aktuelno-m.gif (3720 bytes)

26. JUL 2002.

STENOGRAM

 

MEJ:

            Treba napraviti odgovarajući aranžman. Jasno je ako se na bilo koji način dovodi u pitanje dostavljanje materijala pre nego što svedok svedoči, onda to mora pažljivo da se razmotri, ali normalno bi bilo da se odmah nakon tog događaja stave na raspolaganje ta dokumenta. To ne bi trebalo da bude teško. Jer su izjave deo dokaznog materijala u ovom predmetu i svi kojima je to važno, treba da budu o tome informisani.

NAJS:

            U redu, ja ću pokušati da uspostavim sistem za to. 

MEJ:

            Da.

NAJS:

            To bi bilo sve, hvala lepo.

MEJ:

            Molim da se svedok uvede. Molim uvedite svedoka. Gospodine Najs, šta predviđate, još koliko dugo će vam trebati za ovog svedoka?

NAJS:

            Oko sat vremena.

MEJ:

            Rečeno mi je da je svedok na putu, još nije stigao. Napravićemo pauzu od 5 minuta.

 

POSLE PAUZE

 

NAJS:

            Gospodine Markoviću, juče ste nam govorili o zajedničkoj komandi ili štabu i političkom telu. Da li je general Petković bio u jednom od tih tela?

SVEDOK:

            General Pakvović, mislite?

NAJS:

            General Pavković.

SVEDOK:

            General Pavković je bio u zajedničkoj komandi.

NAJS:

            Časni sude, ja sam u sred paragrafa. Nakon što je počelo bombardovanje NATO možete li nam reći da li je na Kosovu bilo paravojnih grupa.

SVEDOK:

            Ne, na Kosovu uopšte nije bilo paravojnih grupa. Svi dobrovoljci koji su hteli da idu na Kosovo, oni su bili obavezni da prođu kroz vojni tretman, znači VJ i bili su raspoređivani u jedinice VJ.

NAJS:

            Da li onda iz toga proizilazi da su sve naoružane snage na Kosovu u to vreme bile pod kontrolom vojske?

SVEDOK:

            Da.

NAJS:

            Kada je reč o MUP-u, već smo čuli predpočinjavanje MUP-a, ali kada je MUP u pitanju, da li je bilo specijalnih jedinica koje su bile prisutne na Kosovu nakon što je počelo bombardovanje?

SVEDOK:

            Jeste, svi pripadnici minsitarstva unutrašnjih poslova pre ili posle su prolazili kroz jedan period svog boravka na Kosovu, pa prema tome i specijalne jedinice.

NAJS:

            Da se pozabavimo koordinacijom operacijom MUP-a VJ. Pre nego što je počelo bombardovanje NATO na koji način su koordinirane akcije između MUP-a i VJ na Kosovu?

SVEDOK:

            Pa postojala je ta zajednička komanda koja je sačinjavala, znači predstavnike tog političkog tela VJ i MUP-a. Oni su donosili zajedničke odluke, a kordinaciju je među njima vršilo to političko telo.

NAJS:

            Da li znate koliko često se sastajalo to političko telo?

SVEDOK:

            Ja mislim svaki dan da su imali sastanke.

NAJS:

            Ko je predsedavao tim sastancima?

SVEDOK:

            Predsedavao je gospodin Šainović.

NAJS:

            A od koga je Šainović dobijao naloge?

SVEDOK:

            Ja ne znam od koga je on dobijao naloge, ali pretpostavljam da je to moglo da bude od predsednika države, jer takvo jedno visoko političko telo može samo da bude koordinirano iz vrha vlasti.

NAJS:

            Da li ste vi i u jednoj fazi razgovarali sa optuženim o gospodinu Šainoviću i njegovoj ulozi na Kosovu?

SVEDOK:

            Ne ja lično nisam nikada razgovarao sa predsednikom Miloševićem o ulozi Šainovića na Kosovu.

NAJS:

            Već smo se bavili najbližim saradnicima, mnogim od saradnika optuženog. U vreme kada ste vi bili na toj funkciji, ko su bili njegovi najbliži saradnici? Možete li nam navesti imena?

SVEDOK:

            U svakom slučaju najveći rukovodioci u zemlji. To je bio Milutinović kao predsednik Srbije, zatim, Mirko Marjanović, predsednik Vlade, Dragan Tomić, predsednik Skupštine, Šainović i u glavnom svi rukovodioci savezni i republički su bili u kontaktu sa predsednikom Miloševićem.

NAJS:

            Mislim da sada možemo da se pozabavimo paragrafom 20. Hteo bih da vam postavim pitanja o nekoliko osoba oko kojih nam možda možete pomoći i njihovog odnosa sa optuženim.

            Da li je postojao čovek po imenu Radovan Stojković, zvani Badža i drugi čovek zvani Arkan?

SVEDOK:

            Da, postojao je Radovan Stojčić zvani Badža. On je bio zamenik ministra unutrašnjih poslova, načelnik resora javne bezbednosti. Postoji i Željko Ražnatović, postojao je, pokojni je zvani Arkan, on je u jednom delu svoga života bio uključen i unolviran u vojne akcije u Hrvatskoj i Erdutu.

MEJ:

            Dobijamo francuski na engleskom kanalu. Da. Izvolite. Dobijamo istovremeno i francuski i engleski. Izvolite nastavite.

NAJS:

            Kakvi su bili odnosi između te dvojice ljudi? Da li su se oni slagali?

SVEDOK:

            Da Stojčić i Ražnatović su bili prijatelji. Oni su se slagali, zato što je i u tom periodu dok je Stojčić boravio u Slavoniji i Ražnatović je bio u kampu u Erdutu i oni su imali direktne kontakte.

NAJS:

            Do koje funkcije se uspeo Stojčić zvani Badža?

SVEDOK:

            Uspeo se do funkcije zamenika ministra, znači on je faktički držao dve funkcije. Zamenik ministra unutrašnjih poslova Republike Srbije i načelnik resora javne bezbednosti.

NAJS:

            Kakav je bio njegov radni odnos sa optuženim?

SVEDOK:

            Pa ja u to vreme nisam prisustvovao njihovim nikakvim kontaktima, ali pretpostavljam da kao zamenik ministra mora da ima kontakte i sa Miloševićem.

NAJS:

            Možete li nam malo osvetliti taj odnos. Na osnovu vašeg iskustva, koje ste imali kada ste pokušali da uzmete oružje iz jedne od Arkanovih jedinica, da li se sećate toga?

SVEDOK:

            Da, sećam se toga. To je bilo u jednom periodu kad su ne jedinice, nego njegovo lično obezbeđenje bilo naoružano dugim oružjem i to su građani uočili, podneli su prijavu u tom smislu ja sam bio načelnik beogradskog sekretarijata. Moja je dužnost bila da reagujem na to. Ja sam to saopštio ministru unutrašnjih poslova Zoranu Sokoloviću, a on mi je naložio da to sve prenesem Radovanu Stojčiću, da će on to završiti sa Arkanom, pošto su oni u dobrim odnosima i da se to može lakše završiti na taj način.

NAJS:

            I šta se desilo sa oružjem?

SVEDOK:

            Razoružani su.

NAJS:

            Ko je to na kraju učinio?

SVEDOK:

            Pa ja mislim da je to ipak bio dogovor Radovana Stojčića i Željka Ražnatovića i da je on postupio po naređenju Radovana Stojčića, da su faktički sami vratili oružje.

NAJS:

            Dobro, idemo onda dalje na Jovicu Stanišića. Kako se on slagao sa Arkanom? I Badžom?

SVEDOK:

            Sa Badžom se slagao izuzetno dobro, bili su najbliži saradnici i radili su isti posao. A sa Arkanom, ne znam kakav je imao kontakt Jovica Stanišić, jer nisam nikada prisustvovao njihovom ni jednom kontaktu.

NAJS:

            Da li se sećate jedne prilike kada vam je optuženi dao neka uputstva u vezi sa Arkanom? To je naravno, bilo pre nego što je Arkan izgubio život?

SVEDOK:

            Da, sećam se.

NAJS:

            Možete li nam nešto reći o tome?

SVEDOK:

            Predsednik Milošević mi je naložio da pozovem Željka Ražnatovića i da mu skrenem pažnju da sve njegove poslove mora da legalizuje, znači da ih uvede u zakonske okvire. Takođe, sam trebao da obavim razgovor sa njim u vezi ranjenika koje je on izdržavao i da vidim koji su njegovi zahtevi da mu se omogući da to i nastavi.

NAJS:

            Još dve stvari koje se zapravo ne tiču ovoga direktno. Jedna se odnosi na Arkana. Da li je unutar Arkanove grupe Tigrovi postojala grupa koja se zvala Super tigrovi?

SVEDOK:

            Ja to ne znam.

NAJS:

            Da li je postojala bilo koja grupa Arkanovih paravojnika koji su se kasnije primetili u RDB?

SVEDOK:

            Da nakon formiranje centra u Erdutu jedan deo njegovih pripadnika, znači oni koji su pripadali Arkanovim tim jedinicama koje su zvali Tigrovi prešao je na rad u jedinicu za specijalnu operaciju JSO.

Ne znam koliko.

NAJS:

            Jeste li vi onda preduzeli neke korake u vezi s tom rezervnom jedinicom?

SVEDOK:

            Kad sam ja došao na mesto načelnika resora DB ja sam tu jedinicu rasformirao i transformisao, znači preko dve trećine pripadnika te jedinice sam otpustio i jedinicu transformisao u specijalnu jedinicu za MUP u stvari resora DB. U tom ja nisam siguran da su otpušteni ti koji su prešli iz erduta, nego uglavnom oni koji su bili u rezervnom sastavu i oni koji nisu ispunjavali, nisu imali kvalitete za pripadnike specijalnih jedinica. Mislim na psihofizičku konstituciju.

NAJS:

            I dok ste oduzimali te korake da li ste videli kartu na kojoj je bilo označeno gde je ta jedinica sve delovala?

SVEDOK:

            Da u centru u Kuli, postoji memorijalna soba u kojoj postoji jedna velika karta u kojoj su upisani, ucrtana sva mesta gde je jedinica boravila u periodu od svog nastanka do danas.

NAJS:

            I što se vidi na toj karti? Koja su to mesta gde je ta jedinica delovala?

SVEDOK:

            To je Bosna, Krajina, Hrvatska, Kosovo.

NAJS:

            Još ćemo se sada. Sada ćemo se vratiti na glavni deo vašeg svedočenja, a to je Kosovo.

            Na koji način je optuženi obaveštavan o događajima na Kosovu?

SVEDOK:

            Ja sam to čekao, prema predsedniku države su išle informacije sa više strana, znači, od vojnih obaveštajnih struktura, javne bezbednosti i DB.

NAJS:

            Da li se sećate nekih konkretnih sastanaka na kojima je on govorio o njegovoj potrebi da bude informiran o situaciji tamo?

SVEDOK:

            Ne, bila je obaveza informisati predsednika države o svim događajima na Kosovu i ne samo na Kosovu, nego uopšte o svim bitnim i važnim događajima kojima se podrazumeva da mora biti informisan predsednik države. Znači, to se podrazumevalo.

NAJS:

            Da li je general Pavković bio prisutan na tim sastancima?

SVEDOK:

            Pa general Pavković je bio prisutan nekoliko puta na tim sastancima i on je uglavnom podnosio izveštaj o delovanju vojske na Kosovu.

NAJS:

            Da li su njegovi izveštaji bili detaljni ili sažeti?

SVEDOK:

            Ne, njegovi izveštaji su bili vrlo precizni i detaljni.

NAJS:

            Da li je Milan Milutinović s vremena na vreme bio prisutan tim sastancima?

SVEDOK:

            Jeste, ali vrlo retko.

NAJS:

            A kad je on bio prisutan, na koji način su funkcionirali on i optuženi. Ko je vodio glavnu reč?

SVEDOK:

            Sastanci su se održavali uvek kod predsednika Miloševića, prema tome on je predsedavao sastancima.

NAJS:

            Da li je Šainović bio prisutan s vremna na vreme? Kad je bio prisutan Obrad Stevanović?

SVEDOK:

            Ja nisam, ne mogu tačno da tvrdim da su obojica bili, ali pretpostavljam da jesu, zato što ili je Vlastimir Đorđević ili Obrad Stevanović uvek su bili prisutni zavisnosti od toga ko je bio na Kosovu, a ko u Beogradu.

NAJS:

            A sada idemo na reč asanacija. Da li je održan sastanak na kojem je razgovarano o tome?

SVEDOK:

            Jeste na jednom od tih sastanaka na kojem je referisano predsedniku Miloševiću o stanju na Kosovu i ostaloj problematici neko od predstavnika VJ je rekao da bi trebalo izvršiti asanaciju terena na Kosovu. Predsednik Milošević se složio sa tim.

NAJS:

            Da li je asanacija između ostalog obuhvatala i leševe i kako oni koji su bili zakopani, tako i druge?

SVEDOK:

            Dakle, ja znam o asanacija, pod asanacijom se podrazumeva uklanjanje hemijskih sredstava za ostalih minsko ekskluzivnih sredstava uništenog naoružanja i opreme, kao i uginule stoke, takođe i poginulih ljudi. Znači, podrazumevala je i tretman sa poginulima i mrtvima.

NAJS:

            Još jedan dokazni predmet. To je dokazni predmet koji smo se dotakli prilikom svedočenja gospodina Karleuše.

MEJ:

            Kada koristite ovu reč asanacija kao asanaisn na engleskom, koji je to jezik?

NAJS:

            Pa ne znam, moja greška. Nisam pogledao da li to postoji u engleskom jeziku. Gospodine Markoviću, da li vi znate koji je to jezik, ta reč asanacija.

SVEDOK:

            Mislim da je to nešto internacionalno.

NAJS:

            Kolega Sakson vredan kao uvek, pogledao je da li ta reč postoji u rečniku, međutim, nije pronašao. O u svakom slučaju možemo shvatiti značenje reči iz dokaznih predmeta.

            Gospodine Markoviću, molio bih vas da nekoliko stvari, molim prvo sudskog uslužitelja da original prvo stavi na grafoskop. Molim još jednu kopiju dokaznog predmeta, kako bi svedok imao svoju vlastitu kopiju. Molim vas da se original stavi na grafoskop, na početku kako bi svi oni koji gledaju videli koji je to tačno dokument. Dakle, vidimo da je to pisani dokument na kojem postoji rukom upisani potpis, hvala. Vidimo i potpis na glavnom strani i pri dnu strane, vidimo da je dokument potpisan i na drugoj strani kao i na zadnjoj strani. A sada molim vas stavite englesku verziju na grafoskop kako bi publika to mogla pročitati. Gospodine Markoviću, ovo je izgleda izjava koju ste vi dali o tom sastanku, da li je to tačno?

SVEDOK:

            Da, ja sam već govorio o ovoj izjavi haškim istražiteljima i rekao sam da ovaj ne odgovara u potpunosti onome što sam ja rekao. Naime, ovo je jedna slobodna interpretacija radnika DB koji je obavio razgovor sa mnom pokušavajući da zajedno dođemo do nekakvih saznanja oko ovoga što se dogodilo.

NAJS:

            Da, u redu, idemo prvo proći kroz dokument, a onda ćete nam vi dati vaše opaske o njemu.

            Vidimo dakle, da je to izjava koju je uzelo ovlašćeno lice MUP-a Srbije u skladu sa Zakonom o krivičnom postupku i to 2. juna 2001. godine i u njoj stoji: oko najnovijih dešavanja i natpisa u štampi u kamionu hladnjači sa leševima albanskih civila, sa otvorenim sumnjama da je tokom rata na KiM bilo sistematskih i u načelu vrlo dobro organizovanih pokušaja da se prikriju razmere zločina i uklone tragovi, poznato mi je da je u martu 1999.godine održan radni sastanak u Belom dvoru u prizemlju. U biblioteci sa dugačkim stolom za radne sastanke.

            Opet imamo francuski na našem kanalu.

MEJ:

            Idemo probati ponovo.

NAJS:

            Dakle, sastanak u Belom dvoru u prizemlju, u biblioteci za dugačkim stolom za radne sastanke gde je Slobodan Milošević najčešće održavao sastanke. I to je bilo u martu 1999. Sastanku smo prisustvovali Vlajko Stoiljović, kao ministar unutrašnjih poslova, Vlastimir Đorđević, kao načelnik resora javne bezbednosti i ja.

            Reč je o sastanku koji je najverovatnije bio posvećen pitanju Kosova. I kome su najverovatnije prisustvovali i predstavnici VJ s tim što to ne mogu sa potpunom sigurnošću da tvrdim. Mimo glavne teme sastanka Vlastimir Đorđević je na samom njegovom kraju otvorio kao problem pitanje uklanjanja albanskih leševa kako bi se uklonile sve moguće civilne žrtve koje bi mogle postati predmet istraživanja Haškog tribunala.

            Milošević je u tom smislu naložio Vlajku Stoiljkoviću da preduzme potrebne mere kako bi se uklonili leševi već sahranjenih albanskih civila. Lično se nisam mešao u razgovor na ovu temu. Budući da ni jedan od naloga nije bio meni upućen. Poznato mi je da je za realizaciju tog zadatka Stoiljković odredio generala Ilića. A isti je potom sa određenom ekipom saradnika otišao na područje KiM.

            Ja lično nisam hteo da dozvolim da resor DB bude umešan u ovu morbidnu priču. Naknadno kod otkopavanja i odvoženja leševa, tako da je koliko je meni poznato u tome učestovavo resor javne bezbednosti i pripadnici VJ.

            Nalog za sprovođenje ovih mera Vlajko Stoiljković je direktno izdao Draganu Iliću i Vlastimiru Đorđeviću, a za taj nalog pored njih znaju i Obrad Stevanović, Dragan Ilić, Branko Đurić, Sreten Lukić, Dragiša Dinić, a verovatno i svi drugi članovi tadašnjeg kolegijuma MUP-a. U neformalnim razgovorima koji su vođeni pred kolegijume i razne sastanke pominjano je često tzv. sanacija terena na području KiM na kome su vođena borbena dejstva. Poznato mi je da Dragan Ilić, nije bio zadovoljan aktivnostima koje je MUP sprovodio na ovom području zbog čega mi se u više navrata žalio na težinu posla koju obavlja. Na njegovu nepripremljenost na takve strahote kao i na otpor koji nalazi na terenu kod ljudi koji treba da pomognu u otkrivanju lokacija na kojima se nalaze leševi albanskih civila. U tom kontekstu Ilić mi je rekao značajnu pomoć u tom poslu pružio pukovnik MUP-a Goran Radosavljević sa svojim ljudima koju su mu neposredno pomagali u realizaciji dobijenog zadatka.

            Takođe, Dragan Ilić se žalio na nekooperativnost vojnih organa koji nisu pružali pomoć u realizaciji ovog posla. Jednom prilikom Ilić mi je rekao da se nakon izvesnog vremena saradnja sa VJ popravila, odnosno da je uspostavljena koordinacija aktivnosti. Inače, posebno je u negativnom kontekstu Ilić pominjao Vlastimira Đorđevića koji je krajnje površno prilazio ovom problemu. Što je kod Ilića izazivalo veliko nezadovoljstvo. Sa ove distance sećam se detalja da mi se Ilić žalio i na način i na metode izvršenja ovog posla. Pominjući pri tome pronalaženje kamiona hladnjače sa leševima civila u Dunavu, koji je bio rezultat Đorđevićeve loše organizacije.

            Ja nisam želeo da ulazim u razgovore na ovu temu, već sam Ilića upućivao na Stoiljkovića kao njegovog neposrednog naredbodavca u ovom poslu. Želim još jednom decedirano da izjavim da resor DB nije imao nikakve veze sa ovim dešavanjima. Poznato mi je, samo još to, da su leševi pored bacanja u Dunav bili i spaljivani, ali o tome detaljnija i bliža saznanja ima Dragan Ilić.

            Na pitanje o mojim eventualnim saznanjima u vezi sa akcijom koja je vođena po ovom pitanju, decidirano izjavljujem da resor DB nije imamo nikakvog udela u ovim poslovima, tada mi uopšte nije poznato da je akcija sa tim vođena. I da ne znam po čijoj su naredbi i u čijoj organizaciji preuzimani ti leševi.

            Gospodine Markoviću, mislim da kao što se to vidi ovde na originalu da se na kraju ove izjave potoje tri imena i tri potpisa, jedan od njih je vaš, da li je to tačno?

SVEDOK:

            Jeste.

NAJS:

            I svaku od tri stranice od originalnog dokumenta vi ste potpisali pri dnu?

SVEDOK:

            Jesam.

NAJS:

            Vi ste ovom dokumentu jasno dali do znanja da ste se vi klonili razgovora o ovoj temi i da resor DB nije učestvovao u tome kada vi niste želeli o tome razgovarati. Da li je to i danas vaš stav? Da li vi i danas kažete da je to istina?

SVEDOK:

            Ja sam rekao haškim istražiteljima šta je istina iz ovoga ovde što je napisano u ovoj izjavi. Ja sam im napomenuo više puta, ne samo jedanput u razgovoru da je ovo jedna slobodna interpretacija radnika koji je sačinio ovaj izveštaj. Znači, on je akcentovao određene stvari koje ja nisam izgovorio. Ja sam govorio o asanaciji i govorio sam o razgovoru sa Draganom Ilićem. Znači, to su moja jedina saznanja o tome da je asanacija naložena, šta podrazumeva asanacija i ko je dobio zadatak ispred Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije da izvrši asanaciju. To što je on meni govorio, to su bila nekakva pogovaranja koja je on svima, svim saradnicima govorio, znači, on je imao probleme određene, to je u svakom slučaju podrazumevalo i zbrinjavanje leševa na Kosovu što nije ni sigurno ni malo prijatna, prijatan zadatak.

            Niko nije tada ni on, niti sam ja, niti bilo ko, da treba ti leševi da budu transportovani bilo gde osim na Kosovu, da se izvrši njihova identifikacija i _____ zbrinjavanje onako kako to nalažu propisi i zakoni.

            Prema tome, ovo ovde što sam potpisao.

NAJS:

            Samo trenutak, dozvolite mi da vas pitam o jednoj konkretnoj stvari. Vi ste rekli da je na sastanku bio prisutan Vlastimir Đorđević, da li je to tačno?

SVEDOK:

            Da.

NAJS:

            U redu, mislim da je to sve što sam želeo čuti od ovog svedoka, samo trenutak da se posavetujem sa mojim kolegom. Mislim da sam u međuvremenu dobio neku informaciju o reči o kojoj ste se vi interesirali. Možda bismo ovom dokumentu trebali dati dokazni broj.

SEKRETAR:

            Dokazni predmet optužbe 283.

NAJS:

            Časni sude, gospodin Šin koji je čuo vaše interese za ovu reč kojom smo se malo čas bavili, asanacija, kaže mi sledeće.

            To je reč iz srpskog jezika. U raznim rečnicima može se pronaći još više o toj reči, možda je bolje da se time bave svedoci ili veštaci, ali ukoliko sami želite napraviti neko istraživanje o tome prvo mesto na koje treba pogledati je rečnik srpskog jezika. Hvala, više nemam pitanja.

MEJ:

            Izvolite gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Radomire, ti si čitao bezbroj izveštaja koje su po raznim linijama postavljali pripadnici službe DB, a koji su se preko svojih uprava slivaili u centralu. Jel tako?

SVEDOK:

            Tako je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pošto inače šefovi DB jedne zemlje slove za najbolje obaveštena lica u zemlji, a pogotovo kad se ti izveštaji svi imaju u vidu, da li si dobio bilo kakav izveštaj ili nekad čuo za bilo kakvo naređenje da se na silu proteraju Albanci sa Kosova?

SVEDOK:

            Ne, nikad nisam takav izveštaj niti dobio niti čuo za njega.

MEJ:

            Gospodine Markoviću, moram vas prekinuti. Iz sledećeg razloga, vi i optuženi govorite isti jezik, a sve što vi kažete, mora se prevesti. Zato vas lepo molim da napravite kratku stanku između pitanja i odgovora isto tako, gospodine Miloševiću, molim vas da i vi imate istu stvar na umu. Izvolite. Možete sada odgovoriti.

SVEDOK:

            Ne, nikada takvo naređenje nisam čuo, niti video, niti je to bilo u izveštajima koje sam ja dobio. Znači, niko nije naredio da se proteraju Albanci sa Kosova.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li si ti dobio bilo kakvu informaciju koja bi ukazivala na to da postoji kakva odluka, naredba, plan, sugestija, ili nekakav de fakto uticaj da se sprovede nasilno proterivanja Albanaca sa Kosova?

SVEDOK:

            Ne, ja nisam nikada dobio takav, nikakvu sugestiju, nikakav uvid u to, znači, nikakav plan ne znam, za nikakav plan da se proteraju Albanci sa Kosova.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ti je na sastancima na kojima si prisustvovao ne samo ovima gde je bila struktura MUP-a i vojske, nego i na kolegijumima ministarstva koje je pretpostavljam predvodio ministar, a i naravno, na sastancima kod mene, upravo suprotno, da smo stalno insistirali da se civili zaštite, da se o civilima vodi briga, da se u antiterorističkim dejstvima ne povrede civili, da li se toga sećaš?

SVEDOK:

            Svakako. Zadatak nije samo bio da se zaštite samo srpski civili, nego da se zaštiti i albansko stanovništvo i život. Znači, pripadnici MUP-a su imali zadatak da štite i jedne i druge na Kosovu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li se sećaš, Radomire, da je u izveštavanjima generala koji su boravili za Kosovo upravo kao potvrda ovoga što govorim više puta iznošeno, više primera da su mnogi pripadnici UČK pobegli u grupama civila samo zato što policija nikada nije otvarala vatru tamo gde može da bude ugrožen neko do civila, bez obzira na to što su pripadnici UČK među njima bili vidljivi. Da li se sećaš tih primera i tih izveštaja?

SVEDOK:

            Sećam se toga. Bilo je više primera da su pripadnici UČK ispod uniforme imali civilno odelo i da su u situacijama kad su smatrali da su im bezbednost i život ugroženi skidali uniforme i uključivali se u među civile.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Sada da idemo na jedan nivo niže od toga. Da li si dobio bilo, mislim nivo niže u vrednosnom smislu ne u hijerarhijskom smislu, da li si dobio bilo kakav izveštaj za sve vreme i kao funkcioner i kao građanin ili u svakom slučaju šef DB bilo kakav izveštaj ili čuo da je s moje strane, ili sa strane mojih saradnika ili bilo kakve političke funkcije podsticano ili sugerisano bilo kakvo proganjanje ili diskriminacija civila na Kosovu po nacionalnoj osnovi?

SVEDOK:

            Ne, ja takvu informaciju niti naređenje nisam video.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li si čuo da je bilo ko drugi iz policije ili vojske naredio, podsticao ili planirao ili sugerisao na bilo koji način da se ubijaju ili proteruju ili diskriminišu civili Albanci na KiM?

SVEDOK:

            Ne, to nisam nikada čuo. Ja sam i rekao, malo pre odgovorio sam da je zadatak bio da se sačuvaju životi, da se brine o bezbednosti civila na Kosovu, znači kako albanskog življa tako i srpskog.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li si imao na raspolaganju za sve ovo vreme o kojem se govori u ovoj prostoriji bilo kakav izveštaj da su pripadnici DB ili javne bezbednosti počinili nekakav ratni zločin kao deo nekog plana koje vrši DB ili javna bezbednost ili vojska, dakle, sve ono što je bilo pod oružjem?

SVEDOK:

            Ne. Nikakav zločin. Nisam imao nikakvu informaciju o zločinima. Bilo je na Kosovu više krivičih dela izvršenih od pojedinaca pripadnika kako vojske tako i policije koji su za one za koje se saznalo, oni su procesuirani što je bilo i naloženo, a što smo juče videli u jednom od dokumenata koji je priložen ovde da je u tački 8 stajalo da se moraju identifikovati svi oni počinioci svih krivičnih dela ili prekršaja na Kosovu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da li je dakle, tačno da tamo gde je postojala sumnja ili se videlo da je pripadnik npr. policije ili vojske vršio bilo kakvo krivično delo da nije bilo uopšte bilo kakve diskusije nego se po zakonu postupalo, preduzimane mere u skladu sa zakonom da se podnese prijava, procesuira kako si malo čas rekao, itd.?

SVEDOK:

            Ja mislim da je preko 200 takvih krivičkih prijava i podneto protiv pripadnika službe i da su znači, oni procesuirani. Znam isto tako iz izveštaja vojske Jugoslavije da su i oni isto tako činili i da je ovaj, njihov broj ako ne blizu, onda i nešto malo veći od ovoga.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li se sećaš na tim, ne mogu uslovno da kažem masovnim, ali za sastanke kod šefa države masovnim da kažem, 15-ak ljudi itd. samo reci da li se sećaš, dakle da sam govorio da je u tradiciji srpskog naroda ratni zarobljenik svetinja, da je u tradiciji srpskog naroda čovek bez oružja svetinja, i da ne sme da se dozvoli da se kalja obraz i da pojedini kriminalci ostanu nekažnjeni, ako u uslovima rata i haosa pokušaju da iskoriste da se napravi neko delo, da se svaki takav zločin mora odmah kažnjavati.

SVEDOK:

            Da, toga se sećam i to niste samo jednom rekli, nego više puta i toga se sigurno svi prisutni na tim sastancima sećaju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja ću pročitati nekoliko zabeleški. Ja ne pretpostavljam da se svakog od ovih dokumenata sećaš, ali da li se sećaš naređenja koja su posle cirkulisala i prema MUP koja su išla od Štaba vrhovne komande, dakle po celoj vertikali koja se ticala postupaka u slučaju zarobljavanja terorista u kojima se govorilo da se čak i sa njima postupa u skladu sa zahtevima, odredbama, pravila međunarodnog humanitarnog prava, ratnog prava i Ženevske konvencije? Dakle, da li se sećaš takve naredbe?

SVEDOK:

            Da. Pripadnici MUP-a su primenjivali sve zakone poznate i kao obavezne u takvim uslovima i psotupanjima. Prema tome, i prema teroristima su se ponašali po Ženevskoj konvenciji.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li se sećaš npr. posebne naredbe Vrhovne komande da se zabrane paljenja šiptarskih kuća i oduzimanja lične imovine i građana itd. ?

SVEDOK:

            O tome je više puta bilo reči i stalno je figurirala ta zabrana na kojoj su svi insistirali i vi i predtavnici MUP-a i VJ da se ne pale kuće i da se ništa na Kosovu ne sme uzmeti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Posebna naredba da se postupa čovečno i poštedi život bilo kom pripadniku neprijateljskih snaga koji se preda u skladu sa ovim što sam napred govorio. Ja ću nekoliko još pročitati, možeš da kažeš neke se ne sećaš, nije bitno, ali govorim o naredbama koje postoje da se počinioci krivičnih dela odmah privode nadležnom istražnom sudiji vojnog suda.

SVEDOK:

            Ne sećam se.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Naredba da se u toku izbođenja borbenih dejstava u potpunosti primenjuje odredbe međunarodnog ratnog prava. Čak i rezime koje je svako imao i informisan...

MEJ:

            Dozvolite da svedok odgovori.

SVEDOK:

            Lično se ne sećam tih naredbi, ali ovo o čemu smo malo pre razgovarali toga se sećam. Znači, generalno se sećam stava koji ste imali vi i stava koje imala VJ i MUP. Poštovanje svih međunarodnih prava o postupanju na teritoriji na kojoj se vrše borbena dejstva i prema zarobljenim pripadnicima terorističkih organizacija, toga se sećam. Pojedinačnih naredbi se ne sećam, zato što one uglavnom nisu dolazile do mene, nego verovatno su išle prema MUP-u.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Da idemo dalje. Svoje izveštaje si podnosio ministru unutrašnjih poslova izlagao na kolegijumu ministarstva na sastancima koji su redovno držani tom kolegijumu je predsedavao ministar unutrašnjih poslova, jel to taj redovni postupak kako je funkcionisalo ministarstvo, odnosno vrh ministarstva?

SVEDOK:

            Da to je redovan postupak utorkom, znači svakog utorka kod ministra unutrašnjih poslova, u centru ministarstva, održavani su redovni kolegijumi na kojima su prisustvovali rukovodioci MUP-a gde, što se podrazumeva, i načelnik DB i njegov zamenik.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kad ste dolazili kod mene Vlajko Stojiljković, ti i drugi, odnosno da uzmem samo da izdvojim tebe, kad si dolazio kod mene, da li je tačno da si najčešće bio zajedno sa ministrom? Dakle, ministar i šef DB po raznim pitanjima koja su raspravljana? Najčešće kažem, zajedno sa ministrom, povremeno sam da razjasniš određeno pitanje koje je bilo u  tvojoj informaciji itd? Jel to tako?

SVEDOK:

            Da, to je tačno, tako je bilo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Inače, tako si isto posećivao, koliko ja znam, a evo sada možeš da se podsetiš predsednika Republike Srbije, predednika Vlade Srbije, dakle, davao informacije, ne govorim o ministru koji ste, kako da kažem, u istoj kući, pod istim krovom, u to ne ulazim, vaša je komunikacija svakako bila frekventnija. Ali to su u glavnom ti službeni odnosi koje ste imali. Jel tako?

SVEDOK:

            Tako je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kada su u pitanju ovi izveštaji, sinoć vidim u medijima kao informisani itd. Pa naravno informisan. Ja sam dobijao isto kao i predsednik Republike Srbije i predsednik Vlade, pre toga naravno ministar unutrašnjih poslova, dnevnu informaciju službe koja je šapirografisana i slata nama radi upoznavanja. Jel to tako?

SVEDOK:

            Tako je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kada je u pitanju Kosovo, ti izveštaji su sadržali podatke znači, a ti možeš da dopuniš ovo, ja govorim ono što ja tvrdim o bezbedosnom stanju na Kosovu, o ulasku oružja, o stanju i informacijama koje se dobijaju o postojanju UČK, o zločinima koje su oni činili. Jel to tačno?

SVEDOK:

            U glavnom su informacije to sadržale.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da je prema tvojim saznanjima i saznanjima službe, dakle, ne mislim tvojim ličnim, privatnim nego tvojim kao šefa DB saznanjima, službe i izveštajima, na Kosovu bio terorizam?

SVEDOK:

            Da, na Kosovu je bio terorizam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da je veliki broj naših policajaca i vojnika a onda i civila i srpske i crnogorske i albanske i drugih nacionalnosti poginuo na Kosovu u terorističkim akcijama?

SVEDOK:

            Preko 200 pripadnika MUP je poginulo na Kosovu. Više od 300 je ranjeno. Mislim da je preko i 300 pripadnika VJ izgubilo život na Kosovu, među njima su bili i civili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, da li je tačno da je na Kosovu policija branila građane i njihovu imovinu od terorizma?

SVEDOK:

            Policija je imala zadatak, to sam rekao da brani kako srpski tako i albanski živalj zato što su se teroristi vrlo često okretali prema svom narodu insistirajući na tome da oni ili pristupe redovima UČK ili da učestvuju na drugi način u tim terorostičkim akcijama. Narod to nije prihvatao i vrlo često se dešavalo da traže zaštitu od pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To mi je inače bilo jedno od pitanja koje sam želeo da postavim pošto su inače i vojni rukovodioci a i policijski rukovodioci na tim sastancima izveštavali da čitava sela, traže koja su čisto albanska traže zaštitu od policije, od terorista, od njihovog nasilja, oduzimanja novca, pljački, od kidnapovanja itd. Da li je tačno to?

SVEDOK:

            Da, to je tačno. Takvi su izveštaji postojali od Vojske  Jugoslavije i pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova i mi smo o njima raspravljali i nalog je bio da se takvim ljudima pomogne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li po tvojim saznanjima, mada ti se, Radomire, nisi bavio politikom u svom životu, ali po tvojim saznanjima s obzirom na mesto koje si zauzimao, da li ti je poznato da smo učinili sve da se postigne neki sporazum, da se mirnim putem reši spor na Kosovu a da ste vi svi imali nalog da posebno brinete o bezbedosti od Ibrahima Rugove pa nadalje da se nekome nešto  ne desi jer je i među njima bilo obračuna, a i život im je mogao biti ugrožen. Da li je to tačno?

SVEDOK:

            Da. Predstavnici Vlade Srbije su ja mislim najmanje 14 puta odlazili na pregovore sa Albancima na Kosovu, a oni nisu dolazili. Znam da je predsednik Milutinović najmanje dva puta bio po tom istom pitanju na Kosovu, a takođe znam da je zaštićen život Rugovin koji je bio ugrožen baš od njegovih pripadnika Albanaca i da je on nakon toga što mu je život spasen bukvalno doveden u Srbiju i posle toga pušten da ide gde hoće. Ne znam gde je otišao i on i njegova porodica. I pripadnici službe su čak brinuli o njima na Kosovu. Ja sam čuo da je on to negirao. Međutim, ovo je tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa dobro, da li je tačno, mislim da jednu opštu temu rasčistimo, da nijedan radnik MUP-a ovo pitanje postavlja jer se ovde stalno govori o nekakvim zločinima koje je činila vojska i policija i osporava moja tvrdnja da je vojska i policija odbranila zemlju, a ne činila zločine. Da li je tačno da nijedan radnik MUP-a prema važećem zakonu, a i prema konkretnim nalozima koje je dobijao ne bi smeo da izvrši nijednu naredbu koja bi bila protivna zakonu.

SVEDOK:

            Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova postupaju po važećim zakonima. Znači, njih obavezuje krivični zakon pre svega, zatim Zakon o radu u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Oni su najstariji i reflektuje se na način vršenja službe. Znači, pripadnici službe ne bi smeli ni da izvrše krivično delo i ako im se izda takav nalog.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A ne bi smeli ni da ne reaguju kad se krivično delo pred njima vrši bez obzira na to da li im neko naredi ili ne. Je li tako?

SVEDOK:

            Apsolutno i to Zakon predviđa. To je regulisano zakonom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, policajac koji vidi...

MEJ:

            Samo trenutak. Prevodilac. Imajte na umu prevodioce, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, policajac koji vidi izvršenje nekog krivičnog dela, makar i najlakšeg, makar džeparenje ili neku krađu, da ne govorimo o pljački, ubistvu ili silovanju itd., nema šta da čeka da mu neko naredi. On po sili zakona je dužan da reaguje prema takvom izvršiocu, je li to tako ili ne.

SVEDOK:

            Da, to je tako.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ovde je bilo reči o tome da su neki pojedinci bili izvan granica Srbije, ja ću na to doći ali prvo hoću da rasčistim nešto. Da li je tačno da nije postojala bilo kakva odluka o tome ili naredba da se pripadnici MUP-a Srbije šalju bilo gde izvan granice Srbije.

SVEDOK:

            Ja ne znam za takvu naredbu. U moje vreme dok sam ja bio rukovodilac Resora državne bezbednosti, takva naredba nije postojala.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja hoću da nešto rasčistim pošto u nekim stvarima kad se zanemari vreme kao faktor, onda oni izgledaju drugačije. Govorio si o Radovanu Stojčiću-Badži i govorio si o tome da je on jedno vreme bio u Istočnoj Slavoniji. Da li je tačno da je on u Istočnoj Slavoniji bio dobrovoljac a ne predstavnik Ministarstva unutrašnjih poslova.

SVEDOK:

            Koliko ja znam on je bio komandant teritorijalne odbrane, što predstavlja jednu dobrovoljačku formaciju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da rasčlanimo samo još jednu tu bitnu stvar. U to vreme, pošto  se ovde vezuje za činjenicu da je on bio zamenik ministra unutrašnjih poslova i načelnik Resora javne bezbednosti, on u to vreme nije imao nikakve veze sa funkcijom načelnika javne bezbednosti, niti funkcijom zamenika ministra unutrašnjih poslova, u vreme kad je tamo bio kao dobrovoljac.

SVEDOK:

            Da, on je tek posle toga postavljen na tu funkciju. U to vreme on je bio pripadnik specijalnih jedinica ili savetnik u Ministarstvu unutrašnjih poslova, za specijalne jedinice.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nešto se govorilo ovde o popunjavanju ove specijalne anti-terorističke jedinice i vezivanje toga za dobrovoljce koje je organizovao Arkan. Da li je tačno da je ta jedinica po tvom saznanju imala svoje kriterijume, pojedinačne, da prima ljude u službu, odnosno da to nije bilo nikakvo preuzimanje nekakve Arkanove jedinice, već pojedinačni tretman svakog pojedinca koji je priman u službu.

SVEDOK:

            Oni nisu preuzeti kao jedinica nego samo oni koji su odgovarali po kriterijumima koje je propisivalo Ministarstvo unutrašnjih poslova, primljeni su u jedinicu. Znači, samo oni koji su ispunjavali uslove koje je Ministarstvo unutrašnjih poslova postavljalo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ti si ovde u jednom odgovoru na neka pitanja govorio o tome da si izvršio reorganizaciju jedinice kad si došao na mesto, smanjio je, promenio strukturu itd. Da li ti se iko mešao u to.

SVEDOK:

            Ne, ja sam to učinio u dogovoru sa ministrom unutrašnjih poslova. Imao sam za to dozvolu da to učinim.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, niko na tebe nije vršio uticaj da nekog zadržiš ili da nekoga primiš ili da nešto smanjiš ili ne smanjiš itd. To si uradio prema proceni da to treba da bude smanjena jedinica, definisana isključivo kao antiteroristička itd. i po tome izvršio. Bez ičijeg specijalnog uticaja i pritiska da to uradiš.

SVEDOK:

            Ne, nikakvog pritiska nije bilo. To je bio zaključak Kolegijuma resora državne bezbednosti. Mi smo se dogovorili da tako učinimo i ja sam to predložio ministru, ministar se saglasio i niko na mene nije vršio pritisak.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li se iko spolja, osim redovnih ovih komunikacija ministra s tobom i tvojim zamenikom kao šefom resora, mešao u unutrašnju organizaciju i druge stvari u resoru.

SVEDOK:

            Ne, to je bilo u isključivoj nadležnosti ministra unutrašnjih poslova da svoja zapažanja i intencije o radu oba resora on iskazuje, ali normalno uz saradnju sa rukovodstvom Resora državne bezbednosti. Znači, to je bio jedan dogovor koji je tako funkcionisao bez ikakvih pritisaka, nego jednostavno uz dogovor.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pomenuo si kartu, tražio je neku druga strana, gospodin Najs, da objasniš neku kartu. Koliko  ja razumem  ta karta predstavlja i pokazuje mesta gde su se razni članovi te jedinice koja je kasnije dakle formirana kao dobrovoljci borili negde i na raznim mestima a ne gde je jedinica kao jedinica Ministarstva upotrebljavana u tim aktivnostima. Da li imate o tome neku predstavu.

SVEDOK:

            Ja sam i uputio gospodu istražitelje Haškog tribunala da sami pogledaju tu kartu i da se uvere jer ona i pretpostavljam i dan danas stoji u jedinici. Ja nisam bio tada rukovodilac Resora državne bezbednosti i ne znam na kojim su se mestima pripadnici jedinica za specijalne operacije tada nalazili. Postoje mogućnosti da je to bila neka druga jedinica koja je posle transformisana, da su to bili ljudi koji su uglavnom i poticali sa tog dela naše zemlje, bivše, i da su nakon toga oni formirali jedinicu za specijalne operacije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Odnosno nakon toga koliko ja razumem jedan broj njih je primljen u jedinicu za specijalne operacije po kriterijumima koje su propisivala nekakva pravila službe.

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U fizičkom, psihičkom i svakom drugom svojstvu za pripadnika jedne antiterorističke jedinice, pretpostavljam.

SVEDOK:

            Da. Naglašavam da ja nisam kompetentan da razgovaram o tom periodu jer to je period kad je i tom jedinicom i službom rukovodio Jovica Stanišić, pa će on sigurno moći mnogo sigurnije, detaljnije o tome da govori.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A sada u vezi sa onim što te pitao gospodin Najs, u vezi sa Arkanom. Je li tačno da smo dobili informaciju i da se raspolagalo informacijama da je Ražnatović koji je inače kao dobrovoljac sa svojim drugovima učestvovao u borbenim dejstvima, pre svega kao patriota a ne kao kriminalac kako se želi pripisati. Imao određene nelegalne poslove kako smo mi dobili informaciju, koje pravda činjenicom da mu treba novac da pomaže porodicama poginulih i ranjenih drugova. Je li tako?

SVEDOK:

            Da, takva informacija je figurirala.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Je li onda u vezi s tom informacijom bio moj nalog tebi koji si bio pre toga i šef policije glavnog grada, imao da tako kažem najviše iskustva, a bio na tako visokoj funkciji da ga pozoveš i da mu kažeš da se ne može tolerisati nikakva nezakonita aktivnost bez obzira na razloge humanitarne prirode i da se mora okrenuti samo legalnim poslom. Je li tako ili nije.

SVEDOK:

            To je bio vaš nalog.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Prema tome, ja nisam rekao neka legalizuje kriminal, nego da se neće tolerisati nikakav kriminal i da može da se bavi samo legalnim poslovima. Je li tako ili nije.

SVEDOK:        

            Tako je, to sam ja i rekao haškim istražiteljima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa oni obično okrenu stvar na način koji njima odgovora, zato hoću da ovo bude jasno.

MEJ:
            To nije komentar koji vi možete da date. Izvolite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li si dobio bilo kakav izveštaj o delovanju paravojnih formacija na Kosovu pre NATO bombardovanja.

SVEDOK:

            Ne, ja sam to i rekao malopre. Da po mom saznanju na Kosovu nije bilo paravojnih formacija.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li si čuo, bez obzira na to što je postojala i naredba naravno u vezi s tim, da sam lično insistirao da se ne sme dozvoliti nijedna paravojna formacija jer je to obično grupa pljačkaša i da se svaka mora uhapsiti i razoružati. I da završim celu stvar, pošto je bilo priča o tome, da ako se prijavljuje kao dobrovoljac, onda mora da se prijavi i da postane vojnik Vojske Jugoslavije koji podleže svim disciplinskim pravilima jedinice, a da nikakva grupa ne sme da se prima grupno u jednu jedinicu nego, ako se pojavljuju kao dobrovoljci, moraju ići u različite jedinice da bi se izbegla mogućnost zloupotrebe. Da li se toga sećaš?

SVEDOK:

            Da, ja sam tako nešto i rekao gospodi istražiteljima i o tome je bilo više puta reči. Svi su znači  dobrovoljci prošli kroz tretman i prijem pripadnika Vojske Jugoslavije i bili uključivani u jedinice Vojske Jugoslavije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A pre nego što si postao načelnik Resora državne bezbednosti za ovo što kažeš dok si bio, rekao si da nisi imao, ali pre nego što si postao načelnik resora državne bezbednosti da li si imao bilo kakav podatak o bilo kakvim navodnim ratnim zločinima na teritoriji bivše Jugoslavije, a da su u njemu učestvovali pripadnici službe državne bezbednosti SUP-a ili Vojske Jugoslavije.

SVEDOK:

            Ne, pošto sam bio pripadnik Ministarstva unutrašnjih poslova i rukovodilac u ministarstvu ja bih za takav podatak sigurno znao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa pretpostavljam da bi znao zato što si bio pre toga pomoćnik ministra unutrašnjih poslova, a pre toga šef prestoničke policije koji ima rang. Prema tome, jedno duže vreme u vrhu Ministarstva unutrašnjih poslova, je li tako.

SVEDOK:

            Tako je. Kao načelnik beogradskog sekretarijata nisam bio u funkciji pomoćnika ministra unutrašnjih poslova. To je bilo ispod tog nivoa, kasnije sam postao pomoćnik i kao načelnik beogradskog sekretarijata nisam bio informisan o radu pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova ali takav podatak o zločinima sigurno bih čuo i na tom radnom mestu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da se vratimo na Kosovo, pošto je ovde to glavno pitanje. Da li je glavni razlog po vašim saznanjima, mislim saznanjima službe, a i po tvojim ličnim saznanjima kao šefa službe, razlog za migracije od početka rata bilo bombardovanje, je li to tačno ili ne.

SVEDOK:

            Sigurno da je jedan  od razloga bio za migraciju i bombardovanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno da je takođe jedan od razloga bilo i nastojanje da se izbegnu  neposredni sukobi u kojima se sukobljavaju vojska i policija sa UČK i da se stanovnici sklone sa teritorije ili, ako ćemo da kažemo, zone borbenih dejstava.

SVEDOK:

            Da, to bi sigurno bio još jedan razlog.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je...

MEJ:
            Idemo na puazu od 20 minuta. Molim vas lepo, gospodine Markoviću, da se vratite za 20 minuta.

            Molim ustanite.

pauza

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Govorilo se ovde o političkom telu na čijem je čelu bio Nikola Šainović. Najpre, moje pitanje glasi da li je tačno da je to telo bilo kako i sam kažeš političko telo.

SVEDOK:

            Pa ja ne znam neki drugi izraz za to ali to je bilo neko koordinaciono telo pošto se sastojalo od ljudi koji su se bavili politikom. Definisao sam ga kao političko telo, možda ne samo ja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Političko telo pretpostavljam ima političke zadatke, štab policijski o kome si juče govorio na čijem je čelu bio Sreten Lukić ima policijske zadatke, vojska ima vojne zadatke, znači svako ima svoje zadatke. Ja bih uzeo za primer  jedan dokument koji je juče druga strana ovde prikazala, to je izveštaj Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije kako su ga ovde citirali, doduše rekli su da se odnosi na dva dana, ovde piše bezbednosno značajni događaji, pojave i saznanja evidentirani u vremenu od 6.00 sati 26. do 6.00 27. Znači dnevni izveštaj  za 24 sata iz koga se vidi  da taj štab referiše po vertikali ministru jer ovde kaže kabinetu ministra a kopije su dostavljali načelniku resora javne bezbednosti generalu Đorđeviću, načelniku resora državne bezbednosti, generalu Radomiru Markoviću, pomoćniku ministra Obradu Stevanoviću, pomoćniku ministra Mišiću, upravi policije, Upravi kriminalističke policije, Upravi za analitiku u Operativnom centru i sekretarijatima unutrašnjih poslova, tj. načelnicima sekretarijata unutrašnjih poslova pod brojevima koji su sekretarijati, radi se o sekratirijatima unutrašnjih poslova na Kosovu i Metohiji. Je li tako. Prema tome,  da li je jasno da što se policije tiče ona po svojoj vertikali funkcioniše, ali isto tako iz ovih vojnih papira koje je druga strana kazala ovde se može jasno videti da i vojska po svojoj vertikali funkcioniše.

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je s obzirom na to političko telo tebi poznato da je postojalo i Privremeno izvršno veće Kosova i Metohije,odnosno vlada Kosova i Metohije na čijem je čelu bio Anđelković, koji je takođe sve vreme bio tamo.

SVEDOK:

            Da, poznato mi je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ti je poznato da vlada Kosova i Metohije privremena bila sastavljena od predstavnika svih nacionalnosti i Srba i Albanaca i Roma i Goranaca i Muslimana. dakle, svih nacionalnosti koje žive na Kosovu.

SVEDOK:

            Da, poznato mi je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ti je poznato da se ta vlada bavila rešavanjem tekućih pitanja, ekonomskih, finansijskih, socijalnih, zdravstvenih, nizom drugih pitanja vezanih za zbrinjavanje i pomoć, interno raseljenim licima i svim drugim pitanjima kojima se inače bavi neka vlada. Ta lokalna  doduše, ali tim redovnim svojim pitanjima.

SVEDOK:

            Da, poznato mi je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da li je onda jasno da to političko telo koje je postojalo tamo, znači svi ti funkcioneri državni, Šainović kao potpredsednik Savezne vlade, Anđelković kao predsednik privremenog Izvršnog veća, drugi funkcioneri koji su tamo boravili, koji su imali svoje zvanične funkcije, to političko telo nije bilo u lancu komandovanja već je služilo za međusobnu razmenu informacija i konsultacije, a da je po svojoj liniji i  vertikali policija komandovala onako kako zakon predviđa i vojska komandovala ovako kako zakon predviđa. Svako po svojoj vertikali.

SVEDOK:

            Ja sam i rekao da je to telo imalo ulogu određene koordinacije između Vojske Jugoslavije i Ministarstva unutrašnjih poslova, ali nisam rekao da je imalo, da je njihova reč bila poslednja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ajmo da, u redu samo da sačekamo prevodioce, ajmo da to prevedemo na neki sasvim praktičan jezik. Da li je na primer to političko telo  tebi komandovalo?

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je to političko telo moglo da komanduje Vlajku Stojiljkoviću?

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je moglo da komanduje Ojdaniću ili Pavkoviću?

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ti je poznato da svaki događaj kao što je ovaj dnevni izveštaj na primer pokazuje gde daje sve događaje za 24 sata, od 6.00  do 6.00 sledećeg dana. Da svaki isto tako događaj u vojsci, isto tako ide po svojoj vertikali od jedinice koja podnosi izveštaj, od četa do brigade, do korpusa, do armije, do Generalštaba. Da ta vertikala stalno funkcioniše. da li ti je to poznato.

SVEDOK:

            Pretpostavljam da u vojsci postoji subordinacija i vertikala, ali ne znam kako ide lanac komandovanja i izveštavanja. Mislim da je identičan Ministarstvu unutrašnjih poslova.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, znajući Vlajka Stojiljkovića, da li smatraš da bi on dozvolio da bilo ko drugi donosi odluke o policijskom angažovanju bez njegovog znanja i bez njegovog odobrenja.

SVEDOK:

            Ne, sigurno se tražilo i odobrenje i ne odobrenje samo nego i naređenje ministra unutrašnjih poslova.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je Vlajko Stojiljković na tim sastancima i kolegijumima i vašim tim internim sastancima i u komunikaciji insistirao da se uvek mora postupati po zakonu.

SVEDOK:

            Apsolutno. Vlajko Stojiljković izuzetno je insistirao da se radi po zakonu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li su na tome insistirali i njegovi potčinjeni, odnosno najviši funkcioneri i Sreten Lukić i Obrad Stevanović i Vlastimir Đorđević i drugi. Da li je to bio njihov zadatak takođe i njihovo uverenje takođe.

SVEDOK:

            O postupanju pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova nije se moglo nikako drugačije govoriti osim po zakonu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Govorio si o tome da je Pavković izveštavao sa lica mesta itd. Da li se sećaš da je on obaveštavao uglavnom o rasporedu snaga UČK, o njihovom broju, iznosio probleme sa kojima se susreću na terenu, izveštavao o tome šta i kako izgleda tekuća situacija na kartama itd. u prisustvu širokog kruga rukovodilaca.

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je iz ovih naredbi koje je druga strana ovde iznela kao dokazne predmete, koje si imao prilike da pogledaš pošto su ti prezentirali, jasno da je predmet o kome se razgovaralo uvek bile terorističke grupe. I njihovo delovanje.

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Maločas si u ovom glavnom ispitivanju rekao "aktivnosti tog tela s morale biti odobrene" pretpostavljaš, kako sam ja zabeležio, u Beogradu, pa da li je osnovana pretpostavka da se tu radi o sprovođenju politike koja je značila eliminisati terorizam, sačuvati građane, zaštititi građane od terorizma, da li smatraš  da je to legitimno pravo države i da je to dužnost i policije i vojske i svakoga ko vrši vlast na određenoj teritoriji.

SVEDOK:

            Suzbijanje terorizma i borba protiv terorista i u ingerencijama i u obavezama svake države i njihovih, normalno, rukovodilaca te države.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodin Najs te je pitao o tome ko su bili moji saradnici. I onda se tu vidi iz tvojih odgovora koje sam slušao na njegova pitanja, dakle, predsednik saveznog parlamenta, predsednik republičkog parlamenta, predsednik Republike Srbije, predsednik republičke vlade, najviši funkcioneri države itd. A isto tako kad govoriš o koordinaciji na Kosovu i Metohiji tu su i političari i vojska i policija i javni funkcioneri. Dakle,  kako se može govoriti onda o nekakvoj, kako bih rekao, privatnoj politici i paralelnoj komandi ako se održavaju sastanci celokupnog političkog i vojnog vrha zvaničnog. Dakle, tu nema nikakvih autsajdera koji ne vrše veoma odgovorne funkcije, znači političkog, vojnog, bezbednosnog itd., vrha države gde učestvuje više ljudi koji otvoreno razmatraju određene opcije. Da li je to bila praksa?

SVEDOK:

            Da, ti su sastanci imali tu tematiku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim, da li je dakle tačno da sama politička koordinacija upoznavanje sa procenama vojske i Ministarstva unutrašnjih poslova političara, predstavnika Savezne vlade, predstavnika Republičke vlade, Privremenog izvršnog veća Kosova i Metohije, da to apsolutno ne može da znači da je to telo bilo u komandnom lancu već je u pitanju isključivo koordinacija i međusobno upoznavanje sa situacijom, a  što se tiče linije komandovanja ona ide po svojoj vertikali kad je reč o vojsci i kad je reč o policiji. Je li to tako ili ne?

SVEDOK:

            Ja sam i upotrebio izraz koordinacija.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ovde je bilo pominjano u nekim svedočenjima kako je Šainović bio zadužen za operacije na Kosovu. Da li može da to izgleda verovatno da potpredsednik Savezne vlade pored stručnih ljudi u lancu komandovanja vojske i policije koji su za to školovani, rukovodi nekakvim operacijama. Operacijama u smislu vojnih, policijskih itd.

SVEDOK:

            Mislim da on nije bio stručan za planiranje i izvođenje niti vojnih niti policijskih operacija. On je jednostavno sprovodio ono o čemu je i bilo reči na tim sastancima koji su održavani kod vas i što je bilo politička intencija i način funkcionisanja države na Kosovu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je logično da kad je kriza na jednoj teritoriji jedne pokrajine upravo zbog brige za sve što se tamo dešava delegira potpredsednik Savezne vlade zajedno sa još nekoliko rukovodilaca. Jedno vreme bio je i predsednik saveznog parlamenta tu i drugi funkcioneri da pomognu i lokalnim organima i uopšte u tim događanjima kao izraz brige države za ta događanja i za njihovo razrešavanje.

SVEDOK:

            Mislim da je logično.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li smo nastojali od vrha do tih organa da zaustavimo taj odliv izbeglica. da im objasnimo, argumentujemo i uverimo da će vojska i policija da ih zaštiti, da ostaju tamo gde je. To ste radili i vi u državnoj i ljudi u javnoj i uopšte to je bila jedna politička intencija. Je li tako ili nije?

SVEDOK:

            Da, to je bio nalog i to su bili zadaci.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ti je poznato da je UČK pravila propagandu da civili u što većem broju napuštaju Kosovo i prave predstavu o nekakvom egzodusu, koji je prouzrokovan nekakvim nasilničkim ponašanjem organa vlasti.

SVEDOK:

            Da, poznato mi je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li se i tebi dešavalo da u tom pravcu intervenišeš da se zaustavlja odliv izbeglica, da se nastoji da im se pomogne na osnovu informacije koje si sam dobijao i insistirao dakle na tome da im se pomogne u skladu sa politikom koju smo vodili  s tim.

SVEDOK:

            Da, ja sam jednom intervenisao na Kosovu odavde iz Beograda kada sam dobio ovakvu dnevnu informaciju da se pojavio veliki broj izbeglica koji su se kretali prema granici sa Makedonijom i sa Albanijom. Pozvao sam štab, generala Sretena Lukića i zatražio od njega detaljnije informaciju i šta će se preduzeti da se zaustave te izbeglice. Uputio me je na rukovodioca štaba Šainovića da i sa njim obavim takav razgovor i ja sam pozvao Šainovića i zloupotrebio vaše ime u tom razgovoru, mislim da se sećate vi toga i rekao sam da je nalog predsednika Miloševića da se zaustave izbeglice.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To zloupotrebio ja mogu da shvatim samo u jednom, kako bih rekao, relativnom smislu, ali je tebi bilo poznato da je to i moj stav da se izbeglice zaustave i koliko se sećam tog događaja kada sam pitan jesam li ja naredio to preko tebe, ja odgovorio naravno da jesam.

SVEDOK:

            Tako je bilo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Prema tome, da li su po tvojoj oceni i tvom iskustvu i tvojim informacijama izbeglice rezultat rata kao i u svim drugim  ratovima, a ne rezultat nekakvog postupanja vojske i policije protiv civilnog stanovništva.

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li smo tada u svim tim nastojanjima i pokušajima uspevali da usporimo, zaustavimo talase izbeglica.

SVEDOK:

            Nažalost nismo uspeli da u potpunosti zaustavimo ali smo sigurno smanjili jedan broj. Garantovali smo im bezbednost, medicinsku zaštitu i objasnili im da su najsigurniji u svojim domovima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Upravo u vezi s tim, prema  tvojim saznanjima, da li je tačno da su pripadnici policije upravo objašnjavali kosovskim Albancima da ne treba da napuštaju svoje domove, da treba da se vraćaju, da ih čuva vojska, da ih čuva policija, da će kad odu tamo preko granice biti predmet nasilnog regrutovanja i ostalog, kako bih rekao nasilja koje nad njima vrši UČK.

SVEDOK:

            Da, baš im je tako govoreno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ti je poznato da je to političko telo koje pominješ ostvarivalo kontakte sa albanskim predstavnicima, na primer Šainović u više navrata sa Rugovom, sa drugim albanskim liderima. Da je isto tako za vreme saradnje sa Verifikacionom misijom on bio predsednik Komisije Savezne vlade za saradnju sa verifikacionom misijom. Da je imao svog pomoćnika, penzionisnog generala Lončara koji je sve vreme boravio u Prištini isto u funkciji saradnje sa Verifikacionom misijom, da je ta Savezna komisija za saradnju sa verifikacionom misijom bila sastavljena od predstavnika svih relevantnih resora potrebnih za tu saradnju. Iz vojske, policije, iz socijalnih organa, Komesarijata za izbeglice itd. Da li ti je to poznato?

SVEDOK:

            Da, znam da je Šainović kontaktirao predstavnike verifikacionih misija i Misije na Kosovu, kao i da je kontaktirao Rugovu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Imam par konkretnih pitanja. Da li si u funkciji, rekao bih, najobaveštenijeg funkcionera na čelu državne bezbednosti ikad čuo za nekakav plan pod nazivom "Kolubara"?

SVEDOK:

            Ja sam već odgovorio na to pitanje gospodi istražiteljima, nisam čuo nikada za takav plan.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li si čuo ikada za nekakav plan pod nazivom "potkovica", pošto se i on ovde upotrebljava, sada da ne objašnjavam dalje da ne bi pitanje bilo sugestivno. Da li si čuo za nekakav plan "potkovicu"? 

SVEDOK:

            I za to sam rekao da nisam čuo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li se sećaš razgovora koji si vodio sa dva anketna odbora Savezne skupštine dok si bio u zatvoru. Da li si u tom razgovoru rekao da služba državne bezbednosti nije bila ni moja ni tvoja nego državna. Je li to tvoj stav?

SVEDOK:

            Da, baš sam tako rekao i to i sada tvrdim.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

Prema tome, nije bilo reči ni o kakvoj kontroli državne bezbednosti. Državna bezbednost je radila po svojim pravilima u skladu sa zakonom, ona nije mogla biti privatna stvar, ni tvoja, ni bilo kog pojedinca u državi.

SVEDOK:

            Baš tako.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Hoću prvo da nastavim ovde razgovor o dva anketna odbora Skupštine Jugoslavije. Da li je tačno da si ti bio uhapšen samo zato da bi vršeći pritisak na tebe, oni mene optužili.

SVEDOK:

            Da, zato su me uhapsili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ovde u razgovoru sa dva anketna odbora Savezne skupštine kažeš: "tražili su od mene da teretim Slobodana Miloševića i da priznam krivična dela i kažem da je to meni naložio Milošević". Je li tako?

SVEDOK:

            Da, tako je. Meni je rečeno da u tom slučaju neću ja odgovarati nego mogu da izaberem zemlju u kojoj ću da živim i da dobijem drugi identitet, da je neophodno vas optužiti da bi vam se sudilo u zemlji.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da bi mi se sudilo u zemlji da ne bi morali da se brukaju da me isporučuju Hagu. Je li tako?

SVEDOK:

            Pretpostavljam da je to bio razlog.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, pošto si policajac od karijere i u ovim podacima kojima se ovde govorilo, od samog završetka studija radiš u policiji sve vreme do hapšenja.  Da li je tačno da pritvorenik u zatvoru može da se nalazi isključivo u nadležnosti suda i da nije u nadležnosti policije.

SVEDOK:

            U našem Zakonu o krivičnom postupku zatvorenik je isključivo u nadležnosti suda, što znači dok je pod istragom u nadležnosti istražnog sudije, a kasnije u nadležnosti predsednika veća suda.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da u zatvoru čak ni zatvorski stražari nisu pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova već pripadnici Ministarstva pravde, dakle potpuno odvojenog organa koji je u funkciji pravosuđa.

SVEDOK:

            Stražari u zatvoru su organizaciono vezani za Ministarstvo pravosuđa.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno da su tebe nezakonito i bez odobrenja suda izvodili iz zatvora pripadnici Službe državne bezbednosti da bi na tebe vršili ove pritiske o kojima govorim.

SVEDOK:

            Pripadnici Službe državne bezbednosti nisu imali akt koji im je dao istražni sudija o mom izvođenju. Oni su imali samo dozvolu da sa mnom razgovaraju u okviru zatvora.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno da su te nakon mesec dana boravka u pritvoru izvodili da s tobom obavljaju razgovore, da je bio neki razgovor gde su bili, između ostalih, ministar unutrašnjih poslova Mihajlović i drugi. Ja sam, inače, zapisnik sa sudskog pretresa ovde priložio kao dokazni premet kad je ispitivan svedok Karleuša. I to je u tom zapisniku postoji, je li to tačno.

SVEDOK:

            Prvi put su sa mnom razgovarali nakon mesec dana, što sam proveo u zatvoru. Nakon toga su razgovarali u toku narednih meseci više puta sa mnom. Ja sam bukvalno predavao Službu u zatvoru pošto to nisu učinili onda kad je to trebalo da se učini. Razgovarao sam i sa pripadnicima Službe u vezi onih stvari koje sam smatrao  da mogu da im pomognem, da ih izvedem na nekakav pravi put, da razjasnimo tamo gde je upotrebljena Služba državne bezbednosti, gde su bili nalozi prema njoj, tamo gde nisu. Zato što je veoma često Služba državne bezbednosti korišćena i zloupotrebljavana. Apostrofirana na mnogim mestima za koje uopšte nije imala nikakvu ingerenciju.  Nakon 4 meseca što sam proveo u pritvoru, ja sam izveden i tad sam bio na sastanku sa načelnikom Resora državne bezbednosti Petrovićem, njegovim zamenikom Zoranom Mijatovićem i ministrom unutrašnjih poslova Republike Srbije gospodinom Mihajlovićem.

            O tome su se oni izjasnili a sud i vi taj zapisnik imate. Oni su prihvatili da smo razgovarali van prostorija zatvora, tvrdili su da je to bilo po mom zahtevu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Je li bilo po tvom zahtevu?        

SVEDOK:

            Pa da je bilo po mom zahtevu, onda bi sigurno imali i valjano odobrenje istražnog sudije a i ne bi me vodili na večeru valjda.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno da su ti tada ponudili nekakve mere zaštite, da su ti rekli da ćeš biti u zatvoru 6 meseci ukoliko pristaneš da mene lažno teretiš. Da li je tako ili nije?

SVEDOK:

            Govorili su  mi o mom teškom položaju, upućivali me na posledice koje mogu iz njega proizaći i nudili alternativu u smislu optuživanja Miloševića kao nalogodavca za takvo krivično delo i što bi mene i skinulo odgovornosti pred sudom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno da su oni nudili i drugi identitet, drugu zemlju i novac za porodicu i tebe do kraja života samo da bi mene lažno optužio. Je li to tačno?

SVEDOK:

            Tačno je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ti je poznato da je 1988. Generalna skupština UN konsenzusom usvojila Deklaraciju protiv torture i da se takvo postupanje, kakvo je činjeno protiv tebe, izričito zabranjuje iznuđivanje iskaza pretnjom,  kaznama itd. od pritvorenika. Da li ti je to poznato kao...

MEJ:

            Nije uključen mikrofon. Gospodine Miloševiću, ovo nije relevantno za svedočenje ovog svedoka ovde. Uopšte. On se slaže sa vama, slaže se sa stvarima koje mu iznosite. Mi nećemo ovde raspravljati ovde o onome što se dešavalo u Jugoslaviji u vreme kada je on uhapšen.  Kao što znate nas interesuju događaji na Kosovu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Mej, ponašanje marionetskog režima u Beogradu je potpuno identično sa lažnom optužnicom koja...

MEJ:
            To je upravo ono što ne želimo da razmatramo. Ako imate neko relevantno pitanje za ovog svedoka, onda ćemo nastaviti. Ako ne, onda idemo dalje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne, ja imam mnogo pitanja.

MEJ:

            Gospodine Tapuškoviću, da li vi imate pitanja?

            Znam da imate još pitanja, samo trenutak gospodine Miloševiću. Gospodine Tapuškoviću, koliko će vama trebati vremena.

TAPUŠKOVIĆ:

            Časni sude, ja ću se potruditi u 15 minuta da obavim ono što imam da pitam.

MEJ:

            Izvolite, gospodine Miloševiću, pređite na neku drugu temu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da je podstrekivanje na lažno svedočenje u našoj zemlji krivično delo?

SVEDOK:

            Da.

MEJ:
            Ne, to je upravo ono o čemu je donesena odluka. Protiv takve vrste ispitivanja. Vi morate da pređete na njegovo svedočenje. Da li vi osporavate, na primer, sastanak na kojem on kaže da je bio i gde ste vi bili i gde se govorilo o sanaciji terena. Ako to osporavate, to trebate izneti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Mej, ja upravo postavljam to pitanje. Da li je tačno da je ova izjava koja je predočena o asanaciji terena napravljena upravo od tih ljudi koji su i pod pokroviteljstvom tih ljudi koji su na tebe vršili pritisak i koji nad tobom sprovode torturu već godinu i po dana.

SVEDOK:

            Da, to je razgovor sa istim ljudima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja sam iz ovoga što...

MEJ:
            To je dokazni predmet 283.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja sam ovde zapisao šta si u vezi sa tim rekao. Rekao da je to njihova slobodna interpretacija, da si o asanaciji razgovarao u slobodnom razgovoru sa Ilićem, da je to bilo manje-više ogovaranje. Da niko, ni Ilić, nije govorio o tome da se leševi premeštaju sa Kosova. Dakle, da li se može reći da je ova izjava montaža tih istih ljudi koji su vodili te razgovore?

SVEDOK:

            Nažalost ja nisam čitao tu izjavu pre nego što sam potpisao i to nije forma izjave. Znači, mi smo obavili jedan razgovor u kome smo pokušali da nađemo jedan pravi put za rešenje problema koje je imalo  Ministarstvo unutrašnjih poslova. Nakon toga je radnik državne bezbednosti sačinio tu informaciju, ja sam je potpisao ne ulazeći u detalje te informacije. Naknadno,  kada sam je pročitao, kada je prezentirano od strane tužilaštva Haškog tribunala, ja sam ukazao na elemente koji ne odgovaraju istini i dao sam svoju izjavu gospodi haškim istražiteljima za koju tvrdim da je istinita.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da budemo sasvim precizni. Da li sam ja na tom sastanku ikad pomenuo bilo kakvo uklanjanje tragova zločina.

SVEDOK:

            Ne, vi ste odobrili asanaciju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li asanacija podrazumeva legalni postupak koji se sastoji od niza onih elemenata koje si u glavnom ispitivanju nabrojao. Znači, uklanjanje minskog eksplozivnih sredstava, uklanjanje hemijskih sredstava, uklanjanje postradalih, zbrinjavanje ranjenih, osposobljavanje instalacija za vodu, za struju, popravku infrastrukture, odnosno osposobljavnje terena za normalni život ljudi posle borbenih dejstava. Da li je tako ili ne?

SVEDOK:

            Da, to podrazumeva asanaciju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je iko na tom sastanku pominjao da to treba upotrebiti što podrazumeva sanaciju da se prikriju zločini nekakvi. Da li je uopšte neko govorio o zločinima i da treba prikrivati zločine?

SVEDOK:

            Ne, niko nije govorio o zločinima i prikrivanjima zločina.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je uopšte neko i kasnije u MUP-u govorio o tome kako treba premeštati nekakva tela sa Kosova i nositi u unutrašnjost Srbije.

SVEDOK:

            Ja to nisam čuo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je poznato da je bilo upravo suprotno ako je nekakvo prikrivanje uopšte postojalo, bilo gde, da je stav svih nas, počinjem od sebe, ministra, Milutinovića, ostalih političara, tebe i ostalih, da se za krivična dela mora odgovarati i da svako ko izvrši krivično delo mora da bude izveden pred sud.

SVEDOK:

            To je pisalo i u naredbama koje smo mi dobijali.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, može li se izvući zaključak ako je neko nešto hteo da prikrije, to je prikrivao od vlasti, a ne od haškog tribunala. U tom trenutku,  u martu 99, na pamet mi nije padala nikakva haška ova procedura.

SVEDOK:

            Moglo bi se tako tumačiti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. U jednom delu izlaganja ovde je predočen neki zapisnik o nekom saslušanju kod istražnog sudije, tvoj zapisnik o saslušanju kod istražnog sudije i citirao je gospodin Najs, Jovica Stanišić pokazao papir koji predstavlja ovlašćenje tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića po kome je tadašnji načelnik SDB bio direktno odgovoran Slobodanu Miloševiću. Ja ne mogu tačno da navedem šta je tu pisalo, ali je proizilazilo da se zaobilazi ministar unutrašnjih poslova Vlajko Stojiljković, da je Jovica Stanišić za sva postupanja odgovoran direktno Miloševiću. To je otprilike ta izjava koju je juče gospodin Najs citirao. I onda je stavljena na uvid i ova odluka za koju si rekao da je to ta odluka koja ti je prikazana. Pošto ta odluka sadrži samo jednu rečenicu, ja ću je pročitati. "U periodu pripreme za donošenje saveznog zakona o obavljanju poslova bezbednosti SR Jugoslavije resor Državne bezbednosti radiće u skladu sa smernicama predsednika Republike kao i Vlade Republike Srbije i to od dana stupanja na snagu ove odluke, od dana stupanja na snagu saveznog zakona koji će u skladu sa Ustavom Jugoslavije poslovi i bezbednosti biti određeni u okviru nadležnosti Jugoslavije". Dakle, da li ova odluka, iz ovoga što piše, pročitao sam svaku reč nisam pročitao dole potpis, tamo piše Slobodan Milošević, predsednik Republike, da li iz ovoga može da proizilazi da se zaobilazi neki zakon ili ovo, kako su oni ovde napisali, da se zaobilazi ministar unutrašnjih poslova Vlajko Stojiljković itd. Da li iz slova ove odluke to može da proiziđe?

MEJ:

            Pre nego što odgovorite, u zapisnik treba da uđe da se optuženi poziva na dokazni predmet 277. Gospodine Markoviću, izvolite.

MARKOVIĆ:

            Činjenica je da Jovica Stanišić nije podnosio izveštaje ministru unutrašnjih poslova Vlajku Stojiljkoviću niti je prisustvovao, niti on niti bilo koji predstavnik resora državne bezbednosti, u vreme dok je on bio na čelu resora državne bezbednosti, a ministar Vlajko Stojiljković na čelu Ministarstva unutrašnjih poslova, kolegijumu ministarstva.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Hajde sada ovo da rasčlanimo. Ova odluka, ovde piše, doneta je 21. aprila 97. godine. Ali pre nego što postavim drugo pitanje, je li to bilo za sve vreme dok je Jovica Stanišić bio načelnik DB, znači do tamo kasne jeseni 98. godine. To što si sad rekao da nije prisustvovao.

MARKOVIĆ:

            Ne, to je bilo samo u vreme kada je za ministra unutrašnjih poslova postavljen Vlajko Stojiljković. On je bio redovan na kolegijumima kod ministra Zorana Sokolovića.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. A da li je znači od 21. aprila ili približno tog vremena, Stojiljković je postavljen ranije, da li on sve vreme nije prisustvovao znači kolegijumima dok je ministar bio Vlajko Stojiljković.

MARKOVIĆ:

            Mislim da je počeo da prisustvuje i da je onda nakon toga što je dobio ovakvu mogućnost da odgovara predsedniku Republike i Vladi Srbije da više nije prisustvovao kolegijumima ministarstva.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, znači do kraja, dok mu je prestala funkcija, je li tako.

MARKOVIĆ:

            Do kraja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ovo je doneto 21. aprila 1997. godine, a ja sam prestao da budem predsednik Republike Srbije preuzimanjem dužnosti predsednika SRJ iste te godine kad sam dužnost preuzeo tek 3. jula. Pretpostavljam da su to činjenice koje nisu sporne. Prema tome, on je s obzirom na ovu odluku za koju za tvrdim da iz nje to ne proizilazi, mogao meni da referiše od kraja aprila do 23. jula, a ne iza tog datuma. Da se ovo odnosi na smernice predsednika Republike Srbije i Vlade Republike Srbije, a ne na mene lično, je li tako. Odnosi se na institucije, a ne na privatnu ličnost. Je li tako ili ne?

MEJ:

            Ukazali ste na ono što ste hteli. Gospodine Marković, pomozite nam sledeće. Da li vidite ovaj dokument na taj način. Kako vi shvatate svrhu ovog dokumenta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Mej doći ćemo na ...

MEJ:

            Dozvolite da odgovori. Vi ste držali govor, dozvolite da svedok odgovori.

MARKOVIĆ:

            Ja sam shvatio da načelnik Resora državne bezbednosti Jovica Stanišić ne želi da komunicira sa ministrom unutrašnjih poslova. Verovatno su njegovi razlozi bili u tome što je njegovo dotadašnje iskustvo bilo mnogo veće nego što je to posedovao tadašnji ministar unutrašnjih poslova. Na njegov lični zahtev on je, koliko ja znam, to mi je on rekao, on je dobio ovaj dokumenat i na taj način mu je pružena prilika da komunicira sa predsednikom Republike i sa Vladom Republike Srbije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            E sada da idemo na suštinu dokumenta i suštinu onoga što si izjavio juče u ovom glavnom ispitivanju, ili čak možda i prekjuče, ne sećam se. Reč je bila o pripremama za donošenje saveznog zakona o obavljanju poslova bezbednosti Jugoslavije. Je li tako? Da li je tačno da procedura za donošenje saveznog zakona ide tako što se, kada određeno stručno telo pripremi nacrt, onda da nadležnom ministarstvu, predlaže Vladi, ako je reč o saveznom zakonu Savenoj vladi, onda Savezna vlada prvo utvrđuje nacrt pa ga razmatra, pa se nakon toga utvrđuje, takođe na sednici Vlade, predlog zakona uz odluku da se taj predlog uputi na razmatranje saveznom parlamentu da ga donese. Jel to ta otprilike procedura donošenja zakona?

MARKOVIĆ:

            Da, to je procedura za donošenje zakona.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, da li bi onda mogao da pretpostaviš pošto je, hajde da razložim opet pitanje, da li smatraš da je Jovica Stanišić bio, rekao bih, u velikoj meri u najmanju ruku najbolji poznavalac i stručnjak za pitanja državne bezbednosti koga smo onda imali. Je li tako?

MARKOVIĆ:

            Da, tako je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

Dakle, da li pretpostavljaš da je on bio na čelu tima koji je radio na stručnoj pripremi za donošenje tog zakona.

MARKOVIĆ:

            Da, od njega je i potekla ideja za donošenje tog zakona.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ti je poznato da se smatralo da u mnogim razvijenim  zemljama ti poslovi državne bezbednosti se ne obavljaju u okviru ministarstva policije nego postoje agencije koje država formira za obavljanje toga posla.

MARKOVIĆ:

            Pa po tom modelu to je i predloženo, a vidim da je i sada takav zakon usvojen.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ti je poznato da se u to vreme radilo na uređivanju tih državnih poslova u oblasti bezbednosti, postojala služba državne bezbednosti Srbije, služba bezbednosti Crne Gore, Uprava za obaveštajne poslove Generalštaba, Uprava bezbednosti Generalštaba i određena služba u Ministarstvu inostranih poslova koja se isto tako bavila pribavljanjem informacija. Je li ti poznato to. Dakle, cilj je bio da se stvori jedna zajednica bezbednosnih službi, reguliše saveznim zakonom i omogući da se eliminiše taj međusobni revalitet, ljubomora, surevnjivosti itd. To uvek među takvim službama postoji pa ljubomorno čuvaju podatke za sebe, retko ih daju po horizontali drugim službama itd. Je li to tačno?

MARKOVIĆ:

            Da. To je bio cilj.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, da li je onda potpuno jasno da je Stanišić želeo da se, kako bih rekao zaštiti od pobočnih pritisaka i uticaja na stručni deo pripreme za donošenje tog  zakona koji kad ga stručno završi sa svojim timom ne može da ima drugu sudbinu nego onu o kojoj smo maločas konstatovali da ide na Vladu, da onda tu bude razmatran, da se utvrđuje nacrt, da se utvrđuje predlog da ide na savezni parlament itd. A ne ništa drugo.

MARKOVIĆ:

            Mogu samo da pretpostavim da je to želeo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa dobro, ali zar nije čak ni logično da neko ko smatra i za koga ...

NAJS:

            Molim vas, postoji neko ograničenje za ovakvo iznošenje tvrdnji koje koriste samom optuženom.

MEJ:

            Na raspravnom veću je da odluči o vrednosti dokaza koje iznosi optuženi. Gospodine Miloševiću, vi ste izneli ono što ste hteli.Nema svrhe da dalje nastavljate sa svedokom o stvarima o kojima on ništa ne zna. I da ga pitate kakve su pretpostavke u vezi s tim. A ako vi želite da svedete dokaze po takvim pitanjima i da pozovete nekoga ko zna nešto o tome to možete uraditi, ali ovo malo koristi raspravnom veću. Kao što znate vaše vreme je ograničeno. Da li želite da ga koristite na najkorisniji mogući način.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja ga koristim, gospodine Mej, ali upravo iz ovog papira koji je gospodin Najs podneo proizilazi ovo što ja tvrdim, jer je reč o tome da je nesumnjivo najstručiji tim koji je radio na pripremi saveznog zakona vodio čovek koji je najstručniji za taj posao i da je logično da je tom čoveku trebalo omogućiti da dok ne napravi predlog koji će ići na vladu na njega niko nema drugi uticaj nego da napravi predlog i da ga da na vladu, a onda je stvar vlade, a nije ni njegova ni moja, ni bilo čija druga, nego stvar vlade i parlamenta kako će sa  zakonom postupati.

MEJ:

            U redu. Čuli smo vaš argument, svedok može da svedoči samo o onome što lično zna i što je lično video ili čuo. A ako ne želite ništa više da pitate ovog svedoka što je relevantno, onda da idemo dalje. Ne možete uzaludno da trošite vreme.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Mej, vi niste upozoravali drugu stranu da troši vreme kad je 10 minuta ispitivalo o registarskim tablicama na kamionu, a mene upozoravate kad govorite o jednoj odluci koja je potpuno legitimna i koja se odnosi na unutrašnja uređivanja suverene države. Prema tome, za koju vi ne možete čak da imate ...

MEJ:
            Zaključak vam je pogrešan, nije uopšte u pitanju 10 minuta koje je potrošeno na to pitanje, ali u svakom slučaju to je irelevantno. Ako ima pitanja koje želite da postavite ovom svedoku, pitanje kojim može da se pozabavi svedok, postavite. Naravno da je ovo važan dokument. Ako imate pitanja u vezi sa ovim dokumentom na koja on može da odgovori postavite takva pitanja. Ali ako ga pitate o pretpostavkama, to ne može nikome pomoći.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pretpostavka je upravo, ne pretpostavka nego konstrukcija koju je neko namerno podmetnuo ovom svedoku, da je ovim dokumentom zaobiđen ministar unutrašnjih poslova e to u njemu ne piše. I zaobiđen zakon jer to u njemu ne piše.

MEJ:

            Na raspravnom veću je da odluči o kakvoj konstrukciji je reč i kakvu će vrednost pridati ovom dokumentu. Molim vas da idete dalje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas da li je uopšte bilo neke promene u metodu vašeg rada i u radu državne bezbednosti, upoređujem vreme kad sam ja bio predsednik i vreme pošto sam prestao da budem predsednik, posle onog udara 5. oktobra. Je li ste vi na isti način radili i pre toga i posle toga?

MARKOVIĆ:
            Javna bezbednost je funkcionisala na isti način. O državnoj ne mogu da govorim, jer ne znam kako je funkcionisala u to vreme.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ali ja govorim, ti si bio na čelu državne bezbednosti i posle 5. oktobra nekoliko meseci, ne mogu tačno da preciziram koliko. Jesi li ti nešto menjao u metodu svoga rada i radio drukčije za vreme dok sam ja bio predsednik i pošto sam prestao da budem predsednik.

MARKOVIĆ:

            Ne, ništa se nije menjalo u metodu rada. Znači, služba je bila okrenuta prema državi, prema bezbednosti države, država je postojala, služba je imala svoje obaveze koje su veoma precizno predviđene i propisane propisima i zakonima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A sada da napravimo jednu digresiju o mistifikaciji pretpočinjavanja vojsci snaga ministarstva unutrašnjih poslova. Naime, u ratnom stanju, upravo zbog postojanja principa jednostarešinstva, policija se pretpočinjava vojsci. Je li to tačno ili ne?

MARKOVIĆ:

            To je tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da proglašenjem ratnog stanja Generalštab vojske Jugoslavije postaje Štab vrhovne komande. Je li to tačno?

MARKOVIĆ:

            Jeste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno, dakle, da Štab vrhovne komande i Vrhovna komanda u ratnom stanju obuhvata sve oružane snage, a ne samo vojsku. Dakle, i vojsku i policiju i svako ko nosi oružje.

MARKOVIĆ:

            Tako je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja vam neću sada davati ovu direktivu Štaba vrhovne komande, gospodine Mej, jer mi treba za neke druge i bitnije razloge, ali ću samo podsetiti s potpisom načelnika Štaba vrhovne komande s tim da ne bude zabune, to što je potpisao načelnik Štaba vrhovne komande, to je uobičajena procedura i ja se smatram naravno naredbodavcem.

TUŽBA:

            Izvinjavam se što vas prekidam. Nisam siguran da li sada optuženi kaže da unakrsno ispituje o nekom dokumentu kojeg mi nemamo i kojim on sada nije spreman obelodaniti ukoliko je on to rekao i ako on ima te dokumente, dokument treba obelodaniti sudu.

MEJ:

            Da vidimo šta on želi reći. Izvolite, gospodine Milošević.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, juče je ovde gospodin Najs izneo jedan dokument koji govori o naredbi generala Pavkovića u vezi sa pretpočinjavanjem policije određenim strukturama vojske na terenu, a ja samo opominjem da naredba generala Pavkovića proizilazi od naredbe Štaba vrhovne komande, u kojoj se komandi 3. Armije, na čijem je čelu general Pavković, kaže: "snage Ministarstva unutrašnjih poslova i civilne odbrane stavljaju se pod komandu 3. Armije i upotrebljavaju isključivo po vašoj odluci". Dakle, malopre smo rasčistili da je reč o legalnoj ...

MEJ:

            Koji je datum ovog dokumenta?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Datum ovog dokumenta je 9. april 1999. godine.

MEJ:

            I vi ćete ga kasnije uvrstiti u spis?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Naravno da hoću, to mi treba za ispitivanje još jednog svedoka za koga sam prema rasporedu tužilaštva, odnosno onoga što pretenduje da bude tužilaštvo, dobio bio obaveštenje da će pre ovoga svedoka biti i neću da ga obelodanjujem sad i to je moje pravo. Uostalom pravo mi je da ne obelodanjujem ništa što neću. Dakle, pretpočinjavanje ...

MEJ:

            Ne. čekajte. Tu mora biti nekakvog reda. Vi taj dokument morate obelodaniti, odnosno uvrstiti u spis pre nego što završimo kosovski segment predmeta, ali optužbi možete dati i kopiju. Odaberite šta želite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja ću uvrstiti pre nego što završimo kosovski segment predmeta. Gospodine Mej, za to se ne brinite, ali hoću da u vezi s tim raspravim neke navode jednog svedoka koji će se ovde pojaviti, nadam se bar ako ga ponovo tužilaštvo ne isključi. Dalje, molim vas, samo da se začas  zadržimo na onom pitanju finansiranja. Pitao je ovde lično tebe, Radomire, predstavnik tužbe otprilike, kako sam ja zapisao, da li je DB finansirala država iz državnih izvora ili na neki drugi način, pa je onda došlo do objašnjenja s tvoje strane da je budžet odobravan itd. a da je nedostajući deo sredstava zato davan iz sredstava savezne uprave prikupljene putem Savezne uprave carine. Da li je sporno da su sredstva koja se prikupljaju putem carina takođe državna sredstva, a ne nikakva sredstva mimo države.

MARKOVIĆ:

            To su državna sredstva.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je sporno da je svaki put za takva sredstva pravljen odnos između Savezne uprave carina i odgovarajuće finansijske službe Ministarstva unutrašnjih poslova koja je dalje nemenski koristila ta sredstva prema svom planu koji je pre toga obrazlagala. Je li tako ili nije?

MARKOVIĆ:

            To sam i rekao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, ali je tu npr. tužba stavila u funckiju da je nekakvo posredovanje vrši za nabavku helihoptera i opreme za helihoptere moj brat da li je on to vršio u funkciji moga brata ili u funkciji koju je obavljao i što je od njega tražila služba.

MARKOVIĆ:

            On je to radio u okviru dužnosti službe koju je on obavljao i to je od njega tražila Služba.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ti je poznato da je moj brat bio savetnik u Ambasadi još 70-tih godina ranih u Moskvi?

MARKOVIĆ:

            Ne, ja sam ga upoznao kao ambasadora.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Da li ti je poznato da je bio kasnijih 70-tih godina ministar i savetnik u Moskvi?

MARKOVIĆ:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ti je poznato da je pred kraj 80-tih godina bio ambasador bivše SFRJ u Alžiru takođe puni mandat?

MARKOVIĆ:

            Ne. Ja isključivo znam za period dok je bio ambasador u Rusiji.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A i pre tog perioda živeo je u Moskvi, pre toga u Parizu itd. A da li je preko mene Služba komunicirala sa našim ambasadorom u Moskvi ili se Služba zvanično obraćala. Jesi li ti preko mene s njim komunicirao ili si imao svoj kontakt?

MARKOVIĆ:

            Ne komunikacija je bila direktna. Zato što je ona nasleđena i pre mene je funkcionisalo tako i Borislav Milošević se bavio poslovima pored svog zvanja ambasadora i pre toga bio je čovek od veoma dobrog poznavanja mogućnosti da pribavljanje toga što je nama potrebno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da li je on, u stvari, pomogao Službi da realizuje svoju potrebu da kupi odgovarajuću opremu?

SVEDOK:

            Da, on je pomogao Službi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Zbog onoga što može između redova da se tumači, da li je, ikad iko raspolagao informacijom da je on uzeo neki novac za to što je pomogao službi?

SVEDOK:

            Ne, on je samo omogućavao kontakte na osnovu kojih je služba Ministarstva unutrašnjih poslova uspevala da realizuje te poslove.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači, upotrebio je svoj ugled da poveže predstavnike službe sa predstavnicima mogućih isporučilaca te opreme da bi oni završili posao, je li tako ili ne?

SVEDOK:

            Ja mislim da je tako.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A, da li imaš bilo kakvu informaciju da je na bilo kakav način neko, on na primer, ili neko od njegovih, bilo kakav novac za to uzeo?

SVEDOK:

            Nemam. Služba državne bezbednosti nije pravila nikakve ugovore, to je bila obaveza finansijske službe Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije. Ja takvu informaciju nemam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Juče si pomenuo Borku Vučić. Ja ne želim to da stavim kao primedbu već tretman koji pominje tu osobu, odnosno tretman koji druga strana daje toj osobi kao nekom, kako bih rekao, sumnjivom subjektu preko koga idu neke transakcije sumnjive prirode, da li ti je poznato da je Borka Vučić bila predsednik najveće jugoslovenske banke koja se zove Beogradska banka?

SVEDOK:

            Ja sam i govorio o gospođi Vučić kao ekspertu u bankarskim poslovima i finansijama i kao takvoj osobi na koju je upućeno i da se preko te banke realizuju poslovi, pošto je to najstručnija i najodgovornija osoba.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ti je poznato da Borka Vučić već nekoliko decenija radi na međunarodnim finansijama i da nju poznaje vrh, maltene, svake banke značajnije u svetu?

SVEDOK:

            Ja sam dosta slušao o stručnosti gospođe Vučić. Nisam kompetentan da je procenim, ali znam da je poznata kao bankar u celom svetu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A, da li je tačno da je bilo kakva transakcija morala da se obavi zakonito preko banke upravo u funkciji načina i posla, i rada, i pravila o bankarskom poslovanju kako banke posluju?

SVEDOK:

            Pošto je to bilo Ministarstvo unutrašnjih poslova, siguran sam da su sve transakcije morale da budu obavljene zakonito.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Samo da pogledam pošto moram da...

MEJ:

            Dobro, dok to gledate najbolje je da odemo na pauzu, sada je 12 i 15, vi imate pauzu. Pauza od 20 minuta, molim da se tada vratite gospodine Markoviću.

TUŽBA:

            Časni sude, pre nego što odemo, kada je reč o preostalom vremenu koje nam je ostalo na raspolaganju za ovakvog svedoka koji se unakrsno ispituje dublje nego što sam ga ja ispitivao, moram reći da će imati značajan broj pitanja za dodatno ispitivanje. To, naravno, obično nije slučaj kada tokom unakrsnog ispitivanja svedok postupa neprijateljski prema optuženom. Ovde je situacija drugačija.

MEJ:

            Koliko vam dugo treba?

TUŽBA:

            Najmanje 15 minuta.

MEJ:

            Dobro.

Posle pauze.

 

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, imate još pola sata na raspolaganju, ako vam treba.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Upravo sam hteo da vam kažem, gospodine Mej, s obzirom na to da sam čuo da prijatelji suda žele da iskoriste 15 minuta, i da gospodin Najs želi da iskoristi 15 minuta, da ću ja ovo svoje unakrsno ispitivanje da skratim, tako da im se to u potpunosti omogući. I to sam želeo da vam kažem na kraju kada ste vi rekli da mogu da kažem posle pauze. Tako da ću svesti samo na još nekoliko pitanja uglavnom vezaniha za ono što je druga strana ovde iznosila.

            Naime, Radomire, juče ili prekjuče, tačno se ne sećam, ovde je druga strana citirala neku tvoju navodnu izjavu o tome kako je moja supruga želela da ima uticaj na službu i to se povezuje sa imenovanjem Uroša Šuvakovića za funkcionera u službi. Pa u vezi s tim, samo nekoliko pitanja. Da li je tačno da Uroš Šuvaković nije bio član Jugoslovenske levice, nego upravo član Socijalističke partije Srbije?

SVEDOK:

            Šuvaković je bio član Socijalističke partije Srbije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali je on postavljen rešenjem ministra unutrašnjih poslova na posao na koji je postavljen?

SVEDOK:

            Postavljen je rešenjem Ministra unutrašnjih poslova.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da se na tom mestu na koje je postavljen, Uroš Šuvaković nije bavio ni obaveštajnim, ni kontraobaveštajnim poslovima, već kao jedan mladi naučnik, sociolog, opštim pitanjima sociopolitičko-bezbednosne prirode, je li tako ili ne?

SVEDOK:

            On se bavio analitičkim poslovima u Resoru državne bezbednosti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Juče je druga strana ovde uvela i dokument naređenje generala pukovnika Nebojše Pavkovića, komandanta Treće armije od 8. 5. 99., pošto je ona naredba o pretpočinjavanju MUP-a Vojsci Jugoslavije koju sam citirao doneta gotovo mesec dana pre toga, da li je jasno da je ova naredba komandanta Treće armije u potpunosti oslonjenja na naredbu Štaba vrhovne komande? Pošto ona nosi datum 8. 5. 99.

SVEDOK:

            Pa, ja sam juče rekao da pretpostavljam da ta njegova naredba ima u temelju naredbu Vrhovne komande.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I podrazumeva se, naravno, što ja ni u kom pogledu ne osporavam da naredba koju potpiše načelnik Štaba vrhovne komande podrazumeva moju saglasnost. To je pretpostavljam jasno, je li tako?

SVEDOK:

            I to se podrazumeva.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ti je poznata bilo koja, ja sam ovde citirao jedan broj samo naredbi, ali da li ti je poznata bilo koja naredba Štaba vrhovne komande koja bi bila suprotna pravilima međunarodnog ratnog prava Ženevske konvencije i uopšte postupanja u skladu sa zakonom i propisima kojima se reguliše postupanje vojske ili oružanih snaga u celini?

SVEDOK:

            Ne, ne znam ni za kakvu takvu naredbu. Nije, siguran sam da nije postojala.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ovde su pominjani neki centri za obuku dobrovoljaca. Da li je tačno da ni ti, ni Služba, nikakvu informaciju ili podatak niste mogli imati o bilo kakvoj ulozi rukovodstva Srbije ili mojoj ličnoj ulozi u formiranju, negovanju, održavanju centara za obuku? Da li je to tačno ili ne?

SVEDOK:

            Takva saznanja nisam imao, a u moje vreme, dok sam bio načelnik resora, takvi centri nisu ni postojali.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Propustio sam da postavim jedno pitanje kada smo govorili o onoj famaznoj asanaciji. Da li je tačno da je postojalo zvanično uputstvo o asanaciji koje podrazumeva sve one elemente koje si nabrajao uz još i ostale elemente koji su propisani tim uputstvom?

SVEDOK:

            Ne znam za zvanično uputstvo. To je propisivala Vojska Jugoslavije. Znači, oni su izdali takav nalog i ja mislim da je to potpisao, pretpostavljam, general Lazarević.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, kada si ti uopšte čuo prvi put za nekakvo odvoženje leševa u unutrašnjost Srbije?

SVEDOK:

            To sam čuo i pročitao sam u novinama dok sam bio u zatvoru.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, ništa ti o tome nije moglo biti, niti ti je bilo poznato za vreme dok si bio na čelu Državne bezbednosti, a pretpostavljam da si morao biti s tim upoznat, da je tako nešto postojalo. Da li je tako ili ne?

SVEDOK:

            Apsolutno o tome nisam znao ništa.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A, dobro, s obzirom na to da si bio u policiji na visokim mestima, da li si ikad čuo za bilo kakav moj ili bilo čiji plan u vrhu Jugoslavije ili Srbije da se napravi srpska vojska van teritorije Jugoslavije ili pak srpska vojska u okviru teoritorije Jugoslavije? Da li si ikad čuo za neki takav plan?

SVEDOK:

            Ja nisam čuo za takav plan.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ovde se, inače, pominje značaj Ministarstva odbrane Srbije, posebno u vezi sa Hrvatskom, s obzirom da si radio na visokim mestima u policiji, kasnije u državnoj bezbednosti i imao uvid u najpoverljivija dokumenta, da li je Ministarstvo odbrane Republike Srbije ikad imalo bilo kakvu ulogu kada je u pitanju Hrvatska ili rat u Hrvatskoj?

SVEDOK:

            Ja ne znam za to.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I još jedno pitanje. Da li je OVK samo naziv za terorističku organizaciju koja je takav naziv sebi odredila da bi kod dela međunarodne zajednice dala povod da je tretiraju kao nekakav oslobodilački pokret a ne teroriste?

SVEDOK:

            Jeste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nemam više pitanja, gospodine Mej.

TAPUŠKOVIĆ:

            Hvala, uvažene sudije. Gospodine Markoviću, ja bih vas molio samo za nekoliko objašnjenja u vezi ovog pismena koje je uvedeno ovde kao dokaz 283. A tiče se vaše izjave, kako ovde piše od 2. 6. 2002. godine.

SVEDOK:

            Ponovite mi samo o čemu se radi, ja ne znam napamet.

TAPUŠKOVIĆ:

            To je izjava u kojoj se govori da ste govorili o mogućim civilnim žrtvama koje bi mogle postati predmet istraživanja Haškog tribunala, onako kako vam je pročitao gospodin Najs, tužilac Najs. Izjava od 2. 6, evo je. Ne morate čitati.

MEJ:

            2001.

TAPUŠKOVIĆ:

            Da, piše, to i hoću da pitam. U pismenu, u ovom odštampanom tekstu vaše izjave, stoji da je izjava data 2. 6. 2001. godine u zaglavlju. A vi ste potpisali dole, stavili svoj potpis  2. 6. 2002. godine. Obično se ne stavlja datum ispod potpisa ako je to uneto već u izjavu. Da li to možete da objasnite, da li je vama doneta ova izjava već napisana?

SVEDOK:

            Ova izjava je doneta napisana.

TAPUŠKOVIĆ:

            I, kada je ona napisana? 2. 6. 2001?

SVEDOK:

            Pa, ona je, znate šta, ja sam malo sada izgubio tu relaciju o ovome. Ja sam uhapšen 2001. godine.

TAPUŠKOVIĆ:

            Kada?

SVEDOK:

            U februaru, znači ovo je 2001. godina.

TAPUŠKOVIĆ:

            E, a kada je ta izjava napisana? Ona je vama doneta napisana?

SVEDOK:

            Da, ali doneta je napisana i 2001. godine, jer ....

TAPUŠKOVIĆ:

            A zašto ste stavili ispod ovoga datum 2. 6. 2002. godine?

SVEDOK:

            Pa, to je na srednjem listu samo, ali pogledajte na prvom listu je 2001, to je 2001, na drugom je 2002., ako imamo isti onda je tako i u potpisu na kraju je 2001.

TAPUŠKOVIĆ:

            Koliko ja vidim na sva tri mesta je 2002, za mene ovo nije, ali dobro. Ono što mene interesuje, ona je doneta ovako napisana?

SVEDOK:

            Da.

TAPUŠKOVIĆ:

            Nisu vas ispitivali pa onda pravili?

SVEDOK:

            Imali smo mi više razgovora. Znači, na nekim razgovorima smo, nakon razgovora pravili, sačinjavali izveštaj, a neki su zbog ograničenog vremena koji su mogli da provedu sa mnom u razgovoru, na osnovu beležaka radnika Resora državne bezbednosti, sačinjenih kasnije i doneti i dati mi da potpišem.

TAPUŠKOVIĆ:

            A da li je to bilo u funkciji onoga o čemu je govorio gospodin Milošević, da vam je pri tome nešto obećavano?

SVEDOK:

            Kada sam ovo potpisivao, ništa mi nije obećavano. Znači, ovo su bili razgovori sa radnikom Državne bezbednosti, i čisto jedna razmena informacija, znači ne u smislu uzimanja nikakve izjave u smislu ZKP-a, nego jedan informativni razgovor u kojem su oni insistirali da im pomognem u vezi saznanja koje su već imali, da im produbim njihova saznanja koja su već imali. Ja sam, ono što sam znao, rekao, upućujući na ljude koji znaju mnogo više o tome. Znači, ja sam rekao ono što sam čuo, a uputio sam ih na ljude koji su to radili.

TAPUŠKOVIĆ:

            Dobro, hvala, ja nemam mnogo vremena. Mene interesuje da li je ta izjava mogla biti uzeti od vas u tim okolnostima u kojima smo se nalazili u duhu jugoslovenskih propisa i da li je ona uopšte mogla biti korišćena i gde u duhu jugoslovenskih propisa?

SVEDOK:

            Mogla je da bude uzeta u duhu propisa ....

TAPUŠKOVIĆ:

            Hvala. Mene dalje interesuje sledeće. Rekli ste da su sve paravojne informacije na teritoriji Kosova bile pod komandom Vojske Jugoslavije, je li tako?

SVEDOK:

            Da.

TAPUŠKOVIĆ:

            A, da li znate za postojanje naoružanih seoskih srpskih straža po selima gde su ljudi branili sopstvene domove i koliko je toga bilo, da li znate za to? 

SVEDOK:

            Ne znam, ja nisam boravio na Kosovu uopšte i ne znam za takve naoružane straže, predpostavljam da ih je bilo, ali ne vidim razloga zašto ne bi oni bili pri vojsci i pri Ministarstvu unutrašnjih poslova, obzirom da nisu ti građani srpski tamo ni albanski nisu bili prepušteni sami sebi.

AMIKUS:

            Vi ste stigli na Kosovo odnosno preuzeli ste dužnost u resoru DB oktobra 98, godine.

SVEDOK:

            Novembra.

AMIKUS:

            U momentu preuzimanja te dužnosti da li ste uopšte imali tačne informacije o broju pripadnika OVK? I kasnije tokom vašeg bavljenja tim poslom, do početka bombardovanja 24. marta, da li možete da kažete kako se kretao broj pripadnika OVK?

SVEDOK:

            U svakom slučaju je rastao. Jedno vreme je bio smanjen, znači pre nego što sam ja došao na tu funkciju dosta toga je učinjeno na smanjenju broja terorista na Kosovu, dok je kasnije ponovo terorizam uzeo maha i uvećao se broj terorista na Kosovu koji su sebe nazivali oslobodilačka vojska Kosova.

AMIKUS:

            Da li uopšte imate podatak koliki im je broj bio u momentu kada je počelo bombardovanje?

SVEDOK:

            Nemam tačne podatke o tome, zato što je to bilo izuzetno teško reći, ali sigurno ih je bilo 10 ili 20 hiljada.

AMIKUS:

            Hvala. Juče vas je tužilac gospodin Najs pitao o sredstvima koja su obezbeđivana van budžeta radi nabavke vozila, oružja, opreme i drugih stvari koje su bile neophodne za funkcionisanje vojske i policije. Takođe da je bilo reči o tome da ste i vi organizovali specijalne jedinice policije. Da li je to sve što je rađeno, uvek rađeno samo zbog problema koji je postojao, kako vi kažete, sa teroristima na Kosovu?

SVEDOK:

            Apsolutno zbog toga, specijalne jedinice se i zovu antiterorističke jedinice i one se i koriste za suzbijanje terorizma, svakog oblika terorizma. Tako da je i resor državne bezbednosti imao svoju antiterorističku jedinicu koja i dan danas postoji u resoru državne bezbednosti.

AMIKUS:

            Dobro. Juče je tužilac Najs vama predočio dva dokumenta, jedan je ovde uveden kao dokaz 280, a drugi 282. U obe te odluke se govori o tome da se radi o naredbama koje se tiču terorističkih aktivnosti. Da li sve odluke koje ste vi ikada videli, uvek bile vezane za aktivnosti u smislu paralisanja terorističkih snaga?

SVEDOK:

            Da.

AMIKUS:

            I da li je tako bilo sve do 24. marta 99. godine?

SVEDOK:

            Tako je bilo.

AMIKUS:

            U tom momentu dolazi do bombardovanja od strane NATO, do uništavanja civilnih objekata, puteva, drumova i žrtava civilnih, da li u tom momentu, sada u prisustvu oružane pobune s jedne strane i bombardovanja NATO, da li vi imate neke prioritete. Šta je sada bilo za vas najvažnije?

SVEDOK:

            Ponovo ponavljam da za vreme bombardovanja kao ni pre toga nisam bio na Kosovu, ali prioriteti su bili u svakom slučaju sačuvati živote svih ljudi na Kosovu, znači kako pripadnika Vojske Jugoslavije, Ministarstva unutrašnjih poslova, tako i srpskog i albanskog življa. To su bili prioriteti. Suprotstaviti se tom načinu ratovanja na koji je bila izložena Vojska Jugoslavije mislim da se nije ni moglo.

AMIKUS:

            A da li ste čuli da je baš toga dana 24. marta napravljen plan da se krene u neke akcije vezane za civilno stanovništvo. Pored svih tih problema koje ste imali sa teroristima i sa bombardovanjem NATO-a?

SVEDOK:

            Nisam čuo za takav plan.

AMIKUS:

            Hvala. Da li bi mogli samo da mi kažete da li ste uopšte znali za to da su albanskom stanovništvu i uopšte na Kosovu bacani nekakvi leci nakon početka bombardovanja sa određenom sadržinom da se Kosovo napušta i sa potpisom, taj smo letak videli ovde, Ibrahima Rugove.

SVEDOK:

            Čuo sam da su bacani leci, ali ne mogu da citiram precizno sadržinu letaka.

AMIKUS:

            Hvala. Zatim me zanima, već ste govorili o tome, da se albansko stanovništvo pomeralo zbog problema koji su vezani za sukobe između OVK i vojske i policije. A da li su u tom istom periodu vremena Srbi sve više odlazili sa Kosova upravo zbog toga, napuštali Kosovo, svoje domove i odlazili za Srbiju i na druge strane.

SVEDOK:

            Jesu, Srbi su odlazili sa Kosova, razlog je sigurno bio pretnja od terorizma, nesigurnost i što se jednostavno ljudi nisu osećali bezbedni u svojim domovima, proterivani su od Šiptara, ne samo od terorista, nego i od svojih prvih komšija, događalo se da budu proterani, jednostavno upućeni da odu. Normalno, nije to svugde bilo tako, postoji i drugačiji primeri, ali oni su nažalost ređi.

AMIKUS:

            A da li se događalo svih tih 10 godina zadnjih intenzivno i pošto ste radili u policiji tolike godine, da li znate da to traje već od 1980. godine, ako možete u najkraćemo to da objasnite.

SVEDOK:

            Ja se nisam u policiji bavio tom problematikom, informisan sam onoliko koliko i svaki građanin naše zemlje.

AMIKUS:

            A da li ste dok ste radili ovaj posao o kome govorimo, kao vođa državne bezbednosti, znali za masovno dolaženje Albanaca iz Albanije na Kosovo i ostajanje na Kosovu?

SVEDOK:

            Imali smo takve informacije o migracijama ka Kosovu, znači preko graničnih prelaza, dolazili su i ljudi i oružje iz Albanije.

AMIKUS:

            Gospodine Markoviću, ja bih vas molio samo još nekoliko pitanja u vezi bombardovanja. Evo vama je juče pokazan više puta ovaj dokaz 281, to je ovaj pregled bezbednosnih značajnih događaja u onom jednom danu. To ste videli juče?

SVEDOK:

            Da.

AMIKUS:

            Vi ste videli ili pogledajte bar, ja vam mogu pročitati, na primer 26. kaže bombama NATO-a pogođen nadvožnjak, poginulo 6 lica od kojih 4 ženskog pola. Krater dubine od 5 metara. Pa onda tog istog dana odnosno dan pre toga raketa došlo do razaranja i požara na 28 stambenih i prodajnih objekata u napadu poginulih Prutki Šefćet i Ferizi Avni. Ja ne bih dalje da citiram, ima tu još tih stvari, mene interesuje da li je vama kao toj, kao čoveku koji je vodio tu službu, bilo poznato kako je izgledalo dejstvo NATO bombi upravo na Kosovu. Koliko je toga bilo i je li Kosovo najviše bombardovano ili najviše stradalo upravo albansko stanovništvo?

SVEDOK:

            Što je i najmnogoljudnije albansko stanovništvo na Kosovu ono je najviše i stradalo, jer bombe ne biraju žrtve kada padaju na objekte, oni ne biraju, da li su to srpski ili albanski objekti. Znači da je na taj način sigurno i stradalo najviše Albanaca. Najviše bombardovano Kosovo i tu su i najveća uništavanja.

AMIKUS:

            A da li mi možete reći kako se ponašao narod ne samo na Kosovu nego na celoj teritoriji Srbije, da li je narod masovno napuštao zemlju i odlazio u raznim pravcima i narod sa Kosova i narod ostalog dela Srbije?

SVEDOK:

            Sigurno je da je bombardovanje na Kosovu pokrenulo migraciju stanovništva, kako i srpskog tako i albanskog, opet kažem pošto je većinsko albansko, onda je njihova migracija bila mnogoljudnija. U Srbiji se to toliko nije osećalo, otišli su pojedinci koji su napustili zemlju valjda da bi spasili svoju decu ili sebe na neki način, ali se to u Srbiji nije osećalo i ne može se reći da je bilo nikakvih migracija u Srbiji.

AMIKUS:

            Prema Mađarskoj nije?

SVEDOK:

            Ne u takvom broju u kojem bi se moglo reći da su to migracije, da su ljudi bežali od bombardovanja, organizovano i ne može se reći pojedinačno da, ali organizovano ne.

AMIKUS:

            Da li mi možete reći još samo ovo, da li ste se interesovali uopšte kakvo je to oružje koje je bacano, da li je bilo problema sa kasetnim bombama koje nisu eksplodirale i da li je vaša služba došla do dokaza o tome da je bacano oružje sa osiromašenim uranijumom, odnosno?

SVEDOK:

            Da, imali smo oba podatka, znači i da su bacane kasetne bombe koje su ostale delom neeksplodirane, neaktivirane i gde su naši ljudi pirotehničari gubili živote skupljajući te kasetne bombe i deaktivirajući ih. Takođe imamo i podatak da su korišćena zrna to jest projektili za određena oruđa u čijem je sastavu bio i osiromašeni uranijum.

AMIKUS:

            Hoće li se moći živeti na Kosovu i u Srbiji posle svega toga, to vas ovako pitam, ne morate ni odgovoriti?

MEJ:

            To nije pitanje za svedoka.

AMIKUS:

            Hvala.

TUŽBA:

            Gospodine Marković, optuženi vas je opisao kao najbolje obaveštenog čoveka u Srbiji, nešto slično tome i tokom pitanja koje vam je postavljao mislim da vam se obraćao vrlo neformalno sa ti i vi ste odgovarali sa puno poštovanja i bili ste u stanju da odgovorite na gotovo sva njegova pitanja, da li je to tačno?

SVEDOK:

            Da, uostalom to je uobičajena komunikacija bila, mene i gospodina Miloševića, ja sam se uvek njemu obraćao sa vi, a on je meni ovako kako mi se obraća i sada.

TUŽBA:

            Hteo bih da znam da li mi možete pomoći kod sledećeg, kao jedan od najbolje obaveštenih ljudi u Srbiji. Mi smo imali dokaze da su nađena tela u Batajnici, bazi i da su baze specijalnih snaga i da su forenzičari dokazali da ta tela potiču iz Suve Reke na Kosovu. Možete li nam objasniti kako to da vi sa svojim saznanjima o stvarima u to vreme ste ili znali ili niste znali o tim pitanjima.

SVEDOK:

            Pretpostavljam da je to sve činjeno pre nego što sam ja došao na mesto načelnika resora, jer verovatno bih nešto znao, ali o tome nisam ništa znao. O tome sam čuo prvi put kada sam već bio u zatvoru.

TUŽBA:

            Ako biste bili ljubazni, molim vas, da pogledamo izjavu o kojoj vam je postavljano pitanje, to je dokazni predmet 283, molim vas uzmite ponovo tu izjavu pred sebe. Gospodin Tapušković vam je takođe postavljao pitanja iz te izjave. Želim da pojasnim jednu stvar za koju je gospodin Tapušković bio zabrinut, da pogledamo potpis. Vaš broj 1 je prilično sličan broju 2, ali ipak je drugačije napisan i nema sumnje da je datum na ovom potpisu pored potpisa 2. juni 2001. godine, je li tako?

SVEDOK:

            Tako je.

TUŽBA:

            Da li biste bili ljubazni da pogledate poslednju stranicu, možda bismo trebali da koristimo grafoskop, molim da poslužitelj stavi 3 stranicu verzije na srpskom jeziku na grafoskop. Da vidimo stranu na kojoj je potpis.

            Molim da se uključi grafoskop. Tačno je, zar ne, molim da se stavi na grafoskop izjava, hvala lepo. Ova izjava se završava rečima:"Sadržinu ove izjave po Zakonu o krivičnom postupku pročitao sam u potpunosti. Prihvatao je kao svoju, pa je shodno tome pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću, i svojeručno potpisujem". I tu su dve osobe potpisane, jedna je ovlašćeno lice, a drugo je zapisničar, i onda ste vi to potpisali. Vratićemo se na taj potpis za koji trenutak.

            Pomozite nam samo kod sledećeg, pošto vas je optuženi pitao o ovoj izjavi, vi ste rekli da ste je pročitali, da li ste je pročitali, naime u ovoj izjavi pišete da ste je pročitali. Da li ste je pročitali?

SVEDOK:

            Ne ja je nisam pročitao, u izjavi piše da sam je pročitao, ja sam letimično bacio pogled i video da je to nešto o čemu smo razgovarali i to sam potpisao. Bio sam precizan kada sam pročitao, kada mi je predočeno od strane gospode istražitelja, i rekao sam onda tačno i precizno šta mislim o tome, šta sam ja čuo i šta ja znam, a ne o tome šta sam ja razmišljao ili šta sam ja razgovarao sa radnikom državne bezbednosti.

TUŽBA:

            Vratićemo se na to što ste rekli istražiteljima, ali pre nego što to uradim, bio bih jako zahvalan ako biste nam pomogli kod sledećeg. Na prvoj stranici verzije na engleskom, molim poslužitelja da to stavi na grafoskop, mislim da je to takođe negde na prvoj stranici verzije koju vi imate pred sobom na srpskom, jedna rečenica glasi negde na sredini: "lično nisam hteo da dozvolim da resor državne bezbednosti bude umešan u ovu morbidnu priču", i onda kasnije se kaže, decidno da ponovim da resor državne bezbednosti nije imao ništa sa ovim događajima.

            Da li ste vi u tim razgovorima sa tim ljudima želeli da naglasite jasno da resor državne bezbednosti nije imao ništa sa tom morbidnom pričom. Jer ako je to tako, onda su oni tačno zapisali vaš stav. Pomozite nam samo oko toga, molim vas.

SVEDOK:

            Da ja sam rekao da su to, da je to ono što sam čuo. Znači za naredbu i odobrenje, a sanacije sam čuo, bio sam lično prisutan. Za sve drugo što se događalo u vezi toga, čuo sam od Dragana Ilića, i to u sporednim razgovorima, ne u nikakvom informisanju, nego u onome što je on svojim kolegama na kolegijumu predočavao kao problem sa kojim se on susreo na Kosovu. Normalno da je takva sanacija u kojoj se govori i o leševima na Kosovu veoma neugodan posao koji ljude, koji nisu pripremljeni na tako nešto dovodi do ovako u veoma problematično stanje. Ja sam zato i rekao da sam srećan što radnici državne bezbednosti nisu učestvovali u tome i što nisu imali nikakve obaveze povodom toga, da bih ih sačuvao od takvih iskušenja.

TUŽBA:

            I to je bio jedini razlog, je li tako?

SVEDOK:

            To je bio jedini razlog, sve drugo dalje je ono što sam ja čuo, znači nezvanično i letimično.

TUŽBA:

            Imali smo nekakve dokaze i kao na svim dokazima, na sudijama je da odluče o tome, imali smo dokaze koji su govorili da su to bile, u stvari, Romi a ne kosovski Albanci koji su imali veze sa premeštanjem tih tela. Vi kao dobro obavešten čovek, da li znate bilo šta o tome i da li biste mogli pomoći sudijama u vezi s tim?

SVEDOK:

            Govorimo sada o leševima koji su pronađeni u hladnjači? Ili o leševima koji su otkopani u prostoru specijalne jedinice?

TUŽBA:

            Ako sledite svrhu pitanja, da li nam možete pomoći da li je u pitanju bila jedna ili druga grupa koja je uglavnom korišćena ili jedna ili  druga grupa koja nije nikada korišćena u vezi sa tim poslom.

SVEDOK:

            Na kakvu grupu mislite?

TUŽBA:
            Mislim na Rome. Da li su oni uglavnom korišćeni za uklanjanje tela?

SVEDOK:

            Sada sam vas shvatio. Ja to ne znam, znači jednostavno uopšte ne znam ko je bio angažovan na Kosovu, zato sam uputio radnika državne bezbednosti na lice mesta i smatrao sam da će to biti veoma brzo i jednostavno rasčišćeno sa nekim to, to sa sigurnošću zna.

TUŽBA:

            Vama je ponovo postavljeno pitanje o asanaciji, ja to ne mogu da izgovorim, asanaciji. Da li vi asanaciju shvatate tako da to znači i uzimanje tela sa jedne teritorije iz jedne zemlje i prebacivanje na teritoriju jedne druge zemlje i sahranjivanje tamo. Da li to znači asanacija?

SVEDOK:

            Ne, nikako. Asanacija, kad se radi o telima, znači njihovo, iskopavanje na mestu gde su privremeno sahranjena, identifikacija i zbrinjavanje. Ali sve na teritoriji koja se odredi za asanaciju. Ni u kom slučaju to ne može biti teritorija van teritorije Kosova.

TUŽBA:
            Zbog toga niste mogli objasniti pomeranje tela u području Beograda. Da li je to vaš odgovor.

SVEDOK:

            Ja to nikako nisam mogao shvatiti.

TUŽBA:

            Ne, naravno, hvala. Ali onda ste nam rekli da vi u svakom slučaju niste ni znali za to.

SVEDOK:

            Ne, za to nisam znao.

TUŽBA:

            Govorili ste o tim sastancima koji su pominjani u ovoj izjavi a održavani su u martu 99. godine kada je rat uveliko u toku. Vi ste rekli da ste čuli za te stvari samo putem glasina. Možete li nam reći bilo na osnovu glasina ili na osnovu vaših direktnih saznanja, šta je dovelo do te politike asanacije koja se vodila tako rano u odnosu na rat.

SVEDOK:

            Ja ne mogu da sa sigurnošću tvrdim zbog čega je sve to počelo tada. Znači, to je bio predlog VJ koji je jednostavno prihavćen, to je bio predlog onih ljudi koji su bili na Kosovu i sigurno je da su oni imali bolji uvid u problematiku koju treba tamo rešiti. Ja nisam odlučivao o tome ni kad će biti ni da li će biti, jednostavno sam samo o tome informisan.

TUŽBA:

            Sećate se da vam je optuženi u vezi s ovim pitanjima rekao da u to vreme niko nije mislio na Haški tribunal. Možete li nam pomoći u vezi sa tim. Da li se sećate kada je tužilac Luiz Arbur bila blokirana, sprečena da uđe na tu teritoriju. Kao čovek koji je bio najbolje obavešten vi se verovatno toga sećate.

SVEDOK:

            Da, sećam se da je imala probleme.

TUŽBA:

            Kada su bili ti problemi, kako ih vi nazivate.

SVEDOK:

            Ne mogu da se setim tačno datuma ali samo znam o tome, sad ste me vi podsetili. Da me niste podsetili, verovatno se ne bih ni setio toga.

TUŽBA:

            Da pređemo na jednu drugu temu o kojoj su vam postavljana pitanja.

KVON:
            Samo trenutak, gospodine Najs. Pošto smo na dokaznom predmetu 283, gospodine Markoviću, vi ste rekli da je ova izjava slobodna interpretacija od strane ljudi koji su sa vama napravili ovaj razgovor. To znači da je deo ove izjave istinit, a deo nije istinit. I da su oni to slobodno tumačili. Mene interesuje deo u kojem ste vi rekli da se gospodin Ilić žalio na slučaj sa hladnjačom i on vam je objasnio da je to bio rezultat toga što je Đorđević loše organizovao stvari.

            Da li je tačno da vam je on rekao nešto slično tome kada vam je to rekao da je to rezultat loše Đorđevićeve organizacije.

SVEDOK:

            Dragan Ilić je po funkciji bio podređen Vlastimiru Đorđeviću. Znači, on je bio načelnik Uprave za suzbijanje kriminaliteta. Đorđević je bio načelnik Resora javne bezbednosti. Ilić je primao naređenja od Đorđevića, a pogotovo kad je u pitanju Kosovo gdeje Đorđević bio ekspert  jer je dugo boravio na Kosovu. bio je jedan od najboljih poznavalaca u Ministarstvu unutrašnjih poslova stanja na Kosovu. Ilić je samo to napomenuo, da ima problema, verovatno ukomunikaciji sa Đorđevićem i onim što on treba da obavi na Kosovu. Znači, nije imao adekvatnu podršku i pomoć i jednostavno se kolegijalno žalio na to. Ja sam ga uputio na ministra unutrašnjih poslova ...ali  ja nisam bio kompetentan za to.

TUŽBA:

            Da li je  on govorio o kamionu hladnjači. Da li je on vama govorio o kamionu hladnjači ili nije.

SVEDOK:

            Ne, on je pomenuo kad je ta hladnjača pronađena, on je samo napomenuo da bi to moglo da ima problema, ali da on nije upoznat sa tim, jednostavno razmišljajući odakle može da potiče ta tema.

TUŽBA:

            Hvala. Uvaženi sudija me podsetio, gospodinu Markoviću sam rekao da ću se vratiti na vaše zapažanje o predstavnicima tužilaštva i stvarima koje ste njima  rekli izjavom koju ste potpisali. I to me podsetilo na nešto oko čega biste nam možda mogli pomoći. Recite samo da ili ne.

            Pored onoga što ste rekli gde su bili izvori tih informacija, da li su vas istražitelji tužilaštva pitali da li je ta izjava tačna ili nije.

SVEDOK:

            Ja sam objasnio istražiteljima u kom delu je tačno, u kom nije.

TUŽBA:

            Rekli ste da neke od tih informacija dolaze iz drugih izvora i moguće da su ipak istinite koliko je vama poznato, a vi ste potpisali ovu izjavu. Da li ste vi ikada rekli da je bilo koji  deo  ove izjave zaista neistinit.

SVEDOK:

            Ja sam ponovo dao izjavu u odnosu na ove sve okolnosti haškim istražiteljima i bio sam vrlo precizan u svojoj izjavi i kad sam rekao šta je ono šta ja znam, a šta je ono šta sam čuo. I sad sam vam ponovio isto. Znači, znam za asanaciju, bio sam prisutan na tom sastanku, znam šta podrazumeva asanacija, a sve ovo drugo što je došlo do toga da se uvezuje ta asanacija sa ovim telima sada pronađenim ili ranije pronađenim za mene je potpuno nepoznata.

TUŽBA:

            Još par tema. Vi ste i dalje, mi smo i dalje uz stav da ste vi bili vrlo obaveštena osoba. Optuženi vam je postavljao pitanja o novcu i pitao vas je da li je taj keš novac koji je dolazio iz Uprave carine i koji su vaši zaposleni dobijali u akt tašnama, odlazili po njega. Da li  taj novac i dalje pripada državi. Vi ste rekli jeste. Molim vas, možete li objasniti iz kog razloga bi se novac tako u gotovinskom stanju prenosio sa jednog mesta na drugo.

MEJ:

            Koji je vaš prigovor?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Mene citira gospodin Najs i kaže kako sam ga pitao za keš. Ja nisam pomenuo reč keš, nego sam govorio o sredstvima koja pripadaju državi i koja su...

MEJ:
            Da, to je bila suština. On ima pravo da dodatno ispituje u vezi sa tim.

            U redu, svedoku je sada jasno, nema sumnje. Molim vas ponovite pitanje.

TUŽBA:

            Ja ću ga ponoviti da bih pomogao svedoku i ja ću ga preformulisati. Gospodine Markoviću, optuženi vas je pažljivo pitao u vezi sa sredstvima. Da li su ta sredstva dolazila kao gotovinska sredstva ili kao nalozi iz banaka.

SVEDOK:

            Ta sredstva su bila gotovinska.

TUŽBA:

            Postavljeno vam je pitanje da li su ta sredstva za koja nam vi kažete da su gotovinska bila sredstva države koja su prenošena s jedne strane drugoj. Možete li pomoći sudijama i objasniti iz kog razloga su se ta sredstva kao gotovinska sredstva prenosila sa jednog mesta na drugo umesto da se prenose normalnim komercijalnim dokumentima. Dakle, normalnim putevima transakcije.

SVEDOK:

            To ne mogu da objasnim. Ja pretpostavljam da je objasnio gospodin Kertes jer je on razgovarao sa istražiteljima. Prema tome, verovatno je njegovo objašnjenje i validno jer ja nisam rukovao tim sredstvima. Ja sam samo upoznat  da će sredstva kojima raspolaže Savezna uprava carina biti preko Ministarstva unutrašnjih poslova i određene  banke plaćeno potraživanje Resora državne bezbednosti u odnosu na materijalno-tehnička sredstva.

TUŽBA:

            Optuženi vam je postavio još neka dodatna pitanja u vezi sa novcem o ženi po imenu Borka i njenom iskustvu u međunarodnom bankarskom sistemu u svetu. Finansijski izveštaj u ovom slučaju je bio javan i mislim da je imao priličan publicitet. Ako je to zaista slučaj da je mnogo  miliona, u ovom slučaju 34 miliona dolara, prebačeno kao gotovinska sredstva iz Beograda na Kipar, a da vi se čovek koji je bio dobro obavešten u to vreme, a to je bilo u periodu 98, 99. možete li nam pomoći time što ćete nam objasniti zašto.

SVEDOK:

            Ja uopšte ne znam da su ta sredstva prebačena na Kipar, apsolutno o tome ne znam ništa. Nisam učestvovao ni u kakvim odlukama o prebacivanju bilo kakvih novčanih sredstava, niti sam učestvovao u tom poslu.

TUŽBA:

            I konačno kada već govorimo o novcu, recite nam ko vam je dao uputstva da te poslove vršite kroz banku Borke Vučić.           

SVEDOK:

            Pa kad smo razgovarali, ministar i  ja, preko koje banke, onda je on suresisao da to bude Beogradska banka Borke Vučić, ali normalno i tu sugestiju je imao prema njegovom kazivanju, i predsednik  Milošević. Razlozi  su već ovde navedeni da se radi o provereoj banci, o veoma stručnoj osobi.

TUŽBA:

            Zločini za koje se tvrdi da ih je počinio MUP, odnosno kao što je optuženi rekao a vi ste se složili sa svime što je on rekao, da takvih zločina uopšte nije bilo. A o tome će naravno na kraju morati doneti odluku ove sudije. Ali, ako u jednom trenutku ovaj sud utvrdi da je MUP bio umešan u krivična dela bilo u Račku ili Beloj Crkvi ili Izbici ili Mejama, recite nam prvo da li ste vi ikada dobili bilo kakav izveštaj sa bilo kojeg od navedenih mesta o ovoj vrsti zločina o kojima se govori na sudu.

SVEDOK:

            Ne, nikada takav izveštaj nisam dobio. Uostalom, ti izveštaji koji su dolazili sa Kosova, vi ste jednom ovde i pokazali, pretpostavljam da možete doći i do drugih izveštaja. Prema tome, možete sami utvrditi da li je takvih izveštaja bilo ili nije.

TUŽBA:

            Pre nego što napustimo ovu temu, recite nam, dakle u ovom trenutku govorimo tek o mogućnosti da su se ta krivična dela zaista odigrala i da vi za njih niste saznali,  da li vi to nama onda kažete da je neko drugi, a ne vi bio u stanju da rukovodi i zapoveda tim ljudima.

SVEDOK:

            Ljudima koji su obavljali posao na Kosovu, znači pripadnicima svih ovih jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova, komandovao je Štab na Kosovu. Znači, komanda je išla preko javne bezbednosti, a ne preko državne bezbednosti. Državna bezbednost je imala druge obaveze, komandu na postupanju jedinica i operacijama isključivo je išla preko javne bezbednosti.

TUŽBA:

            Da li vi kažete da to onda objašnjava zašto vi niste dobili izveštaj o tim zločinima ako su se oni dogodili.

SVEDOK:

            Ja jednostavno takve izveštaje nisam dobio. I da je došao u javnu bezbednost takav izveštaj ja pretpostavljam da bi došao i do mene.

TUŽBA:

            I poslednja tema. Izbeglice. Da li vam je bilo poznato na osnovu izveštaja u medijima i u međunarodnoj štampi da je došlo do napuštanja veoma velikog broja izbeglica sa Kosova.

SVEDOK:

            Jeste, to mi je bilo poznato.

TUŽBA:

            Kada ste prvi put čuli za to?

SVEDOK:

            Pa ta tema o napuštanju Kosova je bila stalno prisutna tema na sastancima i kolegijumima ministra unutrašnjih poslova. Znači, mi smo stalno nastojali da smanjimo taj broj ljudi i da zaustavimo na neki način, da prekinemo. Međutim, nažalost to se sve više i više uvećavalo. Do onog trenutka kada sam ja reagovao, ne mogu tačno da se setim koji je taj datum ali iz razgovora Slobodana Miloševića i mene shvatili ste da se to odigralo na taj način kao što sam i ja vama rekao, to je i on potvrdio, da sam intervenisao preko Štaba i preko Šainovića da se izbeglice zaustave i da je od tog trenutka nešto učinjeno. Ne kažem da sam ja bio taj koji je to inicirao nego sam se verovatno samo uklopio u vreme kada je to bilo moguće učiniti da se jedan broj ljudi i vrati.

TUŽBA:

            Mi smo ovde čuli svedočenje ljudi koji su otišli sa graničnih prelaza i koji su razgovarali sa izbeglicama. Da li ste vi to ikada učinili.

SVEDOK:

            Ne, ja to nisam nikada učinio.

TUŽBA:

            Recite nam zašto.

SVEDOK:

            Zato što ja nisam bio zadužen za takvu vrstu posla. Na Kosovu je o tome odlučivao štab u kojem je bio i predstavnik državne bezbednosti i ako je trebalo da ide na neki razgovor, on bi dobio od štaba zaduženje i otišao bi na razgovor. Međutim, ja lično nisam išao na takve razgovore.

TUŽBA:

            Molim vas da pogledate jedan dokumenat.

MEJ:
            Gospodine Najs, morate ostaviti dovoljno vremena i da sudija Kvon postavi nekoliko pitanja.

TUŽBA:

            Izvinjavam se, svakako. Nisam znao da on namerava postaviti pitanja.

            Molim da na brzinu original stavimo na grafoskop. To je dokument na ćirilici od 27. marta 1999. godine. Dolazi od MUP-a Republike Srbije, uprave pogranične policije za strance i upravne poslove na policijskoj stanici Vrbnica. Da to sam već rekao. A sada molim da englesku verziju stavimo na grafoskop. I tu piše: sačinjena dana 27. marta 1999. u prostorijama EFP Vrbnica. U vezi sa izlaska lica iz Jugoslavije u Albaniju dana 27. marta 99. godine u 12.30 sati na graničnom prelazu Vrbnica pojavila se grupa ljudi šiptarskenacionalne manjine koja je želela da pređe jugoslovensko-albansku granicu bez putne isprave, lične karte i bez ikakvih dokumenata. Lične karte su im zadržane u SUP Prizren po njihovoj izjavi. U 12.40 sati ...SUP Prizren i MUP Republike Srbije EFP telefonom o istoj dobijenoj saglasnosti o dozvoljenom izlasku gore navedenih listova u Albaniju. Ukupno izašlo 94 putnika, struktura lica  je žena i dece i starije osobe. I na sledećoj stranici piše: obišli smo, uzeli generalije po njihovoj izjavi. Beleška sačinjena radi upoznavanja. Prema tome, izgleda da je, ovaj dokument došao u vaš odel i da u njemu stoji da su tim ljudima bili oduzeta lična dokumenta. Možete li nam reći nešto u vezi sa time.

SVEDOK:

            Ne, ovaj dokumenat nije došao  do mene. Ovde piše i ja ne vidim, ima piše dostavljeno MUP-u Republike Srbije, Štabu RDB Prizren. Znači, centru Resora državne bezbednosti Prizren. Nisu svi izveštaji slati, on je verovatno uklopljen negde u taj dnevni izveštaj, a ne pojedinačno. Ja sam čuo da su na pojedinim prelazima uzimana lična dokumenta od tih izbeglica, ali ne mogu da se setim tačno na kojim i kada i u kom broju. Normalno, takvo ponašanje nije bilo naređeno.

TUŽBA:

            Moram skratiti ispitivanje. Recite nam ovo, ovo je sada moje zadnje pitanje. Pitanja može postavljati još i sudija Kvon. Možemo pogledati zakone ako bude  bilo potrebno, ali recite nam vi. Da li je zakonom bilo omogućeno da ljudi uzimaju lična dokumenta od drugih ljudi. 

SVEDOK:

            Ne.

TUŽBA:

            Hvala. Časni sude, to su bila sva moja pitanja.

KVON:

            A dokazni broj?

SEKRETAR:

            Ovo će biti dokazni predmet optužbe 284.

TUŽBA:

            Ja ću na kraju ove rasprave dati izjavu, dati zahtev u vezi sa izjavom ovog svedoka.

KVON:

            Gospodine Markoviću, na kojem ste vi položaju bli u januaru 99. Jeste li bili na čelu RDB.

SVEDOK:

            Ja sam postavljen na čelo RDB negde u novembru 99. Znači, u januaru 99. sam bio pomoćnik ministra unutrašnjih poslova ali zadužen za kriminalitet.

KVON: 

            Da li ste vi bili na položaju na kojem ste mogli dobiti neke informacije o incidentu u Račku u to vreme.

SVEDOK:

            Ne direktno zato što su takve informacije išle tada samo ministru unutrašnjih poslova i načelnicima resora. Znači, ja sam ga mogao dobiti kao informaciju na kolegijumu ministra.

KVON:

            Ali u svakom slučaju dobili ste neke indirektne informacije. Mi smo ovde čuli iskaze i dokaze koji govore da je tom prilikom ubijeno 40-tak civila. Isto tako čuli smo tvrdnje da je sve to skupa fabrikacija. Šta vi možete o tome reći?

SVEDOK:

            Ono što je rečeno u Ministarstvu unutrašnjih poslova jeste da je to bila operacija u kojoj su se sukobile pripadnici VJ i Ministarstva unutrašnjih poslova sa teroristima. Ta informacija je figurirala u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Znači, niko nije pominjao niti civile niti bilo šta slično.

KVON:

            Hvala. Prilikom unakrsnog ispitivanja,  meni se čini da iz vaših izjava proizlazi da je na Kosovu pre rata i tokom rata možda bilo nekih pojedinačnih zločina koji su počinili neki individualni pripadnici vojske ili MUP-a nad kosovskim Albancima. Nije bilo nikakve deportacije velikih razmera ili bezobzirnog ubijanja civila, da li je to tačno.

SVEDOK:

            Da, znači ne nekoliko, nego ja sam tačno rekao da preko 200 pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova odgovara krivično zbog svog ponašanja na Kosovu i čak nešto više od toga pripadnika Vojske Jugoslavije. Prema tome, bilo je narušavanja, protivzakonitog ponašanja i izvršenih krivičnih dela za koje se saznalo, one su procesuirane. Što se tiče bilo kakvoga organizovanoga zločina ili nešto slično tome, ja sa time nisam upoznat.

KVON:

            No, dobro. neki posmatrači među kojima su i međunarodni posmatrači, izneli su tvrdnju da je reakcija srpskih snaga protiv OVK bila neproporcionalna. Na primer, da su civilne kuće nasumično gađane, a da ih tenkovi nisu precizno ciljali i da su civili protiv svoje volje isterani iz svojih kuća i to usred zime. Da li su vama bili poznati takvi navodi i šta u vezi sa time možete reći.

SVEDOK:

            Ja sam čuo u izveštajima sa Kosova o tome da ima spaljenih kuća i da se pripadnici međunarodnih snaga žale na primenu prekomerne sile. Međutim, moram da vam kažem da je to tumačeno na taj način što mnoge kuće albanskih građana su prisilno iseljavane baš od samih njih. Znači, od OVK da bi mogla da budu utvrđenja duž puteva i na onim mestima gde su oni strateški mislili da moraju imati važna uporišta. Ja pretpostavljam da su takve kuće uniptavane i gađane, a da su nasumice gađali kuće, takav podatak nemam.

KVON:

            Znači, vi tvrdite da su neki međunarodni diplomati ili novinari ili međunarodna zajednica, da tako kažemo, vašu zemlju upozoravali da prestane sa počinjavanjem zverstva, ali da su ta upozorenja bila zasnovana na pogrešnim informacijama. Da li je to vaša tvrdnja?    

SVEDOK:

            Ja govorim samo o mom saznanju da je govoreno o prekomernoj upotrebi sile, a ništa slično. Znači, nisam bio upoznat sa nekim drugim detaljima. Nisam nikada učestvovao ni u jednom razgovoru sa nijednim predstavnikom bilo koje službe strane na Kosovu.

KVON:
            Hvala.

TUŽBA:
            Časni sude, jedna ispravka. Mislim da je datum u godini 1999. naveden kao datum kada je ovaj svedok preuzeo svoj položaj. Pogrešno. To je bilo godine 1998. Inače, nemam više ništa reći osim da bi možda bilo dobro da ovo veće dobije svedoke koji su bili prisutni uzimanju izjave koja je postala sporna pa ćemo to učiniti sada između sada i septembra.

MEJ:

            Gospodine Markoviću vaše svedočenje je završeno. Hvala vam što ste došli svedočiti na Međunarodni sud.

            Sednica se sada završava i nastaviće se krajem avgusta.

            Molim ustanite.

 

Nazad na Aktuelno  |  Odštampajte vest