbijom i nad Jugoslavijom. To je naša obaveza. Na ispitu su mudrost, hrabrost i iznad svega patriotizam građana naše Republike i cele Jugoslavije od ovog trenutka mi taj ispit polažemo. Verujem u pobedu mira u Jugoslaviji. Verujem u pobedu jedinstva u Srbiji u pobedu snaga koje će doneti spokojstvo ljudima, a pre svega majkama i našoj deci."

TUŽBA:

      Hvala prevodiocima. Pokušaću da prilagodim na sledećih nekoliko pitanja. Ima puno toga što se može pitati u ovom govoru, ali ja ću vam postaviti samo par pitanja. Atmosfera i stanje stvari u to vreme bilo je takvo kao što ste nam objasnili pa je Predsedništvo odbilo da uvede vanredno stanje koje bi bilo opravdano a to vanredno stanje nešto kao ratno stanje ili slično tome i onda su usledile ove ostavke i ovaj govor na televiziji. Mislim da ste se i vi obratili gledaocima preko televizije i nismo uspeli da nađemo taj snimak. Da li je to tačno vi ste imali jedno saopštenje.

MESIĆ:

      Tačno je.

PITANjE:

      Vidimo da ste na početku govora  o saveznoj državi, o odlukama koje su donete ili nisu donete  i Jovićeva ostavka opravdana i ovde se dalje govori ... šta bi ste vi rekli o ovom govoru  da li je ovo bio govor u kome je rečeno tačno ono što čujemo ili je tu bio neki podtekst.

MESIĆ:

      Jasno je sasvim da se ovde nije radilo o spašavanju Jugoslavije nego o tome da se ide u operacionalizaciju konačnog razbijanja Jugoslavije. Jer, Milošević u svom govoru kaže da Srbija višer ne prihvata odluke Predsedništva znači, ne prihvata ni Ustav Jugoslavije. Dalje on kaže da on neće prihvatiti prisustvo u predsedništvu Jugoslavije i ako po Ustavu on to mora ako ode jedan, ako ode njegov član predsedništva to znači ako Borisav Jović ode iz predsedništva dok se ne izabere novi član kojeg šalje Srbija dotle predsednik Srbije mora biti takva je regulativa, mora biti član Predsedništva, mora dolaziti na sednice Predsedništva. Ali on ovde kaže da on Ustav neće provoditi Ustav SFRJ i sve ovo što nabraja dakle ide se u mobilizaciju snaga, ide se u pretnju ostalom delu Jugoslavije drugim rečima on je najavio raspad Jugoslavije, a o čemu se u stvari radilo ja ću samo kratko reći. Slovenija i Hrvatska potpomognuta Bosnom i Hercegovinom i Makedonijom predlagali smo konfederalni Ustav jer se model federacije kakav je postojao nije mogao održati. To sam uvek naglašavao nestalo je tri koheziona faktora i jedino je bilo moguća konfederacija.

      Međutim, evo do današnjeg dana Srbija nije odgovorila na naš predlog da se ide na konfederalno rešenje da idemo dogovorno konsenzusom a ne vojskom da se nameću rešenja koje Republike ne prihvataju. Mi nismo mogli prihvatiti da se sa Hrvatskom, Slovenijom i drugim republikama radi onako kao što je Milošević radio s Vojvodinom, Crnom Gorom i Kosovom takvu federaciju mi nismo mogli prihvatiti, a on je upravo to tražio čvrstu federaciju i to je što želim kao objašenjenje. Priče o tome kako se konfederacije ne mogu održati, čak se govorilo evo vidite i konfederacija je bila u Americi, pa tačno je bila je konfederacija ona se nije raspala, ona je srušena, a dakle da je dobro funkcionisala je dokaz to da je tri godine ratovala.

PITANjE:

      Ima još jedan detalj koji nisam obradio do sada u paragrafu 10 rezimea. Kada je predsedništvo odbilo da uvede vanredno stanje da li se oglasio Kadijević i šta je rekao on o tome da treba da rade Srbi.

MESIĆ:

      Ono što je na sednici nakon toga bilo došlo je do jednog teškog zategnutog stanja. Prigovaralo se Bogiću Bogićeviću da kao Srbin iako on predstavlja ne Srbiju nego Bosnu i Hercegovinu da ne glasa kao Srbin i on je i odgovorio da on nije Srbin, ali pre svega bosanac i glasa u interesu svoje Republike. Dakle, bilo je jedno teško stanje i ja sam očekivao da će Srbija odnosno Milošević znači poduzeti neke teže korake i one je to i preduzeo.

PITANjE:

      Da li je Kadijević konkretno nešto rekao suštinski o tome šta planiraju Srbi i srpska Vojska.

MESIĆ:

      Ja se ne mogu momentalno setiti njegovih reči ali one su bile sasvim u suglasju sa Borisavom Jovićem.

PITANjE:

      Molio bih vas sada da pogledamo jedan dokazni predmet dokument iz tog istog vremena to je u tomu 1.

MEJ:

      Ovaj dokazni predmet 328 zapisnik, tabulator 15 broj dokaznog predmeta 2935.

PITANjE:

      Molim da uzmete dokument na hrvatskom i molim poslužitelja da stavi prvu stranu na grafoskop. Videćemo da je to dokument iz marta 91 godine od sekretara Antona Starog, a upućen je vama dok ste bili još uvek potpredsednik Predsedništva i u prilogu je tekst izjave vrhovne komande oružanih snaga za vašu informaciju, a onda molimo da krenemo na sledeću stranu. Ovde piše da je ovaj dokument potekao iz štaba vrhovne komande i tu se kaže: u prilogu dostavljamo saopštenje štaba vrhovne komande neću sad da čitam. To je rezultat svestrane procene situacije nastale povodom odluke Predsedništva SFRJ predloge za preduzimanje mera koja bi aktivnošću .. snaga garantovale sprečavanje međunacionalnih oružanih sukoba i građanskog rata, a onda u sledećem stavu piše u opredelivanju uslova i mera izloženih u saopštenju imalo se u vidu da se neprihvatanjem predloga oružane snage i štab vrhovne komande kao stručno i profesionalno telo u oblasti rukovođenja i komandovanja neoslobađaju odgovornosti za opstanak i bezbednost zemlje. To su njihove ustavne obaveze i odgovornosti koje se moraju bezuslovno izvršavati 

      Kaže se "Jugoslovenska narodna armija pouzdano će obezbeđivati granice SFRJ od svih oblika ugrožavanja i neće dozvoliti njihovu promenu sve dok se ne postigne i stupi na snagu eventualni dogovor o tome u skladu sa Ustavom SFRJ". Molim vas pre svega da nam kažete nešto o ovom naslovu štab vrhovne komande oružanih snaga i zatim nešto o ovome što sam upravo pročitao.

STJEPAN MESIĆ:

      Štab vrhovne komande je u stvari ilegalna institucija jer štab vrhovne komande mogao se uspostaviti samo za vreme rata ili neposredne ratne opasnosti. Budući da nijedno ni drugo nije bilo u Jugoslaviji štab vrhovne komande nije se mogao aktivirati i ja za čitavo vreme rada u Predsedništvu nisam mogao saznati ni ko su članovi tog štaba vrhovne komande  ali očito je da Vojska kaže da će podizati borbenu gotovost dela jedinice isključivo će se vršiti zavisno od razvoja situacije. Dakle, sami će odlučivati gde treba vojska delovati. Oni to po Ustavu nisu imali pravo. To je u stvari vojni puč, a ne rad na temelju Ustava jugoslovenskog važećeg ustava.

MEJ:

      Ovo je prigodan trenutak da odemo na pauzu gospodine Najs, nadam se da ćete završiti danas pre podne.

NAJS:

      Ostatak svedočenja će teći malo brže zato što preostali dokazni predmeti neće tražiti toliko vremena.

MEJ:

      Gospodine Mesiću, sada idemo na pauzu od 20 minuta. Molim vas da uvek imate na umu ovako upozoravam sve svedoke da ne treba da govorite ni sa kim o svom svedočenju isto dok se ono ne završi, ali to uključuje naravno i predstavnike tima optužbe. Molim vas da se vratite za 20 minuta.

 

pauza.

      Izvolite sesti.

MEJ:

      Izvolite gospodine Najs.

PITANjE:

      Gospodine Mesiću, nakon ostavke kao što vidimo iz izjave Jovića kažete da su dva člana predsedništva smenjena. Ta dvojica da li su oni bili skloni Joviću, da li su ga podržavali ili su bili protiv njega.

STJEPAN MESIĆ:

      Nažalost, nisam čuo celo pitanje.

NAJS:

      Izvinjavam se. Nakon ostavke i povratka Jovića kažete da su dva člana Predsedništva smenjena. Ta dvojica smenjenih jesu li oni podržavali Jovaića ili su bili protiv njega.

STJEPAN MESIĆ:

      Jedan je bio smenjen a to je Riza Sapundžiju, predstavnik Kosova, a Nenad Bućin je podneo ostavku, on je bio predstavnik Crne Gore. Rizo Sapundžija je računao da ga ne može smeniti niko jer, je on bio predstavnik Kosova, a kosovsku Skupštinu Milošević je raspustio. Dakle, računao je da može glasati prema savjesti. Međutim, Milošević je naložio kao što se videlo iz ovog inserta naložio je srpskoj skupštini da smeni Rizu Sapundžiju i to je izvršeno. U Predsedništvo Jugoslavije poslat je Sejdo Bajramović kojeg niko nije izabrao na Kosovu.

PITANjE:

      Otprilike isto to doba 91 godine možete nam odgovoriti sa da i ne, da uštedimo na vremenu. U to vreme da li su organi kao i Veće za zaštitu ustavnog poretka normalno funkcionisali.

STJEPAN MESIĆ:

      Da, oni su normalno funkcionisali ukoliko se to moglo. Jer je u blokadi bilo predsedništvo a onda su bili i blokadi tela koje je to predsedništvo izabralo.

PITANjE:

      Da li su u neko doba prestali funkcionisati bilo normalno bilo uopšte.

STJEPAN MESIĆ:

      Da mi smo dobijali zapisnike sa tih tela međutim, ako nije bilo kvoruma onda su to dolazili samo kao njihova mišljenja ali dobijali smo u Predsedništvu i njihove izveštaje kad se uspeo stvoriti kvorum.

PITANjE:

      Pređimo sada na sredinu jula te godine reč je o dokaznom predmetu 321 prvi tom odeljak broj 2, moliću za gospodina Mesića a prvu stranicu engleske verzije na grafoskop. Dva pitanja. Prvo se odnosi na ovaj dokument kojim ćemo se ukratko pozabaviti kao što vidimo ovaj dokument ste vi potpisali u svojstvu predsednika. Odluka u prvom pasusu kaže sledeće: ... na teritoriji SFRJ osim JNA i redovnog mirnodopskog sastava milicije, odnosno policije do 18. jula 91 godine do 24 sata. Na margini piše Mesić se ne slaže. Možete li nam u nekoliko rečenica objasniti o čemu je ovde reč šta se događalo.

MESIĆ:

      Zahtev bio u stvari da se razoruža zbor narodne garde koji je bio redovni sastav hrvatske policije. Naime, u zakonskoj proceduri i na zakonit način taj deo policije kao otprilike u Italiji, bilo je kod nas formirano to telo, izvršno telo, a to je zbor narodne garde. A to se u stvari želelo sa ovom odlukom razoružati jer, ja sam tražio da se kaže ilegalne paravojne organizacije da se razoružaju ilegalne, a ne ono što je legalno. Moram samo dodati da je Hrvatska za legalne organe policije i zbora narodne garde tražila oružje, kupovinu oružja, jer je bilo zastarelo iz tvornice u Srbiji koja je to proizvodila preko saveznog sekretarijata za unutrašnje poslove. Međutim, saglasnost Hrvatska nije dobila i ona je legalno imala pravo naučiti oružje ako ga nema u Jugoslaviji, onda ga može naručiti na drugoj strani.

PITANjE:

      U to vreme bila je donešena jedna odluka u vezi sa Slovenijom i povlačenjem JNA iz Slovenije.

MESIĆ:

      Tačno radilo se o tome da se išlo jednom vojnom akcijom na uspostavu režima na granici Jugoslavije i Austrije, a to znači na delu Slovenije. Slovenija uspostavila kontrolu na nekim punktovima graničnim punktovima i donešena je u Beogradu odluka da se ide vojno uspostaviti kontrola na granici. To nije posao vojske i vojska nije smela ići u takvu jednu akciju. Međutim, to je bila čista provokacija jer, dve tisuće vojnika koji su krenuli na uspostavu kontrole granice nije mogla učiniti ništa jer, je teritorijalna odbrana Slovenije pružila otpor i to je bio meni se čini povod da se Armija povuče iz Slovenije i ja sam jedini na toj sednici glasao protiv tog predloga da se Vojska povlači iz Slovenije jer sam to uvjetovao ako se vojska povuče dakle, jugoslovenska armija i iz Hrvatske i iz Bosne i Hercegovine i drugih republika onda se slažem, a ne samo da se povlači iz Slovenije jasno to, armiji i Miloševiću nije bilo ni na kraj pameti.

PITANjE:

      Povlačenje Vojske iz Slovenije, kako ste vi na to gledali u vezi sa raspadom Jugoslavije na jednom opštem nivou.

STJEPAN MESIĆ:

      Meni je bilo sasvim jasno da povlačenje vojske iz Slovenije znači nestanak Jugoslavije i to je bila daljna operacionalizacija stvaranja velike Srbije. Uporno se ponavljalo da ostaju oni koji žele Jugoslaviju, a tu granicu je postavljala jugoslovenska armija.

PITANjE:

      Hvala. Pasus 13 opet kratko i dalje govorimo o nekim koracima, odnosno karakteristikama predsedništva. U jednom trenutku počelo se koristiti faza krnje predsedništvo. Kada se po prvi put čuo taj izraz.

STJEPAN MESIĆ:

      Jugoslovenska armija je blokirala puteve u Hrvatskoj, blokirala je aerodrome i ja nisam mogao doći do Beograd. Ali sam bio spreman sazvat predsedništvo na nekom drugom mestu gde može doći svaki član predsedništva pa sam smatrao da je zato najbolje mesto Brioni, i sazvao sam sednicu na Brionima međutim, srpski blok se tome odupro i  nije došao niko iz tog sastava i onda se koristi jedna tobože ustavna mogućnost kada predsednik nije u mogućnosti sazvati sednicu da onda saziva potpredsednik. Međutim, predsednik je mogao dakle ja sam mogao sazvati sednicu ali ne u Beogradu. To je bio pokušaj da se realizira u stvari državni udar koji je izvršen već pre puzajući državni udar a čak se išlo na krajnje izvođenje, a to je značilo da se krnje predsedništvo sastoji od srpskog bloka gde je Branko Kostić predstavnik Crne Gore preuzima funkciju potpredsednika u funkciji predsedavajućeg i donose odluke koje su sasvim nelegalne i nelegitimne. Drugim rečima oni sada uvode i vanredno stanje.

PITANjE:

      Otprilike kada je počelo postati to krnje predsedništvo. Mi ćemo se time kasnije detaljnije pozabaviti samo nam otprilike recite kada je to bilo.   

SVEDOK:

      To je otprilike mesec dana nakon što se niko nije odazvao na moj poziv da dođe na sednicu Predsedništva na Brione.

PITANjE:

      Još uvek smo u letu 1991. godine. Hrvatska vlada je li ona izrazila kakvo mišljenje u vezi sa aktiviranjem Štaba vrhovne komande, odnosno tela o kojem ste vi maločas govorili.

MESIĆ:

      I vlada i predsednik Hrvatske dr Tuđman su takođe reagovali i nisu prihvatali realizaciju plana da se štab vrhovne komande legalizuje jer je to bilo, ta institucija je bila nelegalna.

PITANjE:

      Je li bilo kakvih protesta, je li njihovo stajalište na neki način evidentirano, zabeleženo.

      Zabeleženo je i mislim da se do tih dokumenata može doći. Još uvek u leto te godine 91. jeste li kontaktirali s Kadijevićem u vezi sa njegovim stavom prema optuženom.

MESIĆ:

      Interesantno je da ja kao predsednik predsedništva SFRJ nisam nikada mogao dobiti generala Kadijevića kao ministra odbrane da dođe u moj kabinet i da razgovaramo. Mi smo se jedino sretali na sednicama predsedništva. Međutim, ja sam želeo da se problemi reše politički, želeo sam isključiti armiju iz političkog razrešenja krize u kojoj se Jugoslavija našla i ja sam najavio da ću doći u kabinet ministra odbrane generala Kadijevića i on me je nekoliko puta primio u svom kabinetu. Kad sam mu rekao zašto on radi, zašto radi u korist Miloševića i njegovih planova koje sprovodi on je rekao da ne može s nikim drugim u Srbiji jer svi drugi su gori od Miloševića. Ja sam mu rekao u stvari da armija radi na planu S.Miloševića da zacrta granice velike Srbije. On je rekao i to izričito dok sam ja živ jugoslovenska armija će štititi Jugoslaviju. Ja sam mu rekao a ko zna da ćeš ti biti živ. Stvara se velika Srbija, velikoj Srbiji nije potrebna jugoslovenska armija, ona se srbizira i uskoro će biti srpska armija a ti u toj armiji nećeš predstavljati ništa.

PITANjE:

      Je li se on suprotstavio vašem opisu događaja u to vreme i onoga što se radilo.

MESIĆ:

      Ne. On je hteo uporno mene uveriti da armija razdvaja sukobljene strane. To jednostavno nije bilo istina. Armija je snabdevala, naoružavala i plaćala sve one koji su atakirali na institucije Hrvatske vlasti.

PITANjE:

      U to vreme vi ste predsednik. O tome ćemo govoriti kasnije, ko je bio vrhovni zapovednik oružanih snaga prema Ustavu.

MESIĆ:

      Prema ustavu vrhovni zapovednik oružanih snaga bilo je predsedništvo Jugoslavije, a predsednik predsedništva je bio njegova personifikacija.

PITANjE:

      Kako je Kadijević reagovao na vaše pokušaje u svojstvu predsednika tog predsedništva.

MESIĆ:

      Pa na moje uporno traženje da se Armija povuče u kasarne i general Adžić kao načelnik generalnog štaba jugoslovenske vojske i ministar Kadijević nisu prihvatali niti su se na to obazirali. Oni su provodili ono što im je dao S.Milošević jer je to sve više postajala srpska armija. ... izašli su Slovenci, izašli Hrvati, izašli Albanci, izašli su Bošnjaci i to je praktično bila srpska armija. Samo se vodila kao jugoslovenska, a u stvari je to do kraja bila armija odana jedino S.Miloševiću.

PITANjE:

      Pređimo sada na pasus 18, odnosno na jedan incident koji se nešto ranije dogodio govorim o sastanku u Karađorđevu. Vi niste bili prisutni na tom sastanku. Jeste li vi imali ikakva saznanja da li će do njega doći ...

MESIĆ:

      Budući da su organi tzv. Krajine išli u provokacije i da su oni predstavnici Jugoslovenske armije iz tzv. KOS-a sudelovali u svim provokacijama i pripremali dolazak vojske ja sam Borislavu Joviću rekao zašto to oni rade, zašto naoružavaju Srbe jer doći će do katastrofe i ukoliko dođe do pravog rata 10% Srba ne može se suprotstaviti ostatku Hrvatske. Dakle radite, rekao sam mu u korist svoje štete, u korist štete sunarodnika u Hrvatskoj. Meni je Borisav Jović rekao nas Hrvatska ne interesuje, nas Srbi u Hrvatskoj ne interesuju, nas interesuje Bosna i Hercegovina i to 66% Bosne i Hercegovine - to je bilo srpsko i to će ostati srpsko. Ja sam mu rekao ako vas ne interesuje ni teritorija Hrvatske, ni Srbi u Hrvatskoj kao hrvatski građani onda idemo sesti za sto pa da identifikujemo probleme i da ih rešavamo politički.  Je si li za to da Tuđman i ja i ti i S.Milošević sednemo za sto pa da vidimo o čemu se ustvari radi, a problem Bosne neka se rešava u Ujedinjenim nacijama. Jer je BiH bio konsitutivni element federacije. On je rekao ja se slažem ali moram pitati Miloševića. Posle nekog vremena mi je javio da se Milošević slaže, time da je rekao bilo gde u zemlji ili inozemstvu da će on doći. Ja sam otišao u Zagreb i isto to rekao predsedniku Tuđmanu i on se složio da se nađemo nas četvorica. Budući da nije došlo do sastanka jer mi je Tuđman rekao ja ću ti reći otprilike kad bi to bilo dobro pa da predložiš ovoj dvojici u Beogradu. Tudžman mi se nije javljao i do tog sastanka nije došlo. Ali pri mojoj poseti Zagrebu sastali smo se u hrvatskom političkom vrhu i Tuđman je rekao da ide na sastanak u Karađorđevo jer se želi sresti oči u oči sa Miloševićem da čuje šta oni žele. Dakle, Tudžman nije poveo mene, Milošević nije poveo Borisava Jovića i njih dva su se našli. O čemu se tamo razgovaralo ja to ne mogu reći sa sigurnošću, ali mogu reći sa sigurnošću šta je nama Tuđman preneo kad se vratio iz Karađorđeva jer smo ga celi dan čekali.

      Moram još nešto naglasiti do Karađorđeva Tuđman je uvek bio za to da BiH ostane celovita. To je bio njegov angažman, to je bilo njegovo zauzimanje za BiH i pre, ali posle tog sastanka on je sasvim promenio mišljenje. Očito da ga je Milošević uverio kako se Bosna može podeliti. I Tudžman je nama rekao mi dobivamo Cazin, Kladušu i odnosno dobivamo banovinske granice iz 1938. godine plus Cazin, Kladušu i Bihać. I kaže da je Milošević rekao Franjo ti uzmi Cazin, Kladušu i Bihać to je tzv. turska Hrvatska to meni ne treba, a posle je operacionalizacija išla svojim tokom. Fikret Abdić je proglasio zapadnu Bosnu za autonomnu oblast i videlo se da se na tom planu očito nešto radilo.

PITANjE:

      A pre nego ostavimo temu Karađorđeva koliko skoro nakon toga je u sredstvima javnog informisanja došlo do neke debate o tome šta se zapravo dogodilo na tom sastanku.

MESIĆ:

      Pa dosta dugo u javnosti se nije znalo o čemu se raspravljalo u Karađorđevu, ali sasvim je jasno bilo iz onoga što se na terenu događalo. U BiH je kasnije proglašena Republika Srspka, a na drugoj strani Hrvati su proglasili Herceg-Bosnu. To je dalo naslutiti da se radi o razbijanju BiH. Iako u početku ...

PITANjE:

      Da, ali ja sam hteo s vama proveriti otprilike u koje vreme, kojeg datuma je sastanak u Karađorđevu po prvi put postao tema u javnosti bilo u ... bilo na TV, dakle koliko dugo nakon što je on održan. Sastanak je održan krajem trećeg meseca 91. godine, a o toj temi se počinje razgovarati znatno kasnije možda godinu ipo.

PITANjE:

      U redu. Zatim se o tome razgovaralo javno. Da li je optuženi otprilike u to doba poricao da je došlo do tog razgovora u Karađorđevu.

MESIĆ:

      Pa on je uvek poricao makar ono što sam ja mogao pročitati da je došlo do razgovora u Karađorđevu o podeli Bosne, međutim, situacija na terenu je bila sasvim drukčija. Ona je upućivala na to da su ipak razgovori održani, a dokaz je i to da su Komisije za granice, za nove karte, za novu arhitekturu prostora bivše Jugoslavije, a to znači Hrvatske, Bosne i Hercegovine da su razrađivane i da Smilja Avramov u ime Miloševića za vreme rata, dolazila je u Zagreb, a predstavnici Hrvatske odlazili su u Beograd. I to je bilo tajno sastajanje, ali je u javnost procurilo da te komisije rade i da se o tome raspravlja i u Zagrebu i u Beogradu. Neki članovi te komisije podnosili su ostavku koji nisu prihvatali.

PITANjE:

      U redu. Rekli ste nam nešto o predsedništvu ... iz tog vremena, a kasnije ćemo preći na grdnju predsedništva, a sada bih hteo da pređem na temu vašeg predsedavanja tim predsedništvom.

      Dosta ste nam već rekli. Imali ste pravo, tačnije trebalo je da preuzmete tu dužnost kog datuma 1991. godine.

MESIĆ:

      15. maja 1991. godine.

PITANjE:

      A zapravo zbog stvari koje su se u međuvremenu dogodile kada ste vi preuzeli dužnost.

MESIĆ:

      Tek nakon dva meseca jer je srpski blok sprečavao moj izbor. Naime, u poslovniku je rečeno da se bira predsednik, ali ceo mehanizam je ustvari uspostavljen tako da je to jedna forma, ali da je mehanizam takav da ne može se izabrati niko drugi nego onaj koga je Republika poslala i onaj na kome je red i za predsednika i za potpredsedika. To je bio jedan automatizam, ali unatoč toga srpski blok je to blokirao.

PITANjE:

      Ali ste ipak preuzeli dužnost na kraju i ostali ste na toj dužnosti predsednika do 5. decembra 1991. godine. To je dužnost koju ste veliki deo vremena obavljali u Beogradu, barem je tako trebalo. Kada ste napustili Beograd. Znam da je to bilo u sred vašeg mandata. Kog je to datuma bilo.

MESIĆ:

      To je bilo sredinom rujna meseca, jer više nije bilo nikakvih mogućnosti za normalno funkcionisanje u Beogradu.

PITANjE:

      Da li ste se brinuli za svoju bezbednost u to vreme.

MESIĆ:

      Da. Ja sam se plašio za svoju sigurnost, ali moram reći da su bili profesionalci koji su bili u službi osiguranja u Beogradu ali i ovi koji su došli iz Zagreba, tako da sam ja relativno bio siguran, ali bio sam i siguran da me neće ubiti jer onda bi morali priznati da su izvršili udar. To je bio jedan od razloga za moju sigurnost.

PITANjE:

      Već ste nam malo rekli o vašim naporima da sazovete sastanke predsedništva van Beograda. Hteo bih sada da pogledamo nekoliko dokumenata koji mogu da nam ilustruju šta se dešavalo.

      Dokazni predmet 328 tabulator 20 dokument 321 ako bi nam poslužitelj pomogao da stavimo dokument na engleskom na grafoskop. To je dokument od oktobra 91. godine, vidimo na dnu da je u potpisu ... generalni sekretar skupštine, predsedništva izvinjavam se i ovo je dokument upućen iz Predsedništva. Radi se o tome da treba da se održi sednica 1. oktobra u piše: obaveštavamo vas da je u skladu sa članom 3. 25 poslovnika o radu predsedništva SFRJ potpredsednik predsedništva SFRJ dr. Branko Kostić sazvao 144. sednicu predsedništva za sredu 2. oktobra 91. i navodi se dnevni red gde piše neka aktuelna pitanja iz oblasti opštenarodne odbrane. U radu sednice učestvovaće i predstavnici Štaba vrhovne komande. Molim vas prokometarišite ovaj dokument koji vam je prosledio Anton ..

MESIĆ:

      Ja sam ovaj poziv za sednicu dobio samo radi toga da bi se dobio privid legaliteta i legitimiteta. U stvari radilo se ono što sam već pre rekao da izvrše puč i da je srpski blok praktično kontrolisao situaciju, a ja sam samo kao pokriće dobio ovaj poziv, a ovde se kaže da će na sednici doći i prdstavnici Štaba vrhovne komande a to je ilegalna institucija i nismo imali šta tražiti na sednici.

PITANjE:

      Da li je to sada već krnje predsedništvo.

MESIĆ:

      To je krnje predsedništvo i njihove odluke nisu mogle nikoga obavezivati, jer krnje predsedništvo nije imalo kvorum i sve odluke koje su oni donosili nisu nikog u Hrvatskoj mogli, odnosno u celoj Jugoslaviji nisu mogle obavezivati.

PITANjE:

      Molim vas sledeći dokazni predmet. Pogledajte rukom dodatu primedbu na levoj margini. Recite nam čiji je to rukopis na dokumentu.

MESIĆ:

      Sednica je zaključena u 17.00 sati, poslato kasnije, ja mislim da je to Anton ... ali nisam siguran.

PITANjE:

      Hvala vam.

      Videli smo i ranije takve rukom dodate primedbe na margini. Vi se niste slagali sa nekim odlukama.

MESIĆ:

      Da ja sam ...

PITANjE:

      Da li je ovo vaša primedba na dokumentu.

MESIĆ:

      Da. Ovo može biti i primedba koju je napisao moj savetnik, a može biti i Anton Stari. Ali ja sam često puta imao izdvojeno mišljenje i nisam se slagao sa donošenjem određenih odluka.

NAJS:

      Sledeći dokazni predmet broj 328, tabulator 23, datiran je nekoliko dana kasnije 3. oktobra. Ovde piše da je godina 93. ali to mora da je neka greška pošto je godina 91. i vidimo to iz teksta - možda bismo mogli da ispravimo ... Ovo je još jedno pismo od Antona Starog upućeno vama kao predsedniku Predsedništva. Radi se o sednici koja je održana 3. oktobra 91. godine gde je predsedništvo donelo odluku o radu i načinu odlučivanja predsedništva SFRJ za vreme postojanja neposredne ratne opasnosti. Dalje se kaže u vezi sa realizacijom ove odluke "zaključeno je da se svi članovi Predsedništva SFRJ odmah obaveste da se "Predsedništvo SFRJ za vreme postojanja neposredne ratne opasnosti kontinuirano zasedati u Beogradu u vezi s čim je neophodno da se članovi Predsedništva SFRJ nalaze ili po mogućstvu u Beogradu ili na udaljenosti gde se može započeti sa radom najduže u roku od dva sata od sazivanja sednice. S obzirom na izneto potrebno je da putem vaših kabineta i rukovodilaca protokola Predsedništva SFRJ preduzmete mere za vaš dolazak u Beograd odnosno za prevoženje za slučaj potrebe". I dalje piše "na sednici je takođe zaključeno da se članovi predsedništva SFRJ odsutni danas sa sadržajem ove odluke upoznaju po dolasku u Beograd, jer se ista zbog stepena poverljivosti ne može uputiti faksom."

      Vi ste ovo u jednom trenutku dobili od Antona Starog. Imate li još neke komentare o ovom dokumentu.

MESIĆ:

      Ovo je samo dokaz da je cela ta odluka donesena radi toga da bi se isključili iz rada predstavnici Hrvatske, Slovenije, BiH i Makedonije. Predstavnik BiH, ja mislim da se on zatekao u Beogradu pa je mogao doći, ali Slovenija i Hrvatska nisu mogli nikako biti zastupljeni a upravo to se i želelo. Na kraju krnje predsedništvo nije moglo nikoga obavezivati, a pogotovo nije moglo donositi bilo kakve odluke.

NAJS:

      Već ste objasnili kakve ste napore činili da sazovete sastanke na drugom mestu. Da li tvrdite da bi i drugim članovima predsedništva bilo moguće da prisustvuju sednicama na nekim mestima kao što su Brioni.

MESIĆ:

      Na Brione su mogli doći svi.

NAJS:

      Da se vratimo samo nekoliko dana unazad. Po ovom svežnju to je dokazni predmet 328, tabulator 19, da vidimo kakav je bio vaš pristup tom problemu u to vreme.

      U ovom dopisu od 30. septembra koji ste potpisali vi sami, uptili ste taj dopis Antonu Starom, generalnom sekretaru koji je sa vama komunicirao pišete u vezi nezakonitog i nelegalnog zakazivanja sednice Predsedništva SFRJ molim da obavestite sve pozvane o mom protivljenju. Spreman sam sazvati sednicu predsedništva SFRJ u bilo kome mestu pod uslovom da nije u pitanju pritisak. Molim vas isto tako da informišete članove Predsedištva o tome da predsednik nije na duže vreme sprečen da mu vlastita vojska ne onemogućava dolazak u Beograd. Prisustvo nelegalnoj sednici Predsedništva znači priklanjanje vojnom puču".

      Koje su postojale prepreke u to vreme za vaše putovanje Beograd ili na neko drugo mesto u Srbiji?

MESIĆ:

      Jugoslovenska armija blokirala je sve puteve i blokirala sve aerodrome tako da ja iz Zagreba nisam mogao doći do Beograda, ali sam mogao doći do Briona jer taj prolaz je bio meni dostupan, a Brioni su bili dostupni svima drugima.

PITANjE:

      Da li ste ikad čuli neki odgovor ili reakciju krnjeg predsedništva na sugestiju da priklanjanje nelegalnoj sednici predsedništva označava priklanjanje vojnom puču.

MESIĆ:

      Nisam čuo njihove komentare ali je bilo sasvim jasno da krnje predsedništvo provodi odluke, jedino odluke Slobodana Miloševića i nikog drugog.

PITANjE:

      Sada sam na paragrafu 22. Još par detalja o krnjem predsedništvu. Da li ste saznali na promene poslovnika Predsedništva SFRJ, koje je navodno uvela ta srpska strana, srpski blok u krnjem Predsedništvu.

MESIĆ:

      Da, ja sam saznao, jer moj savetnik je bio u Beogradu i on me praktično obaveštavao o svemu o čemu se na krnjem predsedništvu radi pa i o tome pravilniku što je ustvari samo nastavak na provođenju onog što je vojska već učinila u dogovoru sa Miloševićem, a znači realizacija državnog i vojnog puča.

PITANjE:

      Možemo li sad preći na dokazni predmet 28, tom 1. C-29 11. Dokument C-29-11. Ovo je jedan dokumenat koji ste vi u to vreme videli i pokazan vam je za svedočenje, on predstavlja jedan predlog izmena i dopuna poslovnika o radu predsedništva SFRJ.

MESIĆ:

      Da. To je sve poduzeto kao što se i ovde vidi da bi se isključilo predsednika iz rada Predsedništva.

PITANjE:

      Da se bavimo samim dokumentom. I da pogledamo ovu verziju koju vi imate pred sobom, vidimo da su to neke linije iscrtane na njemu i piše str. 22. Da li to znači strana, da li prepoznajete taj rukopis.

MESIĆ:

      Da. To je isti onaj rukopis, strana 22. znači to je deo jednog celog elaborata.

PITANjE:

      Ovaj tekst, tačnije ovaj deo opširnijeg teksta, kaže da posle stava 2. člana 25 poslovnika treba da se doda dva nova stava koja glase: "ako predsednik Predsedništva SFRJ ne sazove sednicu Predsedništva SFRJ u zahtevanom, odnosno predloženom roku sednica će odmah sazvati potpredsednik Predsedništva". A dalje piše, "ako ni potpredsednik Predsedništva SFRJ ne zakaže sednicu u predviđenom roku, član Predsedništva SFRJ koji je zahtevao održavanje sednice može obaviti konsultacije sa drugim članovima Predsedništva SFRJ o održavanju sednice i ukoliko se većina članova Predsedništva saglasi, zakazaće sednicu Predsedništva SFRJ kojoj će predsedavati. Da li imate neke komentare o ovim izmenama i dopunama u ili predloženim promenama u ustavu i koji je bio cilj koji se pokušavalo time postići.

MESIĆ:

      To su promene u poslovniku o radu Predsedništva SFRJ i očito da je namera bila samo da se sprovede ovaj prvi deo. Drugi deo je čista farsa tako da izgleda da može i neko drugi sazvati sednicu Predsedništva što se nije niti dogodilo, niti su oni na to računali.

PITANjE:

      Još  ćemo se zadržati na ovom detalju, jesen i zima 91. godine, pa ćemo govoriti malo uopštenije o finansijama. Recite nam, molim vas, šta ste vi znali o finansiranju JNA odakle i iz kog budžeta se JNA, finansirala i ko je kontrolisao taj budžet. Pre svega kako je finansirana JNA.

MESIĆ:

      JNA finansirana je iz saveznog budžeta. To je jedan deo i to su bili tzv. izvorni prihodi federacije protiv čega su se republike, pa i Hrvatska, borile, jer se tražilo da  vojni prihodi budu samo u republikama. Drugi deo finansiranja armije išao je iz doprinosa republika i pokrajina i treći deo išao je iz jednog sustava, ekonomskog sustava same armije jer je ona ima i svoja poduzeća i svoje ekonomije što je bilo znatno jer je to bilo na teritoriji čitave Jugoslavije.

PITANjE:

      Da li je došao trenutak kada je Hrvatska prestala da plaća svoje doprinose budžetu u svrhe finansiranja JNA.

MESIĆ:

      Hrvatska je donela tu odluku onda kada je armija bila u službi agresorskoj službi, u službi stvaranja velike Srbije i jasno da Hrvatska nije mogla više plaćati tu Armiju na svoju štetu.

PITANjE:

      Da li je to dovelo do potrebe da se uzimaju krediti za finansiranje vojske  i ako jeste odakle su ti krediti uzimani.

MESIĆ:

      Svakako da se armija nalazila u teškom stanju što se tiče finansiranja jer ona se i priklonila Slobodanu Miloševiću i velikoj Srbiji jer je očekivala sponzora koji će tom velikom i glomaznom mehanizmu omogućiti dalju egzistenciju. Budući da republike nisu dovoljno uplaćivale za takvu veliku armiju išlo se na stvaranje situacije u kojoj se može dignuti kredit i to se u stvari radilo. Išlo se na primarnu emisiju, išlo se na povećanje novaca u opticaju i dizali su se krediti u inozemstvu. Kod narodne banke i u inozemstvu.

PITANjE:

      Što se tiče Narodne banke Jugoslavije, ko je iz Narodne banke trebalo da odobrava kredite za finansiranje JNA.

MESIĆ:

      To je bilo veće guvernera Narodne banke.

PITANjE:

      Kada govorimo o sredini i kraju 91. godine, da li su u to vreme Hrvati bili u tom veću guvernera.

MESIĆ:

      Ne. Hrvatska više nije imala svoga predstavnika.

PITANjE:

      Ko je imao kontrolu nad većem guvernera čije je odobrenje bilo potrebno da se uzme kredit za finansiranje JNA.

MESIĆ:

      Kontrolu nad Narodnom bankom i njenom funkcionisanju imao je Slobodan Milošević, kao što je imao i kontrolu nad JNA.

PITANjE:

      Možete li nam, gospodine Mesiću, pomoći da razjasnimo kakve su bile devizne rezerve sredinom 91. godine u Narodnoj banci Jugoslavije.

MESIĆ:

      Za moje potrebe, ja sam dobio ustvari dva podatka. Jedan da postoji osam milijardi dolara deviznih rezervi i drugi podatak da postoji 12 milijardi deviznih rezervi. I na krjau sam saznao i još jedan podatak, a to je 10 milijardi devizih rezervi. Dakle, to 10 u sredini je bila istina.

PITANjE:

      Ko je obezbeđivao taj novac?

MESIĆ:

      Taj novac - devizne rezerve bile su u inozemstvu, bile su u Narodnoj banci, a s tim je mogla raspolagati Federacija, Ministarstvo, SIV i Ministarstvo financija. Jedan dio tih sredstava je trošen tako da mi nismo imali praktično u Predsedništvu kontrolu kako se ta sredstva troše. Samo radi objašnjenja reći, to nisu samo sredstva koja su bila sredstva budžeta, sredstva države, nego i paradržavnih institucija, privredne banke i drugih institucija, privredne komore i druge institucije.

PITANjE:

      A ko je davao, odakle je stizao taj novac. Da li je to novac od poreza, da li je to novac koji je prikupila država, da li su republike davale doprinose u te rezerve ili autonomne pokrajine.

MESIĆ:

      Najviše sredstava alimentirala je Hrvatska jer to su devize koje su se ostvarivale u turizmu, a Hrvatska je bila najmoćnija od svih republika i pokrajina upravo u toj privredi, u turističkoj privredi.

PITANjE:

      A zašto se koristio taj novac bilo za vreme rata, bilo nakon rata?

MESIĆ:

      Mogao se jedino koristiti za vođenje rata i za održavanje režima Slobodana Miloševića.

PITANjE:

      Da li  znate na koji način su isplaćivane plate Vojske Republike Srpske krajine, odnosno Republike Srpske.

MESIĆ:

      Budući da su oficiri, podoficiri i dobar dio vosjke došli iz Jugoslovenske armije, JNA je njih i plaćala. Plaćala ih je čak i nakon što je nestala vojska tzv. Krajine jer su ti ljudi otišli na teritoriju Srbije i njihov problem se rešavao i kasnije. Celu logistiku krajinskom režimu davala je  Srbija.

PITANjE:

      Jedan dokument iz tog doba koji se tiče finansija. Dokazni predmet 328 iz prvog toma, odeljak 1. C-78.

      To je kraj septembra 91. godine, vi više ne možete odlaziti u Beograd, otišli ste u Zagreb, dokument je poslao Anton Stari a upućen je vama i drugim članovima Predsedništva. U trećem odeljku dnevnog reda govori se o sednici koju treba sazvati za 1. oktobar, takođe se govori o predlogu SIV i citira se stav 2. član 2. predloga Zakona i predlaže se da se doda sledeće: "do utvrđivanja sredstava na način iz stava 2. člana Narodna banka Jugoslavije može davati akontaciju federaciji za finansiranje JNA. Dakle, reč je o banci za koju kažete da je bila pod kontrolom optuženog. Je li tako gospodine Mesiću.

MESIĆ:

      Tačno je.

PITANjE:

      A sada još  dokazni predmet 328, ali drugi tom, oznaka 28. Kako bismo uštedeli vreme, moliću dokument od 1. oktobra 91. Ne možemo celi ovaj dokument analizirati, zanima me kraj dokumenta, vidimo da ga je potpisao potpredsednik dr Branko Kostić. Reč je o nacrtu zapisnika sa sednice koja je održana, mislim da su brojevi stranica u dnu - sedma, moliću poslužitelja da mi pomogne pronaći, nisam stigao to pripremiti. U originalu je to stranica 5 za vas gospodine Mesiću. Zapisnik kaže sledeće,  zanima me tačka 3,  malo gore, molim vas, Predsedništvo SFRJ je na predlog SIV razmotrilo predlog Zakona o izvorima sredstava za finansiranje određenih potreba narodne odbrane 91. godine. Zatim, vidimo da je Predsedništvo prihvatilo predlog zakona u tom smislu dok se odobre sredstva, dakle da Narodna banka može davati akontaciju. Vasil Tupurkovski, Bogić Bogićević, članovi Predsedništva SFRJ su tražili da se o predlogu zakona izjasne već sutradan nakon konsultacije u svojim republikama. Član Predsedništva dr Vasil Tupurkovski je javio da je saglasan, dok član Predsedništva SFRJ Bogić Bogićević još nije javio svoj stav. Da li se iz ovoga vidi da je promena zaista i izvršena, odnosno da je navodno bila izvršena?

MESIĆ:

      Ovo je u stvari dokaz da se preko Narodne banke financirao rat kojeg je vodila JNA u funkciji stvaranja Velike Srbije.

PITANjE:

      U redu. Dok se ovo događalo, kakva je bila reakcija, sada me zanima još u prvom tomu odeljak 6. dokument C-2, iako datum nije čitak, vidimo da je ovo jedna izjava za javnost  "prva dva pasusa vidimo da je reč o sednici kojoj je predsedavao Kostić, govori se o političkoj situaciji u zemlji o kojoj treba razgovarati, s posebnim osvrtom na BiH. Najviši predstavnici ove republike nisu došli očekujući da će Predsedništvo SFRJ prihvatiti njihov predlog da se o ovom pitanju sednica održi u Sarajevu. Bogićević, član Predsedništva je predložio da se održi sednica o situaciji u ovoj republici u Sarajevu što danas nije prihvaćeno.  Zaključeno je da se u dogovoru s rukovodstvom u BiH što pre razmotri političko bezbednosna situacija u ovoj republici. Zatim, dalje, Predsedništvo SFRJ je od nadležnih saveznih resora da uspostave red, jer je da političko bezbednosna situacija u zemlji krajnje teška i dramatična i da preti sveopšti građanski rat. Na sledećoj stranici nas zanima samo jedan pasus, u sredini stranice gde se kaže sledeće: "rad Skupštine je onemogućen, Predsedništvo je odlučilo da održi proširene sednice sa najvišim federalnim i republičkim organima, kako bi se raspravili uslovi za sporazum o prekidu vatre, na osnovu predloga federalnih organa, inicijativama koje su preduzete do sada o budućnosti Jugoslavije i rezultatima rada međunarodne konferencije". Ja vas molim da nam kažete kada otprilike, kojeg datuma je došlo do ovog proglasa za javnost, mislim da dokumenat nije datiran i dajte nam, molim vas, vaše komentare na pasuse koje sam vam upravo pročitao.

MESIĆ:

      Smatram da je to održano takođe u mjesecu 10. Prema sadržaju.

PITANjE:

      Imate li kakve opaske o pasusima koje sam upravo pročitao, osim činjenice da govore sami za sebe.

MESIĆ:

      One govore same za sebe, nema potrebe komentirati.

PITANjE:

      Sledeći dokument, molim vas. Odeljak broj 7 u prvom delu dokaznog predmeta 320 i dokument broj C-253. Otprilike isto vreme ali ovde imamo datum 1. oktobar. Jeste li ovaj dokument videli pre nego što ste došli ovde svedočiti ili ne.

MESIĆ:

      Ne. Nisam.

TUŽBA:

      Vidimo da je izveštaj Štaba Vrhovne komande oružanih snaga, Beograd, oktobra, izveštaj se upućuje predsedniku Republike Hrvatske, još nekolicini drugih, kaže se sledeće: "rukovodstvo i oružane formacije Republike Hrvatske potpuno ignorišu sve dosad postignute sporazume o prekidu vatre". U sledećem pasusu se kaže: "umesto da se ukine pojava  blokada vojnih jedinica pripadnicima armije uskraćuju se voda i hrana, što se po međunarodnim konvencijama mora obezbediti ratnim zarobljenicima. Izvršeno je mnoštvo bezočnih zločina nad pripadnicima JNA. Domaća i svetska javnost upoznati su sa nekima od njih". Radi se o upozorenju što vidimo iz dela gde je potpis u kojem stoji da za svaki napadnuti i osvojeni objekat Jugoslovenske narodne armije biće odmah uništen po jedan objekat od vitalnog značaja za Republiku Hrvatsku. Na svaki napadnuti i zauzeti garnizon biće uništeni vitalni objekti grada u kojem se garnizon nalazi. To je istovremeno upozorenje civilnom stanovništvu da se blagovremeno povuče iz tih naseljenih mesta. Ono što sebi možete pročitati iz dokumenta mene sada zanima šta vi kažete, šta velite na ovaj dokument, kakav je on učinak trebao proizvesti. Dokument je 1. oktobra 91. godine datiran.

SVEDOK:

      To je u svakom slučaju ne upozorenje nego ultimatum gde se ide na odmazdu za svaki uništeni objekt, razoriće se objekt vitalnog, za svako uništen ili zarobljeni objekt JA, biće uništen vitalni objekt za Hrvatsku ili za grad u kome se garnizon nalazi. Dakle, to je sasvim jasno. Ultimatum i realizacija vojnog puča koji je u toku.

TUŽBA:

      Vidimo da je upućen predsedniku Republike Hrvatske, predsedniku Tuđmanu i znamo a čućemo iz drugih izvora šta se dogodilo u državi Hrvatskoj. Predsednik Tuđman je li on izneo optužbe u vezi onoga što se događalo na njegoj teritoriji, odnosno vašoj teritoriji u to vreme.

SVEDOK:

      Hrvatska vlada i hrvatski predsednik preduzimali su mere da se upoznaju oni kojih se to tiče što se događa i gde armija, jugoslovenska armija involvirana. A ovaj ultimatum vidimo da je uspostavio štab vrhovne komande što ponovo naglašavam da je ilegalna institucija i da je to deo strana iz scenarija koji je došao iz štaba Slobodana Miloševića.

TUŽBA:

      A sada ću moliti da pređemo na drugih tom dokaznog predmeta 328. Izvinjavam se što ne idemo redom i da vidimo kakva je bila vaša reakcija. To je oznaka 21. Dokument 3009 koji je uveden kao dokazni predmet broj 106 Dokmanović. Zamoliću svedoka da ga pogleda bez obzira na to. Ovo je dokument koji ste vi potpisali a upućen je Predsedništvu SFRJ u Beogradu. Reč je o pozivu za 144. sednicu Predsedništva SFRJ koju opisujete kao nezakonito sazvanu. I zatim, kažete da članovi srpskog bloka učestvuju u vojnom puču i namerno pokušavaju nezakonitim manipulisanjem ishoditi odluke Predsedništva kako bi legalizovali, reč je o potpredsedniku Predsedništva, nezakonite i neustavne odluke. Zatim, izražavate svoje iznenađenje pristupanjem vojnom puču gospodina Bogićevića i Tupulkovskog gde kažete još i sledeće. Citiram: moram još jednom naglasiti da ta ista JNA koja traži da se njeno finansiranje stavi na dnevni red tenkovima na autocesti i blokadom zračnog prometa onemogućuje dolazak na sednice legalnom i legitimnom predsedniku Predsedništva SFRJ. Dakle, vama. Jeste li vi poslali ovo protesno pismo, odnosno pritužbu.

SVEDOK:

      Tačno je, ja sam ovim pismom naglasio o čemu se radi. Dobio sam i telefonski poziv Bogića Bogićevića koji mi je rekao da se nije priklonio vojnom puču nego da je samo jednom bio na sednici Predsedništva da vidi o čemu se radi ali nije glasao. Za Vasila Tupurkovskog napisao sam predsedniku Makedonije Kiri Gligorovu da li znači dolazak Vasila Tupurkovskog, priklanjanje njegovog, njegovo priklanjanje vojnom puču i Kirov me je obavestio da više Vasil Tupurkovski neće učestvovati na sednicama Predsedništva.

TUŽBA:

      Rekli ste nam o našim stajalištima i vašem shvatanju uloge optuženog u ovim događajima. Pogledajmo sledeći dokument, odeljak 22, drugog toma dokaznog predmeta 328, broj dokumenta 3017. Reč je o vašem mišljenju u to doba i ovaj dokument je prezentiran u predmetu Dokmanović pod brojem 108.

MEJ:

      Gospodine Najs, ovo trebamo sada srediti. Da li vi tražite da set dokumenata iz predmeta Dokmanović takođe postanu dokazni predmeti.

TUŽBA:

      Da, mislim da bi to bilo bolje jer su to neki dodatni dokazni predmeti koje nismo spominjali do sada ovde, pa bi njima trebalo dati poseban broj.

SEKRETAR:

      Biće to broj 329.

TUŽBA:

      Dakle, dokument, deo dokaznog predmeta 328, odeljak 22 je jedno pismo koje je 2. oktobra 91. godine upućeno gospodinu Perezu de Kuljaru, koji je u to doba bio generalni sekretar Ujedinjenih naroda. Vi kažete da nam u prilogu dostavljate ultimatum JNA Republici Hrvatskoj kao dokaz da ona deluje autonomno i institucionalno. Jeste li vi već ranije pogledali ovaj dokument.

SVEDOK:

      Jesam i ovo je autentičan dokument.

TUŽBA:

      Zatim dalje kažete "meni kao legalnom i legitimnom predsedniku Predsedništva SFRJ vojska onemogućuje dolazak u Beograd tenkovskom blokadom ceste i zatvaranjem svih aerodroma u zemlji. Agresijom Srbije i JA koja je postala samo srpska može se zaustaviti samo priznanjem novog reliteta jer je očito da je Jugoslavija kakva je bila više nema. Srbijanski režim Slobodana Miloševića srušio je jugoslovensku federaciju. Izlaz je sada jedino u priznanju novih subjekata u njihovim granicama. Inače, rat, zločini i razaranje nastaviće se, ratni požar koji je započeo zadnji boljševički bastion Slobodana Miloševića, Srbija, preneće se i na širi evropski prostor. Učinite nešto da se rat u Jugoslaviji zaustavi jer vi to možete". Dakle, vidimo da paralelno sa događajima u to doba vi izražavate svoje mišljenje da je armija postala samo srpska i da je optuženi taj koji ruši jugoslovensku federaciju.

SVEDOK:

      Da, ja sam ovde naglasio to ali sam naglasio i da se ratni požar može proširiti i na region i druge delove jer ako bi Milošević ostvario svoj ratni cilj da svi Srbi  žive u jednoj državi, to znači da uzme tuđe teritorije, onda bi to i drugi u Evropi mogli takođe ostvarivati a to bi bio ratni požar koji bi zahvatio Evropu.

ROBINSON:

      Gospodine Mesiću, mora da vam je generalni sekretar bio zahvalan za poverenje koje ste mu iskazali. Jeste li dobili odgovor na ovo pismo.

SVEDOK:

      Ne, ali ja sam posetio glavnog tajnika i rekao sam mu da bi trebalo poslati međunarodne snage, što je kasnije i urađeno, ali smatram da su došle međunarodne snage onda kada je bilo jasno da se Milošević odlučio za ratnu opciju, da su međunarodne snage došle na granicu između Hrvatske i Srbije i Bosne i Hercegovine, do rata ne bi došlo, ali na žalost intervencija međunarodne zajednice je bila dosta kasno.

TUŽBA:

      Da, izvolite skoro sam završio.

ROBINSON:

      Izvolite nastavite, gospodine Najs.

TUŽBA:

      U jednom od pređašnjih dokumenata videli smo da krnje Predsedništvo kako ste ga opisali je, da je zamišljeno da se održe proširene sednice. Da li je do toga ikada došlo, da li su uključeni i ostali članovi.  

SVEDOK:

      Nekoliko puta došlo je do sastanaka Predsedništva na kojima su bili Bogić Bogićević i Vasil Tupurkovski, međutim nakon moje intervencije oni su izostali i više nisu učestvovali u krnjem predsedništvu. To je dalo na znanje da ne prihvataju vojni puč koji je Milošević kroz uticaj vojske i predsedništva provodio.

TUŽBA:

      Izvinjavam se što stalno menjam tomove, sada me zanima broj 2.

MEJ:

      Mislim da je sada prikladno vreme za pauzu ponovo od 20 minuta.

      Molim ustanite.

 

posle pauze

      Izvolite sesti.

MEJ:

      Izvolite, gospodine Najs.

TUŽBA:

      Stigli smo do paragrafa 28 rezimea. Gospodine Mesiću možemo li zajedno pogledati tabulator 13, 1 dokaznog predmeta 328, dokument C 2916. Zapisnik sa 144. sednice Predsedništva SFRJ kakoovde piše, tačnije piše nacrt zapisnika. Prvu od označenih stranica staviti prvu stranu sa tekstom staviti na grafoskop. Vidimo gospodine Mesiću da je Branko Kostić predsedavao sastankom i koji je prisustvovao uključujući i Borisava Jovića, a pod naslovom: Dnevni red, vidimo tačku 1. dogovor o obezbeđivanju kontinuiteta rada Predsedništva SFRJ na osnovu ocena Predsedništva SFRJ sa 143. sednice od 1. oktobra o postojanju neposredne ratne opasnosti. Samo jedan detalj pre nego što krenemo dalje. Prepisivanjem Poslovnika i slične mere o kojima smo govorili. Možete li nam reći zbog iskustva i saznjanja ko je pravio nacrte tih izmena i dopuna u Poslovniku.

SVEDOK:

      To je radila služba Predsedništva a na čelu te službe je bio Anton Stari.

TUŽBA:

      Ko je bio inicijator tih izmena i dopuna, od koga su one potekle izvorno, da li to znate.

SVEDOK:

      One su potekle od Branka Kostića. Branko Kostić je prevodio ono što je od njega tražio Slobodan Milošević.

TUŽBA:

      Pod naslovom dnevni red pročitali smo jedan deo, zatim dolazi tačka 2. Neka aktuelna pitanja opštenarodne odbrane. Tu se kaže sledeće: "Predsedništvo SFRJ je konstatovalo da je na 143. sednici održanoj 1. oktobra razmotrilo političko-bezbednosnu situaciju u zemlji i jednoglasno ocenilo da smo suočeni sa opasnošću opšteg građanskog rata i da se zemlja nalazi u stanju neposredne ratne opasnosti i polazeći od toga Predsedništvo je konstatovalo da se su se time stekli uslovi da Predsedništvo SFRJ radi i deluje na način predviđen Ustavom SFRJ u uslovima neposredne ratne opasnosti." Zatim na sledećoj strani, vidimo tačku 2. Tu se kaže pri vrhu strane da su slovenački predstavnici isključeni iz komandovanja oružanim snagama i da će Predsedništvo nastojati da se sastaje u Beogradu. Onda vidimo tačka 2, "Predsedništvo SFRJ je saslušalo i prihvatilo informaciju saveznog sekretara za narodnu odbranu, generala Armije Veljka Kadijevića osim u situacijama na kriznim žarištima i problemima mobilizacije" i par pasusa dalje piše "s tim u vezi Predsedništvo je zaključilo da specijalne službe Predssedništva treba da analiziraju ukaze i zakone koji su usvojeni i da predlože, da preporuče predsedniku moguće eventualne amandmane". Ovo je deklaracija o postojećoj ratnoj opasnosti. dajte nam neke svoje opšte primedbe ukoliko ih imate iako dokument govori sam za sebe i ne želite ništa da kažete, tako nam i recite.

SVEDOK:

      Pa mislim da dokument sam za sebe govori da je to samo nastavak puča koji je izvršen i koji se realizuje.

TUŽBA:

      Onda ćemo preći na jednu izjavu koju je dao taj isti general Kadijević, to je tabulator 14 dokaznog predmeta 328, dokument C2918. Ja sam, tu piše izjava saveznog sekretara za narodnu odbranu, nećemo čitati sve jer nemamo vremena. To bi na neke načine izražavanje Kadijevića. Pogledajmo 5 pasus na toj strani, tu se kaže: "fašistički režim u Hrvatskoj tvrdi da smo okupirali trećinu teritorije Hrvatske za račun Srbije dok nas pojedinci i grupe u drugim delovima zemlje zaslepljeni nacionalizmom i žudnjom za vlašću po svaku cenu nazivaju izdajnicima". Pogledajte kako se ovde koristi reč fašistički u odnosu na Hrvatsku. Kakakv je to efekat imalo i šta je to govorilo o stavu i pristupu Kadijevića.

SVEDOK:

      Htelo se kompromitovati vlast u Hrvatskoj ali svakako da je bilo u Hrvatskoj i pojava koje nisu odgovarale  vlasti u Hrvatskoj, koje nisu odgovarale hrvatskim interesima. Međutim, te pojave se nisu mogle eliminisati upotrebom armije, razaranjem gradova i ubijanjem ljudi.

TUŽBA:

      Nastavićemo da čitamo šta piše ovde na dnu prve strane, inastavlja se na drugoj strani. Piše, "postupajući u skladu sa odlukom Predsedništva, mi smo imali samo jedan cilj a to je da sprečimo krvav etnički cilj, a to je da sprečimo sukobe i onemogućimo da se ponovo genocid na srpski način i u tom cilju angažovali smo glavne snage na kriznim područjima. U ta područja smo poslali i neke snage iz drugih garnizona u Hrvatskoj i iz drugih delova zemlje. Što su lokalne ustaške vlasti iskoristile kao izgovor za opštu blokadu garnizona i u ostalim delovima Hrvatske koja je trajala par dana. Neki garnizoni su zauzeti silom na način kojima su odlike genocida.

      Ono što imamo  u Republici Hrvatskoj je neonacizam. On u ovom trenutku predstavlja najveću pretnju u Hrvatskoj ali je takođe u direktnoj suprotnosti sa vitalnim interesima hrvatskog naroda i svih drugih naroda na tlu Jugoslavije. U ovom trenutku Armija ne želi ništa drugo osim da uspostavi kontrolu nad kriznim područjima, zaštiti srpsko stanovništvo od progona i istrebljenja i oslobodi pripadnike JNA i njihove porodice. Preduslov za to je poraz ustaških snaga. Mi dalje ostajemo pri stavu koji smo često ponavljali a to je da sva politička pitanja moraju da se rešavaju dijalogom i uz poštovanja prava interesa svih naših naroda. Ovde on koristi uobičajeno simboliku i terminologiju u Srbiji i govori da sve želi da reši dijalogom". Da li je i vaše mišljenje i vaše iskustvo da su oni pokušavali zaista da sve reše dijalogom.

SVEDOK:

      Ako se upotreba tenkova VBR, aviona, helikoptera, smatra dijalog, onda je dijalog bio vrlo efikasan.

TUŽBA:

      Imate li možda neki komentar na korišćenje ove terminologije iz Drugog svetskog rata.

SVEDOK:

      Samo bih naglasio da je to pokušaj kompromintacije Hrvatske jer iz ovog teksta se vidi da nijednim potezom pera general Kadijević ne spominje da je negde i jedan Hrvat ugrožen. Razoreni su gradovi, razorena sela, izbačeni stanovnici iz njihovih kuća ali general Kadijević samo štiti tobož srpsko stanovništvo. To je dokaz da on uspostavlja srpsku vlast i nijednom ne spominje gde on to  zaštitio hrvatske građane ili hrvatske građane koji su Hrvati ili neke druge nacionalnosti osim što se sasvim stavio u funkciju Slobodana Miloševića i stvaranja granica Velike Srbije.

TUŽBA:

      Preći ćemo i sledeći dan, 4. oktobar, tom 1, tabulator 11, dokazni predmet 328. Dokument 2905, to je zapisnik  sa 145. sednice.

MEJ:

      Ima li nekog razloga, gospodine Najs, za ovaj ekscentrični redosled po kome su poređani dokumenti.

TUŽBA:

      Razlog je savršeno razuman, bar tako misle oni koji su sastavili ovaj svežanj. Dokumenti se mogu naći, pronaći, jer su brojevi dokumenata poređani  po redu. Naravno, da smo znali da ćemo iskoristiti u drugačijem redosledu, sve bismo to uradili drugačije. Međutim, ljudi koji pripremaju svedoke moraju da znaju dan unapred kakav će biti redosled i da obezbede da se dokumenti sigurno mogu naći. Kada god budemo mogli to da učinimo poređaćemo sve u onom redosledu kako ćemo koristiti ali ovog puta nije tako ispalo. Imamo više registratora, ne samo 1. I mislim da naše osoblje nije krivo za našu sopstvenu nepredvidljivost. Ovaj dokument, gospodine Mesiću, je nacrt zapisnika sa 145. sednice Predsedništva SFRJ, ne morate da pregledate ceo dokument, ali vidimo  kakav je sastav Predsedništva i možda možemo pogledati tačke 1 i 2. i delom 4. U tački 1 se kaže "u skladu sa predlogom saveznog sekretarijata pod narodnu odbranu i u skladu sa 136. članom Ustava Predsedništvo je donelo naredbu o delimičnoj mobilizaciji do nivoa popunjenosti komandi, štabova, jedinica i ustanova oružanih snaga koje obezbeđuje njihovo borbenu gotovost za izvršavanje zadataka i obaveza utvrđenih Ustavom SFRJ i odlukama Predsedništva SFRJ. Ova naredba stupa na snagu danom objavljivanja i objaviće se u sredstvima javnog informisanja a u svetlu toga savezni sekretatiraj za narodnu odbranu pripremiće naredbe za mobilizaciju". Tačka 2. "potpredsednik Predsedništva SFRJ je informisao Predsedništvo o potpisanim ukazima iz oblasti rukovođenja i komandovanja oružanim snagama SFRJ koje je potpisao u odsutnosti predsednika Predsedništva SFRJ. Tim povodom je zaključeno da potpredsednik Predsedništva SFRJ i dalje potpisuje akta iz ove oblasti o čemu će se predstavništva naknadno informisati. Takođe, Predsedništvo je obavešteno da je potpredsednik Predsedništva SFRJ u odsutnosti predsednika potpisao ukaz o dodeli odlikovanja aktivnim vojnim licima a dalje se govori to isto, samo u vezi ovlašćenja za kažnjavanje i istrošenju kazne zbog gubitka čina svih aktivnih vojnih lica, onda pod tačkom 4, to su delovi C i D, generalni sekretar Predsedništva je informisao da je predsednik Stepan Mesić sazvao sednicu 4. oktobra na Brionima. Članovi Predsedništva koji su prisustvovali sednici, pitali su sekretara, zamolili su sekretara da informiše predsednika da u skladu sa tom odlukom sednice nastavljaju da se održavaju u Beogradu.

      Onda imamo jednu belešku iz odeljenja protokola predsedništva gde je uključen i zahtev da predsednik obezbedi avion iz avioservisa saveznih organa radi odlaska predsednika Predsedništva u Strazbur. Predsedništvo je naglasilo da  istupanje pred parlamentom u Strazburu treba da bude prethodno prihvaćeno na sednici Predsedništva SFRJ koja prilikom se utvrđuje i platforma i eventualna izlaganja koje bi predsednik Predsedništva podneo u ime Predsedništva SFRJ. Pošto se sve ovo dešavalo u vreme gospodine Mesiću, kada ste vi bili u Zagrebu i želeli ste i bili spremni da putujete na vama dostupna mesta i da se sastajete sa drugim članovima Predsedništva. Da li vam je istinski data takva mogućnost da izvršavate svoje dužnosti predsednika ili ne.

SVEDOK:

      Meni iz ovoga se sasvim jasno razaznaje da niej bilo dostupno prisustvovati sednici u Beogradu a da je sve skupa ovo rađeno radi realizacije ratnih ciljeva Slobodana Miloševića. Zato je i stvoreno krnje Predsedništvo koje će sprovoditi sve odluke koje Milošević zatraži a to se zna i o tome sam već govorio što se traži.

TUŽBA:

      Hvala. U našem rezimeu možemo sada preći na paragraf koji govori o ulozi JNA. Nešto od toga smo već radili i vi ste nam rekli da se JNA priklanjala optuženom, govorili ste o tri koheziona faktora stare Jugoslavije i rekli kako je JNA jedini od njih koji je ostao u životu. Da li nam možete nešto reći o tome kako je to JNA bila priklonjena optuženom i kako su oni sami videli svoju budućnost u toj dezintegraciji Jugoslavije, tačnije zbog čega je JNA bila priklonjena optuženom.

SVEDOK:

      Prvo Tito je otišao sa životne i političke scene i taj faktor je definitivno nestao a sigurno je bio kohezioni faktor, jer je Tito sa svojom harizmom bio kohezioni faktor.

      Drugi je faktor je bio Savez komunista partija, koja je bila višenacionalna i koju je razbio Slobodan Milošević da bi mogao ostvariti svoje ratne ciljeve. Za to mu je trebala armija, ali ona više nije mogla ostati integrativni faktor i zato on preduzima sve da iz armije odu oni koji nisu hteli ostvarivati Miloševićeve ratne ciljeve. Izbačeni su Slovenci, Bošnjaci, Albanci, Makedonci, Hrvati i to je praktično pretvorena, Armija je pretvorena u srpsku armiju koja je disciplinovano provodila sve ono što je od te armije tražio vojni vrh, a oni su slušali, vojni vrh je slušao samo isključivo Slobodana Miloševića.

PITANjE:

      U jednom od ranijih perioda kasnijih 80-tih godina, kasnije ćemo preći na 90-te, da li ste imali neki osećaj kako Armija posmatra nadolazeće promene, da li ona u njima vidi nešto što joj odgovara ili ne?

SVEDOK:

      U predlogu konfederalnog sporazuma Hrvatska i Slovenija su pošle od toga da se republike proglase samostalnima, dakle da se proglase međunarodno priznatim subjektom i da se onda potpiše konfederalan sporazum. U tom sporazumu trebalo je rešiti koji poslovi će biti zajednički, koliko to košta i ko šta plaćaa, po kome ključu će se plaćati zajednički troškovi. Na to nikada nismo dobili odgovor. Armija je bila zainteresovana da nađe sponzora kao što sam već u delu svog svedočenja rekao. Videli su ga u Slobodanu Miloševiću, ili su smatrali da će on zauzeti najveći deo jugoslovenskog prostora i da će to biti dovoljno za održavanje armijskog mehanizma. Zato se Armija od početka priklanja Slobodanu Miloševiću i završava sve njegove zadatke.

TUŽBA:

      Sada prelazimo na događaje na teritoriju Hrvatske. Ovo nećemo čuti i od raznih svedoka događaja koje nameravamo pozvati, ali prema vašim saznanjima ili Armija sudelovala u incidentima gde su na Hrvatskom teritoriju žrtve bili nesrbi.

SVEDOK:

      Jugoslovenska armija je u svemu sudelovala, odnosno onaj deo armije koji je bio organizovan da to radi, to je značio KOS. Gde god je došlo do incidenta prije toga su predstavnici KOS-a, odnosno generala Vasiljevića bili na terenu. Tu su se isprovocirali sukovi, a onda bi trebala nastupiti Armija koja bi tobože trebala razdvojiti sukobljene strane, to je bilo providno, ali je vojni vrh i Slobodan Milošević s njima, bili su uvereni da će se to ostvariti i da će oni prevariti i Međunarodnu zajednicu i da će prevariti jugoslovensku javnost, a da će Hrvatsku baciti na kolena. To je bilo u svakoj provokaciji, koja je napravljena u Pakracu.

TUŽBA:

      Došao sam do odeljka 31. sažetka, kao što smo čuli, Pakrac i Plitvice bili su primeri ovoga što ste malopre opisali. Molim vas da samo možda još jednom rečenicom to proširite.

SVEDOK:

      Konkretno u Pakracu došlo je do obnove jednog dela policajaca i oni su razoružali drugi deo policajaca koji je ostao lojalan ministarstvu unutrašnjih poslova Hrvatske. MUP je poslalo pomoć, i razoružali su one koji su se odmetnuli i uspostavili rad policijske stanice uspostavili red i mir. To je ono što se dogodilo, kao u svakoj pravno organizovanoj državi, policija mora uspostaviti red i mir. Niko nije bio ranjen, niko nije bio ubijen, a onda meni nejasan razlog izlazi Armija na lice mesta, izlazi 20 tenkova, izvodi vojsku koja tobože treba rastaviti sukobljene strane. Nema sukobljenih strana, kažu međunacionalni sukob. Pa nije međunacionalni sukob kada su i lojalni policajci bili većinom Srbi i oni koji su atakovali na policijsku stanicu, ili rečima, to je bio sukob između nekoliko skupina policajaca, ali sve je rešeno le gard, vojska se pojavljuje, da bi uspostavila kontrolu, a to je granica Virovitica, Karlovac, Karlobag.

TUŽBA:

      Samo sada ili ne prema vašim saznanjima, je li JNA imala ikakvu ulogu u naoružavanju SDS-a i drugih srpskih radikala. Samo sa da ili ne, ako znate?

SVEDOK:

      Sve naoružanje je dolazilo iz garnizona JNA.

TUŽBA:

      Hvala. Drugi tom. Hteo bih da kratko pogledamo jednu vašu izjavu iz tog vremena, to je odeljak, odnosno markica 17, dokaznog predmeta 328, a dokument je pod brojem 2965. Da vidimo kako ste vi u to vreme opisivali događaj  i na BHS-u i na engleskom. Zanima me zadnji odlomak 2 stranice. Odnosno vaše intervencije, izjava, koju ste dali tog 4. avgusta 91. u sali Beograd. Citiram: "Ne žele koji ga najviše spominju, ne žele ga zaista. Ovaj rat je najavljen pre tri godine, sada se realizuje ta najava. Parola - svi Srbi u jednu državu. Nisu po sredi prava Srba u Hrvatskoj, već da se teritoriju pripoje Srbiji. Ogromno je naoružavanje raznih grupa u Hrvatskoj koje napadaju hrvatske vlasti. Finansirani su naoružavani sa strane, Sela sa 50-tak kuća imaju i po 20-30 mitraljeza, bacača, raznog naoružanja. Problem je teži nego što izgleda na prvi pogled. U Hrvatskoj je došlo mnogo grupa obučenih, naoružanih, pale čitava sela, ubijaju. Napadaju se milicijske saobraćajne patrole, bombardovan je gradić Brinje, Dragosada, hoće da Hrvate isteraju iz svojih gradova, da se proširi teritorija Srbije. Morali bi sukobljeni prihvatiti dogovor da nema širenja teritorija. Armija ne moje svojim prisustvom rešiti ni jedan problem". Kraj citata.

      Gospodine Mesiću, jeste li vi ovo izjavili u avgusta 91. godine i je li to bilo tako?

ODGOVOR:

      Tačno su to moje reči i tako je bilo i tako sam izjavio.

TUŽBA:

      Na kratko bih molio da na grafoskopu pogledamo C340 karta iz dokaznog predmeta  326, označena markicom broj 3, reč je o teritoriji na kojoj je pravac Karlobag, Karlovac, Virovitica. Molim da kartu malo podignete da vidimo crnu liniju. Šta predstavlja ova crna crta, gospodine Mesiću?

ODGOVOR:

      To upravo zamišljena crta ili granica velike Srbije, Virovitica, Karlovac, Karlobag. To je pokušaj da se ona realizuje i zato vidimo gde se tu događaju svi ovi incidenti upravo da bi se ova granica ostvarila.

TUŽBA:

      Hvala. Pogledajmo šta su znali generali, general Kadijević i general Adžić. Zanima me dokument pod brojem 4278.

      Gospodine Mesiću, evo pred nama je jedan vaš dokument koji je od određenog značaja za celokupnu priču, ne želim sada sve čitati, jer nemamo vremena, vi ste ovo poslali Saveznom sekretarijatu za narodnu odbranu i negde po sredini stranice govorite o razaranjima gradova i sela koji se odvijaju svakog dana, govorite o načinu na koji Armija deluje a koji je vaninstitucionalan, što praktično znači da je izvršen vojni udar. Šest redova niže govorite o Armiji koja naoružava odmetničke skupine i pruža im zaštitu i koja mobiliše Srbe u TO ili toleriše tu mobilizaciju, te sada te jedinice deluju po jedinstvenom komandom JNA i zatim dalje, ovo samo zbog ilustracije, govorite o generalu Vasiljeviću koji je prevezao Milana Martića koji je uhvaćen u Bosni i Hercegovini, a za kojim je raspisana poternica, zbog utvrđenih zločina, a koji je preveden u Knin kao narodni heroj, zatim na zadnjoj stranici govorite, što naređujete kao predsednik Predsedništva na trećoj stranici, dakle da se sve jedinice povuku u svoje kasarne, oko 48 sati. Jedinice koje su određene da se povuku u roku od 72 sata, takođe govorite šta će se dogoditi sa svim zapovednicima koji se na to ogluše. Kakav je bio učinak ovog naređenja gospodine Mesiću, da li je uopšte ili nekakav učinak, i kakve su bile posledice?

ODGOVOR:

      Moja naredba je proizilazila iz sporazuma i ja ga ovde navodim, sporazuma o prekidu vatre, vojska je morala provesti moju naredbu jer je sporazum vredeo, bio je na snazi, ali vojska se na ovo nije izjašnjavala, nego su davali izjave da oni provode direktno Ustav. Oni su slušali samo Slobodana Miloševića, to sam nekoliko puta naglasio.

TUŽBA:

      Iz ove naredbe vidimo da ih vi obaveštavate o onome što se događa u državi Hrvatskoj?

ODGOVOR:

      Da. Iako su to dobro znali.

TUŽBA:

      Sledeći dokument označen markicom 18, dokazni predmet 328, dokument C2990 istog datuma, dokument koji je upućen samom Predsedništvu ovog puta, a čiji je autor Veljko Kadijević, da vidimo šta on ima da kaže. Zanima me drugi odlomak na drugoj stranici kako odgovara na optužbe za koje zna da su iznesene. Citiram: gruba je optužba da JNA učestvuje u nenajavljenom ratu protiv Republike Hrvatske i ona striktno postupa po odlukama Predsedništva SFRJ i svojim ustavnim ovlašćenjima, ne snosi odgovornost za ljudske žrtve itd., u odlomku broj 6 i ...dokaza za predsednika Predsedništva da mnogi vojni zapovednici nisu pod kontrolom viših komandi, itd., ovaj dokument pokazuje da je on znao za pritužbe koje su iznesene, zar ne?

SVEDOK:

      Da, svakako da je znao i to je bio deo sve jednog scenarija.

TUŽBA:

      Hvala. Vrlo kratko. Da pređemo na jednu drugu temu.

      Paravojska, njihovo grupisanje i operacije na hrvatskom teritoriju. Jeste li vi u to doba znali da se vrši takvo okupljanje i jeste li znali njihova imena, imena tih grupa?

SVEDOK:

      Svakako da smo mi znali da se te grupe prikupljaju, da se naoružavaju i da dobiju pomoć iz Srbije. Oni su se na kraju prikupljali u Srbiji, deo u Hrvatskoj, ali deo u Srbiji. Oni su došli naoružani, a da Srbija ništa nije preduzela da zaustavi one koji su išli ubijati u Hrvatskoj i razarati hrvatske gradove.

TUŽBA:

      Jesu li oni na teritoriju hrvatske delovali neovisno ili su na bilo koji način bili podređeni nekim drugim skupinama, i ako jesu kojim?

SVEDOK:

      Sasvim jasno je da su bile podređene komandama Jugoslovenske armije, jer oni su svoje zadatke izvršavali zajednički. Jedan pre, drugi iza toga.

TUŽBA:

      Možete li nam dati imena nekih paravojnih skupina koje ste znali u to doba. Ako ne možete nije važno.

SVEDOK:

      To je Srpska garda, to je Dušan Silni, to su Božuri, dolazili su pod raznim imenima, i dolazili su kao vojne formacije, prema tome ne može se reći da Srbija nije znala da se vojska mobiliše i da prelazi hrvatsku granicu i razara hrvatske gradove.

TUŽBA:

      Sledeća tema Dubrovnik. Do napada na Dubrovnik dolazi u jesen 91. godine u doba kada ste vi još predsednik Predsedništva i ako naravno ne u mogućnosti da putujete u Beograd. Jeste li sudelovali u humanitarnom konvoju koji je ponekad spominjan kao konvoj "Libertas".

SVEDOK:

      Točno je, ja sam u tom konvoju sudjelovao, taj konvoj se sastojao od jednog velikog trajekta "Slavija"i oko 40 do 50 manjih brodova. Zadatak njegov je bio dopremiti u Dubrovnik humanitrnu pomoć jer je Dubrovnik bio opkoljen sa svih strana, sa mora, i sa kopna, jedino je morem mogla doći pomoć, ukoliko JNA skine blokadu. Tri dana sam pregovarao da bih ušao u Dubrovnik i da bih doneo pomoć Dubrovniku.

      Svet je video što agresor radi i na koji način razara Dubrovnik. Dubrovnik u svojoj istoriji nikada nije bio napadnut, nikada njegove zidine nisu bile napadnute do ovog rata kojeg je poveo Slobodan Milošević.

TUŽBA.

      Vaši napori da dođete do Dubrovnika potrajali su prilično dugo, kako ste na kraju u tome uspeli. Jeste li mogli razgovarati sa osobom koja je bila neposredno odgovorna?

SVEDOK:

      Razgovarao sam sa admiralom Brovetom, razgovarao sam sa broda, razgovarao sam sa generalom Zecom, razgovarao sam još sa nekoliko zapovjednika, kojima sam rekao da moraju propustiti konvoj, jer je to humanitarna pomoć. Međutim i Brovet i Zec tražili su da s konvojem odemo u Zeleniku u Crnu Goru da se tamo izvrši pregled brodovlja i da se onda vratimo u Dubrovnik.

         To bi iziskivalo velike napore i dugo vreme, mi na to nismo mogli pristati i tražio sam, vršio sam pritisak da se propusti konvoj. General Brovet, admiral, mi je rekao da se na brodovima nalaze topovi. Ja sam rekao admirale topovi se nalaze u vašim glavama, dozvolite da dođemo u Dubrovnik i da dovedemo pomoć. Na kraju su ipak popustili i mi smo doveli pomoć u Dubrovnik. Ali prije toga je vojska pregledala brodovlje i utvrdila da nema nikakvog oružja.

TUŽBA:

      Fino što vam je dao dozvolu da pristanete u Dubrovniku, admiral Brovet, da li je on na neko vreme se udaljio, dok je razgovarao sa vama preko telefona ili radio vezom, kako bi razgovarao sa nekim drugim ili ne, ili je to nešto čega se možda ne možete setiti.

SVEDOK:

      Sa generalom Brovetom ja sam razgovarao radio vezom, a on pre nego što bi mi dao odgovor uvek se udaljio očito da bi obavio razgovor sa generalom Kadijevićem koji je bio na linku očito jedino mogućim Slobodanom Miloševićem jer je to sve bio deo njegovog ratnog plana.

TUŽBA:

      Mislim da ste od prilike jedan dan proveli u Dubrovniku, je li tako?

SVEDOK:

      Da.

TUŽBA:

      Jeste li videli ikakve znakove da postoji neka odbrana u vreme kada ste tamo otišli, odnosno tačnije kada ste pristali?

SVEDOK:

      Hrvatska je imala vrlo slabu obranu, to su bila pešačka oružja i teško je bilo braniti Dubrovnik, ali je sigurno bilo i sasvim nerazumno optuživati Dubrovčane da oni žele bilo koga napasti a posebno da žele napasti Crnu Goru, što je bilo ravno idiotizmu.

TUŽBA:

      Hteo bih nakratko da pogledamo dva dokumenta iz drugog toma, dokazni predmet 328, prvo markica 24, dokument pod brojem 3025, što je bio dokazni predmet broj 109 u predmetu  Dokmanović.

      Ovo je pismo koje ste vi uputili 3. listopada 91, Perezu Dekveljaru, glavnom tajniku UN, molim da se engleska verzija stavi na grafoskop, hvala.

      Obraćate mu se u ime demokratskih snaga Jugoslavije kao predsednik države, gde agresivna politika Republike Srbije uništava ustavni poredak kako kažete, a u sledećem odlomku verujte da vas je grdonačelnik grada Dubrovnika, kako ga nazivate obavestio da je grad žrtva varvarstva i isto tako govorite o nemogućnosti Međunarodne zajednice da spreči agresivne totalitarne snage da napadaju jedno demokratsko društvo. Zatim moli te ujedinjene narode da se pobrine da se ne ... povjest među dva svetska rata i da ta organizacija preduzme mere da spreči rat. Da li ste dobili odgovor na pismo glavnom tajniku Perezu Dekveljaru ili bi odgovor bio na pitanje koje vam je sudija Robinson postavio jutros.

SVEDOK:

      Od prilike isto. Isti odgovor.

TUŽBA:

      Hvala. Zadnja tri dokazna predmeta veće će siguran sam biti drago, vrlo kratki, i inalaze se u prvom tomu dokaznog predmeta 328. Prvi je označen markicom 8, a sam dokument nosi broj 280.

      Reč je ponovo o Dubrovniku, odnosno apelu sa skupa antiratne kampanje za Dubrovnik, videćemo to kasnije 5. novembar 91 godine upućen je generalu Kadijeviću, članovima Predsedništva, optuženiku, predsedniku Tuđmanu, predsedniku republike Bosne i Hercegovine i Izetbegoviću, te predsedniku Crne Gore. Ovo je apel sa skupa Beogradskog antiratnog maratona za Dubrovnik, održanog u Dubrovniku, 30. oktobra 91, godine kaže se: "da se prema stanovništvu Dubrovnika postupa protivno međunarodnim konvencijama". Govori se takođe i o dopunskim protokolima kad se kaže da su svi standardi sve norme međunarodnog ponašanja prekoračene, da su sve norme prekršene, kako se navodi u dokumentu, da građani Dubrovnika bez trunke svoje krivice postali kolektivni taoci nelegalnih i nepravednih ciljeva. Navode se još dodatna područja u okolini Dubrovnika, a zatim na sledećoj stranici apeluje se za mir i poštovanje temeljnih ljudskih prava, te takođe da se zaustavi širenje sukoba.

      Da li ste vi primili jedan primerak ovog dokumenta, da li ste znali da je u to vreme poslan jer ste vi naime bili tehnički član Predsedništva. Zapravo ste bili još tokom sledećeg meseca i njegov predsednik.

STJEPAN MESIĆ:

      Ja sam taj dokument dobio u ruke, znao sam za njega i on me obradovao utoliko što sam shvatio da je misleći dio Beograda,  protiv ratne opcije Slobodana Miloševića.

PITANjE:

      Pričali ste nam jutros o vašem prvom susretu sa optuženim. Koliko ste direktnih susreta imali s njim otprilike u to doba 91. godine.

MESIĆ:

      Teško je znati koliko je tih susreta bilo kada god je zasedalo Predsedništvo i kad su bili predsednici republika uvek je došlo do neformalnog druženja i u slučaju da se organizuje večera ili ručak, i tu se onda moglo malo i neformalno razgovarati. Tako da ne mogu reći koliko puta sam ga sreo, ali sam mogao proceniti, u stvari, karakter i ciljeve Slobodana Miloševića.

PITANjE:

      Još samo nekoliko detalja pre nego što dođemo na mišljenja koja ste formirali. Da li je on ikada išta konkretno rekao o svom stavu prema Srbima koji žive iznad Srbije.

MESIĆ:

      Da, on je uvek tvrdio da ne može ostaviti više od dva i po miliona Srba izvan Srbije, ako nestane Jugoslavija. A to je onda upravo značilo, to što ja nekoliko puta ponavljam, da on dozvoljava da Slovenija i deo Hrvatske odu iz Jugoslavije, ali da onaj deo koji je nastanjen Srbima ostane u Jugoslaviji. On je jednostavno krivo tumačio odredbe jugoslovenskog Ustava jer su konstitutivni elementi federacije bile republike koje su imale pravo na osamostaljenje, a on to nikada nije hteo shvatiti ili nije želeo shvatiti, ili stvarno nije razumeo.

PITANjE:

      U onom vremenu, kada ste ga viđali da li je bilo nekih stradanja u raznim nacionalnim grupama na koje je on mogao reagovati.

MESIĆ:

      On je mogao odustati od ratne opcije jer je znao što se događa na terenu, jer je o tome bio informisan ali nije preduzimao ništa. On je sve podredio svojim ratnim ciljevima, a svoje saradnike je koristio jednokratno. Kad bi mu izvršili zadatak on ih je uklanjao i išao je uporno dalje u ratnu opciju.

PITANjE:

      Da li je ikad izrazio svoju zabrinutost za nečija lična stradanja u bilo kom pogledu u vašem prisustvu.

MESIĆ:

      Nisam video kod njega nikakve osećaje. On je imao samo ciljeve koje je ostvarivao.

PITANjE:

      Hteo bi sada da pogledamo dva mišljenja sa strane koja se uklapaju u ovaj period. To su poslednja dva dokazna predmeta dokument C 240  tabulator 4. Ovo je Rezolucija koju je doneo Senat SAD a u potpisu je predstavnik republikanske manjine i predsednik komiteta za spoljno političke poslove. Tu se kaže: "politika oružane agresije koju vodi optuženi, autori ovog dokumenta odaju priznanje evropskoj uniji za njihovu posredničku ulogu i traže od vlade da ova pitanja stavi na dnevni red komiteta za bezbednost čija se konferencija držala u Moskvi a onda se kaže da se osuđuje JNA i u vezi ove konkretne rezolucije, da li ste vi na bilo koji način učestvovali u njenoj pripremi ili je ona doneta nezavisno od vašeg delovanja.

MESIĆ:

      Sama Rezolucija je doneta bez bilo kakvog mog učešća, osim ako se učešće ne uzme ono da sa međunarodne institucije obaveštavao šta se događa u Hrvatskoj. Ova Rezolucija je mene obradovala jer sam shvatio da su međunarodni faktori shvatili da se  na prostoru Jugoslavije ne vodi rat za održavanje Jugoslavije nego da Milošević vodi agresiju protiv drugih republika za stvaranje velike Srbije.

PITANjE:

      Da li bismo sada mogli da pogledamo dokument tabulatora 5, to je tekst jednog govora  od 25. septembra 91 godine. To je njegovo izlaganje u Savetu bezbednosti "danas smo se sastali jer je kriza Jugoslavije ekslirala u otvoreni rat. Nasilni sukob svim narodima Jugoslavije prete strašnim ekonomskim i socijalnim razdorom" i dalje kaže: "podjednako smo zabrinuti zbog opasnog uticaja na susedne zemlje" i u sledećem pasusu: mnoge strane u Jugoslaviji su doprinele tragediji koja je zadesila tu zemlju. Na to smo upozoravali u junu, više meseci pre nego što je do svega ovoga došlo. Jednostrana akta uključujući i ona koje su preduzele republike nisu olakšali već naprotiv poništili su napore u pogledu mirnih pregovora i otežale rešavanje  učinivši  još složenijom".

      Dalje kaže da, iako je mnogo već krvi proliveno, vreme je da se sve strane obavežu na rešavanje međusobnih razlika mirnim putem. I sve strane, posebno Srbi i Hrvati moraju da prekinu s borbom. Mora se ispoštovati prekid vatre. Dalje kaže međutim, Vlada Srbije jugoslovenska i savezna armija imaju odgovornost, posebno a i svakako sve veću odgovornost za  budućnost koja stoji pred narodima Jugoslavije ukoliko ne prekinu sa krvoprolićem i ne preusmere  nasilan kurs koji u ovom trenutku idu. Jasno je da savezna jugoslovenska vojska ne služi kao nepristrasan garant prekida vatre u Hrvatskoj. Naprotiv, ona pruža aktivnu podršku lokalnim srpskim snagama u kršenju prekida vatre prouzrokujući smrt građana i tako dalje.

      Sledeći pasus kaže: "jednako jasno da srpsko rukovodstvo aktivno podržava i ohrabruje korišćenje sile u Hrvatskoj, dalje, očigledan cilj srpskog rukovodstva i jugoslovenske vojske koji rade u tandemu jeste stvaranje male Jugoslavije ili velike Srbije". Da li ste vi na bilo koji način učestvovali u formulisanju ovog gledišta  ili je to njegov sopstveni sud koji je on dopneo u to vreme samostalno.

MESIĆ:

      Tuđman je imao uvid u ono što se događa na prostoru bivše Jugoslavije i ja na njegovo mišljenje nisam ničim uticao niti sam mogao uticati.

PITANjE:

         Imam još dva pitanja gospodine Mesiću, oba su tehničke prirode. Da li ćete vi u toku vaših priprema za svedočenje ovde dobili na uvid neke druge dokumente samo da bi ste potvrdili njihovu verodostojnost u slučaju da se ti dokumenti kasnije koriste kroz druge svedoke.

MESIĆ:

      Da, ja sam te dokumente video, ja sam ih prelistao, utvrdio njegove autentičnosti, mislim da nemam nikakvog prigovora.

PITANjE:

      Časni sude, želeo biH da se označi radi identifikacije preostali tomovi dokumenata, ne bi hteo da vas preopterećujem dokumentima.

MEJ:

      To može da se učini.

SEKRETAR:

      Dokazni predmet tužilaštva 330 označen za identifikaciju.

TUŽBA:

       Vi ste izneli dosta primedbi i sudova u toku svog svedočenja. Da li ste vi zapravo u toku 91. godine odobrili da se ta vaša mišljenja stavovi i sudovi objave ili objavljuju u novinama, u radio i televizijskim emisijama.

MESIĆ:

      Moji istupi i moji intervjui bili su dostupni sredstvima informiranja o mojim stavovima znali su sve i članovi predsedništva ali i šira jugoslovenska javnost.

TUŽBA:

      Hvala vam, časni Sude, ja sam već pomenuo da samo iz ovog razloga imam pripremljene neke isečke iz novina gde se iznose stavovi gospodina Mesića. Možemo lako zamisliti da oni mogu postati relevantni tokom unakrsnog ispitivanja. Ne bi hteo da na bilo koji način oštetim optuženog koristeći te isečke, neću tražiti da se ti isečci uvrštavaju u dokazni materijal nego će dati optuženom te članke da može da ih koristi i hteo bi da kažem još jednu stvar, da podsetim raspravno veće zbog primedbi koje je izneo optuženi jutros da smo mu naravno mnogo nedelja unapred obelodanili razna dokumenta u raznim kategorijama na koji ćemo da se pozivamo i da imamo treću kategoriju dokumenata ako se bude tražilo od svedoka da komentariše.

MEJ:

      Unakrsno ispitivanje je sutra. Što se tiče intervjua gospodina Vladimirova gospodine Kej, sad smo dobili prevod članka i molim da mu prenesete da ćemo o tome raspravljati u četvrtak.

KEJ:

      Hvala.

MEJ:

      Gospodine Mesiću, molim vas da ponovo dođete sutra u 9,00 ujutro da nastavite sa vašim svedočenjem. Molim ustanite.

 

kraj dana

 

1

 

 

26