aktuelno-m.gif (3720 bytes)

  28.08.2002. g.

STENOGRAM

 

 

            /video snimak/ ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ovo je dovoljno. Naime, ova reportaža je celovita, kao što vidite, vi ste je napravili krajem maja, koliko ja mogu da vidim pošto ovo u Prištini ide posle događaja u Istoku.

ODGOVOR:

            Ja sam bila na Kosovu, u drugoj polovini maja 1999. godine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pitam vas zato što ovo što dajete krajem maja, vi govorite o normalizovanju života u Prištini. Kraj maja je maltene pred kraj rata a ovde slušamo  već 6 meseci svedoke koji govore o tome da u Prištini još od marta nekakva divlja srpska policija ide i ubija ljude.

MEJ:

            Do sada već morate znate da ovoj svedokinji ne možete iznositi tvrdnje koje su izneli drugi svedoci. Ona zato ne može znati, vi nju možete pitati o tome šta je ona čula i videla lično. Ako vi želite njoj izneti tvrdnju da su tada stvari u Prištini bile normalne, onda joj to recite tako direktno a nemojte popunjavati komentarima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospođice Roland, na ovim vašim snimcima ne vidi se nigde nikakva policija koja puškama tera ljude u autobuse, deportuje ih, tuče, juri po ulicama, vidim da su ulice pune. Je li tako? Kakav je vaš utisak bio? Dakle, da li je vaš utisak isti ovakav kao što ga prikazujete u vašoj reportaži. Ljudi sede, razgovaraju, šetaju ulicom, neki putuju, neki čekaju da dobiju nove pasoše. Je li tako ili ne.

ODGOVOR:

            Opšte govoreći, gospodine Miloševiću, ja mislim da ukoliko policajci odluče da tuku ljude ili da ih isteraju iz kuća, to neće učiniti niti pred televizijskim kamerama.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi u ovoj vašoj reportaži upotrebljavate izraz srpske vlasti. Pretpostavljam da vlast na bilo kojoj teritoriji izražava vlada. Da li je vama poznato, s obzirom na to da ste tada bili u Prištini, da je Vlada autonomne pokrajine Kosova i Metohije, privremena Vlada koju je imenovala Skupština Srbije, bila sastavljena od Albanaca, Srba, Turaka, Muslimana, Roma, Egipćana, dakle od svih nacionalnosti koje žive na Kosovu i da su u toj Vladi Srbi bili u manjini. Da li je vama poznata ta činjenica.

ODGOVOR:

            Pa prvo,  gospodine Miloševiću, mislim da se ne može zaista reći da je Kosovo bilo Autonomna pokrajina godine 1999. jer ste pre nekoliko godina ukinuli takav status pokrajine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da se o tome ne raspravljamo. To što vi nazivate ukidanjem piše u Ustavu Srbije da postoji Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija i Autonomna pokrajina Vojvodina, sa oblicima teritorijalne autonomije. A to što se objašnjava da je to ukinuto, to je sastavni deo ove lažne tužbe, ali da se sad vratimo na Istok. Pošto je početak ove operacije koja se naziva neadekvatno  da li ste možda imali prilike...

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, dosta je takvih komentara, ili ćete postavljati pravilno pitanja ili ćemo vas zaustaviti. Imate li pitanja za ovu svedokinju za razliku od iznošenja vaših komentara.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Mej, imam pitanja.

MEJ:

            Onda ih postavite i to ukratko i tako ćemo svi ovde  brže raditi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dali ste mi 45 minuta veoma velikodušno. Prema tome, pustite da ih iskoristim onako kako ja mislim da je potrebno.

MEJ:

            Zaustavićemo vas ukoliko ne budete ovde postupali u skladu sa pravilima, to je veoma jedonostavan koncept i vi ga dobro znate. Molim vas da idete dalje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ste imali prilike, gospođice Roland, da vidite u tom prenosu uvodno izlaganje ove lažne tužbe o događaju u zatvoru u Dubravi, gde su srpske vlasti okrivljene za ono što ste vi u stvari snimili i videli i za posledice vazdušnih udara NATO.

MEJ:

            To nije stvar za ovu svedokinju što je optužba rekla, to nije za ovu svedokinju. To nema nikakve veze s njom. Pitajte o tome šta je ona čula i videla.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja je pitam upravo da li je čula i videla na svojoj televiziji i u prenosu ono što je ovde ispričano o tom događaju o kome ona daje svoju reportažu.

MEJ:

            Gledajte, vi sada ne ispitujete unakrsno, vi jednostavno držite govore. Ako ovu svedokinju ne budete pitali o tome što je ona lično čula i videla za razliku od iznošenja komentara optužbi, mi ćemo vas zaustaviti. Imate li pitanja za ovu svedokinju, pitanja ne optužbi nego o njenom iskazu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kako da ne, gospodine Mej. U čemu je značaj, recite mi, sad smo videli ovde na snimku, a vidim da to komentarišete u svojoj izjavi o događaju u zatvoru u Istoku, u čemu je značaj činjenice da ste videli jednog čoveka koji u civilnom odelu, verovatno jednog policajca koji u civilnom odelu patrolira stazom zatvora, da ima pušku i pištolj. U čemu je značaj te opaske i šta tu ima neprirodno.

ODGOVOR:

MEJ:

            Jeste li shvatili pitanje? Morate se jasnije izraziti, gospodine Miloševiću. 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ovde se navodi kao nekakav dokaz da je tu nešto neregularno radi činjenica da jedan policajac, koji patrolira stazom zatvora, ima civilno odelo, kakve to ima veze. Pitam u čemu je značaj toga.

MEJ:

            Dobro ajde da preformulišemo to pitanje da bi imalo smisla. Koliko je vama poznato da li je činjenica da je policajac nosio civilnu odeću bila značajna. Pretpostavljam da je to onaj policajac koji je nosio pušku i pištolj. Možete li vi reći da li ste vi tada u tome videli neko značenje ili ne.

ODGOVOR:

            Ja nisam u poziciji da znam da li je taj čovek bio policajac ili ne. On je jednostavno bio čovek obučen u civilnu odeću koju je nosio dva komada oružja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kad ste napravili taj snimak, to je bilo tokom vaše druge posete, zatvor je već bio evakuisan. Je li tako?

ODGOVOR:

            Netačno, izveštaj u kome se vidi taj čovek obučen u civilnu odeću kako nosi oružje je napravljen prilikom prve posete zatvoru u petak 21. maja, a ne tokom druge posete.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ali tokom druge posete, nije važno da li je to ili nešto drugo u pitanju, tokom druge posete zatvor je bio evakuisan. Je li tako?

ODGOVOR:

            Prilikom moje druge posete zatvoru, zatvor je izgledao napušteno i srpski zvaničnici u zatvoru rekli su nam da je zatvor evakuisan ranije, a taj dan je dakle bio ponedeljak 24. maj 1999 godine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Videli smo na samom početku ove trake, koja je maločas prikazana, kako beže snimatelji, ekipe možda vaše, ne znam ko je sve bio tamo, dakle bombardovanje se ponovilo upravo u vreme dok ste vi pravili reportažu u zatvoru. Je li tačno.

ODGOVOR:

            To je tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi kažete da ste prilikom druge posete videli da još na zemlji na nekim mestima oko zatvora leže tela koja ste uočili i tokom prve posete. Jesam li vas dobro shvatio.

ODGOVOR:

            To je bila moja pretpostavka da su barem neki od leševa koje sam videla kako leže na zemlji u zatvoru pokriveni dekama bili isti leševi koje sam zapazila  prvog puta i da oni leže na istom mestu. Ja naravno ne mogu tačno, sa sigurnošću, reći da li su to bili novi leševi, to je bila moja pretpostavka da su to bili leševi iz prvog bombardovanja koji su još  ležali na istom mestu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato da je istraga koju je vodio nadležni istražni sudija i tim nadležnog istražnog sudije Okružnog suda u Peći bila zbog bombardovanja prekidana i da je nekoliko dana sa malim prekidima ta istraga trajala.

ODGOVOR:

            Pa treba imati na umu da sam ja videla istražnog sudiju tokom moje druge posete zatvoru i, prema tome, sve što mogu sa sigurnošću reći da je taj čovek posetio zatvor barem dva puta. To su ta dva puta kad sam ga ja tamo videla i snimila.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, dakle pretpostavljate dok se ne završi istraga, bar onaj deo koji ne prođe tim istražnog sudije, ostaje da stoji tako kako je zatečeno u vreme događaja, dakle u vreme bombardovanja, kada se događaj desio. Da li vam je palo napamet da to što ste videli da su u istom položaju  neki leševi od pre nekoliko dana je to zato što sudija još nije obradio određene tačke u svojoj istrazi, određena mesta, određene pojedince i tako dalje, ili to može da bude iz bilo kog drugog razloga. Da li je to logično da  tako bude dok traje istraga.

ODGOVOR:

            Pa, strogo govoreći o tome kako bi se trebala odvijati istraga, onda bi se moglo reći da bi bilo sasvim nepravedno da sudija i njegova ekipa dozvole grupi međunarodnih novinara da trčkaraju okolo po zatvoru. Normalno, kad se vodi istraga policajci obično žele lice mesta zadržati netaknutim. Prema tome, sama činjenica da okolo idemo sa kamerama i da možda uništimo neke od dokaza meni sugerira da oni očito nisu sledili normalno proceduru koja bi normalno obično trebala slediti, ukoliko je to lice mesta pod policijskom istragom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Lice mesta je, kao što smo mogli da ustanovimo, nekoliko dana bilo pod istragom. Da li vi njima zamerate što su vam dozvolili da uđete i snimate i vidite o čemu se radi, i da na taj način ometete istragu.

ODGOVOR:

            Pa zar je zaista važno da li to meni smeta ili ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vidim da upućujete kritičke primedbe čak i na činjenicu da su vas pustili da dođete da snimate. Molim vas, recite mi je li ovo vaš članak ovde piše utorak 18. maj 1999 godine obavljeno u 21,20 minuta ... Džeki Roland iz Prištine. Pročitaću vam pa ćete reći, pitaću vas nešto u vezi s tim "mnoge raseljene izbeglice kosovski Albanci...

MEJ:

            Pre nego što to učinite prvo da ustanovimo otkud je taj članak i da li ga svedokinja prepoznaje. Gde ste ga dobili, gospodine Miloševiću?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja upravo želim da ustanovim da li ga svedokinja prepoznaje.

MEJ:

            Gde je to bilo objavljeno. Moramo imati neku predstavu o čemu se tu radi. Da li ona može to prepoznati ili ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Niste pažljivo slušali upravo sam rekao utorak 18. maj 99. godine objavljeno u 21,20...

MEJ:

            Vi, gospodine Miloševiću, bi trebalo da slušate moje pitanje. U kojoj publikaciji se taj članak pojavio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Koliko ja razumem gospođica Roland je novinarka BI-BI-SI. Dakle, on se pojavio na BI BI SI, ja pitam je li to njen tekst, sad ga čitam...

MEJ:

            Znači vi kažete, ako sam dobro shvatio, da je to bilo na BI BI SI Internetu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ovo je publikovano, gospodine Mej, to znači pušteno na BI BI SI 18. maja 1999. godine. Ja imam tekst pa hoću da je pitam, nemam traku upravo hoću to da ustanovim...

MEJ:

            Dobro, samo trenutak. Molim vas da pročitate to polako, imajte na umu prevodioce.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Džeki Roland u Prištini na Kosovu; mnogi raseljeni kosovski Albanci i izbeglice smestili su se u drugim delovima Kosova i to, kako kaže izveštaj, bez zastrašivanja od strane srpskih snaga sigurnosti. Ovi primeri su u jasnom kontrastu sa stalnim izveštajima od izbeglica koji dolaze u Makedoniju i Albaniju o teškim kršenjima ljudskih prava na Kosovu. U selu Štavlje, u severnom Kosovu, stotine mladih Albanaca, mladića mogu se videti kako hodaju okolo ili sede na travi. Na početku kampanje bombardovanja NATO pakta izbeglice su napustile svoje domove u regionu Podujeva. Policija je bila južno od Prištine gde je nekima od njih dozvoljeno da ostanu a zatim, prema iskazima izbeglica, policija je otvorila koridor za njih kako bi ponovo mogli krenuti prema severu. Neki od njih su došli da se odmore. Izbeglice kažu da su ih snage sigurnosti ostavile na miru iako su oni očito pobornici OVK. Onda ovde ima citat. Policajci ovde dolaze samo da bi nam prodavali cigarete, kažu oni. U međuvremenu na jugu nismo mogli pronaći nikakve dokaze o .. hiljada izbeglica za koje NATO kažu da ih snage sigurnosti drže u blizini Uroševca. Jedan kosovski Albanac rekao nam je da je  svojim konjem i kolima išao u grad svakog dana i da u tom području nije video veliki broj izbeglica. On i njegova porodica i dalje žive u tom selu a Srbi žive u susednom selu. Ove priče su u velikom sporu sa svedočenjima o masakrima koje smo čuli od mnogih izbeglica koje dolaze u Makedoniju i Albaniju i sugerišu daleko složeniju sliku pokreta izbeglica na Kosovu i ponašanja snaga sigurnosti. Je li to vaš članak gospođice Roland.

ODGOVOR:

            Ja ne mogu potvrditi, sve reč po reč, ja ne znam kako to vi radite gospodine Miloševiću, ali ja se ne mogu setiti tačno šta sam radila u utorak 18. maja 99 godine, u 21,20 međutim, ja shvatam šta vi želite reći time. Hvala vam što ste to pročitali na Sudu, jer mislim da to predstavlja dobar primer načina na koji je BI BI SI pravičan i nepristrasan i ima senzibilitet da javlja o jednom sukobu koji je bio izuzetno komplikovan.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Je li ovo vaš članak?

ODGOVOR:

            Kao što sam rekla ja prepoznajem delove, ali sada se ne mogu zakleti da je svaka reč u tom članku tačna i moja. To sam već rekla, jer vi mene sad pitate o nečemu što sam napisali pre više od tri godine. Da sam ja to sama našla na BI BI SI sajtu onda bi se mogla zakleti da je to to. Budući da vi to meni prvi put čitate, ne možete očekivati od mene da se ja setim svake reči koju sam napisala. Dobro, kao što sam rekla, ja prepoznajem taj članak u celini i kažem da sam ponosna na njega zato jer mislim da on pokazuje da je BI BI SI nepristrasan, i objektivan i da uvek želi ispričati sve strane neke priče i o opisati kompletnu situaciju. Hvala vam na publicitetu za BI BI SI.

MEJ:

            Neka svedokinja pogleda članak.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospođice Roland, to što ponekad kažete i nešto što je tačno ne znači da BI BI SI sve što obaveštava govori tačno. Možda ste vi izuzetak, ko zna.

ODGOVOR:

            Je li bilo pitanje, gospodine Miloševiću, ja sad nisam čula pitanje, samo sam čula vašu izjavu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Evo dobili ste, pogledajte članak.

ODGOVOR:

            Kao što sam rekla, taj mi se članak čini poznatim. Čini mi se poznatim ali pazite protekle su tri i po godine. Da to izgleda kao moj članak to vam sada mogu reći, ne mogu sto posto reći da je svaka reč moja. Međutim, to izgleda kao moj članak, da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, vi ste, dakle, bili na Kosovu, nešto od toga ste napisali u tom članku, nešto od toga ste dali u ovim izveštajima koje druga strana nije prikazala ali su na trakama koje ste vi slali. Da li smatrate da je evo, na primer, u tom slučaju u kome ste vi bili svedok u zatvoru u Dubravi da je agresor tu izvršio zločin bombardovanjem zatvora u kome ste sami rekli da ima 1000 zatvorenika.

MEJ:

            Mišljenje svedokinje o ovome čak i ako ga ima,  to je nešto što ćemo mi morati da ustanovimo. Tačnije šta se desilo u zatvoru svedokinja može da opiše šta je ona videla i čula ali zaključci koji će se izvesti iz toga su na sudskom veću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ona je videla zatvor.

ODGOVOR:

            Od oktobra 98. godine do januara 2001. godine, izveštavana sam iz Beograda i posetila sam Kosovo mnogo puta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A recite mi u vreme tih vaših poseta, mnogobrojnih kako kažete, od koga ste dobijali informacije na tim lokacijama koje ste posećivali.

ODGOVOR:

            Da li sad govorimo konkretno o vremenu koje sam ja provela na Kosovu tokom bombardovanja NATO ili bilo koje posete između oktobra 98 i januara 2001. godine. Veliki broj ljudi, gospodine Miloševiću, novinari kontaktiraju svakog dana najraznije ljude, seljake, žene, muškarce, radnike isto kao i savezne i druge ministre,  BI-BI-SI interesuje šta misle i obični ljudi isto koliko šta misle ministri i drugi zvaničnici.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A recite mi da li ste se po Kosovu bezbedno kretali?

ODGOVOR:

            Zavisilo je od konkretnog perioda. Bilo je trenutaka na Kosovu u jesen 98. godine i proleće 99. kada je bilo sukoba između srpskih snaga, policije i vojske i OVK i kada nije bilo baš najbezbednije za novinare da se kreću po toj teritoriji.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li su vam vlasti omogućile da se krećete gde god ste želeli ili su vas sprečavale da idete i pravite svoje izveštaje. Da li ste imali  slobodu kretanja  koju očekuje novinar.

SVEDOK:

            Tokom prvog dela konflikta imali smo dosta veliku slobodu kretanja, međutim moram reći da u danima i poslednjim nedeljama pre bombardovanja NATO nas su ograničavali da se krećemo po Kosovu  jer je bila vrlo ograničena od strane srpske policije i jugoslovenske vojske.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste izveštavali o stradanju srpskog i drugog nealbanskog stanovništva i Albanaca koji su ubijani od strane UČK. Da li ste o tome izveštavali?

SVEDOK:

            Sigurno, gospodine Miloševiću, kao što ste i sami videli mi imamo objektivno, izbalansirano, pošteno izveštavanja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Postoji jedna srpska narodna poslovica koja kaže: jedna lasta ne čini proleće. Zato nemojte da generalizujete ovaj objektivan izveštaj  sa izveštavanjem BBS. A da li ste izveštavali o terorističkim napadima.

MEJ:

            Da li biste hteli da date svoj komentar o tome, gospođice Roland? Komentar o tome da jedna lasta ne čini proleće prema srpskoj poslovici i da prokomentarišete sugestiju da pokušavate da generalizujete stvari na osnovu jednog objektivnog izveštaja.           

SVEDOK:

            Ne razumem pitanje.

MEJ:

            Ono što vam je tvrdio optuženi je sledeće, da BBS nije uvek objektivan, to što postoji jedan objektivni izveštaj ne znači da BBS uopšte nepristrasno i objektivno izveštava.

SVEDOK:

            Ja se veoma ponosim svojim izveštajima iz bivše Jugoslavije, iz Bosne, Makedonije i Savezne Republike Jugoslavije kakva je ona bila tada, uključujući Srbiju i pokrajinu Kosovo. I ja mislim da svako ko me je poznavao,  Jugoslaviju u to vreme, uključujući Srbe na Kosovu, može reći da sam ja bila jedna od najpoštenijih i najobjektivnijih reportera koje su oni poznavali. Na primer, nekoliko dana pre bombardovanja NATO, pre nego što je ono počelo, pojavio se jedan izveštaj na radiju koji je objavljen u dnevnom programu radio RTS ili BBS-ija gde sam se ja bavila pitanjem satanizacije Srba. Ja sam u svom izveštaju uzela intervjue od raznih ljudi među Srbima, o tome šta oni misle.

ROBINSON:

            Gospođice Roland, koliko ja vidim ovde se ne osporava vaša lična objektivnost. Naprotiv, pita se da li vaša   lična objektivnost može da se protumači kao opšta objektivnost za  BBS.

SVEDOK:

            To da, ne znam koliko to ima značaja ali  vrlo mi je drago što mogu da kažem da BBS ima možda najbolju reputaciju i najbolje izveštavanje u smislu objektivnosti u celom svetu  i htela bih da kažem da tokom kampanje bombardovanja NATO, gospodine Miloševiću, kao što znate britanska vlada je veoma oštro kritikovala izveštavanje BBS-ija i mislim da su nas u jednom trenutku optužili da smo zapravo beogradska kompanija, a ne britanska. Oni su smatrali da mi imamo previše simpatija za jugoslovensko stanovište. Tako da mislim da je sve to zaista neki dokaz ukoliko je potreban dokaz da je BBS izuzetno objektivna i odgovorna javna kompanija.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa vi ste rekli da ste ponosite svojim izveštajima što se tiče ovoga što smo ovde videli, imate osnova za to, nesumnjivo. To vam se mora priznati, druge nažalost nisam gledao. A recite da li ste izveštavali, osim ovoga u Istoku, o drugim posledicama NATO bombardovanja, da li ste na primer obilazili mesta i gradove širom Jugoslavije koje je bombardovao NATO, civilne ciljeve, bolnice, škole, autobuse, vozove u pokretu, kolone civila, ljude na mostovima, da li ste izveštavali o svemu tome, gospođice Roland.

SVEDOK:

            Jesam i ja lično i moj kolega. Treba da kažem da je u to vreme u Jugoslaviji bilo tri izveštača iz BBS-ija: Džon Simson, Majkl Vilijams i ja. Nas troje smo široko izveštavali o najrazličitijim objektima koji su pogođeni NATO bombama.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Rekli ste u svojoj izjavi da ste davali mnogo više izveštaja i snimali mnogo više materijala od onoga što je emitovano. Da li mislite da je u izboru onoga što je emitovano umanjena objektivnost onoga što ste izveštavali i snimali.

SVEDOK:

            Ja lično vrlo sumnjam u to. Moram reći da nije kamerman BBS-ija snimao sve to već snimatelj iz televizije Antena. Srpske vlasti su bile raspoloženije prema grčkim novinarima na Kosovu u to vreme, nego prema drugim novinarima i ja sam pomalo bila izuzetak u tom smislu. Sa tehničke tačke gledišta, tehnički materijal su snimali Grci, onda su nam ljubazno davali taj materijal i ja bih onda ozvučila traku koja bi bila odnata autom do makedonske granice gde su naši novinari preuzimali traku sa druge strane granice tako da smo imali video traku i dodatno ozvučavanje. I to bi sve montirao neko u Skoplju, u Makedoniji.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Rekli ste u svojoj izjavi da ste u nekoliko navrata dobijali informacije od, kako vi kažete, srpskog Medija centra u Prištini koji vam je bio poznat kao nezavisan medijski izvor. To govorite na drugoj strani vaše izjave, pretpostavljam da se sećate. Da li vam je taj medija centar dao tačne informacije.

SVEDOK:

            Ja sam imala veliko poštovanje u srpskom mediju centru mada ga ja tako ne zovem. Ja ga zovem Medija centar, mislim da taj pridev srpski samo unosi zabunu. Njime je rukovodio gospodin Dragan Urošević ili Radovan Urošević i mislim da je on odlično radio na prikupljanju i proveravanju informacija tako da su informacije koje smo dobijali od njih, uglavnom bile tačne ali nije uvek bila potpuna. Oni su sve radili što su mogli da provere tačnost nekih informacija su svojim izvorima u  Vojsci Jugoslavije i MUP-u ali ja ne bih mogla da se obraćam Medija centru da tražim informacije o stvarima koje su se dešavale na albanskoj strani, na strani kosovskih Albanaca. Morali bismo da se obratimo drugim izvorima uključujući  Kik, što je kosovski informacijski centar i drugim izvorima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da se vratimo na ovaj zatvor. Da li znate da su u samom zatvoru pre bombardovanja i, dakle za vreme tog događaja nije nalazila nikakva vojna jedinica ili naoružanje i da nijedan vojni objekat nije bio stacioniran, niti jedinica u zatvoru i oko zatvora. Da li vam je to poznato.

SVEDOK:

            Gospodine Miloševiću, ja stvarno nisam mogla da znam kakva je bila situacija u zatvoru pre moje posete. Zbog toga što sam prvi put uopšte čula za zatvor u Dubravi u Istoku onda kada smo otišli tamo tog petka, 21. maja 99. godine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je vama bilo jasno da je reč o civilnom objektu s obzirom na to da je gađan zatvor.

SVEDOK:

            Ja stvarno nemam načina da znam u koje svrhe je zatvor korišćen u to vreme.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U koje svrhe zatvor može biti korišćen nego kao zatvor.

MEJ:

            To je pitanje o kojem se može raspravljati.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste videli tada ili su vas informisali da je prilikom bombardovanja poginuo i zamenik upravnika zatvora, inače Albanac, da su teško povređeni bili neki stražari, stražarke, radnici zatvora itd. kao i zatvorenici. Da li ste o tome obavešteni tada?

SVEDOK:

            Jesam i to sam uključila u svoj izveštaj za radio koji sam podnela tog petka, 21. maja 99. To možete naći na Internetu. Takođe su mi rekli službenici zatvora da su od bombardovanja NATO poginuli i zatvorenici i stražari i drugi službenici zatvora.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li kod vas, gospođice Roland, postoji neka sumnja da su ti zatvorenici poginuli od NATO bombi. U vezi sa tvrdnjom da su poginuli od NATO bombi, da li postoji neka sumnja kod vas da su mogli poginuti od nečeg drugog.

SVEDOK:

            Ako govorimo o mojoj drugoj poseti 24. maja 99. imam prilično jake sumnje o tome da su baš svi zatvorenici poginuli od NATO bombardovanja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nisam vas dobro razumeo. Nema sumnje dakle da su poginuli od NATO bombardovanja ili imate sumnje.

SVEDOK:

            Ovo zadnje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Čemu zasnivate sumnju da su mogli od nečega drugog poginuti nego od bombardovanja. Posle bombardovanja vidite mrtve ljude, od čega su drugo mogli poginuti?

SVEDOK:

            Verujem da su neki od njih zaista poginuli od NATO bombi. Međutim, po mojoj oceni neki od njih možda i nisu poginuli od bombi, a to kažem zbog izgleda leševa. Ako neko pogine od bombe ja bih očekivala da se na lešu vide neke povrede koje se uklapaju sa takvim načinom smrti. Na primer, ja sad gledam na vas vidim da imate dve ruke, vidim vaše crte lica, vidim da vaše telo nije povređeno. Kad bi vas udarila bomba, ne daj bože, mogla bih na vašem telu da primetim znake da ste zaista na taj način bili zaista povređeni. Da je to bio uzrok smrti oni leševi koje sam videla u drugom izveštaju, prilikom druge posete, a ti leševi čak i nisu prikazani u drugom izveštaju, to su tela koja su se nalazila u toj sobi, soba koja zapravo uopšte nije bila oštećena bombardovanjem tako da vrlo sumnjam da su ti zatvorenici poginuli od NATO bombi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je vama poznato da  najveći deo prilikom bombardovanja pogine od tih tzv. blah povreda koje uopšte ne raskomadaju ljude, ne odvoje im ruke, noge, glave itd., nego jednostavno dođe do smrti zbog takvog udara.

SVEDOK:

            Tela u toj sobi koliko se sećam, ja bih bar očekivala da ih je udario neki komad betona ili tako nešto. Pretpostavljam  da bi bilo pokriveni prašinom ili krečom sa zidova. To nije bio slučaj, ja nisam sudski medicinar, ja sam novinar i ja sam zaključila kao jedan posmarač koji nije stručnjak da to nije uzrok njihove smrti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U zvaničnom izveštaju upravo tog istražnog sudije, sa kojim ste vi razgovarali stoji, da su iz ruševina izvučena 93 leša. Doduše taj izveštaj je završen nakon vaše druge posete koliko ja se sećam  tih datuma. Juče smo to gledali, ali u njemu piše da su iz ruševina izvučena 93 leša. Iz zatvora.

SVEDOK:

            Ja ne znam za taj izveštaj i moram reći da su me vaše vlasti izbacile sa teritorije Jugoslavije nekoliko dana pošto sam taj izveštaj podnela.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li biste hteli da pogledate, ja sam juče dao fotografije, ne sve fotografije zatvora nego samo fotografije na kojima su poginuli zatvorenici, slikali u zatvoru posle bombardovanja da ih pogleda gospođica Roland.

MEJ:
            Pokažite svedokinji fotografije. Gospodine Miloševiću, vaše vreme je skoro isteklo. Svedokinja može pogledati fotografije i možete s tim u vezi postaviti onda par pitanja.

            Da, izvolite, šta želite da pitate.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li zapažate da niko tu nije raskomadan ali da su ljudi očigledno poginuli od bombardovanja.

SVEDOK:

            Rekla bih da su neke od njih u prilično lošem stanju. Ovaj čovek konkretno meni izgleda raskomadan.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno da ste utvrdili prilikom vaše druge posete da je zatvor bio gotovo sravnjen sa zemljom.

SVEDOK:

            Nije bio sravnjen sa zemljom, ne treba preterivati. Zgrade su još stajale na svom mestu, međutim, nesumnjivo bombardovanje je bilo jako i oštećenja na zgradama su bila velika.

MEJ:

            Iskoristili ste i više vremena nego što ste imali. Imate pravo na još jedno pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da li znate da su organi vlasti nastavili uviđaj i 25-og i da je u nastavku izvršeno i fotografisanje i skiciranje lica mesta i snimanje video kamerom i spoljašnji pregled postradalih od strane lekara, hirurga bolnice u Peći i otisci prstiju i ostale  radnje i da se sve to nalazi u dokumentaciji Okružnog suda u Peći.

SVEDOK:

            Ne znam, nisu mi poznati detalji te istrage jer kao što sam rekla, gospodine Miloševiću, vaše vlasti su nažalost odlučile da me izbace odmah pošto sam podnela taj izveštaj. Da nije tako bilo ja bih vrlo rado izveštavala o daljem toku istrage.

MEJ:

            U redu. Sada ste stvarno iskoristili svoje vreme. Da li amikusi imaju neko pitanje.

TAPUŠKOVIĆ:

            Hvala, časne sudije, samo nekoliko pitanja gospođici Roland. Gledajući ono što ste snimili nisam video na snimcima da ima tenkova ili topova, bilo u zatvoru, bilo pred zatvorom. Da li je bilo topova, bilo pred zatvorom ili tenkova ili u zatvorskoj površini.

SVEDOK:

            Ne sećam se da je bilo tenkova unutar zatvorskog kruga ili izvan njega bar onih dana kada sam ja bila tamo. Ne sećam se da ih bilo.

TAPUŠKOVIĆ:

A da li ih je bilo pred zatvorom oštećenih, uništenih ili čitavih. Da li ste videli to i da li bi snimili to da ste videli.

SVEDOK:

            Kao što sam rekla ne sećam se da sam videla neke tenkove ili ne. Prošlo je 3,5 godine, razumite, na onom snimku nismo videli nikakve tenkove ali žao mi je, stavrno se ne sećam.

TAPUŠKOVIĆ:

            Interesuje me, možda niste videli sve, zid koji je okružavao zatvor. Da li je na nekom mestu bio oštećen i ako možete da kažete koliko.

SVEDOK:

            Videli smo slike i na fotografijama i na snimcima. Jedan deo oko zatvora je bio veoma oštećen, falilo je odprilike 2 ili 3 metra tog zida koje je raznela eksplozija i bio je jedan krater u zemlji od te eksplozije.

TAPUŠKOVIĆ:

            Još samo ovo što ste rekli u svojoj izjavi i što se nalazi na trećoj stranici engleske verzije. Vi ste rekli ovde da ste drugi put kad ste došli videli odprilike 44 tela ljudi koji su izgubili život i da su ona uglavnom bila pokrivena ćebadima. To znači da vi niste mogli videti tela njihova. Da li je tako.

SVEDOK:

            Tako je. To je tačno. Kao što sam objasnila u svojoj izjavi mi nismo imali puno vremena da se krećemo po zatvoru i da pregledamo pojedinačno tela. Ja sam samo brojala ona tela koja su bila pokrivena ćebadima.

TAPUŠKOVIĆ:

            U jednoj zgradi bilo na gomili 25 leševa, je li tako. I potom ste dodali: tela su izgledala cela, tj. nisu izgledala razneta eksplozijom. Na njihovom telu nije bilo nikakvih spoljnih povreda, da li je tako.

SVEDOK:

            Koliko sam ja mogla da vidim, to je tačno.

KVON:

            Gospođice Roland, vi ste rekli da imate jake sumnje u vezi sa time da li su svi leševi ubijeni tokom bombardovanja. Međutim,  vi to niste izneli u vašoj izjavi, zašto jer to je jedan dosta važan aspekt.

SVEDOK:

            O kojoj izjavi govorite?

KVON:

            Govorim o izjavi koju ste dali tužilaštvu.

SVEDOK:

            Pa mislim da sam rekla nešto slično, samo trenutak.

KVON:

            Spomenuli ste da su ti leševi možda doneseni u tu prostoriju ali vi niste govorili o tome da li su oni izgubili život od bombe ili ne.

SVEDOK:

            Da, to nije tu. Pa ja mogu samo reći kad je reč o mojim televizijskim izveštaji a u to vreme, da sam ja samo mogla tada postaviti niz pitanja. Nije bilo jasno kako su ti ljudi izgubili život. Moram vam reći da su nas srpske vlasti u to vreme cenzurirale i bez obzira na to što sam jako dobro pazila šta govorim, dva dana kasnije su me izbacili iz zemlje.

KVON:
            Možete li nam reći nešto više o vašem proterivanju. Zašto je došlo do toga. Da li je to  bilo zbog vašeg izveštaja.

SVEDOK:

            Pa oni mi nikad nisu davali razloge zašto me proteruju, ako su me više puta proterali. Obično vam ne daju razloge. Jednostavno odete u odelenje za strance u policiji da obnovite vizu, a to je bio kompletirani postupak koji je trebalo raditi svakoga dana. Onda bi vam rekli da se vaša viza neće produžiti i da imate 24 sata da napustite zemlju. To se dogodilo više puta.

KVON:
            Da li ste u jednom trenutku u nekoj kasnijoj fazi čuli za masakr koji se kako se tvrdi dogodio između vaše dve posete zatvoru u Dubravi.

SVEDOK:

            Čula sam zato kasnije, mislim da je to bilo u avgustu 1999. godine kada sam se vratila u Beograd i jugoslovenske vlasti zaključile su da je prikladno da se vratim i nastavim raditi u Beogradu. Čula sam to a više moj kolega su stupili sa mnom u kontakt, to su ljudi koji su bili na Kosovu u to vreme, dakle nakon što su snage NATO pakta počele  dolaziti na Kosovo nakon povlačenja jugoslovenske vojske i policije. Izvestan broj mojih kolega je stupio sa mnom u kontakt da mi kažu nešto o tim plitkim grobnicama koje su pronađene,  da je u toku istraga i tražili su od mene čega se tačno sećam iz mojih poseta zatvoru Dubrava u maju, baš kao što to sada ovde radim.

KVON:

            Jeste li vi onda o tome napravili neki izveštaj.

SVEDOK:

            Mislite u avgustu?

KVON:

            Da.

SVEDOK:

            Ne, nisam. Jedan od mojih koleginica Olga Gerin je to napravila, ona je bila jedna od novinarki koja je bila na Kosovu u avgustu 99. Ja sam tada bila u Beogradu i taj sam period provela u drugim delovima Srbije, ne u pokrajini Kosovo.

KVON:

            Recite nam  procenu o tome šta se dogodilo u vezi sa tim masakrom za koji se tvrdi da se dogodio.

SVEDOK:

            Pa ja nemam dovoljno podataka da to zaista učinim. Bojim se da mogu govoriti samo o onome što sam videla u zatvoru Dubrava, a to sam već prilično detaljno opisala.

KVON:

            Hvala.

TUŽBA:

            Imam nekoliko pitanja za vas. Čovek u zelenoj civilnoj odeći sa kalašnjikovim i pištoljem u prvom vašem izveštaju. Da li su njega drugi ljudi koji su bili u zatvoru koji su nosili uniformu na bilo koji način ometali.

ODGOVOR:

            Moram reći da se uopšte ne sećam šta je on radio, jesam ga snimila.

PITANjE:

            Optuženi je sa vama govorio o jednom izveštaju za koji se kaže da je vaš i kojeg ste vi delom lično prepoznali i vi tamo spominjete svedočenja o masakrima koje su dale izbeglice u Makedoniji i Albaniji. Jeste li vi lično razgovarali sa tim izbeglicama.

ODGOVOR:

            Nisam bila u stanju razgovarati sa izbeglicama u Makedoniji i Albaniji zato jer sam ja bila na Kosovu i drugim delovima Srbije. Međutim, mnogo mojih kolega u BI-BI-SI veoma detaljno su razgovarali sa tim preživelima i mislim da se vema dobro znaju te televizijski izveštaji.

PITANjE:

            Vi ste opisali medijski centar, rekli ste kako je on bio nezavisan i rekli ste da ste ako ste hteli da čujete Albance morali ići nekud. Recite, da li je taj medijski centar bio na neki način vezan za jednu stranu.


 

ODGOVOR:

            Bilo je sasvim jasno da su gospoda Miki Mihailović i Radovan Urošević  tamo da prezentiraju i odbrane svoje stavove i poglede i da odbrane poziciju srpskog naroda. Naravno, oni jesu imali svoj stav. Međutim, ja sam smatrala da su oni svoj posao obavili na pravičan i iskren način.

PITANjE:

            Mišljenje koje ste vi ovde danas dali o leševima koje ste videli na hrpi, za razliku od onih leševa koje ste videli ranije da li je to mišljenje koje ste uvek imali.

ODGOVOR:

            Da, uvek sam imala to mišljenje od trenutka kad sam ih videla.

PITANjE:

            Sudija Kvon vas je pitao nešto o vašoj izjavi. Vi ste smatrali da je njegovo pitanje, pitanje koje se odnosi na vaš izveštaj možda vas on pitao nešto o vašem snimku. Dobro, to sad nije važno, vi ste znači u toj izjavi izneli sve činjenice koje ste našli to da su tela netaknuta i da se čini da nisu poginula u eksploziiji. Da li je to bila činjenična izjava.

ODGOVOR:     

            Namera je bila da to bude izjava o objektivno promotrenim činjenicama, a ne da to budu moji laički zaključci.

PITANjE:

            I to vas je optuženi pitao i danas.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Jeste li na tim leševima videli bilo šta što bi upućivalo da su oni izgubili život u bombardovanju.

ODGOVOR:

            Ja jesam videla i toga se jako dobro sećam, to me jako uznemirilo činjenica da su zbog nekog razloga njihove pantalone bile spuštene sve do kolena i da se video njihov donji veš. To je bilo jako čudno i prilično uznemiravajuće.

PITANjE:

            Hvala.

MEJ:

            Gospođice Roland, time je vaše svedočenje završeno. Hvala vam što ste došli svedočiti na Međunarodni sud sada možete ići.

SVEDOK:

            Hvala.

MEJ:

            A sledeće je neko administrativno pitanje. Dve stvari. Prvo, sledeći svedok gospođa Imeraj. Ona svedoči o novoj temi i zbog toga ona treba svedočiti uživo. Ali naravno imajući u vidu okolnosti to se mora učiniti na jedan prikladan način.

TUŽBA:

            Ja ću to učiniti na način za koji smatram da je prikladan. Mislim da će biti u redu da ja postavljam subjektivna pitanja o onim temama o kojim to mogu.

MEJ:

            Da.

TUŽBA:

            Moram reći da postoji video snimak tih mrtvaca i to treba imati u vidu da optuženi negira da se to sve uopšte dogodilo i mi imamo video snimak te porodice. To je jedno prilično uznemiravajući video snimak. Svedokinja je taj snimak videla i ona želi da ga i vi vidite. Mi ćemo ga pokazati na kraju i to u jednoj skraćenoj formi. Jedan od naših istražitelja će biti u tehničkoj kabini i on će uputiti tehničare koji se delovi mogu preskočiti ukoliko vi to prihvatite.

MEJ:

            Da, druga stvar se tiče izveštaja o zdravlju optuženog koji smo primili. Nadam se da je taj izveštaj videla i optužba i strane u sudnici. Izveštaj je zaveden. Međutim, smatram da je prikladno da se sada osvrnem na to. Dobili smo kardiološki izveštaj o visokom krvnom pritisku optuženog. Doktor savetuje da se optuženom omoguće dovoljni periodi za odmaranje i da to bude uključeno u sudski proces i to zbog visokog krvnog pritiska. Doktor preporučuje 4 uzastopna dana odmora svake dve nedelje suđenja. Taj savet smatramo treba poslušati. Ne doslovce nego duh tog saveta. Ovog dana ćemo razmotriti to pitanje i ustanoviti odgovarajući program koji će u onoj meri u kojoj je to moguće maksimalno moguće inkorporirati ovaj savet. Mi ćemo dakle zasedati ove i sledeće nedelje i treće nedelje ukoliko to bude potrebno kako bismo pokušali završiti ovaj deo izvođenja dokaza optužbe i razmotrićemo da li će biti potrebno napraviti pauzu tokom treće nedelje.

TUŽBA:

            Časni sude, dozvolite mi da odgovorim. Ako su moji proračuni tačni i ukoliko preostali svedoci zauzmu manje a ne više vremena ove nedelje, možda sam previše optimista, ali ipak moj proračun je da možda onda neće ni trebati treću nedelju. Naravno, postojaće još neki preostali svedoci, neka preostala nerešena pitanja i ja ću vam do početka sledeće nedelje pripremiti jedan pisani dokument u kojem će biti opisana situacija sa svim preotalim svedocima. Nešto će tu možda biti ... ali dobro videćemo kako će to ići. Prema tome, ja sam optimista i smatram da ćemo možda moći završiti do petka sledeće nedelje. A sada mogu li pozvati gospođu Imeraj.

MEJ:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Reagujem na ovo.

MEJ:

            Da, izvolite kratko.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa sasvim kratko, prvo želim da još jednom naglasim nikakve preglede nisam tražio i uopšte od vas ništa nisam tražio. To je jedno. Drugo, u vezi sa ovim što kaže gospodin Najs šta ću ja da osporavam i šta neću on to ne zna. Juče je gospodin Najs ovde objašnjavao kako ja osporavam da li je neko mrtav. Ne radi se o tome da se osporava da li je neko mrtav, nego se osporava kako je taj što je mrtav postao mrtav. Ja osporavam i tvrdim i to svako može da vidi i da zna u Jugoslaviji i sigurno zna da ne postoji nijedan oficir niti jedinica Vojske i policije koja bi izvršila streljanje. Dakle, osporavam streljanje, a da li je neko poginuo u ratu i ko je napravio neki popis nekih mrtvih ljudi.

MEJ:

            Dobro, dobro, ovo nije prilika da se iznosi vaša odbrana na ovakav način. Vi ste nam rekli i to ste hteli. Molim vas da imate na umu za ovu sledeću svedokinju okolnosi o kojima će ona govoriti. Molim vas da to uzmete u obzir kada budete unakrsno ispitivali. A sada pozovite svedokinju.


 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Želim da stavim jedan načelan prigovor, ne tražim, niti molim, nego zahtevam da stavite tačku na tu praksu. Sinoć, oko 6 sati uveče, ili neko tako vreme moj saradnik, gospodin Ognjanović, pozvan je telefonom da bude upoznat da za tu svedokinju postoji dodatak, ispravka njenog svedočenja i to, evo  te ispravke, 18 tačka ispravke njenog svedočenja koje mi se daju na dan njenog svedočenja. Ja uopšte ne tražim da vi odložite saslušanje te svedokinje ali zahtevam da stavite tačku na takvu praksu ove druge strane, jer je to nedopustivo. Ona je dala izjavu 9. maja 1999. godine, a oni meni daju ispravku jutros. Jer, u toku noći svakako moj saradnik ne može da dođe u zatvor da mi donese te ispravke, a ispravke su suštinske.

MEJ:

            Dobro, hajde da razjasnimo tu situaciju. O čemu se tu radi gospodine Najs.

NAJS:

            Optuženi je dobio dodatak koji je napravljen nakon brifinga ove svedokinje. Alternativa tome je da ona svedoči o tome bez prethodne obavesti optuženom kao što se to dešava u većini suđenja. Jer se tu radi o detaljima. Ovde se radi o pokušaju optužbe da pomogne optuženom i da mu unapred pruži obaveštenje o nekim detaljima koje treba ispraviti to je naša politika ovde u tužilaštvu od samog početka suđenja, a karakteristike optuženog je potpuno neprikladna, ekstravagantna i potpuno bez temelja. Taj dodatk je smišljen da bude od pomoći njemu i vama.

MEJ:

            U redu. Ajde da saslušamo svedokinju.

TUŽBA:

            Dok svedokinja dolazi pogledajte atlas strana 5 najbolje da to stavimo na grafoskop, mi se tu nećemo baviti detaljima, ali  se vidi na strani 5 u bloku L12.

MEJ:

            Molim svedokinju da pročita svečanu izjavu.

SVEDOK:

            Svečano izjavljujem da ću govoriti istinu, celu istinu i ništa osim istine.

MEJ:
            Izvolite sesti.

TUŽBA:

Recite nam, molim vas, vaše puno ime i prezime, a molim da se ovo stavi na grafoskop kako bi to, kako bi novinari eventualno mogli pravilno spelovati ime.

SVEDOK:

            Moje ime je Iv Imeraj.

TUŽBA:

            Gospođo Imeraj vi ste živeli u Padalištu.

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            I to sa mužem, svekrvom i devetoro dece.

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Ja ne želim da sada ulazimo tu u detalje, ja ću vam možda postaviti neka pitanja o tome nešto kasnije ali recite nam sada, možete li nam reći kako se promenio život Albanaca u vašem delu Kosova u godini 98.

SVEDOK:

            Albanci su na Kosovu imali težak život, Srbi su nas progonili, ubijali, tukli, svašta nam se dešavalo.

TUŽBA:

            Da li su u vašem delu Padališta postavljene barikade na putevima.

SVEDOK:

            Postavili su kontrolne punkte na brdu Rakošu, Črkovezu, Banji, na svim mestima.

TUŽBA:

            Jeste li vi napustili vašu kuću tokom jednog perioda godine 98.

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            U kojim mesecima.

SVEDOK:

            U avgustu.

TUŽBA:

            A vratili ste se?

SVEDOK:

            U novembru.

TUŽBA:

            Idemo sada dalje. Da li su vas i dalje napadali i ometali između novembra i proleća 99.

SVEDOK:

            Da, mnogo njih.

TUŽBA:

            Šta se konkretno dogodilo na staru godinu, na prelazu između 98. i 99.

SVEDOK:

            Godine 1999. bilo je mnogo pucnjave, granata, nikada nismo mogli ići u dvorište, čak niti na livadu. Morali smo svi ostati unutra u podrumu. To je sve došlo od Srba.

TUŽBA:

            Idemo sada na godinu 99. odnosno konkretno na mart 99. godine. Da li se sećate da je 25. marta 99. godine došlo do napada iz vazduha?

SVEDOK:

            Molim.

TUŽBA:

            Da li se sećate da je 25. marta došlo do napada iz vazduha?

SVEDOK:

            To je bilo godine 98. ne 99.

TUŽBA:

            Kojeg je to bilo datuma?

SVEDOK:

            Ne sećam se ali to mora da je bilo u avgustu 98. jer tada je Padalište granatirano.

TUŽBA:

            Iz čega je Padalište tada granatirano, iz vazduha?

SVEDOK:

            Iz aviona, iz bombardera, srpskog bombardera. te su snage krenule iz Prizrena i zatim bombardovale Padalište, iz zatvora.


 

TUŽBA:

            O kojem zatvoru govorite?

SVEDOK:

            Zatvor Dubrava.

TUŽBA:

            Vidimo to na karti da se Padalište nalazi blizu zatvora Dubrava.

SVEDOK:

            Tako je.

TUŽBA:

            U redu je. Idemo sada na 27. mart 99. U stvari 26. Jeste li toga dana bili kod kuće u području Padališta koje nosi isto ime kao i vaša porodica Imeraj.

SVEDOK:

            Da, svi smo bili kod kuće, cela porodica.

TUŽBA:

            Da li ste primetili srpske snage i ako jeste kada i gde.

SVEDOK:

            Srpske snage došle su ujutru. Mi ih nismo primetili sve dok nisu opkolili našu kuću. Kad smo ih videli, bili su na udaljenosti od 50 metara i počeli su pucati. Mi smo probudili naše četvoro male dece i odveli ih iza kuće kako bi pobegli. Oni su nas gledali i počeli su pucati u decu, Ardijana je poginula na licu mesta a Afrim kome je bilo 5 godina je pao. Ja sam otišla da vidim šta se dogodilo deci i videla sam da je Adrijana mrtva, otišla sam do Afrima i rekla mu idi unutra (prevodioci mole svedokinju da uspori).

TUŽBA:

            Gospođo Imeraj, molim vas lepo da malo sporije govorite. Dozvolite mi da isto tako prekinem vašu priču na ovom mestu kako bismo dobili nešto više detalja. Čuli smo da su mnoge kuće kosovskih Albanaca sagrađene na takav način da se nalaze unutar imanja okruženog relativno visokim zidom. Da li je vaša kuća bila unutar jednog imanja i ako jeste da li je bila okružena zidom.

SVEDOK:

            Ne, naša kuća nije bila okružena zidom. Niti jedna kuća u Imeraju nije bila okružena zidom.

TUŽBA:

            Koliko je kuća bilo u tom delu Padališta koje se zove Imeraj.

SVEDOK:

            Tamo je bilo 18 kuća u području Imeraj.

TUŽBA:

            Vojnici koji su prišli vašoj  kući jesu li došli s jedne strane ili sa svih strana.

SVEDOK:

            Došli su sa tri strane.

TUŽBA:

            Ovo što ste nam do sada rekli, o tome kako je pucano na decu, recite pre nego što je na njih pucano da li su vojnici koji su pucali bilo šta rekli što ste vi mogli čuti.

SVEDOK:

            Nakon što su ušli u dvorište mogla sam ih čuti, bili su samo 50 metara daleko.

TUŽBA:

            Jesu li vam nešto rekli pre nego što su ubili vašu decu.

SVEDOK:

            Nakon što su ubili Adrijanu, došli su do kuće i rekli  ruke u vis, cela vaša porodica će umreti sada. Cela porodica Bek.

TUŽBA:

            Vi ste rekli da se porodica zove Bek.

SVEDOK:

            To je moj muž.

TUŽBA:

            Zaustavimo se onda ovde na trenutak. Recite nam nešto o vašem mužu, koji je bio njegov posao.

SVEDOK:

            On je bio učitelj, nastavnik.

TUŽBA:

            Gde je predavao?

SVEDOK:

            Predavao je u Uču, Lečinu, Rakoču i Sušici. A pre 20 godina i u Bukošu.

TUŽBA:

            A šta je predavao?

SVEDOK:

            Matematiku i fiziku.

TUŽBA:

            Da li je on predavao u školama za decu kosovskih Albanaca.

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Ti vojnici koji su rekli da će cela porodica vašeg muža umreti jesu li to bili vojnici koje ste vi mogli prepoznati ili jeste li prepoznali nekoga ko je došao sa njima.

SVEDOK:

            Oni su bili u grupi i ja sam tada bila jako prestrašena, nisam ih mogla pojedinačno identifikovati jer sam bila u jednom užasnom stanju. Tu su bila moja deca, moj muž, moja kuća i ja nisam jednostavno mogla shvatiti šta se dešava.

TUŽBA:

            U trenutku kad su prvi put pucali na vašu decu šta su, odnosno da li su vaša deca učinila nešto što je moglo prouzrokovati  to da na njih pucaju.

SVEDOK:

            Jedini razlog za to je bio što su Albanci, ništa drugo.

TUŽBA:

            Šta su oni tačno radili kada su ubijeni. Da li su bili van kuće.

SVEDOK:

            U trenutku kada su ustreljeni četvoro manje dece je bilo u dvorištu, drugi su spavali. Ja sam otkrila jednog, rekla im ustanite i oni su ustali, mi smo izašli.

TUŽBA:

            A ti koji su bili napolju šta su radili, jesu li stali na mestu, jesu li se kretali prema kući ili od kuće, šta su oni radili.

SVEDOK:

            Moj mlađi sin se igrao kao što to deca i rade u dvorištu.

TUŽBA:

            Nakon te prve pucnjave oni su došli do kuće, šta ste onda vi učinili. rekli ste da ste probudili jedno dete, molim vas da nastavite vaš iskaz tu.

SVEDOK:

            Probudila sam polovinu dece, druga polovina igrala se napolju. Ja sam im rekla da pređu iza kuće i da pobegnu, da pobegnu od masakra. Ja sam ušla u kuću, probudila ih a oni su iza mojih leđa ubili moju kćer i mog sina.

TUŽBA:

            I zatim.

SVEDOK:

            Zatim su deca izašla u dvorište i ranjeni su u leđima i u vratu. I jedno dete je ranjeno na dva mesta. Ja sam ranjena na dva mesta, moja suknja je bila pocepana na dva mesta a onda su došli vojnici i pucali iz automatskog oružja unutar kuće. Deca su pala na zemlju, oni su ušli, sve su izbacili izvan kuće, mom sinu je bilo 15 godina, ja sam ga sakrila i nikada ga više nisam videla. On se krio ispod kreveta. Ja sam bila iza kuće i videla sam kada su nožem krenuli na mog muža. Tada sam izgubila kontrolu i ne znam kako i čime su ga ubili.

TUŽBA:

            Znači, rekli ste da ste izašli iz  kuće i da ste bili na stražnjoj strani kuće. Jeste li se vi sami uspeli na neki način sakriti i kako?

SVEDOK:

            Bila sam iza kuće.

TUŽBA:

            Jeste li se sakrili iza nečega ili u nečemu?

SVEDOK:

            Bila sam iza kuće. Kuća je bila ispred mene, ja sam bila iza.

PITANjE:

            A kako to da vi niste bili napadnuti. Da vas niko nije video? Vi ste bili iza kuće na otvorenom jeste li se krili iza nečega ili u nečemu.

ODGOVOR:

            Pa ja sam ih jedva videla. Ja nisam izašla da se krijem, ja sam izašla da zaštitim svoju decu. Preživela sam čistom srećom.

MEJ:

            Gospođo Imeraj, sada ćemo napraviti pauzu od 20 minuta. Molim vas da se vratite ovamo nakon te pauze kako bi ste nastavili sa svojim svedočenjem. Isto tako molim vas da imate na umu da tokom pauze ne smete ni s kim razgovarati o svedočenju dok se ono ne privede kraju, to se odnosi i na pripadnike tima optužbe. Sada idemo na pauzu. Molim ustanite.

 

pauza.

 

MEJ:

            Izvolite, gospodine Najs.

TUŽBA:

            Gospođo, hteo bi da završimo priču o tome šta se dogodilo sa članovima vaše porodice. Možda bi bilo zgodnije da vi ispričate to svojim rečima, a ja ću vam postaviti dodatna pitanja ako bude potrebno. Objasnili ste da ste zbog svega što ste videli bili  u stanju šoka. Ali da li nam možete reći ukratko šta se desilo sa vašom decom i sa vašim mužem i kako ste konačno napustili kuću.

ODGOVOR:

            Srpska policija je ušla deca i muž su bili u podrumu, njih su silom izveli napolje i ubili uh. Ubili su 6 dece, mog muža i moju svekrvu.

PITANjE:

            Kako su ih ubili? Da li su ih ubili vatrenim oružjem ili na neki drugi način?

ODGOVOR:

            Već sam rekla da nisam bila u stanju da vidim kako su oni ubijeni, ali sam videla kako padaju na zemlju posle tog masakra.

PITANjE:

            Da li ste čuli pucnjavu prvi put kad su pucali na njih.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Da li je to bio jedan pucanj ili pojedinačni pucnjevi, ili rafalna vatra ili se ne sećate.

ODGOVOR:

            Bilo je puno rafala. Oni su neprekidno pucali možda pola sata, bilo je puno rafala za to vreme.

PITANjE:

            Kad ste napustili kuću i kako ste je napustili.

ODGOVOR:

            Ja sam se nalazila iza kuće, povela sam sa sobom ćerku i otišla sam malo više da vidim šta se desilo sa ostalim članovima porodice Imeraj. Pozvala sam Nazmija, on je bio ranjen i zvao me da mu pomognem. Ja sam mu rekla ne mogu ti pomoći, ja sam ovde sa ćerkom ona je jedina koja je preživela. Cela moja porodica je bila pobijena. Ja sam bila u kritičnom stanju psihički. Okupila sam se zajedno sa nekim drugim članovima šire porodice Imeraj kod potoka i malo kasnije Albana i .... koje su takođe preživele i one su nam se pridružile.

PITANjE:

            Hteo bih da se zaustavimo malo kod načina na koji je ubijena vaša porodica. Da nam kažete neke stvari malo detaljnije. Ti vojnici ili ljudi koji su došli i ovo učinili da li su imali uniforme na sebi i ako jesu kakve.

ODGOVOR:

            To su bili vojnici i pripadnici paravojnih formacija i policajci. Nisam mogla čak ni da ih izbrojim koliko ih je bilo.

PITANjE:

            Da li ste primetili nešto u vezi uniformi, možda neke oznake na kapama, ili na ramenima, ili na rukavima.

ODGOVOR:

            Jedan je nosio crnu maramu oko glave, a drugi su imali maskirne kape. Imali su oznake srpske vojske i policije na kapama i na rukavima.

PITANjE:

            Pre svega da li ste vi prepoznali neke od njih. Da li su vam bila poznata ta lica.

ODGOVOR:

            Lica sam prepoznala, ali nisam mogla da se setim kako se zovu ti ljudi. Mi smo bili okruženi njihovim kontrolnim punktovima.

PITANjE:

            Odakle se sećate tih lica, gde se sećate da ste viđali te ljude ranije.

ODGOVOR:

            Iz Crkoveza.

PITANjE:

            Šta su oni radili u Crkovezu kad ste ih viđali.

ODGOVOR:

            Jedan Srbin koga su zvali Trajko. On je sve vreme dolazio,  naše imanje je bilo odmah pored njegovog. On je bio naš komšija za to vreme.

PITANjE:

            On jedan od tih ljudi koje ste videli.

ODGOVOR:

            Možete li ponoviti.

PITANjE:

            Da li ste i tog svog komšiju videli tom prilikom. Da li je on bio među tim ljudima.

ODGOVOR:

            Oni su bili iz Crkoveza.

PITANjE:

            Već ste nam spomenuli nešto o tome što je izrečeno tom prilikom o tome da će cela porodica vašeg muža biti pobijena, da li ste to sami čuli ili vam to neko ispričo.

ODGOVOR:

            Ja sam sama čula.

PITANjE:

            Da li su vam deca koja su preživela nešto još ispričala o tome šta su im govorili, tokom tog ubijanja.

ODGOVOR:

            Da, rekli su mi da su im rekli izađite ovamo. Zašto ne želite da živite u Srbiji. Zašto ste tražili NATO.

PITANjE:

            Ko vam je to ispričao.

ODGOVOR:

            Arden i Albana.

PITANjE:

            Kada ste krenuli prema potoku za koliko dece ste znali da je preživelo.

ODGOVOR:

            Samo Arlinda jer nju sam držala za ruku.

PITANjE:

            A kasnije ste saznali da je preživelo još dvoje. Je li tako?

ODGOVOR:

            Da, Areden i Albana. Ubrzo posle toga Albana je izašla iz kuće. Ona je jedna od preživelih zajedno sa mojom  ćerkom Feridom. Videla sam je na rastojanju od 20 m kad nam je prilazila, kad se približavala tom mestu gde smo se mi nalazili, ja sam u tom momentu povikala, zvala sam, pitala sam Albana šta se desilo. Ona je rekla sve su ih pobili, sve su ih pobili, a Areden je još uvek pod krevetom, tad sam se vratila u kuću koja je gorela, htela sam da vidim mojim očima šta se desilo svima. Tad sam mislila možda su i njega ubili. Zato sam htela da odem kući da proverim. Međutim, moje dve ćerke su me odvukle na drugu stranu molile su me i kumile da ne idem u kuću i zbog toga što i mene mogu ubiti, i komšije mi nisu dale da se vratim tamo. Otprilike dva sata kasnije kada su već zapalili kuću policajci su pokušavali da provere da li ima još nekog živog u kući međutim nisu primetili i Arden je krenuo kasnije u pravcu potoka i oni su ispalili dva metka za njim, međutim, nisu ga pogodili.  Kada je stigao do nas pitao me je li neko od naše porodice još uvek živ a ja sam odgovorila da, ja i tvoje dve sestre i tako je četvoro članova naše porodice preživelo taj pokolj. Nisu uspeli da nas zbrišu sa lica zemlje.

PITANjE:

            Možemo li da čujemo imena vaše dece koja su poginula tada i koliko su bili stari otprilike.

ODGOVOR:

            Arijeta 17 godina, Albana 13 godina, Ferida 19 godina, Afren 2 godine star i Albana 11 godina.

PITANjE:

            Čini mi se da je Albana preživela zbog toga što je Ferida pala na nju i na taj način je zaštitila. Da li je tako.

ODGOVOR:

            Jeste.

PITANjE:

            Vi ste, znači, krenuli prema potoku, ali pre nego što dođemo do toga hteo bi da pitam sledeće iako vaša kuća nije bila na onom klasičnom imanju okruženom visokom ogradom da li je uz vašu kuću bila jedna zgrada za goste u okviru tog imanja.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Kasnije ću objasniti zbog čega sam ovo pitao. Kasnije, kod potoka, koliko je bilo ljudi iz šire porodice Imeraj koja je živela u Padalištu.

ODGOVOR:

            Oko 13, kada smo se svi okupili ostali smo tamo par sati.

PITANjE:

            Da li je tamo bilo i nekih leševa u tom potoku.

ODGOVOR:

            Kada smo krenuli da hodamo naviše uz potok videli smo mnogo mrtvih, među njima je bila  Imeraj, oko 70 godina stara, oči su joj bile iskopane. Ona je vrištala i umrla je dva časa kasnije. Musa Imeraj je ranjen imao je tri rane od metka, živeo je još 3 dana. Takođe je bio jedan naš rođak koji je takođe bio ranjen, kome se odsečeni prsti i prsti na nogama. Bilo je mnogo ranjenih.

PITANjE:

            Rekli ste nam već da je Imeraj bila 72 godine stara.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Zatim još jedan član porodice Imeraj Musa star 55 godina, zatim Imeraj o kome ste nam govorili već, zatim  Nazmija Imeraj koja je bila ranjena čini mi se ...

ODGOVOR:

            Takođe sam videla i druge, da li treba da vam kažem imena svih njih.

PITANjE:

            Ne, već imamo dovoljno detalja o tome. Dok ste se kretali uz potok da li su se pojavili srpski policajci.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Šta su vam rekli.


 

ODGOVOR:

            Međutim, pre nego što su se približili nama, otišli su prema Rabu i Musi, došli su do njih oduzeli su im sav novac i dragocenosti, a kada su stigli do nas tražili su isto to i svako ko je imao bilo šta pri sebi im je predao. Jedan je rekao hajde sad da ih ubijemo, a drugi je rekao ne, nemoj.

PITANjE:

            Da li su vas prepoznali, ili ste vi sami rekli čija ste  žena.

ODGOVOR:

            Ne, oni nisu znali čija sam  žena, jer bi me inače ubili.

PITANjE:

            Vi ste od potoka išli prema brdima i planinama. Je li tako.

ODGOVOR:

            Išli smo u planine, da.

PITANjE:

            Po čijem savetu ste išli u planine.

ODGOVOR:

            Mi smo sami tako odlučili. Jer, kad smo čuli kako Musa kaže da će uskoro doći po nas da pobiju i nas preživele onda smo krenuli u planine.

PITANjE:

            Kad ste te čuli da je to rekao, da li mislite onom prilikom kad su ga upravo zaustavili ti vojnici. Je li tad.

ODGOVOR:

            To je bilo pošto su Srbi stigli do nas i kada su otišli mi smo nastavili da hodamo naviše. Musa nam je ispričao šta se desilo pre toga kako su oni opljačkani, kako su im oduzeli sav novac i dragocenosti prstenje, nakit i ostalo i tako smo mi otišli u planine da tražimo utočište.

PITANjE:

            Koliko je ljudi već okupljeno u planinama, otprilike.

ODGOVOR:

            Oko 22 ili 23, nisam ih brojao.

PITANjE:

            Da li su svi ti ljudi bili iz šire porodice Imeraj iz Padališta.

ODGOVOR:

            Jesu.

PITANjE:

            Da li ste se kasnije premestili u jedan drugi deo jedan drugi kraj u planinama koji se zove na albanskom  Velika poljana.

ODGOVOR:

            Te noći, oko ponoći, uz mnogo truda smo uspeli da se probijemo tako da nas ne vidi policija i sledećeg jutra smo otišli u Veliku poljanu gde smo ostali još 10 dana.

PITANjE:

            Koliko je tamo ljudi bilo okupljeno.

ODGOVOR:

            Bilo nas je oko 25.

PITANjE:

            Da, ali da li je bilo tamo ljudi iz drugih sela.

ODGOVOR:

            Ne, samo članovi šire porodice Imeraj.


 

PITANjE:

            Da li ste vi na kraju krajeva napustili taj kraj i da li ste napustili samo Kosovo i otišli u Albaniju.

ODGOVOR:

            U planinama smo bili 10 dana, onda smo krenuli peške u pravcu Crne Gore, gde smo se pridružili jednom konvoju. Moje troje dece i ja smo prešli granicu i otišli u Crnu Goru posle tri dana puta.

PITANjE:

            Hteo bi da vas pitam samo još dve stvari o događajima koje ste možda videli ili ste o njima čuli. Mislim da je to na dnu strane 4 vaše izjave. Radi se o jednom čoveku koji se zove Hasan Imeraj i o njegovom sinu.

ODGOVOR:

            26. marta, dakle istog dana, otišli su i do porodice Hasana i Dulje, izveli su tu dvojicu napolje i streljali ih kod ulaznih vrata, na pragu njihove kuće.

PITANjE:

            Da li ste čuli šta je njihov otac rekao pre nego što se to desilo da je izjavio kako je on spreman da umre umesto svojih sinova.

ODGOVOR:

            Pre nego što su ga ubili, Hasan je rekao ubite mene, nemojte ubiti mog sina. Pa vi ste mi pobogu komšije i radilo se zapravo o njegovim komšijama,  a ti ljudi su mu odgovoriš ne, nismo ti mi komšije mi smo ti ovde da vas pobijemo. Oni su Hasana  dobro poznavali, a i Hasanova ćerka ih poznaje. Ona može posvedočiti o ovome.

PITANjE:

            Ukupno koliko članova porodice Imeraj je ubijeno.

ODGOVOR:

            19.

PITANjE:

            Vaš sin Arden je na vaše veliko iznenađenje  preživeo. On se krio u kući u to vreme i čini mi se da ste rekli kako on ne želi da razgovara sa vama o tome šta se desilo.

ODGOVOR:

            Ne, on nije hteo da mi priča detalje onoga što je video, jer zna da sam ja majka, ne želi da me uznemirava još više.

PITANjE:

            Ali bez obzira na to da li vam je on nešto ispričao o tom danu, o tome da su vojnici nešto govorili ili pevali u vreme tog pokolja.

ODGOVOR:

            Ja sam ih sama čula kako pevaju i moj sin mi je pričao o tome. Čula sam ih da pevaju na srpskom i na albanskom jeziku i čestitali su jedan drugom što su pobili te ljude.

PITANjE:

            Kažete da vam je kuća zapaljena. Da li je zapaljena cela kuća uključujući i tu gostinsku zgradu ili celo imanje.

ODGOVOR:

            Spaljena je kuća, jer je ta soba za prijeme, ta gostinska soba bila je malo udaljena od ulaza, a deca su ubijena ispred kuće.

PITANjE:

            Da li ste čuli šta se desilo i da li su Srbi mogli nešto  da iskoriste.


 

ODGOVOR:

            Ne, nisu, mislim da nisu zbog toga što su tela moje dece ostala u toj sobi 3 meseca nepokopana i zbog toga nisu mogli da koriste tu prostoriju.

PITANjE:

            Da se vratimo na ovo pitanje. Hteo bi da pogledate jedan dokument i da mi kažete kada ste ga prvi put videli i pod kojim okolnostima. Molim vas da mi kažete kada ste videli ovaj dokument. Molim poslužitelja da stavi original na grafoskop. Svedokinja ostavite to. Hvala.

ODGOVOR:

            Ovaj dokument nađen je kod Šabana Manija, preminulog, to je spisak ljudi koji su vršili pokolje u opštini Istok.

PITANjE:

            Radi se o porodici Imeraj. Pogledaćemo englesku verziju zbog toga što većina nas razume engleski, vidimo da 27. april 98. godine, tu piše vanredna sednica Udruženja boraca rata 90 godine, održana 24. aprila 98. godine, i na drugoj strani vidimo kod potpisa ime potpisa gospodina Đorđevića i gospodina Ašanina da se radi o odluci koja se tiče oružja o tome da se formira radni štab u opštini i razne druge odluke. Ako se vratimo sada na ovaj spisak na prvoj strani gde je i datum 27. april 98. godine, kada ste prvi put videli ovaj dokument.

ODGOVOR:

            Prvi put sam videla ovo pre tri nedelje.

PITANjE:

            Ko vam ga je pokazao.

ODGOVOR:

            Žena Šabana Manija koja poseduje original ovog dokumenta.

PITANjE:

            I prema toj osobi,  šta ona kaže gde je nađen dokument.

SVEDOK:

            Dokument je nađen u kući Šabana Amanija. Srbi su ga tamo ostavili.

TUŽBA:

            Vidimo u otkucanoj verziji i još bolje na ćiriličnoj verziji da je ime Žikica Belošević rukom podvučena, a brojevi 21, 22 imaju rukom ispisanu primedbu pored imena, tu piše Gušo i sin Gušov.

SVEDOK:

            Da, tako je.

TUŽBA:

            Možete li objasniti ovo što je dopisano.

SVEDOK:

            To je napisao Šaban Mani dok je bio živ, to je čovek koji je naredio pokolj porodice Imeraj, a drugi su takođe učestvovali u pokolju i svi ti ljudi čija su imena podvučena

MEJ:

            Gospodine Najs ja moram da vas prekinem. Nama je teško da shvatimo u čemu je značaj ovog dokumenta.

NAJS:

            Ovo je spisak koji je došao u ruke vaše porodice i tu je nešto dopisano rukom kao što vidimo. Vidimo da je neko značajan kao Gušo br. 21 i tu je rukom dopisano nešto za ovaj spisak. Vi pominjete, vi ste ranije pominjali nekog Gušu, da li je to taj isti čovek. Da li se radi o istoj osobi.


 

SVEDOK:

            Ja ga ne poznajem, ali kažu da je on učestvovao. Iz Đurakovca je.

TUŽBA:

            A ovo prezime Bulošević, da li vam je poznato ili ne. Da li vi lično poznajete nekog Buloševića.

SVEDOK:

            Molim vas da ponovite.

TUŽBA:

            Broj 18, Žikica Bulošević, da li vam je taj čovek poznat, da li ga lično poznajete.

SVEDOK:

            Belošević, to prezime sam čula, ali čoveka ne poznajem.

TUŽBA:

            Mislim da ovaj dokument može biti od koristi samo kao  spisak koji je nađen u dotičnom kraju i on govori o činjenicama koje se tu vide na prvi pogled. Hteo bih da se to uzme u obzir samo iz tog razloga.

MEJ:

            Ne, mi ćemo

SVEDOK:

            U Ćerkulezu postoji jedan kraj koji se zove Beloševići.

MEJ:

            Ponoviću to da uđe u zapisnik. Ovaj dokument će dobiti broj samo za identifikaciju i biće korišćen samo u ograničenu svrhu koja je navela optužba.

SEKRETAR:

            To će biti dokazni predmet tužilaštva 293.

TUŽBA:

Hvala puno. Gospođo Imeraj, govorili ste o svojoj porodici, o svom mužu i deci koja su ostala nepokopana tri meseca.

SVEDOK:

            Da, tri meseca.

TUŽBA:

            Da li ste danas pre podne videli jedan amaterski video snimak, na kome se vidi vaša kuća.

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Da li se slažete da se taj video snimak sada prikaže u sudnici da ga vide sudije ili biste više voleli da to bude učinjeno kada budemo saslušavali drugog svedoka.

SVEDOK:

            Hajde da pogledamo, nema problema.

TUŽBA:

            Časni sude, u tehničkoj kabini je moj kolega i on će pomoći uz tehničara na brzinu da prođemo kroz neke delove video trake i na kraju ću ja postaviti još nekoliko pitanja u vezi sa tim.  A na kraju možemo dati i toj video traci taj dokazni broj. Prvi leš je mislim leš vašeg muža.

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Ovi drugi leševi koje sada gledamo jesu li to leševi vaše dece ili drugih rođaka.

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Idemo dalje. Verovatno je ovo dovoljno za demonstraciju, hvala. To su znači leševi, članova vaše porodice koji su ostavljeni da leže u dvoriptu gotovo tri meseca.

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Molim da se video traci da dokazni broj.

SEKRETAR:

            Dokazni predmet optužbe 294.

TUŽBA:

            Gospođo Imeraj, sada molim da sačekate tu gde jeste i postaviću vam još dodatnih pitanja.

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, sada je na vama red da unakrsno ispitujete. Morate da imate na umu posebne okolnosti  ove svedokinje dok unakrsno ispitujete.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Meni je žao što je ova svedokinja izgubila porodicu a ja ću prvo zbog toga svesti svoja pitanja na samo zaista ona koja mi se čine nužnim. Ali pre nego što pređem na pitanja da rasčistimo neka vremena iz izjave, koliko vidim taj se događaj dogodio 27. marta, je li to tačno.

SVEDOK:

            26. mart i to je bilo po vašim naređenjima da je cela moja porodica izmasakrirana.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A ova traka je 24. juni 99. godine, znači tri meseca kasnije i to je sve tako stajalo tri meseca punih.

SVEDOK:

            A kakve to ima veze. Molim vas.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Želeo sam samo da rasčistim ta vremena, da vidim da li mi je to jasno. Vi ste opisali jedan izuzetno divljački i svirep zločin. To je ono što ste vi opisali, a uz to vidim na kraju vaše izjave govorite većina njih je govorila albanski jezik, onda govorite da su pevali, da  su pevali na albanskom i na srpskom, da su čestitali jedni drugima i uopšte ponašali se divljački i moje pitanje glasi da li vi, gospođo Imeraj, dozvoljavate mogućnost da to uopšte nisu bili srpski policajci, odnosno čak da nisu ni bili Srbi.

SVEDOK:

            To nije moguće, uopšte nije moguće. To su sve bili Srbi a govorili su albanski bolje od nas. To su bile naše komšije iz Crkoveze, svi govore albanski. Mi znamo da su oni Srbi i ja sam ih mogla prepoznati i moja kćer ih je mogla prepoznati. To su nam bila poznata lica.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa ja moram da vam kažem da je za mene zaista neverovatno da srpski policajci ubijaju decu i pevaju albanske pesme, odsecaju prste itd., pa vas pitam upravo to da li je moguće da tako nešto divljačko i svirepo urade, onda pevaju albanske pesme i masakriraju decu.


 

SVEDOK:

            Naravno da je moguće. To su bile naše komšije, oni su govorili albanski baš kao što i mi govorimo srpski. Oni isto tako govore albanski. Oni su to učinili iz zadovoljstva, ubijali Albance.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospođo Imeraj vaš je muž bio intelektualac koliko vidim iz ove izjave i bio je član Rugovine stranke. Je li to tako? Aktivista te stranke, istaknuti član.

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je poznato da su pripadnici UČK likvidirali veliki broj istaknutih pripadnika Rugovine stranke i pred rat i u toku rata i posle rata po dolasku UN na Kosovo.

SVEDOK:

            To nije moguće. Svi koji su ubijeni, ubijeni su vašom rukom, ubili su ih oni, koje ste vi odveli na Kosovo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je poznato da su upravo pripadnici UČK 98. i 99. činili brojna zlodela, upravo prema Albancima i krivicu prebacivali na srpsku policiju ili na Srbe koji žive na Kosovu. Da li vam je to poznato.

SVEDOK:

            To nije moguće, uopšte nije moguće.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ja vas pitam da li vam je poznato. A da li vam je poznato da su u takvim događajima upravo pripadnici UČK da ne bi bili prepoznati nosili maskirne kape itd. da  bi sakrili identitet.

SVEDOK:

            Kako bi OVK mogla ubiti Albance, pa oni su sami Albanci, oni su tamo bili da štite svoje kućne pragove a ne da ubijaju Albance. To su besmislice, to nije moguće.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ima mnogo tih primera, ali ja ne želim vas da njima opterećujem. A da li vam je poznato da je među tim jedinicama bilo i stranih plaćenika, mudžahedina koji su bez ikakve milosti izvršavali najokrutnija zlodela, u stvari divljaštvo ovog zločina i svirepost tog zločina koji ste vi opisali najviše liči na njih jer posle toga da pevaju. To upravo liči na njih, to je njihova lična karta. Zar niste o tome razmišljali.

SVEDOK:

            Ja nikada nisam pomislila da bi to moglo biti tačno i to ne može biti tačno. To su bili Srbi iz Crkoleza, ljudi koji su počinili masakr u mom dvorištu. To nije  tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Iako nemam pravo da vam delim savete ali molim vas samo da raščistimo još jednu činjenicu. Vi ste u ovoj ispravci koju sam ja jutros dobio napisali da korigujete drugu rečenicu u trećem paragrafu vaše izjave, a vaša korekcija glasi: u trenutku kada je naša kuća bila opkoljena nisam mogla videti ko nas je opkoljavao. Kasnije sam saznala iz jednog dokumenta da je to bila jedna lokalna paravojna grupa. Dokument iz kojeg sam saznala tu informaciju pronašao je pokojni Mani Šaban u jednoj kancelariji itd.

            Molim vas, gospođo,


 

SVEDOK:

            To nije tačno. To je možda greška prevodioca. ja sam ih dobro mogla videti. Oni su opkolili kuću, oni su ubili moju decu i to su bili Srbi. A kada je reč o tom dokumentu ja sam ga prvi put videla pre tri dana. A kada je reč o svemu drugome ja sve vrlo dobro znam jer sam to videla vlastitim očima. Ja sam ih lično videla kako su opkolili kuću. Bila sam tamo iza kuće, to nije nešto o čemu sam ja čula. To je nešto što sam ja videla vlastitim očima, ti su ljudi bili iz Crkoveza, iz Đakovice. To su sve bila poznata lica. Samo 4 ili 5 od njih meni nisu bili poznati. To je istina.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospođo Imeraj, ja ne želim da vas uzbuđujem ovim. Ja sam pročitao samo ovo što sam dobio, što ste navodno vi rekli u ispravci vaše izjave koju je druga strana podnela jutros, a ne trvdim da je to tačno već sam vas pitao kako je onda moguće da ste saznali tek eto tri nedelje kad ste videli ovaj dokument ko vas je opkolio jer ovde kažete da niste znali ko vas je opkolio. Ako su oni pogrešno napisali onda je to njihova greška, ja neću time da vas mučim dalje. Druga stvar koju bih želeo da vas pitam je samo, vi ste ovde u ovoj  izjavi, ovde piše, opet ću vam citirati to što sam dobio, vi kažete da govorite  srpski, ja nažalost ne mogu da vam citiram na srpskom jer sam dobio na engleskom: takođe želim dodati da sam čula Žikicu Buloševića kako mom mužu kaže, vi ste čuli šta govori Žikici Buloševiću i ostalom maločas kad vas je pitao za ovaj spisak o ovom dokumentu vi ste koliko sam razumeo rekli da vi ne poznajete Beloševića.

SVEDOK:

            Ja sam sva ta imena čula kad su oni vikali i kad su se zvali imenima u dvorištu, sve sam mogla čuti, sve sam mogla videti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            A zar su se zvali po prezimenima.

SVEDOK:

            Imenima i prezimenima. Zvali su se međusobno dok su se kretali dvorištem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste videli, molim vas, da ovaj spisak ovog štaba piše formiran je, ima za cilj da zaštiti sve građane u selima ove opštine, kao imovinu od napada secesionističko-terorističkih bandi koje nasrću na Srbe i Crnogorce i sve građane patriotske opredeljene za Republiku Srbiju i Jugoslaviju. Da li vi mislite da se ...

SVEDOK:

            Srpski građani a ne albanski građani. Oni su branili svoj narod, Srbe, a to se može videti na video traci. Traka govori sama za sebe kako su štitili  civile, kako su štitili moju decu. To ne treba komentarisati, to možete sami videti kako su se oniponašali i šta su oni uradili. Ceo svet to zna.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Gospođo Imeraj, ovde nije sporno da ste vi izgubili članove porodice, ja sam želeo samo da rasčistim pitanje da vi uopšte ne možete biti sigurno prvo da su to bili policajci, a drugo da su to uopšte bili Srbi. Na osnovu celog opisa i zato sam vam postavio ova pitanja.

SVEDOK:

            Sto posto sigurna. To je nešto što sam ja sama videla. Taj dokument sam videla tek pre tri dana. A ono što se dogodilo sam videla vlastitim očima i to ne možete negirati. Ja vam mogu reći da sam ja Srbe videla vlastitim očima i čula sam sve sama lično.


 

ROBINSON:

            Gospodine Najs, optuženi citira ispravke koje su napravljene jutros. Međutim, te ispravke mi nismo dobili.

NAJS:

            Izvinjavam se, evo sad ćemo ih uručiti. Ja ću na kraju svedočenja nešto reći o okolnostima pod kojima su te ispravke uručene optuženom. Dodatak je bio navodno u paketu 92. bis a budeće da je donešena odluka da se ipak ne ide po 92.bis onda vam totrebam dati na jedan drugi način. Radi se o mom previdu.

ROBINSON:

            Gospodine Milošević, možete li nam reći koji je to tačno pasus koji ste citirali maločas.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Evo gospodine Robinson, reći ću vam. Treći pasus odozgo od treće rečenice glasi: u vreme kad je naša kuća opkoljena nisam mogla ko nas je opkoljavao. Ja sam kasnije saznala iz dokumenta itd. To vidite sada zar ne.

MEJ:

            Ono što svedokinja ovde kaže da je ona kasnije saznala da se radi o lokalnoj paravojnoj grupi, da je to saznala iz dokumenta. Ali u svakom slučaju mi to možemo pročitati. Gospodine Tapuškoviću?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A ovo drugo što sam citirao to je treći pasus odozdo gde se kaže: takođe želim dodati da sam osim toga čula kako Belošević Žikica mom mužu kaže itd. svedokinja je rekla da je samo čula za to ime ali da ga ne poznaje. Ja sam hteo da ukažem na te elemente koje jednostavno ukazuju na činjenicu da svedokinja može biti u zabuni u pogledu izvršilaca ovog zločina koji je nesumnjiv. I nemam nameru da je...

MEJ:

            Nemojte držati govor. Izvolite.

TAPUŠKOVIĆ:

            Nisam imao nameru s obzirom na trgediju koju je doživela gospođa Imeraj da je pitam bilo šta da nisam danas u pauzi dobio prevedeno na srpski  ove dopune i ja molim jedino da se razjasni nešto što gospođa Imeraj ranije nije kazala. To je zadnji pasus ove njene dopune izjae koju je dala 26. Vi ste, gospođo Imeraj, kazali da je noć pre napada na selo helikopter bacio oko 100 granata na vašu opštinu. Dakle, 100 granata je li to bilo istog dana to je bilo u noći između 25 i 26 da je bačeno 100 rnata na opštinu pa i na vaše selo.

ODGOVOR:

            Ne, to nije tačno, 98. godine, je helikopter bombardova  i Padalište a godine 1999, niko nije bombardovao. To nije tačno. To je pogrešno prevedeno. Godine 1998 u avgustu je to bilo ja se ne mogu setiti tačnog datuma, ali tada su i Padalište bombardovali iz helikoptera koji je poleteo sa jednog mesta u blizini zatvora Dubrava.

TAPUŠKOVIĆ:

            Gospođi Imeraj, vi ste doslovca tako kazali preključe 26.08. znači pre dva dana ste to izjavili.

ODGOVOR:

            Govorim istinu. Ovo što vi sad kažete nije istina. To je bilo 1998 godine. Godine 1999 nije bilo bombardovanja, bili su samo masakri.

TAPUŠKOVIĆ:

            Hvala.

TUŽBA:

            Gospođo Imeraj, nekoliko stvari koje proizilaze iz dosadašnjeg ispitivanja. Vama je iznesena tvrda da je OVK imala nekakve veze sa time. Da li je u vašem kraju bilo OVK.

ODGOVOR:

            Ne, u četvrti Imeraj nije bilo OVK.

PITANjE:

            Koliko je vama poznato  da li je ikada iznesen bilo kakav predlog sugestija da li je postavljeno neko pitanje da li je OVK imala bilo kakve veze sa time sa masakrom.

ODGOVOR:

            OVK nema nikakve veze sa ovim masakrom.

PITANjE:

            Strana 3 vaše izjave optuženi je izneo sugestijuda se to dogodilo u vreme bombardovanja NATO pakta. To je predzadnji paragraf na 3 strani izjave. Jeste li vi kasnije otkrili  nešto o razgovoru između Slobodana Petkovića i Šabana ... o tome šta se trebalo dogoditi vašoj porodici.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Recite nam ukratko nešto o okolnostima pod kojima ste to saznali, i šta ste saznali.

ODGOVOR:

            Slobodan Petković je Šabanu  rekao budući da radiš u tri škole prevodioci mole svedokinju da uspori.

SVEDOKINjA:

            Slobodan Petković je Šabanu Selmanaju rekao kako može nastaviti predavati, kako on može ići na posao mi ćemo izmasakrirati njega i celu njegovu obitelj. Slobodan Petković je takođe bio nastavnik i on je nekada radio u istoj školi sa mojim mužem.

PITANjE:

            Šta je po nacionalnosti Slobodan Petković.

ODGOVOR:

            Srbin.

PITANjE:

            Na osnovu onoga što ste čuli od Šabana recite nam koliko vremena pre masakra je Petković to rekao.

ODGOVOR:

            To ne znam. Ne znam koliko je to vremena pre masakra bilo. Moj muž je tada još uvek radio u školi.

PITANjE:

            Kada je on prestao raditi u školi.

ODGOVOR:

            Moj muž.

PITANjE:

            Da.

ODGOVOR:

            On je radio u školi sve dok nije umro.

PITANjE:

            Znači, neko vreme pre njegove smrti, prema rečima Šabana, koji je, ako se ne varam, bio čistač u školi, Petković, Srbin, je izneo upozorenje da će doći do gubitka života.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Da li je taj čovek Petković još uvek na slobodi, da li se on još uvek slobodno kreće.

ODGOVOR:

            Da, on i dalje predaje u školi.

PITANjE:

            I konačno da razjasnimo jednu stvar, vi ste imenovali čoveka po imenu Belošević. Recite nam da li je to bilo prezime koje ste vi znali i pre ubista ili ne.

ODGOVOR:

            Slobodan Petković.

TUŽBA:

            Ne, ne prešo sam na drugu temu. Govorimo o čoveku po imenu Belošević.

ODGOVOR:

            Jeste li vi to ime poznavali pre masakra ili ne.

ODGOVOR:

            Da, Bulošević je jedna četvrt u jednom susednom selu.

PITANjE:

              Vi ste znači to ime znali, ako ništa drugo ako ime te četvrti pre masakra.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Jeste vi čuli da se to ime spominje tokom masakra.

ODGOVOR:

            Da.

TUŽBA:

            To su sva pitanja za ovu svedokinju.

MEJ:

            Gospođo Imeraj ovim ste završili vaše svedočenje. Hvala vam što ste došli u Međunarodni sud da svedočite, sada ste slobodni.

ODGOVOR:

            I ja se vama zahvaljujem časni sude.

MEJ:

            Izjava i dodatak izjavi treba da se uvedu u dokazni materijal zajedno.

NAJS:

            Čini mi se da je video snimak ..

MEJ:

            Izjava i dodatak.

NAJS:

            Oni su u paketu 92 bis to je verovatno najpogodniji način da se uvrste.

TUŽBA:

            Dok se to rešava sudija Mej, samo da dobijemo broj pre nego što nastavimo.

SEKRETAR:

            Ovo će biti dokazni predmet tužilaštva 295.

TUŽBA:

            Vratiću se na ovo pitanje. Hteo bi da koliko mogu ispravim neke stvari koje je optuženi krivo izneo jutros. Pre svega, objasnio sam zbog čega je u njegovom interesu i za njegovu korist da imamo stvari kao što su ispravke i dodaci i nadam se da on to prihvata. Bilo da prihvata ili ne, on odbija koliko sam shvatio da prima materijale faksom bilo od nas bilo od Sekretarijata i zbog toga je od nas zatraženo da sa njim komuniciramo preko Sekretarijata i ovaj materijal je njemu bio dostavljen još juče. To jest mogao mu je biti dostavljen faksom još juče. Međutim, njegovi saradnici s kojima sam ja pokušavao da uspostavim neki odnos imamo sa njima taj problem što ne možemo direktno komunicirati sa optuženim, sa njima obavljamo normalan proces obelodanjivanja po pravilu 68 kao što sudsko veće već zna iz našeg izveštaja pređem na pitanje sledećeg svedoka.

NAJS:

            Hteo bi da ove nedelje saslušamo svedoka  izvan redosleda jer, on dolazi ovde da govori samo o jednoj stvari a to je televizijska emisija otprilike jedan minut dugačka i optuženi je pokrenuo neka pitanja na koja već imamo odgovore to je svedok koji može o tome da govori. Ja ne mogu posle druge pauze da se pojavim ovde. Međutim video traka se može pogledati gospodin Merovci je na raspolaganju ne znam da li će sudsko veće možda da prihvati da ga čujemo sada. Ja nisam imao vremena da se s njim sastanem i da obavim uobičajeni sastanak sa svedokom pre svedočenja.

MEJ:

            Da li imamo transkript te trake? Da li je ona obelodanjena?

NAJS:

            Da.

MEJ:

            Mi ga nismo dobili. Gospodine Miloševiću, da li imate nešto protiv da gospodin Merovci bude sledeći.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja samo zahtevam da se pusti traka koju sam vam ja dao svojevremeno, jer traka njegovog intervjua tada nije obelodanjena. Pa onda da on ako ima šta tu traku komentariše. Pošto niko tu traku nije video osim vas.

MEJ:

            Je li to neka druga traka, neka različita traka od one koju nam je dalo tužilaštvo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Naravno, ja sam vama dao traku i ukazao na njegove intervjue i na stavove koje ima u tom intervju i rekao sam da imam i traku, ali sam je dobio tog dana i sutradan sam predao vama. Prema tome, to je traka njegovog intervjua kojom sam ja potvrdio da je tačno ono što sam rekao. Ali ta traka je jer, je on završio unakrsno ispitivanje i otišao nikad nije prikazana. Prema tome, ako on hoće da odgovori na taj intervju a to je televizijski intervju na kome on daje odgovore, celovito su data pitanja i odgovori koja su izabrana. Dajte traku, pustite, a onda neka Merovci odgovara na nju.

MEJ:

            Gospodine Najs, možete li nam pomoći nešto u ovome. Optuženi je dostavio neku traku koju mi očigledno imamo. Da li je vaša traka neka druga traka koju želite da prikažete.

NAJS:

            Mislim da se radi o istoj traci, a transkript je u nacrtu dostavljen veoma davno 27. juna a konačnu verziju prevoda od službe smo dobili relativno nedavno. To je veoma kratka traka.

MEJ:

            Traka optuženog mora da se prikaže ukoliko je to različita traka. Sada ćemo napraviti pauzu da bismo omogućili tehničkoj kabini da utvrdi o čemu se radi da vidi da li ima neke razlike između dve trake.

 

NAJS:

            U redu, ja možda neću moći da se vratim da prisustvujem daljoj sednici.

MEJ:

            Napravićemo pauzu 20 minuta. Poslušaćemo gospodina Merovcija posle trake. Molim svi ustanite.

 

(Video traka o razgovoru Merovcija na TV)

 

MEROVCI:

            Predsednik Rugova je čvrsto pri stavu i zalaže se za privremeno rešenje za ljude koji su napustili Kosovo i jedan je od retkih ljudi koji nešto može učiniti da ublaži situaciju i da iskoriste određene mehanizme pre svega da predsednik Rugova bude u dobrom  stanju i živ i ja sam zamolio da mu se obezbedi telefon i to je urađeno.

PITANjE:

            Vi ste jedan od Rugovinih političkih saradnika, na sastanku sa Miloševićem prisustvovali su i njegovi saradnici kao što su Agani i Bakali. Gospodin Milošević se obavezao, kao što sam već rekao prema onome što sam ja čuo neki od tih ljudi su u Makedoniji, u Skoplju, a neki oko Tetova.

PITANjE:

            Da li ste imali prilike da vidite posledice bombardovanja NATO i znate li nešto o žrtvama među Albancima od  bombardovanja.

ODGOVOR:

            Sreo sam se sa Ljubišom Vasićem, članom Privremenog Izvršnog veća, a Priština nije više onaj grad koji smo mi voleli i poznavali. Videli smo štetu koju je načinilo bombardovanje u centru grada. Oštećena je  i zgrada gde je moja kancelarija u kojoj sam radio mnogo godina, a tamo tada nisam radio jer sam izbačen s posla, a što se tiče pitanja  stanovništa, to je veoma složeno pitanje. Stvar je vrlo nepovoljna za sve strane, može se reći da je bombardovanje prouzrokovalo bekstvo ljudi i iseljavanje. Međutim, postoji i protivargument zbog čega Srbi iz severne Srbije nisu izbegli bombardovanje, zato je to zaista složeno pitanje. Međutim, u izvesnoj meri  bombardovanje jeste doprinelo da se seli stanovništvo.

PITANjE:

            Albanci nisu pobegli od bombardovanja?

ODGOVOR:

            Rekao sam već da je to veoma složeno. Međutim, vreme će pokazati, analitičari će to razmatrati i reći nam u kojoj meri je bombardovanje doprinelo iseljavanje. Radi se o složenom pitanju koje će biti rasvetljeno tek vremenom.

PITANjE:

            Da li vi komunicirate sa tim ljudima i šta oni kažu o snabdevanju hranom.

ODGOVOR:

            Ja sam se danas sreo sa nekim prijateljima Albancima. Pričali o tome, jer su čuli da je Rugova ranjen, a takođe su čuli i neke intervjue preko radija. Ja sam lično video da su neke stvari već popravljene, neke radnje su otvorene, video sam između ostalog i državne radnje  u kojima se prodaje hleb i mleko i jogrut i ostale namernice, a takođe sam čuo da se obezbeđuje i 4 kg hleba na porodicu.

PITANjE:

            Šta bi ste nam mogli reći o razgovorima koje je započeo Milošević u cilju postizanja rešenja.

ODGOVOR:

            Posle sastanka sa Miloševićem rodila se ideja da se nastavi politički proces, radi iznalaženja rešenja za ove vrlo ozbiljne probleme. Možemo razgovarati o problemu Kosova i ublažavanju  problema na osnovu sporazuma u Rambujeu. Radi se o tome da ljude treba vratiti njihovim kućama. Moram reći da ima negativnih faktora koji utiču na situaciju.

PITANjE:

            O čemu ste razgovarali sa gospodinom Kristoferom Hilom, američkim posrednikom, u Skoplju.

ODGOVOR:

             U Skoplju smo imali redovne sastanke. Razgovori su bili konstruktivni. Takođe sam razgovarao s njim telefonom i on me je pitao u kakvim uslovima živi gospodin Rugova. Kakva je situacija u Prištini i postavio mi je još niz drugih pitanja. U Prištini je formiran Savez za mir, formirao ga je Demokratski savez Kosova.

PITANjE:

            Da li smatrate da će to doprineti smanjivanju napetosti i da li gospodin Rugova može učestvovati u tome.

ODGOVOR:

            Gospodin Rugova je vrlo istaknuta politička ličnost. On je imao sastanak sa gospodinom Miloševićem. Morate shvatiti u kojim okolnostima se on nalazi. Morate razumeti njegovu situaciju. Mislim da ne treba pridavati previše značaja formalnim sastancima, zvaničnim sastancima i fotografijama, ali treba raditi suštinski na rešavanju i ublažavanju trenutne situacije.

PITANjE:

            Ovo je privatna televizijska stanica ASK koja emituje na albanskom jeziku. Molim vas recite našim gledaocima da li se ovaj razgovor vodi po nekom unapred pripremljenom tekstu.

ODGOVOR:

            Pre svega, ljudi su me pitali da li bih pristao na ovakav intervju. Ja sam se složio. Dakle, ne radi se ni o kakvom pritisku na mene. Ja sam jedan od saradnika gospodina Rugove i nemam nikakvih političkih obaveza, i rekao bi da ne postoje loši odgovori, postoje samo loša pitanja. Mogu još jednom reći da ne zauzimamo iste stavove kao vi i sada javno mogu reći da osećam izvestan pritisak i više i ne moram reći.

PITANjE:

            Da li bi predsednik Rugova sada mogao da se obrati narodu Kosova, jer kruže glasine, kruži mnogo raznih glasina. On razgovora sa ljudima kao što je  Baton Hadžiju i sa drugim bliskim kolegama.

ODGOVOR:

            Što se tiče ljudi koje vi pominjete, video sam neke intervjue na televiziji. Čuo sam i da je dotična osoba u inostranstvu. Čulo se takođe da više nije ni među živima Fehmi Agani. Mi smo pokušali da uspostavimo kontakt s njim i sa njegovom porodicom. Konkretno sa njegovim sinom koji nam je rekao da ima saznanja da mu je otac živ. Da je Fehmi Agani živ. To možda jeste istina, možda nije. Što se tiče gospodina Rugove i njegovih izjava intervjua, on nije čovek koji voli da daje izjave i da potvrđuje i pobija nagađanja novinara. Ja se sećam dobro njegovih reči, gospodin Rugova je dao izvestan broj izjava i kada dođe trenutak za to on će ponovo da se obrati ljudima.

PITANjE:

            Naša zemlja prolazi kroz vrlo teške trenutke, možda on ne može mnogo učiniti ali može pružiti  moralnu podršku.

ODGOVOR:

            Gospodin Rugova se nalazi na Kosovu među narodom tako da javnost može biti uverena da će on podržati vrednosti o kojima govorite i samo njegovo prisustvo doprinosi tome da se narod oseća sigurnijim. Da se ljudi počnu vraćati. To što sam već rekao, neki ljudi s kojima sam se sreo, to je činjenica koju sam već nekoliko puta pominjao jedino jeste prilično sadašnjoj situaciji, jer sukobi između Albanaca i Srba su generalno govoreći sukobi među običnim ljudima i jenjavaju koliko sam ja čuo. Nisam čuo nizakakve nedavne sukobe. Ima dosta glasina o učinjenoj šteti. Međutim, u ovoj situaciji ima dosta ljudi koji su totalno van kontrole, možda ih na srpskoj strani ima više ili su to veće grupe.

PITANjE:

            Kakva bi bila vaša poruka ljudima?

ODGOVOR:

            Moja poruka bi bila da se desilo ono što se desilo,  vrlo skoro će doći vreme kada će ljudi moći da se vrate svojim kućama. Oni slobodno mogu da se vraćaju i nadam se da moja očekivanja nisu bazirana na strahu već na činjenicama. Nadam se da je istina da će ljudi potpuno biti bezbedni.

Voditelj gledaocima, želim da kažem da je ovo bio intervju sa Ademom Merovusijem liderom Liberalnog saveza Kosova.

MEJ:

            Gospodine Rajneveld,  verovatno je prikladno da gospodin Milošević sada počne, a vi možete da postavite dodatna pitanja posle njega. Gospodine Miloševiću, izvolite sa pitanjima. Naravno o ovoj traci.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste dobili i transkript ovog intervju koji je malo precizniji od ovog direktnog prevoda jer, je on bio vrlo težak za prevodioce pretpostavljam, ali nesumnjivo je da se vi gospodine Merovci u ovom intervju zalažete za saradnju, razumevanje, da ukazujete na posledice NATO bombardovanja i ukazujete na puteve izlaza u saradnji između srpskog i albanskog faktora. Je li to tako ili nije.

ODGOVOR:

            Ne, to nije tako.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. U ovom kratkom intervjuu koji ste vi dali, koji je samo na dve strane, nije ni pune dve strane, pitali su vas da li vidite posledice bombardovanja. Šta mislite o napadima NATO snaga? Da li su oni izazvali pokrete izbeglica? Vaš je odgovor da je pitanje kompleksno. Da postoji naravno i jedno i drugo, da postoji kontraargument, jer iz severnog dela Srbije Srbi ne beže od bombardovanja, mada ga je i tamo bilo. Stoga zaključujete  da je do određenog stepena  bombardovanje uticalo na  stanovništvo. Dakle, da li je bombardovanje izazavalo seobe stanovništva ili ne, to i potvrđujete ovde čak i u ovom vašem odgovoru.

ODGOVOR:

            Kad sam svedočio u maju, negde pred kraj, vi ste insistirali da mi se da vreme da odgovorim na vaša pitanja i da parafraziram, rekli ste u to vreme da je glavni uzrok iseljavanja ljudi sa Kosova bombardovanje NATO. To je bilo vaše pitanje, a moja reakcija je bila "ne, to nije istina". Situacija je takva kakva jeste. Tačnije bila je kakva je bila, a ovaj intervju koji smo videli ovde je deo emisije, ali nije kompletan intervju. Intervju je montiran tako da smo ovde videli samo jedan njegov deo i može se videti po pokretima mojih ruku da je snimak montiran. Bilo je naoružanih ljudi, vojnika, oko mene, bilo je i naoružanih civila koji su stajali oko mene i ako pažljivo slušate možete čuti čak i njihove glasove tako da insistiram na tome da ono što sam govorio tokom tog intervjua, ono što sam tvrdio jeste tačno. Ja sam rekao to što sam mislio, ali treba uzeti u obzir i okolnosti što se tiče pitanja da li je bombardovanje NATO prouzrokovalo bekstvo ljudi moj odgovor u maju pred ovim Tribunalom je bio ne. Tokom tog televizijskog intervjua ja sam stajao tamo, dok su u mene bile uperene puške. Ne možete reći da to objašnjava iseljavanje Albanaca, bilo je i drugih ljudi koji su bežali. Zašto su onda Albanci bežali u Crnu Goru na primer. Jer, i u Crnoj Gori je bilo bombardovanja. Tako da pokušavati objasniti bekstvo stanovništva bombardovanjem NATO jednostavno nije istinito. Jer, ja ponavljam još jedanput da NATO nije bio uzrok bekstva stanovništva i to je jedino što mogu reći u vezi s time što smo videli na traci.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi kažete da ste vi osudili u ovom intervju NATO bombardovanje zato što su u vas bile uperene puške. Znači, ovaj intervju ste vi davali pred puščanim cevima. Je li vi to tvrdite.

ODGOVOR:

            Nema potrebe da to dokazujem. To je tačno. To je jasno. Možete pitati i čoveka koji je  na toj traci, jer on se nalazio u istoj situaciji iako je on bio jedan od vaših ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači i vi i ovaj, ja ne znam ko je taj čovek, verovatno urednik te televizije privatne. Znači, i vi i on ste pod puškama naših snaga pravili ovaj intervju. To vi tvrdite.

ODGOVOR:

            Prostorija u kojoj je održan intervju i iza kamera u toj sobi nalazila su se četvorica ili petorica muškaraca koji su tamo radili sa automatskim puškama, igrali se njima i na video traci možete čuti njihove zvukove i šapat u pozadini.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dajte molim vas, gospodine Meroci, to su tako neverovatne stvari da ja zaista o njima nemam nameru da se sa vama prepirem, ali hajdemo na materijalne činjenice. Vi upoređujete bombardovanje Kosova sa bombardovanjem ostalih delova Jugoslavije. Da li je vama poznato da je od ukupnog bombardovanja Jugoslavije 40 odsto bombi palo na Kosovo, a Kosovo čini 10 odsto teritorije Jugoslavije. To znači  4 puta intenzivnije bombardovanje je bilo Kosovo nego drugih krajeva. Da li bar tu činjenicu uvažavate.

ODGOVOR:

            To se može pokazati onime što sam rekao pokret Albanaca sa Kosova nije ni u jednom trenutku bio uzrokovan u glavnom NATO bombardovanjem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da li znate da je sa Kosova, dakle takođe sa Kosova, zbog bombardovanja pobeglo, to u istim tabelama ima UNHCR u kojima su albanske cifre po sto hiljada Srba i drugog nealbanskog stanovništva upravo zbog bombardovanja. Da li znate tu činjenicu. Dakle, bežali su od bombardovanja i Srbi i drugo nealbansko stanovništvo. Što su Srbi bežali ako nije od bombardovanja sa Kosova.

ODGOVOR:

            Ja ne verujem da je to tačno. Ja sam već rekao i ponoviću  da je to uzrok pokreta Srba i ja ponovo kažem da Albanci nisu imali razloga da beže pred bombama NATO pakta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nisu imali razloga, pa znate koliko je Albanaca poginulo u bombardovanju. Pa vi ste sami u ovom intervju govorili o tome kako je uništen centar Prištine, da to nije grad koji ste vi voleli i tako dalje. Vi to govorite u ovom intervju, a danas smo sticajem okolnosti imali mogućnost da vidimo jedan izveštaj BI-BI-SI, koji pokazuje centar Prištine i koji se potpuno slaže sa ovim što ste vi rekli. To su činjenice ili možda nisu, gospodine Merovci. Šta je vaš odgovor na to.

ODGOVOR:

            Pitanje bombardovanja Prištine  odnosi se samo na staru zgradu Pošte gde su bile stacionirane vaše vojne i policijske snage. Oni koji su masakrirali stanovništvo. Prema tome, NATO je pravilno izvršio svoju misiju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, gospodine Merobci, ja ne sumnjam u potrebu vašu da držite sad govore kontra onoga što ste sami rekli. Ali evo u ovom intervjuu koji ste vi dali izabrali ste znači delove kojima smatrate da relavitizirate ono što kažete u intervju.  Kako  objašnjavate da i Albanci nisu bežali pre bombardovanja, a vi se sad pravdate pa pomenuo sam kontraargument da se može upotrebiti i tako dalje, ali kažete mislim da je bombardovanje uticalo na ljude da se pokrenu. To kažete vi. Šta je vaš odgovor na to molim vas. Je li ovo vaš intervju ili nije vaš intervju.

ODGOVOR:

            Pokret Albanaca sa teritorije Kosova počeo je i pre bombardovanja NATO pakta, još za vreme ozloglašene ofanzive još u leto 98. godine i tada su Albanci napuštali razorena sela. Međutim, za vreme bombardovanja NATO pakta taj pokret prouzrokovale su vaše snage i vaša platforma etničkog čišćenja i svi dokazi koje smo do sada to videli to podržavaju, a što se tiče mog intervjua, ja sam taj intervju dao pod onim okolnostima o kojima sam se tada našao i ja mogu odbraniti sve što sam rekao u tom intervjuu. Neke zgrade su bombardovane i neke zgrade u okolini su takođe oštećene kao posledica bombardovanja. Međutim, glavna zgrada koja je bombardovana je bila zgrada u kojoj su bile stacionirane vaše snage. Prema tome, ja na vaše pitanje da li sam dao taj intervju ili ne, mogu reći da, dao sam ga u tom  maju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali kažete da ste ga dali pod prinudom.

ODGOVOR:

            Pa ako se želite zadržavati na tom pitanju, mogu vam to objasniti. Ja sam zapravo bio prisiljen dati taj intervju. Došao je zahtev da se održi intervju sa gospodinom Rugovom, a ja sam se složio da ja dam intervju. No, svrha tog intervjua bila je jednostavno da se da izjava svetu, da se komentariše izjava jednog nemačkog novinara na vestima, i mene je iznenadilo to što je rečeno. Iznenadio me taj argument, to je bio intervju koji nije bio ranije pripremljen. To je bila izjava, to su bili uslovi koje sam ja prihvatio. Ja sam prihvatio da dam intervju pod tim uslovima. Međutim, bilo je i drugih pitanja koji nisu na traci. Taj intervju nije bio emitovan tri dana. Verovatno im se moji odgovori nisu sviđali.

MEJ:

            Ajde da razjasnimo ovo. Ko je to tražio da se održi intervju.

SVEDOK:

            Zapravo, zahtev za održavanje intervjua postavili su ljudi za kontakt. Ljudi koji su s nama stupili u kontakt. To je mogao biti onaj tzv sekretar gospodin Vasić, ili Vašić i traženo je bilo da se održi intervju sa gospodinom Rugovom. Intervju je održan u jednom improviziranom studiju. Bio je jako politizovan.

MEJ:

            A ko je gospodin Vasić?

SVEDOK:

            Gospodin Vasić se u to vreme predstavljao kao sekretar za upravna pitanja u Opštini.

ROBINSON:

            Odgovarajući gospodinu Miloševiću, rekli ste da ste bili prisiljeni dati taj intervju. Zapravo, ko vas je na to prisilio odnosno, šta ste smatrali ko vas to prisiljava. Da li je to bio gospodin Vasić ili neko drugi.

SVEDOK:

            Ne bi se želeo vratiti previše unazad to je bio nastavak drugih izjava koje sam ja ranije dao, i u to vreme mi smo bili taoci. Sve što smo radili, radili smo da spasimo vlastitu kožu i u tom kontekstu od nas je zatraženo da gospodin Rugova komentariše jedan članak u nemačkom magazinu "Špigl". Na početku je dr Rugova to odbio, rekao je namam ja šta komentarisati. Međutim, kasnije nakon što su oni insistirali on me je zamolio da ja to komentarišem zato jer sam ja bio njegov jedini bliski kolega. I ja sam se smatrao obaveznim da iznesem te komentare imajući u vidu sve okolnosti koje sam već opisao u mom iskazu. I kad sam otišao dole niz stepenice i tamo zatekao kameru, mikrofon i jednu osobu koja je govorila albanski a koju nisam poznavao, i onda je on rekao a sada ćemo držati intervju. Mene je to zbunilo, a iza kamera video sam naoružane muškarce. I ja kao intelektualac shvatio sam da je to trenutak u kojem moram privhatiti taj intervju i mislim da je to celovit odgovor na vaše pitanje.

ROBINSON:

            Meni je važno da to dobro razumem, a pretpostavljam i ostatku Veća. U transkriptu vas TV voditelj  pita da kažete da li je taj intervju bio naređen, ili je to izraz volje za rešavanje krize. A vi ste na to odgovorili "ja sam intervju prihvatio i odgovaram pod punom odgovornošću da sam ga prihvatio bez ikakvog pritiska, jer to nije prema mojoj prirodi. Ja sam samo aktivista koji se ne bavi politikom, ja tek služim". Prema tome, vi ste u tom intervju rekli da vi niste bili pod pritiskom. Da vas niko nije prisiljavao, a sada kažete da vas je ipak neko na to prisilio. 

ODGOVOR:

            Da je moj odgovor tada bio da sam bio prisiljen na intervju, ja ne bi danas bio ovde. Vi vidite u transkriptu da sam ja takođe rekao da u toj situaciji niko nije bio slobodan, pa tako ni ja nisam bio slobodan. Prema tome, mogu vam reći da sam ja u tom trenutku bio taoc, bio sam uhapšen. Prema tome tako ćete sve shvatiti. Mi smo otišli u Beograd, otišli smo na taj jedan put i iz toga možete shvatiti da smo mi bili taoci. Prema tome, mi nismo bili u situaciji tamo da to odbijemo. Sada možete shvatiti našta optuženi cilja. Međutim, činjenice govore same za sebe.

ROBINSON:

            Situacija u kojoj ste se vi fizički tada nalazili a koja vas je navela da se osećate kao taoc, objasnite nam malo više tu situaciju vašu fizičku okolinu, te vojnike i tu celu situaciju koja je vas navela da se u datim okolnostima smatrate taocem.

ODGOVOR:

            Prvo moram reći da sam ja taj video materijal ranije, ja sam pogledao kopiju i kopija vrlo jasno pokazuje iako je monitor predamnom bio prilično loš. Na mom licu se mogu videti razne posledice zlostavljanja kojem sam bio ranije izložen. Drugo, zvuci oružja koje se pomicalo i premeštalo iza kamera na originalnom video snimku koje ja ovde imam, međutim, to je bolja kopija, na toj se kopiji mogu čuti zvuci, mogu se čuti i zvuci automatskih pušaka i mogu se dobro videti moji pokreti način na koji ja gledam čoveka koji mepita iako to dobro promotrite i pogledate od početka, ako pogledate kako ja izgledam u nekim kritičnim momentima videćete da ja gledam u te naoružane ljude iza kamera koji su se tamo kretali sa svojim automatskim oružjem i to su okolnosti pod kojima sam ja dao taj intervju.

ROBINSON:

            Da li vi dakle onda kažete da je celi taj intervju uključujući i izjavu na koju se oslanja gospodin Milošević,  a to je da je  bombardovanje prouzrokovalo bežanje stanovništva da se za sve treba onda shvatiti unutar tog konteksta, konteksta u kojem ste se vi našli pod pritiskom. Da li se znači ceo intervju mora isčitavati na taj način.

ODGOVOR:

            Moj odgovor da se pokret stanovništva može implicitno prepisati bombardovanju NATO pakta. Taj je odgovor bio na svoj vlastiti način suptilan u situaciji u kojoj sam se nalazio. Jer, u tom trenutku ja sam morao pronaći nekakav diplomatski odgovor, i ta reč kompleksno sadrži mnogo stvari. Na taj način sam izbegao reći da ili ne. I zato sam dao jedan uslovan i diplomatski odgovor na to pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Merovci, vi ste maločas decidno ovde objasnili da ste to radili i vi i Rugova zato što ste morali da spasavate vlastitu kožu. Tako ste to rekli. Je li tako?

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam se čini da u stvari ovim sad vašim navodnim demantovanjem vi upravo to činite, spasavate vlastitu kožu od UČK koji vam stoji nad glavom i zato što morate da poreknete sve ono što je istina i što ste rekli da biste spasili vlastitu kožu u današnjim uslovima na Kosovu. Je li to tako, gospodine Merovci, ili nije?

SVEDOK:

            Nema niti jednog jedinog angstrema, vaši tehničari znaju šta to znači, nema dakle nijedne, jednog sitnog delića istine onoga što ste rekli.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A, dobro, gospodine Merovci, niste odgovorili na pitanje gospodina Robinsona, ko vas je to naterao, ko vas je to ucenjivao, čime vam je pretio neko, uopšte ko je bio taj koji vas je naterao da date interviju? I pod kakvim pretnjama, molim vas odgovorite mi na obe stvari, ko vam je pretio i čime vam je pretio?

SVEDOK:

            Već sam objasnio okolnosti pod kojima sam dao interviju. Došao je zahtev da izjavu da gospodin Rugova, a ja sam pristao da umesto njega dođem, zbog mojih obaveza prema njemu kao kolege. Međutim, ponavljam da je sve što smo tada radili urađeno na osnovu jednog opšteg pritiska i moj opis tadašnje okolnosti to pokazuje i odgovore na vaše pitanje.

KVON:

            Samo trenutak, gospodine Miloševiću, molim vas. Gospodine Merovci, odgovarajući na pitanje sudije Robinsona vi ste rekli da se na vašem licu mogu videti posledice zlostavljanja kojima ste bili izloženi ranije. Možete li to malo razjasniti, biti malo konkretniji?

SVEDOK:

            Mene su u maju fizički zlostavljali. Kada su ušli u moju kuću i okupirali je 31. marta i na mom licu se mogu videti modrice. Moram dati pravi odgovor iako zaista, zapravo ne želim odgovoriti na ovo pitanje. Taj interviju odigrao se 14. aprila. I, vidite da se u tom vremenskom razdoblju još uvek mogu videti posledice takve oslede, nakon tog vremena, dakle ako pažljivo pogledate video-traku i u boji, ako pogledate originalnu kopiju te video-trake, to se može videte. Međutim, na ovoj crno-beloj kopiji se to videti ne može.

KVON:

            Kada su vas tukli, da li su tada od vas tražili da date intervju?

ODGOVOR:

            Ne. To je bilo kada su vojnici ušli u moju kuću, tada su me zlostavljali. No, taj me je događaj naveo da se osećam kao da sam uhapšen i da se osećam taocem.

KVON:

            Hvala.

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, ne možemo dugo nastavljati o toj konkretnoj temi. Moramo danas završiti, imate još pet minuta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, gospodine Mej. molim vas samo odgovorite mi kratko, 31. marta su vas tukli, je li tako? To ste sada rekli?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Prvog aprila ste bili sa Rugovom kod mene, je li tako ili nije?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kako to niko nije primetio 1. aprila nikakve modrice na vama, niti ste se vi žalili da vas je neko tukao, a kažete da ste posle 14 dana još  imali modrice? Pa, ko da vam veruje, gospodine MaroVci?

SVEDOK:

            Meni je to pitanje postavljeno u maju i ja sam na to već odgovorio, to sve imate u transkriptu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, šta ste odgovorili, sada pričate da ste od 31. marta imali modrice 14. aprila, a niste ih imali ni 1. aprila kada ste bili kod mene sa Rugovom. Niti ste pomenuli da vas je neko pipnuo prstom?

MEJ:

            Samo trenutak da pročitamo moje beleške, da vidimo šta je on tačno rekao. U unakrsnom ispitivanju on je rekao da se nije žalio optuženom, dakle to se verovatno odnosi na 1. april u vezi sa svojim zlostavljanjem budući da je to bilo beznačajno u odnosu na ono što se drugima tada dešavalo na Kosovu, dakle on je to odgovorio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, odgovorio je isto tako kao što i sada odgovara, gospodine Mej. Hajde, još jednom da vas pitam. Kada ste otputovali u Italiju sa Rugovom?

SVEDOK:

            5. maja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, 5. maja ste otputovali, onda ste bili na sigurnom, je li tako, kada ste otišli u Italiju bili ste na sigurnom, je li tako ili nije?

SVEDOK:

            Bili smo slobodni.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Zašto onda, znači kada ste došli u Italiju, niste rekli, eto 5. maja, ili 6, ili 7, ili 10, nije važno, ili 10. maja naredne godine, gospodine MeroVci, da ste pod prisilom dali interviju, da niste govorili istinu, da ste morali, itd., zašto tada to niste rekli kada više nije bilo pušaka, ovo je prvi put da čujem da su u nekoga u televizijskom studiju uperene puške, tako daje intervju. Što onda niste rekli nisam dao taj intervju, taj intervju je od mene prisilom uzet, itd., nego sada to kažete? Posle tri godine. Spasavate svoju kožu od UČK, je li tako gospodine Merovci?

MEJ:

            To je zasebno pitanje. Prvo pitanje koje vam je postavljeno gospodine Merovci.

SVEDOK:

            Ja sam ovo OVK rekao već u maju.

MEJ:

            Ma, čekajte, nemojte sada govoriti o OVK. Pitanje koje vam je sada postavljeno je sledeće. Prvo, zašto vi niste ranije rekli da je taj intervju dat pod pritiskom? Na primer, kada ste bili u Italiji?

SVEDOK:

            Intervju, pitanje u intervju u bilo šta je glavni uzrok pokreta stanovništva i ja sam u tom trenutku dao jedan diplomatski odgovor. Sada me pitate zašto ja nisam ranije rekao da je taj intervju dat pod pritiskom, međutim, u to vreme je svaki gest, sve što sam ja uradio, sve što smo mi radili bilo rađeno kao nešto što radi čovek koji je taoc.  Ja ne kažem da ja te stvari nisam rekao, međutim, ako opišem atmosferu i okolinu u kojoj sam dao intervju, onda to sve postaje jasno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A, jeste li pod tim pritiskom objašnjavali u intervjuu da se normalizuje život u Prištini, ono što smo sada slušali, kako se prodavnice bolje snabdevaju, da ima dovoljno hleba, mleka, jogurta, peciva, itd., je li vam i to neko sugerirao da govorite u pozitivnim smislu, o razvoju događaja u Prištini, o normalizaciji života? Je li to bio deo pritiska, sa tim kalašnjikovima uperenim u vas, za jogurt?

SVEDOK:

            Ja ne razumem vaše pitanje, možete li ga ponoviti?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, vi kažete da ste pod pritiskom objašnjavali da, eto, zbog bombardovanja NATO ljudi beže. A je li bio pritisak i  da objašnjavate da ima jogurta, i hleba, i mleka, itd., u prištinskim prodavnicama, da se život normalizuje, je li tu bio pritisak?

SVEDOK:

            Rekao sam ono što sam rekao, to je bilo tako, ako poželite analizirati morali ste onda otići u sela, u okolini Prištine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, ja upravo i govorim da ste vi rekli to što ste vi rekli, u tome se potpuno slažem. A, recite mi,  molim vas, pošto ste pomenuli maločas kako je i taj što je sa vama radio intervju i vi bili pod pritiskom, je li to znači da je on ta pitanja sva pod pritiskom izmislio da vam postavi ili je neko njemu možda dao pitanja koja će da  postavi, kako je to organizovan taj intervju? Otkud njemu da vam postavlja takva pitanja kada je i on pod pritiskom?

SVEDOK:

            On je bio pod pritiskom i ovo pitanje treba njemu postaviti.

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, stvarno moramo da završimo sa ovim, ali možete postaviti još jedno pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Merovci, što je zbog bombardovanja NATO bežao narod, bežao je što se Albanaca tiče i zbog vaših poziva i letaka UČK crvenih sa crnim orlom da napuštaju, a to je bilo i u skladu sa celom idejom NATO da opravdaju intervenciju. Moje pitanje glasi, pošto moramo da preskočimo niz pitanja i odgovora vezanih za to, pošto ste ovde tvrdili i vi i Rugova, da ste videli  taj letak, ali to nije bio vaš. Što niste kod odlaska u Italiju 5. maja rekli da taj letak nije vaš, ako ste smatrali da je taj letak falsifikat? Gde ste pozivali Albance da napuštaju Kosovo, što to niste rekli, što niste poručili Albancima da je to falsifikat?

SVEDOK:

            Odgovoriću samo na onaj deo pitanja koji se tiče mene, a gospodin Rugova može odgovarati za sebe. Što se tiče tog letka koji ste vi isfalsifikovali, ima puno dokaza koji će podupreti ovo što ja govorim jer prvog dana kada se Rugova vratio iz Pariza, on je izrazio podršku NATO bombardovanja, tako da nije tačno da je on bio protiv njega. Kao drugo, u ovom letku pominju se dva naziva i imena UČK-a i Rugova, što ne odražava stvarnu situaciju. Što se tiče vašeg pitanja zbog čega nismo javno izjavili da je taj letak falsifikat, po našem mišljenju taj falsifikat je bio toliko očigledan da nismo smatrali za shodno da o tome uopšte govorimo. I niko ko ga je video nam nije to napomenuo.

MEJ:

            Ja moram da okončam ovo. Već dugo vodite unakrsno ispitivanje. Ima li nekih dodatnih pitanja.

            Ne, izvinite gospodine Tapuškoviću, mislim da sada nemamo vremena za vas.

TAPUŠKOVIĆ:

            Zašto, gospodin Marovci, prošli put kada ste bili ispitivani i kada je spomenuto postojanje ovoga intervjua, zašto tada već niste kazali da se on dogodio u ovakvim okolnostima.

MEJ:

            Ne, ne, izvinite. Ne, nema potrebe da se u to ulazi. Izvolite tužilaštvo.

RAJNEVELD:

            Hvala, časni Sude.

            Gospodine Merovci, sudije su već postavile veliki deo pitanja koje sam ja hteo da vam postavim. Hteo bi samo da razjasnimo par stvari, onda ću vas pitati nešto konkretno o samom transkriptu. Ako sam dobro shvatio ono što ste govorili, rekli ste da su vas prvi put odveli kao taoca 31. marta, onda ste išli u Beograd 1. aprila. Je li tako?

ODGOVOR:

            Jeste, išao je gospodin Rugova i ja zajedno.

PITANjE:

            I sreli ste se sa optuženim. Da li ste u Beogradu ostali sledeće dve nedelje do 14. aprila, kada se održao ovaj intervju.

ODGOVOR:

            Ne, vratili smo se istog dana u Prištinu.

PITANjE:

            Kako, tačnije gde je održan ovaj intervju. Objasnili ste nam već u kojim se okolnostima odigrao ali gde se to desilo, na kom mestu.

ODGOVOR:

            Intervju je održan u prizemlju kuće gospodina Rugove gde je on imao dnevnu sobu odmah pošto se uđe u kuću, ulazi se pravo u dnevnu sobu.

PITANjE:

            Znači, cela ta ekipa snimatelja, televizijska ekipa, došla je u kuću gospodine Rugove. Je li tako?

ODGOVOR:

            Čekam na prevod. Izvinjavam se. Da, TV ekipa je došla u njegovu kuću, ali samo bi hteo da vas podsetim da bi se ušlo u kuću gospodina Rugove potrebno je mnogo raznih papira, odobrenja, koja se dobijaju preko policije. Treba proći kontrolne punktove i tako dalje.

PITANjE:

            A da li su ovi naoružni ljudi došli zajedno sa TV ekipom ili su oni bili u kući gospodina Rugove.

ODGOVOR:

            Te ljude ja ranije nisam viđao. Kuća je u svakom trenutku bila opkoljena, bilo je čak i naoružanih ljudi u kući, i oko kuće. Ali mislim da su ti ljudi koji su se tada nalazili tamo bili posebno dovedeni za tu priliku.

PITANjE:

            Pre nego što ste došli na taj intervju, da li ste znali da ima naoružanih ljudi, naoružanih snaga u kući gospodina Rugove i oko nje.

ODGOVOR:

            Mislite tokom intervjua?

PITANjE:

            Ne, da li ste znali pre intervjua.

ODGOVOR:

            Da, od 31. marta smo znali da je kuća opkoljena. Morali smo jedno vreme da sedimo samo u jednoj sobi, nismo mogli da se krećemo po kući.

PITANjE:

            Znači, vi i gospodin Rugova ste bili taoci u tom periodu, i bili ste u kući gospodina Rugove.

ODGOVOR:

            Da, tako je.

PITANjE:

            I u tom kontekstu ste se vi složili da date taj intervju. Je li tako?

ODGOVOR:

            Ja sam pristao da dam izjavu umesto gospodina Rugove i to se pretvorilo u intervju tek kad sam ja stigao i ušao u sobu i odluku da to bude intervju sam doneo ja. Jer, sam mislio da bi to bilo dobro rešenje.

PITANjE:

            Samo da rezimiramo. Molim vas ispravite me ako grešim. Koliko sam shvatio,  prisutnost tih naoružanih ljudi tokom intervjua uticalo je na iskrenost vaših odgovora koje ste davali voditelju. Je li tako?

ODGOVOR:

            Ja bi pre rekao, pre svega nije se radilo o jednom naoružanom čoveku već o 5 ili 6 njih,  u tim okolnostima ja sam shvatio da ću morati da budem vrlo pažljiv.

PITANjE:

            I vaše objašnjenje vaših odgovora koje ste tada dali da ste se trudili da budete diplomata u svojim odgovorima.

ODGOVOR:

            Da,  moji odgovori, sve je bilo smišljeno i formulisano,  da se ne iritira druga strana, tako da bi smo mi mogli da preživimo.

PITANjE:

            Sad bi hteo da vas pitam nešto konkretno o transkriptu. Da mi nešto razjasnite. Imamo dva prevoda onoga što smo videli na video traci, pre svega, časni Sude, pročitaćemo par rečenica iz oba prevoda. Prvo je duža verzija, prevod duže verzije na strani dva prvi pasus pod naslovom Merovci poslednje dve rečenice kažu "Kao protiv argument mogu se koristiti priče o tome zašto Srbi nisu izbegli iz severne Srbije zbog bombardovanja što su i oni od njega stradali. To je veoma kompleksno ili složeno pitanje. Ja mislim da je bombardovanje prouzrokovalo ovo bekstvo ljudi". Završetak citata. Ovde ću se zaustaviti i onda ću pročitati drugi prevod. Tražiću od vas da ga prokomentarišete. Drugi prevod je na prvoj strani  rezimea. Pročitaću i pitanje i odgovor. Pitanje: "Da li ste imali prilike da vidite posledice bombardovanja i šta mislite o napadima NATO snaga da li su oni prouzrokovali potok izbeglica". Vaš odgovor: "Pitanje zašto ljudi beže je složeno. Te dve stvari su neodvojive. Tako da ako kažemo da je bombardovanje prouzrokovalo iseljavanje ljudi sa Kosova može se upitati kao protivargument zbog čega Srbi u severnom delu Srbije nisu pobegli od bombardovanja, iako su i oni od njega stradali. Tako da je ovo složeno pitanje i mislim da u nekom stepenu bombardovanje jeste uticalo na odlazak stanovništva". Završetak citata. Moje pitanje vama gospodine je, ovo pitanje izgleda odnosi se na to zbog čega Srbi iz severne Srbije nisu pobegli je li to pitanje na koje ste vi odgovarali zapravo.

ODGOVOR:

            To je bio moj način da odgovorim, a da ipak ne odgovorim direktno na pitanje da ne prihvatim i ne priznam da je NATO bio uzrok bekstva ljudi. Jer, govorili smo o tome čime se može objasniti bežanje ljudi i značaj svega leži u tome da sam upotrebio reč protiv argument. Nisam želeo da se složim sa voditeljem, ali sam istovremeno želeo da pokažem da smatram pitanje iseljavanje naroda složenim pitanjem, tako da implicitno može se razumeti na razne načine zbog bombardovanja što je naravno nerviralo Srbe i ometalo ih u njihovoj kampanji etničkog čišćenja. Ljudi su nastavili da napuštaju Kosovo i implicitno tu je bilo neke veze.

RAJNEVELD:

            Moram završiti svoje ispitivanje. Sudije imaju dodatnih pitanja.

KVON:

            Možete li mi reći koliko ima ukupno TV stanica na Kosovu i da li je ta konkretno televizija vrlo popularna tamo. Kakav je njen rejting, koliko vi znate. Molim vas za kratak odgovor i ko rukovodi tom kopanijom.

ODGOVOR:

            Ta TV stanica je formirana tokom bombardovanja. To je bila jedna ad hok televizijska stanica koja je osnovana. Ja je nisam mogao pratiti i gledati. Ali posle bombardovanja oni više uopšte nisu emitovali. Jer je to bila TV stanica koju je osnovao lokalni režim za teritoriju Kosova i njihovo rukovodstvo i uredništvo je bilo u rukama čoveka koji je uzimao od mene intervju.

KVON:

            Hvala.

MEJ:

            Gospodine Merovci, hvala vam što ste se vratili ponovo da odgovorite na ova pitanja. Sada ste slobodni, a mi trebalo da dobijemo neke dokazne brojeve za video trake i transkripte.

SVEDOK:

            Hvala vam i čestitam vam na poslu koji obavljate.

SEKRETAR:

            Video traka će biti dokazni predmet odbrane 31, a transkript će biti 32.

MEJ:

            Za danas prekidamo sa radom. Nastavljamo sutra u 9 ujutro.

 

KRAJ DANA

 

 

 

Nazad na Aktuelno  |  Odštampajte vest