aktuelno-m.gif (3720 bytes)

6. septembar 2002.

STENOGRAM

 

TUŽBA:

            Izvinite, mogu li ja ukratko samo da pomenem tri stvari pre nego što počnemo jer sam svedok želi da se jedan od njih razreši pre nego što on počne. Prvo se tiče gospođe Antonić-Simić zbog njenih putnih aranžmana, kao što sam juče predvideo, naš stav je da mi lično ne smatramo nužnim da se ona pozove. Međutim, s obzirom na opštu situaciju u vezi sa ovim svedočenjem mislim da je moja dužnost da ponudim njeno svedočenje ukoliko optuženi to želi. Trebalo bi da čujem njegovu reakciju pre nego što počnem...

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, da li želite da unakrsno ispitujete gospođu Simić. To je na vama da odlučite. Čuli ste šta je ona rekla u svojoj izjavi ali ako želite da joj postavite neka pitanja dodatna, recite nam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ukoliko se smatra da treba uzimati takve izjave kao dokaze za izjave generala Markovića, svakoga ću svedoka da ispitam.

MEJ:
            U redu, neka se onda ona pozove.

TUŽBA:

            Hvala, časni sude, ostalo ćemo kasnije rešavati.

MEJ:
            Svedok K41, da li me čujete. U redu, izvinite što smo vas naterali da čekate, imamo par nejasnih pitanja koja treba da rešimo a koja se ne tiču vas oko svedočenja.

            Da li ste razumeli?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja isto imam da pokrenem jedno pitanje. Naime, vi ste juče ovde objašnjavali svedoka Kurtisa, Kevina Kurtisa. U njegovoj pismenoj izjavi postoje nove činjenice kao što je da je tražio a da je bez ikakvih papira mene nezakonito oteo iz Jugoslavije uz pomoć predstavnika Ministarstva pravde i policije. Drugo, nove činjenice o kojima on kaže da je u tome učestvovala baza američke vojske u Tuzli gde sam boravio, da je...

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, ja neću da o tome raspravljamo sada. Doneli smo odluku da se on neće pozivati i to znači da on neće dolaziti ovamo, a sada ovde imamo svedoka koji čeka da svedoči putem video linka. Sad ćemo saslušati tog svedoka, a sve druge podneske, molbe i zahteve čućemo naknadno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Hoću drugo pitanje. Vi ste dužni u skladu sa propisima da zakažete pretres o mom nezakonitom hapšenju u vezi sa tim novim činjenicama na koji morali...

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, mi sada nećemo slušati nikakve pravne zahteve. Saslušaćemo vas kad za to dođe vreme. Sada ćemo da čujemo ovog svedoka. Svedoče K41, sada želimo da čujemo vaše svedočenje. Mogu li da vas podsetim da ste juče dali svečanu zakletvu, izjavu koja naravno i danas važi. Smem li da vas podsetim da ćete prvo saslušati pitanja od zastupnika tužilaštva, ono što vi kažete treba da se prevodi, zato vas molim da pravite pauze, da ne govorite prebrzo, a što se tiče organizacije današnjeg rada, albanska kabina ne radi iz tehničkih razloga pošto tehnički nismo uspeli da je povežemo.

            Gospodine Rajneveald  izvolite.

TUŽBA:

            Hvala, časni sude. Sećate se da sam imao tri pitanja za koja sam zamolio da ih postavim u zatvorenoj sednici a tehnički problemi nam juče to nisu dozvolili. Da li možemo danas par preliminarnih pitanja. Da li ste ikad krivično osuđivani a pod tim podrazumevam sledeće. Da li ste se ikad pojavljivali pred sudom, da li se protiv vas vodio krivični postupak i da li ste ikada osuđeni za bilo kakvo krivično delo.

SVEDOK:

            Ne.

 

TUŽBA:

            Da li ste ikad posedovali pasoš.

SVEDOK:

            Nisam.

TUŽBA:

            Da li ste imali pasoš sa kojim biste mogli da putujete u Hag radi ovog svedočenja uz vrlo kratku najavu.

SVEDOK:

            Jesam mogao izvaditi pasoš u kratko vreme.

TUŽBA:

            Koliko sam ja shvatio zahtevi za izdavanje pasoša se predaju u policiju. Da li je to tačno?

SVEDOK:

            Tačno.

TUŽBA:

            Ima li nekog posebnog razloga zbog čega niste hteli da se obraćate policiji i da vam srede za pasoš.

SVEDOK:

            Da, ima jedan mali razlog što nisam otišao tamo. Taj razlog je pre nekih 2 meseca, oni su dolazili kod mene kući i to mi je javio brat da su me tražili i onda tražio sam pomoć od rođaka da mi reše taj problem jer ne znam o čemu se radi.

TUŽBA:

            Da li ste kasnije saznali.

MEJ:
            U čemu je problem? Zašto ne stavite slušalice? Možemo li nastaviti samo da obezbedimo da optuženi  čuje.

TUŽBA:

            Znači upravo ste mi rekli da je policija dolazila kod vas kući da vas traži i razgovarali su sa vašim bratom, je li tako.

SVEDOK:

            Nisu rekli razlog zbog kojeg dolaze da me traže.

TUŽBA:

            U svakom slučaju da li je to razlog što se niste obratili policiji sa zahtevom za izdavanje pasoša.

SVEDOK:

            Da i to je jedan od razloga.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ovde se ništa ne čuje.

MEJ:

            Mi smo napravili najbolje što smo mogli.

TUŽBA:

            Časni sude, ako mi dozvolite svedok govori na srpskom jeziku koji optuženi razume. Ne znam da li je prevodilac uopšte potreban, da li mu je prevod potreban. Ako optuženi stavi slušalice on će čuti ton.

MEJ:

            Molim vas, gospodine Miloševiću, probajte da stavite slušalice da vidite da li tako čujete.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Stavio sam, ali ne čuje se. Ja upravo srpski ne čujem, gospodine Rajneveld. A ne znam da li gospodin Tapušković čuje srpski.

TAPUŠKOVIĆ:

            Ja čujem srpski odlično, časni sudija, ali ne čujem prevod sa engleskog.

TUŽBA:

            Čini mi se da srpski ulazi u razne kanale. Na kom je kanalu srpski.

MEJ:

            Šestom. Moramo nastaviti, ne smemo izgubiti previše vremena govoreći o kanalima. Dajte da ponovo pokušamo da vidimo da li optuženi može dobro da čuje.

TUŽBA:

            Hvala. Gospodine, da li sam dobro razumeo da ste vi počeli svoje obavezno služenje vojnog roka 17. marta 1998. u jugoslovenskoj vojsci.

SVEDOK:        

            Da.

TUŽBA:

            Koliko vam je trajala obuka pre nego što ste poslati na Kosovo.

SVEDOK:

            Obuka je trajala 3 meseca i 20 dana. Kasnije smo  ostali još na obuci do 9. decembra kada sam dobio premeštaj u 549. motorizovanoj brigadi u Prizrenu.

TUŽBA:

            U redu. I ko je bio komandant 549. motorizovane brigade u Prizrenu.

SVEDOK:

            Komandant je bio pukovnik Božidar Delić.

TUŽBA:

            Da li vi kao pripadnik te brigade znate koja je bila njena zona odgovornosti i kasnije kada pomenete ta mesta da li biste pokazali sudu na karti područje koje je bila zona odgovornosti 549. motorizovane brigade.

SVEDOK:

            Da. Mogu vam pokazati područje koje je mislim da mogu na karti koje je pripadalo zoni odgovornosti 549. motorizovane brigade.

TUŽBA:

            U redu, u donjem uglu vidimo Prizren i to je bilo mesto gde ste vi bili razmešteni, je li tako.

SVEDOK:

            Da. Naša zona odgovornosti je bila Suva Reka, Orahovac do granice, Dragaš i oklolina Prizrena. Evo, ovako vam mogu pokazati na karti.

TUŽBA:

            Da, izvolite. Sada vidimo jednu veću verziju ove karte. Vi pokazujete Prizren.       

SVEDOK:

            Da, Prizren, Suva Reka,Orahovac i dole, sada ću vam pokazati, malo da pomerim kartu, vidite Dragaš blizu granice sa Albanijom. To je bila naša zona odgovornosti.

TUŽBA:

            U redu. A unutar brigade postojao je bataljon i tehnička četa. Da li ste vi bili pripadnik upravo te jedinice.

SVEDOK:

            Da. Ja sam bio u tehničkoj četi.

TUŽBA:

            Kakve ste poslove obavljali u toj četi.

SVEDOK:

            U mojoj četi je bilo zaduženo za održavanje kamiona mada smo do decembra meseca išli na izgradnju puteva, na stanje puteva do karaula, kopanju kanala za vodu za karaule, išli smo u obezbeđenja hrane i tako.

TUŽBA:

            Zaboravio sam ranije da vas pitam, kada ste stupili u 549. motorizovanu brigadu koliko ste imali godina.

SVEDOK:

            Imao sam 19 godina.

TUŽBA:

            Rekli ste nam da je unutar brigade postojala jedinica, bataljon, a vi ste pripadali logističkom bataljonu. Možete li mi reći ko je bio vođa, tačnije komandant vašeg bataljona.

SVEDOK:

            Komandant pozadinskog bataljona kome sam ja pripadao bio je kapetan prve klase Pavle Gavrilović.

 

TUŽBA:

            A tehnička četa u sastavu tog bataljona je bila pod čijom komandom.

SVEDOK:

            Bila je pod komandom Aćimovića.                                                                                                                               

TUŽBA:

            Da li je vaša tehnička četa vršila i terenske operacije.

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            I kada ste to radili koje preuzimao vodeću ulogu tokom takvih operacija.

SVEDOK:

            Tokom tih operacija komandu je preuzimao vodnik Kotlina Rajko.

TUŽBA:

            U redu. Recite mi sada koliko dugo ste ostali u toj četi u Prizrenu.

SVEDOK:

            U Prizrenu sam ostao do 10. juna 1999. godine.

TUŽBA:

            I tokom tog perioda, znači od 9. septembra 98. do 10. juna 99. da li ste ikad lično učestvovali u terenskim operacijama uključujući i vojne operacije.

SVEDOK:

            Da, učestvovao sam više puta.

TUŽBA:

            Hteo bih da vas pitam sledeće. Da li se sećate da ste učestvovalu u jednoj operaciji u mestu koje se zove Ljubižda Has.

SVEDOK:

            Da, učestvovao sam u toj operaciji.

TUŽBA:

            Zamolio bih vas da uzmete atlas Kosova, strana 10 i da nam pokažete u tom atlasu gde se nalazi to mesto.

            U redu, okrenuli ste stranu 10. Možda bismo mogli malo da zumiramo. Da izoštrimo sliku. Časni sude ako vi gledate svoj primerak atlasa, radi se o tački na ukrštanju broja 5 gore i tačka i liniji 25 vodoravno.

            Mislim da ste sad to našli, gospodine. U redu. Možete li nam sad reći šta su vam rekli ako su vam uopšte nešto rekli pre nego što ste krenuli u tu vojnu operaciju.

SVEDOK:

            Kada smo pošli u tu operaciju rekli su nam da idemo na demonstraciju sile.

TUŽBA:

            Ukratko, šta se zapravo desilo i kada je bila ta vojna operacija, kada se ona izvodila.

SVEDOK:

            Vojna operacija se izvodila mislim da je bila u decembru mesecu. I nama su rekli da ideo da demonstriramo silu. Međutim, kada smo mi došli do toga sela videli smo i shvatili da se tu ne radi ni o kakvoj demonstraciji sile.  Ovaj, kada smo došli u Ljubište Has prošli smo kroz selo i došli smo iza sela. Tu smo postavili zasedu i rekli su nam svako ko krene da uđe u to selo da se na njega mora pucati. I tu smo ostali celi dan do uveče i uveče smo se povukli u prve kuće u selu. Iz tih kuća iz sela rekli su nam da isteramo ljude i posle toga kada su ljudi isterani iz svojih kuća mi smo zauzeli mesto u kući da bi prenoćili. Posle ujutru opet smo se vratili u, kada smo prenoćili opet smo se vratili gde smo bili u zasedi više sela i tu smo ostali do naredne večeri. Kada smo se povukli i vratili za kasarnu.

TUŽBA:

            Samo nekoliko pitanja radi pojašnjenja. Ko vam je rekao da radite to što ste upravo opisali sudu.

SVEDOK:

            Da, to je bio, ovaj vojna policija i ovaj potpukovnik, Konjikovac mislim da se zvao. I oni su rekli da se uveče vratimo u selo i da, ovaj, isteramo ove ljude iz ovih kuća da bi mi zauzeli mesto da bi tu prenoćili.

MEJ:

            Gospodine Rajneveld, mora se pojasniti na koga on misli kada kaže mi.

TUŽBA:

            Da, to je upravo trebalo da bude moje sledeće pitanje. Hvala, časni sude.

            Gospodine svedoče, na koga mislite kada kažete mi. S kim ste bili.

SVEDOK:

            Mi vojnici koji smo pripadali ovoj tehničkoj četi, to sam mislio na reč mi.

TUŽBA:

            Hvala. A da li je bio neki oficir koji je bio zadužen za vašu konkretnu jedinicu u toj konkretnoj operaciji. Ako je bio da li se sećate ko je to bio.

SVEDOK:

            Oficir koji je bio u toj operaciji sa nama bio je ovaj vodnik koga smo zvali vođa u toj akciji. On je bio sa nama ali tačno mu se imena ne sećam.

TUŽBA:

            Da bi mi bilo jasno, vi ste bili deo VJ, je li to tako.

SVEDOK:

            Jeste.

TUŽBA:

            I mislim da ste u svom svedočenju rekli da je tu učestvovala i vojna policija, da li je to tačno ili sam ja nešto pogrešno shvatio.

SVEDOK:

            To je tačno.

TUŽBA:

            Da bi mi bilo sasvim jasno, da li vi kažete da su vojska i policija tu delovali zajedno i ako jesu, ko je onda proterivao ljude iz njihovih kuća.

SVEDOK:

            Da, mi smo bili dok smo bili u zasedi više sela, bili smo kao tehnička četa odvojeni od vojne policije. Vojna policija je bila dole u selu smeštena i uveče kada smo se vratili do sela vojna policija i mi smo, ovaj, naređeno je da vojna policija i mi isteramo ljude i vojna policija ih je kasnije otpratila iz sela.

TUŽBA:

            Shvatam, u redu. Da li ste kasnije učestvovali u jednoj drugoj kampanji, jednoj drugoj operaciji u februaru 99. godine.

SVEDOK:

            Da, učestvovao sam i to je bilo koliko se sećam u Ješkovu.

TUŽBA:

            Ponovo molim vas pogledajte Kosovo atlas pred sobom, okrenite stranicu 14 i pokažite sucima gde se nalazi selo Ješkovo.

            Časni sude, da bi vam pomogao to je M26 na stranici 14. Svedoče imatepred sobom kartu. Da li ste našli Ješkovo na toj karti.

SVEDOK:

            Da, našao sam.

TUŽBA:

            Dobro, pokazali ste mesto koje se zove Ješkovo. Da li je to južno od Prizrena. Teško je to zaključiti na osnovu karte 14. Da li je to južno od Prizrena.

SVEDOK:

            Koliko se sećam jeste južno od Prizrena.

TUŽBA:

            Gospodine, možete li nam ukratko opisati šta se desilo u selu Ješkovo.

SVEDOK:

            U selu Ješkovo mi smo dobili uzbunu negde u tri sata posle ponoći i pošli smo, nismo znali tačno gde idemo. Kada smo sutradan kada smo na kamionima prebačeni do iznad sela Ješkova, komandant naš kapetan nam je rekao da se tu radi o operaciji u kojoj učestvuje možda oko 700 vojnika i da učestvuju posebne jedinice policije. I kada smo zauzeli položaje iznad sela Ješkova počela je artiljerija, tenkovi, protiavionski topovi i "prage" da pucaju po selu. Kasnije kada se ta artiljerijska granatiranje završilo, mi smo krenuli da se selo očisti. I to je trajalo negde do uveče.

TUŽBA:

            Po vašem shvatanju šta je to značilo da očistite selo. Kada vam je rečeno da se selo očisti, kako ste vi to shvatili.

ODGOVOR:

            Svatili smo da u selu ne sme niko da ostane živ, jer nam je rečeno da tu nema nikoga osim vojnika koji su pripadali UČK.

PITANjE:

            Ono što ste kasnije doživeli da li je to bilo tačno. Da li se to pokazalo tačno.

ODGOVOR:

            Ja kolko sam svatio i video u toj akciji video sam 10 mrtvih ali nijednog nisam video u uniformi OVK da je bio.

PITANjE:

            Gospodine, rekli ste da se u selo pucalo iz  raznog naoružanja a kada je to prestalo vama je rečeno da idete da očistite selo. Možete li nam reći kakva je vojna oprema donešena i korišćena za granatiranje sela pre nego što ste vi ušli u selo.

ODGOVOR:

            Vojna oprema, donešena i bili su uključeni tenkovi, bili su uključeni protiv avionski topovi ... i bile su uključene "prage".

PITANjE:

            Da li ste mogli da procenite koliko dugo je trajalo granatiranje sela pre nego što ste vi ušli u njega.

ODGOVOR:

            Kolko se ja sećam nekih pola sata otprilike.

PITANjE:

            A tokom granatiranje ili faze kada ste vi drugi vojnici ušli u selo da ga očistite da li ste primetili bilo kakvu uzvratnu vatru iz sela. Drugim rečima, da li je iko iz sela pucao na vas i ostale vojnike.

ODGOVOR:

            Iz sela ja nisam primetio paljbu na nas izuzev kada smo mi utrčali u selo vojnici koji su iza nas bili počeli su da pucaju, nismo znali o čemu se radi, mislili smo da je neko od te vojske OVK, svatili smo da je se neko bio sakrio u šumi iza nas koja je bila tu i posle  toga na čoveka počeli da pucaju na njega.

PITANjE:

            Da li ste vi videli tog čoveka, i ako jeste onda nam recite  da li je bio u uniformi, da li je imao bilo kakve oznake na sebi.

ODGOVOR:

            Ne, bio je u civilnoj uniformi i kada je izašao iz toga žbunja prema njima digao je ruke.

PITANjE:

            Rekli ste  da ste vi lično videli oko 10 tela. Da li ste na osnovu onoga što ste saznali od drugih vojnika, na osnovu nekih drugih informacija, na kraju saznali koliko je ukupno ljudi poginulo u toj operaciji.

ODGOVOR:

            Koliko sam ja saznao u toj operaciji mislim da je poginulo oko 30 ljudi, mislim. Ja sam bar 10 video.

PITANjE:

            Hvala,  K41 sada ću vas zamoliti da se pozabavimo poslednjom sedmicom u martu 99. godine, da li se sećate kapetana Gavrilovića, kako izdaje naređenje bataljonu da nešto uradi.

ODGOVOR:

            Da, sećam se to se desilo u martu mesecu, noći, tačno se datuma ne sećam, ali znam da je bila noć kada je počelo NATO bombardovanje. Te večeri oko 9-10,00 sati te večeri je došao kapetan Gavrilović i naredio je da vojnici zaduže uniformu, municiju i opremu koja im je potrebna za borbu.

PITANjE:

            I da li ste vi zaista i zadužili tu uniformu, municiju i opremu.

 

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Da li ste odmah krenuli, ili ste krenuli rano ujutro narednog jutra.

ODGOVOR:

            Nismo odmah, krenuli smo u jutarnjim satima narednog jutra.

PITANjE:

            Kuda ste otišli i kako ste tamo stigli.

MEJ:

            Samo trenutak, gospodine svedoče K41, izvinite što vas prekidam ali je vrlo bitno da nam bude jasno, na koga svedok misli,  treba da bude jasno u zapisniku.

PITANjE:

            Gospodine, kada kažete krenuli da li govorite o sebi i ostalim vojnicima koji su bili deo 549 motorizovane brigade Vojske Jugoslavije.

ODGOVOR.

            Da, govorim o vojnicima koji su bili sa mnom u mojoj četi.

PITANjE:

            Ponovo, izvinjavam se ako sam ranije već postavio to pitanje, ali možete li nam reći kakva je bila funkcija, odnosno položaj kapetana Gavrilovića, u odnosu na vašu grupu vojnika.

ODGOVOR:

            Nisam razumeo pitanje.

PITANjE:

            Gospodin Gavrilović, šta je on bio u vojsci, na kom položaju, za koju jedinicu je bio zadužen.

ODGOVOR:

            On je bio komandant pozadinskog bataljona koji je odgovarao za logistički pozadinski bataljon.

PITANjE:

            A vi ste bili deo tog bataljona.

ODGOVOR:

            Da, tako je.

PITANjE:

            Hvala. Sada ćemo se vratiti na prethodno pitanje. U ranim satima sledećeg jutra nakon što su do vas stigle vesti o početku NATO bombardovanja, kuda ste vi otišli i kako ste tamo stigli.

ODGOVOR:

            Mi smo ušli u kamione i išli smo preko sela koje se zove Novaci, i stigli smo u brda više Trnja  sa južne strane,  stigli smo.

PITANjE:

            Molim vas pogledajte stranicu 11  pa na sredini stranice gde se vidi leva margina stranice. Hvala. Malo više, molim. U redu. Možemo sada pojasniti Suva Reka se vidi na vrhu i vi vidite Trnje i Novake.

ODGOVOR:

            Da, Novaci, srpsko selo pre Trnja sa južnom stranom.

PITANjE:

            U redu. Koliko je to udaljeno od Trnja?

ODGOVOR:

            Ne mogu se tačno setiti koliko je to udaljeno,  nisam tačno siguran.

PITANjE:

            U redu. Kada ste stigli tamo. Koliko sati je bilo otprilike.

ODGOVOR.

            Mislim da je bilo oko 4 sata ujutro. Rani jutarnji sati su bili, to znam.

PITANjE:

            Da li je bilo  teške artiljerije i neke druge vojne opreme sa vama u vašoj grupi iz 549 motorizovanog bataljona brigade.

 

ODGOVOR:

            U našoj grupi iz pozadinskog bataljona jedino teško oružje  jeste protiv avionski top  i mi smo jedino posedovali taj top koji smo postavili na tom brdu više Trnja.

PITANjE:

            Možete li nam reći tog jutra, kad ste se nalazili iznad Trnja, ko od nadređenih oficira je bio sa vama. Ko je bio tamo.

ODGOVOR:

            Od oficira sa nama su bili komandant bataljona Pavle Gavrilović, njegov zamenik Gligorić, bio je poručnik Jaćimović i bili su vodnici koji su bili zaduženi za svoje vodove ... Kozlina Rajko, bio je Nedeljković, i bio je Terzić, mislim Miroslav, ne znam tačno ime.

PITANjE:

            A ko je bio vaš komandant, drugim rečima ko je bio vaš direktni pretpostavljeni.

ODGOVOR:

            Naš direktni pretpostavljeni bio je Kozlina Rajko, koji je preuzimao komande u takvim situacijama kada se išlo u akcije.

PITANjE:

            A policija?

ODGOVOR:

            Ne, tom prilikom  bio je samo jedan policajac, mislim da je bio iz srpskog sela Novaci koji je poznavao valjda teren i zato su ga poslali sa nama. Kolko se sećam.

PITANjE:

            To je  bila gotovo u celosti vojna operacija u prisustvu jednog policajca. Je li to tačno.

ODGOVOR:

            Da, to je tačno.

PITANjE:

            Gospodine, osim oficira uključujući i gospodina Kozlinu, možete li nam reći koliko je ukupno vojnika učestvovalo u toj operaciji. Koliko četa, koliko jedinica znači, koliko je ukupno bilo ljudi.

ODGOVOR:

            Kolko se ja sećam bilo je 3 čete, 3 vodnika koji su vodili, iz čete u njima mislim da je bilo 80 do 100 vojnika, kolko se sećam.

PITANjE:

            U redu,  otprilike oko 3 sata ujutro rekli ste nam šta ste u suštini radili. Možete li nam sada ukratko svojim rečima ispričati šta se desilo kada je sve to počelo, ko je šta uradio. Ispričajte nam to svojim rečima.

SVEDOK:

            Ujutro kada smo došli na to brdo sišli smo sa kamiona, kamioni su postavljeni tu da se ne mogu videti. Na brdu je postavljen protivavionski top  tako da  može da dejstvuje po selu. Posle toga mi smo sačekali tu na brdu, sa svojim vodnicima smo stajali i kapetan Gavrilović je pozvao vodnike da im izda neku naredbu. Vodnici su prišli do kapetana Gavrilovića i on ih je pitao da li su vojnici spremni za akciju. Oni su mu odgovorili da i posle toga on je pokazao rukom prema Trnju i rekao je da danas ovde ne sme niko da ostane živ i vodnici kada su svatili komandu koju im je izdao krenusli su prema nama kasnije naš vodnik se okrenuo prema nama. Rekao nam da sastavimo našu četu i krenuo je ispred nas niz brdo prema Trnju.

PITANjE:

            Gde ste se vi nalazili kada je kapetan Gavrilović izdao to naređenje vodnicima. Da li ste vi mogli to lično čuti.

ODGOVOR:

            Da, nalazio sam se tu 3 do 4 m, od kapetana Gavrilovića i vodnika Kozline tu se nalazilo još vojnika koji su bili oko mene, koji su mogli jasno da čuju naređenja.

PITANjE.

            Nakon što je izdato to naređenje, da li se nešto desilo i ako jeste šta.

 

 

ODGOVOR:

            Nakon što je izdato to naređenje, vodnici  sa svojim četama pošli prema selu Trnje a vodnik  je ostao sa svojim vojnicima na brdu. Posle kada smo išli niz brdo sva je vojska svatila o čemu se radi  i primicali smo se selu. Kada smo se primicali selu razvijali smo se u strelce za borbu i tako smo došli do sela. Prilikom dolaska do zauzimanja položaja na periferiji  jednog čoveka koji je  sa nekom torbom na ramenu... nosio verovatno  i začuo se rafal pored mene i taj čovek je pao. Posle toga ... zauzeli položaje i nakon izvesnog vremena počeo je protiv-avionski top da dejstvuje po selu.To je potrajalo možda nekih 20 minuta i posle toga mi smo krenuli u selo. Prvo jeste što smo uradili to je bilo da smo zapalili jedno seno koje se nalazilo na putu i posle toga je začuo se isto. Ljudi su počeli, videli smo ih u dve kolone. Jedni su bežali prema Lešanima, a drugi su bežali levo prema Potoku. Kada smo ulazili u selo.

MEJ:

            Zaustaviću vas. Gospodine Rajneveld bilo bi nam od koristi kada biste pojasnili neke stvari i kada bi ste ne vodili svedoka, ali kada bi ste išli polako kroz svedočenje.

RAJNEVELD:

            Moj plan je bio da njemu pustim da ispriča priču, a da se onda vratimo i bavimo detaljima. Ali možemo da idemo deo po deo. U redu. Gospodine svedoče, da se malo vratimo i da se pozabavimo detaljima. Kada ste otišli u selo rekli ste nam za jednog starijeg čoveka i rekli ste da ste čuli pucanj i da je čovek pao. Da li znate ko je pucao u tog čoveka koji je nosio vreću pretpostavljate da je unutra bila hrana za stoku.

ODGOVOR:

            U njega je pucao vodnik Kozlina, koji je naš vodnik.

PITANjE:

            Da li ste vi to videli.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Onda ste nam rekli za taj protivavionski top koji je granatirao selo tokom tog granatiranja ili kasnije, da li ste videli bilo kakve seljane iz tog sela Trnje, i da li su oni nešto radili. Ako jesu, šta su radili?

ODGOVOR:

            Za seljane koje sam ja video, jeste da su bežali, maločas sam rekao levo prema Lešanima, a drugi su bežali prema Potoku. Mislim levo i desno od nas kako smo išli, bili zauzeli položaje prema selu.

PITANjE:

            U redu. Molim vas pogledajte ponovo atlas. Ponovo na stranici 11. vi ste nam ranije pokazali gde se nalazi Trnje na toj stranici 11, možete li nam sada pokazati gde se nalazi Lešane. Malo samo pomerite atlas desno da bismo videli levu marginu. U redu. Da li vidite Trnje.

ODGOVOR:

            Da i desno je selo Lešane od Trnja.

PITANjE:

            Hvala. A sad gospodine, recite, nam šta ste vi radili dok je trajalo granatiranje.

ODGOVOR:

            Dok je trajalo granatiranje, ja i vojnici koji su bili kraj mene levo i desno smo zauzeli položaje i čekali da granatiranje prestane, da bismo uišli u selo.

PITANjE:

            A kada je granatiranje prestalo da li ste dobili uputstvo od bilo koga i kakva su to bila uputstva.

ODGOVOR:

            Da, vodnik Kozlina je ustao, i od njega levo i desno počeli su da kreću vojnici. Mi smo govorili šta je. Kreće se.Znači, krenuli smo u selo odmah pošto je on krenuo. Mislim on vodnik.

PITANjE:

            Kad ste ulazili u selo posle granatiranja da li ste bilo koga sreli. Da li ste videli neke ljude i ako jeste šta se s njima desilo.

ODGOVOR:

            Da kada smo skrenuli u selo jedan čovek je trčao između kuća dole jedno 300 do 400 m, ispred nas i začuo se rafal i čovek je pao.

PITANjE:

            Da li ste videli ko je na njega pucao.

ODGOVOR:

            Ne.

PITANjE:

            Da li ste, šta je bilo prvo što ste uradili kada ste ušli u selo. Pošto je ovaj čovek već ubijen o kome ste govorili, spominjali ste neki stog sena.

ODGOVOR:

            Da, prvo je da smo zapalili  taj stog sena, kasnije smo po grupama dvojica trojica ulazili u kuće, koje su se nalazile u tom selu. Kuće su bile redom paljene.

PITANjE:

            Po čijim uputstvima ste to uradili, ako vam je neko davao uputstva.

ODGOVOR:

            Po uputstvima našeg vodnika.

MEJ:

            Ovde ću vas zaustaviti gospodine Rajneveld. Mislim da bi bilo uputno da ovom svedoku damo zvanično upozorenje. Gospodine K 41, moram samo da vam kažem ovo, zvanično već ste ranije čuli, ali sad treba ponoviti. Vi niste obavezni da svedočite o nečemu što bi moglo da okrivi vas za neko krivično delo. Vi to naravno možete učiniti. Ali osim ako vam se ne izda sudski nalog o tome, vi niste obavezni da svedočite o tome. Da li to razumete.

SVEDOK:

            Delimično, izvinite, ako bi mogao dobiti ponovo, ako bi se moglo ponoviti.

MEJ:

            Vi niste obavezni da govorite o nečemu što bi sa vaše strane bilo priznanje nekog krivičnog dela, što bi moglo vas da okrivi. Vi niste obavezni da teretite samog sebe za krivično delo. Sada ste upravo počeli da govorite o paljenju kuća. Ima još drugih stvari o kojima ćete govoriti, koje zapravo predstavljaju krivična dela. Vi niste obavezni da govorite o nečemu što tereti vas samog. To je vaša pravna situacija i vi treba da je razumete. Da, gospodine Rajneveld.

RAJNEVELD:

            Bez obzira na ovo zvanično upozorenje koje vam je dao sudija, da li još uvek želite, da li se još uvek spremni da odgovorite na moja pitanja o onome što se dešavalo tog dana.

ODGOVOR:

            Da, ja sam ranije u mojoj izjavi rekao ja sam ovde došao da svedočim, govorim ono što sam video i ono što sam čuo.

RAJNEVELD:

            Hvala vam, svedoče. Sada smo stigli do onog trenutka kada ste išli od kuće do kuće,  šta ste radili tom prilikom, šta ste tražili tokom tog pretraživanja kuća.

ODGOVOR:

            Tokom tog pretraživanja kuća smo pretraživali da li nije neko ostao u tim kućama.  Mi smo u grupama, vodnik nam je davao naređenja nama po dvojici, trojici u redove kuća koji su bili da idemo i da proveravamo da li ima ko neko u njima, ako nema da sve kuće budu zapaljene.

TUŽBA:

            Da li ste to i uradili.

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            U prvih 10 ili 15 kuća u koje ste ušli da li ste, tačnije da li je vaša grupa bilo koga našla.

SVEDOK:

            Naša grupa nije našla nikoga od tih prvih 10-tak kuća u koje smo ulazili.

 

TUŽBA:

            U redu. Čini mi se da ste već odgovorili na ovo pitanje ali kada ste, kada nikoga niste našli u kućama, vi ste te kuće zapalili, je li tako.

SVEDOK:

            Da, tačno tako.

TUŽBA:

            Dok ste pretraživali kuće da li se sećate jednog starijeg čoveka i šta se sa njim desilo.

SVEDOK:

            Da, sećam se jednog starijeg čoveka koji je bio isteran iz svoje kuće i sećam se vodnika koji je naređivao vojniku da puca u njega ali ga je odbio, nije mogao da puca u čoveka i sećam se da ga je on ubio tarapaulom u glavu i rekao da se to ovako radi.

TUŽBA:

            Možda bih mogao da vas pitam još par stvari da razjasnimo i da, ko je bio taj vodnik i koje bio dotični vojnik.

SVEDOK:

            Bio je vodnik Kotlina i vojnik Milošević koji nije hteo da puca i koji je rekao ja ne mogu da pucam.

TUŽBA:

            I ovaj vojnik Milošević koga ste poznavali, da li ste ga upoznali na obuci, da li je on kao i vi nedavno došao na odsluženje vojnog roka.

SVEDOK:

            Da, vojnika Miloševića ja sam upoznao u Prizrenu kada sam došao na, kada sam dobio prekomandu 549. motorizovanu brigadu, tada sam ga upoznao.

TUŽBA:

            Kada je vojnik Milošević rekao ne mogu, ko je ovog starijeg čoveka ubio.

SVEDOK:

            Ubio ga je vodnik Kotlina tarapaulom iz automatskog oružja i rekao da se to ovako radi.

TUŽBA:

            Da li znate šta se desilo posle tog rafala sa tim starijim čovekom, da li je ranjen ili je ubijen na mestu.

SVEDOK:

            Taj stariji čovek je pao i ja mislim da je mrtav. Ne mislim nego sam više nego siguran jer je tu ostao da leži dok smo mi nastavili dalje.

TUŽBA:

            Šta se desilo sa njegovom kućom ako se nešto desilo.

SVEDOK:

            Njegova kuća je zapaljena kao i sve kuće.

TUŽBA:

            Da li ste nastavili da idete od kuće do kuće.

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Možete li nam ispričati  o jednom događaju koga se sećate kada ste pre svega našli nekog po prvi put u jedoj od kuća koje ste pretraživali.

SVEDOK:

            Da, kada smo naišli na jednu kuću videli smo da se pomera zavesa u kući na prozoru i znali smo da se neko nalazi u toj kući. Ušli smo u to dvorište i u tome je dvorištu su bile kuća jedna sa leve strane i bile su neke garaže i bilo su kuće sa desne strane. Ja i još nekoliko vojnika smo ušli u ovekuće koje su bile sa desne strane i iz tih kuća ljudi koji su bili unutra bili su isterani u dvorište.

TUŽBA:

            Ko ih je isterao i kako.

SVEDOK:

            Isterali su ih vojnici koji su ulazili u kuće.

 

TUŽBA:

            Da li ste i vi bili među tim vojnicima.

SVEDOK:

            Da, ja sam bio sa vojnicima koji su ulazili  desno u kuću koja se nalazila.

TUŽBA:

            Da li su te ljude izveli uperući u njih cevi pušaka ili na neki drugi način.

SVEDOK:

            Da, svako su logično bile puška uperena kada otvara vrata nam je rečeno da je moguće da tu ima i vojnika OVK ali tu nije bilo nikoga osim ljudi koji su se nalazili u tim kućama i oni su sa tako uperenim puškama, rečeno im je da napuste svoju kuću, da izađu.

TUŽBA:

            Da li se sećate koliko je bilo tih ljudi, kog su bili pola i uzrasta starosti odprilike.

SVEDOK:

            Ljudi kasnije kada su svi bili u dvorištu, kada je naređeno da posedaju, mislim da je bilo oko možda 15 ljudi. Tu je bilo i žena, sećam se najmanje jednog deteta koje sam ja video i bilo je starijih ljudi.

TUŽBA:

            Da li je bilo nekih beba, novorođenčadi, da li na to mislite kada kažete dece.

SVEDOK:

            Da, na to mislim. Bilo je jedna najmanje  koja je imala možda ne znam da li je imala i godinu dana.

TUŽBA:

            Ako ste se uopšte obraćali tim ljudima što ste im rekli kada su izašli napolje.

SVEDOK:

            Kada su ljudi napustili svoju kuću i izašli vani tu je bio vodnik koji je naredio da posedaju u tome dvorištu.

TUŽBA:

            Šta se dalje desilo.

SVEDOK:

            Dalje je rekao jednom vojniku da povede jednog od muškaraca koji su sedeli tu do te garaže i da ga pita da li imaju neki novac kod sebe. Kada mu je odgovorio da nemaju, on mu je rekao da se vrati na svoje mesto i sedne u dvorište da se pridruži ostaloj grupi ljudi, a vojnik da se vrati tamo gde smo mi stajali. Rekao je ostalim vojnicima koji su se nalazili u dvorištu mogu da pođu prema kapiji da izađu odatle i nas 4, 5 koliko je stajalo da tu i ostanemo.

TUŽBA:

            Samo da bi ovo bilo jasno. Na početku bilo je vas više od 4 ili 5, bilo je više vojnika u dvorištu jel tako.

SVEDOK:

            Da bilo je više vojnika i bilo je tu vojnika koji su još ostajali u kućama koje su zadržavali i bilo je vojnika koji su naknadno ulazili u dvorište od ostalih ....

TUŽBA:

            Da li sam vas dobro shvatio da je vodnik Kotlina  naredio većini vojnika da krenu prema kapiji, ostavljajući vas 4 ili 5-oro u dvorištu sa tim civilima. Da li je to bilo tako.

SVEDOK:

            Da, to je bilo tako. On je rekao tim vojnicima koji su se nalazili ...

TUŽBA:

            Još jedno pitanje pre nego što nastavimo. Da li su u ove civile u nekom trenutku saslušavali osim što su im tražili novac, da li ih je neko pitao za OVK.

SVEDOK:

            Da. Pitali su ih gde je OVK, da li tu ima OVK. Sećam se da su odgovarali da nikada OVK nije bilo i da u selu nema nikoga od OVK. I onda su tu nastajale kao psovke i...

 

 

 

TUŽBA:

            Dalje ste nam pričali o jednom čoveku koga su izdvojili i odveli najedno mesto u dvorištu. Većini vojnika je naređeno da napuste dvorište a ostali ste samo vas četvorica ili petorica. Šta se dalje desilo?

SVEDOK:

            Nisam razumeo pitanje.

TUŽBA:

            Ne, ne, ponoviću pitanje. Rekli ste nam da je izvestan broj vojnika poslat dalje a vas je u dvorištu ostalo 4 ili petorica. Šta se desilo dalje?

SVEDOK:

            Ostali su vojnici su krenuli ovi koji su se nalazili u tom trenutku tu krenuli da izlaze a nas 4, 5 koliko nas je ostalo vodnik je naredio da pucamo u ovu grupu ljudi koja je bila tu u dvorištu. Koja se nalazila pred nama.

TUŽBA:

            Da li ste vi  to i učinili.

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Ko je pucao na ljude.

SVEDOK:

            Pucao je vodnik, pucali su svi koji su ostali vojnici u tom redu. Nas 4, 5.

TUŽBA:

            Uključujući i vas.

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Da li ste pucali na sve civile koji su stajali pred vama. Kad kažem vi mislim na vašu grupu.

SVEDOK:

            Da, naša grupa je pucala kako se ko nalazio na svom mestu. Pucao je pred sobom na ljude koji su bili ispred. Pucano je na sve ljude.

TUŽBA:

            Ako se sećate šta se desilo sa tim ljudima na koje ste vi pucali zajedno sa svojim drugovima vojnicima.

SVEDOK:

            Svi ljudi na koje je pucano počeli su da padaju jedan preko drugoga i najviše se sećam, to mi je baš ostalo u dubokom sećanju jedna beba, koja je bila pogođena sa tri metka, koja je neverovatno vriskala.

TUŽBA:

            Po vašem mišljenju šta se desilo sa tim ljudima.

SVEDOK:

            Ne znam, ja sam samo hteo što pre da napustim to mesto. Posle toga i vodnik i mi smo odatle krenuli, rekao je nama vojnici koji smo krenuli nas dvojica, trojica koji smo bili u toj grupi da proverimo još ovu kuću koja je bila sa leve strane da nije neko ostao i u toj kući sa desne strane u sobi bio je jedan starac koji je...

TUŽBA:

            Da li ste ušli u tu kuću, tu drugu kuću.

SVEDOK:

            Da, mi smo videli samoga starca koji je ubijen. Više nikoga nije bilo u toj kući. Izašli smo iz nje.

TUŽBA:

            Kada ste izašli iz te kuće, gde ste išli, šta ste čuli, šta ste radili.

SVEDOK:

            Kada smo izašli iz te kuće, izašli smo iz tog dvorišta. Tu je bila glavna cesta koja je vodila kroz to selo preko, neko je od vojnika je rekao da se tamo videlo pomeranje zavese u još jednoj kući i nakon izvesnog vremena slomilo se staklo i prozor na toj kući i ubačena je bomba. Začuli su se vriskovi iz te kuće i posle te eksplozije više se ništa nije čulo.

TUŽBA:

            Znači vi ste krenuli dalje u druge kuće u tom selu posle tog incidenta kada je ubijeno 15 ili odprilike 15 civila, je li tako.

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Kada ste napuštali to imanje gde je vaša grupa ubila te civile da li ste videli kako neki drugi vojnici ulaze da vide šta se desilo, da neko ulazi u to dvorište i onda ga napušta.

SVEDOK:

            Da, za vreme čim je prestala pucnjava već je ponegde bilo vojnika koji su ulazili, gledali, istrčavali, jer tu su bile obadve čete se skupile i onda su ono kako izlazi neko govore vojnicima i onda smo nastavili dalje prema tu obližnjem bila je jedna prodavnica.

TUŽBA:

            I šta se desilo kada ste došli do te prodavnice, šta ste tamo radili.

SVEDOK:

            Do te prodavnice, rekli su nam iz te prodavnice da uzmemo šta nam je potrebno za jelo, za piće. Ako je neko žedan sokovi, nešto od hrane, neki ...

TUŽBA:

            Na koga mislite kad kažete oni, ko vam je rekao da to možete da radite.

SVEDOK:

            Rekli su nam vodnik naš, nama direktno. Našoj četi je rekao vodnik da idemo da se poslužimo jer hrana nam neće stizati, ona je obavezna.

TUŽBA:

            Dobro. Šta su vojnici uradili kad im je rečeno da mogu to da uzimaju.

SVEDOK:

            Ušli su u prodavnicu i svako je uzimao šta mu je trebalo.

TUŽBA:

            Dobro. Ovde ćemo stati. Tokom celog tog događaja kada ste ušli u to selo sa brda, tokom granatiranja i tokom svih ovih događaja koje ste maločas  opisali, da li ste u bilo kom trenutku primetili da neko uzvraća vatru iz sela. Da li je na vas neko pucao.

SVEDOK:

            Nije bilo pucnjave koja bi značila da je tu bilo vojnika OVK.

TUŽBA:

            Pošto ste uzeli šta ste hteli iz te prodavnice da li ste napustili selo.

SVEDOK:

            Da, onda smo prešli prema mostu koji se nalazio sa leve strane, bilo je, videlo se, 7, 8 žena koje su bile nepokrivene.

TUŽBA:

            Sa tog mesta gde ste se nalazili da li ste mogli da vidite neku odbranu.

SVEDOK:

            Da, sa mosta se mogao videti jedan tenk i jedna "praga", koji su bili postavljeni sa 500 metara na severno od Trnja.

TUŽBA:

            Što se tiče ovih žena, možete li nam reći kako su one usmrćene, kako su umrle, da li su se udavile ili na neki drugi način umrle.

SVEDOK:

            Žene koje su tu bile kraj puta na toj livadi, bilo je vidno da su pogođene mecima iz automatskog oružja.

TUŽBA:

            Časni sude, sada ću preći na drugu temu. Paragraf 22, da li mislite da je zgodno vreme za pauzu ili želite da nastavim.

MEJ:

            Dosta kasno smo počeli, nastavite još 15 minuta.

 

TUŽBA:

            Gospodine rekli ste nam da je tamo bio jedan most i potok, da je to zapravo bio most preko jednog potoka jel tako.

SVEDOK:

            Da, tako je.

TUŽBA:

            I da se nešto dogodilo, zapravo šta se dalje dogodilo. Gde ste vi krenuli dalje.

SVEDOK:

            Dalje smo krenuli preko mosta. Kada smo prešli krenuli smo uz taj potok da idemo i na neki možda 200, 300 metara od toga mosta bilo je jedna grupa ljudi koja se bila sklonila iz sela u tom potoku. Tu je bio jedan primitivni most postavljen od stabla jednog drveta i tu je možda bilo nekih 30, 40 ljudi. I jedan od vojnika da se trebaju svi poubijati ali poručnik  Etimović koji se tu našao je počeo da moli skoro više da se žene i deca puste, to je i učinjeno. Žene i deca su pušteni i jedan čovek koji je bio invalid, sećam se nije imao noge. Oni su pušteni, ostala 4,5 muškaraca su ostali koji su ubijeni.

TUŽBA:

            Možete li nam reći koje starosti su bili ti muškarci, tih 4, 5 koji su ostali.

SVEDOK:

            Ti muškarci koji su ostali mislim bili su nekih 40, 50 godina starosti.

TUŽBA:

            Kako su ubijeni i ko ih je ubio.

SVEDOK:

            U tom trenutku kada je pucano na njih ja sam bio nekih 10 metara jer sam gledao da budem što dalje od svojih pretpostavljenih da ne bih dobio još neko naređenje da moram da pucam. Bio sam udaljen nekih 10 metara i tu su bile obe čete, bilo je puno vojnika i nisam mogao videti tačno ko je pucao.

TUŽBA:

            Šta se desilo posle toga, da li ste nastavili prema jednom drugom selu.

SVEDOK:

            Posle toga smo nastavili još nekih 600 metara i gde smo odmorili i tu smo se poslužili sa ovim što je uzeto iz prodavnice i posle toga kada smo se odmorili vodnik naš i nas 10-tak vojnika smo prešli na jedno brdo prema selu Mamušci.

TUŽBA:

            Možemo li ovde zastati za trenutak i molim vas okrenite sada stranicu 10 atlasa Kosovo koji imate pred sobom jer pošto smo na stranici 11 bili na levoj strani sada ćemo na stranici 10 biti na desnoj strani. Pogledajte desnu marginu da li vidite Trnje u desnoj koloni kod broja 22. Da, ovde je 22, malo podignite da li vidite Trnje, pokažite nam ga.

            Da li vidite Mamušu odmah levo pored toga.

            Dakle, išli ste od Trnja duž reke sa još 10 vojnika i vodnikom Kotlinom ako sam dobro shvatio, otišli ste do Mamuše. Je li tako.

SVEDOK:

            Ne duž reke nego smo duž reke nastavili nekih 200 metara i odmorili i onda smo krenuli i došli smo do tog uzvišenja odakle se može posmatrati Mamuša ...

TUŽBA:

            A da, tako je. Hvala. Dok ste se odmarali i jeli hranu koja je ukradena iz te prodavnice, da  li ste čuli bilo šta u vezi sa selom Mamuša odnosno, da li ste čuli protiv avionski top kako deluje u odnosu na selo Mamuša.

ODGOVOR:

            I kada smo isčistili ove položaje  Mamuše, zauzeli položaje i dobili naređenje  da deluje po 7 osam kuća koje su se nalazile na periferiji Mamuše. Posle kada je završeno to granatiranje tih 7 do 8 kuća, mi smo krenuli i došli do tih kuća i rečeno nam je da se te kuće zapale koje su bile granatirane.

PITANjE:

            Da li ste to uradili.

ODGOVOR:

            Da, kuće koje su granatirane bile su zapaljene i onda smo se vratili na ovo uzvišenje na kojem smo bili dok je granatirana ova kuća.

PITANjE:

            Da li se sećate jednog drugog vojnika koji je bio s vama u toj grupi. Ranije ste pominjali vojnika Miloševića, koji je rekao  nemoj da puca na tog čoveka. Da li je taj čovek bio sa vama.

ODGOVOR:

            Na kog čoveka mislite.

PITANjE:

            Da, da li se sećate da ste nam rekli da je vodnik Kozlina pokazao vojniku kako to treba uraditi kada je ubio jednog čoveka, a taj vojnik koji je rekao da ne može da uradi je bio vojnik Milošević. Da li se sećate toga.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Da li je taj vojnik Milošević bio s vama u toj grupi koja je otišla u Mamušu.

ODGOVOR:

            Kolko se ja sećam bio je.

PITANjE:

            Da li se još nekog sećate. Da li se sećate imena još nekog vojnika koji bio s vama u toj grupi. Ako se ne sećate, samo recite da se ne sećate.

ODGOVOR:

            U toj grupi koja je otišla do Mamuše ne mogu se setiti....

PITANjE:

            Da, u svakom slučaju nakon što ste spalili te kuće u Mamuši, vi ste te večeri vratili u Trnje.

ODGOVOR:

            Kada su te kuće bile spaljene, tada smo se vratili. Naša grupa od 10 i vodnik. Mrak počeo da pada i rečeno je da se vratimo na brdo gde je ostao kapetan Gavrilović da se vratimo gore kod njih. Krenuli smo preko mosta. Kada smo uišli u Trnje videli smo da se neki ljudi vratili po žaru sa cigara koji se video i jedan  koji je bio ispred nas  je pozvao da priđemo i on je prišao i govorio da on ništa ne zna i on ništa nije kriv. Ovaj ništa nije odgovarao samo je pucao u njega i nastala je tu pometnja u  mraku.

PITANjE.

            U redu. Samo nekoliko kratkih pitanja u vezi s tim. Mislim da ste rekli da ste videli žar cigareta da je bio mrak. Da li su ti ljudi pušili, ili su bacali opuške na zemlju. Šta ste u stvari videli, šta mislite pod tim.

ODGOVOR:

            Videli smo ljude koji puše,  pokrete, cigare.

PITANjE:

            Shvatam. A na osnovu njihove odeće da li ste mogli zaključiti šta su po nacionalnosti.

ODGOVOR:

            Mislim po nacionalnosti da su bili Albanci. Jer ovaj koji je ubijen je imao na glavi, imao je tu njihovu tradicionalnu kapu, kako se zove ...

PITANjE:

            Zbog pojašnjenja rekli ste, sad gledam u transkript, rekli ste bio jedan čovek koji je bio odmah tu ispred nas vodnik ga je pozvao, on je došao i rekao da je upravo došao iz Lešana da ništa ne zna i da nije ni za šta kriv. A onda ste rekli da drugi ništa nije odgovorio samo je pucao na njega. Na koga mislite kad kažete drugi nije ništa odgovorio. I u stvari ko je pucao na koga.

ODGOVOR:

            Mislim da vodniku ništa nije odgovorio na to što je on davao pojašnjenja da je došao iz Lešana, da nije ništa kriv. Vodnik koji mu je naredio da dođe ... niti jednostavno razgovarao sa njim već jednostavno je pucao na njega.

MEJ:

            U redu. Gospodine Rajneveld, da li sada prelazite na jednud rugu temu.

RAJNEVELD:

            Sada prelazim na paragraf 27.

MEJ:

            Gospodine, svedoče K41 sada ćemo napraviti pauzu od 20 minuta. Molim vas imajte na umu da ni s kim razgovarate o svedočenju tokom ove pauze, a to uključuje i predstvnike tužilaštva. I nemojte da govorite o svom svedočenju ni sa kim dok ne završite sa svojim svedočenjem. A sada ćemo napraviti pauzu od 20 minuta

 

pauza

 

MEJ:

            Izvolite, gospodine Rajneveld.

RAJNEVELD:

            Hvala, časni sude. Gospodine svedoče, pred samu pauzu vi ste rekli da ste neko vreme ostali u Trnju ako sam to dobro svatio. Koliko dugo ste ostali u Trnju.

ODGOVOR:

            Kako da kažem, vreme celog boravka.

PITANjE:

            Ne, nakon tog incidenta sa pucnjavom o kojem ste pričali u kojem je ubijen taj starac koji je nosio albansku kapu. Vi ste posle toga otišli u Trnje vratili ste u Trnje. Koliko dugo ste ostali u području Trnja. Da li se sećate toga, ako se ne sećate u redu.

ODGOVOR:

            Mi smo posle tog incidenta kada je ubijen taj starac došlo je tu do pucnjave, i onda došlo je do pometnje .. odmah da se vraćamo gde smo i bili i da ćemo tamo da prenoćimo gde smo odmarali ... i mi smo se tamo vratili.

PITANjE:

            U redu. Sada bi hteo da ukratko govorimo o još nekoliko incidenata. Da li je bio jedan incident u kojem su dva čoveka došla putem iz Mamuše u Trnje.

ODGOVOR:

            Da, to je bilo poslednjeg dana kad smo bili tu. Kada smo mi preko ove reke prešli i vratili se na brdo sreli smo one koji su ostali, kapetana Gavrilovića i vojnike četa koja je ostala na brdu. Kada smo došli do njih neko je primetio  dok su išli  da se kreću  od Mamuše .. i kada su bili na mestu gde smo mi proveli ove dane, dok smo bili tu uz reku, na tom mestu, kada su stigli počela je vojska da puca na njih. Oni su popadali na zemlju i začuli su se da viču odozdo, govore, "Vojsko, ne pucajte" i vodnik kad je to čuo javio je ostalim vojnicima da se reče da ne puca niko na njih. I posle toga jedan od ove dvojice koja su bili na zemlji je potrčao prema potoku a drugi je digao ruke i krenuo prema nama. Ovaj koji je pošao prema potoku, koji je potrčao, njega je gađao protivavionski top koji se nalazio na brdu kod nas a drugi koji je digao ruke pucao na nekih  nekoliko metara od nas. U tom trenutku na brdu se sa vodnikom nastavio dalje prema čoveku koji je išao prema nama i tada je bio na nekih možda od njega 10 metara ...

MEJ:

            Možete li ukratko pojasniti taj incident, gospodine Rajneveld.

RAJNEVELD:

            Ukratko, gospodine, recite da li je došlo do bilo kakvog razgovora između vodnika Kozline i drugog vodnika  pre nego što je ubijen taj čovek.

ODGOVOR:

            Govorili su evo i vama prilike da se i vi upišete. Mislim da se upišete da i vi, to je za njega, mi smo svatili,  da i on treba nekog da ubije i ovaj je nastavio dalje. Pored nas je prošao odvojio se nekih 20 m, i pucao u ovog čoveka koji je držao ruke uvis i nakon toga se okrenuo onako nasmijan. Kao da je napravio neko dobro.

PITANjE:

            U redu. Mislim da ste nam ranije rekli da je četa ostala iza na brdu, dok je Kozlićeva četa i još jedna druga četa dok su oni otišli u Trnje, kako ste rekli, počistili selo. Je li to tačno.

ODGOVOR:

            Da, to je tačno.

 

 

PITANjE:

            U redu. Nakon te pucnjave u kojoj je vodnik ubio tog čoveka, koji je rekao da se predaje, da li ste se vi posle toga vratili u Trnje.

ODGOVOR:

            Ne, posle toga su na Trnju ostali i posle toga smo se vratili za Prizren.

PITANjE:

            U redu. Dakle, otišli ste u Prizren. Sledećeg dana šta se desilo.

ODGOVOR:

            Sledećeg dana nam javili da se ide ovaj rekli su nam da idemo za Trnje. Kada smo se popeli na kamion i krenuli smo jednim vojnim kamionom, i bio je jedan civilni kamion koji je išao za nama i rečeno nam je da usput ako vidimo nekog da pucamo ili ma koga bilo u Trnje ili van. I mi tog dana smo.

MEJ:

            Ko vam je to rekao?

RAJNEVELD:

            Ko vam je rekao da pucate na ljude usput?

ODGOVOR:

            Rekao nam je vodnik Kozlina, ako na nekog naiđemo da se puca.

MEJ:

            Koja jedinica, koja četa, koja brigada, ko su mi.

RAJNEVELD:

            Da, da časni sude. Gospodine svedoče, o kome govorite ko su bili ti vojnici, koja je to bila četa, ko je bio u tom vojnom kamionu.

ODGOVOR:

            U tom vojnom kamionu bio je Kozlina i na kamionu je bila njegova ... četa ...

PITANjE:

            I vi ste bili među vojnicima. Pominjali ste jedan civilni kamion. Da li je on takođe pripadao vašoj četi ili je bio iz neke druge čete, ili ga je vozio neko iz neke druge čete.

ODGOVOR:

            Ne znam kome je pripadao civilni kamion. Ja to ne mogu znati kome je pripadao. Samo je on išao za nama ... on je išao uglavnom sa nama, a kome je pripadao ja vam o tome ne mogu da tvrdim da znam.

PITANjE:

            U redu. A da li znate ko je vozio taj kamion. Da li je to bio civil, da li je bio vojnik.

ODGOVOR:

            Taj kamion mislim u njemu je bio vodnik Nedeljković, a neko od vojnika ne sećam se ko ga je vozio. Kasnije kad smo stigli u Trnje iz kamiona je izašo vodnik Nedeljković sećam se, i dao nam rukavice i vreće da bi se pokupili mrtvi.

PITANjE:

            U redu. Odakle ste kupili mrtve.

ODGOVOR:

            Kupili smo prvo kada smo došli u Trnje uišli smo u dvorište o kome sam ranije govorio gde je ubijena ona grupa ljudi. U tom dvorištu nije bilo nikoga osim krvi koja je bila gde su se oni nalazili na zemlji i kasnije su produžili prema ovoj livadi do mosta ... ležale one žene. Tu je bilo 5 do 6  tela žena, a ... bilo mesta je bilo još jedno ili dva tela koja su bila ... i vodnik nam je rekao da tela muškaraca koji su u potoku ubijeni, da se ne diraju, da oni ostaju samo žene da se pokupe i ako se nađe žena ili dete.

PITANjE:

            I šta ste uradili.

ODGOVOR:

            I mi smo uzeli te vreće i pokupili te žene i ubacili na civilni kamion i krenuli nazad prema Prizrenu.

PITANjE:

            U redu, to  je blizu koje granice.

 

ODGOVOR:

            Mislim da je blizu albanske granice, kolko se sećam.

PITANjE:

            U redu. S obzirom na vreme ja samo želim da skrenem pažnju Veća na stranicu 14 atlas za Kosovo K26 a mi ćemo nastaviti da bi smo uštedeli na vremenu. Dakle, gospodine svedoče kada ste išli prema Prizrenu kroz kakvo područje ste prošli.

ODGOVOR:

            Kako mislite kroz kakvo područje.

PITANjE:

            Biću konkretniji. Otišli ste iz Trnja u kamionu punom tela žena i dece i onda ste se negde odvezli. Kuda ste otišli.

SVEDOK:

            Iz Trnja smo izašli, izašli smo na magistralni put koji vodi Suva Reka-Prizren i tim putem smo došli do Prizrena. Tu se sa drugim kamionom pridružilo još vojnika iz ... bataljona tačnije, iz Nedeljkovićeve čete kao i iz Prizrena smo pošli ka negde u tim brdima. Dalje, prošli kamionima gde smo ta tela, ovaj, zakopali.

PITANjE:

            Da li je to bilo u nekom groblju, ili ste išli  putem ili ste otišli na neko rugo mesto.

ODGOVOR:

            Pa sećam se  asfaltnim putem, pa kasnije brdima išli smo nekim ... putem i onda smo jedno 50 metara .. kolko je već bilo ne sećam se tačno iza toga puta dalje u žbunje kopali jednu rupu gde su tela ubačena i zatim zakopana.

PITANjE.

            Da li znate zašto su tela odnešena u to žbunje.

ODGOVOR:

            Mislim jer kolko ja znam da se ne bi pronašla.

PITANjE:

            Svatam. U redu, gospodine,  nakon toga da li ste se vratili u svoju kasarnu, ili ste otišli na neko drugo mesto.

ODGOVOR:

            Nakon toga mi smo se vratili u Prizren,  već smo se vraćali u grad, u kuće koje su bile spaljene ili škole gde su tačnije bili vojnici.

MEJ:

            Samo trenutak, svedoče K41. Gospodine Rajneveled, moramo da pojasnimo koliko je telo sahranjeno u toj grobnici.

RAJNEVELD:

            Gospodine svedoče, recite nam kad ste pokupili tela žena i dece da ste ostavili muškarce. Možete li reći Veću koliko ste tela otprilike pokupili iz sela Trnje koje ste kasnije sahranili u tom žbunju izvan sela  Žur.

ODGOVOR:

            Mi kada smo došli u Trnje da kupimo mrtve, već sam rekao da je većina bila pokupljena. Samo smo pokupili dve žene koje su bile na toj livadi do tog mosta, a bilo je vidno zbog krvi koja je ostala na zemlji da je i odatle bar jedno ili dva tela uzeta i odatle kolko se ja sećam uzeto je pet ili šest tela žena koje su bile ostale da nisu bile pokupljene. Mi smo ta tela uzeli.

PITANjE:

            Da li sam vas dobro shvatio, da koliko se vi sećate, pokupljeno je ukupno pet ili šest tela u kamion kojim ste ih odvezli da ih sahranite u tom žbunju ili je bilo više tela.

ODGOVOR:

            Da bilo je kolko se ja sećam 5 ili 6 tela.

PITANjE:

            U redu. Časni sude, ja gledam paragrafe 35 i 36 i kroz njih ću proći jako brzo da bi smo uštedeli na vremenu. Gospodine da li se sećate jednog događaja do kog je došlo u selu Rogovo južno od Orahovca, a do tog incidenta je došlo negde pri kraju aprila 99 godine.

 

ODGOVOR:

            Da, sećam se.

PITANjE:

            Možete li nam ukratko reći, a da ne ulazite u detalje, šta se desilo u tom selu.

ODGOVOR:

            U selo Rogovo išlo se da uzimamo brašno, ulje i ostale prehrambene proizvode koje nađemo u prodavnicama ili u auto radnjama ovim da uzimamo delove za auta i kada smo mi bili u Trnju i kada se išlo po kućama da se uzima brašno, uzeti delovi.

PITANjE.

            Samo da vas prekinem. Dok ste to radili da li ste čuli neke pucnje i da li ste otišli da vidite šta se desilo kad ste čuli te pucnjave.

ODGOVOR:

            Nisam vas razumeo jer me prekida u prevodu, nisam čuo.

PITANjE:

            Hvala vam. Dok ste uzimali te stvari iz sela, da li ste u jednom momentu čuli neke pucnjave i da li ste otišli da otkrijete šta se desilo.

ODGOVOR:

            Da, u jednom trenutku kada smo ulazili u jednu kuću kada sam ja bio u jednoj kući začula se preko puta ... tu ima ... put koji vodi u susednoj kući čuo se pucanj. I čuli su se pucnji iz našeg automatskog oružja i čuva se jedan, dva metka koji nisu različiti od naših  i mi smo brzo napustili ovu kuću nas dva, tri koja smo bili u toj kući i potrčali smo prema kući u kojoj se ova pucnjava. Kada smo utrčali u kuću na spratu su bila dva naša vojnika koji su nam rekli da je sve u redu, da više nema šta, da je završeno, da se ne plašimo jer uspeli su bili  na tu osobe koje su se nalazile. Oni su tada prišli toj kući kada su nam ispričali i zatekli dvojicu ljudi, jednoga su zatekli da sluša vokmen, da sluša i jedan drugi je spavao u ćošku kuće na podu i oni kada su otvorili vrata pucali su u njih i oni su bili ubiveni.

TUŽBA:

            Da li je bilo nekog objašnjenja za zvuke tog drugog oružja za koje ste vi pomislili da drugačije zvuči.

SVEDOK:

            Da. Ovaj čovek koji je stajao u kući na sebi je imao ovaj, kako se naziva prsluk, u kome stoje meci, zapravo viri sa puške u njemu stoje tri ili četiri okvira u kojima stoje meci i kada su ih naši vojnici, kada su pucali u njih u taj okvir i tada se začula, tada su opalila njihova jedan ili dva metka iz tog okvira kada ga je pogodio metak. Tako smo zaključili.

TUŽBA:

            U redu.

MEJ:

            Gospodine Rajneveld,  mislim da treba da obratimo pažnju na vreme. Treba ostaviti dovoljno vremena za unakrsno ispitivanje tako da završimo sa ovim svedokom danas.

TUŽBA:

            Da, ja mislim da ću brzo da završim. Gospodine, samo još jedno pitanje o ovome. Da li je tačno da su ovi ljudi koji su ubijeni, da su nosili uniforme UČK ili oznake UČK.

SVEDOK:

            Tačno je i jedan od njih je nosio

TUŽBA:

            U redu, to je dosta. Da krenemo malo brže gospodine. Da li se sećate jednog događaja kada ste dobili zadatak da idete u područje Tususa ili Tuzusa i šta se tada desilo.

SVEDOK:

            Nismo dobili zadatak da idemo u područje Tususa nego se govorilo kroz vojsku da treba da se ide u Tusus i mi smo tada razgovarali vojnici Milošević i Marković koji su  govorili da im je više preko glave svih ovih događaja, da oni više ne mogu da idu na ovakve zadatke i to je došlo do kapetana Gavrilovića koji kada je to čuo pozvao ih je da se postroje u hodniku škole ikada je izašao iz kancelarije povikao je gde su ta dva stručnjaka koja demorališu vojsku. Onda ih je pozvao, rekao je, oni ih je nazivao ti stručnjaci, ti ...Miloševića i Markovića pokazao je i rekao im da izađu iz stroja. Onda je rekao znate li vi da je u vojsci uvedena čak i ta kazna, znaš li ti Miloševiću da je tebi već jednom oprošteno za odbijanje naređenja i izvadio je pištolj marke škorpion koji je nosio za pasom, repetirao ga i postavio ga je vojniku Markoviću na glavu i rekao im da sve idu pred njim i naredio im je preda mnom avodnicima je rekao ostale vojnike i ostale čete vodite na svoje zadatke, na ispunjenje zadataka koje imaju.

TUŽBA:

            I da li ste vi otišli odatle dok je pištolj još uvek bio uperen u markovićevu glavu.

SVEDOK:

            Da, on je još držao pištolj uperen i oni su krenuli pred njim prema vratima koja su se nalazila ispred, prema tim vratima od škole krenuli a mi smo krenuli u učionice koje su bile ...

TUŽBA:

            Da li sam vas dobro shvatio, vi ste rekli da se cela vaša četa bila skupila i posmatrala je ovaj incident.

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Šta se sledećeg dana desilo, tačnije šta je vama poznato o tome šta se dalje dešavalo sa Markovićem i Miloševićem.

SVEDOK:

            Nama koliko je poznato Marković i Milošević su povedeni u podrum te škole gde su bili vezani i gde su proveli 5 dana. Bilo je na ulazu taj podrum, vojnik koji je davao stražu ....da se u njih ne uđe ali u kasnim večernjim satima i kada ne bi tu bilo vodnika mi smo molili stražara da nas pusti da odemo do njih i ja sam išao nekih 2 ili 3 puta do njih dole u podrumu i oni su bili jako uplašeni, nisu znali šta će se desiti sa njima i tu su proveli 5 dana.

TUŽBA:

            Da li ste vi ikad kažnjeni ili su protiv vas preduzete neke disciplinske mere u vojsci zbog vašeg učešća u onoj pucnjavi u Trnju ili bilo kog drugog incidenta.

SVEDOK:

            U vojsci Jugoslavije zbog takvih incidenata nisam bio kažnjen nikada.

TUŽBA:

            Gospodine vas je sudija, predsedavajući sudija danas upozorio i objašnjavao sam vam i ja i ranije istražitelji da ćete možda snositi određene pravne konsekvence zbog ovog svedočenja koje tereti vas lično. Da li je tako.

SVEDOK:

            Tako je.

TUŽBA:

            Rečeno vam je da imate pravo na advokata a vi ste odgovorili da ne želite advokata. da li je to tačno.

SVEDOK:

            I to je tačno.

TUŽBA:

            Jasno je da ste vi dobro razumeli da niste obavezni da odgovarate ni na jedno moje pitanje danas. Da li je tako?

SVEDOK:

            Da, razumeo sam.

TUŽBA:

            Zbog čega ste onda došli, zbog čega ste se prijavili da svedočite.

SVEDOK:

            Moja prijava zbog čega sam došao da svedočim jeste da na ovaj način iskažem sve ono što me muči evo 3 godine od kada sam završio vojsku. Najviše što me muči jeste što preko noći, nikada ne prođe noć a da ne sanjam to dete koje je pogođeno  i koje plače i mislio sam ako kažem istinu da ću se osećati u duši mnogo lakše. To je jedini razlog zbog čega sam ja ovde.

 

TUŽBA:

            Kako se osećate povodom vašeg učešća, vaše uloge u tim događajima.

SVEDOK:

            Mislite kako se sada osećam dok svedočim?

TUŽBA:

            Ne, hoću da pitam šta sada mislite o tome šta ste radili tokom vremena koje ste proveli u vojsci i šta mislite sada o stvarima koje ste učinili u tom periodu o kome svedočite.

SVEDOK:

            O tom periodu mislim da su iznošena jedna velika pravna dela, to je moje mišljenje. Ja duboko žalim što se tako desilo.

TUŽBA:

            Hvala vam gospodine. To su bila sva moja pitanja.

MEJ:

            Gospodine K41, sada će vam neka pitanja postavljati optuženi. Treba da budete sigurni da ste dobro razumeli pitanje pre nego što počnete da odgovarate. ako nešto ne razumete recite nam, ako ne znate odgovore na neko pitanje ili se ne sećate nečega, slobodno recite.

MEJ:

            Gospodine Miloševiću?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Mej, pošto je sad 11.45 časova recite koliko meni dajete vremena za ovog svedoka.

MEJ:

            Isto toliko vremena koliko je imao tužilac, to znači do kraja dana. Do kraja današnje sednice.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Na početku ispitivanja postavljeno vam je pitanje zašto nemate putne ispravu i vi ste  odgovorili da vas je tražila milicija.

SVEDOK:

            Jeste i da nisu odgovorili zašto me traže i posle toga nisu više dolazili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro K41, da li znate zašto je za vama raspisana poternica.

SVEDOK:

            Ne znam i nije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, ovo što su novine objavile, pored ove poternice koja je jasna...

MEJ:

            Možete nastaviti i postavljati pitanja na druge teme ako želite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U pitanju je kredibilitet svedoka, ali se ovde očigledno radi o kriminalcu,

MEJ:

            Gospodine Rajneveld šta želite  da kažete?

TUŽBA:

            Hvala, časni sude. Hteo bih da kažem da mnoga pitanja do sada, uključujući brojeve navodnih poternica itd, treba da se izbrišu iz teksta zbog toga što mogu da ukažu na identitet ovog svedoka.

MEJ:

            Da. Tako je. Sada gospodine Miloševiću, pređite na drugu temu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, gospodine Mej, pošto smo ustanovili kredibilitet svedoka onda mogu da pređem na drugu temu. K41, prvo ste ispitivani o aktivnostima vaše jedinice kod sela Ljubižda Has. To je bilo pre agresije NATO pakta, u vreme kada ste obezbeđivali taj granični deo, je li tako.

SVEDOK:

            Mi Miloševiću nismo obezbeđivali taj granični deo. Naš zadatak, ja sam rekao koji su bili zadaci naše čete i mi smo tada samo dobili zadatak, nama je zapravo tada rečeno da idemo na demonstraciju sile što se uspostavilo skroz netačno jer mi nismo išli na demonstraciju sile već smo išli tamo gde sam već ranije rekao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja vas pitam...

MEJ:

            Prekinuću vas. Gospodine K41, ja znam da je vama teško pošto vam optuženi postavlja pitanja, ali nemojte njemu odgovarati, nemojte ga nazivati po imenu. Vi ovde svedočite pred sudom a ne pred njim. Molim vas da to imate na umu. Nastavite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Po vašem sopstvenom svedočenju, vi ste bili u zasedi kod sela Ljubižda Has koje je na ovoj karti broj 10 pokazano i prema razmerniku, koji je ispod karte, vidi se da ste vi bili u zasedi prema granici. Vi ste rekli da ste bili u zasedi iznad sela Ljubižda Haskog, a ono je ukupno 4 km od državne granice prema Albaniji. Dakle, vi ste bili u toj zasedi, u legitimnoj zasedi. Da li je bilo bilo kakvog dejstva tada kada ste bili  u toj zasedi.

SVEDOK:

            Mi smo tada došli iz kasarne ujutru u ranim jutarnjim satima, dobili smo uzbunu, rečeno nam je, to sam već rekao, prošli smo kroz selo Ljubiše Has, izišli smo iznad sela i rekli su nam da postavimo zasedu iznad sela i svako ko bude dolazio sa, tu je planina Paštrik sa odozgo da se na njega puca.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa  niste rekli da li ste pucali na nekoga.

SVEDOK:

            Gospodine Miloševiću, sada u toj zasedi dok smo mi prvoga dana bili nismo pucali ni na koga. Uveče kad smo se vratili u ove kuće gde su seljani isterani i kada smo bili u tim kućama, vojna policija je dovela jednoga momka kojem su obukli ovo odelo, gornji deo UČK i taj momak je bio ranjen u nogu i preko noći kada su ga prebacivali do kasarne taj momak je ubijen. A nakon toga, sutradan dok smo mi stajali u toj zasedi iznad sela, naišao je jedan čovek u civilnoj uniformi i na njega je zaseda počela da puca ali se čovek  je digao ruke i uhvaćen je. I predat je potpukovniku Konjikovcu u selu Ljubižde.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, u glavnom svedočenju rekli ste da ste držali zasedu kod sela Ljubižda Has, što  znači na planinama prema granici sa Albanijom i da ste prenoćili u kućama u tom selu i to je ono što ste objasnili, a zatim ste govorili o događaju u selu Ješkovo, to je takođe bilo, po onome koliko ja vidim iz onih podataka, negde 11. marta 99.  od 4 sata, jel tačno.

SVEDOK:

            Koliko se ja sećam mislim da je bilo u februaru a ne sećam se tačnoga datuma.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, neka bude i u februaru, nije to bitno. A da li je tačno K41 da prilikom operacije u selu Lješkovo, odnosno Ješkovu vi niste mogli da vidite tela 10 ljudi, već samo trojice terorista, koliko je video i vaš komandir. Je li tačno ili ne.

SVEDOK:

            Nije tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato da su ovaj događaj pratili predstavnici Verifikacione misije OEBS-a iz Regionalnog centra Prizren, a ujutru izvršili verifikaciju na licu mesta. Da li vam je to poznato.

SVEDOK:

            To mi nije poznato jer ja nisam tu bio da bi poznavao ko će doći i ko će pitati i ko će istražiti. Ja sam tu bio kao vojnik i imao svoga komadanta i imao naređenja koja treba da izvršavam i zbog  toga sam ja tu bio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, pa govorite o Ješkovu,  da li znate onda, pošto vi ovde dajete iscrpne podatke o tome,  da je tada verifikovano 9 poginulih terorista koji su bili u uniformama i sa oružjem.

 

 

SVEDOK:

            Gospodine Miloševiću, koliko ja znam u toj akciji je ubijeno oko poginulo oko 30 ljudi. Ja što sam ja video, ja nisam nikoga video u uniformi nit sam video oružje njihovo koje bi pripadalo vojsci. Video sam jednu lovačku pušku koju su nosili kod njih. Koji su rekli da su zarobili. To je ono što sam ja video svojim očima i čuo svojim ušima, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro K41, pošto vi ne znate za verifikaciju da li ste bar imali prilike da saznate da su tada s tim bili upoznati general Mazonev, šef regionalnog centra u Prizrenu, njegovi saradnici...

MEJ:

            Ne, gospodine Miloševiću, nema smisla da to tvrdite ovom svedoku, on kaže da ne zna. On je bio samo običan vojnik, kako sam kaže. On ne zna ništa o OEBS-u. Možete te dokaze izneti pred nama kad za to dođe vreme  ako želite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa gospodine Mej, ja ga pitam o nečemu što on vrlo ovako samouvereno navodno tvrdi. A reč je i o jednoj legitimnoj zasedi kod Ljubižde Has i o akciji kod Ješkova koja je verifikovana od strane Verifikacione misije i imam ceo popis ljudi iz Poljske, Finske, Rusije itd., koji su bili tamo.

MEJ:

            Zaustaviću vas, nema smisla. Nema smisla da se ovako nastavlja. On to ne zna. Možete taj izveštaj staviti pred nas kad za to dođe vreme, ali sada vi ispitujete ovog svedoka i on vam govori ono šta zna o tome. Da li želite još nešto da pitate o tome.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne znam što mi postavljate to pitanje. Naravno da imam još veliki broj pitanja jer ovaj svedok je kao i mnogi drugi lažni svedok.

MEJ:

            Postavljajte svoja pitanja  komentara.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ovo je opis događaja: "Razdvojili smo se po timovima, krenuli smo od kuće do kuće, bio sam prisutan kada je vodnik Rajko Kotlina  izveo celu porodicu iz kuće barem 15, svih starosnih doba od beba u majčinim rukama do 70-njeg starca. Pored ovog starca i dečaka u ovoj grupi nije bilo, drugih muškaraca. U stvari u celom selu nije pronađen nijedan muškarac". To je odprilike ono što vi opisujete, jel tako.

SVEDOK:

            Nije tako, gospodine Miloševiću. Ja nisam rekao da je Rajko Kotlina izvodio cele porodica, izvodila ih je vojska, mi vojnici smo ih izvodili, gospodine Miloševiću, i nije tačno to što tvrdite da u celom selu nije bilo nego 1 muškarac.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja ne tvrdim to nego vam samo opisujem taj događaj prema opisu svedoka K32. Vas je na početku gospodin Rajneveld upozorio da imate ime i prezime tog svedoka, vi ste rekli da ga znate i da njegovo ime pominjete kao K32. On svedoči o istom događaju  i ja vam čitam deo njegovog svedočenja.

SVEDOK:

            On što je video on i ...

MEJ:

            Gospodine K41, mislim da ćete sada odgovoriti na isti način. Svedok ne može komentarisati ono što je neki drugi rekao, on može samo da govori o svom svedočenju o svom iskustvu i to vam je i rekao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa ja upravo pitam da li je to taj događaj,  jer kaže da su pucali u celu grupu,da je čuo pucnjavu, da su ubili tih 15 ljudi, pominje bebu, dakle to je isti događaj koji drugim rečima opisuje

MEJ:

            O kom selu sada govorite.

 

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja govorim, gospodine Mej, o događaju prvo, a želim da pokažem da se ovi svedoci nisu dobro dogovorili da govore neistinu. Zato za isti ...

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, to je jedna optužba koju treba da uputite direktno svedoku. A onda ćemo moći da razjasnimo o čemu se radi. Gospodine K41, optuženi vas zapravo optužuje da ste se vi sa jednim drugim svedokom zaverili da ispričate netačnu lažnu priču. To je tvrdnja koju vam iznosi optuženi. Ima li neke istine u tome ili ne.

ODGOVOR:

            To je čista neistina. Ja samo pričam ono što sam video i ono što sam čuo.

MEJ.

            U redu, na to ćemo se vratiti na unakrsno ispitivanje. O kom selu postavljate pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Mej, dozvolite samo da još jedno rasčistim. Da li je tačno ovo što tvrdi K32 po selu,  o ovom drugom događaju o kome govorite kad ste išli da...

MEJ:

            Ne, prekinuću vas. Ovde vi zbunjujete svakoga. Ne znam da li to radite namerno ili ne. Ja sam vam postavio jednostavno pitanje, vi ste odbili da odgovorite.  Ako želite da nastavite sa ovim unakrsnim ispitivanjem morate to uraditi na jedan jasan i pravičan način u odnosu na svedoka. O kom selu pitate?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja pitam gospodine Mej, o događaju, pošto obojica govore o istom događaju. Evo na primer K32.

MEJ:

            Ne, ne nije važan K32.  Vama je postavljeno direktno pitanje da bi se pojasnilo vaše unakrsno ispitivanje za veće. Veće ima pravo da traži da kažete i veću i svedoku o čemu postavljate pitanja, o kojem selu. Ja mislim da vi pokušavate da ga zbunite idući od sela do sela posebno kada je reč o spominjanju 15 ljudi koji su ubijeni. Ako želite da nastavite sa ovim unakrsnim ispitivanjem morate nam reći o kojem je selu reč i recite svedoku za koje selo ga pitate. Da li pitate za Trnje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa reći ću vam, gospodine Mej, i vama i svedoku i onima koji ovu gledaju. Potpuno isti događaj, potpuno istu priču a ne događaj pričaju i K32 i K41. Samo što K32 o tom događaju govori kao o događaju u selu Medvesa, a ne o događaju u selu Trnje. Molim vas evo pogledajte sad, imate na strani.

MEJ:

            To možete nama da kažete, to možete sve da iznesete argumentovano kada dođe trenutak za to. Ali to nije pitanje za ovog svedoka. Ovaj svedok je svedočio. On je rekao ono što je po njegovoj tvrdnji se desilo u Trnju. On je u tome učestvovao. To je video, to je čuo i to je njegovo svedočenje i možete mu postavljati pitanje u vezi s tim. Ne možete mu postavljati pitanja o svedočenju jednog drugog svedoka. Ako vidite protivrečnosti u svedočenju ova dva svedoka, to možete nama reći. Vi ste postavljali pitanja u vezi sa jednim drugim selom, a sada ste se opet okrenuli ka Trnju. Pitajte svedoka šta je on čuo i video.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro da li ste vi, kad vam je, kako kažete, kapetan Gavrilović naredio da pokupite tela svih žena i dece da međutim, tela dece i većina žena nisu bile tu. I da ste pokupili tela 5 osoba i utovarili ih u kamion. Je li tako. Je li to ono što ste govorili malopre.

ODGOVOR:

            Da, kada smo mi došli u Trnje u dvorištu u kome je ubijeno to kako navodi se kolko se ja sećam 15 ljudi u tom dvroištu nije bilo nikoga od tih samo je bilo vidno krv na mestima gde su oni bili. I tačno je da je pokupljeno samo 5 ili 6 žena i da je sa toga mesta bilo odnešeno jedno ili dva tela.

 

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, znači vi ste, po naredbi kapetana Gavrilovića, otišli i to pokupili. E, ja vas sada pitam da komentarišete, to isto govori K32 samo kaže da je drugo selo. Je li to bilo selo Medvese ili u selu Trnje.

ODGOVOR:

            Ovo je bilo u selu Trnje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da ne raspravljamo dalje to pitanje. Jer, isti događaj nije mogao i ista priča da se ispriča za dva sela. Ali da idemo dalje. Rekli ste da je kapetan Gavrilović došao u logistički bataljon 23-tog i najavio predstojeću akciju uveče. Jeste tako rekli.

ODGOVOR:

            Nije tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nego?

ODGOVOR:

            Tačno je da je došao uveče, u noć kada je počelo NATO bombardovanje u 9 ili 10 sati u logistički bataljon i naredio da se zaduži municija i sve što je potrebno vojnicima, i da se sutra kreće.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. A da li je tačno, pošto ste bili logistički bataljon, da vi u stvari niste ni učestvovali u nekim borbenim operacijama, već ste snabdevali vojsku hranom, vodom i ostalim potrebama, a da ste u ovoj prilici bili zaduženi samo da vršite blokadu tog brda iznad sela Trnje. Je li to tako bilo ile ne.

ODGOVOR:

            Gospodine Miloševiću, od decembra meseca, kako sam ja to naveo, od decembra meseca smo počeli da idemo u ove akcije o kojima sam ranije govorio i to više nije bio laistički  bataljon koji samo obezbeđuje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro  K41, da li je tačno da ste na tom mestu proveli  upravo, to je bilo 500 ili 600 m, od sela Trnje, da su ispred vas bila polja, da je bila magla, da ste proveli 4 do 5 dana na tom mestu i da je jedinica za to vreme samo držala blokadu i nije vršila nikakve pokrete niti borbena dejstva. Je li to tačno ili nije.

ODGOVOR:

            To nije tačno. Ja sam događaj opisao maločas kad me je tužilac ispitivao u detalje. Ako treba da ponavljam ponovo.

MEJ:

            K41, ja znam da je teško biti unakrsno ispitivan na ovaj način. Ali optuženi ima pravo da vam postavlja pitanja o vašem svedočenju i ukoliko postavi prikladno pitanje molim vas pokušajte da na njega odgovorite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            K41, ja imam ovde izjavu tadašnjeg kapetana prve klase majora Pavla Gavrilovića u kojoj kaže "svaki pripadnik bataljona je imao u vidu podsetnik pravila, ponašanja za borce koje sam dobio od pretpostavljene komande i kome je jasno određeno kako se treba ponašati sa ranjenicima, zarobljenicima, civilima i kome su data osnovna pravila koja se moraju poštovati u borbi i osnovne međunarodnog humanitrnog prva. Ne raspolažemo podacima da se bilo ko od pripadnika jedinice kojom sam komandovao ponašao suprotno navedenom pravilu". Je li to istina ili nije, gospodine K41.

ODGOVOR:

            Gospodine Miloševiću, to nije istina i to znaju svi vojnici iz pozadinskog bataljona a ne samo ja. I da nijedan od nas nije imao taj priručnik o kome vi govorite gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Ja ovde kod sebe imam i naredbu komandanta 549 brigade potpisanu i pečatom overenu od pukovnika Božidara Delića na tri strane. Naredba je od 4.2.99 godine, morala vam je biti pročitana. Naredba komandanta brigade. U tački 12 te naredbe pukovnika Delića piše, molim vas da obratite pažnju i da mi kažete da li se sećate da vam je ta naredba pročitana. Naredba je, dakle, od 4.2.99. godine tačka 12 kaže "celokupan sastav brigade informisan je o vojno-političkoj situaciji, namerama i ciljevima snage NATO i šiptarskih terorista i zadacima jedinica i sprečiti moguće efekte neprijateljskih psihološko propagandnih dejstava. Težište-moralno psihološkog rada imati na motivaciji i mobilizaciji svih pripadnika brigade u cilju disciplinovanog, stručnog i preciznog izvršenja zadataka". Pitanje je da li je upoznat s tom naredbom. U kojoj dalje piše samo jednu tačku čitam. "Celokupni sastav upoznati sa odredbama Ženevske konvencije i o postupcima sa zarobljenim i ranjenim pripadnicima neprijateljskih snaga. Nosilac komandanta i komandiri počinjenih jednica, a rok 8.2.99 godina. Stalan zadatak". Dakle, da li ste vi s tim upoznati K41.

ODGOVOR:

            Gospodine Miloševiću, s tim upoznat nisam. Niti je to bilo tada pročitano da sam ja čuo dok sam bio u Prizrenu u vojsci Jugoslavije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, pošto je u ovoj naredbi i raspored jedinica, nosioci i tako dalje, uključujući i ovu tačku koja je uokvirena, mislim da je treba uneti kao dokazni predmet ako i to ne odbijete. Ali imam dalje pitanja.

MEJ:

            Da, vi možete predati taj dokument, on će biti ovde obeležen zbog identifikacije, nije sporno da li će biti dokazni predmet. Ukoliko nije sporno biće uveden u spis.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, malopre sam vam pročitao citat kratak iz izjave majora Pavla Gavrilovića, tadašnjeg kapetana prve klase, komandanta, vi ste rekli da to nije tačno što on kaže. Imate izjavu vodnika prve klase Milana Nedeljkovića, neću vam je čitati celu. On kaže samo, "jedinicom je komandovao kapetan prve klase Gavrilović Pavle gde nam je izneo jasno naređenje o zatvaranju pravca kontroli teritorije i o ponašanju prema zarobljenicima i prema civilima, a svaki od nas je imao pravilo za borce. Grupa vojnika kojom sam ja komandovao nije vršila nikakve pokrete niti ulazak u naseljena mesta.

            Ja lično nisam čuo da neko iz moje jedinice nije poštovao pravilo za borce koje smo dobili od pretpostavljene komande". Dakle, vaš komandir, vodnik prve klase Nedeljković Milan, kaže da niste vršili pokrete niti ulazili uopšte u naseljena mesta. je li to tačno ili nije.

MEJ:

            Prvo, koliko sam ja shvatio njegov komandir je bio Kozlina a ne čovek kojeg ste vi pomenuli. Da li je to tačno.

SVEDOK:

            Da, to je tačno. Nedeljković je bio komandir za četu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, je li on bio vaš starešina u toj četi takođe. Je li tako.

ODGOVOR:

            On je bio starešina za svoj vod koji je imao, a za moj vod je bio moj vodnik.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, imam i izjavu Muhameda Fejdića vi ga zovete Miroslav Fejdić, on nije Miroslav nego Muhamed, stariji vodnik, njega ste takođe pominjali. Kaže "niko od nas nije išao niti ulazio u selo Mamušu i objašnjava da je pravac kretanja bio Prizren selo Novake, a krajnji cilj Vinogradi iznad sela Novake odnosno brdo iznad Trnja". Videli smo na karti da je to brdo između sela Novake i sela Trnja a ove starešine iz vaše čete kažu da ste vi držali blokadu tog brda da niste bili angažovani u borbama i da niste ulazili u naseljena mesta i Muhamed Fejdić ovde govori o tome da nije niko.

MEJ:

            Samo trenutak. Morate dozvoliti svedoku da se pozabavi ovim pitanjima. Svedoče K41, ono što se sada tvrdi je da ste vi držali brdo pod blokadom da niste učestvovali u borbenim dejstvima i niste ulazili u naseljena mesta. Da li je to tačno ili nije.

ODGOVOR:

            Ja ću to objasniti. Ja sam to i maločas objasnio kada smo mi došli na to brdo tu je bio vodnik  sa svojim vojnicima, vodnik Nedeljković, i vodnik Kozlina su pošli u Trnje, u selo, to je istina i tako se odvijala situacija na terenu gde sam ja bio a vi, gospodine Miloševiću, što imate zapisano ja u to ne ulazim samo ja govorim što sam video i što sam čuo gde sam ja bio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, stariji vodnik Muhamed dalje, kaže "Tokom 98. i 99. godine u jeku najvećih akcija šiptarsko-terorističkih snaga svako od vojnika je bio upozoravan od pukovnika Delića i njegovih saradnika kao i komandanata jedinica na poštovanje ljudskih i ostalih prava svakog stanovnika u zoni odgovornosti brigade bez obzira gde se jedinica nalazila". Je li to tačno ili nije.

ODGOVOR:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, vi kažete da niste ni sretali  ni sukobljavali se sa UČK, da ih niste videli, da niste imali borbe, da ste samo išli i ubijali bebe, ženu i decu. Molim vas, pokažite na karti,  napravljena je neposredno posle rata a obeležena je zona odgovornosti ove brigade u kojoj je bio K41, svaka od ovih zastava znači jednu brigadu, a ovde je popis  svih brigada u onih sedam zona koje sam ovde se trudio da dokazujem da postoje UČK a ovo je KFOR UČK. Samo da vidite koliko je brigada UČK bilo u zoni te odgovornosti.

MEJ:

            Molim vas dajte to do Veća. Tužilaštvo može da pogleda ovaj dokument tokom pauze koji ćemo sada napraviti. Svedoče K41 ponovo ćemo napraviti pauzu od 20 minuta. Kada se vratimo onda ćemo se baviti ovim pitanjem.

 

pauza

 

RAJNEVELD:

            Zbog zapisnika treba da se kaže da je optuženi rekao ovom svedoku da je K32 pominjao jedno drugo selo, a ja želim da skrenem pažnju Veća na rezime svedoka K32 i to paragraf 14 gde je on popravio svoju prvobitnu izjavu i takođe na stranicu 8327 gde on pominje selo Trnje. A optuženi je imao te dokaze pred sobom tako da bi smo bili pravični prema ovom sada svedoku želim da skrenem pažnju i optuženog na to.

KVON:

            Da bi bilo sasvim jasno stranica 8236 tu se pominje Trnje.

RAJNEVELD:

            Ja takođe pominjem stranicu 8237 red 8, ali možda je to neko drugo pitanje.

KVON:

            To je ista stvar.

RAJNEVELD:

            I takođe u paragrafu 14 rezimea se pominje da je on ispravio svoju izjavu. Hvala.

MEJ:

            Mi smo se rspitali da li možemo danas posle podne da radimo malo duže da bi smo završili sa ovim svedokom i u toku je provera toga, a u međuvremenu, gospodine Miloševiću, vi ste hteli da se ovaj dokument stavi na grafoskop. Svedoče K41, da li možete to da vidite. Očigledno ne. Da vidimo da li može nešto da se uradi. Rečeno mi je da svedok može to da vidi ali je teško da to pročita. Gospodine Miloševiću, možda bi ste vi hteli da postavite pitanje svedoku u vezi sa tim dokumentom pa ćemo videti da li možemo nešto da uradimo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle K41, da li je vama poznato koliko je bila velika koncentracija snaga UČK upravo u zoni dogovornosti vaše brigade. Da ili ne?

ODGOVOR:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato koliko je vojnika iz vaše brigade poginulo u borbama sa terorističkim snagama UČK, za vreme dok ste vi bili u brigadi u tom pozadinskom bataljonu.

ODGOVOR:

            Nije mi poznato koliko je poginulo vojnika. Ne znam. Znam da iz pozadinskog bataljona u tim borbama UČK nije bilo gubitaka za vojnike koji su pripadali našem bataljonu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa što se tiče pozadinskog bataljona, pozadinski bataljon nije bio u borbama pa nije bilo pogibija, a drugi bataljoni nisu pozadinski. Ja vas pitam za gubitke u brigadi. Vi ste radili sa celom brigadom. Pozadinski bataljon je radio svoj posao za celu brigadu.

ODGOVOR:

            Ja što se tiče brigade ne znam za gubitke. Ja vam samo mogu reći za naš bataljon o kome ja znam. Znam  u te akcije koje sam ja spominjao da nije zbog gubitaka.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Mej, pošto je gospodin Rajneveld stavio primedbu kad ja pominjem neki detalj u vezi sa ovim svedokom što je njegovo pravo svakako. Zato što on štiti svedoka da mu ne bude otkriven identitet. Da li možete samo jedan minut na zatvorenu sednicu da pokažem da svedok ne govori istinu i o drugim stvarima.

MEJ:

            Da, preći ćemo na  sednicu.

 

posle pauze

 

MEJ:

            Časni sude, na javnoj sednici smo. Dobili smo na raspolaganje sudnicu duže ovog posle podneva ako želite da pustite traku možete to učiniti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            UzelO bi mi mnogo vremena pa ću samo da pitam, a vama ću je priložiti. Da li vam je poznato da je upravo u tom reonu sela Trnje, vaša brigada zajedno sa seljacima u jesen 98. godine posle poraza UČK gradila puteve da pomogne stanovništvu i da su tu u pitanju bila pre svega albanska sela, da im je pomagalo mehanizacijom bataljon, jedan broj vojnika koji se ovde vide na zajedničkom radu sa Albancima iz tih sela gde su i njihove izjave o tome kako im vojska pomaže i kako dobro sarađuju. Da li se sećate toga iz vremena jeseni 98. godine.

ODGOVOR:

            U jesen 98. godine radili smo do karaula i u tim našim radovima pomagali su nam Albanci da li su oni svojom voljom ili prisilno dolazili meni nije poznato. Samo su dovozili svoje traktore kojima su prevozili pesak da bi se nasipali ti putevi. To je sve što ja znam o tome.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a da li vam je poznato da u toj operaciji koju sam pomenuo i koja je verifikovana od strane Verifikacione misije OEBS-a nijedan civil nije stradao u borbama oko sela Ješkova. Da li vam je to poznato.

ODGOVOR:

            Ja mogu da tvrdim za onih 10 koje sam ja video da su to bili ljudi u civilnim uniformama ostalo ništa ne mogu u stvari da kažem jer nisam video.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, na ovoj traci iz sela Ješkova, gde je zaplenjena velika količina oružja, municije i tako dalje, i treći prilog na njoj pitam vas da li vam je poznato, pošto vi tvrdite da ste palili kuće u Mamuši, da nijedna kuća u Mamuši nije zapaljena ni od strane naših snaga ni od strane snaga UČK, koliko ja imam evidenciju i ovde na kaseti imam izjave stanovnika sela Mamuše upravo kad je došla policija u selo Mamuša da ih je oslobodila od terora koje su na njima sprovodili pripadnici UČK i pritom im naplaćivali 500 DEM za izlaz svakog kamiona i izlaz 300 DEM za izlaz svakog automobila iz sela i da im je laknulo kad je došla policija i da su tražili da policija češće obilazi Mamušu da ne bi bili izloženi takvom teroru UČK. Da li vam je to poznato.

 

 

 

ODGOVOR:

            Meni jedino što je poznato kada smo mi došli na neki 400 do 500 m, do sela koje su nam rekli da se zove Mamuša. Prvi 7, 8 kuća kojih je bilo na toj periferiji su granitarane iz protivavionskog topa a potom su bile zapaljene i to je što ja znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro K41, vi ste rekli da je taj protivavionski top,  to je 20/3 mm, dejstvovao nekih 20 minuta. Jeste tako rekli.

ODGOVOR:

            Mislim da je nekih 20 minuta to trajalo po selu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate K41 da je brzina gađanja tog topa 2100 granata u minutu, a praktično 800 granata u minutu. Da li vam je jasno da bi trebalo 16 hiljada granata da ispali za tih 20 minuta kad bi to što vi govorite bilo tačno.

ODGOVOR:

            Gospodine Miloševiću, vi kao da ne znate da tu postoji i pojedinačna paljba tog protivavionskog topa, koji može pojedinačno da gađa sa jednim dva, tri metka ili više po jednu kuću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa koliko je, kad kažete 20/3 pucao 20 minuta, onda se podrazumeva da je on pucao onako kako jedino tehnički može.  A koliko je po vama granata ispalio taj top pojedinačnom paljbom.

ODGOVOR:

            Ja to ne mogu sada reći koliko je on ispalio pojedinačnom paljbom. Ali znam da je ... gađao selo jer, sam ja bio tu gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa otprilike koliko je on granata ispalio u tih 20 minuta kad je eto sporadičnom pojedinačnom paljbom gađano.

ODGOVOR:

            Ne mogu da tvrdim kada ne znam, kada nisam siguran koliko.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi kažete da su se seljaci iz sela Trnje peške odlazili prema selu Leštane. Je li to tačno.

ODGOVOR:

            To je tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, selo Leštane se nalazilo iza vaših leđa, kako to da jedne puštate da odlaze, a druge navodno da ubijate.

ODGOVOR:

            To vam nije tačno. Seljaci koji su bežali, bežali su desno od nas putem i levo od nas u potok. To je tačno, a iza leđa morali su onda ići u Novake da su išli iza leđa ako vam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, znači bežali su desno od vas. Opet ponavljam isto pitanje - kako to da jedne puštate da odlaze, a druge ubijate navodno.

ODGOVOR:

            Gospodine Miloševiću, tu ljudi beže i tamo iza kuća kolko sam ih video znate li vi kakva je to konfiguracija terena. Naravno da to vi ne znate, ali mi znamo koji smo bili tu i kada oni zamaknu iza tih kuća više ih ne možeš videti u tom pravcu prema Lešanima i kad uiđu u potok

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi u izjavi kažete da ste ulazili u kuće, i da ste ih posle toga palili. Je li tačno.

ODGOVOR:

            Da, ulazili smo u kuće i kuće su bile spaljivane.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, recite mi, ko je izdao naređenje da se pale kuće.

ODGOVOR:

            Izdavao je vodnik koji je bio sa nama. Pokazivao nam je tačno koje kuće ko treba da odradi od nas vojnika kada je to bio u mogućnosti da nam pokaže.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, vi kažete u izjavi Kozlina je skupio vašu četu, Nedeljković svoju, Fejdić svoju, je li tačno.

ODGOVOR:

            To je tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa kako su oni mogli da skupe svoje čete kad su oni bili samo komandiri odeljenja čak ni komandiri odeljenja čak ni komandiri voda, nego komandiri odeljenja.

ODGOVOR:

            Ja sam to već obrazložio i rekao sam posle izdato naređenje od Pavla Gavrilovića,  okrenuo se prema nama i rekao nama koji smo bili prvi do njega ... i posle toga naša se četa skupila i on je krenuo pred nama a mi za njim nizbrdo prema Trnju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, vi ste rekli da je ukupno učestvovalo u toj aktivnosti vašeg bataljona nekih 80, nije toliko učestvovalo ali to nema veze, da li možete da zamislite da u tri čete ima samo 80 ljudi.

ODGOVOR:

            Mogu. Šta ima tu sporno, nisam shvatio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa pretpostavljate valjda da četa jedna ne broji samo 80 ljudi, nego mnogo više ljudi. Vi kažete, tri čete su skupile da ih je bilo 80.

ODGOVOR.

            Znate li da su mnogi vojnici iz naših četa bili po karaulama raspoređeni, na svoje zadatke.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, da li vam je poznato da jedinica u blokadi, kakva je bila vaša, nije imala zadatak da se približava Mamuši a da su u to vreme vođene borbe u reonu Brestovca, Velike Kruše, i Mamuše, sve do po podne 27. marta 99. godine. Da li je tako ili nije.

ODGOVOR:

            Nije tako, jer mi smo išli kako sam ja ranije već naveo da vam ne bi ponovo ponovljao kako se to desilo. Vi imate u mojoj izjavi pred sobom. I to je tako kao što sam izjavio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kažete, videli ste tenk i kog datuma ste videli tenk.

ODGOVOR:

            Videli smo datuma te noći kada je počelo, ne mogu se setiti tog datuma, jer te noći kada je počelo NATO bombardovanje pa sutra izjutra kad smo ušli u Trnje prošli na taj most kada su izlazili iz Trnja tada se video na brdu severno tenk jedan i jedna "praga".

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Po izveštaju koji postoji, vi uopšte pre 27-og, pre nego što su završene ove borbe, sa vaše pozicije niste mogli da vidite nikakve tenkove. Jer ste se pojavili iznad sela i tada su tek mogli da budu viđeni sa položaja oko sela Trnje i to tek posle 27. Da se niste vi prevarili u tome.

ODGOVOR:

            Nisam, gospodine Miloševiću. Ja sam to video svojim očima, a vi što ste čuli ili što su vam dali pogrešne podatke, to je možda netačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

             Dobro, u vezi sa ovim ja ću priložiti kasetu sa ova tri priloga, a sad ću da idem dalje. Nije mi jasno jeste vi palili samo kuće gde ste videli da se pomerila zavesa, da ima neko u kući ili ste palili redom kuće.

ODGOVOR:

            Kuće su paljene redom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nisam vas razumeo, hoćete da kažete da ste palili kuće u Mamuši?

SVEDOK:

            Kuće su redom paljene.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Hoćete da kažete da ste palili kuće  u Mamuši.

SVEDOK:

            Gospodine Miloševiću, ja sam vam tačno rekao da je na periferiji Mamuše zapaljeno 8 kuća koje je prvo protivavionski top gađao a kasnije su bile zapaljene i to je sve kuće koje su tamo bile zapaljene i kasnije smo se mi, kada govorim mi, vojnici koji smo bili tu sa našim vodnikom, vratili gde su bili ovi ostala naša četa i nemojte da prebacujete to na Mamušu. To se dešavalo u selu Trnje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato da do 25. marta u reonu sela Trnje nije bilo ni vojske ni policije.

SVEDOK:

            Nije mi poznato.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li bi mogli da komentarišete zašto vojnik iz vaše čete koji je takođe ovde svedočio, tvrdi da ste na položaje na selo Trnje raspoređeni 4. aprila 99. Šta je tačno?

SVEDOK:

            Tačno je da smo mi raspoređeni te noći kada je počelo NATO bombardovanje, toga jutra u zoru. Tada smo mi raspoređeni i došli na obronke sela, na to uzvišenje, na to mesto na tome brdu više sela. Tada smo došli, a ja tačan datum neću da nagađam jer tačan ne znam al znam da se to desilo te noći, toga jutra u zoru. To je tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, na trećoj strani u 2 pasusu izjave, vi tvrdite kako ste zauzeli položaj na brdu ali van videokruga sela, jel tako. Tako vi kažete.

SVEDOK:

            Položaje na brdu smo zauzeli mi, postavljen je protivavionski top koji je mogao da vidi kao na dlanu selo, da posmatra odatle i da dejstvuje kako on može da dejstvuje. A kamioni kojima smo došli su postavljeni iza brda kako bi bili nevidljivi iz sela.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kako ste mogli da vidite kad kažete da ste bili van videokruga sela. Kako ste mogli da nišanite selo ako ste bili van videokruga sela.

SVEDOK:

            Gospodine, ja sam vam to već objasnio. Mi nismo bili van videokruga sela, mi smo bili na brdu više sela i ostavili taj protivavionski top kako može da dejstvuje po selu. Nisam ga ja postavio nego vojnici koji su bili zaduženi za taj protivavionski top i mi smo tu bili, samo su kamioni sklonjeni van videokruga sela i nemojte da prebacujete da smo mi bili van videokruga sela.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, recite mi, granatiranje sela, kako vi kažete iz protivavionskog oružja, otpočelo je pre ovog incidenta ili posle njega.

SVEDOK:

            Granatiranje je otpočelo posle. Mi dok smo zauzimali položaje na toj periferiji sela, tada je ubijen taj čovek o kome govorite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro jeste tada primetili da neki ljudi napuštaju selo u pravcu sela Leštane.

SVEDOK:

            Ne. Tek kada je počelo da dejstvuje protivavionsku top.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, kad je počeo da dejstvuje onda ste primetili da ljudi beže u pravcu sela Leštane, jesam li vas dobro razumeo.

SVEDOK:

            Da, ljudi su bežali, nisu što smo mi mogli da videti po dva, tri čoveka, kako je ko mogao videti ...grupu da beže dole između kuća u tom pravcu i videli smo odakle sam ja mogaod a vidim, video sam da beže u pravcu Leštana i video sam da beže u pravcu potoka.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro da li ste na njih otvarali vatru?

SVEDOK:

            Ne, na njih nije otvarana vatra sve dok nije krenula vojska, dok je trajalo granatiranje sela nije otvarana vatra ni na koga. Dok se nije završilo i dok nije krenulo u čišćenje sela.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, pa kako to da na njih nije otvarana vatra ako ste imali naređenje da ih sve pobijete. Kako to objašnjavate?

SVEDOK:

            To objašnjavam tako što sam ja video a nije mi bilo naređeno ne bih nikada pucao u civila i to su ljudi koje sam ja video da beže. Možda je videlo još vojnika oko mene, možda nije starešina video te ljude koji beže.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas, vi ste ovde predstavili ovog vodnika Kozlinu kao neku zver koja ide i ubija koga stigne, rekli ste da je vas 4, 5 ostalo s njima kako vam je on rekao, je li to tako ili ne.

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A ko je sve od vojnika ostao sa vama. Nabrojte mi njihova imena.

SVEDOK:

            Ostao sam ja, ostao je vodnik Kozlina, ostao je još vojnik Marković, ostala dva imena se ne sećem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je sa vama ostao i ovaj svedok K32.

SVEDOK:

            Ja njega nisam video, ne sećam se da sam ga video za vreme toga i mislim da nije on bio tu u toj grupi što je ostala.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, on po vašem kazivanju nije bio sa vama. A recite mi ime i prezime vojnika koji je kako navodite na 4 strani u 6 pasusu prethodno razbio prozor na jednoj kući, a potom u nju ubacio ručnu bombu.

SVEDOK:

            To vam ne mogu reći zato što mi vojnici smo nosili kape, gospodine Miloševiću, kada su išli negde su nosili kape, neki su nosili šlemove i na nekoj razdeljini kada se skupi cela vojska, cele dve čete, kada se više tu prikupljaju, na nekoj razdaljini od 15 metara nisam mogao videti  koji je tačno od vojnika.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro  to što niste mogli videti dakle ne možete da kažete, a recite mi jeste li, koliko ste vi kuća u Trnju zapalili.

SVEDOK:

            Ne sećam se tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa otprilike.

SVEDOK:

            Mislim dve, tri kuće možda.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A recite mi koliko selo Trnje broji kuća isto tako otprilike.

SVEDOK:

            Odprilike ne mogu vam reći koliko broji kuća jer je to selo koje je, ne mogu tačno da vam kažem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, videli ste, veliko selo, malo, jel ima 5 kuća ili ima 50 ili 500 kuća, eto u tim relacijama recite, koliko kuća ima selo Trnje.

SVEDOK:

            100-ak kuća, možda po meni nekih 100-ak kuća.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači 100-ak kuća.

SVEDOK:

            To govorim, nisam siguran u to da ima tačno stotinu ili 50 ali tu po meni koliko se ja sećam jer sam jedanput bio u tom Trnju u toj prilici i nikad više. Prošlo je od tada 3 godine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li sam ja dobro zapamtio, vi na strani 5 u 3 pasusu navodite kako je poručnik Jaćimović rekao kad ste s druge strane potoka primetili grupu ljudi, među kojima su bile žene i deca, da ih pustite a da je zadržao nekoliko muškaraca, jel to ono što vi tvrdite.

SVEDOK:

            Ne, poručnik Jaćimović je samo molio da se ti ljudi puste, žene i deca. A ti koje naredio ja nisam hteo i nisam čuo ko je naredio da se ostanu tih 5 muškaraca. Samo je rekao da se žene i deca puste i taj invalid koga se sećam da je bio tu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, kako sad odjednom Jaćimović izdaje naređenja a prethodno kažete da je sva naređenja izdavao vodnik Kozlina. Ko je u stvari komandovao i Jaćimoviću i svim vojnicima jel Kozlina komandovao, vodnik, Jaćimoviću koji je stariji od njega po činu.

SVEDOK:

            To sam vam na početku kada je bilo lepo u svojoj izjavi objasnio. Za vreme akcija je vodnik Kozlin preuzimao komande dok je poručnik Jaćimović tu maltene bio eto kao figura.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Hoćete da kažete da je poručnik molio vodnika da pusti ljude da idu.

SVEDOK:

            Tako je bilo.

MEJ:

            Možete li nam ponoviti taj odgovor još jednom . Deo njega se izgubio.

SVEDOK:

            Ovaj, to je tako bilo, možda zvuči nelogično, ali je tako bilo. Da, poručnik, jel sam ja vama obrazložio da je za vreme akcija vodnik preuzimao komande, jer je on bio kao heroj, hrabar, a ovaj manje bio spreman za takve stvari.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A recite mi precizno gde ste vi učestvovali u skupljanju tela i u njihovom sahranjivanju. U kom selu?

SVEDOK:

            U selu Trnje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I to je ono što ste rekli da ste skupili 5 ili 6 i ne znate da li je 5 ili 6 je li tako.

SVEDOK:

            To je tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I rekli ste da je pre vas neko već skupio neka tela, da li to znači da ste vi unapred znali broj tela koja ćete tamo da nađete.

SVEDOK:

            Broj tela ja ne znam da li se znao tačno koliko će da se nađe, samo smo mi išli da tražimo po selu kao u ono dvorište tela koja su bila poubijana ali tako kada smo išli tamo su bili vidni tragovi od krvi na zemlji. Tu ali tela nije bilo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro vi ste objasnili da ste tela sahranili u nekom grmlju u planini itd. Koliko vojnika sa vama je učestvovalo u tome što vi tvrdite da se dogodilo.

SVEDOK:

            Vojnika koji su se okupili, koji su tovarili i koji su iskopavali raku za te ljude gde će da se zakopavaju učestvovalo je nas 10-ak vojnika, a ostalo je još vojnika koji su obezbeđivali dole put.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro možete li reći njihova imena.

SVEDOK:

            Ne mogu vam reći njihova imena, samo su bili vojnici ti što su bili iz Crne Gore.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro da li je vama kao vojniku poznato pravilo službe VJ. Kažete da ste obuku završili i posle obuke bili raspoređeni u ovu brigadu. Da li vam je poznato pravilo službe.

SVEDOK:

            Delimično.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro da li vi znate da je to pod tim pravilom službe, pored ovih naredbi koje sam vam citirao  i pokazao da ste obavezni da čak ako dobijete naređenje da izvršite neko krivično delo da to odbijete i da prijavite višoj komandi. Da li znate to.

SVEDOK:

            To nije istina.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Šta nije istina. Nije istina da to piše u pravilu službe ili nije istina da ste prijavili ili da niste prijavili, šta nije istina.

SVEDOK:

            To nije istina, sada ću vam objasniti. To verovatno u pravilu službe piše i ja ne negiram jer ne znam da li piše ili ne piše, samo znam da po onome što je nama naređivano da od toga nema ništa.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa dobro, to znači da vi tvrdite da vi niste znali ni za jednu naredbu, pa čak ni za pravilo službe da ste dužni da naredbu, koja sadrži izvršenje krivičnog dela, prijavite višoj komandi, jel vi to tvrdite.

SVEDOK:

            Nisam vas razumeo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da li ste se javili da prijavite izvršenje bilo koga od ovih krivičnih dela koja su navodno izvršena i u kojima ste vi učestvovali i koja ste i vi izvršili, da li ste to prijavili nekoj višoj komandi.

SVEDOK:

            Časni sude, kako smo mi to mogli nekome prijaviti. Prijaviti onome ko ti naredi da to delo izvršiš, je li tome treba da prijavimo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa vi ste rekli da vam je vodnik naredio da izvršite delo. Prema  tome, mogli ste da prijavite komandantu bataljona ili komandantu brigade ili nekom drugom višem komandantu. Da li je to tačno ili ne, K41.

SVEDOK:

            To nije tačno, a kako ja da prijavim komandantu bataljona kad je on izdao naređenje na tome brdu više sela. Kako da ja prijavim to njemu kad je on izdao naređenje da se to tako izvršava.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ko je naredio da se ubiju ti ljudi koji su navodno ubijeni. Tvrdite da je to naredio vodnik Kozlina. Sada kažete da vam je to naredio komandant bataljona. Ko je naredio, komandant bataljona ili vodnik Kozlina.      

SVEDOK:

            Meni je lično naređivao vodnik Kozlina. A komanda koja je pre toga koju smo čuli čuli smo je od našeg komandanta bataljona za selo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno K41 da vam nijedan od njih nije naredio da ubijete civile.

SVEDOK:

            Nije tačno. Zato što sam ja to čuo i to je moglo još da čuje bar 10 vojnika iz moje čete koji to mogu da potvrde. I vi to ne možete ni na koji način da negirate ovde jer ja sam to čuo i ja sam to video a vi, gospodine Miloševiću, kao vrhovni komandant, mogli ste gore malo da dođete pa da vidite kako je nama. A možete samo da izdajete neke pravne komande da se izvrše.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, gospodine K41, ko je vas saslušavao od istražitelja tribunala ove ovde institucije. Kome istražitelju ste dali izjavu.

SVEDOK:

            Ja na to ne mogu da vam dam odgovor.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A jel to istražitelj Džon Zrilić, možda, da vas podsetim.

SVEDOK:

            Ne sećam se.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate da li je isti istražitelj radio i sa izjavom ovog vašeg kolege svedoka K32.

MEJ:

            On čak ne zna ni o kome se čoveku radi tako da ne može to komentarisati.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a da li su vam poznata imena vojnika na primer Gašparić Slobodan, Jovanović Bojan, Mirko, Vladimir, da ne nabrajam dalje.

SVEDOK:

            Pa jedno ime od tih mi je kao poznato.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate da su to vojnici koji su poginuli upravo u borbama sa albanskim terorističkim grupama, u akcijama koje vi opisujete kao ubijanje civila.

SVEDOK:

            Ja u akcijama u kojima sam učestvovao i vojnici koji su išli sa mnom u te akcije, niti je bilo povređenih niti je bilo poginulih, a za akcije u kojima ja nisam učestvovao, ja vam to ne mogu tvrditi jer ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, K41 s obzirom na ovo teško krivično  delo koje ste izvršili, da li je vama nešto obećano za ovo svedočenje koje danas vi ovde pred ovom  institucijom iznosite.

SVEDOK:

            Gospodine Miloševiću ja sam ovde svojom voljom i to sam i pre rekao. Gospodine Miloševiću, ja kada kažem osobi koja je po meni najviše kriva za sva ta nedela ja se osećam lakše. I to je sve i nikakvo mi više obećanje ne treba. To je dovoljno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, vi s obzirom na to da ste svedočili o zločinima koje ste lično izvršili, vi se ne nalazite u bekstvu od ove institucije pošto sa njom sarađujete. Zašto se onda nalazite u bekstvu. Zašto se nalazite u bekstvu.

SVEDOK:

            Ja se ne nalazim u bekstvu, gospodine Miloševiću, ja samo čekam pomoć rođaka da ja dokažem da ja nisam to. Ja nikada u životu niti sam bio osuđen niti sam dovođen na sudu i, gospodine Miloševiću, ja samo čekam pomoć od svoga rođaka da mi pomogne da to dokažem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate da to treba da se dokaže pred pravosudnim organima, po čijem je naređenju izdata za vama poternica, a ne pred rođacima koji treba da vam dokazuju da niste počinili ovu tešku pljačku, odnosno razbojništvo.

SVEDOK:

            Gospodine Miloševiću, ako sam ja nešto uradio ja ću i da odgovaram pred svojim sudom i pred svojim  pravosuđem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa da li imate nameru da se prijavite?

MEJ:

            Ne.

SVEDOK:

            Naravno, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, gospodine Mej, nemam više pitanja.

MEJ:

            Da, gospodine K41. Prijatelj suda, kako se to zove, će vam postaviti par pitanja. Gospodine Tapuškoviću, trudite se da ne budete predugi.

TAPUŠKOVIĆ:

            Časne sudije, naravno da ću morati to da pokušam. Gospodine svedoče K41, da li je tačno da ljudi protiv kojih se u našoj zemlji vodi krivični postupak ne mogu da dobiju pasoš i da je to razlog zbog čega vi taj pasoš nemate.

SVEDOK:

            Nisam razumeo pitanje.

TAPUŠKOVIĆ:

            Vi ste izjavili na početku svog iskaza da nemate tu pasošku ispravu, da li je to tačno.

SVEDOK:

            Da, tačno je. Nemam ga, nisam ga nikada ni vadio i nemam ga.

TAPUŠKOVIĆ:

            A da li ste ga tražili ovih dana da bi došli pred Haški tribunal.

SVEDOK:

            Nisam ga tražio jer iz već navedenih razloga sam vam rekao zašto ga nisam tražio.

TAPUŠKOVIĆ:

            A zašto niste otišli u policiju, kako ste kazali, kad ste saznali da vas policija traži.

SVEDOK:

            Zato što ja nikada nisam imao problema sa njima i nikada nisam bio osuđivan i ne znam o čemu se uopšte radi tu.

TAPUŠKOVIĆ:

            Pa baš zato ste trebali da odete. Ako ni zbog čega niste odgovarali zašto niste otišli u policiju.

SVEDOK:

            Pa zato ću i da pođem u policiju kad to meni bude odgovaralo.

TAPUŠKOVIĆ:

            A vi se i sad ne nalazite kod svoje kuće gde inače živite.

SVEDOK:        

            Sada.

TAPUŠKOVIĆ:

            Sada, u ovom momentu.

SVEDOK:

            Pa ne mogu odgovoriti.

TAPUŠKOVIĆ:

            Hvala. Pitao bih vas u vezi vaše izjave. Sve ovo što ste danas rekli, rekli ste mnogo toga i ranije ali u ovom vašem ranijem iskazu nema ničega o ovom sahranjivanju, nema ničega o onome o čemu ste govorili da se dogodilo u selu Rogovi u Tusima, o hapšenju onih vojnika. Da li ste to rekli istražitelju?

SVEDOK:

            Da.

 

 

 


Nazad na Aktuelno  |  Odštampajte vest