aktuelno-m.gif (3720 bytes)

5. septembar 2002.

STENOGRAM

 

PITANjE:

            Imam jedno pitanje o strani 3. Pogledajte molim vas tu stranicu vašeg izveštaja.

SVEDOK:

            Da.

PITANjE:

            U prva tri paragrafa kažete ovo je vojni vrh u lancu komandovanja itd., i ta rečenica završava sa ovim operacijama na terenu.

SVEDOK:

            Nisam pronašao. Šta ste rekli, 1. paragraf.

AMIKUS:

            Da. prvi paragraf koji počinje sa dakle. I dakle celi taj paragraf. Predpostavljamda ovde izražavate opšte principe koji proizilaze iz vašeg iskustva, te da to nije vaš nalaz zasnovan na onome šta znate o Vojsci Jugoslavije, da li je to tačno.

ODGOVOR:

            Ovaj konkretni paragraf govori pre svega o opštoj prksi i drugo, specifično konkretno o Vojsci Jugoslavije, ali je na osnovu informacija koje sam imao pred sobom. Da li je taj sistem zaista tako i funkcionisao to ja neznam, zato jer ja naravno nisam s nekim ni razgovarao u vezi sa time.

PITANjE:

            Sada molim vas pogledajte stranicu 10. i paragrafa koji počinje na Kosovu, tamo spominjete predsednika SRJ. Naglašavam taj deo paragrafa. Da li vi to kažete na osnovu dokumenata koje ste videli. Prema tome da li to što ste vi videli možete da uzmete kao dokaz toga da je predsednik SRJ hteo da održi itd.... itd...

            Dakle, da li ste vi tozaključili na osnovu dokumenata i da li to jasno proizilazi iz dokumenat ili je to vaša predpostavka.

            Samo da pročitam ovo.

SVEDOK:

            Možete li malo razjasniti prvi deo vašeg pitanja. Kažete da se to može uzeti kao dokaz toga da je predsednik SRJ hteo da održi...

AMIKUS:

            Pa pitanje glasi. Da li ste vi na osnovu dokumenata koja su vam pokazali, ustanovile ovo što kažete, citiram: koliko sam razumeo na Kosovu je odgovor za koordiniranje zajedničkih operacija Vojske Jugoslavije i MUP-a imala zajednička komanda. Ovo kao što sam rekao možemo uzeti kao dokaz toga da je predsednik SRJ hteo da održi vlast i kontrolu nad oružanim snagama itd. Dakle, jeste li vi videli materijale iz kojih jasno proizilazi da je predsednik SRJ to hteo.

ODGOVOR:

            Bojim se da ne mogu odgovoriti na to. Ja sam to napisao na osnovu dokumenata koje sam imao pred sobom i to u dobroj, a da vam dam tačan odgovor na vaše pitanje, morao bih izvršiti jedno dalje istraživanje. Ja vam samo uopšte govorim, da bi bilo jako neobično da neka vojska nije pod kontrolom svog vrhovnog zapovednika.

PITANjE:

            Pogledajte sada stranicu broj 13. u kojoj pišete o specijalnim operacijama. Ja znam da vi imate dosta iskustva u vezi sa specijalnim operacijama i o tome vas ne mislim pitati. Ono što vas želim pitati je sledeće, da li ste vi imali konkretne materijale koji govore o paravojnim snagama koje rade u kontekstu jedne vojne akcije. Dakle ne odvojene i zasebne jedinice koje deluju odvojeno od Vojske nego u kontekstu vojske.

ODGOVOR:

            Pa koliko sam ja shvatio policija je bila podeljena u dve sekcije, jedna je bila civilna policija koja se bavila civilnim stvarima, a druga je bila na neki način produžena ruka države zadužena za specijalne operacije na prikupljanju obaveštajnih podataka i to je verovatno bio deo koji je imao nešto više, nešto više izražen antiterorističku prirodu nego normalni civilni deo policije.

            Ja sam ovde izneo jedan komentar. Ja sam to elaborirao nešto detaljnije u uvodu kojem sam opisao potrebu za koordinacijom i kontrolom i načinom na koji to funkcioniše, i mislim da sam u tom konceptu bio apsolutno tačan.

PITANjE:

            Ja sada govorim o paravojnim jedinicama koje nisu bile ni MUP-a niti vojske ali koje funkcionišu  zajedno sa vojskom.

SVEDOK:

            Možete nam reći gde je to tačno.

PRIJATELj SUDA:

            Pa to nije u vašem izveštaju baš vas zato i pitam.

SVEDOK:

            Ja sam dobio dokumente u kojima se opisuje organizacijska struktura u MUP-u do izvesnog nivoa, i ako je MUP u Srbiji funkcionisao na taj način a nema dokaza da su stvari bile drugačije, a ima dokaza da su oni upravo funkcionisali na taj način, onda su oni naravno imali i specijalne snage u tom kraju. Međutim, ja bi želeo razjasniti to pitanje specijalnih operacija.Ja ovde govorim o specijalnim operacijama što se odnosi i na policijske i na vojne i na operacije koje izvode neke treće snage. Jednostavno kažem da specijalna operacije ne mogu biti toliko specijalne da bi se odvijale u vojnoj zoni, a da vojni komandant ne znam da se one dešavaju, osim ukoliko ne dođe do bratoubilačkog ubijanja i to bi bila katastrofa.

PITANjE:

            Da, to sam shvatio i upravo sam vas zato to i pitao. Dakle, da li ste imali pred sobom neke dokumente kojis e odnose na paravojne snage koje nisu niti deo policije, niti deo Vojske Jugoslavije jer, vi u vašem izveštaju to uopšte ne spominjete.

SVEDOK:

            Samo trenutak.

ODGOVOR:

             Ja se ne mogu setiti ni čega što bi sugeriralo da je na Kosovu postojala neka paravojna organizacija koja je tamo delovala, a koja nije došla niti od Vojske niti od policije.

PITANjE:

            Hvala. Zato skrećem vašu pažnju na stranicu broj 20. Prvi paragraf koji počinje sa složio bi se sa zaključkom i tu ponovo kaže da predsednik Jugoslavije upravo su mi rekli da usporim. Složio bi se sa zaključkom koji se zasniva na podatku poput ovog iz prethodnog odlomka da predsednik Jugoslavije snosni konačnu odgovornost za disciplinu i standarde u Vojsci Jugoslavije. Da li je to vaš nalaz. Da li je to zaključak donešen na osnovu materijala koji ste videli ili je to vaša pretpostavka o tome kako bi trebala izgledati normalna praksa.

ODGOVOR:

            To je zasnovano na materijalu koji sam ja video. To nije zasnovano na mom ličnom iskustvu jer nisam bio tamo u materijalu koji sam ja video sasvim jasno stoji kakav je zapovedni lanac ili kakav bi trebao biti zapovedni lanac i ukoliko su stvari tako i funkcionisale u Jugoslaviji u predmetno vreme onda je ono što sam ja rekao u tom paragrafu tačno.

PITANjE:

            Ako sam vas dobro svatio vi sada kažete da bi predsednik Jugoslavije bio odgovoran i tako dalje.

SVEDOK:

            Nije mi jasno u čemu je značaj ove formulacije koju ste vi promenili. Šta ste vi to sad tačno izmenili.

PITANjE:

            Pa vi u izveštaju kažete predsednik Jugoslavije snosi konačnu odgovornost, a ja vas sad pitam da li ste vi mislili u stvari reći da bi predsednik Jugoslavije imao konačnu odgovornost i tako dalje.

 

 

 

SVEDOK:

            Da, da sasvim se slažem s time. Dakle, ukoliko je taj sistem nije funkcionisao onda bi stvri bile drugačije. Ali ukoliko je jugoslovenska vojska radila po ... principu onda bi stvri izgledale ovako.

PITANjE:

            I konačno pogledajte stranicu 29, to je rezime. To je neka vrsta zaključka da li je to tačno.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Možda će vam se ovo učiniti kao glupo pitanje. Ali pretpostavljam ako je kraljica Elizabeta šef države, da onda ona nije vrhovni zapovednik britanske vojske.

SVEDOK:

            Tako je.

PITANjE:

            Ko je vrhovni zapovednik vojske u Ujedinjenom kraljevstvu.

SVEDOK:

            Pa vrhovni zapovednik vojske u Britaniji je načelnik generalštaba koji odgovara direktno Vladi i koji radi zajedno sa ministrom odbrane koji predstavlja premijera i načelnik Generalštaba na svom položaju ima direktan pristup premijeru i to na svoj vlastiti zahtev u bilo kom trenutku.

PITANjE:

            Da li samo pravo ako pretpostavim dakle, da vaše iskustvo ne odnosi i na vrhovnog zapovednika u vašem sistemu na način na koji ga spominjete u vašem izveštaju.

SVEDOK:

            Pa dozvolite mi prvo da nešto dodam onome što sam odgovorio na vaše poslednje pitanje. Znači, po mom mišljenju kad bi se britanske snage ponašale na način koji je neprihvatljiv ili koji je nepropisan, onda bi deo odgovornosti zato sigurno pao na premijera. Naravno, značajn deo te odgovornosti pao bi na načelnika Generalštaba. E sada, kad je reč o mom iskustvu kad je reč o tome ... vrhovnim zapovednikom i šefom države moram sasvim jasno reći jednu stvar. Vojska u jednoj demokrtskoj zemlji nije nezavisno telo koje funkcioniše zasebno od tekuće vlade. Bez obzira nato kakva je komandna struktura vojska je deo te komandne strukture i ovlasti vojske prizlaze dolaze od najvećih političara te zemlje.

PITANjE:

            U rezimeu kažete...

SVEDOK:

            Samo trenutak nisam završio.

AMIKUS:

            Izvinjavam se što sam vas prekinuo.

SVEDOK:

            Mora biti sasvim jasno da je vojska tek poluga političara. Vojska nije nezavisna organizacija koja obavlja svoj posao onako kako se to njoj hoće. Vojska je uvek alatka političara.

ROBINSON:

            Pre nego što nastavite, generale, mene pomalo brinu zaključci koje ste vi napisali u tom paragrafu. Ja bi sada želio izraziti. Radi se naime or azmeri u kojoj vi ekstra polirate jedan ustavno pravni sistem koji možda nije nužno funkcionisao u Jugoslaviji. Na primer, sad kad se odgovarali na pitanje amikusa govorili ste o citiram vas, o vojsci u jednoj demokratskoj zemlji koja nije nezavisno telo koje funkcioniše nezavisno od tekuće vlade i da bez obzira na to kakva je komandna struktura u toj zemlji vojska je deo te strukture i njene ovlasti dolaze od najviših političara u toj zemlji. To je možda tačno. To je sigurno tačno to vredi za većinu modernih vojski u zapadnom svetu. Međutim, vi izgleda na temelju toga izvlačite zaključak da je isti sistem funkcionisao i u Jugoslaviji, a da pritom ne dajete neke konkretne dokaze da je to tako. Mogao bih ići i dalje i reći sledeće. Vaš ceo splet zaključaka, naveden u rezimeu zasniva se na pretpostavci da je jugoslovenska vojska jedna dobro organizovana vojska, organizovana na isti način na koji bi vojska u Ujedinjenom kraljevstvu ili  u SAD bila organizovana. I da prema tome, protok informacija odozdo prema dole, i odozdo prema gore teče neometano. Međutim, ta pretpostavka možda nije istinita u situaciji u kojoj se vodi sukob. Prema tome, jeste li vi se pozabavili pitanjem da je možda ta osnovna pretpostavka o dobro organizovanoj vojsci na kojoj vi radite,  možda nije vredela u situaciji sukoba u kojoj se tada nalazila Jugoslavija. Isto tako pitanje kako bi to uticalo na zaključke koje ste vi doneli.

ODGOVOR:

            Časni Sude moj zaključak zasniva se na pretpostavkama koje sam izneo tokom celog izveštaja, i to možda sad ne moram ponavljati. Međutim, ključna pretpostavka koja je ... za vaše pitanje je, da je jugoslovenska vojska funkcionisala u skladu sa međunarodnim pravom u skladu sa zakonom o vojsci Jugoslavije i u skladu sa zapovednim lancem koji je formalno postojao godine 1999 i ako je to tačno, i nije na meni da kažem da li je to tačno ili nije tačno. Međutim, ako ja pretpostavim da je to tačno onda ono što sam ja rekao stoji... ukoliko je došlo do prekida toka informacija i to prekida tolikih razmera da centralna vlada nije znala šta radi njena vojska ukoliko vrhovni zapovednik nije znao šta mu radi vojska i nije nad tom vojskom imao kontrolu, onda ste očito suočeni sa situacijom u kojoj snage države postupaju nezavisno od želje države i želja šefa države. Ja nemam nikakvih dokaza da poduprem tu pretpostavku.

ROBINSON:

            Nastavite.

AMIKUS:

            Ja nemam više pitanja.

ROBINSON:

            To je deo onoga što sam ja mislio pitati. Hvala.

TUŽBA:

            Da se nadovežemo na ovo što je sada rečeno. Prvo, ovo što je rečeno vrhovnom zapovedniku. Prema vašem iskustvu zemlje u kojima je šef države predsednik i koji kontroliše izvršnu vlast da li se takve zemlje mogu uporediti sa ustavnim ... i kraljicom Elizabetom.

ODGOVOR:

            Po mom mišljenju kraljica Elizabeta uopšte ne ulazi u ovu debatu. Ona je naravno ustavni šef države. Međutim, šef izvršne vlasti je predsednik Vlade, premijer. Prema tome, ja mislim da se mogu povući paralele između položaja predsednika Vlade V.Britanije i predsednika države Jugoslavije.

PITANjE:

            Nekoliko reči o pitanjima sudije Robinsona. Da li ste vi zapovedni lanac vezano dobili iz izveštaja gospodina Kua.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Ja sam već rekao da sam ja želeo da vaš iskaz dođe nakon iskaza Kua, međutim, ... to nije bilo moguće. Mislim dakle da ste vi rekli da recite da li ste dobili neke dokaze da li ste imali tvrdnje da to kazuje da to nije bila dobra organizovana vojska koja sprovodi volju izvršnih vlasti.

ODGOVOR:

            Ne.

PITANjE:

            Vratimo se sada na stranu 20 vašeg izveštaja. Gospodin Vladimirov vam je postavio pitanje o tome, želeo bi da sada tu stranu pogledamo u kontekstu. Znači, prvo pogledajte kraj strane 19 među materijalima koje ste vi gledali je i član 126 Ustava Jugoslavije, Ustava po čijim odredbama je funkcionisao optuženi i u tom članu stoji. Predsednik Republike postavlja unapređuje i razrešava oficire Vojske Jugoslavije određene saveznim zakonom. Postavlja i razrešava predsednike sudija i tako dalje, i zatim kažete složio bi se sa zaključkom koji se zasniva na podatku poput ovog iz prethodnog citata. Da predsednik Jugoslavije snosi konačnu odgovornost za disciplinu i standarde u Vojsci Jugoslavije. Dakle, da li je to osnova vašeg zaključka.

ODGOVOR:

            Nemam nikakvog razloga da promenim bilo šta u tom komentaru.

PITANjE:

            To je čini mi se u kontekstu u kojem je gospodin Vladimirov kod vas hteo da zameni te reči snosi konačnu odgovornost sa rečima snosio bi konačnu odgovornost. Recite, da li se sećate pitanja optuženog kad vas je pitao i kada je za sebe upotrebio izraz vrhovni komandant.

ODGOVOR:

            Ne sećam  se toga.

PITANjE:         

            Dobro. U redu.

SVEDOK:

            Samo trenutak. Mogu li nešto naglasiti. Vratimo sa na vrh strane 20 na taj odlomak. Moj iskaz ne zasniva se na onome što se zaista dešavalo na terenu. Jer, ja tamo nisam bio. Moji su zaključci zasnovani na dokumentarnim dokazima i na zakonima koji su vredeli u to vreme u toj zemlji. Ako je situacija na terenu bila drugačija, ukoliko se drugačije radilo po drugačijoj strukturi, po drugačijem principu onda očito ono što sam ja rekao nije tačno. Ali mislim da taj odlomak sam po sebi, to je odlomak 126 Ustava naglašava kako je država trebala funkcionisati. Ona je tako funkcionisala osim ako neko nije promenio ta pravila.

PITANjE:

            Sećate se pitanja koje vam je postavio optuženi u širokom kontekstu nije bilo nikakve sugestije da su ta pravila promenjena.

ODGOVOR:

            Ja nisam imao razloga da tako mislim.

PITANjE:

            Hteo bih da se vratim na još jedno pitanje koje vam je postavio gospodin Vladimirov. Strana 10 shvatam da je vrhovna komanda to je negde u sredini strane na čelu sa političarem bila odgovorna za koordinisanu zajedničku operaciju Vojske Jugoslavije i MUP-a. Možda se vi ne sećate tog detalja i odakle on dolazi ali to nema veze zbog toga što to možemo iskopati iz ovih izvora za par minuta. Ali ukoliko je bio jedan civilni političar koji je bio odgovoran za kordinisanje zajedničkih operacija MUP-a i Vojske Jugoslavije da li to podržava sledeću rečenicu da se kaže da ovo može biti dokaz da je Vojska slušala izvršne vlasti.

ODGOVOR:

            Da, ja smatram da je to dokaz da se Vojska Jugoslavije ponašala u skladu sa regulativom i na način na koji se od nje očekivalo.

PITANjE:

            Kad vas je pitao gospodin Vladimirov maločas, odgovorili ste o izvorima koje ćete moći da navedete. Da li ste napravili takav spisak.

ODGOVOR:

            Da, imam taj spisak ispred sebe. Ja nisam pravnik i ne mogu sve ovo da ... tako lako, ali moram ponovo da pogledam te dokumente.

PITANjE:

            Molim da se stavi na grafoskop spisak dokumenata koje je vama dao na uvid ili gospodin Ku ili neko od mojih kolega kada ste zamoljeni da napravite ovaj izveštaj bilo je dva svežnja dokumenata ako to nemate pred sobom ja ću zamoliti nekog da vam ...

ODGOVOR:

            Ja imam spisak koji sam koristio uz jednu belešku upućenu meni gde se od mene traži da ponovo pročitam neke dokumente koje sam maločas upravo spomenuo i tu se navode konkretni paragrafi. Međutim, ti svi dokumenti koji su stavljeni pred mene kao što su zakon o vojsci Jugoslavije i tako dalje, ja sam pročitao desetine i stotine stranica ima bilo je momenata kada sam sumnjao da možda to nije kompletan dokument.

PITANjE:

            Da li ste takođe pročitali predpretresni podnesak.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Ja ću se baviti spiskom ovih dokumenata kada bude svedočio gospodin Ku u petak. Ima još nekoliko pitanja koji proističu iz onih pitanja koje vama je postavio optuženi. U jednom momentu koliko sam dobro pratio njegova ispitivanja on je takođe govorio pod pretpostavkom da se radi o dobro organizovanoj armiji. On nikad, koliko mi se čini, nije osporio tu pretpostavku, da li se sećate tog niza pitanja.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            I mislim da vas je pitao da li dozvoljavate mogućnost da su neki ekscesi ili greške od strane vojnika bili rezultat pritiska pod kojima su se oni nalazili. Ukoliko pretpostavljamo da se uprvo to dogodilo da li bi se to odnosilo da li bi to važilo za sve komandante na svim nivoima da oni moraju da preduzmu odgovarajuće korake i disciplinske postupke čim se borbe ili kriza završi.

ODGOVOR:

            Ne.

PITANjE:

            Da li znate, da li imate nekih dokaza da su preduzete neke disciplinske mere za takve prekršaje ili samo u teoriji pretpostavljate da je to moralo da se dogodi.

ODGOVOR:

            Ja shvatam  disciplinske mere na jednom dosta niskom nivou komandovanja. Tu se radi o nekim slučajevima koje ja nisam imao u svojim dokumentima. Međutim, potpuno odsustvo bilo kakvih istraga u takve ekscese mene vodi na zaključak da su neke oficiri zapravo bili i pohvaljivani .. operacije.

PITANjE:

            Takođe vam je optuženi postavio nekoliko pitanja o tome da li možete da zamislite da neki oficir naređuje  pogubljenje. Smisao njegovih pitanja je bio čini mi se da ne postoji ne može da se desi, da je bilo nekih nezakonitih ili neodgovarajućih neadekvatnih naređenja. Naravno, na sudskom veću je da o tome odluči ali ako je bilo nekih prekršaja ljudskih prava ili zločina koje je počinila dobro organizovana armija u širokim razmerama a, vi kažete da nije bilo nikakvih naređenja koje ste mogli pregledati jer, vam nisu date na uvid. Šta to govori o naređenjima koja su postojala u to vreme.

ODGOVOR:

            Mislim da sam mu na to upravo i rekao da je su razmere ekscesa koji se pominju u optužnici takve, da uopšte ne postoji mogućnost da se radi o nekom pojedinačnom neposlušnom, komandantu ili nekoj odmetničkoj jedinici koja radi šta hoće i uzima zakon u svoje ruke. Takve operacije su zahtevale visok stepen logističke podrške za svoju realizaciju i koordinisane vojne operacije koje su morale biti efikasne, i to podrazumeva da su snage na Kosovu dobijale određene instrukcije da se upravo tako i ponašaju. Mi nemamo nikakva pismena naređenja ili uputstva koja bi nam mogla pokazati kakva su tačno bila ta naređenja, niti ima nekakvih ratnih dnevnika ili borbenih izveštaja. Zato mogu samo da pretpostavim da su ta naređenja i uputstva davana usmeno.

TUŽBA:

            Hvala vam, generle, nemam više pitanja.

MEJ:

            Hvala za vaše svedočenje. Hvala što ste došli u Međunarodni sud.

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, ne možemo više da slušamo vas. Ovaj svedok je završio sa svojim svedočenjem.

            Dok čekamo, ima jedna stvar koju bi želeo da rešimo. Gospodine Miloševiću vaše vreme za unakrsno ispitivanje je vreme koje vam mi odobrimo. Kao što ćete otkriti kada budete pozivali svoje svedoke, druga strana ne može da ponovo počne sa svojim pitanjima samo zato što im se tako hoće kada je vaše dodatno ispitivanje već završeno, osim u izuzetnim okolnostima.

 

 

NAJS:

            Ukoliko je  spreman, moj kolega gospodin Rajnveld će da preuzme sledećeg svedoka koji svedoči pod zaštitom i sa iskrivljenjem lika. Iz mog iskustva ima tehničkih problema sa video  i ponekad se dešava da u zgradi držimo  drugog svedoka ukoliko  bude potrebno da se pauza iskoristi.

MEJ:

            Gospodine Rajneveld, možemo li nešto reći o tome koliko će trajati ovo svedočenje. Činjenica je da je ovo dosta opsežan svedok po dužini svedočenja. Koliko vremena mislite da će nam trebati.

RAJNEVELD:

            Nadam se da ćemo uspeti da ga završimo ovog prepodneva. Ali sad smo već izgubili pola prepodneva. Tako da će mi trebati sigurno ostatak prepodneva i možda još jedan sat posle pauze.

MEJ:

            Očigledno treba ostaviti dovoljno vremena za unakrsno ispitivanje. Da li ćemo i sutra moći da imamo video ...

RAJNEVELD:

            Nisu mi rekli da nije moguće. Svedok je tamo na raspolaganju, oprema je takođe tamo ja se nadam da će to biti moguće ukoliko bude neophodno. Molim tehničku kabinu da mi kaže da li je video link već u funkciji i koji ekran treba da koristimo.

MEJ:

            Mislim da možemo pitati Sekretarijat.

TUŽBA:

            Vidim da treba da uključimo da pritisnemo dugme video međutim, treba da proverimo da li se lik za javnost prikazuje sa iskrivljenjem i ako ga mi u sudnici vidimo normalno. Samo hoću da isključim svaka.

SEKRETAR:

            Da imamo iskrivljenje lika.

MEJ:

            Molim svedoka da da svečanu izjavu. Molim svedoka da ponovo pokuša da vidimo možemo li čuti. Hvala vam izvolite sesti.

TUŽBA:

            Časni sude imamo oko 3 ili 4 pitanja koja bi hteo da postavim na zatvorenoj sednici, a ostatak svedočenja će biti u javnoj sednici. Molim da sada pređemo na zatvorenu sednicu ako je moguće. Sledeći svedok ima iskrivljenje lika na ekranu, ali on se ne boji da bude otrkiveno njegovo ime, i u rezimeu koje se nadam da ste imali vremena da pročitate stoji nešto i o njegovom mišljenju povodom tog iskrivljenja lika.

MEJ:

            U redu. Neka svedok da svečanu izjavu.

SVEDOK:

             Svečano izjavljujem da ću govoriti istinu, celu istinu i ništa osim istine.

MEJ:

            Izvolite sesti.

TUŽBA:

            Molim vas recite nam puno ime i prezime.

SVEDOK:

            Ja se zovem Zoran Stijović.

PITANjE:

            Gospodine Stijoviću, na zahtev tužilaštva vaše svedočenje će biti prikazano u javnosti sa iskrivljenjem lika. Da li je tačno da je to bilo samo na zahtev vašeg poslodavca koji je na tome insistirao dok ste vi bili spremni da sasvim otvoreno svedočite da vaš poslodavac nije imao tu primedbu.

            Gospodine Stijoviću, da li ste vi službenik bezbednosne informativne agencije Republike Srbije koja se prethodno zvala resor državne bezbednosti ili RDB i da ste u Ministarstvu unutrašnjih poslova zaposleni od 90 godine.

ODGOVOR:

            Da, to je tačno.

PITANjE:

            U aprilu prošle godine, u svojstvu pomoćnika načelnika DB Beograda, da li ste službeno naimenovani da obavie razgovor sa general pukovnikom Radomirom Markovićem, bivšem načelnikom resora DB. Da li ste obavili razgovor sa njim nekoliko puta, pokrivajući pritom nekoliko tema.

ODGOVOR:

            Ja sam bio službeno određen da obavim deo službenih zadataka sa gospodinom Markovićem, dok se nalazio u pritovoru u Okružnom zatvoru u Beogradu i ti razgovori su obavljani u jednom dužem periodu od meseca aprila do jula 2001 godine. Teme za razgovor su bile različite i to otprilike je bilo jedan viši stepen prikupljanja informacija od interesa za resor DB na osnovu činjenice koje sam dobijao od njega kasnije uz konsultacije, šta je istina.

PITANjE:

            On je u to vreme bio u pritvoru u očekivanju krivičnog postupka protiv njega lično. Da li je tako.

ODGOVOR:

            Da, to je tačno još uvek se vodi postupak pred Okružnim sudom u Beogradu, za izvesnu krivično delo određeno.

PITANjE:

            Ta konkretno istraga, ili tačnije razgovori za koje je zainteresovan ovaj Sud, tiču se kamiona hladnjače. Da li je taj razgovor bio deo istrage u njegove navodne zločine ili se odnosi na neku širu istragu.

ODGOVOR:

            Ja sam sa gospodinom Markovićem razgovarao i imao razgovore na druge teme, znači nevezano za ovaj slučaj i ja za slučaj hladnjača nisam ništa znao, sem onoga što je u tom periodu bilo publikovano u sredstvima javnog informisanja to je u tom periodu bila jedno izrazito jako i snažno medijski eksponirana afera mogu tako reći. I ta tema za razgovor je prosto nametnuta tim pisanjem o toj navodnoj nađenoj hladnjači u Dunavu, i pre svega nametnuta što se u jednom delu tih pisanja medija pre svega tog tabloidnog tipa pojavila određena spekulacija da je u tome deo učešća imao resor DB, odnosno naša jedinica za specijalne operacije. Znači, naša jedna elitna jedinica koja je predmet stalnih pokušaja diskreditacije i kompromitovanja i to je bio osnovni razlog koji je opredelio rukovodstvo moje službe, koje mi je dalo nalog da na tu temu sa gospodinom Markovićem porazgovaram u zatvoru, da mi on kaže i objasni ulogu resora DB, da li u tome ima bilo kakve istine da li je bilo koji deo službe resora DB učestvovao u tome i eventualno da li on nešto zna u tom slučaju.

PITANjE:

            Koji član vašeg krivičnog postupka, ako uopšte takav član postoji s toga taj razgovor koji ste vi obavili.

ODGOVOR:

            Kod nas je vrlo jasno i precizno definisan rad sa licima u pritvoru jasno su definisana i ovlašćenja organa unutršnjih poslova time i resora DB to je jedan član zakona u krivičnom postupku 151 stav 2 koji daje ovlašćenja pripadnicima organa unutrašnjih poslova da obavljaju informativne razgovore sa licima i prikupljaju obaveštenja o određenim interesantnim pojavama.

PITANjE:

            U redu. Možda ovo sudsko veće nije upoznato sa detaljima tog postupka i najverovatnije nije potrebno toliko detalja, već samo nekoliko. Ovo u svakom slučaju nije bio postupak pred istražnim sudijom već je to jedan postupak koji ste obavljali lično. Moli se svedok da odgovara malo lakše radi prevoda.

ODGOVOR:

            To je tzv predkrivični postupak i u tom postupku organi unutrašnjih poslova prikupljaju obaveštenja činjenice koje po principima rada moje službe znači, imaju za osnov pre svega proveru tih podataka i činjenica. Na osnovu potvrde eventualno takvih podataka se onda dalje ide pred istražnog sudiju. Ono što je krakteristično za ovaj član za ovaj postupak je to da izjava, i izjave koje se uzimaju znači to je molim vas da taj termin izjava svatite u formi zapisnika znači, to su pismena koja se uzimaju od ispitanika se ne može koristiti kao dokaz  u postupku.

PITANjE:

            U redu. Hvala vam. Na to ćemo se vratiti za par minuta. Imajte obzira prema prevodiocima ne znam da li su se oni već žalili ali može se desiti da ste prebrzi za njih. Kakva prava ima osoba s kojom se obavlja informativni razgovor ukoliko uopšte ima neka prava. Da li mora da odgovara na pitanja, ili ima pravo da ćuti.

ODGOVOR:

            Osoba sa kojom razgovaraju pripadnici organa unutrašnjih poslova po ovom članu ima značajna prava. Ona pre svega može da odbije razgovor na tu temu i svrha znači ovlašćenje koje je dobio radnik organa da razgovara sa njim, je pre svega vezano za dobrovoljnost i izraženu spremnost ispitanika da razgovara na temu koja mu se ponudi.

PITANjE:

            I kada se čovek ispituje zbog pretpostavkom da je on u principu spreman da sarađuje da li on ima pravo da odbije da odgovori na neka određena pitanja koja mu vi postavite.

ODGOVOR:

            U svakom momentu.

PITANjE:

            Gde su obavljeni ti razgovori.

ODGOVOR:

            U suštini ja sam te razgovore vodio u potpunosti u skladu sa zakonom o krivičnom postupku. Znači, razgovori su obavljani u službenim prostorijama znači izdvojenim prostorijama Okružnog zatvora u Beogradu. To su prostorije koje se koriste za razgovore istražitelja istražnih sudija sa pritvorenim licima, advokati koriste i tako.

PITANjE:

            Čini mi se da ste ovim razgovorima da ste tamo videli zajedno sa jednom drugom osobom koja je takođe vaš kolega službenik, iste službe možete li reći koju je opremu ona koristila i kakva je bila njena uloga u uzimanju izjave.

ODGOVOR:

            Ja sam te razgovore obavljao sa gospođom Oliverom Antonić-Simić ona je jedan ... radnik naše agencije i ona je u tom slučaju, znači, u tim razgovorima koje sam ja obavljao sa Radomirom Markovićem obavljala ulogu tehničkog lica. Ona je sa sobom imala ... i printer i mi smo u toj prostoriji razgovarali, dokumentovali tok razgovora Markovića i mene. Ona je znači bila isključivo tehničko lice, kucala, štampala izjavu i potpisivala.

PITANjE:

            Uopšte govoreći pre nego što se usred sredimo na ovaj konkretni razgovor koji nas zanima uopšte govoreći da li je osoba koja se ispituje ispitanik znači u ovom slučaju gospodin Marković, može da unosi neke izmene i dopune u prvi nacrt izjave koju vi napravite. Objasnite samo ukratko ne ulazeći u mnogo detalja.

ODGOVOR:

            Gospodin Marković koji je aktivno učestvovao u sastabljanju tih dokumenata ... te izjave i u svakom momentu ... da učestvuje tokom razgovora da bi objasnili kako se to odvijalo ... jasno postavljao pitanja Markoviću, on je odgovarao, ja sam dobio pisane beleške u toku razgovora i kada bi se pojavilo nešto interesantno  u njegovom prisustvu diktirao gospođi Oliveri ona je to unosila ... u izjavu i gospodin Marković ... što se izdešavalo u određenim situacijama reagovao ponekad .. i sam da diktira delove izjava, delove razgovora koje smo vodili.

PITANjE:

            Pri kraju tog procesa, da li su odštampane konačne verzije na papiru iz .. iz kompjutera gospođe Olivere.

ODGOVOR:

            Bila takva da kad bi se taj deo završio,  onda bi gospođa Olivera odštampala jedan primerak ... radni nacrt koji bi gospodin Marković uzeo, detaljno pregledao i tu je vršio određene izmene. Međutim, moram da kažem da to nisu bile neke izmene suštinskog karaktera. Pre svega najčešće su to bile ... greške, gramatičke i tako. Tako izmenjenu izjavu ... u toj izjavi Olivera unela  ... i nakon toga bi tu izjavu štampali u potreban broj primeraka koji bi ponovo gospodin Marković uzeo, pregledao  i kada bi se složio sa time onda bi ovaj u skladu sa uobičajenom procedurom izvršio potpisivanje i datiranje te izjave, nakon toga bi to radila Olivera Antonić i ja na kraju. A taj radni nacrt koji je bio pre toga bi uništavali u njegovom prisustvu.

PITANjE:

            Molim sekretara da nam da dokazne predmete 283 i 283A. Prvo molim da na grafoskop stavimo taj dokazni predmet kako bi i to mogli videti i to stranice verzije na BHS to su 3 stranice molim da to polako pogledamo. Prvo, prvu stranicu. Gospodine Stijoviću ovo je dokazni predmet koji nas zanima. Da li je to produkt razgovora koji ste vi održali sa gospodinom Markovićem 2. juna 2001. godine to možete videti na ekranu ili na grafoskopu do vas. Ovo je prva strana tog dokaznog predmeta od tri strane. Da li je to produkt razgovora koji ste vi imali sa g.Markovićem koji se imali 2. juna 2001. godine.        

PITANjE:

            Dobro. Prvo me zanima format ovog zapisnika budući da oni koji nemaju kopije ovog dokaznog predmeta ... znači, to počinje prvi vrhu, nakon toga dolazi izjava ...s toji jedan potpis. Čiji je to potpis.

ODGOVOR:

            To je potpis gospodina Markovića.

PITANjE:

            Hvala. Zatim počinje glavni tekst izjave, a onda vidimo pri dnu prve strane opet jedan potpis čiji je to potpis.

ODGOVOR:

            To je isto potpis gospodina Markovića i ovo datirano je njegovo.

PITANjE:

            Idemo zatim na sledeću stranu.Da pogledamo vrh strane da li se to vidi i na ekranu. Pri vrhu ove stranice vidimo potpis. Verovatno ga sad već možemo prepoznati pogledajno sada dno te strane. Opet vidimo jedan potpis sa datumom. To je potpis.

ODGOVOR:

            Radomira Markovića.

PITANjE:

            I zatim na 3 strani prvi vrhu dole desno opet vidimo dva ista potpisa. Zar ne.

ODGOVOR:

            Da, tako je.

PITANjE:

            I tu je ponovo i datum, zatim u sredini stranice vidimo potpis Olivere Antonić-Simić, a s leve strane. Šta stoji s leve strane.

ODGOVOR:

            S leve strane je moj potpis.

PITANjE:

            Iznad vašeg potpisa recite šta to stoji iznad vašeg potpisa.

ODGOVOR:

            Stoji jedna uobičajena forma proceduralna u kojoj se otprilike ispitanik svesno obavezuje i prihvata da ovaj dokumenat može da se koristi u daljem postupku predat sudskim organima. Znači, da bude predmet da je on spreman i dobrovoljno saglasan da to ovaj pod punom odgovornošću objašnjava i detaljiše. Otprilike ovo bi trebalo da ode kod istražnog sudije pa da on proverava sve ovo.

PITANjE:

            Ove reči koje pišu neposredno iznad vašeg imena ove dve reči izjavu izvolite molim vas pročitajte.

ODGOVOR:

            Izjavu uzeo. Ispod toga je ovlašćeno službeno lice Zoran Stijović.

PITANjE:

            Dobro, molim vas da pomerimo tu verziju i da tu verziju izjave damo svedoku a da na grafoskop stavimo stranicu engleske verzije. Dakle, vidimo da na početku stoji ja Radomir Marković, datum rođenja i tako dalje dajem sledeću izjavu ovlašćenom službenom licu centra resora DB Beograd, MUP Srbije u skladu sa članom 151 stav 2, zakona o krivičnom postupku Savezne Republike Jugoslavije u prostorijama Okružnog zatvora u Beogradu 2. juna 2001. godine. Gospodine Stijoviću, sadržaj je izjave već poznat, ali pogledajmo sada šta stoji nešto malo niže dole. Tu se spominje hladnjača na .. vašoj verziji mislim ... možete slediti ... još uvek teče radna verzija prevoda, mislim da ćemo konačnu verziju imati sutra i tu negde u 7 redu stoji Vlajko Stoiljković, ministar unutrašnjih poslova, Vlastimir Đorđević, načelnik resora javne bezbednosti i ja smo prisustvovali sastanku. Reč je o sastanku koji je najverovatnije bio posvećen pitanju Kosova i kome su najverovatnije, pored navedenih, prisustvovali i predstavnici Vojske Jugoslavije s tim što to ne mogu sa potpunom sigurnošću da tvrdim. Možda je već očito na osnovu onoga što ste nam rekli, ali recite nam još jedanput. Odakle su došli detalji poput ovih, da li su došli od vas, ili od gospodina Markovića.

ODGOVOR:

            Ja sam još pre čini mi se kazao da o hladnjači ništa nisam znao niti čuo sem onoga što sam u sredstvima javnog informsanja video. Kažem da je u tom periodu to bilo jako medijski isplanirano i da je tu bilo jako puno izjava visokih i političkih i drugih zvaničnika. Sem toga znači .. okolnosti pitam gospodina Markovića ja nisam ništa drugo znao i ovo što je ovde je odraz stvarno prezentiranih činjenica od strane gospodina Markovića. Ja ništa nisam unosio niti menjao tok njegovog iskaza nisam vršio neki uticaj ili pritisak. Ovo što je on kazao to je to.

PITANjE:

            Znači, ako sada pogledamo sledeće dve rečenice da je Vlastimir Đorđević otvorio pitanje uklanjanja albanskih leševa, i u sledećoj rečenici gospodin Marković kaže Milošević je u tom smislu naložio Stoiljkoviću da preduzme potrebne mere kako bi se uklonili leševi već sahranjenih albanskih civila. Znači to sve dolazi od gospodina Markovića, pretpostavljam.

ODGOVOR:

            Da, ali ja sam istražiteljima i juče vama otprilike kazao da sam ja shvatio ... ja radim na tim poslovima gde smo imali jako puno saznanja o tim manipulacijama sa leševima. Tako da sam to shvatio samo kao jedan odgovoran zadatak i posao koji su organi javne bezbednosti trebali da urade i onemoguće svaku drugu, ili moguću manipulaciju sa time. Znači jedan uobičajen postupak koji se radi nakon borbenih dejstava na teritoriji na kojoj su se dešavala i to je Marković rekao i ja sam tako i zapisao.

PITANjE:

            Vi ste znači ovde zapisali reči kojima se služio Marković. Zar ne?

ODGOVOR:

            Tako je.

PITANjE:

            I znači na vama je onda bilo da ovu izjavu predate istražnom sudiji kako bi on dalje pokrenuo stvari.

ODGOVOR:

            Ne, na meni je bilo da tu izjavu po uobičajenoj proceduri po principu ... koji važi u mojoj agenciji to predam nadležnim rukovodiocima i ja iskrenod a vam kažem sam prosto iznenađen kad sam video da ovakva vrsta izjave upotrebljena na sudu. Pre svega zbog tematike i sadržaja ozbiljnosti ... i pre mislim da je trebalo da se koristi kao neka dalja orijentacija za rad i neki put za proveru tih podataka. Ja sam je predao nikakvih povratnih naloga nisam imao. Nikakvih daljih razgovora na tu temu sa gospodinom Markovićem nisam imao i to je to. Znači mi smo prekinuli jedan deo posla obavili razgovor na ovu temu koja je bila nametnuta i onda smo nastavili dalje da radimo po drugim pitanjima i to je trajalo do juna meseca.

PITANjE.

            Da li se gospodin Marković žalio na način kako je izjava uzeta ili na sadržaj te izjave.

ODGOVOR:

            Ne, ja nikada od gospodina Markovića nisam imao pritužbi na tok i način razgovora sa njime. Njegov odnos u toj situaciji i u tim okolnostima u kojima se on nalazio bio vrlo korektan, vrlo profesionalan. Razgovarali smo na teme na koje je i on želeo da razgovara pre svega. nije on ni čovek na koga sam ja mogao da vršim neki pritisak ili tako ili uticaj da nešto ovo ili ono.

PITANjE.

            Da li ste vi možda njemu stavljali reč usta ili ste mu dali nekakav tekst da on potpiše koji je  došao od njega.

ODGOVOR:

To je neozbiljno da bi gospodinu Markoviću ja mogao kao čoveku sa tolikim stažom u Kriminalističkoj policiji koji je vrlo malo vremena proveo u službi u kojoj ja radim. Znači, dve godine čovek koji se bavio čitav život tim poslovima i jedan ozbiljan profesionalac da bi ja mogao da mu podmetnem nešto ili poturim ili tako. Mislim da je to neozbiljno.

TUŽBA:

            Dobro. Neću vas više  gnjaviti detaljima. Mislim da sam vas već pitao da li se sećate što je gospodin Marković tada kad ste radili tu izjavu rekao o tim događajima. Da li se vi još sećate nečega odvojeno od ovoga što piše u izjavi.

SVEDOK:

            Ta izjava je uzeta znači, već ima skoro godinu i kusur. Ovaj znači, jako dugo i ja sam po prvi put saznao da ću se pred ovim telom pojaviti 16. avgusta ove godine kada su me pozvali ljudi iz operativne grupe MUP-a Srbije i taj poziv je bio za mene veliko iznenađenje, pre svega što se ticao tih mojih razgovora i sa Radomirom Markovićem i radu sa njim u zatvoru. Ja ne mogu da se setim nekih detalja kojima bi mogao nešto konkretnije da vam potvrdim da li je on tu nešto menjao, dodavao isto ali znam da smo u vrlo, da je u vrlo negativnom kontekstu komentarisao i samu pomisao i  mogućnost da nešto tako može da se desi. Mislim da je to čak upotrebljavano, upotrebio u nekoliko navrata vrlo negativne reči, tako opisivao je to jednim vrlo teškim poslom, morbidnim poslom koji je pitanje je ko može da bavi. Ja isto delim njegovo mišljenje, ja isto delim njegovo mišljenje. Neke poslove u životu ne bih mogao da radim ali šta je tu je, posao je posao i to je moralo da se uradi tako.  Znam, to sam i juče, juče me gospodin istražitelj podsetio, znam da smo u kontekstuove izjave pominjali i slučaj Račak, da smo ovaj u kontekst tih manipulacija sa leševima, znači greška povlačenja, da je policija ostala tu noć u Račku, selo Račak i da je očuvala mesto na kome se sve to dešavalo, ta borbena dejstva

TUŽBA:

            Moram vas ovde zaustaviti. Sada već izlazimo van okvira mog pitanja. Da li se sećate da je gospodin Marković rekao nešto o mogućnosti da se otkrije kamion sa leševima.

SVEDOK:

            On je...biti krajnje otvoren. Upotrebio izraz idiotskim čak psihijatrijskim slučajem pomisao da neko može hladnjaču gurnuti u Dunav i da to sutra se ne otkrije za godinu, dve, pet, deset i tako. Znači, da tom zdravom razumu ne prilazi da i to je smatrao poslom kao što i ja smatram pravo da vam kažem , neverovatnom stvari. Mislim ne želim da ulazim u to da li je to tačno, nije tačno ali to je to što  sam i tada mislio i ne znam.

TUŽBA:

            Ti komentari da je to morbidno i otkrivanju te hladnjače, to je rečeno tokom vašeg razgovora i to nije ušlo u izjavu zato jer se jednostavno radi o detaljima. Da li je to tačno.

SVEDOK:

            Tako je.

TUŽBA:

            Hvala, nemam više pitanja za vas.

MEJ:

            Izvolite gospodine MiloševićU.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Stijoviću, iz vaše izjave vidim da ste u aprilu  2001. bili na funkciji pomoćnika načelnika državne bezbednosti Beograda. Recite mi ko je bio tada načelnik Resora državne bezbednosti.

SVEDOK:

            Načelnik resora je bio gospodin Goran Petrović.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Goran Petrović. Da li je to čovek koji je sa Radetom Markovićem bio suočen sa sudskim većem Okružnog suda u Beogradu, videli smo sudske spise

SVEDOK:

            Ja mislim da jeste, ali ...mislim da jeste. Nisam siguran, nemojte me za reč, mislim da jeste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li se tu jasno videlo da su oni izvodili Radeta Markovića van zgrade okružnog zatvora, ucenjivali ga i nudili mu promenu identiteta i naravno odustanak od te tužbe koja se protiv njega vodi samo da bi ovde teretio mene.

SVEDOK:

            Ja ne mogu ni da vam potvrdim ni da vam negiram da li je neko pored mene razgovarao sa gospodinom Markovićem. Ono što mi je on rekao, znači gospodin Marković je da je obavio razgovore sa gospodinom Mijatovićem, Petrovićem i Mihajlovićem. Ja ga o sadržini tih razgovora nisam pitao niti znam šta je bilo, niti sam želeo iako je možda gospodin Marković želeo da mi o tome priča.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, to je bilo na Okružnom sudu u Beogradu i tada je to ustanovljeno. A da li vam je poznato da je Marković dao izjavu u prostorijama zatvora, takođe i pred dva anketna odbora saveznog parlementa.

SVEDOK:

            Da, to jeste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I da je ispred dva...

MEJ:
            Moram vas prekinuti obojicu. Molim vas da imate na umu da se ovo što govorite mora prevesti. To se odnosi na vas, gospodine Miloševiću i na vas gospodine Stijoviću. Vi obojica naravno govorite isti jezik i neizbežno je da govorite brzo ali molim vas da imate na umu da morate ostaviti pauzu između pitanja i odgovora. Isto tako gospodine Miloševiću pauzu nakon odgovora a pre pitanja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, gospodine Mej. Dakle, pred dva anketna odbora Saveznog parlamenta on je takođe objasnio kako je nelegalno i bez odobrenja suda izvođen i od strane ministra ovog Petrovića i da ne nabrajam sve, ucenjivan, da se od njega tražilo da bilo šta tereti mene da bi mu oprostili ili poništili ili povukli jer nemaju šta da mu oproste pošto je nevin čovek u zatvoru već godinu i po dana i da su mu nudili promenu identiteta, novac itd. Da li vam je to poznato.

SVEDOK:

Ja neposredno to ne znam, jedino što znam to je posredno iz sredstava informisanja i toga što je publikovano sa tih sednica anketnog odbora.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A jeste pročitali stenogram sa sednice anketnog odbora saveznog parlamenta, odnosno dva anketna odbora saveznog parlamenta.

SVEDOK:

            Pa prenosila su sredstva informisanja jesam i to

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A jeste li pročitali raspravu na sudu na kojoj je isto o tome bilo reči.

SVEDOK:

            To nisam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa dobro, ovo vas pitam, gospodine Stijović, da bi utvrdio pozicije sa kojih se vi ovde pojavljujete, pa mi recite da li vaše svedočenje ovde treba da pokaže kako je Rade Marković lagao kad je ovde svedočio.

MEJ:

            To nije nešto na šta može odgovoriti ovaj svedok. Na nama je da odlučimo o tome šta je svrha tog svedočenja i kakve ćemo zaključke izvući iz tog svedočenja. Nije na svedoku da o tome govori. On samo govori o tome šta se dogodilo. Naravno, zaključak koji bi sada trebalo izvući je upravo to da je gospodin Marković lagao. Međutim, nije na svedoku da o tome govori. Vi nama možete uputiti svoje argumente s tim u vezi kada za to dođe vreme.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Mej, Radomir Marković je ovde svedočio pod zakletvom, prema tome ja ne razumem drugu svrhu ovakvog jednog hvatanja za slamku strane preko puta, nego da pokuša da svedoka jednostavno dovede u pitanje izjavama policijskog službenika režima koji se zna šta radi.

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, sve su to argumenti. Kao što sam već rekao svrha pozivanja ovog svedoka je očito da se iznesu dokazi da gospodin Marković nama nije govorio istinu. E sada, mi smo čuli svedočenje gospodina Markovića, sada smo čuli ovog svedoka i na raspravnom veću je da kasnije odluči šta je u stvari istina. Vi ćete naravno imati priliku da nam se obratite u vezi sa tim pitanjem kad za to dođe vreme, vi ćete otome sigurno izneti svoje argumente ali kao što sam vam već rekao i kod drugih svedoka. Ne možete njih pitati šta je svrha njihovog svedočenja jer to se njih ne tiče. Sve što oni mogu reći je da opišu šta se dogodilo, šta su videli. Prema tome, ovaj svedok samo može opisati kako je gospodin Marković dao izjavu i vi ga možete pitati o tome ali ne možete ga pitati šta je svrha njegovog svedočenja. Nije na njemu da o tome razmišlja.

ROBINSON:

            Gospodine Miloševiću, ako vi imate dokaze koji pobijaju iskaz ovog svedoka onda razmislite o tome da takve dokaze kasnije izvedete pred ovim sudom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro gospodine Robinson, odgovorite mi sada, gospodine Stijoviću, sa koliko ste lica na bilo koji način, mislim lica koja su povezana sa krivičnim progonom Radeta Markovića, vi razgovarali,  vi lično obavili razgovor.

SVEDOK:

            Pred Okružnim sudom u Beogradu bio je vođen jedan krivični postupak u kome je u pravosnažnoj presudi gospodin Radomir Marković, kome je gospodinu Markoviću presuđeno. Ja sam sa najvećim brojem lica koja su bila uključenau taj postupak, znači što okrivljeni

KVON:

            Gospodine Stijoviću, prevodilac vas moli da ponovite odgovor.

SVEDOK:

Znači, ja sam vodio jedan krivični postupak. Znači protiv gospodina Markovića i protiv još nekoliko lica bivših službenika državne bezbednosti. taj postupak je završen pravosnažnom presudom u Okružnom sudu u Beogradu. Ta presuda je kasnije Vrhovni sud Srbije vratio na ponovno razmatranje i ja mislim da će ona ponovo sad u septembru biti razmatrana pred okružnim sudom i u tim okolnostima razgovarao sam sa, ja ne mogu tačno da kažem sad koliko ljudi ali sa 5 do 10 bivših rukovodilaca, funkcionera, resora državne bezbednosti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Na šta se odnosi ...

MEJ:

            Napravite pauzu između pitanja i odgovora.

SVEDOK:

            Nisam čuo pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kažem na šta se odnosi ta presuda koju pominjete.

SVEDOK:

            Pa radilo se o jednom zatvorenom procesu pred okružnim sudom. Mogu reći i ono što je u javnosti rečeno i procurelo. Znači bio je moj zadatak vezan za zloupotrebu, odnosno presnimavanje CD-ova diskova na kojima su se nalazila lica koja su se nalazila pod tretmanom Resora državne bezbednosti a radilo se o licima koja su sada na visokim državnim i politički m funkcijama. Znači, od gospodina Vojislava Koštunice, Zorana Đinđića i ja sad ne mogu tačno da ih nabrojim 15 ili...

 

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a je li to ono što je pisalo u novinama da je proces, da je on bio okrivljen za odavanje državne tajne i tako nešto.

SVEDOK:

            Ja mislim da jeste. jeste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, od tih 10-tak lica s kojima ste razgovarali, jeste razgovarali u vezi sa drugim optužbama kojima je terećen Radomir  Marković.

SVEDOK:

            Znate, ja nisam ovlašćen da o tome ovde govorim, ja nisam svojom željom došao ovde i nije mojom krivicom ova izjava ovde pred ovim sudom ovde preneta. Ja sam sa gospodinom Markovićem razgovarao o njegovoj ulozi, ulozi službe u proteklom periodu i o vrlo ozbiljnim temama. I on je puno toga i govorio ali ja ne mogu sad ni o tim temama ni o vrsti razgovora da govorim.

MEJ:

            Gospodine Stijoviću, ukoliko postoje neke teme koje vi smatrate poverljivim, onda vi ne treba da osim ukoliko vam ovo veće naloži drugačije te tajne otkriti. Relevantno pitanje kojim se miovde bavimo je izjava dana o kamionu hladnjače.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato da li ste vi ili neka druga lica iz državne bezbednosti takođe neke od tih lica sa kojima ste razgovarali ucenjivali i vršili pritisak da bi oni teretili generala Markovića kako bi on teretio mene.

SVEDOK:

            Ja odgovorno mogu da kažem i pred vama i pred ovim sudom da nikoga nisam ni ucenjivao niti sam bilo kome pretio i na bilo koji drugi način tražio da mi nešto kaže što nije želeo sam i što nije bilo na dobrovoljnoj osnovi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ali da li je tačno, gospodine Stijoviću, da ste sa generalom Brankom Đurićem, bivšim načelnikom Sekretarijata unutrašnjih poslova Beograda, obavili vi lično nekoliko razgovora od kojih je jedan proveo čitavih 10 sati da bi ga primorali da tereti Radeta Markovića, kako bi ga slomili i primorali, general Markovića da na taj način tereti mene.

SVEDOK:

To nije tačno. Ja ne želim da govorim o tome šta je Branko Đurić sve govorio i o svemu razgovarali. Ja ne želim na nijedan način da doprinesem ionako teškom položaju gospodina Radomira Markovića. Branko Đurić zna šta je pričao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno da ste iste takve razgovore  vodili i sa Milanom Radonjićem, bivšim načelnikom državne bezbednosti centra u Beogradu, na istu temu, odnosno sa istim zadatkom.

SVEDOK:

Ne, to nije tačno. Ja sam sa gospodinom Radonjićem samo napravio jedan kontakt kada je priveden jer se znamo jako dugo što se kaže i nikakvu izjavu od njega nismo obavili, nikakav razgovor na tu temu nisam vodio, čisto smo kolegijalno porazgovarali a to što je ...kasnije interpretirano od strane ljudi iz njegovog okruženja, to mislim ne želim da komentarišem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno da ste sa još trojicom lica, koji su navodni svedoci u krivičnom predmetu protiv Radomira  Markovića, imali iste takve razgovore.

SVEDOK:

            Ja sam vam kazao da sam razgovarao i sa ljudima koji su bili uključeni u taj postupak koji se vodio, koji se na ovaj ili onaj način uključeni u to.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, tvrdite da ste sa generalom Markovićem razgovarali u brojnim prilikama u periodu između aprila i jula 2001. godine, jel tako.

SVEDOK:

            Tako je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A zbog čega ne kažete da ste s njim razgovarali nekoliko puta i u februaru i u martu iste te godine. Jesam li u pravu ili ne?

SVEDOK:

            Niste u pravu. To nije tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato koliko je vaših kolega, mislim na pripadnike državne bezbednosti, razgovaralo sa Radetom Markovićem u periodu kada je uhapšen pa do današnjeg dana, a uvek sa istim ciljem.

SVEDOK:

            Meni to nije poznato  i ja čini mi se da sam odgovorio na to pitanje. Ja ne mogu ni da vam potvrdim ni da vam negiram da li je neko razgovarao sa gospodinom Markovićem na tu temu. Ja nisam i ne znam da li je neko.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, da li vi možete, suprotno izjavi generala Markovića koju je ovde dao u Hagu da tvrdite da on nije izvođen iz Okružnog zatvora u nekakve kuće, gde mu je nuđeno sve što mu je nuđeno ne bi li ovde teretio mene i potvrdio navode ove lažne tužbe. Da li možete da tvrdite da nije izvođen.

SVEDOK:

            Ja to ne mogu da tvrdim. Ja sam čini mi se kazao, gospodine Miloševiću, da ja o tome, sem onoga što je pisalo u javnosti, nisam znao i sem toga da mi je sam gospodin Marković kazao da su ga izvodila lica koja sam ranije pomenuo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Mislite na ministra, šefa resora državne bezbednosti.

SVEDOK:

            Tako je. Ja mu nisam nudio nikakve benificije i zato nisam imao nikakva ovlašćenja da mu tako nešto ponudim.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Oni su svakako imali, jel tako.

SVEDOK:

            Ja ne znam, ja sam jedan mali činovnik.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je vršenje pritiska za lažno svedočenje krivično delo, gospodine Stijoviću.

SVEDOK:

            Ne razumem pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kažem, da li je vršenje pritiska da neko lažno svedoči krivično delo.

SVEDOK:

            Ja mislim da jeste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato da vaš ministar i šef resora državne bezbednosti sada to rade.

SVEDOK:

            Meni to nije poznato. To pitanje treba njima postaviti.

MEJ:

            Ne, trebalo bi, već ste izneli ovu tezu i svedok vam je odgovorio na to. Nema smisla da nastavljate s tim.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi na drugoj strani svoje izjave navodite da su ustanovnljene teme o kojima ćete razgovarati sa Markovićem i da je o tome dogovoreno sa vašim pretpostavljenim. Je li to tačno. Jesu li to opet bili Petrović i Dušan Mihajlović.

SVEDOK:

            Bila je to moja izjava. Ovo je deo koji je gospodin Marković izneo i ja sam samo preneo činjenice koje je on izneo tokom razgovora. Da sam pravio konsultacije to je tačno i ne sa ministrom Mihajlovićem i gospodinom Petrovićem, operativno zadužen za ovu vrstu posle i komunikacije i koordinacije rada. Po ovome je bio gospodin Zoran Mijatović, zamenik načelnika Resora državne bezbednosti  u to vreme.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, recite mi, da li ste na razgovore sa generalom Markovićem, gospodine Stijoviću, pozivali i njegovog branioca ili branioce i da li su oni prisustvovali tim razgovorima.

SVEDOK:

            Pa nisam zato što, zato nije ni bilo potrebe i to je našim postupkom i tim članom vrlo jasno regulisano. Znači, gospodin Marković na te teme ako nije želeo nije morao da razgovara sa mnom i to nije neuobičajeno za taj  član i za taj postupak i ta prava koja...organa unutrašnjih poslova.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa i kad je branilac prisutan ako ne želi da o nečemu daje izjave ima pravo da je ne daje. U tome se ne pojavljuje nikakva razlika, je li tako ili ne.

SVEDOK:

            Znate član 151, stav 2, ...vrlo jasno i precizno definiše prava unutrašnjih poslova i lica s kojim se razgovara i s kojim se obavlja razgovor.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa dobro, vi sami kažete da se izjave dobijene na takav način uopšte ne mogu koristiti kao osnova za donošenje presude, jer to piše u vašoj izjavi, to i sami kažete.

SVEDOK:

            To je tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ovde kažete da se radi o nekom predkrivičnom postupku. Ali sad ste rekli da se radi o informativnom razgovoru. Pa da li to može da bude neki predkrivični postupak ili ne.

SVEDOK:

            Ne, to je predkrivični postupak, gospodine Miloševiću. Znači,  prikupljanje obaveštenja od strane organa unutrašnjih poslova  za određenu vrstu po određenim pitanjima i okolnostima za koje procenjujemo nakon toga da li postoje radnje elemenata za dalji postupak i uvođenje krivicu, krivični postupak.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, gospodine Stijoviću, da li je tim razgovorima, mislim na razgovore vaše s Markovićem prisustvovao neko od vaših kolega iz državne bezbednosti koje bi mogao da potvrdi vaše navode.

SVEDOK:

            Sem Olivere Antonić Simić niko drugi. To su bili poverljivi tajni razgovori, to je bio jedan od uslova gospodina Markovića da o tome razgovaramo i niko nije tome pristrasno nastrojen.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, koliko je vama poznato a kako se meni čini Olivera Antonić Simić je daktilograf, znači nije ovlašćeno službeno lice Ministarstva unutrašnjih poslova, je li tako.

SVEDOK:

            Ne, nije. Ona nije daktilograf, ona je službenik bezbednosne informativne agencije. Ona je u tom momentu obavljala samo tu ulogu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, u tom momentu znači obavljala ulogu daktilografa.

SVEDOK:

            Tačno tako.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali nije ovlašćeno službeno lice Ministarstva unutrašnjih poslova koje po pravilima obavlja razgovor, je li tako ili ne.

SVEDOK:

            U pravu ste, tako je.

 

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je poznato da se takva vrsta razgovora koji ste vi, čini mi se neosnovano nazvali predkrivičnim postupkom, dakle, informativnih razgovora obavlja po pravilima vaše profesije uvek u prisustvu...

MEJ:

            Samo trenutak. Vi ste maločas utvrdili da ovaj svedok nije u pravu kada je rekao da se o predkrivičnom postupku. Ako tako nešto tvrdite da svedok nije u pravu ili da nešto pogrešno rekao morate mu dati šansu da odgovori. Da li ste zaista rekli da on nije dobro opisao taj razgovor kao predkrivični postupak.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas da preskočimo ova objašnjenja oko toga je li je ove predkrivični postupak ili ne

MEJ:

            U redu, neka bude tako. Onda nastavite sa pitanjem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, ponoviću pitanje u skraćenom obliku da bi i vama bilo jasno, gospodine Mej. Da li vam je poznato da se takva vrsta razgovora, dakle informativnih razgovora, obavlja po pravilima vaše službe uvek u prisustvu dvojice ovlašćenih službenih lica. Je li tako ili ne, gospodine Stijoviću.

SVEDOK:

            Nije tako, ja cenim da sam ozbiljan i dovoljno iskusan operativac i da sam jako dugo bio u okolnostima da obavljam takvu vrstu razgovora i to nije tako. Ova služba poseduje i neke druge specifične metode kojima dokumentuje takvu vrstu razgovora i mislim da je neozbiljno razgovarati na tu temu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, nije tačno da po vašim pravilima treba da prisustvuju dvojica ovlašćenih službenih lica.

SVEDOK:

            Nije tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. A da li sam upravu ako kažem da se takva vrsta razgovora može onda tretirati samo kao nekakva operativna informacija i ništa drugo.

SVEDOK:

            Tu ste u pravu. To je samo znači jedna orijentacija za rad i jedan putokaz u kom pravcu bi trebalo da se radi, da se proveravaju te činjenice, podaci i to je jedan od ključnih principa naše službe.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, s obzirom na to da je jedan od ključnih principa vaše službe, a i na osnovu ovoga što ste ovde napisali i na osnovu propisa, ta izjava nema nikakvu procesnu pravnu ni materijalno pravnu vrednost pred sudovima u SRJ, je li tako ili ne.

SVEDOK:

            Na našem sudu  to se ne može koristiti kao dokaz za donošenje sudske odluke i to je tačno gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. A da li ste generala Markovića, kada ste mu dali da potpiše izjavu, upozorili da će ta izjava biti korišćena pred bilo kojim sudom ili haškim ili bilo kojim drugim. Jeste to uradili?

SVEDOK:

            Iskreno govoreći ne mogu sad tačno da se setim da li sam ga upozorio ali smatrao sam i smatram da od aprila meseca nismo razgovarali da je on dovoljno iskusan i da je dobar pravnik i da zna otprilike šta to znači, ali moram da priznam da sam stvarno iznenađen, bio iznenađen kad sam video da je ova izjava došla u sud na razmatranje. Mislim da je tematika i sadržaj te izjave zahtevao jednu dublju operativnu proveru jer operativni...na istraživanju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, da li imate kakvo saznanje, to vas pitam, ne pokušavam da vas za to optužim, nego vas pitam da li imate kakvo saznanje da li su vaši pretpostavljeni, znači oni iznad vas koji su i mene nezakonito izručili u Hag, tada znali svrhu u koju vi taj papir dajete Markoviću da potpiše i kako će biti upotrebljen. Da li su oni to tada znali.

SVEDOK:

            Ja to stvarno ne znam i na to pitanje ne mogu da vam dam precizan i tačan odgovor.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, gospodine Stijoviću, da li ste pratili svedočenje gospodina Markovića ovde u Hagu.

SVEDOK:

            Nisam. Ja sam bio službeno odsutan, na službenom  zadatku van Beograda i pomenuo sam na samom početku da sam ja po prvi put saznao da ću se pojaviti pred ovim telom 16. avgusta ove godine kada me je operativna grupa MUP-a pozvala i obavestila o tome.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, onda moram da vam pročitam delove iz transkripta sa saslušanja Markovića ovde koje se odnosi na ovu navodnu njegovu izjavu. Na pitanje tužioca gospodina Najsa on odgovara, žao mi je što je transkript samo na engleskom: "rekao sam istražiteljima Haškog tribunala šta je u toj izjavi tačno i ukazao sam im više puta u toku našeg razgovora"...

TUŽBA:

            Molim, da nam se kaže na kojoj je to strani.

MEJ:

            Izvinite imamo prekid. To je strana 8725.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da strana 8725. "Ukazao sam im više puta tokom našeg razgovora na činjenicu da je to slobodna interpretacija službenika koji je sastavio taj izveštaj". Onda govori o razgovorima koje je vodio sa kolegama u MUP-u i onda kaže pred kraj isto na, u okviru istog tog odgovora na istoj toj strani: "niko ni on ni ja nismo nijednom rečju pomenuli ove leševe niti potrebu da se oni prevezu sa Kosova i da se tretiraju u skladu sa odgovarajućom krivičnom procedurom i zakonom".

            Maločas ste i vi rekli, gospodine Stijoviću, postupak koji se radi nakon borbenih dejstava reč je o asanaciji, jel tako.

SVEDOK:

            Sanaciji ili asanaciji sad kako to, za mene je to jedno isto da vam kažem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To je bilo u upotrebi. I šta taj postupak podrazumeva pretpostavljam da znate.

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            E sada na strani 87, 67

MEJ:

            Ne, nećemo vam dozvoliti da iznosite polovične tvrdnje bilo kome. Vi ste ovom svedoku izneli nešto što je rekao gospodin Marković i morate mu dozvoliti da odgovori. Gospodin Marković je rekao da ovo što mi imamo ovaj dokazni predmet je njegova izjava je slobodna interpretacija onoga što je on stvarno rekao. Ja shvatam da je to, da taj izraz slobodna interpretacija znači da to nije sasvim verni odraz onoga što je on rekao. Da li je to tačno ili ne?

SVEDOK:

            To nije tačno. Ja ne želim da tumačim razloge niti motive zašto je to gospodin Marković rekao. Tačno je ono što sam kazao na samom početku, znači izjava je odraz stvarno prezentovanih činjenica od strane gospodina Markovića niti sam ja išta tu dodao što nije bilo rečeno, niti sam uticao na tok ili vršio pritisak na njega tokom razgovora na oblikovanje sadržaja izjave. Gospodin Marković je mogao u svakom momentu da to zaustavi, mogao je da odbije da potpiše, mogao je da kaže da je to laž, da to ne ide tako, da sam ga pogrešno razumeo, mislim žao mi je što sam i ja doveden u ovu poziciju ali šta da radim.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A to vam verujem, ali on je upravo to i rekao ovde. Gospodine Stijoviću, vi ste objašnjavali da ste vi diktirali izjavu, a kažete da je Marković, kao dugogodišnji profesionalac što svakako niko ne osporava na najvišim funkcijama,  general itd., vodio računa da to bude na profesionalnom, na jednom nivou kako dolikuje. Pa evo sad ću da vam citiram rečenicu koju je maločas citirao gospodin Najs ali da mi odgovorite pošto je citiram jedno pitanje. Evo kako glasi rečenica iz ove izjave koja je ovde prezentirana i gospodinu Markoviću i sad vama, za koju on kaže da je vaša slobodna interpretacija, vi kažete da nije iako kažete da ste je vi diktirali a ne on, ali evo kako glasi ova rečenica: "reč je o sastanku koji je najverovatnije bio posvećen pitanju Kosova i kome su najverovatnije pored navedenih prisustvovali i predstavnici VJ s tim što to ne mogu da potpuno sa sigurnošću tvrdim". Da li vam liči ne na profesionalca jednog tako visokog ranga nego uopšte na profesionalca u službi da kaže da ne zna šta je u stvari na sastanku, pa najverovatnije je bilo o Kosovu, pa najverovatnije su prisustvovali i neki predstavnici vojske al ne zna koji itd. Da li se to vama čini ozbiljnom formulacijom ili ozbiljnom interpretacijom bilo čije, rekao bih, odgovorne i profesionalne izjave. Kao da je reč o nekom polju na kojem su hiljade ljudi a ne o sastanku u jednoj prostoriji, pa se onda najverovatnije...

MEJ:

            Pitanje gospodine Miloševiću, kada ćemo čuti pitanje ne govore.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Zar ovo nije karikatura jedne ozbiljne izjave, a ne ozbiljna izjava, gospodine Stijoviću.

SVEDOK:

            Stvarno ne znam šta da vam kažem. Možda vi precenjujete značaj gospodina Markovića ali je on to rekao i ja sam to tako preneo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, gospodine Stijoviću. Da idemo dalje. Na ovoj strani 67 iz transkripta sa svedočenja generala Markovića ima moje pitanje: ja ne sumnjam u vaše reči povodom ovog pitanja. Vi kažete da je to slobodna interpretacija sa njihove strane, da ste vi razgovarali o asanaciji u jednom nezvaničnom razgovoru sa Ilićem i da ono što je bilo rečeno je uglavnom,  da su uglavnom glasine i da niti vi, niti Ilić i niko drugi nikad nije govorio o uklanjanju leševa sa Kosova. Može li se onda reći da je ova izjava fabrikacija, izmišljotina istih ljudi koji su vodili ove razgovore i evo njegovog odgovora: ja nisam pročitao tu izjavu pre nego što sam je potpisao. I ta izjava ne odgovara uobičajenom formatu te izjave. To je bio razgovor, informativni razgovor u kome smo mi tražili izlaz iz problema kojima je MUP bio suočen. Posle toga jedan službenik, činovnik državne bezbednosti je sastavio ovaj dokument.

            Ja pravim pauze jer čujem prevod kad se završi, onda nastavljam dalje. A kasnije kada je taj dokument pokazan meni od strane činovnika tužilaštva ovog suda, ja sam im ukazao na neke detalje koji se nisu poklapali sa istinom i posle toga sam dao svoju izjavu istražiteljima tužilaštva Haškog tribunala za koju tvrdim da je tačna i da...

MEJ:

            Svedok  mora  imati priliku da nam odgovori pre nego što krenemo dalje. Tako je. Gospodine Stijoviću zamoliću vas da odgovorite na neka pitanja koja proističu iz onoga što je maločas izneo optuženi. Pre svega, gospodin  Marković  je tvrdio da on nije pročitao izjavu pre potpisivanja.       

SVEDOK:

            To nije tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Sledeća njegova tvrdnja je ovde bila da se radilo o razgovoru, informativnom razgovoru u kome citiram: smo tražili izlaz iz problema sa kojima je MUP bio suočen.

SVEDOK:

            Mislim da je njegova interpretacija toga ...mi smo razgovarali o konkretno na okolnosti i na dešavanja koja su se u tom periodu dešava. Znači pisanje štampe oko te navodne hladnjače koja je nađena, navodno u Dunavu i o mom konkretnom nalogu da sa njime kao bivšim načelnikom Resora državne bezbednosti raspravim tu temu. Da li je ovaj tu nečega bilo. Šta on zna da nam kaže i to što je on ispričao ja sam to ostavio ovde i ja nigde ne vidim da negde uizjavi piše da je gospodin Marković rekao da su tela nošena sa Kosova i vožena u Srbiju. Da je on to rekao, ja bih to napisao i budite uvereni da bi sigurno sve što je vezano za tu temu, što je bitno, od značaja preneo na papir.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, samo da, poslednji red na ovoj istoj stranici pa prelazim na sledeću. Moje pitanje: Da li je tačno da je asanacija termin za zakonsku proceduru, zakonski postupak koji se sastoji od onih elemenata koje ste pomenuli u glavnom ispitivanju. Tj. uklanjanje mina, eksploziva, uklanjanje hemijskih materijala, leševa, zbrinjavanje ranjenih, popravljanje infrastrukture, komunalija itd. Tj. normalizacija života posle borbenih dejstava, da li je to tačno. Odgovor, jer ovo je bilo moje pitanje njemu. On kaže: da, upravo to znači asanacija. To se podrazumeva pod asanacijom. da li je neko na tom sastanku pomenuo da asanacija podrazumeva takođe i uklanjanje tragova zločina ili bilo kakva operacija prekrivanja bilo čega. Da li je bilo ko rekao da je potrebno prikriti neke zločine.

            Ne, niko nije govorio o zločinima niti o njihovom prikrivanju. Pitanje opet: a čak i kasnije u MUP-u da li je bilo ko govorio o potrebi da se neka tela sa Kosova prevezu u Srbiju. Odgovor: bar ja nisam čuo za nešto slično. Neka pitanja i odgovori, imaću još nešto. Molim vas, da li se to slaže sa onim što ste vi razgovarali.

SVEDOK:

            Slažem se gospodine Miloševiću, samo što ste red tih pitanja postavili sasvim drugačije. Znači, to pitanje sanacije, asanacije je meni kao čoveku koji je bio na određenim poslovima i živeo dole u Prištini na Kosovu vrlo poznato. Jedan težak, odgovoran i vrlo naporan posao. Znači, posle dejstava izvršiti sanaciju terenu. Šta podrazumeva sanaciju, vi ste to nabrojali u pitanju ali bih samo izmenjao red reči. Znači, taj prvi set tog postupka je podrzumevao skup  mera  higijensko sanitarnih. Znači uklanjanje leševa ljudi, životinja i svega onog što je na terenu, skup mera koje preduzimaju sa sanitarno-tehničke mere znači vezano za stoku, za prenošenje zaraznih bolesti, za trijažu i drugih mera koje se preduzimaju na obezbeđenju određenih teritorija i prostora gde je bilo mina, gde je bilo izvesno radijacije  i sve ostalo. Taj prvi set higijensko-sanitarnih mera je znači podrazumevao i utvrđivanje lokacija na kojima su se eventualno nalazili sahranjeni leševi. To je bio rat, svašta se dešavalo, bilo je i ličnih obračuna, bilo je i ubistava, bilo je i kriminalnih radnji i obaveza tih ekipa koje su to radile i iz policije i iz vojske je bio da utvrde te lokacije, da te lokacije nađu, otkopaju, utvrde način kako je došlo do smrti tih ljudi, da ih identifikuju i onda predaju porodicama i sahrane.

Ukoliko je i postojao ijedan razlog ili jedan elemenat koji je mogao da stvori sumnju da se radi o nekom krivičnom delu pa i zločinu, onda će morao primeniti postupak predviđen zakonskom procedurom zato i to je bilo to, i ja sam to tako shvatio gospodina Markovića. 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Dakle, i vi ste shvatili da je govorio o asanaciji terena.

ODGOVOR:

            Gospodine Miloševiću, da sam ja drugačije shvatio da je on nešto drugačije rekao u tom smislu, ja bi to napisao. Ja sam to tako shvatio i tako napisao. Da je to nalog bio u toj funkciji i nijednoj drugoj.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, jeste čuli sad njegovu izjavu kad ga pitam je li neko pominjao nekakvo prikrivanje leševa, transport nekih leševa, sklanjanje sakrivanje. On je odgovorio da nije. Pa je li on vama rekao da sam ja naredio da se sakriju leševi. Je li vam on to rekao.

ODGOVOR:

            Evo ja ću pročitati taj deo. Mimo glavne teme sastanka Vlastimir Đorđević je na samom njegovom kraju otvorio kao problem pitanje uklanjanja albanskih leševa kako bi se uklonile sve moguće civilne žrtve koje bi mogle postati predmet istraživanja haškog tribunala. Milošević je u tom smislu naložio Vlajku Stoiljkoviću da preduzme potrebne mere kako bi se uklonili leševi već sahranjenih albanskih civila. Ja sam to shvatio tada od gospodina Markovića znači, da se taj postupak izvede potpuno propisno i da se ne dozvoli da u slučaju povlačenja ... do čega je došlo neko otkopava i vadi neke leševe i prikazuje ih kao deo nekih naših nezakonitih aktivnosti.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Ali on upravo kaže da je to vaša slobodna interpretacija, niko nije govorio ni o kakvom haškom tribunalu u to vreme, niti je asanacija podrazumevala sakrivanje već naprotiv, zakonski postupak utvrđivanja razloga smrti pojedinih ljudi, sahranjivanja, obaveštavanja porodica i tako dalje, sve što podrazumeva asanacija. Uostalom, postoje vojna uputstva o asanaciji. Je li vam to poznato.

ODGOVOR:

            Poznato mi je, ja to kažem.

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, mislim da smo već prošli kroz tu materiju. Svedok kaže da je on zapisao ono što je rečeno pola sata mislimo da će biti dovoljno i da ćemo dakle do pauze još 7 minuta. Ovo je jedna veoma usko definisana tema o kojoj ovaj svedok svedoči.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jeste usko definisana, ali je veoma jasan pokušaj ove lažne optužbe da okrivi.

MEJ:

            Ne, ne možete to komentarisati.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Mislim to je nedostojno jednog civilizovanog razgovora, gospodine Mej.

MEJ:

            Ne. Gospodine Miloševiću, izgleda da vi nemate više pitanja. Da li amikusi imaju pitanja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja imam pitanja.

MEJ:

            Dobro, onda ih postavite. Ali molim vas da budu relevantna i da se ne ponavljaju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Sva su relevantna, gospodine Mej. Recite mi, gospodine Stijoviću, zbog čega na svakoj strani izjave za koju tvrdite da vam je Rade Marković dao svojom slobodnom voljom stoji datum 2. juni 2002 godine.

ODGOVOR:

            Ja sam to primetio kada su mi pokazali u Beogradu, sad avgusta meseca. Verujte da je to njegov rukopis to može i Marković da potvrdi. Ne znam. To je verovatno greška ja drugačije ne mogu to da objasnim. Nikakve namere.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, je li vi tvrdite da na njega nije vršen nikakav pritisak.

ODGOVOR:

            Ne, ja tvrdim da ja nisam vršio pritisak. Da li je na njega vršen pritisak to ne mogu, ja nisam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, gospodine Mej, vi mi postavljate suprotne zahteve da budem što kraći i da budem što sporiji. Da li boravak u samici Okružnog zatvora u Beogradu od godinu i po dana jednog nevinog čoveka protiv koga nema nikakvih dokaza za ono što se optužuje. Da li to smatrate da predstavlja pritisak ili ne.

ODGOVOR.

            Ja ne znam da li je gospodin Marković nevin ili kriv, i ja ne znam da se on nalazi toliko u samici. U periodu kad sam ja razgovarao sa njime od aprila do jula on je bio u samici. Ja od jula nemam nikakvih informacija gde se nalazi gospodin Marković i da li neko sa njim razgovara.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, znate li da je Marković u samici proveo više od godinu i po dana.

ODGOVOR:

            Ne znam. Ako vi tvrdite da je to tako, ja vam verujem, ali ja ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi tvrdite da Marković nije učinio nijedan prigovor u vezi razgovora koji ste vodili  ...

 

 

ODGOVOR:

            Tokom razgovora nijednom mi nije skrenuo pažnju na tok, način i postupak razgovora koji sam vodio sa njim.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, zar vi zaista tvrdite da je general Marković bio ili da jeste u poziciji da ulaže prigovore na razgovore koji se obavljaju bez prisustva njegovog branioca ili nekog od predstavnika pravosudnih organa. Dakle, ni branioca ni predstavnika pravosudnih organa i da je u prilici da ulaže takve prigovore.

ODGOVOR:

            Gospodin Marković nije bio prisiljavan niti da radi ni govori ono što on nije hteo. Bilo je pitanja i stvari o kojima on ... informisao da on ne želi da razgovara, ali bilo je i mnogo ozbiljnijih pitanja o kojima je razgovarao i kojima je prenosio obaveštenja resoru DB ali koja nije hteo ovim načinom znači, članom 151 stav 2, putem izjave pismeno da verifikuje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, recite mi samo što kraće, molim vas, za koliko razgovora koje ste obavili sa generalom Markovićem posedujete dozvolu nadležnih pravosudnih organa. Dakle, mislim na nadležne istražne sudije predsednike krivičnog veća ili okružnog suda u Beogradu, pred kojim se vode postupci protiv Markovića.

ODGOVOR:

            Ja odgovorno tvrdim da sam za svaki razgovor, svaki odlazak u Okružni zatvor i razgovor sa gospodinom R.Markovićem imao odobrenje i pismeno od strane istržanog sudije Nebojše Živkovića, istražnog sudije okružnog suda u Beogradu koji je vodio postupak protiv gospodina Markovića.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, tvrdite da su poverljivost i tajnost bili jedan od uslova koji je Marković postavio prilikom obavljanja razgovora na koji se vi pozivate. Je li tako.

ODGOVOR:

            Mislite na ukupne razgovore koje sam vodio. Tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Zbog čega ste onda na jedan, rekao bih, prilično prevarantski način uzeli izjavu koju nije dao i takvu izjavu mimo propisa po nalogu svojih pretpostavljenih dali ovamo. Da li je to.

MEJ:

            Samo trenutak. Pre nego što kažete da je se neko ponašao na prevarantski način morate zato izneti nekakve osnove to je teški navod, ozbiljan navod i ne smete izneti bez nekog osnova. Ono na šta svedok može odgovoriti je sledeće. Gospodine Stijoviću, možete li nam reći kako je ta izjava došla do haškog tribunala.

ODGOVOR:

            Ja ne znam kako je došla i nije mojom krivicom sigurno ... izjave koje su uzimali ... rasprave na sudu ne samo u haškom nego na sudu u mojoj zemlji.  

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a da li vam je poznato da je Marković ovde pod zakletvom izjavio da ste mu vi, gospodine Stijoviću, ne pominjući vaše ime već ovlašćeni radnik resora DB dakle, da ste mu vi poturili već otkucanu izjavu koju je i okolnostima u kojima je pod pritiskom i godinu i po dana u samici morao da potpiše praktično pod prinudom.

TUŽBA:

            Izvinjavam se što prekidam, ali mislim da bi kad govorimo o ovoj temi, bilo od pomoći kad bi nam optuženi dao tačno stranicu na kojoj to rečeno. Da vidimo šta je tačno rečeno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ono što sam već citirao a imate na raspolaganju gospodine Najs ceo transkript, možete da ga pročitate koliko hoćete puta. I još da vas pitam da li sam vas dobro...

MEJ:

            Samo trenutak. Prvo da čujemo odgovor ovog svedoka. Vi ste izneli tu tvrdnju i sada svedok mora imati priliku da odmah to odgovori.

 

ODGOVOR:

            To nije tačno i ja sam ovde, gospodine Miloševiću, ne svojom voljom, ali ovde pod zakletvom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da li sam vas dobro razumeo da li je neko Markoviću oduzeo čin policijskog generala ili nije.

ODGOVOR:

            Ja ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A zbog čega je onda pišete u ovoj izjavi kako ga niste oslovljavali sa generale, nego sa gospodine Markoviću zato što je on u zatvoru i tako dalje. On ako je u zatvoru i pod istragom i dalje general pretpostavljam i to vaše službe.

ODGOVOR:

            Ja sam se prema njemu ponašao kao što bi se ponašao prema svakom licu koje se nalazi u pritvoru i moj profesionalni odnos nije bio uopšte nimalo drukčiji  ili bilo koje drugo lice sa kojim sam bilo kad razgovarao u pritvoru i ne vidim razloga da sam prema gospodinu Markoviću morao da menjam taj odnos niti se on žalio na moj odnos i meni je bilo krivo što ga nisam zvao generale.

ODGOVOR:

            Kome je to mogao da se žali gospodine Stijoviću.

ODGOVOR:

            Pa meni.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Vama da se žali na vas. Vrlo dobro.

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, i sada ste potrošili daleko više od vremena koje smo vam dali za ovu veoma ograničenu temu. Možete postaviti još jedno pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Evo jedno još pošto mi toliko vremena dajete, dobio sam juče izjavu, doduše samo na engleskom, gospođice Olivere Antonić-Simić, to je lice koje je kucalo taj vaš i na dnu prve strane te njene izjave piše, "ne mogu biti detaljnija jer to nije originalni dokument. Čini se da na njemu stoji potpis gospodina Markovića i potpis Zorana  Stijovića. Sadržaj izjave mi je poznat. Međutim, ja zaista nisam u stanju potvrditi da je sadržaj izjave kojom je pokazana ono što sam ja potpisala tog dana".

            Dakle, gospodine Stijoviću, kao što vidite ni vaša službenica kaže da ne može da potvrdi da su sadržaji izjave koja je pokazana ono što je ona otkucala tog dana.

ODGOVOR:

            Ja ne razumem iz čega vi izvlačite zaključak da ona nije potvrdila ili negirala sadržaj.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja se ne zanosim sumnjom da ona takođe pod pritiskom i po nalogu ove kvislingške vlasti u Beogradu može da izjavi šta god joj oni narede, ali ona lepo kaže...

MEJ:

            Ne, ne, ne. To je upravo način na koji trošimo vreme. Gospodinu Stijoviću iznešena je tvrdnja da gospođa Simić kaže da nije u stanju potvrditi da je sadržaj izjave ono što je ona otkucala. Da li vi to možete komentarisati ili ne.

SVEDOK:

            Pa ja ne mogu da komentarišem to što je ona rekla. To što sam kazao znači izjava je verna prezentaciji onoga što je gospodin Marković kazao i sadržina te izjave su ti potpisi koji su na izjavi su moji ...i gospodina Markovića ali onoga što bi hteo da kažem pred ovim sudom a o čemu sam upoznao kolege iz operativne grupe MUP-a Srbije, istražitelje i gospodu koji su razgovarali sa mnom. Znači, u periodu kada se gospodin Radomir Marković pojavio na sudu dok sam ja radio sa njime bilo je vrlo ozbiljnih pretnji i pritisaka lično na mene da ovaj ili onaj način promenio iskaz pred ovim sudom od vrste pritisaka da dodatno optužim gospodina Radomira Markovića pa dotle da negiram verodostojnost ove izjave. I o tome sam i upoznao i ljude u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije koji su me zvali, znači toj operativnoj grupi, o tome sam upoznao gospodu istražitelje i  ja sam, nisam došao ovde svojom  željom i  svojom voljom nego odlukom svoje vlade a kao činovnik koji poštuje svoju državu došao sam tu da kažem šta je istina i šta je sve rečeno i šta je sve u toj izjavi kazano.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, mogu li sada, gospodine Mej, s obzirom na ovu izjavu svedoka samo da mu postavim dva pitanja, odnosno jedno pitanje. A ko je to od vas tražio da dodatno optužite generala Markovića i ko je od vas tražio da poreknete ovo što  ste napisali u izjavi. Znači,  bila su dva suprotna pritiska na vas koliko sam shvatio. Pa ko je to tražio jedno, koje to tražio drugo.

SVEDOK:

            Ne znam da li  to mogu i da li je to dozvoljeno da kažem.

MEJ:

            Da, osim ukoliko ne smatrate da će to vas dovesti u poteškoće.

TUŽBA:

            Molim da to možda možemo napraviti na zatvorenoj sednici.

MEJ:

            Da, mislim da bi razumna stvar bila da sada odemo na pauzu. Razmotrićemo to pitanje na zatvorenoj sednici.

            Gospodine Miloševiću, vi možete u vezi sa time postaviti dva ili tri pitanja a nakon toga ćemo saslušati pitanja amikusa. Gospodine Najs, šta bismo posle toga trebali raditi.

TUŽBA:

            Ako je veza s Banjalukom onda možemo nastaviti sa K41, a ako nije ja nisam još u situaciji da započnem sa gospodinom Kuom. Imamo jednog kratkog svedoka kojeg možemo ubaciti između. To je Džon Grilič i možda možemo njegovo glavno ispitivanje napraviti danas, a unakrsno ispitivanje onda možemo ostaviti za kasnije jer nam je ovde dostupan u zgradi.

MEJ:

            Tri preostala svedoka koji imate su znači ta trojica.

TUŽBA:

            Da.

MEJ:

            U redu, idemo na pauzu. Gospodine Stijoviću mi sada idemo na našu redovnu pauzu od 20 minuta. Molim vas da imate na umu da tokom te pauze ne smete ni sa kim razgovarati o vašem svedočenju i to sve dok se svedočenje ne privede kraju. To se odnosi i na pripadnike tima optužbe. 20 minuta.

            Molim ustanite.

 

posle pauze

 

TAPUŠKOVIĆ:

            Neke stvari koje se tičuzakonske regulative jugoslovenskih zakona koji se odnose na ovakve izjave koja je pred sudom. Vi ste govorili u određenom smislu o dobrovoljnosti. Na tu temu ja se ne bih vraćao. Ja bih vas pitao ovo. Da svedok Rade Marković nije bio u zatvoru, da li je normalna zakonska procedura da se ko god treba da da neku izjavu na informativnom razgovoru prvo pozove pa ako se ne odazove pozivu onda se privodi i hapsi. Da li je to normalna procedura, dakle tu nema dobrovoljnosti nego ukoliko se neko ne odazove on mora biti uhapšen, odnosno priveden, je li tako.

SVEDOK:

            Moglo bi se reći da je tako.

TAPUŠKOVIĆ:

            Hvala. Ono što me dalje zanima ako možete da mi potvrdite da li je tačno da u vreme kada je ova izjava data kako vi kažete prema jugoslovenskim zakonima nikada niko nije imao pravo na pravnu zaštitu pred organima policije. Dakle, da nikad niko nije mogao da dovede pravnog zastupnika i da se onda ta izjava na neki način kontroliše.

SVEDOK:

            Po tada važećem Zakonu o krivičnom postupku to je tačno ono što vi kažete.

TAPUŠKOVIĆ:

            I da li je to razlog zbog čega Zakon predviđa da se takve izjave onda upravo ne mogu koristiti ni pred jednom sudskom distancom.

SVEDOK:

            Tačno, ja sam to i objasnio.

TAPUŠKOVIĆ:

            Hvala. Hvala. Mene interesuje šta se događa sa tim izjavama. Da li je takav dokument nešto što se pečati i sklanja iz sudskih spisa.

SVEDOK:

            Tačno je to. Istražni sudija stavlja u posebni omot sa strane i to se ne može uzeti kao dokaz za donošenje sudske odluke.

TAPUŠKOVIĆ:

            Hvala. Sledeće što me interesuje to je ova izjava kojom se danas bavimo. Vi vidite da je u zaglavlju navedeno da je izjava data 2.6.2001. godine. Je li tako.

SVEDOK:

            Tako je.

TAPUŠKOVIĆ:

            Jeli tačno da je pre vas  ovu izjavu potpisao Radivoje Marković. Pa tek onda vi.

SVEDOK:

            Radivoje Marković, zapisničar, pa ja.

TAPUŠKOVIĆ:

            Tako je. Tim redom. Da li ste gledali u tom momentu kad je to potpisivano zašto je samo on stavio ispod svog potpisa datum 2.6.2002. ako u zaglavlju stoji 2.6.2001. godine.

SVEDOK:

            To je uobičajeno da ispitanik

TUŽBA:

            Časni sude, iskaz nepodržava ovo a takođe se vidi i na samom dokumentu dotični čovek Marković, označio ovo svojim rukopisom.

MEJ:

            Tako je, gospodin Marković kada se radilo o njegovom iskazu, on je na to pitanje odgovorio. Zapravo on je potvrdio da je to 2. koliko se ja sećam, dokazni materijal koji za sada imamo na raspolaganju. Gospodin tapušković ne podržava ovu tvrdnju.

TAPUŠKOVIĆ:

            Slažem se, samo ja znam da je pravilo i propis da ako u zaglavlju stoji datum jedan, da se nikada ne traži od bilo koga da stavi ispod svog potpisa i datum.

MEJ:

            Možete pitati svedoka upravo to.

SVEDOK:

            Mislim gospodine Tapuškoviću praksa je kod nas, u službi u kojoj ja radim da se i možete proveriti u svim izjavama koje uzimaju radnici Resora državne bezbednosti su ovlašćena lica i da ispitanik ispod svog potpisa svojeručno datira datum kada je dao tu izjavu.

TAPUŠKOVIĆ:

            A da li je praksa da i vi stavite onda svoj potpis.

SVEDOK:

            Nije.

TAPUŠKOVIĆ:

            Hvala. I još samo jednu stvar. Rekli ste da ste imali dozvolu istražnog sudije za posetu. Ja znam kad je u toku jedan krivični postupak  niko ne može otići kod onoga ko se nalazi u zatvoru zbog jedne stvari da sa njim razgovara pa ni policija. Da li ste vi imali odobrenje od istražnog  sudije i da li je tačno da vi u zatvor niste mogli da uđete bez takve dozvole za svaki razgovor.

SVEDOK:

            To je tačno i ja sam to kazao. Znači ja sam  u pismenom zahtevu dobio ovlašćenje odstrane istražnog sudije Okružnog suda  u Beogradu, od gospodina Nebojše Živkovića koji vodi postupak, koji je vodio istražni postupak protiv gospodina Markovića za to krivično delo, ali ja sam imao pravo samo da razgovaram na druge teme. Znači, nisam imao pravo i nisam ni smeo

TAPUŠKOVIĆ:

            To znam, to vas nisam pitao. Gospodine svedoče, mene interesuje da li u zatvoru imaju vašu to odobrenje za svaki razgovor.

SVEDOK:

            Imaju to odobrenje, imaju upisano u dežurnoj svesci, imaju u tom gore...to su bili zatvoreni razgovori, znači to je bilo i princip je bio potpuno je bio drugačiji komunikaciji, upisano gore. Ima broj službene legitimacije, ime i prezime, moj potpis

TAPUŠKOVIĆ:

            Sve to razumem što se tiče evidencije kod njih. Ima li u zatvoru te sudske dozvole za svaki od tih razgovora.

SVEDOK:

Mora da ima. Ja ne bih mogao da uđem, ja sam ostavljao primere kod njih.

TAPUŠKOVIĆ:

            Hvala.

MEJ:

            Ima li dodatnih pitanja od strane tužilaštva.

TUŽBA:

            Da, ima nekoliko pitanja. Gospodine Stijoviću, rekli ste da je potrebna dalja istraga izvan i okvira te izjave ali u vreme kada je data ta izjava gospodina Markovića da li ste znali da su ekshumirana tela ili bilo predata rođacima ili su ponovo pokopana.  Samo da ili ne.

SVEDOK:

            Na koja tela, mislim da li može preciznije, ne mogu sad, preciznije da mi date pitanje.

TUŽBA:

            U vreme kada ste uzimali izjavu, tačnije ne uzimali izjavu nego vodili istragu u toku koje ste vodili razgovore sa gospodinom Markovićem, rekli ste u odgovor na jedno pitanje optuženog da je bila potrebna dalja istraga. Pitam vas u vreme te istrage da li ste znali gde su odneta iskopana tela, leševi bilo zato da bi se predalo porodicama ili radi ponovnog pokopavanja. Samo da ili ne molim vas.

SVEDOK:

            Vi mislite na ovaj slučaj ili uopšte.

TUŽBA:

            Uopšte govoreći vezano za ove leševe koje je pominjao gospodin Marković. 

SVEDOK:

            Pa poznato mi je.

TUŽBA:

            I gde su ona odvezena, šta vi kažete na to. 

SVEDOK:

            Ja znam s obzirom da sam tada bio šef analitike u prištinskom centru da je bilo nekoliko takvih slučajeva, mislim evo mogu se setiti slučajeva sela Slovinja gd je u jednoj masovnoj grobnici nađeno 30-tak leševa. Nakon otkopavanja identifikacije tih leševa sprovedenog postupka, ta tela su predata porodicama. Znači, potpuno identifikovano

TUŽBA:

            To je sasvim odvojena stvar od leševa iz hladnjače.  Da li imate neku informaciju o tome gde su odvežena tela ih hladnjače. Samo da ili ne.

SVEDOK:

            Ne.

TUŽBA:

            Da li je to jedna od tema koja su zahtevale dalju istragu.

SVEDOK:

Resor državne bezbednosti i ja se nismo bavili tim pitanjima, mi nismo vodili istragu i ja ne znam koje vodio tu istragu ali znam dobro da smo mi to radili da bi to pitanje zahtevalo dublju proveru, jedan kvalitetniji rad i vrlo ozbiljan rad po tom pitanju. 

TUŽBA:

            Vi ste govorili o tome kako može i kako ne može da se koristi razgovor, informativni razgovor one vrste koji ste vi vodili sa gospodinom Markovićem. Govorili ste o članu 84, Zakona o krivičnom postupku prema kome takve izjave ili podaci sa takvog informativnog razgovora u određenim okolnostima da se koriste. Da li je tako.

SVEDOK:

            Tako je, to je ...postoje ...ja se sada mogu setiti dva slučaja. To je znači na zahtev okrivljenog jedan a drugi u slučaju da umre, da se desi smrt okrivljenog. Znači vrlo specifične okolnosti kada se ta izjava može koristiti u sudskom, u krivičnom postupku. Inače, se sklanjaju....ono što sam kazao gospodinu Tapuškoviću.

TUŽBA:

            Još par pitanja. Što se tiče forme ili formata izjave, optuženi vam je sugerisao da ste vi diktirali tu izjavu. Da li je tačna da su neke od reči u izjavi vaše ili su sve reči vaše ili je neke reči ubacio gospodin Marković kako stoje stvari u tom pogledu.

SVEDOK:

            Ne mogu tačno da se setim tačnog događaja ali procedura je bila da ...unosim u sadržinu i da diktiram gospođi Oliveri Antonić. Gospodin Marković je bio prisutan i aktivno je učestvovao u tom. On je ili me prekidao ili me prekinuo ukoliko od sadržajnih formulacija ili oblik rečenice nije odgovarao i onda je u pojedinim momentima čak sam preuzimao, ne mogu da kažem sad da li je to u vašoj izjavi. Na kraju je vršio te stilske, gramatičke greške, odnosno popravke vrlo ...

TUŽBA:

            Hvala. To je dosta. Još par pitanja.

KVON:

            Samo trenutak, gospodine Najs. Kada ste odgovarali na slična pitanja koje vam je takođe postavio gospodin Najs ranije, vi ste to formulisali ovako. Vi ste tada radili tamo samo dve godine dok je gospodin Marković ceo svoj život posvetio toj službi. Sećate li se toga što ste rekli. Rekli ste da ste u to vreme imali samo 2 godine staža u toj službi. Hoću da razjasnimo šta znače te dve godine.

SVEDOK:

            To je greška u prevodu. Ja sam kazao da je gospodin Marković proveo čitav svoj radni vek u kriminalističkoj policiji i u Službi javne bezbednosti a da je dve godine svoje karijere, znači svoje ne moje proveo u Resoru državne bezbednosti na visokoj funkciji načelnika Resora državne bezbednosti. Znači to je bilo vezano za gospodina Markovića. Znači on je dve godine bio u resoru državne bezbednosti i to je mislim greška u prevodu. Sigurno da nisam tako rekao. On je 98. godine imenovan, 98. čini mi se.

KVON:

            Hvala.

TUŽBA:

            Sad ćemo pogledati ponovo izjavu gospođe Olivere Antonić Simić. Nisam siguran da li vam je pročitan relevantni pasus, ja ću ga pročitati ponovo. Ona kaže da ste joj pokazali fotokopiju izjave i dalje kaže: ja sam pregledala izjavu i mogu reći da je na njoj moj potpis. Nisam sigurna, ne mogu konkretno potvrditi zbog toga što ovo nije original. Kraj citata, to je sve što je ona rekla. Da li vi lično imate neke sumnje da je ova izjava koja vam je pokazana sa potpisima na svim stranama je upravo ta izjava koja je sastavljena tog dana u junu na način na koji ste opisali.  

SVEDOK:

            Ja nemam nikakve sumnje i ja sam čini mi se rekao

TUŽBA:

            I na kraju postavljamo, optuženi vas je pitao posle nekih  pitanja kada je citirao transkript ovo je pitanje da nije citirao transkript. To pitanje se nalazi na strani 58, red 20, on vam je rekao da je gospodin Radomir Marković pod zakletvom izjavio da ste vi gospodine Stijoviću, on vas nije nazvao po imenu, ali je rekao vi kao službeno lice ste dali Radomiru Markoviću već pripremljenu izjavu i u tim okolnostima što će reći pod pritiskom posle godinu i po dana u samici, on je morao da potpiše tu izjavu. Što znači da je on to uradio praktično pod prisilom a vi ste odgovorili da to nije istina. Optuženi nije rekao o kom se pasusu radi rekavši da ja znam gde je taj pasus i zaista taj pasus može da se nađe na strani 8787. Da bih vam pomogao gospodine Stijoviću, gospodin Marković je rekao u odgovoru na tvrdnju optuženog da nijedna rečenica bila napisana pod pritiskom. Optuženi je rekao gospodinu Markoviću da li vam je ta izjava već doneta napisana, a na to je gospodin Marković samo odgovorio da. Da biste odgovorili na ovo pitanje koje je pokrenuo optuženi detaljno šta biste rekli na tu sugestiju ili tvrdnju gospodina Miloševića da ste vi gospodine Marković doneli već pripremljenu izjavu. Da li ima neku istine u tome.

SVEDOK:

            Prvo bilo bi vrlo neozbiljno i neodgovorno i sa moje strane i sa strane gospodina Markovića da i jedan i drugi napravio grešku te vrste.

TUŽBA:

            Hvala vam. Više nemam pitanja za ovog svedoka.

KVON:

            Gospodine Stijoviću, pre nego što vas je zaustavio gospodin  Najs, vi ste čini mi se pokušavli da kažete nešto o incidentu o Račku pošto je gospodin Radomir Marković odgovarao na pitanja gospodina Najsa i na moja pitanja u vezi Račka i nešto je pomenuo s tim u vezi, ja bih hteo da čujem šta ste vi hteli da kažete tom prilikom. Vi ste da vas podsetim govorili o nekoj manipulaciji leševa i o nekim telima i o tome da je izvestan broj policajaca ostao u Račku ili tako nešto. Da li se sećate toga i možete li nam nešto više reći.

SVEDOK:

            Da, sećam se. Slučaj Račak je jedan vrlo ozbiljan slučaj i Račak je predmet interpretacije i tumačenja. I od toga da se taj slučaj predstavlja zločinom do slučaja da se to prikazuje kao jedna montaža i manipulacija te albanske propagande i stranih sredstava informisanja. Ono što ja mogu da kažem i što znam kao čovek koji se bavio tim poslovima i radio na tim poslovima, i jako puno znamo o tim manipulacijama i zloupotrebama koje se dešavaju u tom smislu. Ja sam kazao da je tog dana na području Račka vođena borbena operacija, da je u toj operaciji bilo poginulih i sa jedne i sa druge strane. Počeo je da pada mrak. Policija se povukla. Ja sam kazao, da je, to je iz razgovora ...Marković i ja smo to razmatrali, da je policija ostala u Račku po svaku cenu, po cenu i jačanja svojih snaga danas Račak  sigurno ne bi bio predmet rasprave i na ovom sudu ili bilo gde. Znači, tačno bi znali da li se radi o zločinu ili se radi o manipulaciji i jednoj  gruboj propagandnoj ...Znači, ukazao sam samona grešku, znači grešku koja se desila i u tom smislu grešku policije, znači odluku da se policija povuče. Policija je morala da ostane da obezbedi lice mesta i po svaku cenu i da se sačeka naredni dan, jutro da se onda izvrši onako kako je zakonom propisano uviđaj i onda bi tačno  svi mi znali o čemu se radi i šta je prava istina. Evo, toliko ako ste me razumeli.

KVON:

            To je vaše lično mišljenje, ali kakav je bio odgovor gospodina Markovića u to vreme.

ODGOVOR:

            Komentarisao  je to otprilike predstavio kao jednu drugu .. drugu odluku koja je izazvala brojne .. posledice po našu zemlju.

KVON:

            Rekli ste ranije da on nije dobijao nikakve direktne informacije iz ... i da nije mnogo znao o žrtvama ili broju žrtava ili broju žrtava i broju civila među njima. Gospodin Marković je rekao ovom sudu da on nije dobio nikakav direktan izveštaj o Račku. Da li je to tako.

ODGOVOR:

            Sigurno je dobijao određenu vrstu informacije za obaveštenja šta se tamo desilo on se nalazio na tako visokom mestu da je prosto nemoguće u proceduri informisanja u ovoj agenciji da on ne bude upoznat sa tokom operacije i svim onim što se dešavalo u Račku i to apsolutno ne odgovara istini. Ja ne znam šta je od detalja znao o tome ali to je to.

KVON:

            Hvala, gospodine Stijoviću.

 

 

ROBINSON:

            Gospodine Stijoviću, kad ste odgovarali sudiji Kvonu, rekli ste da su vam poznate manipulacije te vrste. Da li bi ste mogli nešto opširnije da nam kažete o tome. Da li vi hoćete da kažete da postoji praksa manipulacije u pitanjima te vrste u tom području.

ODGOVOR:

            Ovako ja se dugo bavim tim problemom i tim poslovima koji su vezani za problem Kosova i odnose sa srpskim ... naroda dole. Jedna od karakteristika moglo bi se tako reći albanske etničke zajednice ... pozorišnih predstava. Albanska zajednica je jedna vrlo zatvorena zajednica, jezički i kulturno ... sa nekim ... ponašanja i manipulativna tehnika koja je ... sticajem okolnosti poslom kojim se bavim relativno nešto znam na takvoj zajednici možemo napravi strašne probleme. Mi smo imali ja ću vam pomenuti nekoliko slučajeva koji su vrlo jasni i koji na taj način ... mi smo 89 godine imali jednu vrstu masovnog zatvaranja rudara u rudniku Stari trg u Trepči i jednu masovnu sliku predstavljanja slepila povrede tih očiju. Onda smo 91, 92 godine imali jednu nasilno trovanje otprilike u tom smislu je i puštena jedna vrlo jasna priča da je bacajući prah .. zamislite molim vas samo Albanci doživeli trovanje i onda je to bila jedna čitava pozorišna predstava ... šire javnosti.

            Zatim Albanci su to po verskoj ispovesti ... mi imamo nekoliko situacija u kojima se njihovo ponašanje potpuno razlikuje od ponašanja i obaveze koju imaju muslimani. To je pre svega vezano za položaj sahrane za položaj umrlog.

MEJ:

            Vama je vreme ograničeno, gospodine Stijoviću.

ODGOVOR:

            Pa evo završavam sa time. Imali smo masovnu sahranu muslimana i kovčegu sa svećama što je protivno muslimanskim običajima i svemu ostalom, ali to je bila slika za širu javnost i ono što je bitno .. jedna priča je za unutrašnju javnost za albansku javnost a druga je priča za spoljašnju javnost. Znači, jedna se slika priča u svojoj zajednici i koristeći se tom... isključivošću stvara jedna nadrealna slika dok se u ... sasvim priča izokreće i prilagođava trenutnim viđenjima i potrebama i interesima te zajednice. Ne znam da li sam uspeo da vam objasnim.

ROBINSON:

            Da. Hvala vam to nam je pomoglo.

MEJ:

            Gospodine Najs, da li ste vi završili sa svojim dodatnim pitanjima.

TUŽBA:

            Da.

MEJ:

            Mislim da smo iscrpeli ove teme šta želite da pitate gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Mej, ja koristim pravo da pitam samo u vezi sa novim pitanjem koje je gospodin Kvon postavio da bi razjasnio  da ne bi bilo zabune jer, ja svedoka razumem.

MEJ:

            Možete da postvite pitanje ali samo jedno ili dva.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To činim jer ja svedoka razumem, dobro ali se bojim da ga možda ne razume šira javnost dovoljno dobro, pa da može da dođe do neke konfuzije u stvarnom značenju onoga što je on ovde rekao a što je istina. Naime, gospodine Stijoviću, kad govorite o manipulacijama u vezi s Račkom, vi mislite na manipulacije koje je pravio UČK i Vilijem Voker. Da li mislite na te manipulacije, ili da pojasnim pitanje. Rekli ste da je policija napravila grešku zato što posle bitke, koja nije sporna, nije ostao policijski odred da čuva mesto, jer onda ne bi bilo prostora da se manipuliše, da se donose nikakvi leševi, da se predstavlja ono što je kasnije upotrebljeno kao propaganda po stilu Merkala ili medijske kampanje protiv Jugoslavije.

MEJ:

            Ne, nemojte, dajte svedoku da odgovori, gospodine Miloševiću, nemojte da mu postavljate tako dugačka pitanja. Gospodine, od vas se traži da razjasnite šta podrazumeva pod tom manipulacijom.

KVON:

            Pre svega možete li nam reći da li se vi lično držite tog stava da je bilo neke manipulacije.

ODGOVOR:

            Biću vrlo određen. Znači ja sam pomenuo taj slučaj u Račku kao jedan događaj koji se koristi za različite interpretacije.

Ja ne mogu i neću da kažem šta je to manipulacija srpske snage, da je albanske strane .... hoću da kažem da je policija ostala na mestu događaja posle borbe po cenu daljih žrtava i jačanja snaga mi više o Račku ne bi razgovarali. Bilo bi definitivno sutradan ujutro uz prisustvo verifikatora i odgovarajućih kriminalističkih službi posle izvršenog uviđaja jasno o čemu se radi. Da li se radi o manipulaciji od strane pripadnika UČK Kosova kako se s jedne strane tvrdi, ili se radi o zločinu koji je izvela druga strana. Znači, suština je da toga ne bi bilo da nije bilo greške policije, a iz ovoga proizilazi po meni suština problema.

MEJ:

            Hvala vam, gospodine Stijoviću. Hvala vam što ste došli pred Međunarodni sud. Sada možete ići.

TUŽBA:

            Dok se sudnica priprema za odlazak ovog svedoka. Dozvolite mi da kažem da je situacija sada takva da mi možda nećemo moći danas uspostaviti kontakt sa K41. Gospodin Rajneveld može ispitivati .... Zrilića, nastaviti sa glavnim ispitivanjem ukoliko je to prihvatljivo Veću. I onda možemo koristiti budući da je on ovde u zgradi kad god to bude potrebno da se njegovo svedočenje završi.

MEJ:

            Izgleda da je gospodin Rajneveld autor mnogih ovih ... da se svedoci ... oko drugoga i tako dalje.

TUŽBA:

            Dozvolite da se na trenutak vratim na Oliveru Antonić-Simić. Nisam siguran da .. na raspolaganju sledeće nedelje. U svetlu iskaza koje smo upravo čuli možda nije nužno da se ona pozove ovamo budući da otvaramo izjave koje je izneo optuženi ... stavio u kontekst postaje sasvim jasno osporavanje na temelju činjenice da svedokinja kaže da nije videla origanalnu kopiju dokumenta. Ja ću još razmišljati o tome do sutra ali ja mislim, da ću ja u najmanju ruku ponuditi ovog svedoka na .. ukoliko to bude od značaja optuženog zamolio bi da veće sutra optuženom objasni tu situaciju, a do sutra moram videti da li ona uopšte stoji na raspolaganju a i mislim da nije nužno potrebno.

KVON:

            Želim reći da bi moja reakcija bila da to možda neće dužno biti potrebno. Dakle nije potrebno da se svedok dovodi ... probleme vezane sa putovanjem a da se ispituje samo sa nekim perifernim pitanjem. Mislim da se ne treba na tome dalje zadržavati.

MEJ:

            Pretpostavljam da smo na otvorenoj sednici, možda bi bilo praktično da dok još čekamo da se uklone zavese da kažemo nešto o svedočenju gospodina ... Ja vam mogu ukratko reći da smo mi ponovo razmotrili pitanje da se gospodinu ... omogući dolazak pred sud na ... optužbe među razlozima za koje je izneo zastupnik optužbe, a to je

Pravna pitanja koja se tiču hapšenja su već raspravljena i o tome je već odlučeno. Prema tome, nema nikakve potrebe o našem mišljenju da se dalje o tom pitanju izvode dokazi. Isto tako mislim da ta tema nije zaista relevantna za  optužnicu.

TUŽBA:

            Imamo još i pitanje korespondencije ...naravno mi se time možemo pozabaviti ako bude potrebno a to može uraditi i gospodin Zrilić.  (prekid)

MEJ:

            Prvo gospodin Najs i gospodin  Milošević. Vi ste nešto govorili o korespondenciji gospodine Najs. Pa ukoliko želite dalje o tome raspravljati možete nam to možda uputiti u pismenom obliku.

TUŽBA:

            Da, u redu. Mi to možemo takođe pred vas izneti i putem svedoka Džona Zrilića i dokumentacije koju imamo. Hvala vam na toj odluci.

MEJ:

            Da, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodin Najs je iskrivio moju tvrdnju povodom citiranja izjave svedoka Olivere Antonić Simić. Ja jesam pročitao i rečenicu koja se tiče njene izjave o potpisu gde stavlja primedbu da nije originalni dokument. Međutim, poenta nije u potpisu, poenta je u sledećoj rečenici koja: "sadržaj izjave mi je poznat, međutim ja zaista nisam u stanju da potvrdim da je sadržaj izjave koja je meni pokazana ono što sam ja otkucala toga dana". Prema tome, nije uopšte bitno ovo da li joj je pokazan original ili ne da bi mogla da utvrdi svoj potpis nego kaže da ne može da potvrdi da su sadržaji koji su joj pokazali ono što je ona kucala. A to je suština.

MEJ:

            Dobro.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I drugo, imam primedbu, Zrilić nije bio najavljen za danas a u pregledu ovih svedoka koji je meni konkretno

MEJ:

            To je istina. Gospodine Miloševiću, dozvolite mi da vas prekinem. Znam. Mi nećemo od vas tražiti da njega danas unakrsno ispitujete. Mi ćemo saslušati samo njegovo glavno ispitivanje danas i vi ćete imati dovoljno vremena da se pripremite za unakrsno ispitivanje. Još samo jedna stvar administrativne prirode. A to je zahtev da se jedan svedok pozove nako 13. septembra. Mi ćemo taj zahtev odobriti, to je zahtev od 2. septembra.

TUŽBA:

            Hvala.

MEJ:

            A molim da se sada uvede svedok.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Mej, o kom se svedoku radi da bih ga i ja...

MEJ:

            Molim svedoka da pročita svečanu izjavu. 

SVEDOK:

            Svečano izjavljujem da ću govoriti istinu, celu istinu i ništa osim istine.

MEJ:

            Izvolite sesti.

TUŽBA:

            Gospodine Zriliću, da li je vaše puno ime Džon Martin Zrilić i da li vi radite kao istražitelj u tužilaštvu ovoga suda od 28. marta 1999. godine.

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Pre nego što ste počeli raditi u tužilaštvu vi ste bili detektiv u policiji Novog južnog Velsa.

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            To je u Australiji.

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Da li ste po vašem dolasku ovamo uglavnom se bavili istragom  u vezi stvari o kojima se sada raspravlja pred ovim sudom.

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Da li ste u okviru toga vi imali specifična zaduženja za istrage u južnom delu Kosova što obuhvata opštine: Prizren, Suva Reka i Orahovac.

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Da li ste se takođe učestvovali u programu ekshumacija koje je sproveo ovaj sud u leto 99. i 2000. godine.

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Vrlo kratko da stavimo vaš iskaz u kontekst. Dajte nam kratko objasnite šta se to dogodilo u Suvoj Reci a što se tiče iskaza koje ja želim dobiti od vas.

SVEDOK:

            Ja sam dobio zadatak da istražim jedno masovno ubistvo za koje se tvrdi da se dogodilo u jednom praznom kafiću. U vezi sa time sproveden je izvestan broj ekshumacija i to se sve tiče moga iskaza ovde danas.

TUŽBA:

            Dobro. Da li ste vi kao rezultat vaše istrage osim što ste otišli na lice mesta u Suvoj Reci sprovodili i istragu na mestu zvanom Kriša i Ljubica. Nisam siguran da sam to dobro rekao. 

SVEDOK:

            Radi se o masovnoj grobnici između sela Koviša i Ljubižda.

TUŽBA:

            Molim sudskog poslužitelja da da na grafoskop stranicu 11 kosovskog atlasa. Časni sude, skrećem vašu pažnju na stranu 11, na mesto gde se seku linije O i 21. Možda to možemo videti na ekranu. Ne vidim to još na ekranu. Aha, dobro hvala. Tu vidimo Suvu Reku. Možete li nam pokazati ta dva sela koja ste maločas spomenuli.    

SVEDOK:

            Mislite na Ljubeždu i Korišu.

TUŽBA:

Da.

SVEDOK:

            Ovo je selo Koriša, a ovo je selo Ljubižda. A ovo ovde dole je grad Prizren. Prema tome, mesto o kojem sada govorimo se nalazi između ova dva sela.

TUŽBA:

            Znači ovo narandžasto mesto na rubu stranice ili je to bio Prizren .

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Jeste li vi otišli na to mesto i možete li sudu reći šta je nađeno između ta dva sela.

SVEDOK:

            To je nekad bilo strelište Vosjke Jugoslavije. Kad sam otišao na to mesto 1999. tamo sam zatekao ostatke masovne grobnice. To je znači grobnica koju je ekshumirao britanski forenzički tim.

TUŽBA:

            I leševi koji su ekshumirani su snimljeni na  video traku i fotografisani. Da li su tamo pronađeni neki predmeti i kosti.

SVEDOK:

            Da. Tamo je bilo kostiju, ljudskih ostataka, lične imovine i britanski forenzički tim koji je radio uime tužilaštva je kompletno i celovito progledao tu scenu i sve je evidentirao.

TUŽBA:

            Da li vam je poznato da li su neki ostaci pronađeni na tom strelištu identifikovani.

SVEDOK:

            Do danas niti jedan ostatak nije identifikovan, niti jedan posmrtni ostatak. Međutim, članovi porodice identifikovali su 11 predmeta da pripadaju žrtvama kafića u Suvoj reci i toda pripadaju najmanje 6 žrtava.

TUŽBA:

            Idemo sada na 2001. godinu. Da li znate da je jedna grobnica locirana u blizini  Batajnice i da li znate kakve su istrage napravljene u vezi time i eventualne analize DNK.

SVEDOK:

            Te godine je u Srbiji otkriven niz masovnih grobnica. Izvestan broj tih grobnica otkriven je na lokalitetu Batajnica. To je predgrađe na prilazu Beogradu. Tamo se nalazio objekt specijalne antiterostičke jedinice. Centar se zove "13. maj". Prva grobnica je dobila oznaku Batajnica 1, na ostacima nađenim u toj grobnici izvrešena analiza DNK i to u jednom institutu u Madridu.

TUŽBA:

            Vi verovatno znate da je jedan vaš kolega gospodin Fulton ovome sudu pružio preliminarni izveštaj španjolskih istraživača.

SVEDOK:

            Da. Uzorci kostiju uzeti iz kostiju i ljudskih ostataka iskopanih na lokalitetu Batajnica 1, prevedeni su u Institut u Madridu. Tamo su ti uzorci kostiju upoređeni sa uzorcima krvi koji su uzeti od preživelih rođaka i rezultat te analize DNK je to da su napravljeni dva izveštaja. Prvi izveštaj je preliminarni izveštaj koji je moj kolega gospodin Vilijams Fulton predočio ovome sudu. A drugi izveštaj je izveštaj koji danas imamo ovde pred sobom.

TUŽBA:

            Hvala. Časni sude, za potrebe zapisnika preliminarni izveštaji o kojem je govorio ovaj svedok se nalazi pod tabulatorom 28, fascikla Suva Reka, nosi dokazni broj 166. Mi smo o tome govorili i tokom svedočenja patologa doktora Bakara. Gospodine rekli ste da sada postoji jedan dodatni izveštaj, molim da se taj izveštaj  podeli u sudnicu. Dok se taj izveštaj deli recite da li znate da je to španjolski izveštaj iz španjolskog ministarstva pravde, da li se sećate kada smo odprilike primili taj izveštaj. Na njemu stoji datum 4. jul  2002. Da li znate kada je to ovde primljeno.

SVEDOK:

            Tužilaštvo je to primilo nekih 2 dana kasnije.

TUŽBA:

            Kad dobijete kopiju ovog dokumenta pri vrhu stoji faks i datum, molim da se ovom dokumentu da dokazni broj.

SEKRETAR:

            Ovo će nositi dokazni broj 313.

AMIKUS:

            Mogu li se obratiti sudu u vezi s time.

MEJ:

            Da.

AMIKUS:

            Amikusima se čini da nije verovatno da će optuženi moći ovog svedoka unakrsno ispitivati o ovom dokaznom predmetu. Zato mislimo da bi sud trebao razmotriti ovo pitanje i da možda dozvoli da se taj dokument označi za identifikaciju ali da se ne uvrsti u spis osim ukoliko se ne razjasni da li optuženi osporava nešto u vezi samog dokumenta. Dakle, ako to nije slučaj mislimo da se on ne može predati sudu.

MEJ:

            Pa ovo je jednostavno izveštaj  koji govori sam za sebe. Ako postoje neka pitanja koja proizlaze iz tog izveštaja meni se čini da se dokument može osporavati ukoliko postoji stvarno pitanje. I ukoliko je nužno o tome se mogu dalje izvoditi dokazi. Kao što znate mi ovde prihvaćamo iskaze iz druge ruke pogotovo kad je reč o zvaničnim izveštajima. Ali to pitanje možemo razmotriti.

AMIKUS:

            Meni to nije problem, ja sam samo hteo skrenuti vašu pažnju na to.

MEJ:

            Hvala.

            Iz razloga koje sam izneo ovaj dokument uvrštavamo u spis.

 

TUŽBA:

            Hvala. Gospodine vi ste čuli, sud je rekao da ovaj dokument govori sam za sebe.  međutim, želeo bih sada da nam date neki kontekst i da nam kažete ono što vi znate o tome šta su ljudi u Madridu imali na raspolaganju da pripreme taj izveštaj. Drugim rečima šta su oni primili i recite nam dakle šta se onda dogodilo. 

SVEDOK:

            Kao što sam već rekao labaratoriju u Madridu je na osnovu informaciju od tužilaštva dobio od beogradskog Instituta za sudsku medicinu 59 uzoraka kostiju. To su uzorci uzeti iz leševa iskopanih na lokalitetu Batajnica 1. Oni su takođe dobili i uzorke krvi koji su na osnovu informacija dobijenih od tužilaštva uzeti od rođaka, ljudi za koje se smatra da su žrtve tog incidenta za koji se tvrdi da se dogodio 99. Oni su takođe od nas dobili i neke dijagrame porodičnih odnosa na kojima se mogu videti u kakvim su rodbinskim odnosima bili žrtve za koje se tvrdi da su izgubili život u kafiću. Isto tako, uzevši u obzir te informacije oni su  sproveli analizu DNk i usporedili uzroke iz kostiju sa uzrocima krvi koju su dobili.

TUŽBA:

            Da li sam vas dobro shvatio, ti dijagrami porodičnih odnosa dolaze od vas. Jeste  li vi to nacrtali i da li se na njima vide žrtve i njihovi rođaci i pripadnici porodice.

SVEDOK:

            Tako je.

TUŽBA:

            Molim da se ovo da svedoku. Časni sude evo gledam sada na sat i ja sigurno neću uspeti svoje glavno ispitivanje završiti za 4 minute.

MEJ:

            Pa dobro kad to bude prikladno onda ćemo završiti. Nužno je da završimo tačno na vreme.

TUŽBA:

            Da. Želio  sam samo reći sudu da mi treba verovatno još 10 minuta i da to ne mogu završiti u zadatom vremenu. Gospodine sada vam pokazujem dokumente koji niose oznake JZ do 4. To su neki dijagrami i ako pogledamo dodatak JZ1 recite nam prvo da li ste vi napravili taj dokument.

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Možete li kratko objasniti sudu šta se vidi na tom dokumentu. Pogledajmo prvo JZ 1. Šta znače te kućice.

SVEDOK:

            Ono što se vidi ovde su rodbinski odnosi ljudi  za koje se tvrdi da su žrtve incidenta u kafiću.

TUŽBA:

            Možda bismo taj  dijagram mogli staviti na grafoskop tako da ljudi koji prate vaše svedočenje mogu takođe videti o čemu se tu radi.

SVEDOK:

            Evo, dakle na dijagramu JZ-1 sam ja pokušao pokazati odeljke odnose unutar ove obitelji. Na vrhu se nalaze muž i žena Vesel i Sofija, na vrhu dijagrama evo ovde, broj u zagradama označava naravno njihovu starosnu dob. U to vreme 99. Zatim, iz Vesela i Sofije vidimo njihovu decu. To su u ovom slučajuHajdin, Besim, Fahmire, Bege i Dasurije.

            To su znači deca Vesela i Sofije. A imena koja stoje uz imena dece su naravno njihovi bračni drugovi. Znači kod Mehrije i Melude imamo njihovu starosnu dob. Kao što stoji u legendi, sva imena kod kojih stoji križ su osobe za koje se tvrdi da su žrtve incidenta u kafiču u Suvoj Reci 99.

            Imena koja su na sivoj pozadini to su Vesel, Sofija,Fatmire, Besim, Gence i Graniti, to su osobe čiji su posmrtni ostaci identifikovani koji su, čiji su leševi bili zakopani na lokaciji Batajnica 1 u Srbiji.

TUŽBA:

            Znači imena označena sivom pozadinom su imena koja su identifikovana u Madridskom izveštaju koje smo upravo uvrstili u spis.

ODGOVOR:

            Da. Genci i Graniti identifikovani su analizom DNK već u preliminarnom izveštaju koji smo primili iz Madrida, a ova dodatna 4 imena se uz ta dva imena spominju u drugom izveštaju.

TUŽBA:

            Moje zadnje pitanje. Pre pauze, budući da moramo završiti na vreme, gospodine da li vi razumete proceduru koja je korišćena u izveštaju, a koja se koristi majčinskom linijom nasleđivanja. Da li je to tačno.

ODGOVOR:

            Tačno.

            Znači putem analize DNK mogu se slediti i majčinska i očeva linija.

TUŽBA:

            U redu, potrošili smo vreme.

MEJ:

            U redu sada ćemo prekinuti sa raspravom, ovo nećemo označiti kao dokazni predmet, to ćemo učiniti kasnije.

            Gospodine Zerliću, moram vam reći naravno da o vašem svedočenju ne smete sa nikim razgovarati sve dok se ono ne privede kraju, i molim vas da se sutra vratite ovamo da ga privedete kraju.

            U redu, rasprava se nastavlja sutra ujutru u 9 sati.

 

 

 

Nazad na Aktuelno  |  Odštampajte vest