aktuelno-m.gif (3720 bytes)

27. septembar 2002.g.

STENOGRAM

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

             u riječkom "Novom listu" 2000-te kaže: "sjećam se kako mi je nekoliko meseci pre izbora 1990-te oduševljeno došao Tuđman, govori o svom susretu misleći da će od mene napraviti svog Augustinčića". Augustinčić je bio inače umetnik koji je Tita radio. "Stao me je uveravati kako ćemo mi napraviti ono što nisu napravile ustaše i Pavelić 1941. godine za 250 hiljada Srba rekao je da će pakovati kofere i odseliti, a drugih 250 hiljada ili ostati ili nestati".

            To je istina. A pogledajte ovu atmosferu, molim vas, Hrvatski sabor je 14. maja 1887. godine doneo Zakon o upotrebi ćirilice. 14. maja 1887. godine. Posle Drugog svetskog rata svi  ustavi Hrvatske sadržali su konstitutivnu odredbu o položaju Srba u Hrvatskoj, Srba kao konstitutivnog državotvornog naroda u Hrvatskoji i Ustav od 1947. koji govori u članu 11. Srbi u Hrvatskoj ravnopravni su sa Hrvatima i Ustav od 63. u kome kaže "svojom borbom hrvatski narod u bratstvu i jedinstvu sa Srbima u Hrvatskoj". I Ustav od 74. koji kaže u Socijalističkoj Republici Hrvatskoj u javnoj upotrebi jezik Hrvata u Hrvatskoj  se naziva hrvatski ili srpski, itd. Da ne dužim, znači od 1887, kada je Hrvatski sabor doneo Zakon o upotrebi ćirilice, tek dolaskom ove pronacističke vlasti  uvode se novi grb i zastava, šahovnica, državni simboli iz te zloglasne nezavisne države Hrvatske, marionetske vlasti Hitlera, utvrđuje se latinica kao jedino službeno pismo, dakle ukida se ćirilica posle nekih 103 godine. Ide se nazad preko 100 godina.

            A na sednici Sabora zastupnik Sime Đodan izjavljuje da su svi građani u Hrvatskoj  Hrvati, a u Ustavu, osim u preambuli, u normativnom delu ne pominju se Srbi ni u kom pogledu piše čak član 2. stav 4. Ustava Hrvatski sabor i narod neposredno samostalno u skladu sa Ustavom i Zakonom odlučuju i td. Znači hrvatski sabor i hrvatski narod. Ulazi se u jednu nacionalističku histeriju, to je atmosfera. Pogledajte samo zakon o praznicima, zakon o blagdanima i neradnim danima. Hrvati imaju pravo da svoj Božić praznuju 2 dana a Srbi 1 dan. Uskršnji ponedeljak praznuju samo Hrvati. Jevreji su pripadnici židovske zajednice dok Jevreji koji nisu pripadnici te zajednice nemaju pravo na neradni dan. Pogledajte Zakon o dopuni Zakona o vladi Hrvatske, to je jedini zakon u Evropi koji omogućava izvršnim organima da raspuste legalno izabrane predstavničke organe vlasti jer se ovlašćuje Vlada Republike Hrvatske da može preduzimati mere prema tzv. neposlušnim općinama. Misli se na Srbe. Zakon o Hrvatskoj akademiji nauka , član 1. Hrvatska akademija nauka znanosti i umetnosti  je pravni sledbenik Hrvatske akademije znanosti i umetnosti od 41. do 45. iz vremena nacizma itd. Zakon o štampi nema ništa što se štampa ćirilicom, Zakon o obrazovanju na jezicima narodnostima ima samo za Italijane, Mađare, Čehe, Slovake, Rusine i Ukrajince, o Srbima nema ni reči jer su oni izbrisani iz Ustava. Pogledajte sednicu Sabora 4. oktobra 90. godine.

            Dakle pre nego što su izbili bilo kakvi sukobi, samo par citata, na toj sednici ovo sve govore poslanici tog Sabora, Damir Majavšek, "ne veruj Srbine ma ni kad ti darove donose". Stjepa Sulimanac: "lica koja su se naselila iza 1918. godine u Hrvatskoj, a stekla su imetak, treba stvoriti zakon i zaštititi se od tih elemenata". Ivan Milas: "na vaše pravo odgovorićemo oštrim mačem, dan obračuna je vrlo blizu". U parlamentu se to događa. Anđelko Klarić: "treba sve Srbe izolovati kao što je Irak izolovao Kurde i napraviti blokadu, traži geto za Srbe 1990. godine, a ustaški ambasador Omrčen u Berlinu za vreme Hitlera u intervjuu, to je "Slobodni tjednik", hrvatski list, marta 1990. kaže: "nikakvog pokolja srpskog naroda od strane ustaša nije bilo, a posebno nije bilo pokolja u Jasenovcu jer je sve to jevrejska izmišljotina". Doktor Sabo, Tuđmanov savetnik

MEJ:

            Mole Vas prevodioci da usporite, naročito kada čitate nizove imena.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

             rekao da je posle 73 godine srpske okupacije, Hrvatskoj najzad došla sloboda, znači vladavina Josipa Broza Tita koji je bio Hrvat, Edvarda Kardelja, Vladimira Bakarića, Krajačića, Gošnjaka, to je bila srpska okupacija. Jedan od prvaka HDZ Pralja, u "Startu" nedeljniku hrvatskom 28.4.1990. godine piše, još nisu ni izbori,  još nije ni HDZ na vlasti, on piše: "vani već dečki pjevaju, zaklaćemo Srbe", itd. Ja moram da gledam na sat, ima doneli Zakon o pravima bivših političkih zatvorenika, osuđenih od 15.5.1945. nadalje za ratne zločine, uređuje im penzije u duplom trajanju vremena provedenog u zatvoru itd. I sada kada vidite tu atmosferu samo postavljam pitanje, zar je Beograd uznemirio Srbe.

            Ko to može da tvrdi da se bar ne zagrcne, pogledajte kaže, Bosiljko Mišetić ministar pravde i pravosuđa u drugoj vladi Republike Hrvatske u "Slobodnoj Dalmaciji" 16.9.1992. godine i u "Vjesniku" 21.11.92. Kaže dete od rođenja, dakle pre nego što se nauči čitati i pisati, treba ga naučiti ko mu je neprijatelj, a neprijatelj mu je na ovim prostorima Srbin.

            Pogledajte šta piše njihov list dalmatinski list, koji je doduše opozicioni bio ja mislim da je i sada, 21.4.2001. piše:  "bila je kasna jesen 91. i u Hrvatskoj je bio otvoren slobodan lov na Srbe. Merčepovi bojovnici masovno su proizvodili leševe u manufakturi smrti locirano u pakračkoj poljani te su harali po zagrebačkim kvartovima odvodeći ljude iz njihovih kuća i presuđujući im metkom u potiljak na sljemenskim obroncima - Sljeme je planina pored Zagreba ili brdo pre bi se reklo -  Norac, Orešković i njihovi podanici u isto su vreme sličnim metodama obračunavali sa nedužnim gospičkim Srbima. U Zadru su organizovane spektakularne kristalne noći tokom kojih su spaljene desetine kuća čiji su vlasnici imali krivi sastav krvnih zrnaca. Nisu bili Hrvati".

            A "Novi list" 29. januara 2002. godine, takođe hrvatski izvor, samo citiram vaše i hrvatske izvore kaže da je vrh Hrvatske znao detalje o likvidaciji Srba 91. jer u izveštaju koji mu je dostavljen, znači i Tuđman i Mesić i svi su to znali i Boljkovac, odnosno Josip Manulić itd., nedvosmisleno stoji, postoje sigurni podaci o nezakonitim uhićenjima, što će reći hapšenjima, mirnih građana srpske nacionalnosti koji se odvode i za koje niko ne zna da li su živi ili mrtvi. Dakle, gospodo, to su vaši izbori. I ja mislim da bi svakome bilo sasvim blizu pameti da vidi koliko su pogrešne kvalifikacije o, kako se ovde želi da pokaže demokratskim uslovima u Hrvatskoj i nekakvim nacionalističkim Srbima.

            A "Njujork Tajms" aprila 1997.godine piše "hrvatski fašizam vratio se iz svog kako je trebalo da bude večnog groba i pozvao zapadne sile SAD, Francusku, Britaniju i Nemačku da primene odlučne i neodložne mere kojima bi se zaustavilo povampirenje fašizma u Hrvatskoj". Pa zaključuje - jer moram da preskočim -  da li je možda i Zapad postao i sam toliko bolestan da će dozvoliti hvatskom fašizmu da "živi svoj zagrobni život".

            8. decembra 1993. godine "Njujork Tajms" piše "Vlada Hrvatske naterala je hiljade svojih neprijatelja da napuste svoje domove i zemlju prema novoj zagrebačkoj organizaciji za ljudska prava. Ove akcije usmerene su uglavnom protiv Srba koji su nekada bili prilično velika manjina u Hrvatskoj, ali i protiv Hrvata koji se suprotstavljaju Tuđmanu. Od 91. godine hrvatske vlasti su podmetnule bombe i sravnile sa zemljom desetine hiljada kuća uglavnom Srba, ali i nekih Hrvata. U nekim slučajevima podmetali su bombe u kuće gde je još bilo ljudi, gde su bile cele porodice. Ministar Mate Granić je u maju priznao uništenje 7 hiljada kuća. Do sada pravosudni organi su ispitali oko 100 takvih slučajeva. 100 slučajeva podmetanja dinamita. Međutim nije bilo krivičnih postupaka, sve u svemu 280 hiljada hrvatskih Srba su napustili Hrvatsku".

Je li to demokratija u kojoj Srbi koji tamo žive na trećini teritorije Hrvatske koju je uspostavio Tito treba da prihvate, da bi onda okrivili Srbe što nisu pristali da idu na klanje kao 41. godine a počelo je 89 kao što piše Bruklin Institušn, "počelo 89, 90, i 91, itd. I zaključuje: "primetite da je isterivanjem 270 hiljada Srba od hrvatske vlade, što je praktično isteralo skoro sve Srbe koji su tamo živeli 1993, izbacili u onoj operaciji etničkog čišćenja" u kome su im asistirali Amerikanci. Američki i Jevrejski komitet sećanje na holokaust  u Drugom svetskom ratu i pitanje koje se tiče ruske zajednice u Istočnoj Evropi. 7. septembar  predstavnik Hrvatske u Univerzitetu u Zagrebu kaže: postoji uticaj ekstremnih hrvatskih emigranata koji se nikada nisu odvojili od ustaškog pokreta, zbog toga je bilo neophodno da se hrvatski pokret ogradi od nacističkog saveznika koji je izvršio najgore zločine genocida protiv civilnog stanovništva u Drugom svetskom ratu.

            Umesto toga namera je bila da se ustaše obezbede nekom vrstom pravne osnove za učešće u hrvatskom građanskom razvoju u uglavnom demokratskom evropskom okruženju. Pokazalo se da je ovo nemoguće, da je radikalno prepisivanje istorije i poricanja ili klasifikovanja činjenica.

Ova strana preko puta pokušava  da porekne i falsifikuje fakte i istoriju i  sve ovo što bi joj moralo biti poznato veoma dobro zna. Ja nemam vremena, ali vas upućujem da pogledate reference Enciklopedije Britanika, koje se odnose na to, da pogledate reference Vod markens enciklopedija itd, koji se odnose na to i tamo su razna objašnjenja koja su doduše štampana pre nego što je iz ovog novog Orvelovog ministarstva istine došla naredba da se satanizuju Srbi.

            Pošto je ta naredba došla, onda naravno ima i drugih objašnjenja, ja nemam vremena da se zadržavam na ovome, juče ste pominjali Vukovar, februara 91. godine na sastanku HDZ za Trpinsku cestu u Borovu naselju, gde su bili i Šeks i Vekić i Glavaš, a glavni Merčep, taj ubica koga ste videli i na onom filmu o čišćenju Hrvatske od Srba,  Ja sam govorio i u Londonu i na raznim međunarodnim konferencijama i na susretima koji su svi filmovani da je etničko čišćenje najveći zločin bez obzira na to ko ga vrši.

            Čišćenje cele Hrvatske, čišćenje Vukovara i onda sledećim redom, smenjivanje građana srpske nacionalnosti od svih funkcija na teritoriji opštine, zastrašivanje građana srpske nacionalnosti radi  raseljavanja sa teritorije opštine i u poslednjoj fazi fizička likvidacija prema onima kojima prethodne mere nisu dale željene efekte. A ovde piše samo Srbi, Srbi, i Milošević su krivi i Milošević održao govor na Kosovu povodom 600-to godišnjice, a čitao sam ga ovde, pa ste videli da je upravo suprotno od onoga što se tvrdilo, jer nikoga i činjenice ne interesuju. A da ne govorim o tome da Vlada hrvatske ne samo da nije postupila po odredbama Vensovog plana, znači po dogovoru sa UN, nego je u više navrata nastojala da zloupotrebi taj Plan, i pre svega činjenicu da se JNA povukla sa teritorije Republike Srpske krajine po tom planu, i što je vlada Republike Srpske krajine izvršila demilitarizaciju. I onda su tu napadi na Miljevački  plato, na Maslinički most, na Medački džep, Divoselo i kasnije masakri građana i oni čuveni Bljesak i Oluja. Ali, da pogledamo samo kratko i Bosnu, najvažniji oblik te njihove kampanje pored onoga što smo videli šta rade oni mudžahedini, sada ću vam pokazati. Baš u vreme rata, izražavao se u tzv. pucanjima u svoje, odnosno i  podmetanju sopstvenog zločina drugoj strani. Za iznuđivanje odluka Saveta bezbednosti, uvođenja sankcija, trebalo je naći neki formalni povod i oni su organizovali pred TV kamerama masakr nad civilima u redu za hleb u ulici  u Sarajevu. To je odmah pripisano Srbima, potpuno je ustanovljeno da su to uradili Muslimani, sve što se govori piše o tome da su to uradili Muslimani, pa već je avgusta te godine "Independent" objavio članak svog dopisnika o poverljivom izveštaju UNPROFOR-a u Sarajevu, u kojem je rečno da su najstravičnije zločine, uključujući i smrt 16 civila u redu za hleb, izvršili sami Muslimani sa ciljem da pridobiju podršku javnog mnjenja. CNN, takođe "Korijere de la sera" i "Republika" od 23. avgusta 92. govore o gnusnoj dvostrukoj igri Muslimana koja rat u Bosni čini svirepijim i užasnijim ističući da je ubistvo ljudi u redu za hleb delo Muslimana, "Kolijere de la sera" naglašava da sve ukazuje na to da su branioci Sarajeva, Muslimani i Hrvati, organizovali više napada na sopstvene građane u nadi da će na taj način produbiti dramu Sarajeva svaljujući, pri tome, isključivu krivicu na Srbe. "Toronto Star" 23. avgusta, isto tako, a inače

MEJ:

            Molim vas, gospodine Miloševiću, usporite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A, inače, kada smo bili u tim dobrim odnosima, meni je Holbruk govorio da je Izetbegović uspeo da odigrao ulogu žrtve i da je to on nazvao, Holbruk, sećam se njegovih reči, "bezobzirna genijalnost". Međutim, to nije nikakva genijalnost nego samo bezdušnost da žrtvuje hiljade svojih građana da bi mogao da optuži Srbe.

            Ja moram da žurim, ovde imam kartu, ja ću vam je dati. Logori za Srbe od 91. do 96. u raznim vremenima su postojali, neki kraće, neki duže, ima ih 778. 536 u Bosni i Hercegovini, 221 u Hrvatskoj i ovde je spisak svakog od tih logora. Na mnogo strana postoji mnogo zločina izvršenih, ja neću imati vremena da ovo prikažem, veliki broj zločina izvršenih u Hrvatskoj, pre proglašenja nezavisnosti, pre priznanja, postoji veliki broj zločina izvršenih u Bosni, pre proglašenja nezavisnosti, pre priznanja, molim vas, stavite samo ove dve slike da vidite ili tri, evo ove dve. Pogledajte. Stavite ove dve slike, neću više ništa da stavljam od tih slika. Zločin je od 26. marta 92. u Sjekovcu, gde su upale jedinice preko Save i pobile Srbe, pa onda dalje, stavite, stavite tu veliku sliku. E, to su vam oni, to su radili ovi mudžahedini koje smo juče videli da Izetbegović vrši smotru, šta je bilo, je li ga nema na ekranu?

MEJ:

            Na ekranu je. Da li želite sledeću fotografiju na grafoskop.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, ja nisam video na ekranu, ja samo vidim vas na ekranu.

MEJ:

            Na našim ekranima se vidi. Možda niste pritisnuli pravilno dugme.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, dobro.  Nećete da prikažete javnosti.

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, ta se slika nalazi na našim ekranima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne nalazi se na ekranima koju vidi javnost i gde se vidi ta, evo ga, ja ga vidim sada na ekranu ali na ovom internom. Dakle, drži glavu odsečenu Srbina, drži odsečenu glavu, to su tih 20 hiljada mudžahedina koji su dovedeni klintonovom politikom na evropsko ratište i koji su se sada u većem delu zadržali tamo, a u nekom delu prešli i u Ameriku, i u druge zemlje i širom Evrope. I onda ćete, kada počnu vaše vratove da seku, da znate o čemu se tu radi. Inače, ima mnogo fotografija, veliki zločin.

MEJ:

            Da li želite, sudski poslužitelj stoji kraj grafoskopa, da li želite da se još neke fotografije stave na grafoskop?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nemam vremena, gospodine Mej, jer imam još 12 minuta po vašem. Ali, hoću da vam kažem, evo na primer.

MEJ:

            Dobro. Nema potrebe da sudski poslužitelj onda ostane kraj grafoskopa. Molim da vratite fotografije gospodinu Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pogledajte ove tri srpske glave u sanduku od municije. Glave su sekli i to su ti ludaci koji tamo rade, koje je skupila Klintonova politika u Bosni. A takvi isti ekstremisti, pogledajte Alžir koji je muslimanska zemlja, koliko su Muslimana Alžiraca pobili do sada. To nema veze sa Muslimanima, to su islamski fundamentalisti koji su neprijatelji celog sveta, ne samo hrišćana ili nekih drugih, nego Muslimana, takođe. Imate 

MEJ:

            Da li želite još neke fotografije na grafoskop?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Hoću da vam kažem da ćete, na primer ..

MEJ:

            Dobro, molim sudskog poslužitelja da vrati fotografije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Evo, ovako, kao što ima ova, ova je na primer za srpske žrtve, opštine Kozačka Dubica i Bosanska Gradiška. Za sve opštine, za sve opštine imate knjigu, to je Centar za istraživanje zločina Udruženja Srba iz Bosne i Hercegovine, i imate za svaku opštinu značajni događaj, žrtve, neizvesne sudbine i počinioce zločina. Za svaku opštinu imate bar 100 počinioca. Moram da kažem nekoliko reči u vezi sa pomenutom Srebrnicom. Već sam rekao da sam o tome prvi put čuo, o tome sam  još pre šest meseci kada sam govorio, da sam prvi put čuo od Karla Bilta i da mi se Radovan Karadžić kleo da ništa o tome nije znao. Sve kasnije informacije su to i potvrdile uključujući i naknadno objavljeni glavni izveštaj holandske vlade od aprila 2001. u kome u tački 10. doslovce piše "ne postoje nikakve indicije da je akcija izvedena u saradnji sa Beogradom, niti u smislu političke, niti u smislu vojne koordinacije. Time bi, gospodo, što se mene tiče, na to moglo da se stavi tačka, ali ja ne želim da je stavim, jer želim da se otkrije istina u vezi sa tim suludim zločinom u interesu pravde, on mora da bude objašnjen pred svetskom javnošću, a informacije koje sam ja dosad prikupio a biće ih još govore o tome kako je Izetbegović koristio Srebrnicu za sve vrste manipulacija i države u rezervi za razne političke nagodbe, a videli ste oslonce za izjave člana njegove delegacije u izveštaju koje su prihvatile UN u vezi sa predajom Srebrnice, videli ste te oslonce, vreme će pokazati da je 1. jula 95. u kući jednog Muslimana, bivšeg predsednika opštine, u Zvorniku, gde su prisustvovala dva predstavnika muslimanske vlade u Sarajevu, predstavnici jedne plaćeničke vojne formacije u sastavu Vojske Republike Srpske, ali ne pod komandom Vojske Republike Srpske već francuske Obaveštajne službe, dogovorili taj zločin, napuštanje Srebrnice i pokolj. Svi podaci pokazuju da o tome ništa nije znao ni general Mladić ni general Krstić, koji je ovde inače osuđen, a ja sam lično uveren da ni Mladiću ni Krstiću vojnička čast ne bi dozvolila da streljaju ni ratne zarobljenike ni civile. Pogotovo, pogotovo Mladiću i Krstiću, generalima koji su tokom celog rata upravo pokazivali najviše nastojanja da se zaštite uvek ratni zarobljenici i civili. Tom plaćeničkom jedinicom komandovali su isti oni koji su iste te ljude poslali samo godinu dana kasnije u Zair, da organizuje pobune i masakr. Ista komanda koja je godinu dana nakon Srebrnice organizovala kupovinu oružja je to napravila, pa molim vas, neka vaši, oni koji za to primaju platu, imaju stotine saradnika traže od Žaka Širaka i francuske Obaveštajne službe, i američke Obaveštajne službe iz drugih službi, šta znaju o ovim činjenicama u Srebrnici. A obaveštajne informacije kojima ja raspolažem govore da je svrha napravljenog dogovora francuska zamisao bila sledeća: rat u Bosni treba završiti efikasnim akcijama NATO pakta, bombardovanjem i direktnim vojnim angažmanom. Kao opravdanje za vojnu akciju poslužiće genocid koji će Srbi da izvrše. Izvršenje genocida slabi se srpska pregovaračka strana

MEJ:

            Molim da sporije govorite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

          . Prisustvo Ratka Mladića u Srebrnici poslužiće kao potvrda odgovornosti vojnog vrha i samog Mladića za podizanje haške optužnice protiv njega, izvršenjem genocida staviće se odgovornost na rukovodstvo Republike Srpske, tako da će kasnije lakše manipulisati od strane međunarodne zajednice. Dogovoreno je da se akteri ne gone, jedan beznačajan je gonjen i to član hrvatske vojske koji se eto našao kobajagi u srpskim snagama i, kao što sam čuo, osuđen na pet godina. Za zločin u Srebrnici će se direktno optužiti Ratko Mladić i još neki članovi njegovog štaba i politički vrh Republike Srpske na čelu sa Radovanom Karadžićem. A dogovor je bio, na dogovoru su bili dva predstavnika muslimanske vlade, od Francuza sigurno general Žan Rije, dok drugo lice, rečeno je da je Morion, ali nema pouzdanih podataka da je bio Morion, dogovor je bio Srebrenicu  predati u ruke Vojske Republike Srpske praktično bez borbe, i jedinice SFOR će se povući i na taj način omogućiti navodno zauzimanje Srebrnice,  povući, nagrada za akciju masakra dva miliona nemačkih maraka. Na tom sastanku nije bilo Mladića, on je bio na ručku sa tim generalima, kasnije na Vidikovcu, ali po obaveštajnim podacima on nije znao šta je bio predmet dogovora i nije znao da on ne komanduje svim jedinicama koji u tome učestvuju, pogotovo tom koja je posle slata u Zair od strane onih istih poslodavaca. Orić  danas  živi u Lukavcu kod Tuzle, drži splav i restoran na jezeru, za vreme svog boravka u Srebrnici uništio je preko 70 srpskih sela, jedan od najvećih zločinaca u ovome ratu.

            Dakle, da zaključim, ovo ovako stoje stvari, samo sam ih letimično dotakao. Naglašavam, pet mirovnih planova smo prihvatili, plan Kutijera, plan Vensa i Ovena, plan Ovena i Stoltenberga, plan Evropske unije, plan Kontakt grupe. Dakle, što se tiče Srbije i mene lično, svi nam daju i duguju, svi nam duguju priznanje za doslednu borbu, za postizanje mira, umesto ovih optužbi za rat. Mi smo mnogo priznanja i ja lično dobio u vezi s tim, ali citiraću samo dvojicu ljudi koji su dugo vreme bili u Jugoslaviji, ne znači da su  obični posetioci. Jasuši Akaši, koji je bio pomoćnik generalnog sekretara i njegov specijalni izaslanik za Jugoslaviju, na odlasku, na konferenciji za novinare  kojoj ja nisam prisustvovao, nije morao meni da se obraća, mene tamo nije bilo, odao priznanje o ulozi tokom celog, meni lično tokom celog mirovnog procesa. Za vreme celog njegovog mandata. Ja ću zamoliti gospodina Akašija da ovde svedoči i nadam se da će on to prihvatiti. A Torbald Stoltenberg, koji je, takođe, mnogo radio u Jugoslaviji kao koopredsedavajući konferencije, izjavio je  ovo što je Jasuši Akaši izjavio na oproštajnoj konferenciji. To je bilo pre Dejtona, pre Dejtona za koji sam lično ja nesumljivo najviše zaslužan da se postigne mir, i to niko ne može da ospori. A, Torbad Stoltenrberg je 12. decembra 95. citiram u Oslu da je"predsednik Slobodan Milošević odigrao ključnu ulogu u mirovnom procesu u prethodnoj Jugoslaviji".

            Dakle, gospodo, sa najvećom odgovornošću i raspolagajući svim činjenicama tvrdim pred očima svetske javnosti da je politika Srbije, kada je reč o ratu u Bosni i Hercegovini, bila usmerena prema miru i sva posvećena njemu. Politika Srbije je bila i da podrži Srbe u Bosni, u nevoljama u kojima su se voljom drugih našli i onemogući krvoproliće nad sobom, ali je politika Srbije u najvećoj meri, pre svega, bila usmerana ka zaustavljanju krvoprolića, ka uspostavljanju mira, ka argumentima da Srbi mogu i treba da žive s drugima odnosno s onima s kojima su živeli i do tada. To je istina i tu istinu najbolje znaju oni iz tzv. međunarodne zajednice koji traže za rat u Bosni i Hercegovini odgovornost Srba i moju ličnu za zločin koji su učinili oni, traže da odgovaram ja. Zato je zbog svega ovoga gospodo, zadatak koji imate nemoguć, ako ne izvršite intervenciju u istoriju, ako činjenice koje sam zbog vašeg nametnutog vremenskog ograničenja samo dotakao jednostavno proglasite nepostojećim, ako u celini falsifikujete istoriju. Ali, i pored očigledne namere da se ovde falsifikuje istorija ova optužnica je propala jer je istina jača, a vi ste suprotno namerama kreatora ovog nelegalnog suda ustvari omogućili da svet počinje da vidi tu istinu i da svet počinje da razume tu istinu. I dalji tok će to još više učvršćivati. Ja sam u to ubeđen i istina će pobediti i do pobede. Hvala vam lepo, nisam prekoračio vreme. Na štetu, naravno, niza činjenica koje sam želeo da iznesem.

MEJ:

             U redu. Da li je optužba spremna da pozove prvog svedoka.

TUŽBA:

            Svakako. Prvog svedoka ispitivaće gospođa Retlof. Njemu je sudstvo odobrilo neke zaštitne mere tako da moramo spustiti zastore dok on ulazi, a dok se to radi dozvolite da spomenem jedno administrativno pitanje.

MEJ:

            Da. Da vidimo da li možemo spustiti zastore dok se bavimo tim pitanjem.

TUŽBA:

            Administrativno pitanje tiče se predsednika Mesića koji bi trebao doći sledeći tjedan. On bi trebao stići u ponedeljak i biće spreman da svedoči u utorak i sredu, možda i četvrtak. Prema tome, ovaj prvi svedok, ukoliko ga ne završimo, zatražićemo od vas da on nastavi svedočiti nakon svedočenja gospodina Mesića jer je njegovo vreme, naravno, veoma ograničeno.

MEJ:

            Pre nego što krenete na drugu temu, recite šta predviđate koliko dugo će trajati glavno ispitivanje prvog svedoka.

TUŽBA:

            Otprilike do dva dana.

MEJ:

            Dobro, naravno, mi ćemo to razmotriti. Jer, znam da je ovo tek početak i da onda verovatno svedoci obično traju duže, međutim ukoliko je moguće bilo bi dobro da se ispita za kraće vreme od toga. Ja sam pročitao sažetak, znam da uz njega idu i opsežni dokumenti, ali pokušajmo njega obraditi za kraće vreme.

TUŽBA:

            Druga stvar koja se tiče svedočenja gospdodina Mesića odnosi se na dokazne predmete. Svi su dokazni predmeti optuženom dostavljeni već ranije. Međutim, ja nameravam danas njemu, amikusima i Veću uručiti i popise u kojima će dokazni predmeti biti  u tri kategorije. To su dokazni predmeti koje očekujemo da ćemo koristiti tokom njegovog svedočenja. Ja ću ih pripremiti i predati Veću i drugim stranama. Iako mi  nećemo od njega tražiti da on detaljno ulazi u te dokazne predmete, on će njih uvrstiti u spis, budući da je on osoba putem koje se takvi dokumenti mogu formalno uvrstiti u spis. Isto tako, postoje dokumenti koje on može uvrstiti u spis, ali u jednom trenutku ne, smatramo da je te dokumente potrebno uvrstiti u spis. Međutim, postoje dokumenti o kojima on može odgovarati ukoliko, na primer, optuženi, odluči da ga o tim dokumentima ispituje. Naravno, na taj način možemo olakšati stvari optuženome koji se sam brani, ali ja nažalost nisam u poziciji da to napravim za bilo koje druge svedoke, osim sada na početku za ovoga.

MEJ:

            Izvolite gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Imam nekoliko pitanja, ali neću uzeti više od jednog minuta. Ja sam video da je gospodin Vladimirov pisao neko pismo da se opravdava za onaj intervjuu, prema onome što sam dobio izgleda da će morati da ponovo piše neko pismo, jer na primer, dao je intervjuu i za bugarske novine "Kultura" u kojima objašnjava na pitanje: "Da li postoji mogućnost da se Milošević oslobodi optužbi", gospodin Vladimirov je doslovce rekao sledeće: "Teoretski da, praktički ne". "Ako idete u lov sa automatskom puškom šanse da pogodite lovine su veće. Milošević je optužen za ono što se dogodilo na velikom broju mesta na Kosovu, Bosni i Hrvatskoj. Čak i ukoliko se oslobodi optužbi propolovitih tačaka, proglasiće se krivim po drugim tačkama".

            Vama je napisao pismo, gospodine Mej, jedan od najistaknutijih intelektualaca Istočne Evrope, akademik profesor Velko Vlkanov, i on kaže: "U svakom slučaju, strašno je da jedan od amikusa kurije smatra da je moguće da se ovaj postupak smatra lovom.

            Govori o tome da uopšte nije važno da li neki pravnik komentariše, ali ako je on prijatelj suda da se podrazumeva da on izražava ono što se nalazi u glavama tog suda i da, prema tome, se ovde govori o jednom, o unapred donetoj presudi.

            Vi ste dobili to pismo, gospodine Mej, ja ne znam da li ste ga razmotrili sa svojim kolegama, ali ja na osnovu onoga ..

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, vratićemo se ovoj temi kada se podignu zavese i kada započnemo sa svedokom. A sada ćemo saslušati i gospodina Vladimirova o tome. Dakle, pozabavićemo se sa svime time kada saslušamo svedoka. Molim da se sada uvede svedok u sudnicu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Mislim da je neprihvatljiva praksa da se počinje pa prekida ispitivanje svedoka zato što druga strana nije u stanju da se organizuje  ovo nije prvi put. Prema tome neka pomere sledeće, kada se ovaj završi ili neka ne počinju ovog, ako čekaju sledećeg, ali da.

MEJ:

            Hajde da sada ne gubimo više vremena. Videćemo kako svedok napreduje, naravno da bi bilo bolje da se svedok završio ukoliko je to moguće, međutim, može doći do spleta okolnosti pogotovo sa svedocima koji dolaze iz inostranstva kada to nije moguće. Mi ćemo pokušati započeti i završiti ovog svedoka pre nego što sledeći svedok počne.

            Molim svedoka da pročita svečanu izjavu. Hvala. Izvolite sesti.


Nazad na Aktuelno  |  Odštampajte vest