aktuelno-m.gif (3720 bytes)

 23. JUL 2002.g.

STENOGRAM 

 

MEJ:

            Izvolite, gospodine Najs.

TUŽBA:

            Biću kratak, radi se o vremenskom rasporedu. Nakon ovog svedoka sledi svedok Radojković na vašem popisu, a nakon njega K 33 i K34. Iz razloga koje smo juče ponešto razmatrali, K33 moraće biti odložen sve dok se ne razreše proceduralna pitanja. Koliko sam ja shvatio, sutra dolaze advokati iz Savezne Republike Jugoslavije, možda ćemo moći o tome raspravljati u četvrtak. K34 nije u mogućnosti započeti danas, to jednostavno nije moguće iz drugih razloga, pa zato ako završimo oba svedoka, koje sam upravo imenovao, onda ću vam morati potražiti nekoga iza K33 i K34, tu imamo dva svedoka za bazu zločina, jedan je Jamini. Iako je proces 92 bis ovde već završen, mi nismo u vezi s tim podneli zahtev za 92 bis, pa bih sada želeo podneti formalni zahtev, kako bismo to mogli praviti iako je to svedok koji treba uživo svedočiti o onome o čemu je došao ovamo svedočiti, a to su razgovori koje je on čuo. Prema tome 92 bis može biti deo njegovog iskaza. Zatim tu je svedok Krasnići koji može svedočiti, ali od vas još moramo dobiti odluku pod 92 bis.

            Ja mislim da je optuženoga sudski savetnik jutros obavestio o mogućnosti da će jedan ili dva od tih svedoka za bazu zločina biti pozvan i danas. Želeo bih da to uđe u zapisnik.

MEJ:

            Rasprave će biti sledeće, optuženi će imati sat i 3/4 unakrsno ispitivanje ovog svedoka, mi smo razmotrili gospodina Musu Krasnićija, on se bavi novim stvarima, novom temom o kojoj nismo čuli ništa do sada i zbog toga on treba uživo svedočiti, budući da svedoči o zatvoru.

            U četvrtak bismo trebalo saslušati argumente o gospodinu Liliću, isto tako čini nam se da bi bilo praktično da pomaknemo unapred predraspravnu konferenciju kako se tu ne bismo žurili, dakle i to bismo u četvrtak, ne znam da li ste videli zdravstvene izveštaje o optuženom.

TUŽBA:

            Da, jesam i uznemirilo me to da juče niste dobili taj izveštaj, ali dakle ako me pitate ja sam izveštaj video.

MEJ:

            Da. To je nešto o čemu ćemo takođe morati govoriti. I isto tako mislim da  za to treba ostaviti bar sat i po za sva ova pitanja zajedno.

TUŽBA:

            Svakako, časni sude. Ima i dobrih vesti, da ćemo verovatno potrošiti manje vremena sa K 34 nego što sam na početku mislio. Tako da ako  sutra počnemo, onda bismo ga možda mogli, da tako kažem, staviti pre i kasnije proceduralnih pitanja, tako da  možemo onda sa njime iskoristiti ostatak vremena u petak.

MEJ:

            Očigledno je da on mora završiti u petak. U stvari, svi drugi iskazi koje započnete morate završiti do petka.

TUŽBA:

            U slučaju da budemo jaš imali slobodnog vremena u petak, nama je palo na pamet da bi moglo biti korisno da se vratimo onoj ideji koju sam već ranije spomenuo veću, dakle da glavno ispitivanje Filipa Kua možemo proći kroz onaj deo izveštaja za koji su potrebni pravni argumenti i onaj deo za koji on može dati svoje glavno ispitivanje, imajući na umu da je on inače veštak i da njegov izveštaj ulazi u spis, bez  ispitivanja.

MEJ:

            U redu. Sada molim da se uvede svedok.

            Gospodine Karleuša, izvinjavam se što ste morali čekati, mi smo morali razrešiti neka administrativna pitanja prvo.

            Sada će vas unakrsno ispitivati gospodin Milošević.

            Mi smo, dok vi niste bili ovde, odlučili da će on imati na raspolaganju najviše 1 sat i 45 minuta, a mi ćemo naravno napraviti pauzu u uobičajeno vreme. Molim Vas i gospodina Miloševića da imate na umu da budući da obojica govorite isti jezik. Postoji opasnost da prevodioci neće uspeti uhvatiti sve što govorite, zato vas molim da napravite kratku stanku između pitanja i odgovora. Izvolite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi o onome o čemu svedočite u vašem pismenom iskazu i juče u glavnom ispitivanju svedočite na osnovu posrednih saznanja, tj. ne na osnovu vašeg ličnog iskustva već na osnovu toga što ste čuli od raznih ljudi a u vezi sa događajem koji se navodno desio 99. godine, da li je to tačno?

KARLEUŠA:

            Uglavnom da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je vaše prvo saznanje o toj hladnjači, iako ste policajac i dugo radite u Ministarstvu unutrašnjih poslova, poteklo upravo iz teksta koji je objavljen u maju 2001. u zaječarskom časopisu "Timočka krimi revija".

KARLEUŠA:    

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste se bavili drugim tekstovima, na primer onim koji su isto objavljeni u Timočkom regionu o istom događaju sa istim sagovornicima, ali sa drugačijim zaključcima i sugestijama.

KARLEUŠA:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ste se bavili informacijama obavljenim u "Timočkim novinama" od juna 2001. godine u kojima upravo taj ronilac koga pominjete, Žika Đorđević, daje suprotno objašnjenje od onoga koje je bilo objavljeno u novinama koje vi citirate.

KARLEUŠA:    

            Upoznat sam delimično, ne mogu tačno da se setim, ali ne znam da li su zaključci njegovi bili suprotni.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa evo on ovde kaže "jedino još mogu da kažem da smo otvorili hladnjaču, da su u njoj zaista bili leševi. Koliko, to ne znam. On kaže da ne zna koliko je bilo.

KARLEUŠA:

            Moguće da on ne zna.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To je moguće, a da li je poznato da je tada objavljeno u vezi sa ovim što ste pominjali Petrovo Selo, da kažu da te grobnice datiraju još iz 1955. godine, neke od 45. i kasnije, kada je bila neka likvidacija posle Drugog svetskog rata, ne znam našta se sve to odnosilo, da li vam je to poznato?

KARLEUŠA:

            Nije mi poznato, ali naša saznanja nisu bazirana toliko na njegovoj izjavi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je utvrđeno od kada datiraju te grobnice u Petrovom Selu.

KARLEUŠA:

            Ja ne znam da li je utvrđeno, ali ukoliko jeste to treba da bude sadržano u izveštaju stručnog tima koji je izvršio ekshumaciju i obdukciju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste se bavili upravo onim što pišu novine koje vi citirate to je sada "Timočka krimi revija"od septembra 99. godine istog autora, Vitomirovića, u kojem on citira jednog očevica koji kaže da je video hladnjaču švajcarske registracije koja se preturila, da se radi o leševima raznih tih sa Istoka, čak i da je dao ime čoveka koji je vršio vraćanje leševa natrag u hladnjaču s obzirom da su neki od njih navodno ispali prilikom prevrtanja, u tim istim novinama koje ste vi koristili.

KARLEUŠA:

            To mi nije poznato, bile su razne priče, informacije da se navodno radilo o saobraćajnoj nesreći i da su unesrećeni ljudi  na taj način dospeli u Dunav.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I "Politika" je 20. maja, dakle pre vašeg saopštenja, objavila razgovor sa Branislavom Petrovićem, očevicem pada hladnjače u reku. Da li ste se i time bavili, ako niste, zašto se i tim niste bavili. Iako on kaže da ste ga vi posetili. Dakle Branislava Petrovića.

KARLEUŠA:

            Ja u momentu ne znam kako se zove to lice, sa jednim licem smo razgovarali koji je navodno video, bar kako se izjasnio, kada je hladnjača i kako dospela u Dunav. Razmatrajući realne mogućnosti na licu mesta nije bilo, kako smo mi zaključili, u tom momentu i na takav način i na tom mestu da hladnjača dospe u Dunav.

            Da li je to tačno ili ne, to je stvar budućih i ondašnjih provera.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, kada ste uzimali izjave od raznih ljudi sa kojima ste razgovarali, vi niste uzimali bilo kakve pismene, odnosno potpisane izjave. Zašto to niste radili?

KARLEUŠA:

            Zato što smo ocenili da ćemo raditi na ovakav način. Kasnije ukoliko bi trebalo, izjave su mogle biti uzete naknadno u formi u smislu Zakona o krivičnom postupku, član 151. itd.

            Mi smo odlučili da to radimo službenim beleškama, jer to je bio policijski radni materijal.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle vi svedočite isključivo na osnovu policijskog radnog materijala?

KARLEUŠA:

            Da i na osnovu onoga šta smo mi radili i šta smo čuli i šta smo eventualno u našim proverama iskaza ljudi sa kojima smo razgoarali potvrdili ili tome slično.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je poznato da takav posao spada u nadležnost istražnog sudije.

KARLEUŠA:

            U to vreme mi nismo imali zahtev istražnog sudije, jer o tome istražni sudija nije imao saznanje. Mi smo tek kasnije u vezi sa našim saznanjima kada smo došli do nekih indicija i kada je prikupljen obiman materijal, govorim o službenim beleškama i drugim, o tome obavešteno tužilaštvo, zatim istražni sudija itd., kao što sam ja već obavestio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, vi dakle tvrdite sve izjave koje ste prikupili kako sami kažete nisu potpisane, dostavili ste okružnom tužiocu u Beogradu koji je uzeo predmet u razmatranje i to je sve. Je li tako?

KARLEUŠA:

            Mi nismo dostavili izjave, rekao sam vam to se radi o službenim beleškama, o policijskim službenim beleškama, o razgovoru u kome se sadrži ono što su ljudi izjavili. Mi smo to što smo imali dostavili tužilaštvu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U vašoj izjavi na drugoj strani, u 5. pasusu, navodite da ste samo nekoliko dana nakon što je 1. maja izašao članak, pozvani na sastanak i obavešteni da će biti formirana radna grupa čiji će biti zadatak da ustanovi relevantne činjenice za pomenuti predmet oko hladnjače. Međutim, vi ste već 25. maja, dakle istog meseca, posle od prilike koliko vidim iz ovoga što tvrdite dve nedelje od kada je formirana grupa, već dali saopštenje za javnost u kome ste izneli činjenice koje ste navodno utvrdili. Je li tačno?

KARLEUŠA:

            Ja nisam obavešten da će biti formirana radna grupa, već sam dobio nalog posredstvom generala Sretena Lukića, a nalog je bio ministrov da se formira radna grupa i to je učinjeno i nije prošlo samo dve nedelje nego mnogo više. Napominjem da je radna grupa odmah pristupila izvršenju aktivnosti vezano za to i to je od prilike 20-tak dana a ne dve nedelje kako vi kažete.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro neka budu tri nedelje, gospodine Karleuša, ali nije sporno da je radna grupa formirana početkom maja, a da ste vi svoje saopštenje o navodnim nalazima dali 25. maja, to piše u ovim datumima, dakle ako je radna grupa formirana tek u maju, ako niste imali formalne izjave već ste samo pravili beleške i to sve dostavili tužilaštvu, zbog čega ste  onda ishitreno davali saopštenja? Da li je to praksa?

KARLEUŠA:

            Ako se pogledaju datumi kada su obavljeni razgovori, odnosno datumi na službenim beleškama, vidi se da je to bilo znatno ranije nego onda kada je dato saopštenje. Kompletna dokumentacija u vezi sa ovim nije dostavljena u maju mesecu tužilaštvu, već znatno kasnije, a mi smo tada prikupljali tzv. obaveštenja i vršili provere onoga do čega smo došli. A mi ono što smo imali mi smo to obavestili javnost jer bio je veliki pritisak javnosti da se sazna i da se zna šta se ustvari tu desilo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, recite mi, molim vas, pošto valjda nije sporno da ste vi tu izjavu dali 25. maja, to je ustvari vaše saopštenje za javnost, je li tako?

KARLEUŠA:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A počeli ste da radite negde na početku maja, dakle 25. maja ste dali tu izjavu. Da li možete da mi odgovorite da li je iza toga stajao neki politički marketinški razlog za takvo saopštenje. Da li je vaše saopštenje zapravo bila medijska priprema za moje izručenje u Hag, jer je vaša konferencija za štampu od prilike pre toga...

MEJ:

            Jednu po jednu stvar. Prvo pitanje je pitanje o tzv. političkom marketingu kako je rečeno, dakle da li je postojao neki politički razlog za to ili neka vrsta političkog pritiska?

KARLEUŠA:

            Nismo imali nikakav politički razlog niti se njihova policija i moja radna grupa na koju sam ja ponosan  na njen rad nismo bavili politikom. Mi smo iznosili ono do čega smo došli u našem radu. I mi smo to izneli. Zašto je to bilo tada potrebno. Još u toku maja meseca, odmah posle objavljivanja teksta u zaječarskoj krimi reviji oglasio se i tužilac saopštenjem za javnost radi se o tužiocu Okružnog suda u Negotinu. Sva ta pisanija vrlo je i znatno uznemirila javnost i mi smo imali obavezu i tako smo smatrali da pokažemo da se pred tim ne ćuti već da se ozbiljno radi da bi se to proverilo i istražilo. To je bio moj posao i ja lično tome ne vidim niti hoću da imam veze sa političkom ocenom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste rekli da ste sve to obavili u maju,  obavljeno je 30 razgovora, kako ste juče rekli, prikupljeno je podataka, mnogo drugih poslova sve u maju, ajde da kažemo nije 14 dana nego malo više, a recite mi od tog trenutka koliko ja vidim po ovim vašim podacima kada ste dali ta saopštenja pa do danas i uopšte niste napredovali u toj istrazi, nema nikakvih novih činjenica osim tih koje ste tada objavili.

KARLEUŠA:

            Ne bih se složio sa vama, postoje određeni podaci i činjenice koje su još uvek u obradi i to bi se moglo nazvati ikako vi navodite nekim napretkom. Ja o tome sada ne mogu da govorim, govoriću o tome ukoliko se to bude od mene zahtevalo, kada o tome imamo dovoljno argumenata.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači u vreme kada ste davali izjavu niste imali dovoljno argumenata, pa ste dali ono što ste uradili za 14 dana a od onda je prošlo još 14 meseci pa niste dali nikakvu izjavu o onome što ste radili 14 meseci. Pretpostavljam da posle mog izručenja u Hag nije više bilo motiva da se na tome mnogo insistira, je li tako?

KARLEUŠA:

            Moram da vam kažem sledeće, a to je od trenutka kada smo mi obavestili tužilaštvo, tužilaštvo, odnosno Okružni sud u Beogradu, postao je nadležan za sve izjave i sve komentare za javnost, a mi smo samo postupali po nalogu tužilaštva, prema tome i danas mi nismo kompetentni odnosno nismo ovlašćeni da dajemo rezultate eventualnih zaključaka, istraga u vezi sa ovim. Ukoliko je to potrebno o tome može da se izjasni tužilaštvo u Beogradu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da vas pitam kao policajca sa velikim iskustvom, koliko sam zapamtio juče ste rekli da 27 godina radite u policiji, zar nije logično da se prvo utvrdi ko su ti ljudi, gde, kako su ubijeni, ko ih je ubio pa da se onda izvlače zaključci. Pretpostavljam da istraga svaka o nekom telu koje se pronađe mora da odgovori na ta pitanja prvo.

KARLEUŠA:

            Da. Mi imamo taj problem, jel još uvek tela ako govorim o hladnjači nisu pronađena, problem je oko identifikacije i ne samo sa slučajem hladnjača već sa drugim pronađenim telima. To ne zavisi od nas, identifikacija ovako velikog broja kao što se ovde govorilo i što se zna, ide vrlo sporo i mi kao policija očekujemo da rezultate identifikacijama dobijemo kako bi mogli da nastavimo ozbiljnije u pravcu odakle ti ljudi potiču, pa onda da vidimo da li se na tom prostoru i šta desilo, ko tamo nedostaje, da li su to nestali ljudi, ko je tamo radio, i ko je eventualni počinioc.

            Mi radimo da se utvrde sve činjenice vezane kao i prvo, ko je počinio zločin, odakle ljudi dolaze i da se krivci označe pojedinačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pretpostavljam da je to zadatak pravosudnih organa i policije da odgovore na pitanja ko su, gde su ubijeni, ko ih je ubio, da bi se moglo da napreduje dalje. Drago mi je što se sa tim slažete, a recite mi, molim vas, u vašem saopštenju koje citirate na strani 3. navodite da su tadašnji ministar unutrašnjih poslova Vlajko Stojiljković i načelnik resora javne bezbednosti Vlastimir Đorđević proglasili ceo slučaj državnom tajnom i da su povodom njega otvorili akciju pod nazivom "dubina 2". Da li ste negde videli da postoji bilo kakva oznaka državna tajna u vezi sa tim slučajem?

KARLEUŠA:

            Da se radilo o državnoj tajni, saznali smo odnosno da je govoreno da je tada naloženo da se slučaj ima smatrati državnom tajnom, strogo poverljivim, da se zatvore informacije za javnost, dobili smo od tadašnjeg načelnika SUP-a Bor, od tadašnjeg tužioca okružnog tužioca u Negotinu i drugih ljudi koji su svi pozivali na taj nalog. Postoji dokument na kome se nalazi oznaka strogo poverljivo, službena tajna, koji govori o isplatama naknade za fizički rad ljudima koji su iznosili leševe iz hladnjače.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Recite mi, molim vas, kakva je to tajna operacija za koju se angažuju radnici preduzeća "Higijena" ili "Komunalac" ili ne znam već kako se zove, znači čistači ili grobari lokalnog preduzeća, kakva je to tajna operacija?

KARLEUŠA:

            Prema onome što su nama ljudi izjavili koji su u tome učestvovali to je bilo tako. Tada je to bilo tako, mi na to nismo mogli da utičemo, a zašto je to bilo tako, ja ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Samo da pogledam nešto. Na strani 4, vaše izjave, kažete između ostalog da operativna saznanja do kojih je došla radna grupa ukazuju da je marta 99-te godine održan sastanak u mom kabinetu. Da su prisustvovali tom sastanku, pored mene, Vlajko Stojiljković, Vlastimir Đorđević i Rade Marković. Da je Đorđević tu pokrenuo problem asanacije terena, a da sam ja navodno naložio Vlajku Stojiljkoviću preduzimanje mera kako bi se uklonili svi tragovi koji mogu da ukažu, na postojanje dokaza o izvršenim zločinima. Evo ovde stranice 4 vaše izjave. Kažete: "tom prilikom general Đorđević izneo je kao problem pitanje asanacije terena na području Kosova i Metohije".

            Znači, postavio pitanje asanacije terena na području Kosova i Metohije. "S tim u vezi, Slobodan Milošević je naložio Vlajku Stojiljkoviću preduzimanje mera kako bi se uklonili tragovi koji mogu da ukažu o postojanju dokaza o zločinu". Znači, on prvo govori o asanaciji, a s tim u vezi što on govori, ja govorim ono što on ne govori, a onda dalje se opet vraćate raznim izvršenjima dobijenog zadatka, marta iste godine i na kolegijumu MUP-a razmatran je problem asanacije terena na Kosovu i Metohiji" itd. E sad, recite mi, molim vas, da li ste vi bili prisutni na tom sastanku?

SVEDOK:

            Na kom sastanku?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa na tom na kome citirate da sam ja naložio da se izvrši uklanjanje zločina, uklanjanje tragova zločina.

SVEDOK:

            Mislite na sastanak za koji je rečeno da je bio ovde kod vas u kabinetu?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jeste.

SVEDOK:

            Ne, ja nisam bio prisutan tom sastanku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a da li pravite razliku između asanacije terena i uklanjanja tragova zločina?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li pretpostavljate dakle, da šef države daje takve naloge ako se postavi pitanje asanacije da se uklone tragovi zločina, da li je vama poznato, kao policijskom oficiru, koliko puta se insistiralo upravo suprotno da se kače svi izvršioci zločina. Da se ne dozvole zločini. Da se svako ko izvrši zločin poziva na odgovornost. Da li su vam poznate te naredbe?

SVEDOK:

            Ovde ima više pitanja. Pokušaću da vam odgovorim redom. Navođenje da je kod vas marta održan taj sastanak nije naša konstatacija, nismo to mi izmislili, to je izjava gospodina Radeta Markovića. On je to izjavio i mi raspolažemo tim saznanjem gospodina Radeta Markovića i on je izvor takvog i tog govorenja.

            Zatim, rekli ste o asanaciji.

MEJ:

            Dozvolite da svedok završi ono što govori.

SVEDOK:

            Meni je potpuno jasno šta znači asanacija, taj termin se često koristio valjano i nevaljano, pogotovu u sredstvima javnog informisanja. Međutim, ja nisam tu da zaključujem, ja sam samo izneo ono kako smo mi to čuli i to smo tako i preneli. U svojoj izjavi datoj istražiocima ovog tribunala, ja sam samo ponovio ono što smo mi dali u saopštenju za javnost. Onako kako smo o tome mi obavešteni i preneli smo navodeći operativna saznanja, jer to je bilo u to vreme tada, kada smo govorili. Iako danas možemo da kažemo ko je bio izvor te informacije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Vi tvrdite da je izvor informacije Radomir Marković. Ja ne verujem da bi nešto tako mogao da izjavi, niti bi iko mogao tako da izjavi nešto s obzirom na to da je to potpuna neistina, ali odgovorite mi na pitanje koje se tiče ove vaše izjave koju sam sad citirao. Vi dalje pišete u izjavi "nisam siguran ko je izvor ove informacije, mada sam o njoj obavešten na sastanku u MUP-u. Koliko sam ja shvatio, ta informacija je najverovatnije potekla kod učesnika sastanka kod Miloševića". Pa onda dalje, pri kraju stranice, kažete ovako: "takođe smo razgovarali sa Obradom Stevanovićem, ali je on u suštini poricao na bilo koji način učestvovao u ovim događajima. Takođe, smo razgovarali sa generalima Draganom Ilićem, Stojanom Mišijem, Petrom Zekovićem, ali su svi. .."

MEJ:

            Molim vas, sporije radi prevoda.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dalje kažete: "U stvari, razgovarali smo sa mnogim šefovima službe, pomoćnikom ministra, šefom kabineta, ali su svi poricali da bilo šta o tome znaju. Niko od njih u radnoj grupi nije pružio nikakvu informaciju u vezi sa operacijama čišćenja na Kosovu niti saznanja o hladnjači".

Dakle, ovde ste napisali da ne znate ko je izvor informacije, da ste o njoj obavešteni tada, a ovde tvrdite da je izvor.

MEJ:

            Vi morate postaviti svedoku pitanje. Kako bi on mogao na to sve skupa odgovoriti. Gospodine Karleuša, da li ste čuli šta je sada pročitano?

SVEDOK:

            Jesam, ali molim da mi postavi pitanje, konkretno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, u izjavi ste rekli da ne znate poreklo te informacije za koju ovde tvrdite da ste je dobili od Radeta Markovića, jel tako?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jeste li vi razgovarali sa Radetom Markovićem?

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jel radna grupa razgovarala sa Radetom Markovićem?

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A na osnovu čega ste vi kao radna grupa zaključili da je Rade Marković vama rekao da je na sastanku, koji je bio kod mene, dat takav nalog ne čak za asanaciju, nego za uklanjanje, za prikrivanje nekog zločina, jel tako? Niste razgovarali s njim, ni vi ni radna grupa, na osnovu čega ste zaključili?

SVEDOK:

            Na sastanku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim?

SVEDOK:

            Na sastanku koji sam pomenuo u svojoj izjavi i ovde, lično sam video potpisanu izjavu gospodina Radeta Markovića, u kojoj upravo stoji ono što smo ovde izjavili. U terminu kada sam sudskom istražitelju u Beogradu na zahtev ovog suda dao svoju izjavu nisam se izjasnio o izvoru. Ovde sam se izjasnio u izvoru, i to je istina.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, kako ste utvrdili pošto nije radna grupa razgovarala sa Markovićem,  da je on dao tu izjavu?

SVEDOK:

            Ja sam lično video potpisanu izjavu gospodina Radeta Markovića i ostvario sam uvid u nju. To je bila zvanična izjava sa datumom, sa zapisničarima, itd. Ja sam to lično video. Nisam izmislio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, to ste znači videli, tu izjavu, itd. Ja imam pred sobom zapisnik o glavnom pretresu sastavljen na dan 28. maja 2002. godine pred Okružnim sudom u Beogradu. Reč je o Radetu Markoviću. I objašnjava se npr. svedok Goran Petrović, funkcioner DB-a kaže: "zakazan je sastanak koji je bio zakazan 31. maja i koji je obavljen u sedištu RDB na Banjici". A onda kaže se "Markovića je na sastanak doveo Mijatović i Borislav Galić, tadašnji šef kabineta resora Državne bezbednosti". A onda, svedok objašnjava da nije vođen nikakav zapisnik, niti je sačinjena službena beleška sa pomenutog razgovora, jer okrivljeni Marković nije naveo ništa bitno što bi zahtevalo takvu radnju, odnosno pravljenje službene beleške.

            Pa onda, na pitanje okrivljenog Markovićevom svedoku: "da li se sećaš šta mu je svedok rekao na završetku razgovora u hodniku, svedok odgovara da mu je rekao da je ironija sudbine da se on i Zoran Mijatović trude  da izvuku okrivljenog Markovića iz zatvora" itd. Konstatuje se da okrivljeni Marković  može da se kune u svoje dete za ono što on ističe u vezi razgovora. Sad svedok Dušan Mihailović, ovo je sudski zapisnik, ovo nije nikakva beleška, nego sudski zapisnik. Svedok Dušan Mihailović, vaš ministar...

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, morate konačno postaviti pitanje. U čemu je poenta svega ovog što čitate?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Poenta je u tome, gospodine Mej, što svedoci na glavnom pretresu na sudu tvrde da nikakva beleška iz tog razgovora kad su ilegalno i bez odobrenja legalnog sudije izvodili Markovića iz zatvora da na njega vrše pritisak, da daje izjave, nije sastavljena, nije sačinjena. I da je očigledno u pitanju naknadna montaža nečega što se čoveku kao što je Rade Marković koji se nalazi u podrumu istražnog zatvora već godinu i po dana pod ogromnim pritiscima i torturom pokušavaju da montiraju ovakve stvari.

MEJ:

            Hajde da probamo shvatiti sve to što ste rekli. Da li vi kažete da nije moguće da postoji izjava koju je ovaj svedok mogao videti, zato jer je Marković tada bio u zatvoru  i od njega nije uzeta nikakva izjava. Da li je to ono što kažete.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja samo kažem da ako je nešto video ovaj svedok, da to mora biti montaža neka. A ne nikako izjava, jer molim vas, evo šta kaže ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihailović u zapisniku sudskog pretresa.

MEJ:

            Ne, ne, čekajte prvo da svedok odgovori na sve to. Gospodine Karleuša, čuli ste tvrdnju koja je iznesena, možete li komentirati to?

SVEDOK:

            Istina je da sam ja video izjavu gospodina Radeta Markovića sa potpisom Radeta Markovića, pretpostavljam da je to bio potpis, sa svim njegovim generalijama, izjava u pravoj formi u kojoj se pravi izjava. Tačno je da ono što piše u toj izjavi, da sam ja izneo i u svom iskazu datom Haškom istražitelju i ovde pred sudom. Ovo što vi govorite, ja ne bi komentarisao i to mi nije poznato.

            Vreme u kome sam ja to video, odnosno kao predstavnik radne grupe, i na taj način smo mi prikupljali obaveštenja i saznanja. Ne mora mi sami da idemo, dovoljno je što sam ja bio prisutan tome. I mi smo sada rekli kako smo mi to dobili. Dobili smo na taj način i to je istina. I to je bilo tokom maja meseca 2001. godine. Pre nego što smo to saopštili u javnosti. To je istina.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dušan Mihailović po ovom zapisniku kaže "svedok je pristao na ovaj razgovor sa Markovićem znači, Dušan Mihailović, koji je objavljen 31. maja 2001. u prostorijama službe bezbednosti na Banjici". Tom razgovoru su prisustvovali i Mijatović i Petrović i on kaže: "nije mi poznato da li je u vezi razgovora vođen zapisnik ili je sačinjena neka službena beleška pošto nije bilo nikakvih informacija, nije Markoviću obećavano promeni identiteta opuštanja i neke finansijske podrške" itd.

            Dakle, i on kaže nije pravljena beleška. A kaže, upravo mu je Mijatović rekao da je tema razgovora Slobodan Milošević itd. da li vi znate šta je sve i kakav pritisak po onome što su objavili skupštinski anketni odbori, znači anketni odbori parlamenta po onome što je objavljeno u sudskom pretresu vršen na Radomira Markovića da mene za nešto okrivi u uslovima najgore torture koja traje godinu ipo dana. Da li vam je to poznato?

SVEDOK:

            Nešto sam tako čuo. Posredstvom sredstava informisanja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, gospodine Mej.

MEJ:

            Samo trenutak, samo trenutak.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            O glavnom sudskom pretresu Okružnog suda u Beogradu, jer...

MEJ:

            Prihvatićemo to na isti način date prvo optužbi da vidi. Ona će to označiti za identifikaciju.

KVON:

            Gospodine Karleuša, šta mislite da li znate gde se sada nalazi ta Markovićeva izjava?

SVEDOK:

            Ne, ja ne znam gde se sada nalazi ta Markovićeva izjava.

KVON:

            Ko je vama pokazao tu izjavu, u tom vremenu, tada?

SVEDOK:

            Izjavu sam video lično na jednom sastanku rukovodstva MUP-a. Tada sam ja referisao dokle smo došli u vezi sa istragom oko hladnjače i pokazana mi je ta izjava koja je bila u kontekstu onoga zbog čega sam ja prisustvovao tom sastanku. Ja je nemam u posedu, niti je u posedu ima radna grupa.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, odgovorite mi sada na ovo pitanje, pošto sam vam citirao deo vaše izjave za ovo svedočenje gde kažete da ne znate poreklo te informacije o sastanku kod mene, a onda navodite da ste razgovarali sa svim tim učesnicima Stojiljkovićem, Đorđevićem, Obradom Stevanovićem, Draganom Ilićem, Stojanom Mišićem.

MEJ:

            Molimo da čitate sporije.

            Gospodine Miloševiću, vi ste to već pročitali, nema potrebe da to ponovo čitate. Ako imate pitanje, postavite to pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ni jednu informaciju koja bi potvrdila to što ste vi naveli u saopštenju. Niste dobili od njih ni jednu informaciju koja bi potvrdila to što ste rekli u sopštenju. Zašto ste onda izneli tu laž?

SVEDOK:

            Mi smo to izneli da bi obavestili javnost o toku naše istrage u vezi sa ovim slučajem. Nismo rekli da je to istina. Mi smo izneli saznanja do kojih smo došli i da je operativna aktivnost na utvrđivanju svih činjenica i dalje u toku. To je istina.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro a vi ste izneli da postoji neki podatak u vezi sa nekakvim sastavom kod mene negde oko 25. maja, jel tako?

SVEDOK:

            Mi smo to saznali neposredno. ja sam prisustvovao tome, saznavši to pre 25. maja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a.

KVON:

            Samo trenutak, gospodine Miloševiću. Izvolite gospodine Šin.

TUŽBA:

            Časni sude, ovaj dokument je takođe samo na srpskom tako da optužba ništa o njemu ne može reći.

MEJ:

            Onda ćemo označiti identifikaciju.

SEKRETAR:

            Časni sude, ovo će biti označavano za identifikaciju kao D28.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, vi ste saznali na osnovu izjave Radeta markovića, kao što ste sad rekli, pre 25-og a s njim je razgovarano kao što se ovde vidi, kasnije od tog datuma. Kako ste onda to mogli da saznate pre nego što je sa njim razgovarano?

SVEDOK:

            Ja vam kažem i ovom sudu prezentiram, ono što sam ja video.  I ovo što govorim je puna istina. Ja sam video iskaz gospodina Radeta Markovića odnosno, njegovu izjavu. Urednu izjavu, onako kako izjava treba da izgleda. I ja ne znam ovo o čemu vi govorite, stoji neka izjava od kasnije. Možda je sa njim razgovarano u više navrata vezano za istu temu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Da li vam se čini da je to bilo takođe, u okviru priprema za moje odvođenje u Hag, koje je kao što znate bilo neustavno, nelegalno, kriminalno.

MEJ:

            Nije na svedoku da to komentira. Gospodine Karleuša, ovo će biti zadnje pitanje o ovoj temi, gospodine Miloševiću. Dakle, iznesena je tvrdnja da je sve ovo što je rečeno gospodinu Markoviću kao izveštaj sa sastanaka bilo deo priprema da se gospodin Milošević dovede ovamo. Ima li u tome istine?

SVEDOK:

            Ja se ne bavim time i ja ne mogu o tome da se izajsnim. Ja nemam takvo mišljenje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi navodite u vašoj izjavi na strani 5 da saopštenje sadrži informacije dobijene od Boška Radojkovića i onda da je on stekao uverenje da su svi leševi s nekim povredama tupim predmetima itd. Moje pitanje glasi: zbog čega se isključivo oslanjate na Radojkovićevu izjavu i sopštenju kad on nije stručnjak koji se bavi utvrđivanjem nastanka povreda?

SVEDOK:

            Gospodin Boško Radojković je jedan izuzetno iskusan tehničar. Koliko je meni poznato što sam učestvovao u razgovoru na osnovu čega je napravljena službena beleška sa gospodinom Boškom Radojkovićem, znam i zaključio sam, da on ima veliko iskustvo i da ono što je govorio, govori sa dosta argumenata. Stekao sam utisak da on govori o tome istinito i rekao mi je od prilike sam ga ja to i pitao kako je on došao do tog zaključka. Rekao je da je on u svojoj praksi video na stotina i obradio stotina uviđaja gde se radilo o smrtnim posledicama, a naročito s obzirom da je na području Kladova tehničar sa utopljenicima i sa ljudima koji su izvađeni iz vode. Ja ne tvrdim da je to tako, ali to je njegova izjava.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A jel znači da su ti bili utopljenici?

SVEDOK:

            Ne, ja sam rekao da je on imao iskustva sa utopljenicima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro.

SVEDOK:

            I sa leševima, jer on je davao od prilike svoj preliminarni nalaz na nivou policije. jasno je da je kasnije nadležnost sudskih veštaka, sudske medicine o uzrocima smrti nađenih tela.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A objasnite mi molim vas, po kojim ste se vi kriterijumima opredeljivali? Koju informaciju ćete da shvatite kao validnu, a koju kao ne? Npr. Juče ste , juče ste rekli da je neko izjavio da su na tim leševima bile uniforme UČK. Posle ste rekli da nisu bile uniforme UČK. Kako ste se opredelili da izaberete konstataciju da su bile ili da nisu bile uniforme UČK. Ili drugi primer, kažete da vam je Radojković.

MEJ:

            Čekajte, čekajte, idemo jedno po jedno. Ne, ne, ne, on mora na to odgovoriti, vi ste mu dali jedan primer, on sada mora odgovoriti.

SVEDOK:

Šta je vaše pitanje?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi se služite izjavama, jel tako? Izjave su vaš jedini osnov davanja izveštaja, a ne materijalne činjenice, nego znači izjave? Vi imate izjavu da su bili u uniformama UČK, pa onda imate izjavu da nisu bili u uniformama UČK pa se vi opredeljujete za izjavu da nisu bili u uniformamam UČK . Po kom kriterijumu birate koju ćete izjavu da prihvatite kao, kako vi kažete, relevantnu? Ja ne insisitiram da su bili u uniformama UČK, čak ne insistiram da su uopšte bili sa Kosova. Čak ne insistiram da je uopšte bilo te godine. Ni bilo šta drugo. Nego jednostavno pitam po kojim se kriterijumima...

MEJ:

            Dopustite svedoku da odgovori.

SVEDOK:

            Po istim kriterijumima do kojih smo došli do saznanja da je među leševima bilo i onih u uniformama OVK, po istom kriterijumu morali smo da ispravimo da nisu bili nađena tela sa uniformama UČK, jer je neposredni izvor toga gospodin Radojković. Znači, omaškom je došlo do konstatacije da su bili u uniformama. Ili je on tada rekao, pa je to zapisano, pa je posle to revidirano, pa je to tako zapisano. Mi nismo u vezi sa tim ništa mogli da izmislimo, niti smo imali razlog za to.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja vas i ne pitam da li ste vi izmislili, nego sam vas pitao po kom kriterijumu jednu informaciju odbacite, drugu prihvatite i slažete u neku celinu, to je bilo moje pitanje. Ali, evo drugi primer, molim vas, Radojković je u izjavi koju ste notirali rekao da su, po njegovoj proceni, ti ljudi bili ubijeni dva dana pre toga. A, recimo, prema izjavi koju ste uzeli od Nenada Popovića, kriminalističkog operativca MUP-a Kladovo, na drugoj strani izjave, poslednji pasus, stoji da su leševi u delovima, u raspadajućem stanju. A sad objasnite zašto je bitno da se vaša konstatacija i nalaz zasniva na jednom, a ne na drugom iskazu, pošto su očigledno obojica, po onome što  tvrde, videli te leševe.

SVEDOK:

            U ovom slučaju ne radi se o nalazu i konstataciji. Radi se o saznanju. Gospodin Boško Radojković je izneo ubedljivo da se radilo o relativno, o telima koji nisu bili u stanju vidnog raspadanja. Onako kako se on izjasnio zabeleženo je u službenoj belešci i mi smo to tako preneli, smatrajući da druga lica nisu toliko bila niti u kontaktu niti su o tome mogla bliže da se izjasne na način kako se izjasnio gospodin Boško Radojković.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a  Nenad Popović je to isto video, on je kriminalistički operativac. Prema tome, zašto dajete prednost jednom, a ne drugom? Obojica su otprilike podjednako kvalifikovani da o takvim stvarima zaključuju ili, bolje da kažem, podjednako nekvalifikovani da o takvim stvarima zaključuju, jer nisu forenzički stručnjaci.

SVEDOK:

            Naglasio sam da je Boško Radojković kriminalistički tehničar, profesionalni kriminalistički tehničar sa velikim iskustvom. Ovaj drugi gospodin, operativac, najverovatnije da nije takvog iskustva, ali on je rekao šta je rekao i Boško Radojković šta je rekao i to sve stoji u njihovim izjavama. Koliko ja znam, to je sve u prilogu ovde u sudu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, tu ima i drugih. Vi u vašem saopštenju 25. maja kažete: "preko 50 leševa, onda kažete da je Radojković rekao da je bilo 86, ovaj koji je otvorio hladnjaču kaže da je bilo 30. Ko je ustanovio koliko je bilo tamo tela? Kako ste ustanovili? Koju ste prihvatili, jer opet samo Radojkovićeva tvrdnja ili tvrdnje svih ovih drugih?

SVEDOK:

            Saznanje da je bilo samo 50, a negde i 30, to su bile slobodne procene ljudi koji su se tu nalazili sudeći po onome kolika je ta naizgled, kako je to tako izgledalo. Definitivno brojanje izvršeno je u momentu kada su tela stavljena u kamione. Prvi - 30 i drugi - 58. To je, pored Boška Radojkovića izbrojao i još neko. Mi smo, ja se sada sećam, da je u svojoj izjavi Boško Radojković decidirano se izjasnio o 58 i onako sve ostalo kao što je rekao u svojoj izjavi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi niste prisustvovali ekshumaciji leševa, je li tako?

SVEDOK:

            Ja sam prisustvovao ekshumacijama leševa.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, dobro, ja sam shvatio da policija može samo da obezbeđuje prostor na kom se vrši ekshumacija, a da nema pravo da prisustvuje ekshumaciji, jer je to stručan posao onoga ko to radi, je li to tako ili nije po propisima?

SVEDOK:

            Nije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. A da li ste upoznati s time kakvi su rezultati analize nakon ekshumacije leševa koji su pronađeni u Batajnici?

SVEDOK:

            Nisam čitao izveštaj stručnog tima koji je vršio ekshumaciji. Taj izveštaj dostavljen je okružnom tužiocu koji je vodio postupak ekshumacije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno da ni do danas nije utvrđen uzrok smrti tih leševa?

SVEDOK:

            Moguće, ja nisam čitao tu izjavu i tela nisu identifikovana. Ja sam to naglasio kao jedan veliki problem. Izvršene su preliminarne identifikacije, nepotpune, što je po nama samo indicija da se najverovatnije radi o licima čija smo identifikaciona dokumenta pronašli na licu mesta. Ali tela nisu identifikovana onako kako to mora da se uradi da bi moglo da se ozbiljno postupa i sigurno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, da li je tačno da ni do danas nije utvrđen identitet tih leševa, ni mesto smrti, ni to odakle potiču ti leševi?

SVEDOK:

            Ja imam neka saznanja u vezi sa tim, ali imam informaciju da su neka već u potpunosti identifikovana. Ne znam tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali sve to što ste pomenuli o Batajnici opet nema veze sa tim leševima iz hladnjače, jer oni nisu još ni ekshumirani, niti ste ih našli gde su, je li tako?

SVEDOK:

            Koliko je meni poznato, prema onome kako je gospodin Radojković opisao, broj, karakteristike, struktura, itd, čini mi se da te leševe nismo pronašli, odnosno oni nisu pronađeni prilikom izvršenim ekshumacija.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a...

SVEDOK:

            Molim vas samo još jednu ispravku. Oslanjam se na ekshumaciju Batajnica 1. Ne znam da li je prilikom ekshumacije masovne grobnice Batajnica 2, pronađena tela u vezi sa ovim, s obzirom da se tu nalazi veliki broj ekshumiranih tela.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vama je delovalo, kako kažete u izjavi, na strani 9 u vezi s tim što govorite da je pronađeno u Batajnici,  da ova tela potiču sa Kosova. Na osnovu čega vam je to delovalo da potiču sa Kosova?

SVEDOK:

            Ja se ne bih izjasnio da je meni delovalo. Ja sam samo pokušao da zaključim na osnovu onoga što je pronađeno na licu mesta, što je prezentirano. Radi se o pronađenim ličnim kartama i drugim dokumentima, ako je utvrđeno, a to postoji u dokumentaciji, da ta dokumenta glase na imena lica koje nose lica albanske nacionalnosti, a uglavnom su dokumenta bila izdata u mestu Suva Reka na Kosovu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro....

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, sada je trenutak za pauzu. Gospodine Karleuša, sada ćemo napraviti pauzu na 20 minuta. Molim vas. vratite se posle toga.

 

POSLE PAUZE

 

MEJ:

            Izvolite, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, gospodine Karleuša, samo da razjasnimo. Malopre ste pomenuli ličnu kartu iz Suve Reke. Međutim, vi tvrdite da na osnovu toga hoćete da kažete da su tela sa Kosova. Kako možete tvrditi da su tela iz hladnjače sa Kosova kad ona nisu još ni pronađena?

SVEDOK:

            Ja ne tvrdim ni jedno ni drugo. Mi ne tvrdimo da su tela iz hladnjače sa Kosova, već postoje izjave, informacije na osnovu koji se čini indicija da je to tako. A što se tiče pronađenih ličnih karata, mi kao policija znamo da dokument pronađen na licu mesta ne mora da znači da on pripada telu koje je tu pronađeno. Zato sam istakao važnost potpune identifikacije tih tela da bi moglo da se utvrdi odakle tela potiču i da bi se policijska istraga u vezi sa rasvetljavanjem, sve u vezi sa tim, odvela na pravi pravac.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a da li je jasna ova vaša tvrdnja da tela iz hladnjače još nisu pronađena?

SVEDOK:

            Koliko je znam, meni nije poznato da su pronađeni elementi koji bi mogli da budu označeni, odnosno da budu prihvatljivi da je to, da se radi o telima. Naglasio sam da mi nije poznat izveštaj povodom ekshumacije Batajnice 2. Tamo je pronađeno negde oko 270 tela. Moguće je da i među njima, ali ja ta saznanja nemam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, nemate saznanja o tome da li su pronađena tela u ovom slučaju koji vi vodite?

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, pošto kažete da lična karta može da deluje, eto, kao neka indicija da su tela sa Kosova, a kako vam deluje, na primer, kao indicija činjenica, vidim u ovom papiru, o prikupljenim stvarima. Tu je pod brojem 415 - deo kartice sa natpisom delegat Socijalističke partije Srbije. Da li vam je to možda, takođe, moglo da posluži kao neki indikator bilo čega?

SVEDOK:

            Ja ne mogu sada da se setim da je postojao takav neki dokument.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, evo ga, veliki dokument sa ovim spiskom stvari nađenih tamo u Batajnici.

            Vi ste maločas rekli da ste prisustvovali ekshumaciji. Ja ovde imam zapisnik Okružnog suda u Beogradu, zapisnik o ekshumacijama i obdukcijama izvršenim na lokaciji broj 2 u krugu policijskog centra "13. maj" Batajnica, 10.07, 18.09.2001. godine. U ovom zapisniku su navedeni i tim eksperata i ostali prisutni. Nigde nema vašeg imena. Ako ste vi prisustvovali ekshumaciji, da li smatrate da je trebalo da bude zapisano i vaše ime među prisutnima u ovom zapisniku?

SVEDOK:

            Ja nisam bio član ekspertskog tima, niti sam zvanično trebao da prisustvujem tome, već kao policijac povremeno sam bio prisutan. Sasvim dovoljno da bi stekli utisak o čemu se tu radi. I bio sam informisan u kontinuitetu o događanjima na licu mesta, o toku ekshumacije. S obzirom da je član ekspertskog tima bio i kriminalistički tehničar našeg kriminalističkog tehničkog centra koji je fotografisao i video sistemima dokumentovao sve što je od njega zahtevano od strane vođe stručnog tima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, molim vas, recite mi, pošto na strani 9 izjave navodite da podaci dobijeni ispitivanjem koje je preduzela radna grupa ukazuju da tela koja su se nalazila u hladnjači do danas nisu ekshumirana. Kako ste to utvrdili?

SVEDOK:

            Kažem vam, mi nismo utvrdili, već nemamo potvrdu da su ona pronađena.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. U trećem pasusu na strani 9 pominjete da je ekshumirano 77 tela u Petrovom Selu i da je podvrgnuto pregledima, da je to delovalo kao da su potekla sa Kosova. Kako može da vam deluje kad niste bili prisutni na ekshumaciji, na osnovu čega ste to zaključili?

SVEDOK:

            Na osnovu izveštaja stručnog tima i saznanja da je na licu mesta pronađeno takođe nekoliko identifikacionih dokumenata, ličnih karata, i drugih dokumenata sa imenima lica albanske nacionalnosti. I drugo, prema izjavama svedoka koji se izjasnio da je na to mesto sa Kosova dovezao kamion sa ljudskim telima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da ni do danas nije utvrđen uzrok smrti tih leševa?

SVEDOK:

            Ja nisam čitao detaljno izveštaj o rezultatima obdukcije tih leševa i ne mogu o tome da se izjasnim, ali znam da osim tri tela ostala nisu identifikovana. I u toku je procedura za identifikaciju tih tela putem sistema Bi-En-En analiza.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ta tri koja kažete da su identifikovana, odakle su ta tela?

SVEDOK:

            Radi se o tri lica, braća Bitići.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači, nije ustanovljen identitet nikoga od ostalih?

SVEDOK:

            Ne. Koliko je meni poznato samo ta tri lica i u njihovoj identifikaciji učestvovali su i strani ekspertski timovi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, u pretposlednjem pasusu, na strani 9, govorite i o tome da je na lokaciji Bajina Bašta izvršena neka ekshumacija i opet dajete pretpostavke koje ne vidim na čemu su bazirane, da pretpostavljate da potiču sa Kosova. Je li to tačno ili ne?

SVEDOK:

            Da. Tačno da je na obali jezera Perućac identifikovan...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, to nije sporno. Nego na osnovu čega tvrdite da su sa Kosova kad nemate za to podatke?

SVEDOK:

            Ja ponavljam, ja ništa ne tvrdim, ja samo prenosim neka saznanja ili eventualne indicije da može biti. A mi ćemo to utvrditi najverovatnije tokom buduće istrage kada tela budu identifikovana.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači tačno je da ni do danas nije utvrđen identitet tih tela ni mesto smrti, ni odakle potiču, a pogotovo ne sve ostalo što se mora ustanoviti, pre svega, kako su stradali, ko ih je ubio, itd?

SVEDOK:

            Tela do danas, koliko je meni poznato, nisu identifikovana.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A vi, inače, niste uključeni ni u jednu istragu vezanu za masovne grobnice ili ratne zločine, je li tačno to?

SVEDOK:

            Ne razumem pitanje. Kako nisam?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kažem niste uključeni ni u jednu istragu vezanu za masovne grobnice ili ratne zločine? To pišete na strani 9 u poslednjem pasusu.

SVEDOK:

            Kada je formirana u okviru Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala, kada je u sklopu te uprave formiran i popunjen Odsek za istraživanje ratnih zločina i traganje za nestalim licima, moja funkcija u radnoj grupi je prestala i tim poslovima bavi se stručni tim u okviru tog odseka. Taj odsek vodi neko drugo lice i čine ga oficiri policije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, da li je tačno da je 1999. godine, kako vi navodite, kad je bio urađen uviđaj, pored pripadnika MUP-a tamo bilo i predstavnika pravosudnih organa, istražnih sudija, zamenik tužioca, itd, je li tako?

SVEDOK:

            Tako je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da su se i sudije i tužilac oglasili nenadležnim upravo zbog njihove tvrdnje da se radilo o slučaju iz nadležnosti tužilaštva u Negotinu, a da nije nadležno tužilaštvo u Kladovu?

SVEDOK:

            Tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U tom saopštenju, između ostalog, piše da je general Đorđević o tome bio obavešten od strane načelnika SUP, da se ne može izvršiti obdukcija ni sahranjivanje na području Kladova. Da li je tačno to što stoji u tom saopštenju?

SVEDOK:

            Tako smo mi došli do saznanja i to stoji u izjavama koje su ovde prezentirane.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a da li je tačno da je tada Đorđević naložio da se obezbedi mesto i da se izvadi hladnjača?

SVEDOK:

            Prema iskazu tadašnjeg načelnika SUP-a tako stoji.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno ono što je navedeno da je tada Đorđević naredio i vađenje leševa i pripremu za transport, gde je napomenuo da će sahranjivanje i obdukcija morati da se izvrši?

SVEDOK:

            Prema iskazu tadašnjeg načelnika tako stoji.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi u saopštenju navodite da se radilo o preko 50 leševa i da se pretpostavlja da su sa Kosova i Metohije. E sad je moje pitanje, pošto iz službene beleške, koju je sačinila vaša grupa u vezi sa razgovorom sa roniocem Živadinom Đorđevićem, sledi da se u toj hladnjači koju je on otvorio nalazilo oko 30 leševa, kako ste onda vi naveli da se nalazi preko 50 kad ovaj koji je otvorio kamion kaže da je 30?

SVEDOK:

            Tako je on naveo u svojoj izjavi i to je bila njegova slobodna procena, a kasnije smo mi saznali da je bilo mnogo više i cifra od 50 izrečena je i opšteprihvaćena od mnogih i tada od gospodina Boška Radojkovića, sve do momenta dok on nije izbrojao sve to.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A zašto u vašem saopštenju nema podatka koji upravo proizilazi iz vašeg razgovora sa načelnikom SUP-a, to ste konstatovali na drugoj strani izjave s njim, da je Đorđević, znači general Đorđević, rekao tada da se izvrši autopsija leševa?

SVEDOK:

            Tako ne stoji u našoj službenoj belešci. Koliko se ja sećam stoji da je nalog bio da se hladnjača izvadi, tela izvade i da će se organizovati transport i da će se u Beogradu izvršiti obdukcija i sahranjivanje tela, odnosno na nekom drugom mestu tačnije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, vi imate tu raznih izjava. Živadin Đorđević piše da je na vratima bio naziv firme "Eksport-import". Drugi svedoci kažu da se uopšte ne sećaju bilo kakvog natpisa. Skerlić Vukašin koji govori o tome, na strani 2, kaže da je bilo Peć ili Prizren, itd. Kako se radna grupa opredeljivala za jednu verziju kada ih ima više? Kako se opredelite za verziju kad ima više verzija, za koju ste se vi opredelili?

SVEDOK:

            U izjavi gospodina Radojkovića, tehničara OUP-a Kladovo stoji šta je pisalo na hladnjači. Gospodin Radojković nam je dostavio, u razgovoru u kome sam ja neposredno učestvovao sa njim, deset kadrova sa negativa na kojima je snimljena u to vreme hladnjača. Mi smo, takođe, i te sve fotografije objavili u sredstvima javnog informisanja i, koliko je meni poznato, te fotografije nalaze se i ovde u sudu kao dokumenti. A sve to, te fotografije i ostala dokumenta mi smo tada dostavili okružnom nadležnom tužilaštvu u Beogradu. Na osnovu onoga što se vidi na tim fotografijama jasno piše: "Progres - eksportna klanica Prizren", neki telefoni i neki faksovi. Rađene su kasnije neke provere u vezi sa tim. 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, recite mi sad, gospodine Karleuša, maločas ste ovako izrekli mnogo komplimenata na račun ovog kriminalističkog tehničara koji je profesionalan, vredan, itd, što ja nemam nameru da osporim. Pošto sam dobio te fotografije u prilogu vaše izjave, to je deset fotografija i one redom pokazuju, ovde se vidi sanduk hladnjače koji viri iz vode, na prvoj. Pa na drugoj, takođe, iz vode. Pa na trećoj, već izvučena zadnja strana. Pa na četvrtoj, lanci i katanci na vratima. Pa na petoj, hladnjača iz profila. Pa na šestoj, u gro planu deo s kabinom...

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, moram vas prekinuti na trenutak. Možda bi bilo bolje da se te fotografije predoče gospodinu Radojkoviću kada on dođe, on ih pominje. Možda bi bilo razumnije da se one stave pred njega, šta god da želite time da postignete.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Moje je pitanje za gospodina Karleušu, koji je vodio istragu na čelu radne grupe. Kako to, gospodine Karleuša, iskusan tehničar koji je napravio fotografije, zapečatio u koverat, predao policiji, radi se o leševima u hladnjači, gde je ovde ijedna fotografija bilo kog leša? Suština su leševi, je li tako? A ne hladnjača. Prema tome, je li moguće da jedan, kako bih rekao, postupak i prikupljanje dokaza o tome što se eventualno tamo desilo bude propraćen fotografijama kamiona, guma, kabine, itd, a da nigde nema fotografije ni jednog leša? Kako je to moguće? Kako to objašnjavate?

SVEDOK:

            Upravo je to bilo moje pitanje kada sam razgovarao sa gospodinom Radojkovićem. On je to objasnio time da je on započeo uviđaj u redovnoj proceduri. Fotografisao je to što je fotografisao i kasnije mu je naloženo da prekine sa vršenjem uviđaja, da se uviđaj neće vršiti i on je to tada uradio. Mislim da o tome treba da se izjasni gospodin Radojković.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ste vi utvrdili kada su ubijeni ljudi koji su ekshumirani i da li vam je poznato čak prema prvim procenama eksperata forenzičara, da čak neki leševi potiču iz perioda mnogo pre rata?

SVEDOK:

            Mi nismo utvrdili kao radna grupa. To su eventualno utvrdili, po mom saznanju, članovi ekspertskog tima. Koliko je meni poznato, iz razgovora tada sa njima, leševi ne potiču iz davnih vremena, već otprilike neposredno vremenu maltene svih. Znači, ne radi se o velikoj razlici u starostima, odnosno određivanju datuma smrti, koliko je meni poznato.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, gospodine Karleuša, i pored brojnih kontradiktornosti, nejasnoća, nepoznanica, vi ste ipak za samo nekoliko dana navodno utvrdili relevantne činjenice i održali konferenciju za štampu, dali saopštenje, stvorili utisak da se radi o leševima sa Kosova, pa vas pitam da li je to ipak bila politički motivisana kampanja koja je trebalo da bude medijska priprema za moje nezakonito odvođenje u Hag?

SVEDOK:

            Mi smo to saopštenje dali kada smo dali. I ja lično, ni moja radna grupa, niti bilo ko, po mom saznanju, nije bilo motivisano i vođeno političkim razlozima koje vi sada navodite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pošto ste juče navodili sastav radne grupe, pa se iz sastava sada uopšte ne pominjući imena vidi, kako ste vi naveli, da su u radnoj grupi dva potpukovnika i jedan major. Je li tako?

SVEDOK:

            Tako je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači, dva potpukovnika, jedan major. Da li je vama logično da vi kao kapetan, znači najniži po činu u toj grupi, budete šef radne grupe potpukovnicima i majoru?

SVEDOK:

            Ja sam bio rukovodilac radne grupe ne po tome što sam po činu kapetan, već po tome što sam zamenik načelnika kriminalističke policije bio u to vreme i uopšte nije bitno ko bi rukovodio radnom grupom. Ne vidim u tome ništa nenormalno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li to ima veze sa činjenicom da ste vi i profesionalno, a i na drugi način, poslovno, povezani sa vašim ministrom Dušanom Mihajlovićem mimo redovne službene veze?

SVEDOK:

            To nije tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, recite mi, gospodine Karleuša, da li je preduzeće čiji je suvlasnik vaša supruga angažovano na obezbeđivanju privatnih firmi Dušana Mihajlovića, vašeg ministra?

SVEDOK:

            To nije tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vi tvrdite da to preduzeće vaše supruge nema ili da nije ni u kakvoj poslovnoj ...

MEJ:

            Time smo se već dovoljno bavili i to nema nikakve veze sa ovim suđenjem. Čuli smo šta je ovaj svedok rekao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas, izvolite dokazni predmet. Ovo je registracija kod Privrednog suda u Beogradu, zvanično gde se vodi preduzeće koje u svojoj delatnosti ima fizičko i tehničko obezbeđenje. Zove se "Fitocentar". Svetlana Jan Karleuša iz Novog Beograda, ulica Pariske Komune 61. To je vaša supruga, je li tako?

SVEDOK:

            Tako je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I ovde i kaže da je, ovo su zvanični obrasci, neograničena ovlašćenja, itd. Svetlana Jan Karleuša, vršilac dužnosti direktora, bez ograničenja ovlašćenja i ostalo. Evo, možete to da...

MEJ:

            Svedok je odgovorio. On je rekao da to nema nikakve veze sa njegovim iskazom, niti sa činjenicom da je on imenovan za vođu radne grupe. To je njegov odgovor. Činjenica da je možda njegova žena ima nekakav odnos sa nekim drugim je tu irelevantna.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Mej, vrlo je relevantno u kakvom je on odnosu sa članom sadašnje vlade i svojim ministrom, osim toga što je zaposlen u MUP-u i tim drugim paralelnim odnosima, jer upravo se ta vlada vrlo angažuje na onome što se zove samoponižavanje i samo....

MEJ:

            Ne, ne, znate da politički govori ovde nisu dozvoljeni. Samo trenutak. Gospodine Karleuša, iznesena je sledeća tvrdnja, verovatno se ona može izreći na više načina. Prvo, da li vaša supruga ima to preduzeće, da li je ona direktor tog preduzeća?

SVEDOK:

            Ona je suvlasnik i direktor tog preduzeća.

MEJ:

            A ministar unutrašnjih poslova, kakva je njegova veza s tim preduzećem? Recite nam to kako bismo shvatili situaciju.

SVEDOK:

            To preduzeće koje vodi moja supruga ne obezbeđuje nikakva preduzeća niti prostorije koje imaju veze sa gospodinom Dušanom Mihajlovićem.

MEJ:

            Ima li bilo kakve poslovne veze između njih?

SVEDOK:

            Koliko je meni poznato - ne. Ne.

MEJ:

            Izgleda da je iznesena tvrdnja  da je na vaš iskaz u ovom predmetu na neki način uticala neka vrsta poslovne veze, pa nas zanima da li u toj tvrdnji ima imalo istine?

SVEDOK:

            Ne, nema tu nikakve istine.

MEJ:

            Izvolite, gospodine Miloševiću. Možete postaviti još dva pitanja, a onda je vaše vreme isteklo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, gospodine Mej, to je vaša uobičajena praksa. Odgovorite mi sada na pitanje koje se tiče kraja vaše izjave, pročitaću vam poslednji pasus: "Rečeno mi je da drugi organi unutrašnjih poslova ili pravosuđa mogu tražiti da im se ova izjava dostavi u svrhu krivičnog gonjenja". Onda je sledeća rečenica: "Ovim ne dajem" (podvučeno), dakle, ne dajete "saglasnost da se jedan deo moje izjave ustupi takvim organima po nahođenju", po nahođenju međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, vi govorite o njihovom nahođenju. A zašto ne dajete tu saglasnost, gospodine Karleuša, da li zato što ovo isključivo treba da služi u funkciju svedočenja u ovom procesu, nelegalno u procesu protiv mene ili imate neki drugi razlog?

SVEDOK:

            U momentu kada sam ja davao ovu izjavu ja sam govorio svojim rečima i one su uglavnom sadržane u toj izjavi. Na kraju te izjave stoji, koliko ja vidim, da ja ne dajem ovakvu saglasnost u smislu koje ste sad pročitali i kako tu piše. Međutim, ja to tako nisam razumeo, niti sam ja ikad čuo da takva neka situacija postoji. To se nije odnosilo na jugoslovenske pravosudne organe, jer jugoslovenski pravosudni organi, počevši od suda, od tužilaštva, mogu dobiti to u svako vreme, s obzirom da moju izjavu poseduje nacionalni tim Savezne Republike Jugoslavije saradnju sa haškim tribunalom, da poseduje Ministarstvo unutrašnjih poslova nadležni tim koji radi na nivou ministarstva. I mislio sam da u to vreme to je trebalo, znači, da to ne ide u javnost kao što ja nisam ni znao kako će se sve ovo odvijati. Ali tačno je da sam ja rekao da "ne". Objašnjavam na šta sam ja to mislio.

I to je tako.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, recite mi, gospodine Karleuša, s obzirom na ovakvu jednu navodnu operaciju uklanjanja leševa koja se pripisuje samom vrhu države, da li vam se čini da takvu odluku može da donese iko pametan?

MEJ:

            To je komentar. Gospodine Karleuša, ne morate odgovoriti na to.

            Gospodine Miloševiću, to je nešto što ćemo mi morati razmotriti. Vi, dakle, tu vašu tvrdnju nama možete podastrti kada za to dođe vreme. Gospodine Kej, izvolite.

AMIKUS:

            Hvala. Paragraf 8 sažetka ovog svedoka, zadnja rečenica u paragrafu 8. Gospodine Karleuša, danas ste rekli da ste videli izjavu Radeta Markovića u kojoj je sadržana informacija da je gospodin Milošević naredio uklanjanje tragova zločina sa Kosova. Da li se sećate toga?

SVEDOK:

            Da.

AMIKUS:

            Imam pred sobom ovde izjavu koju ste vi dali ove godine. S vama je razgovarano od 27. maja 2002. do 3. juna 2002. I u toj izjavi vi navodite tu istu stvar o naređenju gospodina Miloševića. Međutim, vi u toj izjavi kažete: "Nisam siguran koji je izvor ove informacije, mada sam o njoj obavešten na sastanku u MUP-u". Koliko sam ja shvatio, ta informacija je najverovatnije potekla od učesnika na sastanku kod Miloševića. Možete li nam objasniti protivrečnost između vaše izjave koju sam upravo pročitao i iskaza koji ste vi danas dali?

SVEDOK:

            U momentu davanja mog iskaza gospodinu Džonu Liliću, istražiocu, ja nisam hteo da se izjasnim o izvoru znajući da je dokumenat nosio oznaku "strogo poverljivo". U tom trenutku ja sam mislio da ne mogu da iznesem izvor. Kasnije, ja sam video da to mogu da iznesem i da to nije sporno. Ja sam to ovde i učinio.

AMIKUS:

            Nemam više pitanja.

TUŽBA:

            Gospodine Karleuša, da li se sećate kada je otprilike optuženik stigao ovde u Hag, na ovaj sud.

SVEDOK:

            Na Vidovdan.

TUŽBA:

            Koje godine?

SVEDOK:

            2001. godine.

TUŽBA:

            Da li se istraga o hladnjači koju je sprovodila radna grupa,  nastavila i nakon tog dana?

SVEDOK:

            Jeste.

TUŽBA:

            Da li se u ovom trenutku, koliko je vama poznato, takve istrage i dalje nastavljaju?

SVEDOK:

            Da, nastavljaju se po nalogu nadležnog tužilaštva.

TUŽBA:

            Ko, odnosno koji organ sprovodi tu istragu, osim tužioca koga ste upravo spomenuli?

SVEDOK:

            Po zahtevu nadležnog okružnog tužuoca, bilo da se radi u Beogradu, Negotinu ili Užicu, prikupljanje tzv. potrebnih obaveštenja i činjenica u vezi sa slučajevima vodi i vrši odeljenje, kako sam napomenuo, u sklopu Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala sa nazivom Odeljenje za istraživanje ratnih zločina i potragu za nestalim licima.

TUŽBA:

            Da li ste vi još uvek zaduženi za te istrage, vi lično?

SVEDOK:

            Ja neposredno nisam zadužen, ali s obzirom da sam ja zamenik načelnika Uprave u čijem se sastavu nalazi ovo odeljenje, ja sam posredno u tome. Ali neposredno ne vodim nikakvu istragu niti bilo kakve aktivnosti u vezi sa tim, već sam uvek redovno o tome obaveštavan.

TUŽBA:

            Da li radna grupa još uvek postoji?

SVEDOK:

            Radna grupa u onom obliku i onom sastavu više ne postoji, već sve funkcije i poslove koje je tada imala radna grupa implementirani su u poslove i zadatke koje vodi ovo odeljenje koje sam ja naveo.

TUŽBA:

            Prilikom glavnom ispitivanja spomenuli ste da se ekshumacije nastavljaju i ovoga leta, čak i sada, bar na lokalitetu u Batajnici. Da li je to tačno?

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Da li su vam poznate druge ekshumacije koje će biti izvršene u budućnosti? Da li znate za nešto tako? Izvinjavam se, možda moram objasniti. Dakle, ekshumacije na lokalitetima u Batajnici, u Petrovom Selu i na jezeru Perućac?

SVEDOK:

            Prema mojim saznanjima i saznanjima koja je raspolagala operativna, odnosno radna grupa, moguće su i druge ekshumacije na lokaciji Batajnica. To je ono što smo mi saopštili i ekshumacija će verovatno trajati onoliko dok se taj teren i ta lokacija potpuno ne istraži.

TUŽBA:

            Hvala. Gospodine Karleuša, kada je reč o sastanku iz marta 1999. želim pokazati jedan dokument. Molim sudskog poslužitelja da svedoku pokaže dokument. Molim vas da pažljivo pogledate taj dokument, pa ću vam postaviti onda nekoliko pitanja. Časni sude, da li možemo taj dokument označiti za identifikaciju?

            Nameravamo taj dokument uvrstiti u spis kroz jednog kasnijeg svedoka, a to je dokument koji se danas obelodanjuje.

MEJ:

            Prvo nam recite šta je taj dokument?

TUŽBA:

            Taj dokument je izjava koju je Radomir Marković dao policiji u Srbiji.

MEJ:

            Može li prvo svedok tu izjavu identifikovati?

TUŽBA:

            Ja ću onda postaviti nekoliko pitanja.

MEJ:

            Da.

TUŽBA:

            Gospodine Karleuša, da li se sećate da ste taj dokument već ranije videli?

SVEDOK:

            Ne, ja ovaj dokumenat u ovoj formi nisam video ranije. Video sam sličnu izjavu, samo u drugoj formi na onom sastanku koji sam ja napomenuo.

TUŽBA:

            Gospodine Karleuša, koji je datum ovog dokumenta koji je tu sad pred vama?

SVEDOK:

            Zapisan je datum 2. juni 2001. ili 2002. Ne znam tačno. 2002-ge, a ovde, 2001. u tekstu. U tekstu stoji 2. juni 2001. godine, a rukom je malo nejasno upisano.

TUŽBA:

            Gospodine Karleuša, možete li nam kratko objasniti šta je taj dokument?

AMIKUS:

            Časni sude, ja ipak moram ustati, ovo nije njegov dokument. On taj dokument ne prepoznaje. Ja nisam siguran u čemu je svrha ovoga.

MEJ:

            Gospodine Šini, ja zaista mislim da ne možete dalje s time raditi. Naravno, vi možete kroz taj dokument proći sa nekim drugim dokumentom.

TUŽBA:

            Ono što ja nastojim dobiti od ovog svedoka je da nam  kaže da li je ovo što piše u tom dokumentu u skladu sa onim dokumentom za koji on kaže da ga je video pre nego što je dao saopštenje za štampu 2001.

MEJ:

            On kaže da su dokumenti slični. Možda možemo ovako postaviti pitanje: da li je sadržaj dokumenta isti ili sličan onom drugom dokumentu?

SVEDOK:

            Da.

Sadržaj ovog dokumenta je uglavnom isti ili sličan onome koji sam ja video i na osnovu čega smo mi dali daše samopštenje i na osnovu čega su bazirana naša saznanja. Samo forma je bila drukčija, mislim da je onaj zapisnik bio drukčiji, imao je više stranica ne na ovu temu, već verovatno na nešto drugo, ja sam video samo ono što se odnosilo na pitanje iz moje nadležnosti. Znači ovo je od prilike to, možda nešto ovde ima više ili se ja dovoljno ne sećam.

MEJ:

            Mislim da se tu dalje ništa ne može izvući.

TUŽBA:

            U redu, hvala. Molim da se dokument označi na identifikaciju.

MEJ:

            Mislim da ne možete to sada učiniti.

AMIKUS:

            Želeo bih samo reći nešto - datum, možda bi se tužba mogla time još pozabaviti na drugoj, odnosno trećoj stranici ovog dokumenta. Spominje se godina 2002.

MEJ:

            U redu. U svakom slučaju svedok ne može identifikovati ovaj dokument, molim da se dokument vrati tužbi.

TUŽBA:

            Časni sude, tužilaštvo je veoma nedavno primilo izveštaj španskog državnog instituta za toksikologiju i to u toku te prošle nedelje u kojima se objašnjavaju rezultati, analize nekih od uzoraka DNK o kojima je svedočio svedok Vilijam Fulton i taj izveštaj će potvrditi da leševi pronađeni na lokalitetu, Batajnica sa velikim stepenom verovatnoće pripadaju osobama sa Kosova. Ja neznam kako vi želite da sada te dokumente uvrstimo, možda možemo dovesti još jednog istražitelja da o tome svedoči.

MEJ:

            Da, to je možda najefikasniji način da se to obavi, jer se onda taj svedok može unakrsno ispitati. Ovaj svedok to očigledno ne može napraviti jer on o tome ništa nezna.

TUŽBA:

            Hvala. Nemam više pitanja.

MEJ:

            Gospodine Karleuša, time je vaše svedočenje završeno. Hvala vam što ste došli svedočiti na međunarodni sud, sada možete ići.

RAJNEVELD:

            Tužilaštvo poziva Boška Radojkovića.

ROBINSON:     

            Gospodine Rajneveld, ovim ste došli do 100-tog svedoka pozivajući ovog svedoka.

RAJNEVELD:

Izvinjavam se imao sam slušalice i bio sam na pogrešnom kanalu. Šta ste rekli?

ROBINSON:     

            Ovim svedokom ste došli do 100-tog svedoka, do jubilarnog svedoka.

RAJNEVELD:

            Hvala vam što ste me podsetili, ja sam izgubio evidenciju, naime nisam znao da je ovo 100-ti svedok. Hvala vam.

            Ako će nam pomoći dok čekamo svedoka, tokom njegovog svedočenja nameravam da pokažem niz oko 10 fotografija i veće je možda već dobilo kopije tih fotografija, zajedno sa rezimeom koji sam unapred pripremio.

            Da li sekretarijat ima kopije na raspolaganju. Ja pokušavam da uštedim na vremenu. Mi imamo kopiju.

MEJ:

            Molim da svedok da svečanu izjavu.

SVEDOK:

            Svečano izjavljujem da ću govoriti istinu, celu istinu i ništa osim istine.

MEJ:

            Izvolite sesti.

            Gospodine Radojković, molim vas recite vaše ime i prezime.

SVEDOK:

            Boško Radojković.

TUŽBA:

            Gospodine, koliko sam shvatio vi imate 46 godina i vi ste policajac koji radi kao viši kriminalistički tehničar u srpskom ministarstvu unutrašnjih poslova u Kladovu. Da li je to tačno?

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            U okviru obavljanja svojih dužnosti kao  tehničar ili kao policajac koji radi uviđaje na sceni zločina, da li vi pravite fotografije, uzimate otiske prstiju, odlazite na mesto gde se predpostavlja da je došlo ili sumnja da je došlo do zločina.

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Koliko dugo obavljate taj posao u policiji u Srbiji?

SVEDOK:

            25 godina.

TUŽBA:

            Tokom karijere,  na mestima zločina da li ste imali iskustva sa telima koja su nađena u vodi.

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Da li ste posebno imali iskustva sa određenim vodama u kojima ste nalazili tela?

SVEDOK:

            S obzirom na mesto gde radim, to su uglavnom bili leševi u reci Dunav.

TUŽBA:

            A tokom obavljanja svojih dužnosti predpostavljam da ste nalazili različite leševe, čija je starost bila u velikom vremenskom rasponu, od nedavno preminulih, do  preminulih pre dužeg vremenskog perioda.

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            A tokom obavljanja svojih dužnosti da li ste ikada bili u situaciji da treba od prilike da procenite koliko dugo su ti leševi bili u vodi ili koliko dugo su ta tela već, ti ljudi već mrtvi?

SVEDOK:

            Da zajedno sa lekarom i ekipom koja vrši uviđaj.

TUŽBA:

            U redu, to je uopšteno govoreći, a sada bih vas zamolio da se pozabavite jednim incidentom do koga je došlo 5. aprila 99. godine. Da li ste tada pozvani da odete na mesto, na jednu lokaciju duž reke Dunav, blizu sela koje se zove Tekija, u blizini Kladova?

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Recite nam kako ste otišli na tu lokaciju i šta ste videli na tom mestu, na reci Dunav, 5. aprila 99. godine.

SVEDOK:

            Dežurni policajac obavestio me je da je u Dunavu, na tom mestu blizu Tekije, neki ribar primetio neki objekat da je nasukan ili da pliva vodom. Nešto tako nalik na sanduk od kamiona ili slično. S obzirom da je uobičajeno i vrlo često da vozila slete sa puta u Dunav. Onda sam pozvao profesionalnog ronioca iz Kladova koji često ide s nama na uviđaje po takvim pitanjima i otišao sam na lice mesta da vidim šta je to.

TUŽBA:

            Da li se sećate od prilike u koje doba dana je to bilo, da li je to bilo ujutru, posle podne, u kasno poslepodne, da li se sećate?

SVEDOK:

            Ja se sećam da me je dežurni policajac pozvao tako oko 13,00 časova. Možda malo ranije, 12 ili 13 tu negde.

TUŽBA:

            I vi ste otišli odmah tog poslepodneva na to mesto, je li tako?

SVEDOK:

            Da, da čim sam dobio obaveštenje odmah sam otišao.

TUŽBA:

            I šta ste videli, ako ste išta videli, kada ste tamo stigli?

SVEDOK:

            Tada sam video na jedno 20-tak, 30 metara od obale, dakle u vodi, da iz vode viri nešto nalik na jedan beli sanduk većih dimenzija. Moglo je da liči na neki kamion, ustvari na tovarni sanduk od nekog kamiona, zatvorenog oblika.

SVEDOK:

Bio je to samo vrh sanduka.

TUŽBA:

            Kada kažete samo vrh, da li se video veliki deo, da li se sa mesta gde ste se nalazili na putu mogli da identifikujete taj objekat? Da li ste mogli da znate šta je to?

SVEDOK:

            Pa moglo je da se pretpostavi da je neki kamion koji ima tako zatvoren tovarni sanduk s tim što je kamion bio u vodi.

TUŽBA:

            Kada ste to videli, šta se onda desilo? Da li ste dali bilo kome uputstva da to uradi, da li ste vi na bilo koji način obavili neku vrstu istrage, da utvrdite da li je u pitanju kamion ili je u pitanju kamion sa prikolicom.

SVEDOK:

            Da. Onda je ronilac obukao opremu i zaronio je u vodu. Izašao je kasnije iz vode i rekao mi je da je u pitanju kamion, da u kabini nema nikoga, da je prednje vetrobransko staklo ispalo i da se najverovatnije radi o kamionu marke "Mercedes" i da je u pitanju utovarni sanduk koji liči na hladnjaču.

TUŽBA:

            Koje je to doba dana u tom trenutku.

SVEDOK:

            Pa to je možda bilo negde oko 16 časova po podne jer trebalo je dosta vremena i roniocu da se spremi, da zaroni, da pregleda. Ipak je to bila dubina pa je on više vremena proveo u vodi gledajući taj objekat pod vodom.

TUŽBA:

            Koji je bio nivo vode tu na u to vreme. Visoki vodostaj, niski, možete li nam reći?

SVEDOK:

            Ja se u ovom momentu ne sećam, ne mogu da ocenim koji bi to vodostaj bio. Mislim da je možda bio malo veći vodostaj.

TUŽBA:

            Da li ste tog poslepodneva ili to veče, 5. aprila 99. godine napravili bilo kakve fotografije.

SVEDOK:

            Nismo, ne mislim da nisam napravio nijedan snimak zato što je već onda počeo da pada mrak.

TUŽBA:

            Pošto je već padao mrak, pošto ste vi ustanovili da u kabini nema nikoga, šta ste onda radili.

SVEDOK:

            Ronilac je ponovo zaronio u vodu i onda je jednim kanapom dugačkim i plastičnom kantom obeležili smo taj objekat gde se nalazi da bi došli ujutru i eventualno po toj kanti i tom kanapu videli gde se taj objekat nalazi i ako ga voda ponese ako dođe do porasta vodostaja. Mislim da smo sa nekim kanapom to vezali prema obali, ali to baš nisam siguran.

TUŽBA:

            Na kraju ste uspeli da to izvučete na rub obale reke, je li tako?

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            I nakon što je to ostvareno da li ste vi u jednom trenutku počeli da pravite snimke tog vozila.

SVEDOK:

            Da, tog 6. aprila kada sam došao na lice mesta, napravio sam nekoliko fotografija u tom položaju kako je objekat zatečen i onda nekoliko fotografija postepeno kako se objekat pojavljuje iz vode.

TUŽBA:

            Među snimcima koje ste tog dana napravili, tog i narednog dana od njih imamo ovde 10 fotografija koje ste ovde dostavili. Molim da se svedoku pokaže komplet fotografija. Predlažem časni sude da to obeležimo kao jedan  dokazni predmet, a onda pošto on nosi brojeve od 1 do 10 onda i tu je naš interni broj K0226128 do poslednjeg a to je 6137. Uz vaše odobrenje mislim da bi bilo jednostavnije i bolje nego da dajemo odvojene brojeve dokaznim predmetima.

MEJ:

            Da, taj broj dokazni broj je za celi svežanj.

SEKRETAR:

            Da, to će biti dokazni predmet tužilaštva 275.

TUŽBA:

            Gospodine svedoče, vi ste videli ove fotografije. To su fotografije koje ste vi napravili 6. i 7. aprila, je li tako? U redu. Kada pogledate prvu fotografiju koja je obeležena brojem 1, sada se ona nalazi na grafoskopu, da li je vidite tamo. Možete li nam pokazati, nema mnogo toga da nam se pokaže, ali recite nam da li je to prva fotografija koju ste napravili nakon što je kranom izvlačeno to vozilo iz vode.

SVEDOK:

            Da, mislim da je prva.

TUŽBA:

            U redu. Druga fotografija. Da li je to u stvari snimak istog tog kamiona ali izbliza.

SVEDOK:

            Da, nešto bliže.

TUŽBA:

            Da bi nam bilo jasnije gospodine, kada ste viotišli veče pre toga, 5. aprila da li biste nam pokazivačem mogli pokazati koliko, koji deo tog vozila bi se mogao videti kada ste otišli prethodnog dana, 5. aprila pre nego što je ovo vozilo izvučeno iz vode. Možete li nam to pokazati.

SVEDOK:

            To je ova tamna linija, desni gornji ugao kamiona. Ta linija je od prljavštine vode.

TUŽBA:

            Dakle, ako pogledamo ovu kutuju, sanduk, ovaj trougao koji je označen crnom linijom, samo je taj trougao bio vama vidljiv, a ostatak vozila je bio potopljen u vodi.

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            U redu, hvala. Da pogledamo sada treću fotografiju. Da li je to snimak izbliza vozila kada je još više izvučeno iz vode.

SVEDOK:

            Da, tu su zadnji točkovi već na obali.

TUŽBA:

            Sada bih hteo da se malo pozabavimo ovom fotografijom. Kada ste pogledali ovaj kamion, šta ste primetili ako ste bilo šta primetili u vezi sa zadnjim vratima vozila.

SVEDOK:

            Primetio sam da je desna polovina vrata provaljena i da kroz taj procep vire dve ljudske noge i jedna ruka.

TUŽBA:

            Teško je to videti na ekranu ali da li nam možete pokazivačem pokazati ukoliko je bilo koji deo tela koji ste upravo pomenuli vidljiv na ovoj fotografiji. Možete li nam reći da li je vidljiv.

SVEDOK:

            Da, vidljiva je noga jedna. Evo je ovde.

TUŽBA:

            Sada pokazujete levo od malih stepenica koje vise iz desnog ugla kamiona. Čini se da je tu jedna stopa. Odmah levo od toga, možete li nam pokazati na taj objekat za koji kažete da je noga.

SVEDOK:

            Da, evo to je taj objekat.

TUŽBA:

            Šta ste uradili u vezi sa tim delom tela ili bilokojim drugim delom tela.

SVEDOK:

            Ja moram dodati da je mene ronilac obavestio još pre izvlačenja i pojavljivanja zadnjeg dela kamiona da iz kamiona kroz taj rascep vire neki delovi, nešto nalik na ljudsku nogu ili ruku pa me je ronilac pitao šta da radi. Međutim, da je to u vodi na obali, pa rekao sam ništa izvuci to tako pa ćemo videti šta ćemo. Kad je kamion zadnjim delom izvučen na obalu, ja sam onda ugurao ovu nogu koja se vidi na fotografiji ovde ispod, s obzirom da je manje virila ta druga noga i ruka i delovi odeće. Ja sam sve to ugurao nazad u tovarni sanduk i onda sam taj otvor pokrio sa nekim limom ili nekim daskama, ne mogu da se setim šta su mi doneli i to sam učvrstio nekim vicima.

TUŽBA:

            Dakle, vi ste gurnuli te delove tela nazad, unutra i onda ste pokušali da zatvorite tu rupu. Je li tako?

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Kada ste to uradili, koje doba dana je bilo tada, 6. aprila. Da li je prošao izvesni vremenski period.

SVEDOK:

            Da, ja mislim da je ovo bilo već negde tako oko 12 ili 13 časova. Možda i malo više.

TUŽBA:

            Da li ste otišli na to mesto samo sa roniocem ili su zajedno sa vama došli drugi policajci, druga službena lica na to mesto gde je pronađen kamion.

SVEDOK:

            Da, bio je sa mnom još jedan kolega,  kriminalistički policajac. Bila su dva policajca koja su obezbeđivala saobraćaj na putu, a od ostalih bilo je jedno 15 radnika sa Hirdoelektrane koji su manipulisali sa sajlama, dizalicom. Mogu da dodam, kad  je kamion izvučen, tad smo neposredno pre izvlačenja obavestili  sudiju opštinskog suda u Kladovu, zamenika opštinskog i javnog tužioca u Kladovu i lekara mrtvozornika Medicinskog centra u Kladovu da dođu na lice mesta jer pri kraju je to izvlačenje iz hladnjače i oni su došli na lice mesta.

TUŽBA:

            Dakle, kada ste shvatili da se u tom vozilu u stvari nalaze leševi, vi ste pozvali da oni dođu, je li to tačno?

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Da li ste čekali na njihov dolazak ili ste nešto uradili u međuvremenu.  Nakon što ste vratili delove tela natrag i pokrili tu rupu, da li ste čekali na njihov dolazak ili ste još nešto uradili?

SVEDOK:

            Mislim da nisam, ne ništa više nisam uradio. Čekali smo sudiju i tužioca.

TUŽBA:

            Da li su oni bili daleko i da li je potrajalo dok su došli.

SVEDOK:

            Ne, nismo čekali. Mislim da su oni i malo ranije nego što je kamion potpuno izvučen baš na obali, jer je izvlačenje jako teško bilo uraditi.

TUŽBA:

            U redu. Sada bih vas zamolio da pogledate sledeću fotografiju. Izgleda da je to fotografija istog tog kamiona pre nego što ste pokrili tu rupu, i izgleda da je na vratima nekakav lanac. Da li su ta vrata bila u tom stanju kada ste ih vi videli.

SVEDOK:

            Da, u sredini, po sredini, negde u toj visini, vrata su bila obezbeđena sa jednim lancem i katancem.

TUŽBA:

            Da li ste bilo šta uradili u vezi sa tim lancem i katancem i ako jeste šta.

SVEDOK:

            Kad je došao istražni sudija i javni tužilac, onda smo otvorili vrata. Ja sam ovaj lanac pokušao da presečem ali nisam mogao. Onda sam razvalio katanac.

TUŽBA:

            Pretpostavljam da ste to uspeli da uradite. da li ste onda mogli da otvorite  vrata tog vozila.

SVEDOK:

            Da, vrata sam otvorio.

TUŽBA:

            Recite nam šta ste videli kada ste otvorili vrata.

SVEDOK:

            Pa video sam jednu gomilu leševa.

TUŽBA:

            Kada ste to videli, da li ste bilo šta uradili i ako jeste šta.

SVEDOK:

            Kad sam to video  vrata sam odmah zatvorio i obavestio istražnog sudiju koji je bio u neposrednoj blizini šta se nalazi u kamionu.

TUŽBA:

            I da li ste na to shvatili da je on zainteresovan za to ili da nije zainteresovan, da li vam je dao bilo kakve upute, bilo kakve naznake.

SVEDOK:

            Sudija me je pitao koliko leševa ima. Ja sam odgovorio da ih ima mnogo i onda je sudija rekao da nije nadležnost suda u Kladovu takav slučaj, da o tome obavestimo Okružni sud u Negotinu. Ponudio sam ga da otvorim vrata da on pogleda ali rekao je da nema potrebe.

TUŽBA:

            Šta ste onda uradili?

SVEDOK:

            Tad sam otišao preko policajcima da obezbede lice mesta, da ne dozvole pristup nikome i sa kolegom iz Kriminalističke policije otišao sam u Kladovu u policiju.

TUŽBA:

            Pre nego što ste ponovo zatvorili vrata, da li ste bilo kome od svojih kolega pokazali šta se nalazi unutar tog sanduka.

SVEDOK:        

            Da, video je to još  jedan ili dvojica mojih kolega, možda je još neko video iz daljine taj momenat kad su vrata otvorena. Ima dvojica mojih kolega, da videli su.

TUŽBA:

            Ali u svakom slučaju vi ste zatvorili vrata, pokrili ste tu rupu kao što ste  već rekli i jeste li na neki način učvrstili kamion.

SVEDOK:

            Da, radnici sa Hirdoelektrane sa jednom sajlom su vezali šasiju kamiona za jednu veliku lipu, jedno veliko drvo koje je bilo blizu puta.

TUŽBA:

            Dobro, idemo sad relativno brzo.

MEJ:

            Sada je vreme za pauzu. Idemo na pauzu.

            Gospodine Radojkoviću sada ćemo napraviti pauzu od 20 minuta. Molim vas da imate na umu da tokom ove pauze ili eventualnih sledećih pauza tokom vašeg svedočenja ne smete ni sa kim razgovarati o vašem svedočenju sve dok  se ono ne privede kraju. To se odnosi i na pripadnike tima optužbe.

            Molim vas da se lepo vratite ovamo za 20 minuta.

SVEDOK:

            Jasno.

 

Posle pauze

 

SVEDOK:

            Sve to događalo se na domak Rumunije i da je tad Rumunija dozvolila korišćenje njihovog vazdušnog prostora za NATO avione. U rumunskom delu Dunava, vrlo blizu mesta ovog događaja, možda na jedno hiljadu metara, što je za daljinu na vodi vrlo mala daljina, bili su usridreni njihovi vojni brodovi i patrolni čamci, pa smo uzimajući to u obzir da oni mogu tehničkim sredstvima da vide ovaj kamion, možda čak i da vide taj natpis na kamionu, a i uzimajući u obzir da je to bilo blizu naseljenog tog mesta, i za taj natpis na kamionu asocira na neke događaje na Kosovu možda. Onda smo uveče na jednom sastanku se dogovorili da pokrijemo taj natpis na vratima, da ne bi eventualno zbog tog natpisa imali neke posledice od bombardovanja.

TUŽBA:

            Prema tome, da li je vama onda rečeno da nešto učinite ili ste to sami odlučili da nešto učinite.

SVEDOK:

            Ne, ne. Rečeno mi je da taj natpis nekako prekrijem, da se ne vidi  iz daljine, da se ne vidi za javnost.

TUŽBA:

            Ko vam je rekao da to učinite?

SVEDOK:

            Direktno ne znam, na lokalnom nivou policije. Načelnik, šef grupe, ja tako smo se dogovorili kako to da uradimo.

TUŽBA:

            I kao posledica toga da li ste vi nešto kasnije te večeri učinili.

SVEDOK:

            Da. Ja sam uveče nabavio auto-lak sprej boje slične kabini kamiona. I onda sam uveče otišao na lice mesta, pala je noć i sprejom sam pokrio te natpise na vratima. Na vratima i vozača i suvozača.

TUŽBA:

            Iako na fotografijama 5 i 6 dokaznog predmeta 275 možemo videti natpis na strani suvozača, recite nam da li je sličan natpis bio i na vratima i na strani vozača.

SVEDOK:

            Da, identičan.

TUŽBA:

            Dakle, vi ste se te noći vratili sa limenkama boje u spreju i da li ste onda nešto učinili sa tim natpisima na kamionu.

SVEDOK:

            Da, natpis na kamionu sam poprskao tim sprejem i prekrio ga da se ne vidi.

TUŽBA:

            Ranije ste nam rekli da na vozilu nije bilo registarskih tablica. Da li ste vi onda nešto učinili u vezi sa registarskim tablicama.

SVEDOK:

            Jesam.

TUŽBA:

            Šta?

SVEDOK:

            Uzeo sam iz policijske stanice u Kladovu stare tablice borske oznake. Onda sam ih malo oštetio da ne budu baš uočljive i iste noći kad sam ovaj farbao sa sprejom, prikačio pozadi na kamion i pozadi i napred.

TUŽBA:

            I onda ste otišli kući.

SVEDOK:

            Da, kući sam otišao.

TUŽBA:

            Da li ste se sledećeg dana vratili i snimili još fotografija.

SVEDOK:

            Da, ujutru sam ponovo otišao na lice mesta i sa kolegama iz policije iz Kladova i tamo je već bila velika grupa radnika sa Hidroelektrane i jedna veća dizalica, kran i jedan veći nego što je bio prethodnih dana.

TUŽBA:

            Šta nam možete reći, u stvari snimili ste neke fotografije. Pogledajte sad fotografiju broj 8 molim vas. U stvari pogledajte prvo broj 7 na grafoskopu. To je fotografija koju ste vi snimili, to je taj isti kamion koji ste pronašli i snimali 5 i 6. aprila 99.

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Sada na vratima kamiona ne vidimo nikakav natpis, zar ne.

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Ovo su crno-bele fotografije. Ako se sećate koje je boje bila kabina.

SVEDOK:

            Zelene boje.

TUŽBA:

            I da li ste vi onda koristili odgovorajući sprej zelene boje.

SVEDOK:

            Da, ali nisam baš nijansu obavio skroz.

TUŽBA:

            Dobro, vi ste dakle prekrili taj natpis zar ne.

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Sada pogledajmo fotografiju broj 8. Šta ste rekli gde ste stavili registarske tablice napred, natrag ili na oba mesta, ne sećam se. Da li se na ovoj fotografiji vide registarske tablice, ja je ne vidim.

SVEDOK:

            Napred je bila zakačena sa jednom žicom, pozadi sam je ja nekim vijcima pričvrstio, ali  je tablica bila znatno uništena da ne može iz daljine da se vidi. Nego ako baš onako priđe pa da se primeti. Izlupao sam je čekićem i po betonu sam je ostrugao.

TUŽBA:

            Da li ste to prekrili nekom zemljom, prljavštinom.

SVEDOK:

            Da, muljem iz Dunava sam je zamazao kad sam je postavio na kamion.

TUŽBA:

            Da li je registarska tablica sada vidljiva na zadnjem delu vozila iako jeste, dajte molim vas pokažite na grafoskopu gde se ona nalazi zato jer se ne može ovako videti. Pokažite.

SVEDOK:

            Ja mislim da se ona na fotografiji ne vidi ali bila je u levom donjem uglu. S obzirom da je fotografija urađena bez blica, taj deo se i ne vidi ali je bila uglavnom u donjem levom uglu.

TUŽBA:

            Možda biste nam to mogli pokazati na fotografijama broj 9 ili broj 10. Vi ste snimili još 2 fotografije toga dana, zar ne?

SVEDOK:

            Mislim da je ovo ta tablica. Evo, ovo belo, ova bela linija malo šira. Mislim da je to ta tablica.

TUŽBA:

            A vidim. Dobro, znači ove fotografije broj 9 i 10 jasno pokazuju da ste vi nešto učinili na zadnjem delu kako bi se ta stvar zatvorila. Jeste li vi to stavili na desnoj strani zadnjih vrata neka vrsta zakrpe.

SVEDOK:

            Da, ja sam stavio.

TUŽBA:

            A sada, znači otišli ste do lokalne policije. Recite nam da li je policija išla na lice mesta do kamiona i 7. aprila nakon što ste vi snimili fotografije, nakon što je velika dizalica kamion izvukla iz vode.

SVEDOK:

            Nije mi jasno pitanje.

TUŽBA:

            Radi se o mojoj grešci. Ako sam vas dobro shvatio, vi ste 7. aprila snimili te fotografije. Rekli ste da je 7. aprila na licu mesta bila jedna velika dizalica. Da li ste tom velikom dizalicom vozilo u potpunosti izvukli iz vode.

SVEDOK:

            Ne.

TUŽBA:

            Da li je velika dizalica koja je tamo bila 7. aprila uopšte bila korištena. Jeste li shvatili moje pitanje ili sam ga ponovo loše preformulisao.

SVEDOK:

            Mi smo na licu mesta imali prvo jednu manju, ona jeste velika ali ne tako velika da bi mogla da izvuče ovaj teret. Pa je sutradan uzeta velika Klarki dizalica.

TUŽBA:

            To sam shvatio. Dobro, i šta je onda urađeno sa tom većom dizalicom.

SVEDOK:

             Sa većom dizalicom su ponovo izvlačili kamion iz vode da bi to bilo malo jasnije. Vodostaj, pošto je vrlo blizu Hidroelekrana na 10 km, vodostaj varira po metar, dva visine tako da ako je nismo, uveče izvučemo, preko dana suvo, zadnji deo ujutru ona je opet ili preko dana opet nadođe voda, tako da je ona i dalje u vodi onda je stalno izvlačimo iz vode. Sa velikom dizalicom smo je izvukli na jednu određenu udaljenost od vode na obalu.

TUŽBA:

            Dobro. Moje pitanje je da li ste vi toga dana koristeći tu veću dizalicu uspeli kamion izvući iz vode.

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Hvala. Da li se te večeri nešto dogodilo. Da li su došli ljudi iz okružne policije.

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Zašto?

SVEDOK:

            Obavešteni su šta se desilo u Kladovu, šta je nađeno na Dunavu i onda je načelnik okružne policije sa saradnicima došao u Kladovo s tim što, kad su oni saznali naređeno da prekinemo sve aktivnosti oko hladnjače.

TUŽBA:

            A šta se onda dogodilo?

SVEDOK:

            Načelnik okružne policije imao je sa saradnicima jedan sastanak u policiji u Kladovu sa lokalnom policijom i saradnicima i onda smo obavešteni da ja i još nekoliko kolega budemo spremni uveče oko, da dođemo uveče u policijsku stanicu da bi išli nešto  da radimo oko te hladnjače.

TUŽBA:

            Da li ste čekali do večeri?

SVEDOK:

            Da. Taj sastanak je negde oko 20 časova održan.

TUŽBA:

            I o čemu je raspravljano i šta je odlučeno na tom sastanku.

SVEDOK:

            Ja na sastanku nisam bio, možda sam u tom središnjem delu sastanka bio jedno 5 minuta u toj kancelariji ali mi je rečeno da se obezbedi još od kolega koji su sobodni morati uveče da idemo da te leševe vadimo iz hladnjače.

TUŽBA:

            Ko vam je rekao da to učinite.

SVEDOK:

            Načelnik okružne policije i ceo taj tim koji je tu bio. Načelnik je bio najviši po činu normalno.

TUŽBA:

            Da li znate njegovo ime.

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Hoćete li nam reći.

SVEDOK:

            Pukovnik.

TUŽBA:

            Dobro, jeste li vi poslušali ta uputstva, jeste li se vratili na lice mesta i uklonili leševe iz kamiona.

SVEDOK:

            Da. Ne samo ja, bilo je nas 15-ak.

TUŽBA:

            To je znači bilo nakon 8 sati naveče. Da li je još uvek bilo svetlo ili se već smračilo.

SVEDOK:

            Ne, bio je mrak. To je bilo oko 23 časa uveče.

TUŽBA:

            Da li je postojao neki poseban razlog koji ste vi čekali da se smrači pre nego što ste krenuli na posao.

SVEDOK:

            Pa jedan od razloga je bio upravo što je to bilo vreme bombardovanja Jugoslavije, a drugo trebali smo neke pripremne radnje da uradimo posle tog sastanka, da bi otišli na lice mesta.

TUŽBA:

            Znači vratili ste se do kamiona, pretpostavljam da ste onda otvorili vrata i da ste započeli uklanjati tela iz kamiona. Da li je to tačno.

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Recite nam šta ste videli i šta ste  učinili.

SVEDOK:

            Napravili smo raspored ljudi šta će ko da radi na licu mesta. Ja sam sa jednim kolegom bio u hladnjači, izvlačili smo leševe iz hladnjače. Jedan kolega je bio odmah pored  hladnjače iza nas koji je prihvatao te leševe i umotavao. Drugi su  nosili, neko je osvetljavao teren, neki su dočekivali teret na kamionu, tako bila je ta organizacija posle.

TUŽBA:

            Vi ste lično ušli u kamion gde su se nalazila  mrtva tela. Vi ste videli kako su ta tela bila poslagana u kamionu.

SVEDOK:

            Da i još jedan kolega i jedan što je bio iza kamiona, iza hladnjače.

TUŽBA:

            Koliko leševa ste uklonili te noći.

SVEDOK:

            30.

TUŽBA:

            Gde su ti leševi odvezeni i na koji način. Vi ste nam opisali kako su oni prelazili od jedne do druge osobe, kako su zamotane, ali kako dakle, gde su na kraju ti leševi odvezeni nakon što su izvađeni iz kamiona.

SVEDOK:

            Meni nije poznato gde su odveženi ali je kamion u koji su utovareni leševi krenuo prema Donjem Milanovcu. To je uzvodno u pogledu reke Dunav.

TUŽBA:

            Da li sam u pravu ako na osnovu vašeg odgovora zaključim da su leševi izvađeni iz kamiona koji je pronađen u reci i stavljeni u jedan drugi kamion.

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            I taj je kamion onda otišao u smeru koji ste naveli, da li je to tačno.

SVEDOK:

            Tačno.

TUŽBA:

            Možete li nam reći još nešto o tih 30 leševa koji su prošli kroz vaše ruke. Kako su oni izgledali, kako su bili odeveni i od prilike govoreći koja je bila starosna dob i pol tih leševa.

SVEDOK:

            Leševi su bili oba dva pola. Starosne strukture, ja znam sigurno da je bilo dvoje dece. Dečak 5, 6 godina i jedna devojčica tako 8, 9 godina. Dece više nije bilo, a ostali leševi su bili starosti tako odprilike 20-ak pa do 70 godina, možda i više. Što sam ja mogao po izgledu spoljašnjem da zaključim.

TUŽBA:

            Da li su leševi bili odeveni i ako jesu u kakvu vrstu odeće.

SVEDOK:

            Da. Uglavnom su bili odeveni. Muškarci klasično, klasična odela, pantalone, farmerke, tako ništa  neobično. Što se tiče leševa ženskog pola, uglavnom su imali dimije.

TUŽBA:

            Kad kažete dimije, recite je li to neka vrsta posebne odeće.

SVEDOK:

            Pa nije posebna ali je karakteristična za određene grupe žena.

TUŽBA:

            Na šta tačno mislite kad kažete neke grupe žena.

SVEDOK:

            Dimije nisu obavezna odeća ni za kakvu grupu žena po nacionalnosti, ali uglavnom određene grupe, određene nacionalnosti to nose.

TUŽBA:

            Moje pitanje je koje etničke grupe češće nose tu vrstu odeće.

SVEDOK:

            Koliko je meni poznato, tu vrstu odeće nose Romkinje, Turkinje, Albanke, Muslimanke, nisam siguran za ostale neke grupe  pošto tu nacionalnih grupa ima dosta, nisam siguran da li još neko nosi.

TUŽBA:

            Rekli ste nam da ste pronašli dvoje dece, da su ostali bili odrasli. Rekli ste nam odprilike o kojoj se starasnoj dobi radi. Recite nam sada da li ste tada mogli proceniti u kojem su stanju, u kakvom su stanju bili ti leševi. Drugim, rečima na osnovu vašeg 25-njeg iskustva možete nam reći koliko su dugo ti ljudi bili mrtvi prema vašem mišljenju.

SVEDOK:

            Prema mojoj proceni ali ja navodim da ja nisam ovaj stručnjak sudske medicine ali samo tako iz mog nekog iskustva mogu reći da ti leševi nisu stariji u odnosu na dan pronalaska više od 2 do 3 dana. Smrt je nastupila 2 do 3 dana pre njihovog pronalaska u Dunavu. To uzimam u obzir da je voda bila hladna, da je vreme bilo hladno dosta što znatno utiče na lešne promene.

TUŽBA:

            Još jedno pitanje o njihovoj odeći. Recite da li je na bilo kojem od leševa koji su prošli kroz vaše ruke, koje ste vi lično videli     , da li je na bilo kojem od leševa bila bilo kakva vrsta uniforme.

SVEDOK:

            Ne.

TUŽBA:

            Jeste li vi pregledali leševe kako bi ustanovili da li postoje neki znakovi uzroka smrti. Drugim rečima da li je bilo nekih rana ili nekih drugih vidljivih znakova na leševima.

SVEDOK:

            Da, od tih prvih 30 veći broj sam pogledao kako iz radoznalosti i zbog profesije ali to samo one leševe gde sam imao vremena da to uradim pošto su ti koje su nosili leševe malo kasnili pa sam imao vremena da siđem iz hladnjače da pogledam, da pomognem kolegi koji je, da pomognem kolegi da umotamo to u čaršav ili u ćebe ili tako.

TUŽBA:

            I šta ste onda videli na tim telima.

SVEDOK:

            Povrede na telima koje su bile uglavnom lako uočljive nanate su uglavnom mehaničkim oružjem. Znači, mehaničko oružje koje može da bude tupim predmetom ali da bude i masivno ili pak mehaničko oruđe ali sa oštricom koje takođe treba da bude masivno.

TUŽBA:

            Da li ste primetili neke rane od metaka na bilo kojem od leševa koje ste videli te noći, tih 30 leševa dakle.

SVEDOK:

            Ja se mogu izjasniti samo za 1 leš. Jedan muški leš tu negde od 17 do 20 godina, imao je farmerke dole, gore nije imao odeće. Imao je prostrelnu ranu u predelu grudi.

TUŽBA:

            Da li ste primetili nešto u vezi sa njegovim rukama.

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Šta.

SVEDOK:

            Ruke su bile vezane žicom pozadi.

TUŽBA:

            Znači, njegove su ruke bile vezane na leđima žicom, da li to kažete.

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Rekli ste nam dakle da se to odvijalo po noći, negde nakon 11 sati navečer. Kakva vrsta osvetljenja vam je bila na raspolaganju kako biste mogli videti to što ste videli.

SVEDOK:

            U hladnjači smo imali jednu svetiljku, jednu baterijsku lampu, jedan reflektor. I imao je ovaj kolega pored hladnjače koji je umotavao leševe, imao je i on jednu svetiljku. Isto je bio jedan reflektor ali sve to tako ne mnogo jake snage da ne bi to videli iz Rumunije. Kratko smo to upotrebljavali, ali mislim da je bila i mesečina malo jača.

TUŽBA:

            U redu. Gospodine, da li ste vi podneli detaljan izveštaj o onome što ste primetili, detaljniji od ovoga što ste nama danas rekli jednoj radnoj grupi MUP-a 2001. godine.

SVEDOK:

            Da, radnoj grupi sam dao malo detaljniji izveštaj. U suštini to je ono što sam sad izjavio, možda sa nekim detaljima.

TUŽBA:

            U redu. Časni sude ako taj izveštaj  nije obeležen kao dokazni predmet, mislim da jeste. Postaviću vam pitanje kad dođem do broja, da bih mogao da vam dam taj referentni broj. Gospodine, da li ste još nešto uradili nakon što ste utovarili tih 30 leševa u kamion.

SVEDOK:

            Ne. Tu noć više ništa.

TUŽBA:

            Zašto ste prestali? Da li je u onom kamionu koji je nađen u Dunavu bilo još leševa?

SVEDOK:

            Da. Ali oko 3 sata ujutru prekinuli smo posao jer ni radnici, ni niko više nije imao snage da te leševe iznosi jer teren je bio jako, jako težak i jednostavno od umora nismo mogli to više da radimo.

TUŽBA:

            Da li ste se vratili narednog dana?

SVEDOK:

            Jesam i sledeće jutro sam se odmah vratio.

TUŽBA:

            Šta se desilo.  Hteo bih da malo ubrzamo stvari. Koliko sam shvatio vi ste dizalicom uspeli da podignete taj kamion i da ga stavite na jedan veći kamion sa prikolicom. Da li je to tačno.

SVEDOK:

            Da, na vučni voz.

TUŽBA:

            Da li ste radili bilo šta tokom dana dok je bilo svetlosti u vezi sa preostalim leševima.

SVEDOK:

            Ne, sa leševima nije ništa rađeno, samo je rađeno na podizanju celokupnog kamiona sa tom velikom dizalicom na put gde je bio vučni voz.

TUŽBA:

            A da li ste onda kasnije tokom tog dana radili nešto sa preostalim telima u kamionu.

SVEDOK:

            Da, uveče kad je pao mrak prebacili smo sve leševe iz hladnjače u drugi kamion.

TUŽBA:

            Zašto ste čekali da padne mrak.

SVEDOK:

            Zato što je kamion i vučni voz bio na jednom putu koji je vrlo frekventan. Gde se saobraćaj odvija normalno, to je put koji od Beograda vodi za Kladovo. A drugi razlog je kao što sam i rekao blizina rumunske granice, njihovih vojnih brodova.

TUŽBA:

            Da li se onda može reći da vi niste hteli da vas iko vidi da radite to što ste radili.

SVEDOK:

            Možda.

TUŽBA:

            Da li ste ispraznili taj kamion iz Dunava, da li ste izvodili preostala tela?

SVEDOK:

            Da, izvadili smo sva tela.

TUŽBA:

            Koliko ih je bilo?

SVEDOK:

            Drugo veče smo izvadili 53 leša,  cela, da tako kažem. Izvađena su još 3 leša uslovno u komadima. To su bile 3 glave a da li su pripadajući delovi svi bili u hladnjači, to ne mogu da garantujem. Znači,  ukupno 56 leševa.

TUŽBA:

            Da li se onda može reći da je bilo 56 glava pri čemu 53 su bila kompletna leša a kod preostale 3 glave su nađeni delovi tela mada se ne zna da li su to kompletni delovi tela preostala tri leša?

SVEDOK:

            Upravo tako.

TUŽBA:

            Da li biste mogli ponovo reći veću kako su bili odeveni, ako su bili odeveni, koji su starosne dobi bili i kojeg pola.

SVEDOK:

            Ova 53 leša koja su izvađena iz hladnjače drugu noć bila su takođe oba pola. Odeća je bila kao što sam napred opisao, s tim što nije više bilo mlađih osoba, da kažem dece i tako mislim da niko nije bio ispod 20-tak godina. Znači, sve stariji leševi su bili.

TUŽBA:

            Kažete da su svi bili stari. Možete li nam reći odprilike ko je starosne dobi, da li je među njima bilo staraca.

SVEDOK:

            Pa da, bilo je. Mogu da imaju tu 60, 70 godina. Po izgledu lica, po tome sam ih jedino cenio.

TUŽBA:

            Još nekoliko pitanja. Rekli ste da su bili obučeni na sličan način. Da li je bilo uniformi među tih 53, odnosno 56 leševa.

SVEDOK:

            Ne.

TUŽBA:

            Da li ste slikali ta tela bilo 6 ili 7. uveče kada ste ih vadili iz kamiona.

SVEDOK:

            Molio bih da ponovite pitanje.

TUŽBA:

            Rekli ste nam da ste tela vadili u noći 6. i 7. Da li ste napravili slike, fotografije bilo kojeg od leševa koje ste vadili iz kamiona, bilo koje od te dve noći.

SVEDOK:

            Ne.

TUŽBA:

            Zašto ne?

SVEDOK:

            Kad je načelnik okružne policije došao i kad je održan taj sastanak u policiji u Kladovu, tad je rečeno da ne treba ništa fotografisati.

TUŽBA:

            Rečeno kome?

SVEDOK:

            Meni.

TUŽBA:

            Pod normalnim okolnostima obavljajući svoju dužnost, da li bi bilo normalno da napravite fotografije.

SVEDOK:

            Da, svakako.

TUŽBA:

            Kada ste završili sa utovarom tela, šta se onda desilo te noći. Da li ste se vratili kući  ili ste otišli u policijsku stanicu. Šta ste uradili kad ste završili taj posao.

SVEDOK:

            Kamion sa leševima otišao je opet uzvodno u pravcu Donjeg Milanovca, a ja sam otišao kući.

TUŽBA:

            Šta se desilo sa onim kamionom koji je nađen u Dunavu i koji je utovaren na vučni voz. Da li je on ostao tu na licu mesta ili je i on odvezen u nekom pravcu.

SVEDOK:

            Kad sam ja pošao kući, kamion je ostao tamo, ali ujutru kad sam došao u policijsku stanicu u Kladovu onda su mi rekli da je kamion u toku noći sa tim vučnim vozom sa dvojicom policajaca prevezen u Petrovo Selo blizu Kladova.

TUŽBA:

            Da li vam je bilo ko dao bilo kakve upute u vezi sa tom hladnjačom.

SVEDOK:

            Da, sutradan je načelnik iz Bora, načelnik policije iz Bora ili neko od saradnika nazvao i rekao da taj kamion treba uništiti. I onda je to predloženo da se to uradi spaljivanjem.

TUŽBA:

            Da? To je bila sugestija? Da li ste vi dobili bilo kakve upute, naloge  da ga uništite? Šta se desilo?

SVEDOK:

            Ja kad sam dobio taj nalog, da kamion treba uništiti, ja sam sa jednim kolegom otišao u Petrovo Selo i kamion polili sa naftom, zapalili ga.

TUŽBA:

            Gde se nalazio kamion?

SVEDOK:

            Kamion se nalazio u Petrovom Selu. To je jedna planina blizu Kladova.

TUŽBA:

            Kako ste znali, kako ste znali kuda da idete?

SVEDOK:

            Pa ovaj kolega koji je sa mnom pošao da zapalimo kamion, on je te noći bio u pratnji tog kamiona od Kladova do  Petrova Sela.

TUŽBA:

            Kada ste polili hladnjaču naftom da li je to dovoljno uništilo taj kamion?

SVEDOK:

            Ne, ostao je kostur.

TUŽBA:

            Šta ste onda uradili?

SVEDOK:

            Nazvao sam načelnika službe u Boru i rekao mu da to nije dobro i da to može jedino da se uništi eksplozivom.

TUŽBA:

            I da li ste to uradili?

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Kad i kako?

SVEDOK:

            Jedan dan, ja mislim da je to bio 8. kada je zapaljen, 8. april, sutradan, onda je to bio 9. eksplozivom privrednim.

TUŽBA:

            Vi ste doneli sa sobom taj eksploziv da biste digli u vazduh taj kamion, da li je to tačno?

SVEDOK:

            Da, eksploziv je donet.

TUŽBA:

            I da li je uspelo?

            Da li je eksplozivom uništen kamion?

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            To se onda desilo 9. aprila, ako sam dobro pratio razvoj događaja. Dakle, 9. aprila 99. godine, da li je to tačno?

SVEDOK:

            Da, datum ide sve jedan za drugim, svaki događaj, 9.-og bi to trebalo da bude. Subota ili nedelja čini mi se da je bilo.

TUŽBA:

            Gospodine, nekoliko godina kasnije, par godina kasnije, 1. maja 2001. godine da li ste znali za članak koji je objavljen u "Timočkoj krimi reviji", o tom vozilu koje ste otkrili i kojim ste se bavili.

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            I da skratimo priču, da li vas je onda ispitivala radna grupa MUP-a. Već ste nam rekli da ste njima podneli izveštaj o tome. Da li je to tačno.?

SVEDOK:

            Da, oni su sa mnom obavili razgovor. Ja njima nisam predao nikakav izveštaj nego smo samo obavili razgovor i oni su na osnovu tog razgovora sačinili jednu službenu belešku.

TUŽBA:

            A da li ste vi imali mogućnost da pročitate tu službenu belešku?

SVEDOK:

            Da, ali kasnije.

TUŽBA:

            To shvatam. Časni sude, ja sam obećao da ću vam dati broj dokaznog predmeta. To je dokazni predmet 274, poslednji registrator, koji je bio pred prethodnim svedokom Karleušom po tabulatorom 8.

            Gospodine, vi ste kasnije imali mogućnost da pročitate tu službenu belešku. Da li je ta službena beleška tačna beleška po vašem sećanju onoga što ste vi ispričali radnoj grupi o onome šta ste uradili.

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Da li ste uneli bilo kakve ispravke u vašoj izjavi u vezi sa saopštenjem koje je izdala radna grupa o tome šta ste videli. Da li ste vi želeli da unesete bilo kakve izmene.

SVEDOK:

            Što se tiče službene beleške koju je radna grupa napravila na osnovu  razgovora sa mnom, u potpunosti ostajem   pri tim navodima. Uostalom, istražitelji su došli do te službene beleške preko MUP-a ili ne znam ni ja koga. A ja se jedino ograđujem od drugog dela te beleške, što je u drugom delu.

TUŽBA:

            U redu. U dokumentu koji ste pročitali da li ste primetili bilo kakvu rečenicu o tome da su na bilo kojem od leševa nađene uniforme OVK ili UČK.

SVEDOK:

            Ne, to ne stoji u službenoj belešci koja je sačinjena na osnovu mog iskaza ali je to negde kasnije napravljena greška u nekom od dokumenata koji sam ja ispravio. Rekao sam da se to ispravi.

TUŽBA:

            A to je bilo saopštenje za javnost. Je li to tačno, odnosno da li vi znate kakav je to bio dokument.

SVEDOK:

            Ne.

TUŽBA:

            U svakom slučaju vaše svedočenje da ni na jednom od tih leševa 86 ili 83 leša niste videli nikakvu uniformu.

SVEDOK:

            Tačno.

TUŽBA:

            Još dva pitanja. Negativi, odnosno te fotografije koje ste vi napravili, neke od njih su uvedeni, 10 fotografija tokom ovog postupka, da li ste vi lično razvijali te fotografije.

SVEDOK:

            Da, ja sam film na koji sam fotografisao taj objekat razvio i on je bio kod mene u predmetu, u kancelariji. 2001. godine ja sam taj negativ dao radnoj grupi, kapetanu Karleuši. I on je i sada verovatno kod njega.

TUŽBA:

            I moje poslednje pitanje gospodine. Kada se osvrnete na ono što se desilo u aprilu 99. godine, kako se osećate u vezi sa instrukcijama koje ste dobili prilikom obavljanja istrage. Da li je to bio normalan način obavljanja istrage na mestu zločina.

SVEDOK:

            Časni sude, ja ovde svedočim o onome šta sam radio. Znači, što sam direktno radio svojim rukama, video svojim očima. O osećanjima, tad ih nije ni bilo. Bio je rat, tako je moralo da se uradi.

TUŽBA:

            Hvala, gospodine.

MEJ:

            Sada ćemo završiti sa radom, a unakrsno ispitivanje počinjemo sutra ujutru. Gospodine Radojkoviću, molimo vas da se vratite sutra ujutru u 9 sati da završite sa svojim svedočenjem.

SVEDOK:

            Razumem, časni sude.


Nazad na Aktuelno  |  Odštampajte vest