aktuelno-m.gif (3720 bytes)

 22. jul 2002.

STENOGRAM

 

           

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, imate pola sata do 45 minuta preostalih za ispitivanje ovog svedoka.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja sam hteo,  gospodine Mej, da zatražim da mi malo produžite vreme jer sam u međuvremenu dobio nove podatke. Ljudi reaguju na ovo svedočenje i može se lako pokazati...

MEJ:

            Dozvolite da vidimo kako će se stvari razvijati. U ovom trenutku imate 30 do 40 minuta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste govorili o tome da...

MEJ:

            Transkript nam u ovom trenutku ne radi. On se vodi, zapisnik se vodi, ali se ne pojavljuje na našim ekranima. Dobićemo ga kasnije, nadamo se da će se tokom pauze to popraviti. Ne želimo da zadržavamo suđenje zbog toga. Izvolite, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pošto ste vi izneli netačne podatke u vezi sa  aktivnostima vaše jedinice, imam više pitanja  u vezi sa tim. Da li znate da je u vašoj jedinici u toku 98. i 99. poginulo 63 pripadnika jedinice, a 300 ranjeno.

SVEDOK:

            Ja znam za mali broj što je poginuo, a za toliki ne. I većina je vojske ginula samo bez veze sa naše strane, a od UČK nisam upoznat.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne razumem to šta znači "ginula vojska bez veze".

SVEDOK:

            Kako da vam to objasnim? Recimo, znam za jedan slučaj kad su ulazili vojnici u vojno vozilo i prilikom voženja vojnik poginuo od strane drugog vojnika. Puška mu opali i pogodi ga u glavu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, to ste već objasnili da su poginuli vojnici zbog loše organizacije, to vi tvrdite.

SVEDOK:

            Da, to.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A ja vam iznosim podatke da je 63 poginulo i da je 300 ranjeno. Jel vi hoćete da kažete da oni nisu poginuli u borbama nego su se međusobno poubijali zbog loše organizacije.

SVEDOK:

            To što vi kažete, ta cifra nije tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, o tome postoje zvanični podaci. A da li znate da je na području na kome se nalazila ta jedinica, to su Prizren, Suva Reka, Orahovac i Đakovica, 230 vojnika i 72 pripadnika policije poginulo u borbama sa UČK i u bombardovanju, a ranjeno 538.

SVEDOK:

            To nije tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a da li znate u vezi sa onim pljačkama u kojima ste, kako ste rekli, vi učestvovali, pošto ste otimali robu iz prodavnica koju niste plaćali...

SVEDOK:

            Jesam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

             Da li znate da teče postupak  pred vojnim sudom u Nišu protiv 45 pripadnika vaše jedinice, a i cele brigade preko 300, a protiv dvojice teče postupak za ubistva.

SVEDOK:

            To ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas, ovde je spisak prijavljenih sudu za ovo što ovaj svedok govori, što ukazuje na činjenice da on ne govori istinu i evo ja ga prilažem kao dokazni predmet ukoliko hoćete da ga uzmete.

MEJ:

            U redu. Molim da se pokaže spisak. Molim da se to pokaže tužilaštvu. Da, nastavićemo, a tužilaštvo može da pogleda to u međuvremenu. Molim da poslužitelj sedne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U vezi sa onom dvojicom zarobljenih, da li znate da osim što su imali civilne pantalone, da su imali gore uniformu UČK, pancire, automatsko oružje i po 4 okvira za pušku kad su zarobljeni.

SVEDOK:

            Ja to video nisam. Imali su jakne na sebi, nisu imali uniforme.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, to šta ste vi videli ili niste videli, to smo objasnili  prošli put, da li znate da je kuća koju je gađao tenk koju ste opisali u selu Mece uopšte nije bila u selu Mece nego na ulazu u selo Kranovik.

SVEDOK:

            Ja kako sam pokazao kuću, oni su rekli da je selo Mece.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A ko vam je to rekao šta je i gde je kuća i odkud vi to znate.

SVEDOK:

            Bio sam tamo da im pokažem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno, molim vas, da je ta kuća bila pretvorena u bunker, koja je sa severne strane imala džakove sa peskom, a sa druge strane iskopan rov i da se iz te kuće UČK držao pod vatrom policijski punkt i most. Je li to tačno ili nije.

SVEDOK:

            Nije tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim? Ali to stoji u službenim izveštajima, gospodine K32.

SVEDOK:

            Kod vas tu stoji sve izgleda.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno da su borbe u selu Mece trajale 3 dana i da je UČK napadao sa kote 385 iz pravca Rakovine.

SVEDOK:

            To ne znam, a znam da smo bili 3 dana.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li se sećate da je neko poginuo, na primer policajac.

SVEDOK:

            Znam da je ranjen policijac, a da li je poginuo ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Policajac koji se zove Lilić iz Beograda.

SVEDOK:

            E, to ne znam da li je poginuo, ali...

MEJ:

            Samo trenutak. Morate praviti pauze, obojica, između pitanja i odgovora. Izvolite, sledeće pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Tvrdite da ste vi slušali veze,  pomoću  čega su održavane veze.

SVEDOK:

            Pomoću radio stanica, onih malih.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Radio stanica?

SVEDOK:

            Vidite, ja imam podatak da je zabranjen radio saobraćaj i da je samo i da je veza održavana preko kabla lokalnog i preko relejne veze.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kako ste vi, kao vojnik, to mogli da čujete?

SVEDOK:

            Nisam ja bio gluv i ćorav.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne verujem pošto izgledate potpuno zdravi. Mislim da je razlog drugi.

SVEDOK:

            Normalno da sam video.

MEJ:

            Gospodine svedoče K32, možda je za vas iritirajuće da vam se postavljaju takva pitanja ali ipak moram da vas podsetim da ste na sudu, samo odgovorite, recite ako se ne slažete da se ne slažete, da to što iznosite nije istina i to je dovoljno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a kako se javljao, kojom šifrom se javljao komandant brigade koga ste slušali kako govori.  Kojom se šifrom javljao, po imenu i prezimenu ili nekom šifrom.

SVEDOK:

            Šifrom, ima tamo lozinka.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kako?

SVEDOK:

            Ne mogu se setiti lozinke.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne možete da se setite lozinke, ali ne znate da je bila i sećate se šta je razgovarao. 

SVEDOK:

            Prošlo je toliko godina. Ne mogu baš detaljno sve da se setim.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno da se vaš otac koji je došao da vas poseti u Nišu i dovede posle u vojsku, bavio prebacivanjem Albanaca do Plava  a onda ka Italiji i da je za taj posao uzimao novac.

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nije?

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            O tome postoje podaci. A da li tačno, gospodine K32, da je glavna veza bio izvesni Bujević, Rujević izvinjavam se, ne Bujević. Rujević, limar iz Peći, koji ima nadimak Bajo

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I on je bio kod vas za vreme NATO agresije dok je njegov brat bio čitavo vreme u Peći i kasnije se zaposlio u policiji UNMIK-a na Kosovu.

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da su vas oni vrbovali da ovde svedočite da bi ste izravnali račune i oprostili vam dugove.

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Upravo taj Rujević.

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro.  A rekli ste da su teroristi bili slabo naoružani i da su imali većinom lovačke puške, je li tako.

SVEDOK:

            Jedan je imao lovačku pušku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Molim vas, pogledajte ove podatke zaplenjene i pronađena sredstva prilikom obezbeđenja državne granice, maj 98. - decembar 98. Ja ću ga dati kao dokazni predmet, govori se samo znači o ovoj jedinici sa spiska. Samo da citiram nekoliko stavki. Automatska puška 7,62 kineske proizvodnje 418, poluautomatska puška kineske proizvodnje 453, municija na primer, ima ovde stavki stotinu ali municija 114.552 komada, a onda ova u sanducima, koliko stotina sanduka. Pa albanska municija različitih kalibara, 111.152 itd., mine za minobacač 60mm 117mm, kumulativnih mina kineskih 271, itd. metaka za 12,7 broling, teški mitraljez 3.401 za 12,7 drugi teški mitraljez 10.000 itd.

MEJ:   

            Dozvolite svedoku da odgovori, gospodine Miloševiću. Gospodine svedoče K32, samo trenuak gospodine Miloševiću, gospodine svedoče da li znate išta o ovom spisku koji vam je pročitan ili bilo šta o ovoj vrsti naoružanja kod OVK.

SVEDOK:

            Znam samo da su nalazili oružje baš ovo što je gospodin Milošević spomenuo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas da ovo stavite kao dokazni predmet da svedok ne govori istinu.

MEJ:

            To je komentar a na nama je da odlučimo o tome, ali svakako ćemo uzeti u obzir ovaj dokument. Molim vas pokažite ga tužilaštvu. Da, izvolite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Recite mi koliko ste puta u martu i aprilu bili na graničnom prelazu Vrbnica i kojim poslom.

SVEDOK:

            Na graničnom prelazu Vrbnica?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, da.

SVEDOK:

            Nekoliko puta, ne mogu da se setim tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, govorili smo o selu Mece, a recite mi, molim vas, vi kažete da je  vaša borbena grupa bila druga borbena grupa i da se nalazi u selu Damjan.

SVEDOK:

            Da, da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate da u selu Damjane nije bila druga borbena grupa nego treća borbena grupa.

SVEDOK:

            Ja koliko znam, druga.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a gde je vojska bila smeštena u selu Damjane?

SVEDOK:

            Po kućama, napuštenim kućama i u školama.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Po kućama i u školama?

SVEDOK:

            Da, da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U selu Damjane?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A tačno je, koliko ja znam, da je vojska bila u zgradi zadruge van sela i u metalnim kontejnerima koji su postavljeni severno.

SVEDOK:

            Da, da, bilo je i u tim kontejnerima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim?

SVEDOK:

            Da, i u kontejnerima je bilo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa ja sam vas pitao gde je bila smeštena, vi kažete po kućama i školama. Ja vam kažem da je u zadruzi, u metalnim kontejnerima. Dakle, vi govorite potpuno drugu stvar.

SVEDOK:

            I u kućama, i u školama i u kontejnerima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            E pa dobro. A dobro, pošto ste rekli da je vojska bila 2 km na teritoriji Albanije, recite da li  ste ikad bili na graničnoj liniji?

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Niste bili na graničnoj liniji.

SVEDOK:

            Ne, bio sam blizu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li su se karaule nalazile ispred vas prema Albaniji?

SVEDOK:

            Jesu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa kako je onda  vojska bila na teritoriji Albanije kad je karaula ispred vas?

SVEDOK:

            Ja sam bio na karauli.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Kako ste onda, ako su karaule bile ispred vas, a vi bili okrenuti prema Albaniji, bili na teritoriji Albanije.

SVEDOK:

            Znam da su mi pričali vojnici da su unutar Albanije 2 km ulazili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Neko je ulazio?

SVEDOK:

            Jeste, od vojnika i to

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, to vi tvrdite.

SVEDOK:

            Ne tvrdim, nego znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I recite mi koliko je vojnika poginulo iz ove treće borbene grupe koja je bila u selu Damjane i koliko iz vaše jedinice.

SVEDOK:

            Jedan je poginuo tu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kako se zvao taj vojnik?

SVEDOK:

            Ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li se sećate Petra Markovića?

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li se sećate druge dvojice vojnika koji su takođe poginuli?

SVEDOK:

            Ne. Znam da ga je kontejner, da se kontejner prevrnuo na njega i da je poginuo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste videli pukovnika Delića za vreme dok su trajale borbe kod Retimlja i Mamuše s obzirom na to da...

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            ... S obzirom na to da u vašem reonu nije bilo borbi.

SVEDOK:

            Ne, ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, vi nemate podatke o poginulim vojnicima, nemate podatke o pripadnicima MUP-a. Evo ja ću da priložim spisak poginulih vojnika na ovom prostoru o kome svedoči ovaj vaš zaštićeni svedok K32 i spisak poginulih pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, takođe na toj teritoriji.

            A recite mi, vi ste izjavili da je podoficir sa vojnicima ubio 15 civila.

SVEDOK:

            Tako nešto.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A kako se zvao taj podoficir, iz koje jedinice.

SVEDOK:

            Naveo sam ga u izjavi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne čujem.

SVEDOK:

            U izjavi sam ga naveo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Recite kako se zvao, ako ste ga naveli u izjavi onda znate.

SVEDOK:

            Rajko.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Rajko se zvao? A da li znate da svi žele da svedoče da ste to slagali o tom ubistvu civila i da je to notorna laž.

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, to je komentar, kao što znate. Vi možete, ako želite, pred njega izneti tvrdnju da njegovo svedočenje nije istinito, ali iznošenje takvih komentara nam ne pomaže.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Mej...

MEJ:

            Samo odgovorite na pitanje. Ono što se sugeriše jeste da vi niste rekli istinu u vezi sa ubistvom tog civila. Možete da odgovorite na to?

SVEDOK:

            Mogu. Pa ubistvo tog civila je istina i imam još svedoka koji bi to svedočili koji su bili sa njim.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste, gospodine K32, to objasnili ovako otprilike, ako se ja dobro sećam ili ako sam dobro zapisao u sredu. Kako su ubili majku i bebu, ubili 13, 15 civila, da su svi vojnici pucali, da ste vi bili tu i da su svi pucali osim vas, je li tako. Samo vi niste pucali.

SVEDOK:

            Pucao sam i ja ali ne u civile.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, dobro. Vi ste svuda bili, svuda čuli Delića.

SVEDOK:

            Tu Delića nisam čuo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A onda ste rekli da ste po naređenju zapalili kuću, je li tako, pa su vas onda pitali čime ste zapalili kuću. A da li znate da ste ih mnogo razočarali kada ste rekli da ste zapalili kuću upaljačem za cigarete. Ovde  se inače iznosi kako postoje neke specijalne puške za paljenje kuća.

SVEDOK:

            Ja sam zapalio peškirom i upaljačem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Upaljačem za cigarete?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Dakle, vi tvrdite da ste vi videli  ubistvo 15 civila.

SVEDOK:

            Video nisam ali bio sam blizu. Ali video sam drugih 5 osoba koje su ubijene.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Čekajte, molim vas. Vi tvrdite da ste  učestvovali u ubistvu tih 15 civila, s tim što vi niste pucali u njih nego kažete da ste pucali u krov.

SVEDOK:

            Nisam tvrdio da sam bio tu, da sam pucao i da sam bio tu. Bio sam blizu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa čekajte jeste li vi videli  ubistvo tih 15 civila ili niste.

SVEDOK:

            Ja video jesam mrtve civile.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Šta ste videli?

SVEDOK:

            Mrtve civile.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A, videli ste mrtve civile.

MEJ:

            Čekajte, čekajte. Izvolite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste videli mrtve civile znači niste videli ubistvo, kako onda tvrdite ko ih je ubio, kako se zove taj podoficir itd., kad to niste videli.

SVEDOK:

            Pa video sam podoficire i vojnike tu. Znači sigurno su oni.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A, znači, to ste  zaključili iz toga što ste videli vojnike.

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je neko mogao da zaključi kad je video vas tu, da ste ih vi ubili?

SVEDOK:

            Mogao je da zaključi. Ako sam bio tu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali vi niste ubili?

SVEDOK:

            A ja nisam rekao da su baš ih oni ubili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A niste rekli da su oh oni ubili.

SVEDOK:        

            Ne, nego su bili tu. Znači bili su baš kod njih.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ja mislim da je ova tema jasna. Da idemo dalje. Izjavili ste da ste 4. marta razmešteni u selo Trnje, je li tačno.

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A kako?

SVEDOK:

            Ne 4-og.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim, nisam čuo?

SVEDOK:

            24.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A 24-og. Ja sam čuo da ste rekli 4-og. Do 25-og marta u reonu sela Trnje nije bilo ni vojske ni policije.

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li znate to?

SVEDOK:

            Da. Bilo je 24, ovaj, 24-og, izvinjavam se, je počelo bombardovanje. Znači mi smo izašli iz kasarne 24-og i 25-og smo otišli tamo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A to znači sad se slažete?

SVEDOK:

            Pa dobro, ja sam, ovaj...

MEJ:

            Svedok je rekao 25. marta, to je on rekao u svom iskazu da je dobio naređenje da se ode tamo i da se očisti selo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je u akciji kod Retimlja Studenčanog, dok ste vi bili u selu Trnje, poginuo neko iz vaše brigade.

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste čuli za pogibiju tri vojnika: Slobodana Gašparića, Bojana Jovanovića i Vladimira Mirkova i 8 ranjenih.

SVEDOK:

            To nisam čuo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Niste čuli? A da li ste čuli i za dva poginula pripadnika MUP-a, Ivicu Spasića i Željka Kitnera.

SVEDOK:

            Ni to ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            7 ranjenih policajaca.

SVEDOK:

            Ni to nisam čuo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, vi ste bili vojnik. Da li ste upoznali sa pravilom službe Vojske Jugoslavije?

SVEDOK:

            Kako mislite?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kao vojnik. Na obuci ste morali da budete upoznati sa pravilom službe.

SVEDOK:

            Da, da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate da to pravilo službe vrlo jasno kaže da vojnik ne sme da izvrši naređenje koje predstavlja krivično delo  i da o  tome mora da izvesti pretpostavljenog starešinu. Pretpostavljenog u odnosu na lice koje je izdalo naređenje. Da li znate da to stoji u pravilu službe.

SVEDOK:

            To nije mi jasno baš pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, recite mi pošto ste stalno bili tu pored Delića...

SVEDOK:

            Nisam baš stalno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, pa pošto ste vi vozač, a kako su se zvali vozači, ko su bili vozači koji  su vozili Delića 98. i 99.

SVEDOK:

            Jedan je bio iz Bijeloga Polja, ali ne znam ime, ali bio je iz Bijelog Polja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, kako se zvao  taj vozač Delićev koji je ranjen prilikom napada  albanskih terorističkih  snaga na vozilo. Da li se bar toga sećate?

SVEDOK:

            Taj je vozač ja mislim ranjem dok sam bio u dezerterstvu, to je prvi vozač njegov.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro recite mi kako je to vaša jedinica mogla da puca u selo Ješkovo kad sa svog položaja nije ni videla selo Ješkovo.

SVEDOK:

            Jeste, jeste, videla je. To je selo u rupi i nema više od 15 kuća.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Evo ovde je mapa koja pokazuje te položaje sa legendom, Ješkovo, možete da je,  ukoliko želite, koristite. A dobro, imate li predstavu koliko su municije potrošili kad ste pucali pola sata.

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nemate?

MEJ:

            Vratimo se natrag na ovu kartu. Molim da se to stavi na grafoskop tako da svi to možemo videti. Gospodine Miloševiću, dakle šta ste  to želeli reći.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Želeo sam da kažem da je pozicija njegove jedinice takva da on nije ni mogao da vidi celo Ješkovo. Pošto su svi teroristi bili u uniformama i dobro naoružani, gde ste vi videli civile.

SVEDOK:

            Kako se kreću po selu ujutru u 8 sati.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro...

MEJ:
            Zadržimo se na ovoj karti na trenutak. Gospodine Miloševiću odakle dolazi ova karta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobio sam preko svojih saradnika iz Beograda sad u toku vikenda. Jutros sam je dobio pošto  preko vikenda, prema vašim propisima ne mogu da vidim svoje saradnike. Jutros sam je dobio i ona je napravljena od kompetentnih ljudi koji imaju zvanične podatke o tim događajima i svi podaci govore da ovaj svedok ne govori istinu.

MEJ:

            Da, to ste rekli. Ali sada ovde vidimo oznake i tu piše Delić. da li je to mesto na kome je jedinica trebala biti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To kako je opisano na karti, takvo je stvarno stanje jer je tu prikazano stvarno stanje rasporeda. Ja ću vam dati...

MEJ:

            Samo trenutak. Dakle, da vidimo to selo i izvan mesta na kome je trebao biti Delić, da. Svedoče možete li nam biti od pomoći. Da li ova karta pokazuje pozicije onako kako ih se vi sećate ili ne.

SVEDOK:

            Ne. Ova karta je netačna.

MEJ:

            Možete li nam reći koji  su bili stvarni položaji.

SVEDOK:

            Tu je bio Delić, a ne tu.

MEJ:

            Gde ste vi bili?

SVEDOK:

            Tu je bio Delić, a mi smo bili negde ovde.

MEJ:

            Da. Jeste li vi ušli u selo?

SVEDOK:

            Jesmo.

MEJ:

            U redu, onda neka se i to uvrsti u spis. Možda bi o tome trebali  dati izvesni dokazni broj.

TUŽBA:

            Časni sude, mi smo prvo videli ove druge dokumente,a zatim i kartu. Sa kartom nemamo problema. Međutim, o ovim drugim dokumentima želim reći prvo to da nisu prevedeni, drugo,  da nisu pokazani svedoku.

MEJ:

            Mi ćemo ih kasnije uvrstiti  ovisno o vašim prigovorima.

TUŽBA:

            Možda bi ih trebalo označiti za identifikaciju pogotovo kad je reč o prvom dokumentu. Dokument je izgleda nešto što bi trebalo biti pokazano u okviru izvođenja dokaza odbrane. Ne protivim se dokumentima ali bih želeo znati šta su ti dokumenti. Ti dokumenti nisu pokazani svedoku i prema tome njihova  dokazna vrednost nije uspostavljena.

MEJ:

            Samo trenutak. Mi ćemo te dokumente označiti za identifikaciju, a kartu ćemo označiti kao dokazni predmet. A kasnije kada za to dođe vreme, onda se dokumenti mogu potvrditi ili nepotvrditi. Mislim da nema puno smisla da se to pokazuje svedoku jer se radi tek o popisima. U redu, idemo dalje.

SEKRETAR:

            Prvi popis će nositi za identifikaciju broj D23, drugi popis za identifikaciju D24. I treći popis za identifikaciju D25, a karta će biti označena kao D26.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vrlo dobro. Dakle, ja tvrdim da su svi teroristi bili u uniformi dobro naoružani i pitam gde ste videli civile s obzirom na to da prema informaciji koju imam civili su bili u selima Počaz, Zagraska, Beluša i njih niko nije dirao.

SVEDOK:

            To se ja ne sećam da sam izjavio. To što ste sada rekli.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja ne kažem da ste vi izjavili nego prema podacima, a pitam jeste vi tamo videli civile.

SVEDOK:

            Da, video sam civile.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li su celi događaj pratili pripadnici OEBS-a.

SVEDOK:

            Nisu mogli da prate jer nismo mi dali.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li znate da su tri vozila OEBS-a bila prisutna od 10 sati pre podne do 19 sati uveče.

SVEDOK:

            Prisutna su bila na ulaz sela gde vojska nije dala da uđu, tamo na susedna sela.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Mislite, nisu bili tu gde se neposredno pucalo.

SVEDOK:

            Nisu bili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A kako ste ih vi videli onda?

SVEDOK:

            Kad smo se povlačili, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim?

SVEDOK:

            Kad smo se povlačili bili su parkirani  tamo na  jednoj raskrsnici daleko od sela, a vojska im nije dala da prođu tamo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Odkud vi znate da im nije dala vojska da prođu kad  u izveštaju stoji da su upravo u tom događaju koji vi opisujete bili prisutni sa tri vozila pripadnici OEBS od 9 do 19 časova. Znači punih 10 sati.

SVEDOK:

            Ja sam Miloševiću bio tamo i više znam nego vi. Vi niste bili tamo. A to što vama donose te izveštaje, to su netačni izveštaji. Ja razumem vas  da se vi branite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da ne ulazimo u to da li vi mene razumete ili ne, nego je očigledno da vi ne govorite istinu.

SVEDOK:

            Istinu živu. Neka OEBS potvrdi da im vojska nije dala.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi tvrdite, na strani 6 u drugom pasusu svoje izjave, kako vam je naređeno kad je počelo NATO bombardovanje da očistite albanska sela. I da svima naredite da napuste Kosovo i da odu u Albaniju. To vi pišete tako, ali da je u suštini većina ovih ljudi pobijena, tako ste izjavili.

SVEDOK:

            Nisam tako izjavio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim?

SVEDOK:

            Nisam tako izjavio ali tako je bilo. Mislim ako niste vi nešto tamo dopisali.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja nisam ništa vama dopisivao, evo na strani 6 piše: "rekli su nam da je izdato naređenje da se očiste albanska sela. trebalo je svima da naredimo da napuste Kosovo i da odu u Albaniju. U suštini većina ovih ljudi je pobijena". To piše u vašoj izjavi. Dakle, niste govorili istinu dok ste to rekli.

SVEDOK:

            Ja znam kako sam to ispričao, sad kako su oni to zapisali, ja sam im ispričao da selo, sela koja su proterana, isterana većinom imala su i ona sela unutar Kosova, kako da vam objasnim. Proterani su svi  za Albaniju, naređeno je bilo da se svi civili isteraju za Albaniju, iz sela, to znam sigurno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Čekajte, jeste li vi dobili takvu naredbu da nekoga isterate, da ga terate u Albaniju. Je li vama neko rekao?

SVEDOK:

            Nije meni ali jeste vojsci.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim?

SVEDOK:

            Nije meni baš lično.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro i vi ste vojska, kako to jeste vojsci, vama nije.

SVEDOK:

            Učestvovao sam u tome.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jeste vi čuli naređenje da se teraju ljudi u Albaniju.

SVEDOK:

            Jesam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ko je izdao naređenje.

SVEDOK:

            Ovi naši podoficiri.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li znate da na početku izjave kažete: "Delić je rekao da se sklone ti ljudi iz sela i da ga ne interesuje gde će da se sklone". Je li tako?

SVEDOK:

            Gospodine Miloševiću, vi sad koristite izjavu pre bombardovanja i u bombardovanju tako da pravite, razumete me.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne razumem. Ne, ne razumem uopšte.

SVEDOK:

            Koristite izjavu ...

MEJ:
            Evo da biste shvatili, reći ću vam. On kaže da je Delićevo naređenje dato u jednom ranijem periodu, a preiod o kojem vi postavljate pitanja sada je period bombardovanja NATO pakta i svedok se žali da time što vi skačete s jednog perioda na drugi da ga zbunjujete i sud to razume.

SVEDOK:

            Da, da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Znači podoficir je rekao da ih terate u Albaniju.

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jeste ih oterali u Albaniju?

SVEDOK:

            Jesmo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači, vi ste ih proterali do granice?

SVEDOK:

            Da, bio sam i svedok jednu žensku kad smo je uputili za Albaniju. A brata i oca smo joj i dedu ubili. To znam sigurno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači vi ste pratili te seljake od tog sela do albanske granice.

SVEDOK:

            Nismo ih pratili do sela nego smo im rekli samo da idu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A, vi ste im rekli da idu.

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa su oni sami otišli?

SVEDOK:

            Nismo imali potrebe da ih pratimo, imali su društvo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, vi kažete da su u suštini većina ovih ljudi ubijena, tako ste rekli. Pa ko je onda to otišao u Albaniju ako su svi pobijena.

SVEDOK:

            Kad je počelo bombardovanje, gospodine Miloševiću prvih 5 dana je bilo ubijanja. Posle sam sretao kolone i kolone ljudi koji su morali da odu za Albaniju jer nisu od mila otišli

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Sad kažete kolone ljudi su otišle u Albaniju. Kako su mogle da odu kolone ako kažete da  ste većinu pobili.

SVEDOK:

            Pa nismo baš sve.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim?

SVEDOK:

            Pa nisu sve poubijali. Mali deo je ubijen, sve to  u prvih 5 dana.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali vaša je tvrdnja da je većina pobijena, a mali deo poslat u Albaniju. Je li tako?

SVEDOK:

            Nije takva tvrdnja. Ja sam drugo rekao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Šta ste rekli?

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, sada ste potrošili 40 minuta koje ste ranije dobili. Daćemo vam još 10 minuta. Ako budete svedoku postavili previše pitanja onda je neizvesno to da će se on zbuniti, pogotovo kad mu govorite zbunjujuće stvari. Prema tome, molim vas da ta pitanja postavljate  odvojeno i jasno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja sam postavio vrlo jasna pitanja.

SVEDOK:

            Niste baš jasna.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A na strani 6 u 4 pasusu vi navodite, međutim, pre toga rekli ste da ste drugačije rekli. Šta ste rekli?

SVEDOK:

            U kojem pasusu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne u pasusu nego kad sam vas pitao da li tvrdite da je većina pobijena, a taj manji deo teran u Albaniju. Znači, to su te dve varijante.

SVEDOK:

            Nije to varijanta, gospodine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kako ste vi to rekli?

SVEDOK:

            Gospodine Miloševiću, u prvih u vreme bombardovanja, u prvih 5 dana bilo je ubijanje civila u selima. Nakon 5 dana smo se povukli u kasarnu i zna se ko je davao tamo naređenja da izlaze iz kuća, sela i da idu za Albaniju. To je radio PJP, to znam sigurno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Kažete kad ste ušli u sela, razdvojili ste se po timovima, je li tako. S kim ste vi bili u timu, dajte mi imena  vojnika sa kojima ste vi bili u timu.

SVEDOK:

            Naveo sam imena vojnika

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, da. Sa kojima ste vi bili u timu.

SVEDOK:

            To ne mogu da vam dam. Doći će i oni ovde na ovu stolicu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi tvrdite da su u svakoj kući neke grupe vojnika ubijale. 

SVEDOK:

            Pa normalno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim?

SVEDOK:

            Normalno. Nisu tu bez veze došli.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Čekajte, šta ima tu normalno?

SVEDOK:

            Joj. Vojska je ubijala, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa to znači da su svi stanovnici sela Mece ubijeni.

SVEDOK:

            Da, da, svi. Tu što smo mi zatekli. I, gospodine Miloševiću, mislio sam na selo Trnje, na ovo sad.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

             Znači svi stanovnici sela Trnje su pobijeni?

SVEDOK:

            Da, to što smo zatekli tu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I to tako što su se rasporedili u grupe i išli po kućama i ubijali civile.

SVEDOK:

            Da, oni su pokušali da beže, a mi smo, po livadama ubijali.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kad govorite posle o tim leševima, vi govorite o 5 ubijenih ljudi koje ste tamo negde otišli  više sela da sahranite. Je li tako?

SVEDOK:

            Ne više sela, nego daleko od sela.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, daleko od sela ste sahranili tih 5 ljudi.

SVEDOK:

            Nije 5 ljudi nego 5 žena.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim?

SVEDOK:

            5 žena.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A, 5 žena?

SVEDOK:

            Da, da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste rekli da su njih sahranjivali upravo oni koji su ih pobili.

SVEDOK:

            Oni su bili sa nama. Oni su gledali kako mi to radimo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Samo da proverim to u vašoj izjavi jer sad prvi put čujem da govorite o 5 žena ali možda ste vi to tako napisali.

SVEDOK:

            5 žena.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ovde kažete na strani 7: "odvezli smo se do kraja sela", kapetan vam je naredio da pokupite tela i žena i dece. Međutim, tela dece i većine žena više nisu bila tu.

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Onda govorite o ovim telima, njih 5. A dobro kad je to tako bilo, kako je moguće da imate samo 5 ubijenih. Ako je to tako bilo masovno ubijano, timovi išli, ceo dan ubijali, kako ste sahranili 5.

SVEDOK:

            Mi smo od tih 5 ljudi našli  samo 3 starca i 5 žena. A neko je pre toga odneo ove druge.  A gde ih je odneo ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je čudan  ovaj deo vaše izjave...

MEJ:
            Moramo napraviti pauzu.

 

Posle pauze:

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pogledajte, molim vas, ovaj deo vaše izjave. Ovo je dobro da se čuje javno iako vam se lice ne vidi. Vi kažete na kraju strane 6: "nije bilo slučajeva silovanja", dakle, kažete nije bilo slučajeva silovanja, ali to isključivo zbog toga što nije bilo vremena za to. "Da je bilo vremena i to bi se dogodilo".

SVEDOK:

            Bi, sigurno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A je li vama poznato  da je  bilo silovanja?

SVEDOK:

            Nije bilo silovanja ali da je imalo vremena bilo bi i toga. Jer znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Objasnite mi na osnovu čega  zaključujete nešto što se nije dogodilo da bi se i to dogodilo da je, eto, bilo vremena.

SVEDOK:

            Gospodine Miloševiću...

MEJ:
            Napravite pauzu između pitanja i odgovora.

SVEDOK:

            Gospodine Miloševiću, vojnik koji je ubio jednu devojku, tu u tom selu, jedan vojnik koji se prezivao Milošević

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Možda sam ja bio to?

SVEDOK:

            Ne, ne. On je bio sa Kosova. On je kukao i plakao što ju je ubio, što nije pustio mene. Ja sam ga psovao zbog toga.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            On je plakao zato što njega nije pustio da je ubije?

SVEDOK:

            Ne, što "nije pustio  da joj ja pokažem prvo, pa posle da je". Razumete. To  navodi na silovanje. Znači, trebao je prvo da je siluje pa posle da je ubije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste rekli da su tu bili sa vama još neki  vojnici iz Crne Gore. Recite mi imena tih vojnika iz Crne Gore da bi od njih mogli da čujemo

SVEDOK:

            Ne mogu da vam kažem imena tih vojnika.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ih ne znate ili...

SVEDOK:

            Znam, ali neću da ih kažem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa vi ste dužni da ih kažete.

SVEDOK:

            Nisam dužan jer jedan od tih vojnika treba da dođe ovde na ovu stolicu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa dobro, tog jednog što treba da dođe da svedoči ne morate da kažete, ali...

SVEDOK:

            Neću, ni jednog jer to su moji drugovi

MEJ:

            Svedok odbija da to uradi. Gospodine Miloševiću imate još jedan minut. Dakle, dovoljno vremena za dva pitanja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, dobro, gospodine Mej. Moram da preskočim mnoga pitanja, ali nije ni bitno pošto je ovo očigledno. Vi ste pitani na kraju ovog glavnog ispitivanja šta ste  razgovarali sa svojim komandantom koga ste vozili na sahranu. Pa ste onda odgovorili da niste baš razgovarali.

SVEDOK:

            Pa nisam baš konkretno razgovarao, ali njegova priča me, nisam baš gluv za te stvari, mogu da razumem šta čovek misli.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ako niste razgovarali kako ste onda zaključili iz njegove priče. Je li on to sam sa sobom razgovarao u kolima.

SVEDOK:

            Dosta je kad je rekao, ma treba "ove sve proterati iz ove zemlje".

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A to je vama rekao?

SVEDOK:

            Da.  I ja sam mu potvrdio navodno treba.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da. A na koga je mislio da treba sve proterati.

SVEDOK:

            Na Albance.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim?

SVEDOK:

            Na Albance.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, recite mi da li ste vi razgovarali o tome sa ostalim vojnicima.

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Niste?

SVEDOK:

            Ne.

MEJ:

            Da li amikusi imaju pitanja?

RAJNEVELD:

            Samo nekoliko, ako mogu. Gospodine, sugerisano je da se ste vi lagali pred ovim sudom. Da li biste vi imali ikakve koristi da dođete ovde i da svedočite.

SVEDOK:

            Može malo jasnije pitanje, nisam baš razumeo.

RAJNEVELD:

            U redu, zašto ste došli ovde da svedočite, kako to da ste došli na sud.

SVEDOK:

            Prvo da konkretno kažem. Cilj mi je bio, one žene što sam zakopao, što smo zakopali, ja nisam mogao dok vam nisam kazao da spavam mirno. Razumete? To mi je sve bio cilj i da kažem drugo šta imam. Znači, tih 5 žena što smo mi zakopali mene su mučile dugo vremena.

RAJNEVELD:

            Da li vi imate ikakve koristi, lično, da li imate ikakve koristi zbog toga što ste došli ovde da svedočite. Da li vam je bilo ko šta obećao?

SVEDOK:

            Ne. Nemam nikakve koristi, imam samo koristi da mi je čista savest.

RAJNEVELD:

            Hvala.

KVON:

            Svedoče 32, pogledao sam rezime koji namje dao tužilac i primetio sam da ste vi odveli istražitelje na mesto gde ste našli tela tih ubijenih žena. Da li ste ih odveli na mesta gde su sahranjene te žene.

SVEDOK:

            Ne.

KVON:
            Zašto niste?

SVEDOK:

            Zato što kad smo krenuli odmah su mi kazali da su oni našli odmah i nema potrebe i krenuli smo putem i ovaj što smo, on je već znao, samo je bio, samo me je poveo da mu kažem odakle su, iz koje su kuće.

MEJ:

            Svedoče K 32, ovim je završeno vaše svedočenje. Hvala što ste došli pred Međunarodni sud da svedočite, sada se možete povući.

            Da.

NAJS:

            Imam nekoliko administrativnih pitanja kojima bismo se mogli sada pozabaviti uzevši u obzir da smo izgubili vreme prošle sedmice i da sadašnji raspored predviđa i zasedanje ovog petka. Moram jasno da kažem da imamo više dokaza na raspolaganju ove sedmice i nadam se da ćemo to moći da ostvarimo tokom ove sedmice, ali ja bih zamolio Veće da razmotri mogućnost da produžimo zasedanje iduće sedmice, u slučaju da ne uspemo.

MEJ:

            Već smo odlučili da će to biti deo pripreme za sledeći deo ovog suđenja.

NAJS:

            U redu, onda neka bude tako, ali onda bismo mogli da počnemo da pomognemo Veću da shvati kakve odluke mi moramo da donesemo, pa bismo hteli da počnemo sa svedokom K 34 jer je reč o specijalnim aranžmanima koje smo morali da napravimo u vezi sa ovim svedokom tako da je poželjno da on bude ovde ove sedmice. Molim da on ima prioritet, trebaće nam dva dana za njega. To znači, mogli bismo da počnemo s njim poslednju sedmicu u sredu, uzevši u obzir da onda u tom slučaju možemo da uzmemo, da razmotrimo sva pitanja koja su potrebna tokom sledećeg četvrtka.

            Drugi bitan svedok za ovu sednicu je, naravno, K 33, on je ovde. Veće putem njega uvodi dokument koji je napravio njegov advokat uz prevod i mislim da su amikusi nedavno dobili.

MEJ:

            Da, mi to imamo, a ništa od njega.

NAJS:

Gospodine, dobili smo direktno od njega 19. jula pismo.

MEJ:

            Da, imamo to.

NAJS:

            Time se identifikuje pitanje koje on želi da pokrene, a to je pitanje koje između njega i činjenice da ga Veće službeno poziva ovde da svedoči.

MEJ:

Mislim da smo mi izdali nalog u vezi s tim. 

NAJS:

            Dokument od 19. jula odnosno pismo objašnjava teškoće za njega da svedoči s obzirom na to da moraju da se skinu ograničenja sa nečega što se smatra državnom tajnom. Na tome je registracijski broj, morali ste to videti.

MEJ:

            Zagubilo se negde u sistemu, negde je sigurno, nema sumnje, negde u zgradi, ali do nas nije došlo.

NAJS:

            Žao mi je što se to desilo, dozvolite mi da objasnim kakav je stav. I K 33 zna da ću ja to objasniti, da ću to uraditi javno. K 33 je pseudonim za gospodina Lilića, bivšeg predsednika Jugoslavije, koji ovde dolazi po sudskom pozivu, da bi svedočio i njemu je drago da se zna njegovo ime kada dođe do toga da on svedoči, iako mislim da su lokalni mediji već objavili tu informaciju i objavili su pseudonim čime su prekršeni nalozi ovog suda. Ono što njega brine i hteo bih direktno da se obrati Veću u vezi s tim je sledeće. Trenutno on je u situaciji da ne može da svedoči o činjenicama i dokumentima koji predstavljaju državnu ili federalnu tajnu, a da pri tome sam ne rizikuje. I u ovom dokumentu koji je podnesen 19. jula on se bavi time.

ROBINSON:

            Kakav rizik?

NAJS:

            Da li će biti krivično gonjen u Srbiji?

ROBINSON:

            Od strane državnih vlasti?

ODGOVOR:

            Da.

NAJS:

            On je prvo bio u kontaktu sa tužilaštvom i poduzimani su različiti koraci da se ukloni takav rizik, to je bio jedan dugačak postupak i sada smo došli do određenih zaključaka, međutim, to ipak nije u celosti rešeno i dok se ne reši tu bi mogla biti velika ograničenja na svedočenje gospodina Lilića. Ako on ne bude oslobođen tog rizika i odgovornosti za koju je trenutno zabrinut. Dakle, to je njegov stav, to je svedok koji dolazi na osnovu sudskog poziva i naš je stav da bi on trebao da se pojavi pred Većem, on će možda biti u pratnji svog advokata koji će ga zastupati, međutim, on danas nije tu, on je napravio ovaj dokument. To je deo problema kada je reč o gospodinu Liliću. Postoji drugi deo tog problema, a on se odražava u podnesku koji sam ja već dao, mislim da ste vi to videli. To je od jedne druge stranke i time moramo da se bavimo na zatvorenoj sednici, barem u ovoj fazi. I pozivam Veće, kada je reč o gospodinu Liliću, da bismo planirali unapred, jer to je ono što će biti potrebno da sasluša gospodina Lilića kako bi shvatio njegov stav i, takođe, da sasluša drugu stranu. Kada je reč o toj drugoj strani, ja još nisam video dokument ovde. Mislim da je Veće tokom vikenda donelo odluku da odloži dostavljanje tog dokumenta tužilaštvu i amikusima sve do jutros. Mislim da sam video nacrt toga i da sam sa tom predmetnom strankom raspravljao o tome u petak. Međutim, video sam samo nacrt, nisam video konačnu verziju dokumenta, tako da je to pitanje kojim bi se morali pozabaviti na zatvorenoj sednici i, takođe, pokazati dokument. Ja bih bio jako zahvalan kada bi mogao da vidim konačnu verziju dokumenta koji je podnesen i sugerišem da, kada Veće sazna stav gospodina Lilića i, takođe, stav druge stranke danas, onda možemo sa većom sigurnošću da se bavimo tim vrlo važnim svedočenjem.

MEJ:

            Pre nego što krenemo dalje, postoji jedno vrlo važno pitanje koje se odnosi na pretpretesnu konferenciju koja nije održana prošle sednice, a mora se održati ove i to se mora, takođe, razmatrati. Bojim da će se to morati održati u petak, u poslednjem mogućem trenutku ove sedmice. Ne znam da li imamo na raspolaganju bilo kakvo dodatno vreme za zasedanje ove sednice, ali bojim se da nemamo. Da li će nam gospodin Lilić reći bilo šta više od ovoga što ste nam vi rekli.

NAJS:

            Možda malo više. Međutim, pošto je reč o pitanju koje je spon između njega i Veća, mislim da on sam treba to da iznese. Pošto je on došao supenom ovde, mislim da on treba da bude prisutan i da odgovara na pitanja Veća, jer ja ne mogu to da učinim za njega. Jer, ovo su otvorena pitanja i iako vlasti sarađuju ja sam oduševljen tom saradnjom i čini mi se da su oni spremni da pošalju i advokata krajem ove sednice koji bi pomogao ...  Gospodin Lilić će možda tražiti i mi u njegovo ime moramo da kažemo da će možda tražiti naloge od Veća, ukoliko je to moguće, da bi se rešio ovaj problem sa kojim je suočen gospodin Lilić. Ja mogu da kažem sledeće.

MEJ:

            Da čujemo svedoka i onda ćemo razmotriti to pitanje.

NAJS:

            Hvala lepo. Samo trenutak molim.

            Časni sude, iako sam zatražio da vam se svedok direktno obrati, hteo bih da kažem da je on, naravno, imao kontakte sa predstavnicima tužilaštva tokom proteklih nekoliko dana, da bi se pripremilo svedočenje. Mi se nadamo da će on svedočiti u dogledno vreme i ja mislim da je to učinjeno i da će on biti spreman da počne sa svojim svedočenjem ove sedmice. I ja tražim da on samo govori o svojoj ulozi svedoka, ali da se ne počinje sa suštinom njegovog svedočenjea jer mi moramo još uvek da razgovaramo sa njim o tim pitanjima.

MEJ:

            Čak iako počnemo sa njegovim svedočenjem, ne možemo ga završiti ove sedmice.

NAJS:

            Ne, s obzirom na ograničenja koja imamo i s obzirom na činjenicu da nam je potrebno da se K 34 završi ove sedmice i to iz praktičnih razloga. Veće zna za te razloge i po mojoj proceni to mora imati prioritet.

MEJ:

            Mi ćemo saslušati gospodina Lilića. U vezi sa ovim ograničenim pitanjem, on neće biti ni pod kakvom izjavom. U vezi sa ovim jedino što je vredno razmatranje je da li je uopšte potrebno zvati ga pod tim okolnostima.

NAJS:

            Mi se prepuštamo vama. Ja znam da bi on želeo da iznese svoj stav.

MEJ:

            Mi ćemo, svakako, to saslušati.

NAJS:

            Jedan od problema je da dokument koji je podnesen u petak i ja sam zaista zabrinut zbog čega to nije stiglo do vas.

MEJ:

            Sada jeste.

NAJS:

            To je prevedeno, ali iz nekog razloga prevod nije jednostavno slediti, posebno neke delove prevoda, na primer diskriminacija pominjanje odvajanja različitih državnih tela i to nije sasvim jasno. Moguće da je to posledica prevoda, tako da je možda bolje da saslušamo gospodina Lilića.

MEJ:

            Da, čućemo gospodina Lilića.

NAJS:

            Dok njega dovode, da bismo uštedeli na vremenu, kada je reč o drugoj strani, drugoj stranci koja takođe želi da bude saslušana ali na zatvorenoj sednici, moja informacija je da je sa tom strankom prestavnik koji želi da vam se obrati u vezi sa njihovim dokumentima. Moguće da to nije advokat odnosno pravnik i on ne želi da vam se obrati u vezi sa pravnim argumentom i dokument koji su oni podneli može da sadrži interesantne arguemente o kojima bi trebalo nešto više, kojima bi trebalo možda posvetiti nešto više vremena i moguće da će on poslati advokata u utorak ili sredu. Možda bi to više pomoglo u vezi sa njegovim pravnim zastupanjem tokom ove sednice. Sve to znači da se time malo pomera trenutak počinjanja svedokom K 34, ako se pojave druga pitanja o kojima se mora raspravljati.

MEJ:

            Gospodine Lilić, mi nećemo tražiti od vas da date svečanu izjavu. Izvolite sesti. Gospodine Najs, pošto je ovo svedok tužilaštva, možda vi želite da počnete sa ovim postupkom.

NAJS:

            Hvala časni sude. Gospodine Lilić, vi niste pozvani da date svečanu izjavu u ovom trenutku jer ste ovde jednostavno da biste objasnili svoj stav Veću kada je reč o svedočenju uopšte. Moram vam reći da je vaš podnesak od 19. jula, dakle, prošlog petka, uložen ali nije stigao do sudija do jutros, do početka ovog zasedanja, tako da oni nisu imali mogućnost da ga razmotre. Moguće da bi najjednostavnije za vas bilo da objasnite svoj stav tako što biste uopšteno izneli kakva ograničenja se nameću vašem svedočenju i na koji način se mogu ukloniti ta ograničenja. Da li biste mogli to ukratko da objasnite Veću?

LILIĆ:

            Hvala vam, gospodine Najs. Gospodine Mej, ako dozvolite, u nekoliko rečenica da vas ukratko informišem u čemu je suština problema?

MEJ:

            Izvolite.

LILIĆ:

            Gospodine Mej, gospodo sudije, po vašem nalogu od 5. jula ove godine, koji mi je uručen 11. jula, a preko Okružnog suda u Beogradu, nalazim se kao svedok pred tužilaštvom Tribunala. Želim da istaknem da je moje prisustvo u Hagu izraz poštovanja institucije UN, sudskog veća i vas lično, a moj prigovor pretresnom veću je proizvod potrebe da sebe i svoju porodicu zaštitim od veoma ozbiljnih posledica koje propisuje Krivični zakon Savezne Republike Jugoslavije. Zbog činjenice da savezno ministarstvo pravde, Savezna vlada i Vrhovni savet odbrane Savezne Republike Jugoslavije nisu postupili u skladu sa preporukama koje je u ime tužilaštva Saveznom ministru pravde, gospodinu Markoviću, uputio gospodin Džefri Najs, viši zastupnik optužbe, dana 4. 7. 2002. godine, o čemu postoji zvanični dokument, koji, verovatno, gospodina Najs može da interpretira. Želim da iskoristim priliku da naglasim da nemam primedbi na rad istražitelja i tužilaštva Tribunala. Naprotiv, razumevanje tužilaštva za ozbiljnost situacije u kojoj sam se lično našao zbog dosta čudnog ponašanja vlasti u Saveznoj Republici Jugoslaviji, kao i napor koje je tužilaštvo uložilo da se nesporazumi otklone, zavređuju sa moje strane zahvalnost za korektnost u postupku prema meni. Suština problema je u činjenici da iz Beograda nema konkretnih i jasnih odluka niti u funkciji svedočenja, niti pak protiv svedočenja, ili bar meni nisu takve odluke poznate i dostupne. Bio sam prinuđen zato da pretresnom veću uputim prigovor iz razloga koji su navedeni. Lično smatram da je u interesu moje zemlje i naroda kome ja pripadam, da se pred ovim većem javno iznese istina, ne vodeći računa da li će ona nekom lično koristiti ili mu naneti bilo kakvu štetu. Verujem da je istina svima odgvarati i motivisan tim principom, ja ću dati svoju izjavu pred ovim većem javno, bez ikakve posebne zaštite, kako bi svima bila dostupna i eliminisala sve pretpostavke i moguće špekulacije, a verujem u  uticala da i drugi svedoci pristupe pred ovo sudsko veće. Da bi se to dogodilo, neophodne su dve odluke nadležnih organa u Saveznoj Republici Jugoslaviji. I to, pod jedan, da Savezna Republika Jugoslavija iskaže saglasnost o mom svedočenju. Taj uslov je, po mom uverenju, ispunjen uručenjem vašeg naloga preko Okružnog suda u Beogradu, koji je za to nadležan sud u skladu sa Članom 5. Zakona o saradnji Savezne Republike Jugoslavije sa Haškim tribunalom. I pod b), ono što je za mene mnogo važnije i što jeste suština problema u kome se nalazim, potrebno je da me, takođe, nadležni organ, podvlačim ovu reč, nadležni organ u Saveznoj Republici Jugoslaviji, istovremeno oslobodi čuvanja državne i vojne tajne, kao i da ostvari, da se omogući neophodan uvid u adekvatnu dokumentaciju iz tog perioda. To jednostavno zahteva specifičnost funkcija na kojima sam se nalazio u periodu 1993. godine do 2000. godine. Želim da vas informišem i o sledećem. Prethodne nedelje su u Beogradu održane sednice Nacionalnog komiteta za saradnju sa Haškim tribunalom, zatim Vlade Republike Srbije, Savezne vlade i Vrhovnog saveta odbrane Savezne Republike Jugoslavije. Osim sa sednica Vlade Republike Srbije, koje su u dva navrata održane, jedna je 9. 7. i druga 18. 7. gde je razmatrana ova problematika, niti sa bilo kog drugog nivoa vlasti ne posedujem pisanu odluku, obzirom i da nije uručena mom advokatu. Odluke koje su donete ne ispunjavaju potrebne uslove iz dva razloga. Odnosi se, pre svega, samo na oblast Kosova i Metohije, i to u jednom delu, i pod dva, donele su ih institucije koje nisu nadležne u mom specifičnom slučaju. Vrhovni savet odbrane, na svojoj sednici od 19. 7. nije ni razmatrao mogućnost mog oslobađanja, očuvanja državne i vojne tajne, a on je jedini nadležni organ u mom slučaju. Vrhovni savet odbrane je samo doneo odluku da se pojedina dokumenta, koja je zahtevalo tužilaštvo, mogu dati na uvid tužilaštvu i time je praktično, obzirom na vrlo jasne posledice koje proističu iz Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije, praktično Savezna Republika Jugoslavija odbacila prethodno datu saglasnost da svedočim činom uručenja vaš nalog. Ta moja tvrdnja se najbolje može videti iz sledeće činjenice. U Članu 40. Zakona o saradnji Savezne Republike Jugoslavije sa Haškim tribunalom, eksplicitno stoji da se na sva pitanja koja se tiču moje pozicije svedoka odnosi Zakon o krivičnom postupku Savezne Republike Jugoslavije, odnosno Član 97. Zakonika o krivičnom postupku, koji između ostalog kaže: "Svedok koji bi svojim iskazom povredio dužnost čuvanja državne tajne, vojne tajne i službene tajne dok ga nadležni organ", u mom slučaju to je Vrhovni savet odbrane Savezne Republike Jugoslavije, "ne oslobodi čuvanja tajne, ne može biti saslušan kao svedok". Odnosno, gospodine Mej, ukoliko bi bilo ko u Saveznoj Republici Jugoslaviji podneo prijavu protiv mene, u slučaju da nemam odgovarajuću odluku Vrhovnog saveta odbrane Savezne Republike Jugoslavije, čiji sam bio predsednik u vreme nastanka odgovarajućih dokumenata, čiju upotrebu pred ovim Većem mora dozvoliti upravo Vrhovni savet odbrane, tada bih bio optužen za odavanje državne tajne, vojne tajne ili službene tajne, sa čime se u Saveznoj Republici Jugoslaviji već ozbiljno špekuliše, u nekim dnevnim i nedeljnim novinama.

NAJS:

            Gospodine Lilić, ako mogu samo da vas zamolim da ovde napravimo jednu pauzu, jer neke od ovih stvari su nove za veće, oni iz administrativnih razloga nisu imali priliku da vide vaš dokument ranije. Mogu li samo da rezimiram vaš stav, a vi me ispravite ukoliko grešim i ako je potrebno da se bilo šta doda.

            Proces za oslobađanje nekog od odgovornosti za odavanje državne tajne je nešto što postoji i nešto što se sada razrađuje i sledi kada je reč o vašem slučaju i o dokumentima kojima ćete se vi služiti. Mi, jednostavno, u ovom trenutku ne znamo konačnu odluku vaših vlasti o tome da li ćete vi biti oslobođeni odgovornosti za neke konkretne dokumente. Međutim, bez obzira na to, vaš je stav da je jedini organ koji vas može osloboditi te odgovornosti Vrhovni savet odbrane i predsednik tog tela, a to je gospodin Koštunica. I za to, ono što vi do sada još niste uspeli dobiti, a što tražite je izričito odobrenje tog tela odnosno gospodina Koštunice da vi smete svedočiti. I vas brine da ćete vi biti izloženi neugodnostima ukoliko takvo izričito odobrenje ne dobijete. Da li je to tačno?

LILIĆ:

            Da, upravo tako, gospodine Najs.

NAJS:

            I da ne bismo stavili nikakva mesta sumnji, u vezi sa naporima koji se poduzimaju u vezi s time i vremenskog perioda, tokom kojih su se ti napori poduzimali, valja reći da ste vi i predsednik Koštunica o tome počeli razmenjivati pisma još u februaru ove godine. Da li je to tačno?

LILIĆ:

            Tačnije  22. januara ove godine.

NAJS:

            Nakon što ste vi objasnili vašu situaciju i nakon što sam ja ukratko opisao situaciju u vezi sa vašom potrebom da dobijete odobrenje od Vrhovnog saveta odbrane, odnosno od predsednika. I budući da Veće sada zna da postoje mehanizmi da se to obavi i da radimo na tome i da nismo dobili konačni zaključak u vezi sa nekim dokumentima, recite nam da li smatrate da morate dodati još nešto izjavi kojoj ste do sada dali, kako biste razjasnili vaš stav.

LILIĆ:

            Ako dozvolite samo nekoliko rečenica. Ne bih želeo da se nemogućnos mog svedočenja u vezi mojih objašnjenja koje se odnose na državnu i vojnu tajnu shvati kao neposlušnost suda, već kao moje osnovno ljudsko pravo da sebe neizložim krivičnom gonjenju u narednom periodu. I upravo zato ja molim vas, gospodine Mej i gospodu sudije, da razmotrite i prihvatite ovaj prigovor u kome je detaljno objašnjena ta dosta komplikovana procedura očigledno. Imajući u vidu da smatram da institucija pred Međunarodnim sudom uzima najviše standarde ljudskih prava i da priroda shodno odredbama pod pravila 90E treba da bude upravo izbegnuta donošenjem odgovarajućih odluka nadležnih organa Jugoslavije. Zašto ja insistiram na odluci Vrhovnog saveta odbrane i potpisu predsednika gospodina Koštunice kao predsedavajućeg tog saveta u Jugoslaviji. Upravo zato što je to najveće telo koje je i donelo većinu ovih dokumenata o kojima će se ovde eventualno voditi rasprava.

            I koliko je meni poznato onaj organ koji vas može alaborira taj može i da vas oslobodi čuvanja adekvatne tajne što je u mom slučaju zaista specifična situacija. U prigovoru koji sam vam dostavio detaljno opisana čitava procedura ja vam se zahvaljujem na pažnji.

MEJ:

            Hvala vam gospodine Liliću. Gospodine Najs, svedok je sa pravom spomenuo pravilo 90E u kojem se naravno spominje povlastica protiv autorikriminacije. Naravno svedok ima pravo na to. Međutim, nisam siguran da sam shvatio šta vi sada tražite od ovog raspravnog veća da učini jer praktično gledano to je problem koji moraju rešiti drugi, ane ovo raspravno veće. Barem se meni tako čini. Mi ćemo naravno saslušati ovog svedoka ukoliko ga vi odlučite pozvati sada. Mi ćemo ga saslušati i mi ćemo ga naknadno informisati da on nije dužan odgovoriti na bilo koje pitanje koje njega može inkriminirati. Međutim, mislim da ćemo tek onda videti kako možemo dalje raditi. Možda bi to mogao biti najefikasniji način da se sasluša ovaj iskaz. Meni se čini, lično gledano da bi možda bilo bolje da sada odustanemo od rešavanja toga i da se to reši drugde.

NAJS:

            Časni sude, šta sam ja imao na umu? Ja sam mislio da bismo možda mogli iskoristiti činjenicu da nemamo možda više onoliko  vremena na raspolaganju koliko smo imali ranije i sada kada veće zna kakva je situacija ovog svedoka i kada ima druge materijale i kada će moći saslušati pravne argumente, kasnije  ove nedelje, a gospodin Lilić će tada biti na raspolaganju ovde u ovoj zgradi i kad se taj proces završi možda negde u sredu ili četvrtak. Tada će možda Veće biti u stanju da izda naloge ili da utvrdi neki vremenski raspored unutar kojeg će se celi proces oslobađanja gospodina Lilića odgovornosti moći i završiti kako bi onda on što je moguće ranije dati svoj iskaz. I to da taj iskaz bude što je moguće kompletniji kako bi bio od vrednosti ovome sudu.

ROBINSON:

            Gospodine Najs, kada ste vi tražili izdavanje supene vi niste ova pitanja objasnili Veću. Ja se ne sećam da ste me upoznali sa svim ovim stvarima.

NAJS:

            Kad smo tražili nalog nalazili smo se u jednoj ranijoj fazi našeg razumevanja situacije. Kako sa svedokom tako i sa vlastima u Srbiji. Naravno situacija u vezi sa tim vlastima je uvak bila i još uvek je takva da mi radimo sve što možemo i to neprestano i da se situacija sa njihovom saradnjom razvija tokom vremena.

ROBINSON:

            Ja govorim u svoje  ime i moram reći da nije mi jasno zašto je ovom svedoku morao biti upućen nalog  u ovoj fazi postupka. Ja mislim da se ovde radi jednostavno o problemu između optužbe, svedoka i njegovih vlasti i ja moram reći da mi se ni malo ne sviđa da sam na taj način iskorišten.

NAJS:

            Ako mi dozvolite, tu se radi o dva sasvim različita pitanja.

ROBINSON:

            Ja uopšte nisam siguran da su ta pitanja različita. da ste vi meni sve ove stvari ranije objasnili ja se ne bih složio sa izdavanjem naloga ovom svedoku.

NAJS:

            Sve ono što se moglo izneti pred vas je i bilo iznešeno. Ja mislim da je sudac  Kvon bio dežuran toga dana i kao što je i sam svedok rekao, a možda će moći još iobjasniti supena je bila neophodna da on dođe ovamo. Zato smo mi nalog zatražili i zato smo je i dobili. I  to uopšte ne stoji da materijali i pitanja vama nisu bila podacrta od strane nas. Sve što smo tada imali smo vam dali, a konačna situacija sa ovim svedokom sa dokumentima i u vezi sa time šta on može i ne može učiniti sve se to iskristalisalo tek ove nedelje. Bez supene ovaj svedok uopšte ne bi mogao biti ovde prisutan danas i toje bilo sasvim jasno dato do znanja. Ovo je  svedok od izuzetnog velikog značaja za ovaj predmet i ukolikoovo Veće želi imati najbolje moguće dokaze pred sobom onda ono treba ovog svedoka, a  isto  tako treba i tu supenu kojom je taj svedok došao. U svakom slučaju, tu je stvar rešio sudija Kvon i ja se veoma dobro sećam toga, ja se ne sećam koliko je tačno bilo sati toga dana. Mislim da je bilo već kasno posle podne, kraj radnog vremena i sudija Kvon je veoma ljubazno ostao duže da nam bude na raspolaganju a mi smo isto tako veoma ljubazno dali sve informacije koje smo tada imali.

MEJ:
            Dakle, ukratko rečeno situacija je ovakva.  U ovom trenutku ne možemo saslušati ovog svedoka. Mi ćemo ostaviti vreme da se ova situacija ponovo razmotri kasnije ove nedelje. Meni se čini isto tako u ovom trenutku smisla da saslušamo drugu stranu koju  smo trebali saslušati sve do nekog kasnijeg trenutka ove nedelje. U međuvremenu vi ovde imate druge svedoke.

NAJS:

            Da. Ja ću drugu stranu koju ste vi spomenuli obavestiti o razvoju sitaucije i reći ću vam kada će njihov advokat moći biti ovde prisutan.

MEJ:

            Dobro.

NAJS:

            I ako mi i amikusi dobijemo taj dokument te druge strane i ako budemo mogli na osnovu toga raditi, onda ćemo moći dalje raditi još dokaza koji čini mi se mogu popuniti ovu nedelju. Sledeći svedok je gospodin Karleuša, on će trajati najmanje jednu celu sednicu.

MEJ:

            A u vezi sa njime moramo razrešiti još jedan problem sa dokumentima.

NAJS:

            Da, tačno. Nakon njega sledi   još jedan svedok o istoj temi, a nakon njih dolaze dva svedoka o bazi zločina i ja mislim da će ovi svi svedoci potrošiti barem 4 sednice što će nas znači dovesti negde do sutra. Prema tome, ukoliko budemo još sačuvali dovoljno vremena za K34 pri kraju nedelje, trebamo uračunati još i vreme potrebno za razmatranje pitanja svedočenja gospodina Lilića i isto tako moramo održati i ono što se improvizano naziva pred raspravnom sednicom.

            Isto tako želeo bih uz dužno poštovanje sugerisati da razmišljam o problemima koji proizlaze iz svedočenja gospodina Lilića. Ti problemi nisu sasvim nepovezani sa problemima koji proizlaze iz pravila 70. To nisu pitanjaiz pravila 70. Međutim, ja vidim da postoji veza.

MEJ:

            Da, to smo primetili.

NAJS:

            Prema tome, budući da želimo krenuti sa ovim svedokom i sa svakim drugim evenetualnim svedokom u vezi kojeg će postojati slične poteškoće, možda bi bilo poželjno da se sve te stavri razreše što je moguće ranije.

MEJ:
            Gospodine Lilić, mi ćemo naravno razmotriti vašu izjavu ikao što ste čuli u drugom delu ove nedelje održaćemo raspravu o vašoj situaciji, vas ćemo naravno o tome obavestiti. Gospodine Miloševiću, mi ćemo vas saslušati kada za to dođe vreme. Sada prvo moramo na puazu. Ovo pitanje je zaista pitanje koje treba rešiti optužba, raspravno veće i svedok. Sada idemo na pauzi, sednica se nastavljau 11.05.

            Molim ustanite.

pauza

 

posle pauze

 

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, izvolite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja bih želeo da stavim jedan prigovor ne obazirući se na to na šta se taj prigovor odnosi.

MEJ:
            Ne zato jer to nema nikakve veze sa vama. Ako nešto želite  reći  možete, ali vrlo kratko.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Koliko ja znam, sve ovde što se dešava, ja razumem da ima veze sa mnom, a hteo sam da samo...

MEJ:

            Ne, ovo pitanje, ne. Ovde se radi o sporu između optužbe i svedoka. Moramo ići dalje ali možete nam se obratiti sa nekoliko minuta i objasniti zašto se to vas tiče.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dozvolite, molim vas, hteo sam da vam ukažem na jednu krajnju nelogičnost između onoga što je rekao gospodin Najs i stvarnih činjenica na koje je ukazao gospodin Robinson, jer je bilo pitanje davanje sudskog naloga. Gospodin Najs je rekao da je sudski nalog,  bio neophodan da svedok dođe ovamo što apsolutno nije tačno, jer u izjavi svedoka piše da je on spreman da svedoči pred Haškim tribunalom, te prema tome nije bio potreban sudski nalog da bi se on pozivao da dođe ovamo pošto je sam izrazio u pismenoj formi i potpisao tu svoju spremnost. Drugo, vezano za odavanje državne tajne. Ako postoji problem odavanja državne tajne koji je navodno još  nerešen, kako je onda bilo moguće da svedok daje izjavu drugoj strani u kojoj je sadržano sve to što u izjavi piše. Prema tome, ovde je stvar potpuno nelogična, a treće ovo nije prvi put da druga strana drži svedoke pod zaštitom do poslednjeg trenutka da bi praktično ograničavala mogućnost priprema i prikupljanja činjenica, a onda neposredno pred svedočenje obelodanjuje njihova imena i kao da se ništa pre toga nije desilo. Što znači da režim zaštite svedoka dokazuje po ko zna koji put pred vašim većem da nije bilo nikakvih razloga.

            Prema tome, smatram da su to stvari koje vi treba da imate u vidu, ne samo u ovom slučaju nego i u budućim slučajevima kada druga strana upotrebljava ovu praksu.

MEJ:
            Da je bilo bilo kakve sumnje da su zahtevi optužbe podnešeni na bilo koji drugi način osim u interesu pretresa, ti bi zahtevi bili odbijeni. Ako su ti zahtevi bili postavljeni i odobreni, mi  smo se pobrinuli da odbrana ima dovoljno vremena za pripremu, tako da mi uvek nastojimo izbeći nanošenje bilo kakve štete vama. a sada idemo dalje, na gospodina Karleušu i iznešen je prigovor sa dokumentima i sada je pitanje koji je najbolji način da se to pitanje razreši. Prigovor je iznesen na veoma opširan način.

NAJS:

            Ovim svedokom baviće se gospodin Šin, on je vama na raspolaganju i on je rekao da se on može time pozabaviti time unapred ili dokument po dokument kada dođemo do tih dokumenata.

MEJ:

            Gospodine Kej šta vi smatrate da je praktičnije.

AMIKUS KEJ:

            Časni sude, možda će biti praktičnije ukoliko mi sada kažemo šta tačno nas brine. I zato bi verovatno bilo dobro da putem svedoka prvo uvrstimo indeks, dokaznih predmeta. U tom indeksu nalaze se popisani svi dokumenti. Mi nemamo prigovora na to da on ovde bude svedok. On naravno može biti  svedok pred ovim sudom. Radi se tek o dokaznim predmetima koji dolaze s time. Mi smatramo da bi raspravno veće o ipak još jedanput razmotriti. Prva dva dokumenta na ovom popisu, dodatak 1 i dodatak 2 su novinski članci. Te novinske članke napisao je jedan novinar, a govore o otkrivanju kamiona u reci. S tim u vezi treba reći da materijal sadržan o tim člancima nema nikakve veze sa ovim svedokom. To su članci koje je napisao jedan sasvim drugi novinar. S tim u vezi želeo bih posdsetiti raspravno veće na ono što su suci rekli za vreme svedočenja svedoka Tanića, a što se tiče komentara novinara.

MEJ:

            To je ako se dobro sećam, bilo prilikom unakrsnog ispitivanja, a ovde je situacija drugačija. Mi prihvatamo izjave iz druge ruke i koliko ja znam iz mog iskustva mi smo do sada prihvatali novinske članke. Ono što mi ne prihvatamo su komentari i mišljenja novinara ukoliko novinari pišu o činjenicama onda takvu situaciju moramo razmotriti. Ali to je dakle situacija različita od situacije sa kojom se bavimo sa  mišljenjima i komentarima novinara, a to je čini mi se ono na što je  upućen prigovor u slučaju Tanića.

AMIKUS:

            Da. Časni sude ta dva članka stoje i komentari tog novinara o pitanjima o kojima se piše i o pitanjima o kojima sud ovde presuđuje. Uprvom članku to je dodatak br. 1: novinar donosi zaključke o tome ko je bio odgovoran za taj incident sa hladnjačom. Uvodni pasus članka kaže iz priče koja sledi videće se da je o tome bila obaveštena policija i javni tužioc, istražni sudija i sam policijski vrh MUP-a Srbije i svi oni su kasnije učestvovali u prikrivanju zločina. Dakle, kad je reč o tome i onome o čemu se piše u članku, mi želimo raspravnom veću ukazati na činjenicu da ovaj članak ide dalje od izveštavanja o činjenicama i događajima onako kako su se dogodili na Kosovu. I zatim drugi članak, tabulator 2, taj članak je napisan na isti način i članak se završava rečima: bez obzira na to mi verujemo da vlasti, a pre svega policija, tužilac ili neko drugi mora izaći u javnost i objasniti da li se taj događaj odigrao ili ne i na taj način zaustaviti opasne glasine koje se sada šire brzinom svetlosti i uznemiruju javnost.

            Dakle, ovde se radi o iskazu iz druge ruke i to iskazu tih koji sami kažu da je iskaz iz druge ruke. Dakle,  kad je reč o informaciji sadržanoj u tim člancima, informacija tih članaka, tu nema ničega što gospodin Karleuša ne bi mogao sam reći, on sam ne zna. Jer on govori kao osoba koja je bila zadužena da istraži taj slučaj.  A to su saopštenja njegove razne grupe, tu ne možemo izneti nikakav prigovor, to su radni dokumenti i on je imao posao da istraži taj slučaj. Prema pravilima ovoga suda to će biti dokumenti koji imaju dokaznu vrednost i sud onda može njima pridati onu težinu koju smatra odgovarajućem kada na kraju suđenja bude procenjivao dokaze. Ti dodaci sadrže relevantan materijal, a novinski članci nisu te prirode.

            Zatim, sledeći dokumenti koje ćemo razmotriti od tabulatora 5 do 24. Izjave svedoka dane raznoj grupi načijem čeluje bio major Karleuša. To su izjave koje su ljudi njemu dali kad je istraživao taj slučaj. Koliko ja to mogu utvrditi iz samih dokumenata, ispravite me ako grešim, te izjave oni koji su izjave dali nisupotpisali.  Na primer, uzmite tabulator 5, svedok Golubović, mi imamo njegovu izjavu BHS i prevod na engleski. I na kraju te izjave stoji belešku sačinila radna grupa. Dakle, tu se radi o beleškama radne grupe majora Karleuše, razne grupe koja je razgovarala sa ovim potencijalnim svedocima za vreme njegove istrage. Slučaj hladnjače pronađene u vodi.

            Sve ove izjave, svih tih 24 su u istom formatu. Prema tome, kad je reč o dokumentima tabulatora 24 naš prigovor se sastoji u sledećem. To su nepotpisane izjave istražitelju. Ukoliko to bude uvršteno u spis ovoga predmeta, optuženi neće imati mogućnost da unakrsno ispita ljude koji su dali te izjave. Neće imati mogućnost da iznese svoje tvrdnje tim ljudima. Da vas podsetim na formulacije u našim pismenim podnescima sudu. Mi smatramo da je ovo pokušaj da se na stražnja vrata uvedu dokazi pred ovaj sud koji dolaze od istražitelja i ti dokazi na taj način neće moći pravilno biti osporeni. To su izjave koje nisu date u nekom pravosudnom postupku, znači pred nekim  istražnim sucem, izjave koje prati.

            Međutim, osim toga ta komisija nije imala nikakva daljnja zaduženja.

            A sada zadnja grupa dokumenata, tabulator 25 do 28. To su beleške radne grupe, dok je radna grupa obavljala svoju dužnost i to su dokumenti koji imaju dokaznu vrednost prema pravilima o dokazima ovoga suda i to na uobičajeni način.

MEJ:

            Da li postoji neki sažetak toga što ti svedoci kažu u ovim drugim dokumentima, da li to stoji u saopštenjima za štampu.

KEJ:

            Ta saopštenja ako gledate tabulator 3, tabulator 4, to su mnogo opšte prirode. Pogledajmo prvo broj 3.

            Tu se dakle ne prepričava svaka od izjava, nego se daje jedan opšti pregled svih tih dokumenata, prema tome tu nećete naći sažetak svedoka 5 ili svedoka 6 ili 7, nego jedan generalni pregled njihovih izjava.

MEJ:

            Pa ako pogledamo ovo pod brojem 3, čini se da se tu sažimaju barem zaključci do kojih, koji su doneseni. U skladu sa sudskom praksom ovoga suda valja reći da su se takvi izveštaji obično uvrstavali u spis, i onda bi sudije kasnije odlučili koju težinu tome valja pridodati. Međutim, kada je reč o izjavama svedoka, tabulator 5 do tabulator 24, to su dakle izjave koje nisu napravljene u okviru pravosudnog postupka i izjave koje nisu potpisane. Barem to tako stoji u mojim dokumentima. Prema tome ako pođemo korak dalje, valja reći da optuženi neće imati priliku da unakrsno ispita ljude koji su dali te izjave. Sasvim je očigledno samo po sebi da major Karleuša, da će on svedočiti o stvarima o kojima on nije lično sudelovao, on je tek razgovarao sa ljudima i video neke fotografije i on može sudu govoriti samo o tome. Prema tome neizvesno je da su ti dokumenti ograničene vrednosti.

MEJ:

            Hvala.

            Gospodine Šim, izvolite.

TUŽBA:

            Časni sude dozvolite mi da odgovorim na ono što je izneo moj uvaženi kolega i da takođe iznesem jedan predlog. Prvo novinski članci. Kada je reč o novinskim člancima, optužba ne namerava te novinske članke uvrstiti u spis da bi poslužili kao dokaz o istinitosti činjenica. Optužba želi te članke uvrstiti u spis kako bi oni pokazali kako je došlo do toga da li je započeta ta istraga. Svedočenje samog svedoka će takođe dati do znanja da je njegov zadatak u velikoj meri bio da ispita istinitost navoda iz novinskih članaka. Ono što je važno i činjenica da su ti članci objavljeni i vreme kada su oni objavljeni. Kada je reč o izjavama gospodin Vladimirov je prošle srede izneo dve stvari, prvo autentičnost i drugo, nemogućnost unakrsnog ispitivanja osoba koje su dale izjave.

            Prvo kada je reč o autentičnosti, izjave o kojima su govorili amikusi, to zapravo nisu izjave, tačnije rečeno to su službene beleške o razgovoru koji su vodili policijski istražitelji i to piše na stalnim dokumentima. Jedno tehničko pitanje. Valja reći da imamo 22 takve beleške o razgovoru, plus tabulatori 24 i 25. pod kojima se nalaze dva dokumenta iz tabulatora 7. Kao što znate imamo takođe i tabulator br. 2, to je dokument slične prirode.

            Osim toga imamo i potpisane izjave u samom registratoru dokumenata. Kao što je već rečeno službene beleške o razgovorima nisu potpisane. Na tim se izjavama nalaze potpisi same radne grupe, svedok će biti u stanju da objasni o čemu je snačaj tih potpisa. Svedok će takođe objasniti kako su sačinjene te beleške kakav je format tih beležaka i zašto je korišćen upravo taj format. Kratko rečeno svedok će biti u stanju da autenticira te dokumente, i naravno on će biti ovde dostupan za unakrsno ispitivanje o tim temama. Optužba tvrdi da su ti dokumenti analogni dokumentima koji su ranije uvršteni u spisu ovom suđenju, a koje su pripremile na primer organizacije poput hjuman rajts voč ili OEBS-a. Optužba tvrdi da se ovde može razgovaratii o težini i verodostojnosti tih dokumenata, ali ne o njihovoj prihvatljivosti.

Optužba takođe tvrdi da ti dokumenti sačinjavaju korpu sirovog materijala koji je stao na raspolaganje ovom svedoku dok je on sprovodio istragu i imajući to pred sobom, raspravno veće biće u boljem položaju da oceni svedočenje ovog svedoka uz te dokumente.

NAJS:

            Drugo pitanje koje je pokrenuto prošle nedelje je nemogućnost da se unakrsno ispituju ovi svedoci, moj uvaženi kolega je upravo sada ponovo pokrenuo to pitanje. Tužilaštvo ponovo tvrdi da je to pitanje koje ne treba da onemogućava uvođenje ovih dokumenata, ja ponovo govorim o tabulatorima od 5 do 24, i tabulatoru 28, to su 22 dokumenta, to su pitanja koja se tiču težine i verodostojnosti koja se može pripisati ovim dokumentima. Svedok, sam svedok je svakako na raspolaganju za unakrsno ispitivanje ovim dokumentima kao što je već rečeno, on može da objasni metodologiju kojom se došlo do ovih dokumenata i on je na raspolaganju za unakrsno ispitivanje u vezi s tim. Šta više sa ovim dokumentima raspravno veće optuženi i amikusi će biti u poziciji da procene konzistentnost i nekonzistentnosti ukoliko ih ima među beleškama o tim razgovorima i naravno unakrsno ispitivanje može i na to da se odnosi.

            Amikusi su prihvatili da su saopštenja ono o čemu se može unakrsno ispitivati svedok i tužilaštvo smatra da se na isti način mogu razmatrati i ove beleške u vezi sa razgovorima. I na kraju tužilaštvo tvrdi da optuženi ili raspravno veće sa ovim beleškama o razgovorima bi bili u poziciji da ako žele mogu dalje da ispituju ove svedoke i članove radne grupe. Na taj način će biti u poziciji da unakrsno ispituju neke od ljudi koji su dali informacije rad na grupi tokom ovih istraga. Moja sugestija je da bi možda bilo poželjno da se ne donosi u ovom trenutku odluka o prihvatljivosti ovih dokumenata, dok se ne dođe do tih dokumenata kroz svedočenje ovog svedoka i onda u tom trenutku možda ćemo svi biti u boljoj poziciji da shvatimo dokumenta i da na bolji način rasvetlimo neka od ovih pitanja koja su sada pokrenuta hvala.

MEJ:

            Hvala. Gospodine Milošević, da li vi želite nešto da kažete o ovome?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Potpuno je jasno da druga strana kroz ovog svedoka Karleušu, koji sam kaže da ništa od toga nije video, od hladnjače pa nadalje, pokušava da uvede kao dokaz izjave nekih 20 svedoka koje su označene kao prilozi u vidu nekih fotokopija beležaka koje je pravila radna grupa policije, a ne radi se, kao što je gospodin Kej i ukazao, čak ni u izjavama svedoka nego obeleškama o razgovorima sa njima, dakle ne čak ni o beleškama koje su napravljene u formi saslušanja pri kojoj se daju odgovarajuća uputstva, a osim toga po Zakonu o krivičnom postupku koji je važio u vreme kada su ove izjave uzimane, izjave date policiji se ne mogu koristiti kao dokaz ni pred kakvim sudom, pred ovim verovatno može sve, ali ja vam samo kažem u čemu je stvar. To, verovatno, može bolje da objasni prijatelj suda iz Jugoslavije, koji je profesionalac u tome.

            Prema tome, potpuno je sporna mogućnost da ove beleške budu dokazi, sastavni deo izjave Karleuše, a uz to sve dok Karleuša niti je javni tužilac, niti je sudija, niti je na bilo kakav način zvanično mogao biti ovlašćen da uzima izjave koje mogu da služe kao dokazi u bilo kakvom sudskom postupku, on je policijski oficir koji je prikupljao informacije od raznih ljudi i kao radna grupa pravio te zabeleške. Prema tome potpuno je sporno sa stanovništa svakog prava i ovo je neka novina, da on ovde nastupa maltene kao informator o nekakvim razgovorima koji su vodili, a na drugoj strani ovde je bilo osporeno čak da svedoče i istražitelji koji su zaista uzimali izjave i koji su zaista uzimali izjave po postupku koji ste bar vi propisali, bez obzira ko se s tim postupkom slagao ili ne.

            Dakle, to je potpuno sporno, mislim da gospodin Kej ima pravo, a ja vam dodajem i ovaj pravni aspekt Zakona o krivičnom postupku, da su te izjave potpuno bezvredne.

MEJ:

            Da gospodine Šej, vrlo kratko.

TUŽBA:

            Da, vrlo kratko, optuženi je pokrenuo nekoliko pitanja kojima ću se ja pozabaviti prvo tužilaštvo tvrdi da je gospodin Karleuša zaista u situaciji koja je drugačija od one kojom se bavilo tužilaštvo kada je reč o onim drugim istražiteljima, on nema nikakav odnos sa tužilaštvom i on je ovde, na sudski poziv,  došao. Gospodin Karleuša će sam moći da objasni koliko je učestvovao u pravljenju ovih zabeleški o razgovorima i na kraju želim da kažem da s obzirom na vremenska ograničenja koja su nam nametnuta može se samo pretpostaviti koliko bi vremena trebalo da se saslušaju svi svedoci u vezi sa ovim vrlo važnim dokazima i ovim notornim događajima, to je vrlo složeno područje i mi smo zaista imali svedoke koji su, mi zaista imamo svedoka koji je obavio istragu u vezi sa ovim pitanjem, i on može da svedoči o tome kakva su pitanja postavljanja i kakvi su nalazi radne grupe.

MEJ:

            Da, mi ćemo to razmotriti.

            Mi ćemo prihvatiti ova dokumenta osim članaka iz novina, jer mislimo da oni ne dodaju ništa novo i njih nećemo prihvatiti, ali ćemo prihvatiti zvanične zabeleške na ovoj osnovi. Mi ih ne prihvatamo kao dokazne predmete u smislu da su oni dokazi o istini na osnovu činjenice koje se u njima nalaze. Oni se prihvataju kao deo ravnog materijala na koji se oslanja svedok koji se može unakrsno ispitivati u vezi sa istragom koju je vodio. Oni se prihvataju kao deo te istrage, ali raspravno veće neće uzimati u razmtranje te materijale kada bude donosilo odluku o činjenicama koje se nalaze u njima, jer će svedočenje svedoka biti predmet razmatranja raspravnog veća, ali on može da se poziva na te izjave dok bude svedočio, ako to poželi ili ako mu budu postavljena pitanja u vezi s tim i biće prihvaćeni, kao što sam rekao, kao deo istrage. Dodaću i sledeće. Svedok je u drugačijem položaju u odnosu na istražitelje tužilaštva. Ovaj svedok nije deo tužilaštva, on nije istražitelj Međunarodnog suda i u tom smislu on je nezavistan svedok i pored toga njegova istraga nije obavljena kao deo istrage u ovom konkretnom postupku. To je obavljeno u druge svrhe, državne svrhe i zbog toga ta istraga ima jedan stepen nezavisnosti u odnosu na ovu i zbog toga će raspravno veće prihvatiti dokumenta od 5 do 28, kao dokumente koja su deo istrage. Molim da se svedok uvede.

TUŽBA:

            Pre nego što se uvede svedok, mogu li pokrenuti samo jedno pitanje u vezi sa ovim tabulatorima.

MEJ:

            Da.

TUŽBA:

            Samo bih hteo da kažem da tabulatori 25, 26 i 27 su, naravno, drugačije prirode. Ovo su dokumenta koje su izjave, koje su zaista i potpisane dok u prvom slučaju imamo zvaničnu zabelešku koju je potpisao policajac, a u drugom imamo izjavu koju je potpisala osoba koja je dala tu izjavu. Dakle, oni su drugačije prirode od dokumenata koji se nalaze po tabulatorima od 5 do 24 i 28.

MEJ:

            Imaćemo to na umu, mi ćemo ih prihvatiti, a imaćemo na umu kada budemo pridavali težinu određenim dokumentima.

TUŽBA:

            Hvala.

MEJ:

            Da, molim da svedok da svečanu izjavu.

SVEDOK:

            Svečano izjavljujem da ću govoriti istinu, celu istinu i ništa osim istine.

MEJ:

            Izvolite sesti.

TUŽBA:

            Dobar dan, gospodine. Molim vas, recite nam vaše ime i prezime.

SVEDOK:

            Ja sam Dragan Karleuša, rođen 1. januara 1947. godine u Beogradu. Profesionalni sam policajac, pripadnik Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije.

PITANjE:

            Vi ste po nacionalnosti Srbin?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            A, po veroispovesti ste pravoslavac?

ODGOVOR:

            Tako je.

PITANjE:

            Gospodine Karleuša, da li ste vi vodili policijsku radnu grupu koja je vodila istragu u vezi sa hladnjačom koja je nađena u reci? Možete li nam odgovoriti, a u kojoj su bili leševi, možete li nam odgovoriti sa da ili ne?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Pre nego što pređemo na pitanja u vezi sa tom istragom, ja ću vam postaviti nekoliko pitanja o kontekstu. Vi ste pomenuli da ste bili policajac. Koje je vaše trenutno zanimanje?

ODGOVOR:

            Ja sam zamenik načelnika Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala. Po činu sam kapetan.

PITANjE:

            Koliko dugo ste na ovoj funkciji?

ODGOVOR:

            Na ovoj funkciji sam od oktobra 2001. godine.

PITANjE:

            U kojem gradu radite?

ODGOVOR:

            Izvinjavam se, moram da se ispravim, na ovoj funkciji sam od oktobra 2001. godine, tako je. Radim u Beogradu.

PITANjE:

            Hvala. Pre toga, na kojoj ste funkciji bili?

ODGOVOR:

            Bio sam zamenik načelnika Uprave kriminalističke policije Ministarstva unutrašnjih poslova.

PITANjE:

            Da li je to bilo, takođe, u Beogradu?

ODGOVOR:

Jeste.

PITANjE:

            Na toj funkciji, kao zamenika načelnika Uprave kriminalističke policije, koliko je policajaca vama bilo podređeno?

ODGOVOR:

            Uprava kriminalističke policije pokriva celu teritoriju Republike Srbije, sve sekretarijate unutrašnjih poslova, to je više stotina ljudi.

PITANjE:

            Ti ljudi koji su vama bili podređeni, da li to sve bili detektivi?

ODGOVOR:

            Detektivi, šefovi odseka, načelnici, itd.

PITANjE:

            Gospodine Karleuša, koliko dugo ste vi policajac?

ODGOVOR:

            Ja sam u policijskoj službi od 1975. godine.

PITANjE:

            Koliko godina ste proveli obavljajući posao detektiva?

ODGOVOR:

            Od 1977. godine.

PITANjE:

            Gospodine Karleuša, da li ste vi dobili supenu, sudski poziv da biste došli ovde i svedočili?

ODGOVOR:

            Da, dobio sam sudski poziv podsredstvom Saveznog ministarstva pravde, a uručen mi je podsredstvom Okružnog suda u Beogradu.

PITANjE:

            Kada ste dobili taj sudski poziv?

ODGOVOR:

            Dobio sam nekoliko dana pre nego što sam pošao ovamo.

PITANjE:

            Da li je u tom sudskom pozivu pisalo šta će se vama desiti ako odbijete da ispoštujete taj sudski poziv?

ODGOVOR:

            Da. Upozoren sam u tom pozivu da, ukoliko se ne odazovem, snosiću određene konsekvence u skladu sa odredbama Statuta ovog suda, i to je posebno bilo naznačeno.

PITANjE:

            I, da li ste vi ustvari ovde zato što ste se odazvali tom sudskom pozivu?

ODGOVOR:

            Da, ja sam se odazvao ovom pozivu u skladu sa Zakonom o saradnji SRJ sa Haškim tribunalom i to je moja građanska, a i službena obaveza.

PITANjE:

            Gospodine Karleuša, da li vam je poznat članak koji je objavljen 1. maja 2001. godine u časopisu koji se zove "Timočka krimi revija", a odnosi se na hladnjaču koja je nađena u reci Dunav?

ODGOVOR:

            Da, poznat mi je.

PITANjE:

            Da li ste pročitali taj članak?

ODGOVOR:

            Jesam.

PITANjE:

            Možete li nam ukratko reći o čemu je bio taj članak?

ODGOVOR:

            U tekstu se navodilo da je negde početkom aprila 1999. godine iz Dunava, na području Tekije, neposredno blizu Kladova, uočena i izvađena hladnjača u kojoj je bilo više desetina ljudskih leševa.

PITANjE:

            Gospodine Karleuša, u maju 2001. kada je objavljen taj članak, kakva je bila reakcija u Ministarstvu unutrašnjih poslova, MUP-u na taj članak?

ODGOVOR:

            Ministar unutrašnjih poslova, gospodin Dušan Mihajlović naložio je da se formira radna grupa, na čelu te grupe sam bio ja i određen je mandat da se istraže sve relevantne činjenice u vezi sa ovim odnosno da li je to postojalo, nije, itd.

PITANjE:

            Ko vam je preneo odluku ministra da se formira radna grupa i kada je to bilo?

ODGOVOR:

            Nalog ministra preneo mi je, neposredno, general Sreten Lukić u njegovoj kancelariji odmah nakon saznanja i objavljivanja ovoga, to je bilo na samom početku maja 2001. godine.

TUŽBA:

            Časni sude, mogu li zamoliti da pređemo na zatvorenu sednicu, vrlo kratko, u vezi sa identitetom ostalih osoba koji su bili u toj raspravi.

 

(Posle zatvorene sednice)

            Gospodine Karleuša, šta je vaša radna grupa preduzela, uopšteno govoreći, da bi ostvarila svoj mandat?

ODGOVOR:

            Grupa je izvršila odgovarajuće pripreme, operativne, uputili smo se na područje gde je bilo navedeno da je hladnjača isplivala, to je na područje Sekretarijatra SUP-a Bor. Područje OUP-a Kladovo, i neposredno izašli smo na lice mesta da vidimo gde se to, eventualno, desilo. Zatim, izvršili smo niz operativnih provera, obavili više od 30 informativnih razgovara sa službenim licima i civilima odnosno licima i civilima koji su tada, a i kasnije, mogli nešto znati u vezi sa ovim događajem, ili bili sami učesnici u događaju.

PITANjE:

            Gospodine Karleuša, kada govorite o zvaničnicima, možete li nam reći ukratko na koga mislite?

ODGOVOR:

            To je normalno, prvo smo obavili razgovor sa tadašnjim vršiocem dužnosti načelnika SUP-a Bor, gospodinom Časlavom Golubovićem. Razgovarali smo i sa istražnim sudijama, tadašnjim zamenikom okružnog javnog tužioca, Okružnim tužiocem i drugim tužiocima u Kladovu, i drugim službenim licima, policajcima lokalne policije u Kladovu i u Boru.

PITANjE:

            Gospodine Karleuša, želeo bi da se sada pozabavimo rezultatima istrage radne grupe. Prvo, tokom istrage koju je obavila radna grupa, da li ste bili u mogućnosti da ustanovite da li je članak koji je objavljen u maju 2001. godine bio prvi javni izveštaj o tom kamionu hladnjači koji je nađen u Dunavu, i da budemo konkretniji, kod Tekije?

ODGOVOR:

            Ne, prema našim saznanjima do kojih smo tada došli, konstatovano je da je postojao jedan prethodni članak iste krimi zaječarske revije, objavljen u septembru mesecu 1999. godine.

PITANjE:

            I tema tog članka koji je objavljen ranije u septembru 99. godine, možete li nam reći šta je to bilo, ukratko?

ODGOVOR:

            Otprilike sličan tekst je bio, samo tada se govorilo da se navodno radilo o nekoj saobraćajnoj nesreći, da je isplivala hladnjača i da je  pronađeno desetine ljudskih leševa. Otprilike nešto slično što je objavljeno i 1. maja i kasnije.

PITANjE:

            U septembru 99. godine kada je objavljen taj raniji članak, da li ste vi znali za taj članak?

ODGOVOR:

            Ne. Niti ja, niti članovi radne grupe nismo znali da je postojao taj članak.

PITANjE:

            Koliko je vama poznato, pre nego što se počelo sa radom radne grupe, kako je MUP reagovao na taj članak iz septembra 99. godine? Da li ste vi bilo šta znali o tome?

ODGOVOR:

            Ja nisam bio upoznat i ne znam kako je MUP reagovao na taj članak. Kasnije smo nešto saznali o tome, ali tada nismo znali o tome ništa.

PITANjE:

            U redu, hvala vam. Kasnije ćemo govoriti o tome šta ste vi ustanovili. U septembru 99. godine, ko je bio ministar unutrašnjih poslova u Srbiji?

ODGOVOR:

            Bio je, sada pokojni, gospodin Vlajko Stoiljković.

PITANjE:

            Gospodine Karleuša, vi ste već rekli da je radna grupa razgovarala sa 30 osoba i poduzela neke druge radnje tokom sprovođenja istrage. Recite, na osnovu toga rada, da li je radna grupa uspela identifikovati činjenice i informacije koje su potkrepile navode iz članka?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Da vidimo sada koje su to činjenice koje su potvrđene. Da li su razgovori i druge radnje koje je poduzela radna grupa potvrdile postojanje hladnjače u aprilu 99.?

ODGOVOR:

            Jeste, iz više izvora to potvrđuje.

PITANjE:

            Možete li nam ukratko reći koji su to izvori ili barem neki od tih izvora, vrlo kratko?

ODGOVOR:

            To su bili, uglavnom, policajci sa kojima smo razgovarali u vezi sa ovim slučajem, a najviše informacija dao je tehničar koji je tada vršio i uvuđaj na licu mesta. Pored njega i ostali sa kojima smo razgovarali.

PITANjE:

            Šta je konkretno ustanovila istraga radne grupe o toj hladnjači, o samoj hladnjači?

ODGOVOR:

            Ustanovili smo da se slučaj stvarno desio, da je u rečeno vreme na području sela Tekija isplivala hladnjača, da je u njoj otkriveno nekoliko desetina tačnije 86 tela, da su ta tela kasnije transportovana kamionima u pravcu Beograda, itd. Sve ono što su nam izjavili tadašnji učesnici odnosno ljudi koji su radili na hlađenju tela iz hladnjače.

PITANjE:

            Vratimo se, samo na trenutak, unatrag. Da li je istraga radne grupe ustanovila da postoje nekakvi tragovi ili oznake na kamionu koji daje doznanja odakle je taj kamion došao?

ODGOVOR:

            Na licu mesta konstatovano je da na vratima kamiona hladnjače stoji natpis "Progres-eksportna klanica Prizren". Na osnovu toga, mogla se stvoriti indicija odakle vozilo dolazi, ali tačno mi nismo mogli da utvrdimo.

PITANjE:

            Šta je ustanovila istraga radne grupe o tome gde su odvezeni leševi koji su uklonjeni iz hladnjače?

ODGOVOR:

            Rezultat svih razgovora utvrdili smo da su tela izvađena iz hladnjače odnesena na područje Batajnice, u neposrednu blizinu  centra MUP-a, "13. maj".

PITANjE:

            I šta je istraga radne grupe ustanovila o  lokaciji same hladnjače?

ODGOVOR:

            Konstatovano je da je hladnjača, posle vađenja i transportovanja tela izvađenih iz nje, odvezena u Petrovo Selo, na tamošnje strelište, gde je zapaljena i uništena eksplozivom.

PITANjE:

            Gospodine Karleuša, da li je istraga radne grupe ustanovila da li je neko iz MUP-a koordinirao ili naredio ove akcije koje ste nam upravo opisali?

ODGOVOR:

            Aktivnost transportovanja tela izvađenih iz hladnjača, po saznanjima koje smo dobili od službenih lica sa kojima smo razgovarali i po njihovim izjavama, tu aktivnost naredio je tadašnji načelnik Resora javne bezbednosti general Vlastimir Đorđević.

PITANjE:

            Da li je istraga, takođe, ustanovila ko je sproveo ta naređenja, dakle, ko je zapravo uklonio tela i kamion?

ODGOVOR:

            Naređenje generala Đorđevića išlo je podsredstvom načelnika SUP-a Bor. Kasnije, na licu mesta načelnika OUP-a Kladovo, a tela su, po njihovom naređenju, izvukli, izneli policajci SUP-a Kladovo, neki iz SUP-a Bor, uz pomoć i uz angažovanje civila iz Preduzeća "Komunalac", koji su im pomogli u fizičkom iznošenju.

PITANjE:

            Gospodine Karleuša, recite nam, da li je radna grupa razgovarala sa načelnikom SUP-a u Boru? Recite samo da ili ne?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Kada kažete SUP, možete li nam vrlo kratko objasniti šta je to SUP?

ODGOVOR:

            SUP je skraćenica od Sekretarijat unutrašnjih poslova, a Sekretarijat tog regiona pod sobom ima nekoliko OUP-ova. Na primer, OUP Negotin, OUP Kladovo, itd.

PITANjE:

            Da li je radna grupa tokom svoje istrage razgovarala sa osobama koje su iznele leševe iz hladnjače i primili ih na neko drugo mesto?

ODGOVOR:

            Jeste, razgovarala je sa svim do kojih je bilo moguće doći, sa policajcima i sa civilima.

PITANjE:

            A, kada je reč o osobama koje su uklonile leševe, recite nam da li su oni, kada je radna grupa sa njima razgovarala potvrdili da su oni to učinili, odnosno da li su barem neki od njih potvrdili da su oni to učinili, dakle odneli tela?

ODGOVOR:

            Da, svi su potvrdili, oni koji su učestvovali u iznošenju tela, koji su učestvovali u utovarivanju tela u kamion i oni koji su te kamione, obzirom da se radilo o dva kamiona, odvezli u pravcu Beograda.

PITANjE:

            Ranije ste spomenuli policajce iz Kladova i civile iz poduzeća "Komunalac". Znači, to su ljudi koji su potvrdili da su se ti događaji odigrali i da su oni sudelovali u tim događajima. Da li je tako?

ODGOVOR:

            Ne samo oni. Potvrdio je načelnik tadašnjeg SUP-a, potvrdili su zamenik Okružnog tužioca, Okružni tužilac u Negotinu, Opštinski tužilac, tužilac Okružnog suda u Kladovu, zamenik Okružnog tužioca, istražni sudija, Opštinski sud u Kladovu, itd.

TUŽBA:

            Sve ove stvari o kojima smo maločas govorili a koje je istraživala radna grupa, recite da li su vama svedoci govorili o svemu tome? Samo čas, moram se tu zaustaviti. Izvinite, ponoviću pitanje. Da li postoje činjenice koje je istraživala radna grupa o kojima ste upravo govorili. Da li su vam o tim činjenicama govorili svedoci i da li su oni potvrdili da su učestvovali u tim događajima.

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Gospodine Karleuša, da li je istraga radne grupe ustanovila kako je teklo uklanjanje leševa od strane civila iz preduzeća "Komunalac" i kako su oni plaćeni.

SVEDOK:

            Njihove se izjave poklapaju. Oni su za to dobili odgovarajuću naknadu koja  im je kasnije isplaćena, ja mislim da je to bilo negde oko 2.000 dinara po osobi.

TUŽBA:

            Iz kojih su fonda došla ta sredstva, šta je ustanovila istraga razne grupe.

SVEDOK:

            Na osnovu postojećih dokumenata koje smo tada mogli da pribavimo, utvrđeno je da su sredstva za naknadu za taj rad ljudi isplaćena iz sredstava iz kase posene namene MUP-a Republike Srbije.

TUŽBA:

            Gospodine Karleuša, da li istraga razne grupe ustanovila u kojoj su meri i informacije o tom događaju mogle biti saopšteni javnosti u aprilu 1999. godine.

SVEDOK:

            Prema kazivanjima načelnika SUP-a Bor, tadašnjeg i ostalim ljudima  a posebno sa okružnim  tužiocem iz Negotina, došli smo do saznanja da je tada ceo slučaj proglašen nekakvom tajnom, navodno državnom tajnom i da se o tome ne može govoriti i da se ceo slučaj zatvori za javnost, odnosno da se zatvore informacije za javnost i da se posao obavi do kraja. Misli se na iznošenje, vađenje kamiona i iznošenje i transportovanje tela. Koliko je meni poznato utvrdili smo takođe da je cela operacija dobila radni naziv, dubina 2, a to je značio samo jedan radni naziv cele te operativne aktivnosti.

TUŽBA:

            Gospodine Karleuša vratimo se na trenutak sredstvima iz kojih su plaćeni radnici koji su tovarili leševe. Vi ste ako se ne varam spomenuli da ste to ustanovili iz dokumenata koje ste imali na raspolaganju. Da li je radna grupa takođe tu informaciju dobila i od svedoka sa kojim je razgovarala.

SVEDOK:

            Jeste. Radi se o tadašnjem zameniku šefa kabineta gospodina Đorđevića. Njegovo ime je Slobodan Borisavljević.

TUŽBA:

            Na to ćemo se još vratiti. Hvala. Osim tih, o kojima ste upravo govorili, da li je radna grupa uspela utvrditi i neke druge činjenice tokom svoje istrage.

SVEDOK:

            Utvrdili smo gde su dopremljeni, gde su dopremljena tela iz kamuina i jednog i drugog i saznali smo za tačnu lokaciju gde su oni sahranjeni.

TUŽBA:

            Da li su te činjenice kao i druge činjenice koje je utvrdila radna grupa objavljene javnosti u Srbiji putem nekih dokumenata.

SVEDOK:

            Da. Sve do čega je došla tada radna grupa u svom radu, objavljenoje na konferenciji za novinare  putem jednog saopštenja ili informacije. Ta informacija podeljena je sredstvima informisanja.

TUŽBA:

            Molim sudskog poslužitelja da svedoku pokaže fasciklu sa dokumentima, odnosno kompletno, tabulator 3, 4.

MEJ:

            I zato treba dokazni broj.

SEKRETAR:

            Časni sude ovo će biti dokazni predmet optužbe 274.

TUŽBA:

            Gospodine Karleuša, molimo da sada pogledate ovu fasciklu i dokumente pod tabulatorom 3 i 4. Pročitajte ih i kad završite postaviću vam nekoliko pitanja o tim dokumentima.

            Gospodine Karleuša, prepoznajete li te dokumente?

SVEDOK:

            Da, prepoznao sam te dokumente.

TUŽBA:

            Možete li nam opisati vrlo kratko šta su ti dokumenti.

SVEDOK:

            Ovo su dva saopštenja za javnost. Nazvali smo ih informacija u kojima su sadržane sve činjenice do kojih smo tada došli u vezi sa slučajem hladnjača. Ovde se vidi o čemu se radi, da radni naziv slučaja hladnjače. Govorili smo povodom čegaje konstituisana radna grupa, zbog čega smo krenuli u posao, po čijem nalogu itd. gde smo bili, šta smo uradili i rezultati svi koje sam već izgovorio.

TUŽBA:

            Gospodine Karleuša, samo trenutak da prevedu. Vi ste, znači, rekli da ta dva dokumeta sadrže sve činjenice do kojih je došla vaša radna grupa kad je reč o slučaju hladnjača. da li se može reći da su to sve činjenice koje ste vi uspeli prikupiti do datuma izdavanja tih dokumenata. Drugim rečima vi ste nakon što su ti dokumenti, nakon što je drugi dokument uspeli utvrditi još neke činjenice.

            Gospodine Karleuša, da li u ta dva dokumenta postoje neke nepreciznosti ili neke netačnosti što je utvrđeno kasnijim istragama?

SVEDOK:

            U informaciji  br. 2 nalazi se nešto što nije korektno a što smo kasnije utvrdili, a odnosi se da su u hladnjači prilikom vađenja tela pronađena  tela sa uniformama OVK. To smo kasnije u naknadnom razgovoru sa svedocima proverili i utvrđeno je da, oni su izjavili da to nije tako.

TUŽBA:

            Časni sude, uniforme OVK spominju se na engleskom  na prvoj stranici dokumenta. Gospodine koliko vam je poznato da li ste u međuvremenu ustanovili da u ta dva dokumenta postoje još neke netačnosti.

SVEDOK:

            Ne.

TUŽBA:

            Vi ste spomenuli da je radna grupa obavljala informativne razgovore. Da li je radna grupa sačinila neke beleške o tim razgovorima.

SVEDOK:

            O svim razgovorima koje je radna grupa obavila na terenu, sačinjene su odgovarajuće službene beleške. To su zapisi o službenim razgovorima koji su operativci, odnosno članovi radne grupe zapisali ono što su čuli, što je bilo moguće bolje.

TUŽBA:

            Kada je reč o tim razgovorima, recite nam koliko ste vi razgovora lično obavili.

SVEDOK:

            Ja nisam razgovarao ni sa jednim od svedoka niti lica s kojima su razgovarali, nego su uvek to činili sa više članova radne grupe, a u mnogim od ovih razgovora neposredno sam učestvovao zajedno sa pripadnicima radne grupe.

TUŽBA:

            Gospodine Karleuša, kad kažete da ste učestvovali, da li to znači da ste vi bili prisutni kad su ti razgovori vođeni.

SVEDOK:

            Da, uglavnom u većini razgovora sam bio prisutan. U samo nekoliko nisam.

MEJ:
            Gospodine Šej, došlo je vreme kada bismo morali napraviti pauzu. Da li je ovo možda pogodan trenutak.

TUŽBA:

            Svakako, časni sude.   

MEJ:

            Gospodine Karleuša, sada idemo na pauzu od 20 minuta. Molim vas da imate na umu da tokom ove pauze i onih drugih pauza do kojih može doći u vašem svedočenju ne smete sa nikim razgovarati o vašem svedočenju sve dok se ono ne privede kraju, a to se odnosi i na pripadnike tima optužbe.

            U redu, pauza od 20 minuta.

pauza

 

TUŽBA:

Da li ste videli beleške koje je vodila radna grupa, uključujući i one razgovore kojima vi niste bili prisutni.

ODGOVOR:

            Da ja sam upoznat sa svim našim dokumentima, službenim beleškama itd

TUŽBA:

            Gospodine Karleuša, govorim o ovom registratoru dokumenata koji se nalaze pred vama, pogledajte talbulatore od 5 do 24 i tabulator 28 molim vas. Pogledajte ih 1 po 1 i recite nam kada završite sa tim, a ja ću vam onda postaviti neka pitanja u vezi sa ovim dokumentima i 28.

            Gospodine Karleuša, da li ste pogledali ova 22 dokumenta?

KARLEUŠA:

            Da.

TUŽBA:

            Da li prepoznajete ta dokumenta?

KARLEUŠA:

            Da.

TUŽBA:

            Možete li nam ukratko reći šta su ta dokumenta?

KARLEUŠA:

            To su službene beleške radne grupe u vezi sa razgovorima koje smo obavili sa licima na terenu ili bilo gde, sa onima sa kojima smo smatrali da treba da razgovaramo i kako sam već rekao oni koji su nešto mogli znati ili su znali u vezi sa događajem. To je ono sažeto kako su ljudi to rekli, vidi se da to nije klasična izjava, već je to službena beleška o onome šta su oni izgovorili, odnosno saopštili nama.

TUŽBA:

            Gospodine Karleuša, da li ste vi dostavili ta dokumenta tužilaštvu?

KARLEUŠA:

            Ne.

TUŽBA:

            Časni sude, tužilaštvo je dobilo ova dokumenta od jugoslovenskih vlasti, u odgovoru na zahtev da pomognu tužilaštvu u njihovom radu. Gospodine Karleuša hteo bih da vam postavim nekoliko pitanja u vezi sa načinom na koji su se pripremala ova dokumenta. Da li je korišćen određeni format prilikom tih razgovora koji se onda odnosio na stvaranje ovih dokumenata. Možete odgovoriti sa da ili ne?

KARLEUŠA:

            Da.

TUŽBA:

            Da li su svih ovih 22 dokumenta koji su napravljeni kao beleške tih razgovora napravljeni u tom formatu?

KARLEUŠA:

            Da, forma je vrlo slična.

TUŽBA:

            Gospodine Karleuša, ja bih vas molio da nam objasnite tu formu. I možda je najbolji način ako pogledate dokument broj 5. pod tabulatorom 5 kao primer molim da se tabulator 5 stavi na grafoskop.

            Gospodine Karleuša, molim vas prvo nam objasnite šta piše u gornjem desnom uglu ove prve stranice ovog dokumenta.

KARLEUŠA:

            Piše "Slučaj hladnjača", to je radni naziv operativnih i drugih aktivnosti radne gurpe.

TUŽBA:

            Hvala. Gospodine Karleuša pogledajte sada levi gornji ugao tu su četiri reda i možete nam objasniti značaj ova četiri reda.

KARLEUŠA:

            To je tzv. zaglavlje, prvi red znači Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije, u drugom redu Uprava kriminalističke policije, zatim ovde je datum 12.5.2001. godine i Beograd, kao sedište uprave Kriminalističke policije i MUP-a Republike Srbije.

TUŽBA:

            A ispod toga u sledećem redu u centru možete li nam reći šta tu piše i šta to znači?

KARLEUŠA:

            Piše kao naslov "službena beleška", ja sam upravo objasnio šta znači "Službena beleška"to je sve ono zapisano o onome što su izjavili lica sa kojima smo razgovarali.

TUŽBA:

            Hvala. Ranije ste spomenuli rezime kada ste objašnjavali šta je "službena beleška", možete li nam nešto više objasniti. Ispravite me ako grešim, a mislim da ste takođe rekli da se tu nalazi sve ono što je svedok rekao.

KARLEUŠA:

            Tu se nalazi sve ono što je relevantno šta je svedok rekao jer to čini bit i suštinu njegovog iskaza i ono što smo mi smatrali da je važno, nevažne stvari nismo zapisivali, jer vi kao što znate u razgovoru se govore mnoge druge stvari koje nisu relevantne za samo pitanje.

TUŽBA:

            Gospodine Karleuša, da pogledamo prvi pasus ovog dokumenta pod tabulatorom 5, možete li nam ukratko objasniti u čemu je značaj informacija koje se nalaze u tom prvom paragrafu, ali ukratko, molim vas.

KARLEUŠA:

            To je sam uvod svaka službena beleška sadrži sličan uvod, objašnjava šta je povod ovog rada šta gde je objavljeno, aktivnost, saopštenje javnog tužioca, o čemu se tu ustvari radi i do čega smo ustvari došli i šta je bio zadatak Radne grupe.

TUŽBA:

            Ako pogledamo sledeći paragraf, ispod ovog, možete li nam objasniti u čemu je značaj informacija koje se tu nalaze.

KARLEUŠA:

            Ovde je primarno po čijem je nalogu radna grupa obavila ovaj radni zadatak, kada je obavljen informativni razgovor, u koliko časova i sa kojim licem je obavljen razgovor i tu se napomene da ispod toga sledi ono što je on rekao.

TUŽBA:

            Ako sada pogledamo poslednju stranicu ovog dokumenta pod tabulatorom 5. možete li nam objasniti šta, u čemu je značaj ovog poslednjeg reda u kojem se pominje vreme.

KARLEUŠA:

            Označava kada je završen ovaj informativni razgovor, a tamo na početku imao sam kada je informativni razgovor započet.

TUŽBA:

            Gospodine Karleuša, ispod toga na samom dnu dokumenta s desne strane nešto piše, šta to označava.

KARLEUŠA:

            Označava ko je sačinio ovu službenu belešku, a ispod toga ono što sve sačinjava ko je sačinio službenu belešku, ovde se konkretno kaže da je to uradila radna grupa.

PITANjE:

            Gospodine Karleuša, da li su članovi ove radne grupe pojedinačno potpisivali ove službene beleške ili su je to,  ustvari, potpisivalo na ovaj način u ime svih njih?

ODGOVOR:

            Nisu potpisivali pojedinačno i na ovaj način je potpisivano u ime svih njih. Tako smo odredili da ćemo tako raditi.

PITANjE:

            Da li to znači da su svi članovi radne grupe bili prisutni prilikom svakog razgovora?

ODGOVOR:

            Ne znači da su svi članovi radne grupe bili prisutni, ali ja znam da je većina bila, uvek dvoje ili troje. Nikada pojedinac nije obavljao informativni razgovor.

PITANjE:

            Hvala. Časni sude, ako pogledate ovaj rezime ja ću se kasnije vratiti na paragrafe 8 i 9. Gospodine Karleuša, ja bih hteo da se pozabavimo time na koji način je radna grupa obavljala ovu istragu? Da li je bilo više, da li je bilo neko više službeno lice koje je radna grupa pokušala da kontaktira i da s njim razgovara prilikom ove istrage, službeno lice MUP-a? Možete li odgovoriti sa da ili ne?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Ko je bio na najvišem položaju od tih službenih lica sa kojima je radna grupa pokušala da razgovara?

ODGOVOR:

            Bio je to gospodin Vlajko Stoiljković, tadašnji ministar unutrašnjih poslova, odnosno 99. godine.

PITANjE:

            Da li na bilo koji način postoji neka beleška o tom pokušaju da se s njim razgovara?

ODGOVOR:

            Postoji.

PITANjE:

            Časni sude, ako možemo na kratko da pređemo na zatvorenu sednicu da bih postavio samo jedno pitanje o jednom dokumentu.

(Posle zatvorene sednice).

            Gospodine Karleuša, sada smo ponovo na javnoj sednici. Koji je bio sledeći zvaničnih među službenim licima u MUP-u, sledeći po funkciji s kojim ste pokušali da obavite razgovor tokom istrage?

ODGOVOR:

            To je bio general Vlastimir Đorđević.

PITANjE:

            Kada je radna grupa pokušala s njim da obavi razgovor?

ODGOVOR:

            Neposredno po formiranju radne grupe i otpočinjanja aktivnosti u čijem je zadatku radna grupa. Pokušali smo da porazgovaramo sa gospodinom Đorđevićem i to je učinjeno vrlo kratko u jednom preliminarnom razgovoru, znači pre nego što smo došli do relevantnih saznanja koja smo ovde zapisali.

PITANjE:

            Šta vam je general Đorđević rekao kada je radna grupa pokušala da sa njim obavi razgovor?

ODGOVOR:

            To je bio vrlo kratak preliminarni razgovor naglašavajući da tamo hoćemo kratko s njim da porazgovaramo. Na pitanje šta on zna o tome i o tim događanjima rekao je kratko, "E to je  bilo šta je bilo, šta da vam kažem".

PITANjE:

            U kontekstu tog preliminarnog razgovora, da li je radna grupa jasno rekla generalu Đorđeviću šta je tema razgovora?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            A da li je njegov odgovor bio u kontekstu te teme?

ODGOVOR:

            Sve što je on rekao, otprilike je rečeno u ove dve rečenice ili u jednoj rečenici, s tim što smo mi naglasili da ćemo se vratiti na razgovor sa njim kada se vratimo sa terena i da ćemo se ga pozvati da ponovo razgovaramo sa njim.

PITANjE:

            A gde je obavljen taj preliminarni razgovor koji ste upravo opisali?

ODGOVOR:

            Razgovor je obavljen u zgradi Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu, u mojoj kancelariji.

PITANjE:

            Gospodine Karleuša, upravo ste pomenuli da je postojala namera da se s njim ponovo napravi razgovor. Da li je s njim ponovo napravljen razgovor?

ODGOVOR:

            Kada je odlučeno da se gospodin Đorđević pozove na informativni razgovor on nama više nije bio dostupan. Nismo znali gde se nalazi, pokušavali smo na razne načine i kako to nismo uspeli za njim je raspisana policijska poternica.

PITANjE:

            Da li je radna grupa kasnije ikada uspela da otkrije gde se nalazi general Đorđević?

ODGOVOR:

            Ne. Radna grupa nije uspela da otkrije. Postojale su razne priče, čak i u štampi, ali ni danas ne znamo gde je gospodin Đorđević.

PITANjE:

            Gospodine Karleuša, pored ovog pokušaja i ovog preliminarnog razgovora sa generalom Đorđevićem, da li je radna grupa obavila razgovore sa drugim osobama koje su vam rekle o tome da je general Đorđević znao za tu hladnjaču i da je on sudelovao u bavljenju tom hladnjačom nakon toga?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Možete li nam navesti jednu ili nekoliko tih osoba, ne morate ih sve navesti.

ODGOVOR:

            Pa izjave tih lica se nalaze ovde u ovom materijalu. Jedan od njih je tadašnji načelnih SUP-a Bor, gospodin Časlav Golubović, Sloba Borisavljević, itd.

PITANjE:

            Pored toga, da li je radna grupa dobila izjavu nekoga ko je radio sa generalom Đorđevićem a koja se odnosila na to da je general Đorđević znao za slučaj hladnjača i da je on, takođe, učestvovao u celom tom slučaju?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Gospodine Karleuša, molim vas pogledajte tabulator 27. U registratoru dokumenata koji su pred vama i pogledajte taj dokument na čas. Gospodine Karleuša, da li prepoznajete taj dokument?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Možete li nam ukratko objasniti kakav je to dokument?

ODGOVOR:

            To je izjava koju je dao gospodin Slobodan Borisavljević, koji je tada bio na radnom mestu šefa kabineta Ministra unutrašnjih poslova. Izjavu je dao na moj usmeni zahtev, i ovde on objašnjava, kada je, kada se to sve desilo, koga je obavestio, kako je došlo do informacije, šta se desilo sa hladnjačom, da se isplivalo u Dunavu, kome se nalaze, da se tamo nalaze leševi muškaraca, žene i dece, itd. Ko mu je, koga je o tome obavestio, itd. Znači, ovde stoji ono šta je on izjavio, na koji način je general Đorđević o tome obavešten.

PITANjE:

            Hvala. Gospodine Karleuša, pored generala Stoiljkovića i generala Đorđevića, da li je bilo službenih lica na visokim funkcijama u MUP-u tada ili sada sa kojima je radna grupa pokušavala da obavi razgovor u vezi sa ovim slučajem?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Možete li nam ukratko reći koji su to ljudi i šta je od njih radna grupa saznala?

ODGOVOR:

            To su bili nekoliko generala, general Petar Zeković, general Stojan Mišić, Dragiša Dinić, Obrad Stevanović, i tako. Oni su na pitanje šta znaju o ovome, i eventualnom njihovom učešću u ovim događanjima i kako, šta bi mogli da objasne u vezi sa tim, negirali svoje učešće i ikakva saznanja u vezi sa tim.

PITANjE:

            Gospodine Karleuša, da li su materijali koje je prikupila radna grupa, a koje obuhvataju i službene beleške, da li je radna grupa te materijale predala drugim organima tokom svojim istraga?

ODGOVOR:

            Te materijale predali smo samo nadležnim okružnim tužilaštvima. Konkretno u slučaju hladnjača, nadležnom Okružnom tužilaštvu u Beogradu.

PITANjE:

            Idemo sada na rezultate istrage radne grupe. Spomenuli ste da ste te materijale predali tužilaštvu u Beogradu. Da li je bilo i drugih tužioca u Srbiji kojima je radna grupa predala materijale koje je bilo prikupila, bilo sama sačinala?

ODGOVOR:

            Da. To su bila tužilaštva u Negotinu i u Užicu. Oni su bili nadležni za svoju teritoriju.

PITANjE:

            Samo da razjasnimo jednu stvar, ja kada govorim o materijalu koji je sačinila radna grupa mislim konkretno na vaše službene beleške. Da li je vaš odgovor i dalje isti?

ODGOVOR:

            Naše službene beleške dostavili smo Okružnom tužilaštvu u Beogradu koje su se odnosile sa ostalim materijalom na slučaj hladnjača, a materijale, službene beleške i drugo iz nadležnosti okružnih tužilaštva koje sam sada naveo, to je u Negotinu i Užicu, dostavili smo posebno.

            Znači, za slučajeve koji su se desili na njihovom području.

PITANjE:

            Gospodine Karleuša, koliko je često radna grupa obaveštavala tužioce o radu istrage?

ODGOVOR:

            Mi smo bili u neposrednom kontaktu sa tužiocima i oni su bili informisani o toku našeg rada, a kada je okončan u velikoj meri prikupljanje službenih beleški i drugih dokumenata onda smo zvanično, zvaničnim aktom sve te materijale dostavile konkretniji slučaj hladnjača Okružnom tužilaštvu u Beogradu.

PITANjE:

            Konkretno kada je reč o materijali koji je predmet tužiocima, recite nam da li su se u tom materijalu nalazile informacije o lokalitetima neoznačenih grobnica. Samo da ili ne?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Koliko takvih lokaliteta, ako se radi o broju većem od jedan, se nalazilo u vašem materijalu?

ODGOVOR:

            Tri.

PITANjE:

            Recite nam koja su to tri lokaliteta?

ODGOVOR:

            Prvi lokalilet Batajnice, neposredno kod Beograda, drugi je Petrovo Selo u blizini Kladova i treći, obala jezera Perućac u blizini Bajine Bašte.

PITANjE:

            Da li su na svim tim lokalitetima sprovedene ekshumacije?

ODGOVOR:

            Jesu.

PITANjE:

            Gospodine Karleuša, da li ste vi osobno posetili ta tri lokaliteta?

ODGOVOR:

            Jesam.

PITANjE:

            Molim sudskog poslužitelja da svedoku pokaže dokazni predmet 172. Ispričavam se, morao sam to ranije spomenuti. Gospodine Karleuša, pogledajte molim vas tu kartu i recite nam odnosno pokažite nam ta tri lokaliteta na ovoj karti.

ODGOVOR:

            Evo, prvi je lokalitet Batajnica, pored Beograda, drugi je Petrovo Selo kod Kladova i treći se nalazi na obali reke Drine, jezero Perućac.

PITANjE:

            Hvala. Gospodine Karleuša, da bismo bolje shvatili način na koji je funkcionirala radna grupa i način na koji je ona komunicirala sa tužilaštvima i drugim organima, okrenimo se sada konkretno razvoju događaja uz prvi lokalitet, Batajnica. Prvo, kako je radna grupa saznala da se tamo možda nalazi neoznačena grobnica?

ODGOVOR:

            To smo saznali iz izjava ljudi koji su znali za taj lokalitet i čije se službene beleške nalaze u ovom materijalu ovde.

PITANjE:

            Nakon što ste dobili te informacije u razgovorima, šta je radna grupa, zatim, učinila?

ODGOVOR:

            Da bi izvršlili prethodnu proveru odnosno da bi utvrdili da li je to tačno, odnosno da li su izjave tačne i informacije do kojih smo došli, izvršili smo prethodna iskopavanja na licu mesta i za to smo angažovali stručnjake sudske medicine iz Kriminalističko-tehničkog centra našeg MUP-a.

PITANjE:

            Da li su ta preliminarna iskopavanja pokazala da tamo mogu postojati ljudski ostaci na tom lokalitetu, da ili ne?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Šta je radna grupa, zatim, učinila, konkretno?

ODGOVOR:

            Na osnovu tog saznanja obavestili smo Okružnog javnog tužioca u Beogradu.

PITANjE:

            Koliko je vama poznato, da li je tužilac o tome obavestio neku drugu osobu ili organ o materijalima i informacijama koje je dobio od vas?

ODGOVOR:

            Naravno, o tome je obavestio istražnog sudiju. Istražni sudija, okružni tužilac i svi mi izašli smo na lice mesta i istražni sudija je dao nalog da se izvrši ekshumacija i obdukcija tela.

PITANjE:

            Koje su poteze preduzele istražni sudija i tužilac nakon što su dobili tu informaciju?

ODGOVOR:

            Ja sam već odgovorio, tim povodom i u vezi sa tim istražni sudija naložio je ekshumaciju i obdukciju, za taj posao zadužio je i angažovao stručnjake iz Instituta sudske medicine u Beogradu, a okružni tužilac naložio je dalje prikupljanje podataka i provere vezane za ovaj slučaj radi rasvetljavanja celokupnog događaja.

PITANjE:

            Da li je ta prvo grobnica u Batajnici dobila neku oznaku?

ODGOVOR:

            Da. Od strane stručnog tima eksperata sudske medicine koja je vršila ekshumaciju dobila je oznaku BA 1. Što je trebalo da znači Batajnica 1.

PITANjE:

            Da li su na tom lokalitetu locirane i druge grobnice?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Koliko?

ODGOVOR:

            Prema našim saznanjima bilo ih je oko pet.

PITANjE:

            Koliko je grobnica eskumirano ili teče eskumaciju od te brojke od pet?

ODGOVOR:

            Tokom prošle godine, leta prošle godine eskumirane su dve grobnice, a danas je, znači grobnica BA 1 i BA 2, a danas je u toku eskumacija BA 3 i ona teče.

PITANjE:

            Kakav je proces kojim su te druge grobnice identifikovane? Da li je to bilo nešto slično ovom procesu koji ste vi upravo opisali, način na koji je radila radna grupa i onda kontaktirala tužioce istražnog suda?

ODGOVOR:

            Da, otprilike je isto tako bilo.

PITANjE:

            Gospodine Karleuša, šta je ustanovljeno eskumacijama na lokalitetu u Batajnici BA 1?

ODGOVOR:

            Prema izveštaju ekspertskog tima koji je vršio eskumaciju i prema onome što smo mi prisustvom na licu mesta mogli da saznamo, eskumirano je ukupno odnosno najmanje 38 tela kako stručnjaci kažu. Pronađeni su i neki drugi predmeti koji su stavljeni u obradu.

PITANjE:

            Upravo ste nam rekli da ste vi bili prisutni na tom lokalitetu, bilo vi, bilo drugi pripadnici radne grupe?

ODGOVOR:

            Da, bili smo prisutni dosta vremena.

PITANjE:

            A na lokalitetu Batajnica 2, tj. BA 2, šta je tamo otkriveno eskumacijama?

ODGOVOR:

            Prema izveštaju eksperata koji su eskumacije radili, eskumirano je ukupno okop 270 tela. Takođe, i u toj grobnici pronađena su i neka identifikaciona dokumenta i neki drugi predmeti.

PITANjE:

            Gospodine Karleuša, vi ste spomenuli neke predmete. Da li je prilikom eshumacija ...

SUDIJA:

            Već smo o tome imali nekih iskaza. Gospodin Vilson je, ako se dobro sećam, o tome govorio.

TUŽBA:

            Gospodin Fulton.

SUDIJA:

            Da, mislio sam na gospodina Fultona.

TUŽBA:

            Da. Gospodin Fulton je u svom iskazu rekao da je ovaj svedok, gospodin Karleuša, bio viši srpski politički zvaničnik prisutan na licu mesta.

SUDIJA:

            Znate, mi smo ovde dosta kratki sa vremenom, ovaj svedok svedoči već neko vreme. Kroz ovo smo već prošli, ukoliko imate još neke relevantne stvari možete to proći, ali inače nema smisla da o tome ponovo govorimo.

TUŽBA:

            Svakako. Dozvolite mi samo da završim ovu temu pre nego što pređemo na sledeću.

            Gospodine Karleuša, vrlo kratko, recite nam da li su ekshumacije pokazale indikacije na temelju kojih se može zaključiti ko je pokopan u tim masovnim grobnicama i odakle su?

ODGOVOR:

            Mi smo iz razgovora obavljenih sa ljudima koji su to radili, koji su dovezli i koji su izvršili ukopavanje tih leševa obavili razgovor i znamo ko je to uradio tu, bar za ovo što smo sada napomenuli. Postojala je indicija odakle su ti leševi, međutim, mi nismo sigurni da je to, s obzirom da su pronađene samo lične karte, a lične karte su glasile na imena lica albanske nacionalnosti, pa je samo prema tome mogla da se utvrdi neka indicija odakle oni eventualno potiču.

PITANjE:

            Vrlo kratko sada Petrovo Selo. Šta su ekshumacije tamo otkrile, vrlo kratko, molim vas?

ODGOVOR:

            Dve masovne grobnice, ekshumirano je ukupno 77 tela i tu su pronađena neka dokumenta.

PITANjE:

            I još veoma kratko, o lokalitetu na jezeru Perućac, šta su tamo otkrile ekshumacije?

ODGOVOR:

            Na jezeru Perućac, ekshumirano je najmanje 48 tela. Ekshumaciju je radio ekspertski tim Vojno medicinske akademije u Beogradu.

PITANjE:

            Hvala. Gospodine Karleuša, da li je radna grupa tokom vaše istrage saznala nešto o sastancima na kojima je planirano uklanjanje leševa sa Kosova? Da ili ne?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Koliko je takvih sastanaka održano?

ODGOVOR:

            Tri.

PITANjE:

            Idemo hronološkim redosledom. Kada je održan prvi sastanak na osnovu informacija koje je dobila radna grupa?

ODGOVOR:

            Prvi sastanak u vezi sa ovim održan je u kabinetu tadašnjeg predsednika, gospodina Miloševića, održan je u martu  1999. godine.

PITANjE:

            I, prema informacijama koje je dobila radna grupa, recite nam, vrlo kratko, ko je još bio prisutan na tom sastanku?

ODGOVOR:

            Prema onome kako smo mi dobili informaciju, na sastanku je bio pored gospodina Miloševića, bio je prisutan tadašnji načelnik Resora javne bezbednosti, gospodin Vlastimir Đorđević, general, general Radomir Marković, tadašnji ministar Vlajko Stoiljković i neka druga lica.

PITANjE:

            Vrlo kratko, molim vas, gospodine Karleuša, o čemu je razgovarano na tom sastanku?

ODGOVOR:

            Razgovaralo se o potrebi tzv. asanacije i uklanjanju ostataka odnosno svih tragova koji bi mogli da eventualno budu predmet interesovanja Haškog tribunala.

PITANjE:

            Da li je radna grupa tu informacija saopštila javnosti?

ODGOVOR:

            Da, saopštila je javnosti na jednoj konferenciji za štampu kroz informaciju koju smo ovde videli.

PITANjE:

            Da li je to, takođe, stajalo u jednom od kominikeja koje je pripremala radna grupa?

ODGOVOR:

            Upravo sam to rekao. To smo i to što smo saznali objavili smo u informaciji za štampu.

PITANjE:

            Časni sude, evo da bismo radili brže, upućujem vas na tabulator tri, na engleskom jeziku to je četvrta strana, drugi puni paragraf na četvrtoj strani.

            Gospodine Karleuša, želeo bih da sada idemo dalje. Recite nam gde je i kako radna grupa saznala za taj sastanak godine 1999. u martu.

ODGOVOR:

            Negde pred kraj maja 2001. godine, bio sam prisutan na jednom sastanku gde sam referisao o toku istrage u vezi sa slučajem hladnjača, kada sam informisan o izjavi koju je dao gospodin Radomir Marković u kome se, znači on je ovo rekao u svojoj izjavi i mi smo to otprilike i preneli u saopštenju za javnost.

PITANjE:

            Kada kažete izjave Radomira Markovića, kome je on dao te izjave prema vašem shvatanju?

ODGOVOR:

            On je izjavu dao pripadnicima službe državne bezbednosti koja s njim na ovu temu razgovara.

PITANjE:

            Kada kažete da ste bili na sastanku gde ste saznali za to, kakva je to bila vrsta sastanka?

ODGOVOR:

            To je bio pregovoran sastanak gde sam ja informisao dokle se stiglo u vezi sa istragom u slučaju hladnjača.

PITANjE:

            Kakvi su to ljudi bili prisutni na tom sastanku?

ODGOVOR:

            Rukovodstvo MUP-a.

PITANjE:

            A sada da se okrenemo drugom sastanku. Drugom od tri sastanka koje sam ranije spomenuo. Kada se taj sastanak održao?

ODGOVOR:

            Taj sastanak se održao neposredno posle ovog prvog koga smo spomenuli u kabinetu gospodina Vlajka Stoiljkovića.

PITANjE:

            Ko je još bio prisutan prema informacijama koje je prikupila radna grupa?

ODGOVOR:

            Prema informacijama iz istog izvora, kao i prethodno saznanje, saznaje se da je tom sastanku pored ministra Stoiljkovića prisustvovao i general Vlastimir Đorđević i Dragan Ilić, general takođe.

PITANjE:

            Vrlo kratko, gospodine Karleuša, recite nam, prema informacijama koje je dobila radna grupa, o čemu je raspravljano na tom sastanku?

ODGOVOR:

            Na tom sastanku dogovoreno je kako realizovati nalog koji su dobili u kabinetu od tadašnjeg predsednika, gospodina Miloševića i ministar Vlajko Stoiljković je neposredno zadužio za tu realizaciju generale Đorđevića i Ilića.

PITANjE:

            Gospodine Karleuša, da li je ta informacija koju je dobila radna grupa takođe saopštena javnosti?

ODGOVOR:

            Nije. Ne sećam se tačno, mislim da nije. Možda i jeste, ne znam, treba da pogledam ovde.

PITANjE:

            Mogu li skrenuti vašu pažnju gospodine Karleuša na zadnju stranu tabulatora tri. Časni sude, to je treći paragraf na četvrtoj stranici, tabulator tri na engleskom jeziku.

ODGOVOR:

            Da. Ovde vidim, tako je. Saopštili smo javnosti.

PITANjE:

            Gospodine Karleuša, u tom paragrafu i u paragrafu odmah iznad njega, recite nam da li se tu nalazi tačna informacija o tome šta je saznala radna grupa o tim sastancima?

ODGOVOR:

            Da, prema izjavi gospodina Radeta Markovića.

PITANjE:

            Gospodine Karleuša, idemo sada na treći sastanak. Kada je održan taj treći sastanak?

ODGOVOR:

            Održan je nešto kasnije i o tome postoji odgovarajući dokument.

PITANjE:

            Ko je bio prisutan na tom sastanku prema informacijama koje ste vi u radnoj grupi dobili?

ODGOVOR:

            Bio je prisutan general Đorđević, general Dragan Ilić, još neko, ne znam tačno.

PITANjE:

            I da li je dnevni red odnosno tema tog sastanka bila ista kao druga dva sastanka?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            A sada, molim vas, pređite na tabulator 26. To je taj dokument?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Da, 26. Dakle, objasnite nam šta predstavlja taj dokument?

ODGOVOR:

            Potpukovnik Slobodan Borisavljević, na moj zahtev, dao je svoju izjavu. Izjava je data 23. maja 2001. godine. Ovde se kaže da je u zgradi Gradskog odbora SPS-a u Beogradu održan sastanak, te je general Đorđević obavestio generala Ilića da je odlučeno da se na teritoriji Kosova i Metohije izvrši asanacija bojišta i da je potrebno da se našim radnicima terena uputi stručna pomoć. Za ovu pomoć on je odredio dvojicu oficira policije da idu na Kosovo i da pruže pomoć lokalnim organima.

PITANjE:

            Gospodine Karleuša, mi smo već čuli za izraz čišćenje neke teritorije ili bojišta, ja mislim da se na srpskom za to kaže još i asanacija. Recite nam, kakvo je uobičajeno značenje te reči, prema vašim saznanjima?

ODGOVOR:

            Prema mojim saznanjima sanacija je normalan termin koji označava uklanjanje sa bojišta žrtava poginulih ljudi, stoke, eksplozivnih materijala, hemijskih sredstava, itd.

PITANjE:

            Uzevši u obzir kontekst unutar kojeg je radna grupa saznala za način na koji je ovaj izraz korišćen na ta tri sastanka, recite nam da li se vama čini da je na tim sastancima taj izraz upotrebljavan u tom značenju?

ODGOVOR:

            Izgleda da je upotrebljen u nekom drugom značenju.

PITANjE:

            Časni sude, trebam još par minuta.

MEJ:

            Da, izvolite.

TUŽBA:

            Gospodine Karleuša, koliko je vama poznato, kako je javnost reagovala na rad radne grupe? Možete li to ukratko opisati?

ODGOVOR:

            Povodom objavljivanja rezultata do kojih je došla radna grupa, javnost u Srbiji je podeljena.

ROBINSON:

            Gospodine Šin, vi ste svedoka pitali da li je izraz korišćen na isti način i na ta tri sastanka i svedok je odgovorio da mu se činilo da je taj izraz korišćen u jednom drugom značenju, mislim da biste ga trebali pitati koje je to drugo značenje.

TUŽBA:

            Svakako. Gospodine Karleuša, molim vas da nam objasnite vaš raniji odgovor. Kada ste rekli da je reč sanacija korišćen u jednom drugom značenju, možete nam objasniti šta ste mislili koje je to bilo drugo značenje? Kada govorimo o reči asanacija?

ODGOVOR:

            Sama činjenica da je po izjavi gospodina Markovića rečeno da treba izvršiti uklanjanje svih tragova koji bi mogli biti predmet interesovanja Haškog tribunala odnosno da se sva tela civila ili iskopaju ili na drugi način nađu i prenesu na drugo mesto, meni izgleda da se ne može govoriti o primeni prave asanacije u njenom pravom značenju.

TUŽBA:

            Hvala.

            Gospodine Karleuša, počeli ste nam opisivati reakciju javnosti na rad radne grupe. Da li ste vi lično iskusili nešto od te reakcije javnosti?

KARLEUŠA:

            S obzirom da je podeljena javnost svojim gledanjem na rezultate istrage i onoga što je radila radna grupa i da velika većina građanstva zna o čemu se radi, ali postoji i druga strana koja to ne odobrava, ja sam lično imao negativna iskustva vezano za to.

TUŽBA:

            Možete li nam nešto opširnije reći šta mislite kada kažete negativne reakcije.

KARLEUŠA:

S obzirom da sam se ja u javnosti eksponirao i saopštavao javnosti rezultate do kojih je došla radna grupa, primio sam nekoliko pretećih pisama sa sadržajem vrlo ozbiljnim gde mi se čak preti i smrću.

PITANjE:

            Gospodine Karleuša da li biste vi ovde došli svedočiti da niste primili supenu.

KARLEUŠA:

            Ne ja ne bih došao.

PITANjE:

            Nemam više pitanja časni sude. Želeo bih još ponuditi registrator i sve tabulatore osim broja 1 i 2 u dokazni materijal u skladu sa vašom odlukom.

MEJ:

            Da, u redu već imamo dokazni broj za to. Tako da je dakle to već u spisu.

            Gospodine Karleuša, molim vas lepo da se vratite ovamo sutra ujutru kako biste bili unakrsno ispitani. Suđenje će se nastaviti u 9 sati ujutro. Hvala.

            A sada se sednica prekida.

 

Nazad na Aktuelno  |  Odštampajte vest