aktuelno-m.gif (3720 bytes)

 27. avgust 2002.g.

STENOGRAM

 

  

MEJ:

            Molim da se ove stranice pokažu optuženom.

OPTUŽBA:

            Gospodine svedoče, dok optuženi gleda vašu beležnicu, možete li, molim vas, pripremiti fotografije koje  imate. Fotografije vas na raznim grobnicama, lokalitetima koje bih želeo pokazati sudijama. Ne, nemojte ih vaditi, ostavite ih. Zanima me ona fotografija na kojoj se vi nalazite kod grobnice.

MEJ:

            Gospodine Najs, pre nego što pređemo na to, uzmite, molim vas natrag beležnicu i fotokopirajte je. Gospodine Džemali, pogledaćemo fotografije za koji trenutak. Prvo, molim vas, da se beležnica da, da se fotokopiraju relevantne stranice. Uzećemo sada dokazni broj za te stranice.

SEKRETAR:

            Dokazni predmet optužbe 288.

OPTUŽBA:

            Gospodine Džemali, nemojte ih držati. Predajte, molim vas, sve to meni. Te fotografije i drugi album na kome se vi vidite na raznim grobljima. Predajte, molim vas, to meni. Hvala.

            Postavljena su vam pitanja o vašim tamnim naočarima. Da li je ovaj album koji, verovatno, ne moramo uvrstavati u spis, album vaših fotografija na raznim grobnicama, fotografija snimljenih od rata na ovamo? Molim vas da se to pokaže sudijama. Časni sude, ovo je sasvim očito, ako pogledate ove fotografije videćete da se na svima nalazi svedok i da na svim fotografijama svedok nosi tamne naočare.

            Časni sude, ja ne bih želeo da se ovo još sad dodaje u spis, da se ne povećava broj dokaznih predmeta, ali mislim da je očito da je na gotovo svakoj fotografiji gospodin Džemali sa tamnim naočarima.

            Gospodine Džemali, recite nam, tokom kojeg vremenskog perioda su snimljene te fotografije?

ODGOVOR:

            Ove fotografije koje imate u ruci su snimljene u vreme kad su ljudi pokopani.

OPTUŽBA:

            Ne, ne. Mislim na fotografije koje smo upravo pokazali sudijama. Fotografije na kojima ste vi na raznim grobljima. Kad su te fotografije snimljene?

ODGOVOR:

            Nakon rata. Te su fotografije snimljene nakon rata.

OPTUŽBA:

            A ove dve fotografije koje sada držim u ruci, kada su te fotografije snimljene?

ODGOVOR:

            Te su fotografije snimljene 11. maja. To je dan kada su ljudi pokopani. Ljudi su pokopani 12-tog. To su sve bili civili, ti ljudi koji su pogubljeni.

OPTUŽBA:

            U redu. Molim vas, pokažite i to sudijama. Ovo su, znači, dve fotografije koje svedok ima pri sebi, ali mislim da će i dokumenti koje donosi dr Loši biti sveobuhvatniji. Časni sude, ja mislim da to ne treba uvrštavati u spis, ali te dve fotografije pokazuju ovog svedoka. I on ih slučajno ima pri sebi i one podržavaju njegovo svedočenje.

MEJ:

            Gospodine Džemali, time je vaše svedočenje završeno. Hvala vam što ste došli svedočiti na međunarodni sud. Sada možete ići. Da, izvolite?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U vezi sa trakom, gospodine Mej. Prvo, imam prigovor. A drugo, imam da ga pitam u vezi sa ovom trakom koja je sad prikazana.

MEJ:

            O kojoj sada traci govorite?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Sinoć sam ja svojim očima, upravo zbog ovih manipulacija gospodina Najsa, na televiziji video...

MEJ:

            Ne, prestanite.  Vaše tvrdnje nisu uopšte utemeljene. Molim vas da se ponašate kako je dolično ponašati se u sudnici za ovu traku smo odlučili da je ne uvrstimo u dokazni materijal. Dodatno ispitivanje je bilo sasvim opravdano budući da se obavljalo u okviru ograničenih tema. Sada ću zamoliti ovog svedoka da se povuče iz sudnice budući da je njegovo svedočenje završeno. Mi te trake nećemo uvrstiti. Vi to znate. Prema tome, nema smisla da o tome sada govorite. Ne, ne, dosta o tome. Gospodine Džemali, molim vas da izađete iz sudnice. Mi smo vaše svedočenje saslušali. Hvala vam što ste došli. Molim da se uvede sledeći svedok.

SVEDOK:

            Želim vam se zahvaliti, časni sude. I vama i međunarodnoj pravdi i međunarodnom sudu.

MEJ:

            Izvolite gospodine Rajneveld.

OPTUŽBA:

            Hvala, časni sude. Optužba poziva Jusufa Krasnićija.

            Časni sude, ja mislim da ste vi i za ovog svedoka odlučili da se on ne uvede kao 92 bis, nego da bude u potpunosti ispitan.

MEJ:

            On govori o nekoj novoj temi, zar ne?

OPTUŽBA:

            Da, tako je. Biće i drugih svedoka koji će ući onda kroz 92 bis. Međutim, ovo je prvi svedok koji će govoriti o zatvoru u Dubravi. I dok čekamo na svedoka, molim da pogledate atlas, stranicu broj 5 u atlasu. Najbolji način da se lokalitet opiše je ovako. Ako na stranici br. 5 pogledate liniju 60 pri vrhu i liniju 12 sa strane vidite selo Istok i otprilike dva i po centimetra s desne strane vidi se Dubrava.

MEJ:

            Neka svedok da svečanu izjavu.

SVEDOK:

            Svečano izjavljujem da ću govoriti istinu, celu istinu i ništa osim istine.

MEJ:

            Izvolite sesti.

RAJNEVELD:

            Gospodine Krasnići, koliko sam shvatio vi imate 40 godina i vi ste kosovski Albanac iz Branjeva, iz Barana.

SVEDOK:

            Iz Barana.

PITANjE:

            Koliko sam shvatio, vi ste oženjeni, imate sina i po zanimanju ste nastavnik fizike u mesnoj školi?

ODGOVOR:

            Tako je.

PITANjE:

            Da li je, takođe, tačno da ste odslužili vojni rok u JNA 1983. godine u jednoj artiljerijskoj jedinici u Kninu, Jugoslavija?

ODGOVOR:

            Da.


 

PITANjE:

Tokom 1998. godine, gospodine, da li ste bili član OVK i da li ste bili komandant u štabu OVK u Baranima?

ODGOVOR:

            Da, tako je.

PITANjE:

            Molim vas da počnete da nam pričate o događajima koji su se desili 11. septembra 1998. godine? Da li se vama tog dana nešto desilo zbog čega ste na kraju krajeva bili odvedeni u zatvor?

ODGOVOR:

            11. septembra upao sam u zasedu. Da budem tačan, to nije bio policijski kontrolni punkt. To je bila prava zaseda. I srpska policija pošto me je uhvatila poslala me je u polcijsku stanicu u Peći. Držali su me tamo 24 sata i tamo su se saslušavala dvojica od kojih sam jednog poznavao, jer smo zajedno završili fakultet. Studirali smo u istoj zgradi. Taj čovek je bio nastavnik geografije, dok sam je predavao fiziku. I posle 24 sata osudili su me na tri dana zatvora, a 17. septembra stigao sam, tačnije doveli su me, pred istražnog sudiju, a 27. septembra poslali su me u zatvor u Lipljanima.

RAJNEVELD:

            Da li znate, gospodine, dok su vas saslušavali ta dvojica, od kojih je jedan bio vaš kolega sa fakulteta, da li ste tada znali zbog čega vas saslušavaju i zbog čega vas šalju u zatvor?

ODGOVOR:

            Oni su imali informacije da sam ja komandant UČK.

PITANjE:

            Razumem. Rekli ste da su vas na kraju  poslali u zatvor u Lipljanu 27. septembra 1998. godine. Kasnije, tokom septembra.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Da li je vaše suđenje već prošlo u tom momentu ili su vas držali u zatvoru u očekivanju suđenja?

ODGOVOR:

            Očekivalo se suđenje.

PITANjE:

Šta se desilo kada ste stigli u zatvor u Lipljanu?

ODGOVOR:

Sačekali su nas kordoni zatvorskih stražara i policajaca koji su nas maltretirali čitavih pet dana. A onda, posle pet dana, bili smo ugroženi zbog gladi, jer smo dobijali po 500 grama hleba na petoro ljudi, što znači da je svako dobijao po 100 grama. A onda su počeli da nas maltretiraju, s vremena na vreme, pojedinačno i tamo sam bio do 5. decembra.

PITANjE:

            Petog decembra ste premešteni negde drugde. Gde tačno?

ODGOVOR:

            Petog decembra odveli su me u zatvor Dubrava pored mesta koje se zove Istok.

PITANjE:

            Samo da sve bude savršeno jasno. Zatvorenici u zatvoru Lipljan, koje su bili nacionalnosti?

ODGOVOR:

            Svi smo bili Albanci.

PITANjE:

            Da li slučajno znate nacionalnost stražara ili policijskih službenika koji su radili u zatvoru, čuvali zatvorenike?

 


 

ODGOVOR:

            Bilo je  Albanaca među njima, ali nama nije bilo dozvoljeno da ih viđamo. I njima je bilo zabranjeno da nas kontaktiraju.

PITANjE:

            Kad ste stigli u Dubravu 5. decembra 1998. godine, gde su vas stavili, u kakvu ćeliju?

ODGOVOR:

            Kad smo stigli u Dubravu mene su stavili u blok samica koji se zvao blok C. I kad sam se popeo na prvi sprat tamo je bilo otprilike 56 zatvorenika i otprilike 108 dovedenih iz Lipljana koji su razmešteni na druge spratove, a neki i u samice.

PITANjE:

            Znači, vi niste bili jedini zatvorenik iz Lipljana. Bili ste jedan u grupi zatvorenika iz tog zatvora koji je premešten u Dubravu 5. decembra 1998. Je li tako?

ODGOVOR:

            Kao što sam rekao, bilo je 108 nas koji su premešteni iz Lipljana.

RAJNEVELD:

            Molim sekretara da stavi ovo na grafoskop. Sada ću vam pokazati, gospodine, jednu fotografiju snimljenu iz vazduha. To je snimak zatvora Dubrava. Da li ste vi ovu fotografiju videli ranije?

            Da li prepoznajete scenu na ovoj fotografiji? Da li je ova fotografija zatvora u Dubravi? Časni sude, ovo je pod tabulatorom četiri u registratoru 165 koji se odnosi na Dubravu. Dokazni predmet 165.

ODGOVOR:

            Da, ovo je zatvor u Dubravi.

PITANjE:

            Kažete da su vas stavili u blok C, u blok samica. Uzmite pokazivač ili nešto drugo i pokažite nam na grafoskopu u kojoj ste  bili zgradi kada su vas doveli tamo, odmah po dolasku? Ako to učinite na samom grafoskopu onda ćemo to svi moći da vidimo na monitoru. Približite se, takođe, mikrofonu da vas dobro čujemo.

ODGOVOR:

            Ovo je blok C, blok samica.

PITANjE:

            Tamo su vas odveli odmah po dolasku? U redu. Koliko je bilo ukupno zatvorenika u bloku C?

ODGOVOR:

            Oko 160.

PITANjE:

            U redu. Da li je bilo još zatvorenika u drugim zgradama u zatvorskom kompleksu Dubrava?

ODGOVOR:

            Bilo je vrlo malo njih kojima su izrečene dugačke kazne za ubistva i obične zločine, obična krivična dela. Njih nije bilo mnogo. Ali, mi u samicama bili smo u pritvoru pod istragom.

PITANjE:

            Da li su ljudi u pritvoru bili smešteni odvojeno od onih kojima su izrečene kazne, koji su već osuđeni?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Za vreme vašeg boravka, od 5. decembra do recimo početkom maja 1999. godine, da li je tamo stizalo još zatvorenika? I ako jeste, da li znate koliko vas je ukupno bilo do početka maja 1999. godine?


 

ODGOVOR:

            Pošto mi je izrečena presuda 16. marta i posle početka NATO bombardovanja, od početka aprila do 3. maja, sve zatvorenike iz svih zatvora u Srbiji su dovodili u Dubravu. Tako da nas je u to vreme bilo 224. A posle 3. maja bilo nas je preko 930, jer su toliko ljudi doveli.

PITANjE:

            Dok ste bili u tom zatvoru da li ste primetili da je tamo bilo nekih vojnih objekata u samom krugu zatvora Dubrava?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Recite nam nešto o tome. Po vašem saznanju, čega je tamo bilo i kako vi to znate?

ODGOVOR:

            Zatvor Dubrava nalazi se na padini. Ovde se vidi teritorija izvan kruga gde su se kretale vojne kolone s vremena na vreme, menjajući položaj.

PITANjE:

            Da li možete da nam pokažete na fotografiji ona mesta gde ste viđali ove vojne kolone? Da li se to vidi uopšte na slici?

ODGOVOR:

            Ne vidi se baš puno, ali pored upravne zgrade, evo ovde, može se sakriti vojna oprema, ovde gde ja pokazujem.

RAJNEVELD:

            Radi zapisnika, svedok pokazuje vrh fotografije iznad reči upravna zgrada. Da li ste vi videli lično neku vojnu opremu osim tih kolona, kolona vojske?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Šta ste videli?

ODGOVOR:

            Video sam oklopne transportere i protivavionske topove i tenkove.

PITANjE:

            Da li ste videli kako funkcioniše ta oprema? Da li ste videli neku vojnu opremu u akciji? Na primer, da li ste videli kako se koriste protivavionski topovi?

ODGOVOR:

            Onog dana kada su nas izveli u Lipljan, drugi put kada sam izašao kroz kapiju, video sam kako NATO uništava te protivavionske topove.

PITANjE:

            Pre tog trenutka kada su oni uništeni, da li ste ikad videli kako se puca iz njih? Da li ste videli kako se iz tih protivavionskih topova puca na neku metu?

ODGOVOR:

            Da. Negde u aprilu oni su provocirali avione NATO pucaju iz tih protivavionskih topova.

PITANjE:

            Kada kažete provocirali su, šta su tačno radili?

ODGOVOR:

            Ja sam čuo jednog stražara pored mog prozora kako kaže sledeće: "Čini mi se da gađaju avione".

PITANjE:

            Da li ste čuli kako se puca iz tih topova?

ODGOVOR:

            Da, čuo sam vatru iz tih topova.

 PITANjE:

            Da li znate lično ili ste čuli od drugih da se zatvor Dubrava koristio u bilo koje druge svrhe osim kao zatvor pre vašeg dolaska 5. decembra 1998. godine?

ODGOVOR:

            Pre nego što smo mi stigli u Dubravu, taj je zatvor korišćen u logističke svrhe od strane jugoslovenske vojske. Tamo je bila srpska vojska, vojnici, policajci, kao i pripadnici paravojnih formacija.

PITANjE:

            Maločas, odgovarajući na pitanje, rekli ste da su vas premestili na neko drugo mesto posle suđenja. Kada je bilo to vaše suđenje i zbog čega su vas osudili?

ODGOVOR:

            Suđenje je bilo 16. marta 1998. godine i meni je izrečena presuda navodno kao članu OVK i aktivisti Demokratskog saveza Kosova.

PITANjE:

            Ne znam da li sam vas loše čuo ili je to bila greška prevoda, ali čuo sam 16. marta 1998. godine kao datum suđenja. Da li ste to rekli - 1998. ili neke druge godine?

ODGOVOR:

            Hteo sam da kažem da kažem 19. marta 1999.

PITANjE:

            I koja vam je kazna izrečena?

ODGOVOR:

            Izrečena mi je kazna po optužbi za terorističku zaveru kao članu OVK i aktivisti Demokratskog saveza Kosova.

PITANjE:

            Možda nisam bio jasan, koja vam je kazna izrečena? Na koji period zatvora ste osuđeni?

ODGOVOR:

            Na godinu dana zatvora.

PITANjE:

            I gde je trebalo da odslužite tu kaznu zatvora? Da li je to u Dubravi?

ODGOVOR:

            Posle izricanja presude odmah su me odveli u Dubravu gde je trebalo da budem u zatvoru.

PITANjE:

            Da li su vas ponovo stavili u blok C, gde ste bili dok ste bili u pritvoru, ili ste smešteni u neku drugu zgradu. Ako je to bila neka druga zgrada, pokažite nam je na fotografiji.

ODGOVOR:

            Stavili su me u istu zgradu i tamo sam četiri dana bio na 2 spratu a posle 4 dana olakšali su mi uslove izdržavanja kazne i stavljen sam u prizemlje desno od ulaza.

PITANjE:

            U redu. Presuda vam je izrečena 16       -og, a da li se 24. marta 99. godine  nešto dogodilo?

ODGOVOR:

            24. marta, otprilike u 8,20 uveče, čuli smo kako jedan avion velikom brzinom preleće iznad nas. U tom momentu došli su stražari, isključili sva svetla i zaključali sva vrata.

PITANjE:

            A da li ste kasnije čuli od drugih zatvorenika ili od ljudi koji su imali kontakta sa spoljnim svetom šta se desilo 24. marta 99. godine.

ODGOVOR:

            24. marta otprilike u 10,00 sati jedan čovek, čijeg se imena ne mogu setiti, jedan advokat koji je posećivao svog klijenta u zatvoru, rekao je  da je konferencija u Rambujeu propala i da će bombardovanje NATO započeti te noći.

PITANjE:

            Posle 24. marta 99. godine, da li se odnos stražara prema zatvorenicima na neki način promenio.


 

ODGOVOR:

            Ne 24, ali već sledećeg dana stvari su počele da se menjaju. Bilo je manje obroka, dobijali smo manje hrane. Dobijali smo dva obroka umesto tri. Par dana kasnije počelo je maltretiranje i prebijanje.

PITANjE:

            Preskočiću sada jedan deo, do maja do 19. maja 99. godine. Šta se desilo tog dana što bi ste vi želeli da ispričate pred ovim Sudom.

ODGOVOR:

            19. maja, otprilike oko 12,00 ili jedan, jer nismo imali pravo da nosimo sat, bilo je negde oko podne, čuli smo vrlo jaku eksploziju u zatvorskom kompleksu iz pravca upravne zgrade. Tamo je pala jedna NATO bomba. Posle pet ili 6 sekundi pale su bombe i na blok c, dve bombe i još jedna u neposrednoj blizini. U to vreme nismo zapravo znali šta se događa. Stražari su pobegli i ostavili nas zaključane u zatvoru. Počeli smo da provaljujemo vrata da bi smo se izvukli iz svojih ćelija, to se već dešavalo negde oko pola dva, a onda su došli  zatvorenici koji su bili slobodni i pomogli nam da izađemo iz samica a onda na 2 spratu,  poginulo je 3 zatvorenika a 15 njih je ranjeno.

PITANjE:

            Koliko bombi kažete da je ukupno palo na zatvor 19. maja?

ODGOVOR.

            Mislim da su 4 bombe pale, 1 na upravnu zgradu, dve na ostale i još jedna na susedni blok.

PITANjE.

            Samo da bi sve bilo jasno, na fotografiji koja je sada na grafoskopu pred vama, upravna zgrada je u gornjem levom uglu. Pogledajte molim vas. Pokažite molim vas tu zgradu. Ima dva bloka C. Jedan blok je označen kao samice 12 a kad pogledate drugi kraj fotografije tu piše blok-c za osuđene osobe. Na koji blok su pale te bombe.

ODGOVOR:

            Dve su pale na broj 12 i jedna na broj 11 .

PITANjE:

            Ako govorimo o bloku C,  jedna zgrada sa samicama u donjem delu fotografija a druga je sa desne strane. Da li je dva dana kasnije zatvor ponovo bombardovan.

ODGOVOR:

            31. maja, otprilike u pola jedanaest, zatvorski kompleks je ponovo bombardovan.  Stražari i uprava zatvora su nas razmestili  u dvorište. Mi smo to bar zvali dvorište zatvora i posle izvesnog vremena počelo je bombadovanje. Prve bombe pale su na kantinu,  na zatvorsku kuhinju, a druga bomba je pala na prijemnu zgradu gde je bilo 167 zatvorenika iz Đakovice, koji su tamo bili kao taoci. Njima je rečeno da napuste zgradu i da nam se pridruže na otvorenom prostoru, ali oni su rekli da je bolje ostati unutra i poginuti od bombi NATO nego izaći napolje i poginuti od srpskog pokolja. I tokom tog celog tog dana nastavilo se bombardovanje zatvora, bombe su padale i na sportsku halu i druge zgrade su pogođene.

PITANjE:

            Uskoro ćemo morati da prekinemo zbog pauze. Hteo bi samo da vas pitam sledeće. Koliko je zatvorenika poginulo 21. maja od bombardovanja.

ODGOVOR:

            Više od 16 ljudi je poginulo 21. maja, ako se tome doda ostalih 9, to je ukupno 23.

TUŽBA:

            Časni sude, kasnije bi prešao na drugu temu, možda je ovo zgodan trenutak da odemo na pauzu.

MEJ:

            Gospodine Rajneveld bilo bi jako korisno da i mi dobijemo primerak te fotografije.

RAJNEVELD:

            Mislim da je ta fotografija u vašem materijalu pod tabulatorom, ali kada smo već kod tih administrativnih stvari, ne znam da li sam tražio broj za ovaj dokazni predmet.


 

MEJ:

            Ovaj primerak koji mi imamo nije baš mnogo jasan ne vidi se. Pogledajte da li možete napraviti bolji primerak fotografije.

RAJNVELD:

            Pokušaćemo ali to što imate u registratoru nije identično mojoj fotografiji, ali ima slične oznake. Tokom pauze ću napraviti te primerke.

MEJ:

            Samo da razjasnimo jednu stvar. On je rekao da je 23 ljudi poginulo 21. maja. Je li tako.

TUŽILAC:

            Da, časni sude.

MEJ:

            Idemo na pauzu 20 minuta.

TUŽBA:

            Samo još jedna stvar. U dokaznom predmetu 165 nalazi se i ona fotografija koja je sada na grafoskopu.

MEJ:

            Bilo bi mnogo lakše posle pauze ako dobijemo bolje primerke fotografije i onda ćemo dobiti i novi dokazni broj.

TUŽBA:

            Svakako časni sude.

MEJ:

            Gospodine Krasnići ne razgovarajte ni sa kim o svom svedočenju tokom pauze. Molim ustanite.

MEJ:

            Izvolite sesti. Izvolite, gospodine Najs.

TUŽBA:

            Hvala. Gospodine Krasnići, pre nego što pređemo na 22. maj želim vam postaviti nekoliko pitanja za razjašnjenje. Mislim da ste nam rekli da je broj ljudi koji su poginuli u bombardovanju NATO-a bio  23. Vi ste rekli nakon izbrajanja. Ali mi smo sad videli da 21. poginulo 16 ljudi, ako ste onda dodali 9 došli do broja 23, odkud tih devet. Da li je to bilo istoga dana ili 19. dajte to nam razjasnite.

            Gospodine Krasnići mislim da ste nam neposredno pre pauze rekli da ste dodali 9 zatvorenika, broj od 16 zatvorenika koji su poginuli 21. maja. recite nam odakle tih 9 zatvorenika. Da li su ti zatvorenici takođe poginuli. Na koga ste mislili kada ste spomenuli tih 9 zatvorenika.

SVEDOK:

            21. maja poginulo ih je 19, trojica su poginula 21. i ukupno je u bombardovanju NATO pakta poginulo 23 ljudi. I još 9 drugih 23. maja ali o njima još nismo govorili.

MEJ:

            Ali to još  nije jasno.

TUŽBA:

            Dobro, idemo korak po korak.

MEJ:

            Početi sa 21. majem. Gospodine Krasnići, budite pažljivi, slušajte pažljivo pitanje.

TUŽBA:

            Koliko je vama poznato koliko je ljudi poginulo 21. maja kao posledica bombardovanja.

SVEDOK:

            19 zatvorenika.

TUŽBA:

            A dva dana ranije, 19. maja. Rekli ste nam da je poginulo 3, da li je to tačno?

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Dobro, a sada idemo hronološkim redom. Idemo na 22. maj. Dakle, jutro nakon drugog bombardovanja NATO, vreme i događaj koji se dogodio negde oko 5.30 minuta ujutru. Recite nam šta se to dogodilo 22. maja 99. godine.

SVEDOK:

            Toga dana u 6.30 ujutru nalazili smo se na sportskom terenu pod otvorenim nebom, na otvorenom prostoru i došao je jedan policajac sa megafonom, okrenuo se prema nama i sa stražarnice zatvora rekao, vodimo vas u Niš, u niški zatvor zbog vaše vlastite sigurnosti. A zatim zbog ružnih iskustava koje su drugi albanski zatvorenici ranije imali u niškom zatvoru  oni su nam rekli da treba spaliti i uništiti sve što je u vezi sa dokumentima. Inače će nas zatvorski stražari premlatiti i sa nama loše postupati, pa smo onda mi to i učinili. I negde oko 6 sati ponovo su nam se obratili kroz megafon. Rekli su, imate još 10 minuta da se spremite i da se postrojite.

TUŽBA:

            Možda biste mogli nešto razjasniti. Mislim da ste rekli da je od vas zatraženo da se postrojite u 6.30 a nakon toga ste rekli kasnije u 6.00 sati ponovo su se obratili, doduše vi ste nam ovo razjasnili tako da vas verovatno tada nisam dobro shvatio. Kada su vam se oni prvi put obratili kroz megafon, a kada su vam rekli da će vas prebaciti u niški zatvor.

SVEDOK:

            Oni su nas probudili u 5.30 i to ista osoba sa megafonom, pa onda u 6, pa se onda dogodilo ovo drugo.

TUŽBA:

            Da li su se onda na kraju krajeva zatvorenici postrojili na sportskom terenu.

SVEDOK:

            Počeli su se postrojavati. Uvek u 5 ili 6 redova.

TUŽBA:

            Koliko se po vašoj proceni ljudi tada postrojavalo, na sportskom terenu.

SVEDOK:

            Pa zatvorenici su se počeli postrojavati.

TUŽBA:

            Moje pitanje je da li nam možete reći koliko se ljudi tamo postrojavalo. Brojku?

SVEDOK:

            Više od 800, jer neki su se zatvorenici sakrivali unutar zatvorskog kompleksa.

TUŽBA:

            Dobro, a šta se onda dogodilo.

SVEDOK:

            Nakon što su nam po drugi put rekli da se postrojimo, nakon nekih tek 5 sekundi počele su padati ručne bombe. Počeli su bacati ručne bombe. Njih 4 ili 5, takođe pucali su iz bazuka, ručnim bacačem i iz raznih vrsta lakog naoružanja: poluautomatskih pušaka i pušaka.

TUŽBA:

            Na koga su pucali?

SVEDOK:

            Pucali su na nas koji smo se postrojavali i to sa svih zidova zatvora pogotovo sa onih mesta na kojima su zidovi bili oštećeni od bombi NATO pakta. Tamo su stajali stražari.

TUŽBA:

            Časni sude, mi smo tokom pauze raspodelili kopije, ove fotografije ste dobili.

MEJ:
            Molim dokazni broj.

SEKRETAR:

            Ovo će biti dokazni predmet tužilaštva 289.

TUŽBA:

            Hvala. Časni sude,  da vi znate da je to već označeno brojem 165.

MEJ:

            Da, da.

TUŽBA:

            Dobro. Pogledajmo sada tu novu fotografiju na grafoskopu i recite nam da li se stražarnica vidi na toj fotografiji, kad se gleda na sportski teren, da li se ta stražarnica vidi ili se nalazi van fotografije.

SVEDOK:

            Stražarnica bi trebalo biti negde ovde dole, na prvoj kopiji se to vidi ali ne i na ovoj fotografiji.

TUŽBA:

            Dobro. Vi ste na fotografiji snimljenoj iz jednog drugog ugla uneli neke beleške. Molim sudskog poslužitelja da ovo stavi na grafoskop. Mislim da je ta kopija fotografije dodana izjavi i tu se vidi  ta lokacija. Izvinjavam se zbog lošeg kavliteta, međutim to je najbolja kopija koju mi imamo. Da li prepoznajete taj dokument, jeste li vi u tom dokumentu uneli svoje inicijale.

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Dobro, sada se moramo prvo orijentisati. Pri vrhu fotografije vidimo reči  stražarski toranj. A odmah ispod toga je područje na kojem piše sport ili sportski teren, da li je to tačno.

SVEDOK:

            Da, to je tačno.

TUŽBA:

            Znači, to je onaj isti sportski teren koji se vidi na donjem desnom uglu prethodne fotografije.

SVEDOK:

            Da, tako je.

TUŽBA:

            Dobro, znači sada gledamo istu stvar ali iz različitog ugla. Recite nam gde su bili postrojeni ljudi na ovom dokumentu koji se sada nalazi na grafoskopu i ...od kojih je dolazila pucnjava. Molim vas da nam to pokažete pokazivačem.

SVEDOK:

            Ovde je sportski teren, a ovde je stražarnica. Stražarski toranj gde su stajali stražari  i pucnjevi su došli iz pravca stražarskog tornja  i sa ovog vanjskog zida. S druge strane zida.

TUŽBA:

            Šta se dogodilo ljudima koji su se postrojavali pred stražarnicom kao posledica pucnjave.

SVEDOK:

            Većina nas nije znala šta se dešava. I neki su se bacili na zemlju jer su shvatili da su nas Srbi počeli ubijati, 97 ljudi je ubijeno a 157 ih je ranjeno. Mnogi su kasnije umrli zbog nedostatka lekarske nege.

PITANjE:

            Koliko dugo su pucali stražari sa  tornja.

ODGOVOR:

            Postojale su dve faze. Prva faza sa ručnim bombama i druga faza iz automatskog oružja i to je trajalo nekih 10 minuta. I kad su oni menjali šaržere mi smo se pokušali sakriti u uglovima, a sve to skupa je trajalo nekih 10 minuta.

PITANjE:

            Recite nam šta se vi napravili. Vi ste znači isto bili postrojeni na sportskom terenu.

ODGOVOR:

            Da. Ja sam bio negde ovde.

TUŽBA:

            Vi sada pokazujete gornji desni ugao koji označava sportski teren za potrebe zapisnika.

SVEDOK:

            A onda sam pošao u ovom pracu pokraj bloka C, i dole do sportskog kompleksa ja i nekoliko prijatelja.

PITANjE:

            Kako ste uspeli napustiti to područje gde je trajala pucnjava. Kako ste uspeli pobeći.

ODGOVOR:

            Pa, zbog mog iskustva iz JNA i mog iskustva tokom rata kao vojnika OVK ja sam znao da kad se menjaju šaržeri postoji postoji kratka pauza i to sam iskoristio da pobegnem u drugi deo zatvora.

PITANjE:

            Da li se pucnjava nastavila nakon te pauze u kojoj su menjani šaržeri. Jesu oni nastavili pucati.

ODGOVOR:

            Da, ponovo su počeli pucati, ali tada nasumice.

PITANjE:

            Odakle se pucalo kada se pucnjava ponovo nastavila.

ODGOVOR:

            Iz istog smera, ali takođe i sa drugih stražarnica koje su se nalazile u drugim uglovima zatvorskog kompleksa i koji se ne vidi na ovoj fotografiji.

PITANjE:

            Rekli ste nam da ste pošli prema bloku C i na kraju došli do mesta koje se ne vidi dobro na fotografiji. Recite nam kuda ste pošli. Ovde vidimo zgradu na kojoj piše pozorište.

ODGOVOR:

            Pošli smo u smeru bloka C i tu je jedna asfaltirana cesta blizu pozorišta i onda sam došao do sportske dvorane.

PITANjE:

            Jeste li videli što su uradili drugi zatvorenici koji su preživeli.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Kuda su oni otišli.

ODGOVOR:

            Mi smo svi pobegli u različitim smerovima i ove smo zgrade koristili kao zaštitu od pucnjave koja je dolazila sa sve četiri strane. Prema tome, krili smo se između zgrada.

PITANjE:

            Koliko dugo ste se krili. Rekli ste da je to počelo negde između 5,30 i 6,00 sati ujutro 22. maja. Šta ste  radili ostatak toga dana nakon što je završila pucnjava.

ODGOVOR:

            Pomogli smo ranjenim zatvorenicima i negde oko 1 ili 2 sata otišli smo na mesto gde se to dogodilo i tamo smo poslagali leševe i takođe uklonili nekoliko ljudi koji su tamo ležali ranjeni.

PITANjE:

            Da li znate koliko ljudi je ubijeno tokom te pucnjave u ranim jutarnjim satima 22. maja.

ODGOVOR:

            Tada je ubijeno ukupno 97 ljudi, brojka dolazi od mojih prijatelja koji su prebrojali leševe. To obuhvata i zatvorenike koji su bili osuđeni zbog običnih krivičnih dela.

KVON:

            Pre nego što idemo dalje, gospodine Krasnići, vi ste rekli da ste primetili da je došlo do kratke pauze tokom kojih su menjani šaržeri. Da li je to tačno. Da li to znači da je pucala ne jedna osoba sa stražarnice.

ODGOVOR:

            Ne, mi smo bili u velikoj grupi i mi smo se međusobno poznavali. Mi smo svi došli iz istog kraja i kad su menjali šaržere mi smo jedni drugima vikali "e sada je vreme, krenimo". Prema tome, ja sam na osnovu svog iskustva znao da ću tokom tog kratkog intervala imati vremena da pobegnem.

KVON:

            Recite nam, ako se to možete setiti, koliko je ljudi pucalo  na vašu grupu.

ODGOVOR:

            Nama je  bilo teško videti sve ljude koji su pucali. No, u stražarskom tornju nalazio se jedan stariji stražar, još dvojica sa svake strane, a u rupama u zidu od bombardovanja NATO-a mogle su se videti cevi automatskih pušaka uperene prema nama.

KVON:

            Hvala.

TUŽBA:

            Gospodine, da li nam možete dati procenu broja ljudi. Koliko je ukupno ljudi pucalo na vas. Da li je to bio jedan, trojica, petnestak, da li nam možete dati barem grubu procenu broja ljudi koji su pucali na zatvorenike.

ODGOVOR:

            Pa mora da ih je bilo 20, ako ne i više. Jer, tokom noći, kad smo spavali na otvorenom na sportskom terenu, čuli smo da se u tom području kreće jedan traktor. Nema sumnje da je taj traktor dovezao municiju, ispaljena je i jedna granata iz zolje koja je pala negde blizu pozorišta i onda smo čuli glas na srpskom koji kaže "nemojte više pucati".

PITANjE:

            Zolja koju ste  spomenuli, je li to neko oružje?

ODGOVOR:

            Zolja je jedna vrsta oružja koja izgleda kao ručni bacač raketa ne znam koje još značenje to ima.

PITANjE:

            Dobro, rekli ste nam da ste se vi i još neki drugi zatvorenici sakrili. Možete li nam reći da li ste se krili i preko noći odnosno, šta se dogodilo sledećeg dana.

ODGOVOR:

            Tokom noći je 315 zatvorenika provelo noć u bloku C gde su bili u bloku koji je ranije bio bombardovan, ostatak je ostao u podrumu kuhinje. Tokom noći organizovali smo odbranu, jer smo se bojali da bi nam se još i nešto gore moglo dogoditi da će nas masakrirati iz blizine. Zato smo uzeli stvari koje smo tamo zatekli, spremili se i na taj način spremili neku vrstu samoodbrane znači, to su bile noge od kreveta, prozorski okviri,  užad, motike i sve smo to spremili za jutro. Negde u 5,30 ujutro došla je jedna grupa Srba. Vojska, policija, paravojska bili su iz raznih formacija i oni su počeli otvarati kanalizacijske šahtove, i u njih ubacivati ručne bombe i pucali su one koji su se u šahtovima sklonili. Ponekad bi im pucali u leđa. Onda su došli do kuhinje i počeli ubacivati ručne bombe u kuhinju. Nakon nekog vremena prisilili su te ljude da se predaju. Prisilili su ih da stave ruke na potiljak i da dođu do sportske dvorane. Zatim, su poslali dvojicu zatvorenika u blok C koji su nam rekli da se moramo predati za 15 minuta.

PITANjE:

            Ti ljudi koji su bili u šahtovima i u kuhinji jesu li ti ljudi ranije bili na sportskom terenu ili na njih ranije pucano.

ODGOVOR:

            Isti oni ljudi koji su bili postrojeni su se razdelili. 315 je otišlo u blok C, ostatak je otišao u kuhinju i tamo smo se sklonili tokom noći. Dakle, to su bili isti ljudi.

PITANjE:

            Kakav je bio učinak tih ručnih bombi i pucnjave, da li još više ljudi ubijeno u jutarnjim satima 23. maja.


 

ODGOVOR:

            Nekoliko ljudi izgubilo je život od ručnih bombi, nekoliko ljudi u podrumu ili u pozorišta tamo se krilo 22 ljudi.         To je podrum sa mnogo raznih prostorija. Tamo se nalazila strojarnica, ložiona, centralno grejanje i od tih 22 ljudi, 9 je ubijeno iz blizine u strojarnicu uza zid, a jednog od njih sam poznavao i njegovo ime je Ćiraj, a sin Ćiraj je bio u istoj ćelili u kojoj i ja.

TUŽBA:

            Znači, rečeno vam je da vam je dato neko vreme da se predate. Recite da li ste se predali i ako jeste kuda su vas odveli i šta se dogodilo.

SVEDOK:

            Poslali su dvojicu zatvorenika iz kuhinje u blok C kako bi nam rekli da se predamo i da izađemo sa rukama na potiljku i dođemo do sportske dvorane. Tamo su nas sve okupili na gomilu.

TUŽBA:

            I kad su vas sakupili, da li vam je neko nešto rekao.

SVEDOK:

            Sve su nas sakupili u dvorani i onda su došli neki srpski novinari i jedan grčki novinar. Ne znam  kojoj televizijskoj stanici ili agenciji je on pripadao. Prebrojali su leševe i rekli da je to učinio NATO.

TUŽBA:

            Čekajte, ko je prebrojao koje leševe i ko je rekao da je to uradio NATO. Idemo redom. Koliko sam shvatio određena je nekakva konferencija za štampu za neke srpske novinare zajedno sa grčkim novinarem, da li je to tačno?

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Dobro. Recite nam dakle prvo koliko je ljudi izgubilo život.

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Recite nam, ako znate, koliko ljudi je izgubilo život kao rezultat pucnjave na sportskom terenu i incidenta sledećeg jutra kad su terali ljude iz časa u čas iz kuhinje.

SVEDOK:

            U pucnjavi je ubijeno oko 153 ljudi.

TUŽBA:

            Dobro, znači na toj konferenciji za štampu, da upotrebimo taj izraz jer je tako bolje, ko je rekao da je to učinio NATO.

SVEDOK:        

            Srpski policajci i stražari koji su došli sa njima.

TUŽBA:

            Da li su te leševi, dakle leševi ljudi koji su ubijeni na sportskom terenu i sledećeg jutra  novinari videli.

SVEDOK:

            Da, svi su videli toga dana. To je bilo 23.

TUŽBA:

            Sledećeg dana, 24. maja 99. godine, šta vam se dogodilo, kuda ste otišli?

SVEDOK:

            Nakon toga su nas pritvorili u sportskoj dvorani i rekli da će nas odvesti u zatvor Smrekovnica blizu Mitrovice ili u zatvor u Lipljanu. Sledećeg jutra u 6 sati postrojili su nas, ukrcali nas u 8 autobusa, smestili ranjene u 4 kamiona i poslali nas u selo Dubrava, to je blizu i zatim dalje za Lipljan.

TUŽBA:

            I vi ste ostatak svoje kazne izdržali u Lipljanu. Da li je to tačno?


 

SVEDOK:

            U Lipljanu smo ostali ukupno 17 dana. A onda 10. juna kad je NATO počeo ulaziti na Kosovo u skladu sa sporazumom, odveli su nas u zatvor u Nišu gde sam ostao još tri meseca.

TUŽBA:

            Jeste li vi lično poznavali neke ljude koje su srpske snage ubile bilo na sportskom terenu, bilo sledećeg jutra kad su bacali ručne bombe u šahtove i pucali u podrum kuhinje. Jeste li poznavali neke od tih ljudi.

SVEDOK:

            Da, poznavao sam nekoliko njih.

TUŽBA:

            Da li nam sada po sećanju možete reći neka od imena ljudi koji su izgubili život ili bi nam bilo od pomoći da možda prepoznate imena tih ljudi na nekom popisu. Da li se možete setiti bez gledanja na popis.

SVEDOK:

            Sećam se više prezimena nego imena, ali bilo bi mi od pomoći kada bi mi pokazali popis.

TUŽBA:

            Časni sude, imam ovde jedan popis i predlažem da se on pokaže svedoku da kaže da li prepoznaje neka od imena ljudi na tom potpisu, ljude koji su toga dana ubijeni.

MEJ:
            Kakav je to popis?

TUŽBA:
            To je isti popis koji se nalazi u dodatku J.

MEJ:
            To će da svedoči neko drugi, zar ne?

TUŽBA:

            Ja sam hteo da pitam svedoka koliko imena sa ove liste on poznaje.

MEJ:

            Shvatam.

TUŽBA:
            Ja ću ga zamoliti da to radi po sećanju. Shvatio sam, gospodine, da vi znate imena tih ljudi. Znate li  imena ljudi  koje su srpske snage ubile 22. i 23. maja 99. godine.

SVEDOK:

            Mogu da se prisetim, tih ljudi koje je ubio NATO. Bezirej iz Ratića blizu Peći,

TUŽBA:

            Znam da znate ova imena. Pitao sam vas sad za imena ljudi ne onih koje su ubile bombe NATO, već imena ljudi koje su ubile srpske snage. Razumeo sam da znate imena ljudi koji su poginuli od bombardovanja NATO. Ja pitam za druga imena.

SVEDOK:

             Agima Šanija iz grada Klina, A.Aguši iz grada Klina, Zek Hasanetaj iz opštine Dečani, iz sela Kosturice...ima još i drugih imena koja sam zaboravio. Trenutno ne mogu da ih se setim.

TUŽBA:
            Hvala, časni sude. Nisam hteo da ovo ispadne kao neka vežba memorije ovog svedoka ili provera. Predložio bih da mu pokažem spisak pa da vidimo koliko tih imena mu je poznato.

MEJ:
            Biće drugih svedoka koji će moći  o tome da svedoče tako da ćemo sigurno imati imena koja će biti kasnije data. Molim da pokažete ovo svedoku.

SVEDOK:

            Zahif Anduši...

TUŽBA:
            Da, nastavite.

SVEDOK:

            Avni Gaši, Zek ...

TUŽBA:
            Tog čoveka ste ranije spomenuli u svedočenju pre nego što vam je pokazan spisak.

SVEDOK:

            Valentin Nikol Dubaj, Teodiš Suvaj,

TUŽBA:

            To su imena koja prepoznajete?

SVEDOK:

            To su ljudi koje sam lično poznavao.

TUŽBA:
            Nemam više pitanja u ovom trenutku časni sude.

MEJ:
            Izvolite, gospodine Milošević.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ovde je juče i danas gruba manipulacija o nekakvim trakama o navodnom streljanju, toga očigledno nema i vi ste mi, gospodine Mej, uskratili mogućnost čak da prigovorim na takve manipulacije.

MEJ:

            Da li želite da postavite ovom svedoku neko pitanje ili ne. Ako želite, trebalo bi da počnete unakrsno ispitivanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Tvrdite da ste uhapšeni 11. septembra 98. godine. Osuđeni ste na vremensku kaznu zatvora  u trajanju od 12 meseci, je li tako?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A gde ste osuđeni?

SVEDOK:

            Osuđen sam po članu 125.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A vi ste u ovom glavnom ispitivanju rekli da ste osuđeni kao navodno član UČK, a iz ovih podataka koje ste sami dali je li tačno, ne samo da ste bili pripadnik UČK već komandat štaba za Barane. Je li tačno ili ne?

SVEDOK:

            Ja sam bio komandant u bazi u Karako. Izvinjavam se, u kasarni.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste rekli da ste osuđeni ne zato što ste navodno bili nego zato što jeste, je li tako. Da li ste kao pripadnik i komandant štaba UČK organizovali, učestvovali u terorističkim akcijama protiv naših snaga, vojnika, policajaca ili civila.

SVEDOK:

            Ja nisam učestvovao ni u kakvim aktivnostima OVK. Ja sam bio u vojnoj kasarni i pomagao sam logistički OVK, tačnije obučavao sam buduće vojnike.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači vi kao komandant štaba UČK u Baranu niste se bavili aktivnostima UČK. Niste učestvovali ni u kakvim borbama, to hoćete da kažete.

SVEDOK:

            Ja nisam učestvovao ni u kakvim borbama, samo sam pozvan da rukovodim obukom mladih ljidi koji će kasnije postati vojnici.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači vi ste obučavali  novoregrutovane članove UČK, je li tako.

SVEDOK:

            Jeste, tako je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A koliko je njih u tim akcijama, koje vi navodite, izgubilo život.

ODGOVOR:

            Nijedan od mojih vojnika nije poginuo u akciji.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kad ste pušteni iz zatvora, je li to bilo tačno kad ste izdržali svoju kaznu od 12 meseci. 

ODGOVOR:

            Ne  razumem sasvim vaše pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kog datuma ste pušteni iz zatvora.

ODGOVOR:

            11. septembra 99. godine pušten sam iz zatvora u Nišu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pošto ste uhapšeni 11. septembra 98 godine to znači, da ste u zatvoru proveli tačno u dan godinu dana koliko ste bili osuđeni. Je li to tačno ili ne.

ODGOVOR:

            Tako je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Je li mislite da ste oštro osuđeni s obzirom da za to krivično delo za koje ste vi suđeni kazna može da bude do 15 godina, a vi ste odležali godinu dana.

ODGOVOR:

            Istražni sudija, tačnije sudije, nisu mogli da posete ta mesta, da bi skupili neku informaciju, nisu bili na tom mestu gde je bio OVK, osuđen za saradnju sa OVK ili zato što smo bili članovi Demokratskog saveta Kosova.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kažu sve ono što ste vi stvarno radili. Je li tako.

ODGOVOR:

            Nisu imali nikakvih dokaza.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Evo vidite sada, sada su tu vaši dokazi očiti. Recite mi koliko je projektila NATO avijacije ispalila na zatvor Dubravu 19. maja 2002. Da li se sećate.

ODGOVOR:

            Ukupno 4.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja pitam 19. maja 2002. godine, to je bio prvi dan bombardovanja zatvora.

MEJ:

            Došlo je do greške u prevodu. To je 1999 godina, a ne 2002 godina.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            1999. godine, naravno. Da li mogu da dobijem odgovor.

ODGOVOR:

            Kao što sam rekao, pala su ukupno 4 projektila.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li se sećate  koliko je ljudi tada izgubilo život.

ODGOVOR:

            Troje je poginulo i preko 15 njih je ranjeno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li možete da mi objasnite kako to vi kao zatvorenik u zatvoru, koji je kako smo videli po prostoru prilično veliki, možete da znate precizno podatke o poginulima, o ranjenima i tako dalje. Na osnovu čega ste vi imali svu tu mogućnost da sve to vidite, saznate, čujete, prebrojite.

 

ODGOVOR:

            Ja imam po malo iskustva, 10 godina iskustva u Demokratskom savezu Kosova,  imam i neko obrazovanje, tako da mogu da brojim.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne znam da li vam je jasno moje pitanje. Vi ste zatvorenik, kako ste vi u mogućnosti da se slobodno krećete po zatvoru, da brojite i ustanovite sve što se u zatvoru događa. To znači da ste se vi slobodno kretali kroz sve delove zatvora i ustanovljavali sve ovo što sad pričate.  

ODGOVOR:

            Posle bombardovanja mogli smo slobodno da se krećemo po celom krugu zatvora, samo nismo mogli da prilazimo zidovima. Jer postojalo je naređenje prema kome je svako ko bi se približio zidu bio ubijen. Međutim, unutar zidova mogli smo skoro sasvim slobodno da se krećemo a takođe smo imali i kontakte sa drugim zatvorenicima koji su nam govorili šta su čuli od drugih ljudi od svojih rođaka i prijatelja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U trećem pasusu navodite da su čuvari rekli ostalim zatvorenicima da pomognu onima koji su se nalazili u bloku C, da li je to tačno.

ODGOVOR:

            To se desilo samo 19. kada su stražari pobegli iz bloka C, i rekli drugim zatvorenicima da pomognu drugim zatvorenicima. Samo mi koji smo bili u samicama smo mogli da se krećemo slobodno kao ostali.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Samo znači vi koji ste bili u izolaciji mogli ste da se krećete. Jesam li vas dobro razumeo ili ovo nešto na transkriptu nije tačno.

ODGOVOR:

            Oni koji su bili na slobodi su mogli da se kreću slobodnije nego mi, a kasnije, kada smo pušteni iz izolacije, mogli smo da se krećemo po krugu tog kompleksa isto toliko slobodni kao i oni.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate koliko je bombi 21. maja bačeno u tom bombardovanju, koje je bilo kako i sami tvrdite vrlo masivno.

ODGOVOR:

            Znam za 24 projektila.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I koliko je bačeno bombi.

ODGOVOR:

            Ne razumete šta sam rekao. Rekao sam 24 projektila.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, vi pišete u svom ovom iskazu "dva dana kasnije, 21. maja, ponovo su bombardovali zatvor. Bombardovanje je počelo oko 10,30 čuvari su rekli zatvorenicima da napuste blokove sa ćelijama i da ostanu napolju na otvorenom. Čuvari su potom ponovo izašli van kruga. Video sam avione iznad zatvora kao i bombe i rakete kako padaju ... zgrade su pogođene, a bombe i rakete udarili su u betonske površine. Veliki betonski blokovi leteli su kroz vazduh. Jedna bomba je pala na beton udaljen oko 25 m od dvorane za priredbe 16 zatvorenika poginulo je na tom  licu mesta od eksplozije kao i od betona koji je pao po njima. Oni su se nalazili između dvorane". Onda govorite o tome da ste pisali po tlu reč "upomoć", a onda nastavljate "bombardovanje je trajalo ceo dan sve do večeri sa jednim predahom od 14 do 16. Zatim se bombardovanje nastavilo još sat vremena trajalo do 17 i tako dalje i tu kažete otprilike 24 bombe". Znači ceo dan je trajalo bombardovanje i vi ste brojali precizno i ustanovili 24 bombe. Je li tako? I znači tačno je da su čuvari zatvora pustili sve zatvorenike da izađu iz ćelija i budu na otvorenom prostoru da bi se zaštitili. Je li tako?

ODGOVOR:

            Kao što sam pokazao na ovoj skici, mi smo se nalazili u dvorištu koje se nalazi u centru kompleksa i kada je počelo bombardovanje jedna bomba je pala blizu te sale i zidovi su  podignuti u vazduh i leteli u vazduhu i padali na ljude. Nekoliko ljudi je tako poginulo. Ukupno 16 ih je poginulo a troje je umrlo kasnije. Ukupno 19.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Dobro. Vi govorite o ovima koji su poginuli od NATO, a da li znate koliko je zatvorenika ostalo u zatvorskim ćelijama, za vreme NATO bombardovanja. Koliko njih je poginulo u tim objektima?

SVEDOK:

            U zatvorskim zgradama poginulo je 4, u prijemnom bloku, gde je bilo 167 zatvorenika iz Đakovice, koji su uzeti kao taoci, a onda kasnije poginulo 4. Tako, da kad sve to saberete ukupno ispada 19.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Ko je uzet kao talac?

SVEDOK:

            16-og su dva autobusa iz Đakovice puna ljudi, civila koji su uzeti iz grada kao taoci. Odvedeni su iz svojih prodavnica, iz kuća, iz celog grada i dovedeni u Dubravu. I kao što i sami znate bilo je više od hiljadu osuđenika.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            O broju osuđenika vas ne pitam sad nego vas pitam o kakvim taocima govorite u zatvoru. O ljudima koji  osuđeni razumem, o kakvim taocima vi govorite u zatvoru. Kako mogu u zatvoru biti taoci.

SVEDOK:

            Kao što sam rekao, oni su odvedeni iz grada, odvojeni su iz porodica koje su otišle u Albaniju, a ovi ljudi su dovedeni u Dubravu. Protiv njih nisu čak podignute nikakve optužnice niti postpak, samo su dovedeni tamo ...

KVON:

            Gospodine Krasnići, samo trenutak, ja ne razumem odakle ova cifra 19, rekli ste da je 16 ljudi poginulo napolju i 4 je poginulo unutar zatvora. Meni se čini kad to saberemo dobijemo 20, možete li to razjasniti.

SVEDOK:

            Ukupno je bilo 19 uključujući i onu četvoricu, a onda se taj broj povećavao. Jedan čovek je umro na putu za bolnicu u Peći. Bilo je dvoje ranjenih tog dana za koje su mislili da su nestali

KVON:
            Dajte da se koncentrišemo na događaje koji su se desili 21. Pomenuli ste 16 osoba. Jedan od njih je poginuo napolju u dvorištu zatvora od bombe.

SVEDOK:

            Da.

KVON:
            I osim njih još 4 je poginulo unutar zatvorskog komleksa, unutar zatvorske zgrade, je li tako.

SVEDOK:

            Kao što sam rekao ova 4, njih smo zvali grupa iz Đakovica, oni su poginuli kod vrata prijemnog bloka, a onda je jedna bomba pala ovde i ostali zatvorenici su poginuli u dvorište. Ukupno ih ima 19. Ako to saberete dobije se 19.

KVON:

            Rekli ste da je 3 ljudi poginulo 19. maja tokom prvog bombardovanja. 16. + 3 + 4 dobijemo 23. Da li je to pravilno sada.

SVEDOK:

            23 je ukupan broj poginulih od NATO bombi, to su dva odvojena bombardovanja.

KVON:

            Nastavite, gospodine Milošević.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            A da li znate da je tom prilikom ubijen i zamenik, upravnik zatvora, takođe Albanac Nefredin Kaličinaj. Da li znate da su tom prilikom teško ranjeni i čuvar Nenad Đokić, instruktor Radomir Dorbić, električar Zvonko Đurić, vozač Miloš Rajić. Da li znate za sve to?

SVEDOK:

            Čuo sam od nekih bivših zatvorenika koji su bili u radnim grupama, radili izvan zatvora. Od njih sam čuo da je poginulo 7 Srba, kao i da su neke Albance ubili Srbi da bi prikrili tragove zločina.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Dobro, to je onaj deo vaše priče a ne činjenica. A recite mi da li je prilikom bombardovanja porušen deo spoljnog zida zatvora. Da ili ne?

SVEDOK:

            Samo jedan deo sportske dvorane gde su se počinili ti zločini. Samo  taj deo je uništen.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            A ja vas pitam da li je porušen deo spoljnog zida zatvora, da li je NATO raketa pogodila deo spoljnog zida zatvora i uništila.

SVEDOK:

            Zid nije bio sasvim uništen. Visi na jednom njegovom delu.

MEJ:

            Pokušajte malo skoncentrisati na pitanja. Da li je deo zida uništen ili oštećen.

SVEDOK:

            Rupa koja je napravljena bila je tek nekih 16 ili 50 kvadratnih santimetara.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Dobro. Odgovorite mi pre nego što vas upitam u vezi sa tih 50 kvadratnih santimetara ili 16 kvadratnih santimetara, koliko je zatvorenika tom prilikom pokušalo da izvrši bekstvo iz zatvora kroz tu rupu.

SVEDOK:

            Jedan manji broj ljudi je pokušao to učiniti ali nisu to bili u stanju učiniti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Molim vas da pogledate ove fotografije. Samo da ja izvadim prvo ovu za koju vi kažete da je 16 kvadratnih santimetara deo spoljnog zida zatvora, pa onda ove druge. Možete ih pokazati sve redom, evo. Stavite ih na grafoskop, ne njemu nego na grafoskop stavite jednu po jednu. Evo sad možete da pogledate. Da, kao što vidite pogođen je deo spoljnog zida zatvora kroz koji može da prođe autobus, a ne 15 santimetara i da li smatrate da je to namerno učinjeno s obzirom na to da su se u zatvoru nalazili teroristi poput vas da im se omogući bekstvo.

MEJ:
            Prvo pitanje za svedoka je sledeće. Pogledajte fotografiju. Da li ta fotografija predstavlja štetu  nastalu od bombardovanja.

SVEDOK:

            Ovo je fotografija kompleksa NATO a ne zatvora, to je kotlarnica. To možete videti na ranijoj fotografiji, tamo je 11 hektara zemlje i to je uništilo bombardovanje NATO ali to nije bio deo zatvorskog kompleksa. To se vidi na prethodnoj fotografiji.

MEJ:
            Pogledajmo onda druge fotografije.

SVEDOK:

            Ovde, ovaj se zid dalje nastavlja i taj zid obuhvata nekih 11 hektara zemlje i na tom mestu gde je zid probijen  bombardovanjem i to se vidi na drugim fotografijama

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Pa je li to spoljni zid zatvora?

MEJ:
            Ne, rekao je da to nije spoljni zid zatvora. Da li želite da pogledate još neke fotografije.


 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Ajde dajte dalje, da štedimo vreme. Dalje, dalje, samo da se pogleda ovaj set fotografija koji samo delimično pokazuje. To je upravna zgrada.

MEJ:

            Samo trenutak, da li vi prepoznajete te zgrade, gospodine Krasnići.

ODGOVOR:

            Da, poznajem ih.

MEJ:

            Šta su te zgrade.

ODGOVOR:

            To je upravna zgrada.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Stavite da se vidi i ovaj potpis ispod molim vas da se vidi šta piše ispod slike. Idite dalje. Ovde se vidi malopre unutrašnja velika oštećenja od bombardovanja, ajde dalje samo redom. Molim vas.

MEJ:

            Da li neko može prevesti potpis ispod slike.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Izgled mesta udara, projektil u paviljonu KP Dom Dubrava. Uvek ostavite da se vidi ovo šta piše. Izvolite dalje.

MEJ:

            Ovo baš nije lako za poslužitelje, ali ona radi najbolje što može. Pokažite i ostale fotografije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dajte sve fotografije, pokažite, molim vas. To isto mesto udara paviljona KP Doma Dubrava. Dalje. Ovo je unutrašnjost mesta udara projektila u paviljonu. Iznutra jedan pogodak, vidi se gore nebo i ove žice armiranog betona. Dalje. Ovo je paviljon u kome je poginulo više zatvorenika, to piše dole. Jedan od bombardovanih objekata. Ajde dalje, ima tu fotografije i zatrpanih leševa. To je isto tako u jednoj od ćelija. To je isto unutra, zatrpani, poluzatrpani, nastradali i tako dalje.

            Dalje, evo ovde se vide delovi ljudskog tela u ovom lomu od čelika betona, nameštaja. Dalje, isto nastradali zatvorenik u ruševinama KP Doma Dubrava. Dalje.

MEJ:

            Samo trenutak, čekajte. Moramo prvo svedoka pitati sledeće. Da li vi prepoznajete te scene. Iznesena je tvrdnja da su te fotografije snimljene nakon bombardovanja. Da li to prepoznajete, gospodine Krasnići.

ODGOVOR:

            Da, želim reći da prepoznajem te fotografije i oni koji su poginuli 22, maja mi smo njih odneli, i stvili u podrum bloka C i najveći deo fotografija snimljene su nakon što smo već prebačeni u Lipljan.

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, da li želite da fotografije uđu u spis.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Svakako da treba da uđu, ali ja bih vam predložio da ih pogledate, jer je na projektoru sve vrlo mutno, mnogo su jasnije fotografije nego što se moglo videti na projektoru. Ali ću ih potražiti ako budu bile potrebne za drugo unakrsno ispitivanje.

MEJ:

            Dobro, te fotografije sada treba uvrstiti u dokazni materijal, i treba dati sledeći dokazni broj, a mi ćemo ih pogledati tokom pauze.

SEKRETAR:

            Ovo će nositi dokazni broj odbrane D29.

MEJ:

            Držite ih, molim vas, zajedno.Stavite dokazni broj i predajte ih nama.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pre nego što nastavim sa pitanjima, želim da unesem još jedan dokument ovde kao dokazni predmet. To je zapisnik o uviđaju koji je izvršila dežurna uviđajna ekipa Okružnog suda u Peći sa istražnim sudijom Vladanom S.Bojićem 21. maja u 12,45, pa onda 24. maja, u 14,40 časova i 25. maja prekidali su tri puta taj uviđaj upravo zbog toga što je iz dana u dan bombardovano. Dakle, sad pitam svedoka, ovde, u poslednjem delu, na kraju uviđaja kaže "iz KZ ukupno su iznesena 93 leša. Nakon obavljenih svih naloženih kriminalističko-tehničkih radnji". Naložio sam da se izvrši sahranjivanje pojedinačno leševa na zakonom propisan način. Pre toga, kaže, nakon izmeštanja svih leševa na pomenuto odredište naredio sam fotografisanje i daktiloskop biranje svakog leša pojedinačno istodobno sam naredio da se izvrši i spoljašnji pregled svih leševa što je sproveo lekar M. Stijović, spec.hirurgije zaposlen u bolnici u Peći. Čitav naloženi proces je trajao sve do 26.5. do 10,00 časova. Svi uočeni i identifikovani tragovi konkrtenog događaja su metodima kriminalističke tehnike u srazmeri sa objektivnim uslovima i okolnostima obrađeni i obeležni na adekvatan način. Predmetna kriminalistička dokumentacija predstavlja sastavni deo ovog zapisnika i dole piše Okružni sud u Peći dana 21, 24, 25 i 26. maja 1999. godine ima broj i potpis istražnog sudije. Dakle, ovo vam je izveštaj zapisnik istražnog sudije ekipe koju je nadležni okružni sud vodio u vezi sa ovim zločinom koji je izvršen u nad zatvorom Dubrava KP Dom odnosno, od strane NATO pakta.

MEJ:

            Vi znači tražite da se to uvrsti u spis.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, da ga imate. To je rađeno tada kad se i događalo od strane nadležnih organa pravosuđa.

RAJNEVELD:

            Časni sude, ja ne znam da li je prikladan trenutak da se sada ovaj dokument uvrsti u spis.

MEJ:

            Zašto ne. Označite to za identifikaciju. Vi možete taj dokument dobiti. Možete ga pogledati ako imate neki prigovor, onda taj prigovor možete izneti.

TUŽBA:

            Upravo sam želeo reći da pre nego što se to označi kao pravi dokazni predmet da to ipak nije od pomoći za ovog svedoka, jer je on napustio zatvor 24-og, a najveći deo izveštaja napisan je kasnije.

TUŽBA:

            Mi dosta liberalno primenjujemo dokazna pravila i mislim da to možemo uvrstiti, naravno zavisno o tome da li vi budete imali neki prigovor nakon što dokument bude preveden.

SEKRETAR:

            Ovo će nositi dokazni predmet odbrane 30 označeno za identifikaciju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li znate da je prilikom i usled bombardovanja...

MEJ:

            Idemo sada na pauzu prvo, vreme je za pauzu. Pauza od 20 minuta. Pre nego što krenemo na pauzu nama se čini da ukoliko je to ikako moguće da bismo mi i danas želeli pozvati ... i završiti sa njome. Ja ne znam da li će to biti moguće. Da, naime, možda bi ste mogli razmotriti pitanje tokom pauze da li bi se njen iskaz mogao uvesti po pravilu 92 bis.

TUŽBA:

            Da imali smo priliku to razmotriti i njen iskaz će ući u 92 bis. Optuženi će imati nekih pola sata, ne znam da li ćemo uspeti to napraviti trebamo videti da li može ona doći ovamo i sutra.

           

Posle pauze:

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Valjda kao instruktor ovih terorista UČK znate da ako 20 ljudi puca, čak i kad bi im neko naredio, ne bi baš istog sekunda menjali okvir. Je li tačno ili ne. Zašto ste to izmislili.

ODGOVOR:

            Ja znam da  prema vojnim propisima vojnici moraju slušati naređenja svojih oficira.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ako vam je to objašnjenje, onda je to zaista sasvim dovoljno, a recite mi, molim vas, kako je to onda moguće vaš opis događaja jer, oni su pokušali znači svim tim automatskim oružjima, svežnjevima bombi, i tako dalje da vas poubijaju, a onda nakon toga vas 800 voze autobusima i kamionima u drugi zatvor, evakuišu dakle, vas evakuišu da bi vas spasili. Šta ih je sprečilo ako su imali nameru da vas poubijaju, jer vi niste pobegli, je li tako, ostali ste, oni su vas okupili i odvezli  autobusima i kamionima, je li to tvrdite.

ODGOVOR:

            Okupili su nas na sportskom terenu i vojnici i paravojnici su došli i rekli su nam da je došlo do katastrofe.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste pred očima tih vojnika i policajaca, odnosno zatvorskih stražara uzeli pa samoinicijativno spalili svoja dokumenta navodno, da vas neko ne bi tukao zato što imate dokumenta. Je li to tvrdite?

ODGOVOR:

            To je bilo zato da se ti dokumenti ne zateknu sa nama kad budemo u Srbiji da nas ne mogu identifikovti kao ljude koji su osuđeni.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ako vas vode u zatvor valjda se pretpostavlja da ste osuđeni, valjda ima neko s kojim vas vode ili mislite da nema, da je to stvar vaših ličnih dokumenata.

ODGOVOR:

            Niko nije pitao da li smo mi osuđeni ili nismo osuđeni. Svaki Albanac bio je terorista i stražari i vojnici su premestili koga su hteli.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nijedan zatvorski objekat po okončanju NATO bombardovanja nije ostao ceo ili su svi porušeni bombama?

ODGOVOR:

            Samo sportska dvorana je ostala i kao što se može videti na ovoj fotografiji uništena je učionica i biblioteka a to su uništili sami Srbi. Oni su bacili ručne bombe.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, sad mi odgovorite da li je 24. maja upravnik zatvora sa nekoliko čuvara ušao među zatvorenike, doneo vam vodu, boksove cigareta, hranu, i tako dalje to kažete na strani 7 u 4 pasusu. Je li tako?

ODGOVOR:

            Ne, to nije tačno, to se dogodilo 23-og, dali su nam cigarete, i to u ime nekog Mikija. On je bio načelnik zatvora.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A kog dana su vas to, kako vi navodite, ubijali.

ODGOVOR:

            Postrojali su nas 22-og.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, znači prethodnog dana su vas besomučno ubijali, a narednog dana vam doneli vodu, cigarete, hranu i obavestili vas da će vas evakuisati. Je li vi to tvrdite.

ODGOVOR:

            To im je bio posao i to im je još uvek posao i danas.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, da li se vi sećate, pošto ste  vodili evidenciju kao da ste vi upravnik zatvora koliko je zatvorenika ukupno prevezeno uatobusima i kamionima. Rekli ste 8 autobusa, 4 kamiona, nije ni bitan taj broj. Koliko je zatvorenika prevezeno, evakuisano odatle.

ODGOVOR:

            Rekao sam 8 autobusa i 4 kamiona, a osim toga ne mogu ništa reći sa sigurnošću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ja imam prema izveštaju  o napadu NATO avijacije na KZ dom u Istoku, koje je dalo Ministarstvo pravde, kome u stvari i pripada nadležnost nad zatvorima, da je oko 800 vas prevezeno, evakuisano u druge zatvore. Je li to otprilike taj broj ili nije.

ODGOVOR:

            Otprilike 770 je cifra koju bih ja rekao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dovedena su još 24-og, je li tako.

ODGOVOR:

            To je greška. Doveli su 24-og još Lipljan, ali ih posle toga mi nikad nismo videli i ti ljudi se vode kao nestali.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Recite mi da li je ta evakuacija sa mesta bombardovanja spasila živote mnogim zatvorenicima. Eto vas 800 je evakuisano u druge zatvore. Da ili ne.

ODGOVOR:

            Možete li da ponovite to pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa pitam vas da li evakuacija znači evakuisali su vas u tih 8 autobusa, 4 kamiona i tako dalje, da li je to  spasilo vaše živote. Eto tih 800 zatvorenika.

ODGOVOR:

            Ima dve mogućnosti, jer nije se više moglo ostati u kompleksu, nije bilo vode, nije bilo hrane, sve je bilo razoreno, apsolutno nepogodno za upotrebu i zato su nas poslali u Lipljan.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate da je zatvor bombardovan i posle 24. maja kad ste evakuisani.

ODGOVOR:

            Ne znam ništa o tome, ne znam ništa o onome šta se dešavalo posle 24-og.      

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U ispitivanju ste objasnili da je protivvazdušna odbrana pucanjem provocirala NATO avijaciju. Jeste to rekli.

ODGOVOR:

            Rekao sam da zaista jesu provocirali avione NATO nalazeći se van teritorije zatvora, van kruga zatvora.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, je li vi smatrate provokacijom ako neko puca na borbena sredstva u ovom slučaju letilice strane sile koja bombarduje vašu zemlju, ako se neko brani od toga i upotrebljava sredstva protivvazdušne odbrane, da je to provokacija.

ODGOVOR:

            Ima mnogo mesta odakle su mogli da provociraju pre nego iz zatvora a njihova namera je bila  da nas napadne i da nas ubiju.

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, vaše vreme ističe, imate još dva pitanja ako želite da ih postavite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Iskrivljena logika da je protivvazdušna odbrana od  NATO agresije provokacija važi i za ovu priču koju ste nam ovde ispričali kako u tom višednevnom bombardovanju koje ste i sami delimično bar opisali nisu žrtve prouzrokovane NATO bombardovanjem nego navodno ubijanjem od strane stražara koji su vas na kraju evakuacije sa tog mesta spasili i to vas 800.

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, ovo je govor, vi ste ta pitanja već postavili. Gospodine Tapuškoviću, imate li vi pitanja.

TAPUŠKOVIĆ:

            Hvala, uvažene sudije, imam nekoliko pitanja. Gospodine Krasnići, vi ste u svom iskazu koji ste ranije dali rekli da ste bili uhapšeni dok ste se vozili sa svojom porodicom prema Rožajima, a danas ste kazali da to nije tačno nego da ste upali u zasedu. Da li bi mogli da mi objasnite u kakvu ste zasedu upali, da li ste bili naoružani u momentu kada ste upali u zasedu  i da li ste uopšte bili u nekoj akciji vezanoj za aktivnost OVK ako bi mogli to da objasnite.

SVEDOK:

            Ja nisam rekao da sam bio naoružan tokom te zasede, rekao sam da sam bio sa porodicom. Bilo je albanskih kolaboranata koji su radili u to vreme za Srbiju. Koji su učestvovali u tome i zato sam to nazvao klopkom ili zasedom.

TAPUŠKOVIĆ:

            Vi kažete da su neki drugi Albanci vama pripremili da dođe do toga da vas uhapse.

SVEDOK:

            Da, upravo tako, to su bili Albanci koji su radili za Srbe.

TAPUŠKOVIĆ:

            Rekli ste danas da su srpske vlasti imale informaciju da ste vi bili komandant, je li tako.

SVEDOK:

            Među onima koji su organizovali tu zasedu bilo je ljudi koji su imali takva saznanja.

TAPUŠKOVIĆ:

            Vi ste zaista bili komandant.

SVEDOK:

            Ne, od 1. septembra pa nadalje ja sam se bio vratio svojoj profesiji nastavnika u školi i radio sam kao nastavnik u školi.

TAŠUŠKOVIĆ:

            Bili ste jedno vreme komandant i u postupku koji je vođen protiv vas, vi ste kazali ovde u vašem ranijem iskazu da niste priznali da ste bili komandant nego da ste bili samo pripadnik OVK i zato ste dobili samo godinu dana zatvora.

SVEDOK:

            Ministarstvo unutrašnjih poslova je znalo sve što sam ja radio dok su sudske vlasti tokom suđenja o tome ćutale.

TAPUŠKOVIĆ:

            Što ste gospodine Krasnići osuđeni?

SVEDOK:

            Inače danas ne bih bio živ.

TAPUŠKOVIĆ:

            Dobili ste godinu dana zatvora. Niste priznali ono više. Je li tako?

SVEDOK:

            Nisam priznao ništa.

TAPUŠKOVIĆ:

            Ne, ranije ste kazali, to moram da vam predočim, da ste u postupku rekli, evo na prvoj stranici  vašeg iskaza 9 pasus,  privremeno bili pripadnik OVK, ali niste  priznali da ste bili komandant. Tako ste rekli ranije.

SVEDOK:

            Zakoni u Srbiji su prilično elastični. Mene su tokom istrage pitali šta sam ja radio. Ja sam priznao da sam radio za UČK ali su istražitelji o tome ćutali.

TAPUŠKOVIĆ:

            Gospodine Krasnići, samo kratko, da mi odgovarate na ono što vas pitam. Rekli ste malopre da je u tom zatvoru  u Dubravi bilo oko  hiljadu Albanaca uglavnom, ili samo Albanaca.

SVEDOK:

            Većinom su bili Albanci. Bilo je vrlo malo Srba.


 

TAPUŠKOVIĆ:

            Da li možete da kažete koliko je uopšte bilo

SVEDOK:

            7 ili 8.

TAPUŠKOVIĆ:

            A da, dobro hvala. Od tih Albanaca koji su bili u zatvoru, da li je većina bila pripadala OVK.

SVEDOK:

            Vrlo mali deo njih.

TAPUŠKOVIĆ:

            Pa vi ste  danas rekli da je bilo slučajeva da je dovelo do toga da ste dobijali batine ali da je bilo ko od Albanaca za ovo vreme pre 21. maja bio ugrožen tako da je njegov život bio ugrožen. Je li bilo ijednoga Albanca koji je do 21. maja u zatvoru izgubio život, odnosno 19. maja.

SVEDOK:

            Pa upravo iz tog razloga nisam priznavao da sam radio za UČK jer sam znao da će me inače ubiti.

TAPUŠKOVIĆ:

            Nisam vas pitao to nego da li je bilo ko ubijen u zatvoru pre 19. maja. To je moje pitanje. Svi su bili  albanske narodnosti.

SVEDOK:

            Ne, niko nije ubijen, ali bilo je svakakvih maltretiranja i zlostavljanja.

TAPUŠKOVIĆ:

            Da li je bilo ko ubijen nakon prebačaja u zatvoru Srbije. Vi ste bili prebačeni u Požarevac. Da li je bilo koji od Albanaca potom dalje u tim zatvorima ubijen.

SVEDOK:

            Sigurno su neki ljudi ubijeni, ali ne znam nikakva imena.

TAPUŠKOVIĆ:

            Ja nisam čuo da je bilo ko ubijen dok ste boravili u zatvoru.  Da li znate?

SVEDOK:

            Čuo sam da su ljude u zatvoru u Nišu ubili.

TAPUŠKOVIĆ:
            U zatvoru u Nišu, znate li ime? O tome niste ranije govorili ništa.

SVEDOK:

            KPD Niš.

TAPUŠKOVIĆ:

            Hvala. Ovo što mene interesuje vezano za vaš iskaz. Onoga dana kad vam je rečeno da ćete biti prebačeni u zatvor u Nišu, vi ste ranije rekli: neki zatvorenici koji su došli iz Niša, rekli su da treba da spalimo i uništimo, to ste kazali danas svoja lična dokumenta. I objasnili ste zašto to treba. Dakle, to je bio dogovor između vas zatvorenika. To su zatvorenici predložili.

SVEDOK:

            Da. Zbog gorkih iskustava koje su tamo imali.

TAPUŠKOVIĆ:

            ...i spalite dokumenta.

SVEDOK:

            Neki od tih zatvorenika bili su osuđeni zbog običnih zločina, običnih krivičnih dela. Imali su peroreze, upaljače, malase, sečiva.

TAPUŠKOVIĆ:

            Pitam dok su bili u zatvoru kako su uspeli da dođu do vatre i to onda zapale jer ako je bilo toliko zatvorenika

MEJ:

            Gospodine Tapuškoviću, on je objasnio. Rekao je da su neki od njih imali upaljače. Sad moramo stvarno da se potrudimo da ovo ubrzamo. Ja ne želim da vas požurujem, ali moramo pokušati da ovo ubrzamo jer smo već potrošili tri ili četiri sata na ovog svedoka.

TAPUŠKOVIĆ:

            To i žurim i sasvim sigurno ću prekinuti onog momenta kada mi vi budete kazali. Mene interesuje, zatvorenici u zatvoru nikad pri sebi nemaju dokumenta. Sve što zatvorenik ima mora predati vlastima zatvora onoga momenta kada uđeu zatvor. Kako to da su svi oni imali pri sebi dokumenta ako može to prvo da objasni. Ili kako su došli do toga, na koji način su došli do svojih dokumenata ako su im dokumenta pre toga bila oduzeta.

SVEDOK:

            Ja sam dobio svoju kaznu, rešenje o kazni, presudu i to sam spalio. U toj presudi u optužbi je pisalo da me optužuju za razne zločine, taj dokument sam takođe uništio.

TAPUŠKOVIĆ:

            Hvala. Mene interesuje ovo. Kada ste bili izvedeni napolje ispred zgrade u kojoj ste boravili i kad vam je bilo rečeno da ćete biti prebačeni u Niš, da li su ljudi to prihvatili ili su smatrali da ne bi trebali da idu sa Kosova i iz zatvora na Kosovu na teritoriji Srbije, da li je postojao otpor za tako nešto u tom momentu.

SVEDOK:

            Dva puta su nam rekli da ćemo biti poslati u Niš 22. i 23. ponovo. Ako mislite na to vreme.

TAPUŠKOVIĆ:

            Mislim na to i da li ste vi to prihvatili ili ste imali otpor prema takvom predlogu s obzirom da treba da budete prebačeni na teritoriju uže Srbije.

SVEDOK:

            Mi smo bili u zatvoru, nismo imali nikakvog izbora, niko nas nije pitao da li hoćemo da idemo ili nećemo. Ruke su nam bile vezane.

TAPUŠKOVIĆ:

            Hvala. Bombardovanje koje je usledilo ovako kako ste kazali 19. maja ali vi ste u svom iskazu govorili i o vremenu između 24.3. i 21.5 i vi ste kazali da su avioni NATO da ste ih često viđali na nebu i videli ste .. granatiranje i bombardovanje u okolini Istoka. Koliko je Istok blizu zatvora koliko puta ste pre 19. maja čuli da se bombarduje okolina zatvora.

ODGOVOR:

            Mislite povrede i rane od napada srpskih snaga ili od NATO-a.

MEJ:

            Gospodine Krasnići, time je vaše svedočenje završeno. Hvala vam što ste došli svedočiti na Međunarodni sud sada možete ići.

TUŽBA:

            Časni sude,  sledeći svedok je na vratima i molim sudskog poslužitelja da uvede sledećeg svedoka pre nego što ovog svedoka odvede sve do sobe za svedoke, to će vam uštedeti nešto vremena.

MEJ:

            Kakva je situacija sa ovom svedokinjom.

TUŽBA:

            Ona može ostati i sutra, ali ja mislim da ćemo njen glavni iskaz možda čak i nešto više uspeti izvesti još jutros. Ona je došla svedočiti o vrlo kratkim stvarima. U svakom slučaju ne smemo trošiti vreme.

MEJ:

            Molim svedokinju da pročita svečanu izjavu.

SVEDOK:

            Svečano izjavljujem da ću govoriti istinu, celu istinu i ništa više osim istine.

MEJ:

            Izvolite sesti.

TUŽBA:

            Molim vaše puno ime i prezime.

SVEDOK:

            Džeklin Roland.

PITANjE:

            Vi ste novinar BI BI SI.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Vi ste dali izjavu tužilaštvu 14. novembra 2001 godine

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            I vi ste ovde juče pred službenikom ovog suda potvrdili tačnost te izjave.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Tu izjavu molim da se uvrsti u dokazni materijalzajedno sa propratnim dokumentima. Imaćemo dva kratka video inserta koja ćemo pogledati u okviru našeg ... mislim da je video kabina spremna i ja ću vam reći kada trebaju ti inserti. Sadržaj svedočenja ove svedokinje glasi ovako. Imam 38 godina i ona radi za Bi BI SI. Godine 1998, 99 radila je za BI BI SI u Beogradu i na Kosovu tokom tog perioda posetila je mnogo lokacija uključujući i zatvor Dubrava u opštini Istok na Kosovu. Ona je zatvor posetila dva puta. Prvi put 21. maja 1999 godine taj put svedokinja je posetila zatvor u Dubravi zajedno sa svojom televizijskom ekipom prevodiocima i drugim međunarodnim novinarima. Tu grupu dočekao je čovek koji se predstavio kao upravnik zatvora a sa njim je bio jedan istražni sudija. Sudija je reko da nije siguran šta se dešava unutar zatvora, da je bilo panike da su neki zatvorenici pobegli iz ćelija, a da su stražari pustili druge iz humanitarnih razloga. Istražni sudija rekao je toj grupi da je NATO bombardovao zatvor i ubio nekoliko zatvorenika. Unutar zatvora gospođica ... videla je izvestan broj leševa manje od 20 koji su ležali na različitim mestima van zatvorskih zgrada. Činilo se da su leševi obučeni u civilnu odeću. Svedokinja je takođe primetila da na zatvoru nema velike štete. Međutim, na onom mestu na kojem su nju pustili spoljni zid bio je srušen odnosno probijen. Isto tako videla je kako gotovo stotinu zatvorenika stoje postrojeni blizu spoljnjeg zida i kako uz njih stoje stražari sa uperenim puškama. Stražari su nosili plave uniforme. Međutim, jedan stražar bio je naoružan kalašnjikovim nosio je proštepani prsluk, crnu ... kapu, crnu košulju i crne ....i ona je o tome napravila izveštaj molim vas da pogledamo prvi insert. To je znači njen televizijski izveštaj. /video snimak/.  

            Hvala. U redu zaustavimo se ovde. Gospođice Roland da razjasnimo jednu stvar. Prva osoba sa kovrdžavom kosom je bio istražni sudija, a osoba sa zelenim proštepanim prslukom koji ste spomenuli je nosio kalašnjikov i pištolj u drugoj ruci.

ODGOVOR:

            Da.

TUŽBA:

            Nastavljamo sa sadržajem 24. maja  1999. godine Gospođica Roland po drugi put je posetila zatvor zajedno sa drugim novinarima i televizijskom ekipom.  Isti taj čovek istražni sudija i tada je bio tamo ali nije bilo upravnika. Svedokinja je primetila da je u proteklih nekoliko dana zatvor teško oštećen, činilo se da u zatvoru nema živih zatvorenika. Rečno joj je da je NATO celog vikenda bombardovao zatvor i da su svi zatvorenici uklonjeni iz zatvora. Iskaz ove svedokinje je da iako je zatvor bio napušten njoj i drugim novinarima nije bilo dozvoljeno da se slobodno kreću unutar zatvora nego su bili pod pratnjom i odveli su ih samo na neka mesta. Ona je primetila da su stražari koji su tada bili prisutni bili obučeni u zelene maskirne uniforme i navlakama na glavama sa prorezima za oči. Svedokinja je tada prebrojala otprilike 44 mrtva zatvorenika van zgrada, mnoga su tela bila prekrivena dekama. Ona smatra da taj broj uključuje i leševe koje je videla prilikom prethodne psoete a koji su bili ostavljeni tamo gde su ležali. Isto tako videla je oko 25 leševa na jednoj hrpi u jednoj zgradi. Činilo se da ti ljudi nisu izgubili život u toj zgradi i svedokinja je zaključila da su oni nakon smrti premešteni tamo. Primetila je takođe da su mnogima pantalone bile skinute do kolena i da im se video donji veš. Činilo se da su svi leševi bili mrtvi duže od jednog dana, jer se boja kože počela menjati. Isto tako primetila je vreće sa peskom na krovu jedne manje zgrade blizu zatvora, međutim, van zatvorskog zida i o tome je podnela izveštaj i molim da sada pogledamo naš drugi insert. /video snimak/

TUŽBA:

            Time je završen naš snimak. Video trake koje smo videli sadrže inserte iz K 119 i molim da se tome da poseban dokazni broj.

MEJ:

            U redu jedan broj za izjavu, jedan broj  za video.

SEKRETAR:

            Izjava 291, a video 292.

KVON:

            Gospodine Najs, primetio sam da se u ovom paketu nalaze dve izjave.

TUŽBA:

            Radi se o tome da izjava koja je data na potpis, nije imala, a druga izjava je identična ovoj prvoj izjavi.

MEJ:

            U redu unakrsno ispitivanje nastavićemo sutra. Gospođice Roland, ako sam dobro shvatio, vi se možete sutra vratiti na unakrsno ispitivanje. Ja vam zahvaljujem što ste našli vremena. Sutra ćemo nastaviti raspravu u 9,00 sati ujutro.

TUŽBA:

            Časni sude, pre nego što odemo, svedok koji dolazi odmah nakon gospođice Roland, to je gospođa Imaraj i znam da je bilo nekih poteškoća u vezi njene izjave. Međutim, nadam se da ćemo to završiti danas i naravno mi bismo želeli da nam  kažete da li je takav proces prihvatljiv za njen slučaj. Ja mislim da je ona prva osoba koja se bavi konkretnim masakrom i naravno to u kojoj se meri neka izjava poklapa sa nekom drugom izjavom u kojoj meri je to poklapanje i ponavljanje i molim vas da to razmotrite.

MEJ:

            Razmotrićemo njenu izjavu i obavestićemo vas o tome sutra. Gospođice Roland, moram još jednu stvar reći i to formalno, budući da je vaše svedočenje započelo, molim vas da  ni sa kim ne razgovarate o vašem svedočenju, a to se odnosi i na pripadnike tima optužbe. Rasprava se nastavlja sutra ujutro u 9 sati.  Molim ustanite.


Nazad na Aktuelno  |  Odštampajte vest