aktuelno-m.gif (3720 bytes)

10. jul 2002. g.

STENOGRAM

 

 

MEJ:

            Hvala. Idemo dalje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li su vam poznate priče da je u Maloj Kruši, to je taj deo gde ste vi boravili u to kritično vreme nalazilo preko stotinu ljudi. Vi ste bili tamo, da li ste išta čuli ili videli što bi ukazivalo na neki zločin da je tamo izvršen.

ODGOVOR:

            ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je bilo ikakve paljbe, koja je mogla da bude povezana sa takvim događajem.

ODGOVOR:

            ....

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa dobro, pošto ste vi bili pripadnik posebnih jedinica policije mnogo puta bili tamo i dugo ste u policiji iako ste mlad čovek, da li možete da zamislite da naša policija vodi nekakve građane,  uzme da ih strelja, to da zamisli neki i najgori policajac u našoj policiji.

ODGOVOR:

            Kolko ja znam ne.

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, nije važno što ovaj svedok može zamisliti ili šta vi možete zamisliti, ovo čime se mi ovde bavimo su dokazi. Prema tome, takva vrsta pitanja su sasvim nevažna.  Idemo dalje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kad bismo  mi radili sa činjenicama, onda se ovo ništa ne bi događalo. Vi mi niste dozvolili da citiram Volebeku Klintonov govor gde Klinton bezočno laže o tome kako su na kolenima deca i žene u Račku streljane.

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, čuli ste šta smo rekli. Postoje granice onoga onoga što je relevantno.Takva vrsta pitanja o tome šta bi ovaj svedok mogao zamisliti ili ne zamisliti je potpuno ilerevantna. Uopšte nije važno što on može zamisliti. Činjenice i dokazi su ono čime se mi ovde bavimo pogotovu dokazi. Idemo dalje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, vi biste se sigurno setili da ste bilo šta slično videli, čuli neku pucnjavu takve vrste.

ODGOVOR.

            ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jesu bili neki požari većih razmera?

ODGOVOR:

            Ne, nije bilo većih razmera.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi kažete niste videli kako su one zapaljene, da li uopšte pretpostavljate ko je mogao zapaliti te kuće.

ODGOVOR:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A odgovorite mi precizno da li je naša policija, na primer vaša jedinica palila nečije kuće.

 

ODGOVOR:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, da li ste imali prilike da razgovarate s kolegama o tim događajima da li imate saznanja o tome da su vaše kolege bilo šta čule o tome što se govorilo o operaciji u Velikoj Kruši i ubistvu tih civila i paljevinama i tako dalje.

ODGOVOR:

            ....

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Sličan događaj je bio 26. marta, znači vi ste bili u kritično vreme tamo na licu mesta.

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Iz vaše ove pisane izjave ja sam shvatio da ste za taj događaj vi prvi put saznali od istražitelja tribunala kad su s vama razgovarali. Je li tako?

ODGOVOR:

            Da prvi put sam čuo za tako nešto ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kad ste čuli tu vest preko televizije, a bili ste tamo, šta ste zaključili.

ODGOVOR:

            ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste učestvovali u operacijama, bili ste u Maloj Kruši, niste videli ta vozila koja dolaze u Malu Krušu. Ne znate ko bi mogao to da uradi i po vašem svedočenju policija to nije mogla da uradi. Je li tako?

ODGOVOR:

            Iz naše čete, ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Radilo se tu, kad su sahranjivali, o poginulim pripadnicima UČK u borbi s našim snagama, koje su oni posle...

TUŽBA:

            Časni sude ovo je zaista van iskaza ovog svedoka radi se o čistoj špekulaciji.

MEJ:

            Ali on je bio tamo. Prvo, recite nam da li znate da je iko tamo sahranjen gospodine K 25.

ODGOVOR:

            Prvi put čujem za to.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A šta znate o priči o navodnom stavljanju eksplozivnih naprava sa ručnim bombama u Maloj Kruši.

ODGOVOR:

            O tome ne znam ništa.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dok ste bili na položajima oko Male Kruše, da li je sa vaših položaja bilo nekakve artiljerijske paljbe iz tenkova i topova i tako dalje.

ODGOVOR:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A šta ste vi koristili u PJP, osim streljačkog naoružanja i  ručnih zolja i to što spada u pešadijsko naoružanje, da li ste imalo još kakvo teže naoružanje.

ODGOVOR:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Imate li bilo kakvo saznanje o uklanjanju ili sahranjivanju poginulih u Maloj Kruši.

ODGOVOR:

            Prvi put čujem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dok ste bili na Kosovu, da li ste vi ili vaše kolege čuli za takav događaj.

ODGOVOR:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Juče ste objašnjavali, u ispitivanju pre podne, kako su stavljane trake, koliko sam ja razumeo, imali ste po šifri za svaki dan koju boju da stavite da bi onemogućili da UČK u uniformama policije priđe bliže i napravi neku prljavštinu. Da li vi imate kakva saznanja o tome da je UČK koristio, odnosno zloupotrebljavao uniforme naše policije za vršenje krivičnih dela.

ODGOVOR:

            ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ovde su pominjani nekakvi opštinski krizni štabovi i tako dalje. Da li ste vi imali neko saznanje u vezi s tim, i da li vam je poznato za štabove u opštinama bili da bi obezbeđivali građane, da bi rešavali njihove probleme u krizi i tako dalje.

ODGOVOR:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Juče ste objasnili na pitanje druge strane šta je bio zadatak lokalnih rezervista i ja sam zapisao šta ste rekli. Odgovorili ste "štitili su sami sebe". Da li to znači da tamo nije bilo dovoljno policije da zaštiti civile, da su rezervisti štitili svoje kuće, odnosno štitili svoje naselje.

ODGOVOR:

            ......

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Po vašem saznanju ima li bilo kakav drugi zadatak osim da štite sami sebe, odnosno, da štite svoje naselje.

ODGOVOR:

            ....

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ovde u glavnom ispitivanju, bilo je reči o jednom događaju za koji ovde zapisao pljačkanje izbeglica. Naime, tri osobe, ispričali ste, pokušali su da opljačkaju izbeglice, vi ste ih oterali. Objasnite mi šta se to dogodilo. Kad se dogodilo. Ko su bili ti ljudi. Da li ste uopšte mogli da ustanovite, opišite mi taj događaj.

ODGOVOR:

            Ne mogu da kažem tačan datum ....

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Tri osobe,  a što ih niste uhapsili.

ODGOVOR:

            Bili su uniformisani....

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Policajac, kad ga uhvatite u vršenju krivičnog dela, takođe mora da bude uhapšen.

ODGOVOR:

            ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jesu uspeli da opljačkaju nekoga.

 

ODGOVOR:

            ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jeste još gde imali iskustvo da primetite da ti lešinari što idu oko izbeglica, da nešto kao i svi lešinari ućare. Da li ste još negde imali tu pojavu?

ODGOVOR:

            Ne. Ovo je bio jedini slučaj.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

             Juče je nešto gospodin Najs govorio u vezi sa muškarcima, ženama i decom koji su bili na železničkoj stanici Mala Kruša da oni inače ne bi dobili vodu tamo, da vi niste intervenisali, nešto u tom smislu. Objasnite mi, molim vas, da li je neko tim izbeglicama uskraćivao vodu, hranu, medicinsku pomoć ili bilo šta drugo, i šta je uopšte bio taj problem sa njihovim snabdevanjem vodom. Je li neko branio da koriste vodu ili šta.

ODGOVOR:

            ....

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jeste vi bili tamo na toj stanici je li policija prisiljavala te ljude da budu na toj stanici ili ih prisiljavala da se ukrcavaju u vozove da odlaze ili su to ljudi koji su dolazili i želeli da napuste to područje zbog dejstava koji su vršeni.

ODGOVOR:

            Njima je objašnjeno da će biti ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ste videli na toj železničkoj stanici da policija bilo koja, ajde da kažemo i lokalna ili bilo koja, maltretira te građane, da tuče nekoga.

ODGOVOR:

            U jednom momentu na železničkoj stanici je bilo preko 500 izbeglica niko ih nije čuvao ... jedan policajac je bio na putu obezbeđivao decu dok su ...pošto ....

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jedan policajac je stajao na putu da obezbedi da deca prelaze, da uzimaju vodu, da ne bi nešto naišlo i ugrozilo ih. Je li tako?

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Juče ste rekli nešto što meni nije bilo jasno, govorili ste da su tu bile mnoge izbeglice, ali zapisao sam niko nije došao iz Velike i Male Kruše već iz pravca sela Celine. Jesu to bile izbeglice odatle ili su to bile izbeglice iz Velike i Male Kruše.

ODGOVOR:

            Nijedna izbeglica nije došla iz pravca sela Velike i Male Kruše, sve izbeglice koje su došle došle su iz pravca Celine. Ne znam iz kojih su sela, ali tvrdim ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ovde se često govori da su policajci, misli se na našu policiju, oduzimali novac, dragocenosti, satove, prstenje itd. da je policija vršila mnoge zločine, pljačke, ubistva, silovanja. Da li išta znate o tome.

ODGOVOR:

            Ne znam ništa....

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, recite mi samo, koliko sam ja shvatio, vi ste završili fakultet. Je li tako?

ODGOVOR:

            ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Govorili ste u pismenom delu vaše izjave da je komandant svih ovih jedinica bio general Obrad Stevanović, a komandant jedinica svih na Kosovu general Sreten Lukić. Da li ste vi ikad bilo iz jedne ili druge te, kako bih rekao, centrale bilo od komandanta posebnih jedinica generala Stevanovića, ili Sretena Lukića dobili bilo kakav zadatak koji bi se kosio sa zakonom ili koji bi predstavljao prekršaj pravila službe koje vi imate u policiji.

ODGOVOR:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Uključujući bilo kakvu diskriminaciju u pogledu postupanja prema stanovništvu na Kosovu.

ODGOVOR:

            Ne, nikad.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nemam više pitanja.

TUŽBA:

            Gospodine, recite nam u vreme ovih događaja da li vi ste bili kaplar ako se ne varam.

ODGOVOR:

            ....

TUŽBA:

            Jeste li vi tada primali naređenja direktno od generala.

ODGOVOR:

            Ne.

TUŽBA:

            Postavljeno vam je pitanje o tome šta su možda drugi policajci učinili za vreme incidenta koji ste vi opisali. Vi ste ako se ne varam bili na cesti kod raskršća. Da li je to tačno.

ODGOVOR:

            Tačno.

TUŽBA:

            Na cesti kao što ste nam rekli bilo je tenkova, bilo je drugih naoružanih policajaca i drugih grupa,  koje su takođe bile naoružane. Da li je to tačno.

ODGOVOR:

            Jeste.

TUŽBA:

            Cestu su  vremena na vreme  koristili i izbeglice i oni su svi išli u jednom smeru. Da li je to tačno.

ODGOVOR:

            Da.

TUŽBA:

            Da li ste i vi sami ikada ušli u kuće u Velikoj i Maloj Kruši u vreme dok su ljudi napuštali te kuće.

ODGOVOR:

            Ne.

TUŽBA:

            Drugim rečima, da li ste vi ikada bili u situaciji da čujete šta im je rečeno, ili učinjeno u trenutku kad su napuštali svoje kuće.

ODGOVOR:

            Ne....

TUŽBA:

            Policajci i policija o kojima su vam postavljana pitanja veoma opštenito recite da li se tu radilo o više različitih komponenti koji su došli iz više različitih mesta.

SVEDOK:

            Ne razumem pitanje.

 

TUŽBA:

            Ako je u samim selima bilo policije ili drugih naoružanih grupa, da li su onda oni bili iz neke jedinice koja nije vaša.

ODGOVOR:

            U selima nije bilo nikoga duž puta ... naša četa i lokalna policija ... ali u selima nije bilo nikoga ...

TUŽBA:

            To jest koliko je vama poznato.

ODGOVOR:

            Otvorena je vatra prema nama ... sigurno nisu ...

TUŽBA:

            Dakle, ako pogledamo kartu koja se sad nalazi na grafoskopu recite da li je tačno da vidimo da li je ovo područje o kojem sad govorimo na toj karti u potpunosti opkoljeno sa tri strane bilo vojnim bilo policijskim snagama. Da li je to tačno.

ODGOVOR:

            Da, jeste.

TUŽBA:

            I kao što ste nam vi to objasnili vi nikada niste bili prisutni u nekoj kući kad je stanovnik te kuće napustio kuću, ili kada mu je rečeno ili savetovano da napusti kuću.

ODGOVOR:

            Ne, nikad.

TUŽBA:

            Čuli smo nešto o zolji. Podsetite nas kako je to tačno oružje zolja.

ODGOVOR:

            Ručni raketni bacač.

TUŽBA:

            Da li to ima neki mehanizam navođenja, tako da na taj način mu pomaže da dođe do cilja.

ODGOVOR:

            Nema.

TUŽBA:

            Da li je iz takvog oružja gađano koliko je vama poznato na mostu kod Male Kruše.

ODGOVOR:

            ...

TUŽBA:

            I tada kada je ispaljeno iz tog oružja, da li je koliko je vama poznato bilo ljudi na mostu u Maloj Kruši.

ODGOVOR:

            Na mostu ne. ...

TUŽBA:

            Da li je moguće tumačiti da je došlo do žrtava na mostu zbog toga što je iskorišćen ručni bacač.

ODGOVOR:

            Na mostu ne ... može samo ...

TUŽBA:

            Pitali su vas za zločine koje je počinila policija koliko je vama poznato da je tih 6 ljudi ili te 3 osobe koje ste vi videli da su odvedeni i koje više nikada niste videli da su ubijeni da li mislite da je to nešto zašta treba da se odgovara.

ODGOVOR:

            Da.

 

 

 

TUŽBA:

            Hvala vam.

            Optuženi vam je postavio dosta detaljno pitanje u vezi izraza čišćenje. Možete li da nam kažete kada ste prvi put čuli izraz čišćenje i u kojim okolnostima.

ODGOVOR:

            ...

TUŽBA:

            Izneta vam je opšta tvrdnja o tome zašto su se izbeglice kretale ili se nisu kretale. Molim vas da pomognete iako je to već pokriveno u vašoj izjavi ali kažite nam sa da ili ne, da li su vama izbeglice ispričale šta se njima desilo, dok su stajali u tim redovima u koloni.

ODGOVOR:

            Raznih priča je bilo ...

TUŽBA:

            Da još uvek se bavimo izbeglicama. Pitali su vas o tome šta se desilo na železničkoj stanici i o broju naoružanih ljudi koji su bili tamo i tako dalje. Da li su te izbeglice htele da se vrate,  da li su istim tim putem  koji su došli. Da li je to onda bio taj put duž koga su bili tenkovi naoružana policija i Vojska.

ODGOVOR:

            ....

TUŽBA:

            Da su hteli da se vrate tim putem koji su došli, da li je to taj put duž koga su se nalazili tenkovi naoružana policija i pripadnici Vojske Jugoslavije.

ODGOVOR:

            Da su želeli da se vrate ... vrate istim putem....

TUŽBA.

            Rekli ste da iz samog sela Mala Kruša niko nije došao duž tog puta na raskrsnici gde ste se vi nalazili. Koliko vam je poznato da li je bilo drugih puteva iz Male Kruše koji su vodili u druga sela ili možda vam nije poznat teren dovoljno da bi ste tako nešto znali.

ODGOVOR:

            .....

TUŽBA:

            Nemam više pitanja za ovog svedoka. hvala vam.

KVON:

            Gospodine K 25 ja imam nekoliko pitanja od 6 pripadnika OVK koje ste vi zarobili i predali lokalnom MUP-u. Iznešena je tvrdnja  da su oni možda bili streljani ili pogubljeni od strane lokalnog MUP-a. Da li je to tačno.

ODGOVOR:

            ....

KVON:

            Možda su ih pogubili pripadnici lokalnog MUP-a u kući nakon što su bili predati. Rekli ste da ste čuli zvuk pucnjave iz automatskog oružja nakon što su ušli u kuću. Šta ste vi uradili pošto ste čuli taj zvuk te pucnjave. Da li ste pokušali da saznate šta se dešava ili ste razgovarali sa vašim starešeinom o tome.

ODGOVOR:

            ...

KVON:

            Šta ste uradili nakon što ste našli tela u kući,  da li ste o tome razgovarali sa svojim starešeinom ili da li ste pokušali kasnije da saznate šta se dogodilo.

ODGOVOR:

            ....

 

KVON:

            Ništa niste uradili čak i kad ste već videli ta tela.

ODGOVOR:

            ...

KVON:

            Da li ja mogu da shvatim to na sledeći način - da ste vi i vaša četa dozvolili da pripadnici lokalnog MUP-a ili pripadnici paravojnih snaga urade nešto loše time što ih niste sprečili da te stvari urade, i time što ih kasnije niste kaznili.

ODGOVOR:

            ....

KVON:

            Hvala vam.

MEJ:

            Gospodine K25, ovim se završava vaše svedočenje. Hvala što ste došli pred Međunarodni sud da svedočite i sada ste slobodni i možete da idete.

TUŽBA:

            Dok se organizuje dolazak sledećeg svedoka ja u ovom trenutku želim da objasnim da ću kasnije imati jedno administrativno pitanje u vezi svedoka koji dolazi, ali pomoći će mi ako mogu to da odložim što kasnije kada ću ja imati kompletne informacije.

MEJ:

            Mislim da Veće zna o čemu ja govorim. Možda ćete na kraju jutarnje rasprave moći onda da pokrenete to pitanje. Dobili smo zahtev u vezi pukovnika i mi odboravamo taj zahtev. To znači da će on da svedoči uz tehničku izmenu lika i redigovanje datuma rođenja.

TUŽBA:

            Hvala, časni sude. Svedok o kome sam govorio K 33 i nalog koji se odnosi na njega moraćemo da se bavimo time zato što sud neće biti na raspolaganju sutra i u petak. Meni je potrebno maksimum informacija da bi ja doneo svoju odluku tako da onda tražim dozvolu da se time pozabavimo pred kraj jutranje rasprave.

MEJ:

            U redu.

ROMANO:

            Sledeći svedok je Šureta Beriša

            Časni sude da li imate rezime. Mislim da je ranije podeljen ali samo želim da budem sigurna. Ako nemate ja ovde imam kopije. Izvinjavam se, ja sam mislila da je to ranije podeljeno.

MEJ:

            Molim da svedok kaže svečanu izjavu.

            Svečano izjavljujem da ću govoriti istinu, samo istinu i ništa osim istine.

MEJ:

            Izvolite sedite.

TUŽBA:

            Možete li sudu da kažete svoje ime i prezime.

SVEDOK:

            Ja se zovem Šuhrete Beriša.

PITANjE:

            Da li ste vi rođeni 5. decembra 1961. godine.

ODGOVOR.

            Da.

PITANjE:

            Gospođo Beriša da li se sećate da ste dali izjavu službenicima tužilaštva 17. maja 1999 godine.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Da li se sećate takođe da ste 17. juna 2001 godine, bili na sastanku sa predsedavajućim službenikom ovog Suda i da ste tada imali kopiju svoje izjave na albanskom jeziku. Da ste tada videli.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE.

            Da li se takođe sećate da ste vi dodali nešto u svojoj izjavi.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE.

            Sećate li se da ste vi tada potvrdili da je sadržaj vaše izjave tačan i verodostojan.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Tužilac podnosi izjavu Šurete Beriše u spis.

SEKRETAR:

            Časni sude, ovo će biti dokazni predmet tužilaštva 252.

TUŽBA:

            Ovaj svedok je preživela masovni pokolj srpske policije i paravojske u Suvoj Reci 26. marta 99 godine. Njen muž i četvoro dece su bili među ubijenima. Svedok je muslimanka koja je živela u Suvoj Reci sa svojim mužem Nedžadom Berišom i njihovo četvoro dece. Delili su kuću sa porodicom Faton Beriše rođaka njenog muža, nalazi se preko puta ulice od policijske stanice u Suvoj Reci.

            Molim da sudski poslužitelj pokaže svedoku prvu fotografiju i to je fotografija koja se nalazi u tabulatoru 3 broj 14 registratora u Suvoj Reci. Gospođo možete li da potvrdite da li je ovo kuća gde ste vi živeli sa svojim mužem i četvoro dece.

ODGOVOR:

            Da. To je kuća gde sam ja živela sa svojim mužem i četvoro dece sa leve strane a sa desne strane se nalazi rođak moga muža Faton sa svojom ženom dvoje dece i njegovom sestrom.

PITANjE:

            Hvala vam. Krajem 98 godine, OEBS je sa svog ranijeg mesta preselio svoje kancelarije u kuću svedoka. OEBS je koristio deo kuće gde je živeo svedok kao svoj Štab, a deo kuće gde je bio Faton kao mesto gde su spavali. Nakon što se OEBS povukao sa Kosova 20 marta 1999 godine, bilo je dosta kretanja srpske policije i Vojske. Narednih dana svedok je videla tenkove ... i vojna vozila.

            25. marta, rano ujutru policija je pokucala na vrata i prisilila svedokinjinog muža u onaj deo kuće gde su se nalazile kancelarije OEBS-a. Njega su teško prematili a prostorije gde se nalazila oprema OEBS-a su bile opljačkane. Svedok i ostali su bili opljačkani uzeli su im oko 50 hiljada DEM. Tokom tih događaja jedan veliki tenk je bio parkiran ispred i cev je bila uperena direktno na kuću. Posle tog napada svedok i njena porodica su se preselili u kuću rođaka ujaka njenog muža Vesela Beriše, oko 30 m dalje od svedokinjine kuće. U tom trenutku bilo je 25 ljudi svih starosnih doba koji su živeli u Veselinoj kući. Svedok imenuje sve ove osobe. Ujutro 26. marta 1999 godine, dva tenka su se nalazila ispred Veselove kuće i cevi su im bile uperene u kuću. Negde oko 12,20 mnogo muškaraca, oko  30 njih neki u policijskim uniformama a neki u civilnoj odeći i svi su nosili automatsko oružje su dotrčali iz policijske stanice u kuću svedokinje.

            Jedan od ovih muškaraca zvani Zoran možda se prezivao Popović ili tako nešto iz Suve Reke, i tražio da jedan od stanovnika u toj kući Buja izađe, i pošto je to uradio Buja u njega su pucali i ubili ga. Ostali ljudi koji su bili u kući su bili prestravljeni. Istrčali su napolje pokušavajući da pobegnu. Sve muškarce su zaustavili muža svedokinje Nedžada njemu je jedan čovek po imenu Mišković rekao da podigne ruke u vazduh. On je to uradio i svedok je video kako Mišković njemu puca u leđa. Ona je držala svoje dvoje dece za ruke u to vreme. Bilo je jako mnogo pucanja i mnogi ljudi su ranjeni. Preživeli njih 40 ili 50 uglavnom žene i deca nekoliko porodica Beriša su bili prisiljeni da uđu u jedan kafir. Molim da se svedoku pokaže druga fotografija.

            Ova fotografija takođe se nalazi u registratoru za Suvu Reku broj 166 to je fotografija broj 2 tabulator 3. Gospođo da li je to kafić gde se vi nalazili.

ODGOVOR:

            Da. To je kafić gde je srpska policija ubila moje 4 dece, decu moje snaje kao i dva druga kao i druge pripadnike dve porodice Beriša. Oni su nas prislili da uđemo u kafić i rekli su nam da sednemo. Neki su sedeli na ćebadima, a neki su sedeli na stolicama ali ubrzo posle toga počeli su da pucaju iz automatskog oružja. Prva osoba koju sam ja videla koja je bila najbliža meni je bio Zoran i bilo je mnogo drugih ljudi. Nisam toliko mnogo videla zato što je bilo ljudi svuda okolo. Samo sam čula pucnjavu paljbu, to je trajalo oko 20 minuta. Možda čak i 30 minuta bez prekida neprestano se pucalo, onda je prestalo. Pucnjava je prestala. Ja sam pogledala gore i videla sam da je  još živa i rekla je Šureta pogledaj šta nam rade. Ja sam rekla potraži Dafinu vidi gde se ona nalazi. Ja sam pogledala okolo i videla sam Dafinu ćerku ona je bila na mukama kao i ćerka Musli Beriše. Ona je rekla vidi šta su mi uradili. Pogledajte mi noge. Jaukala je. Onda je Hajdina svekrva rekla pogledajte moju jadnu ... šta su njoj uradili. Onda je progovorila  moja najstarija ćerka ona nije bila povređena. Bila je sa svojim sinom. Isto tako je ... bila nepovređena sa svoje dvoje dece Ismetom koji je imao tri godine i ... koji je imao 10 meseci, a ... nalazi blizu mene on je imao 10 godina. Mi smo bili nepovređeni.

MEJ:

            Gospođo Beriša, pomozite nam u sledećem koliko godina je imalo vaše četvoro dece kada su ubijeni.

ODGOVOR:

            Moja deca su bila ... Beriša ona je imala 16 godina, Harolinda je imala 14 godina, Baltin je imao 11 godina, i Redon je imao samo 22 meseca. Onda je Malinda rekla mama, mama vidi kako su ubili Herolindu. Ja kad sam se okrenula tamo sam videla Herolindu. Videla sam da leži na zemlji, imala je 5 ili 6 rupa od metaka na telu. Ona je bila prelepa devojka, a s druge strane ... je rekla pogledajte ubili su je, ubili su Florijana.  On je bio zet a druga osoba je bio njegov brat.

TUŽBA:

            A, gospođo, kako ste vi preživeli.

ODGOVOR:

            Meni je bilo grozno. Ne znam kako to da vam objasnim. To je bilo apsolutno grozno.

PITANjE:

            Da li ste se pravili da ste mrtvi.

ODGOVOR:

            Da jesam ja sam se pravila da sam sam mrtva, i moj sin ... ja sam im rekao pravite se kao da ste mrtvi, lezite jer mi smo čuli Srbe da govore na svom jeziku kako su rekli: pripremite kamione i odnesite leševe odavde što pre.

PITANjE:

            Hvala gospođo. Onda su svedokinju i ostale preživele kao i leševe utovarili na kamion koji je otišao u pravcu Prizrena, sa vrata su joj skinuli dva zlatna lanca. Svedok koja je bila teško ranjena je uspela da skoči s kamiona u selu Ljutoglav, gde su se o njoj brinuli neki Albanci. Posle je odvedena u Grejkoč, a posle u Budakovo gde joj je ukazana lekarska pomoć. Njen muž i četvoro dece dve ćerke i dva sina su bili ubijeni u Suvoj Reci. Molim da se svedokinji pokaže fotografija. Da se svedoku pokaže karta ispravka prevodioca. Karta se takođe nalazi u registratoru za Suvu Reku, tabulator 18.

            Gospođo možete li da nam pokažete put iz Suve Reke do Prizrena i mesto gde ste vi skočili s kamiona. Znam da su vrlo sitna slova, ali nadam se da ćete moći to da vidite.

 

ODGOVOR:

            To je ovde.

TUŽBA:

            Hvala vam. Svedok je provela 6 nedelja krećući se po tom kraju pod veoma teškim okolnostima do 10. maja 1999 godine, kada je uspela da pređe granicu Albaniju tako što se priključila jednom konvoju. Pre nego što su stigli do granice zaustavili su ih u selu Bukoš kada su neki muškarci i žene izvedeni iz konvoja, odvedeni su u školu skinuli su ih i opljačkali. Uzeli su im svo zlato i novac. Stariji muškarci i neke od žena su bile puštene, ali mladići nikada više nisu viđeni. Na granici sa Albanijom morali su uz uporeno oružje da predaju sve svoje isprave. Događaji o kojima govori ovaj svedok svi nalaze u registrator  za Suvu Reku tom 1, tabulator 6 fotografije 4 od 1 do 4 i tabulator 3 fotografije 14 do 24. Molim i karta se nalazi u tabulatoru 18. Molim da se svedoku pokaže članak iz ....

            Gospođo da li vam je poznato da je bilo koji časopis pisao o onome šo se desilo vašoj porodici.

ODGOVOR:

            Da, ja sam videla taj članak.

PITANjE:

            Da li znate kako su oni dobili te informacije.

ODGOVOR:

            Mislim da im je šef OEBS-a dao informacije i drugi u Suvoj Reci su takođe dali informacije.

PITANjE:

            A da li je neko iz vaše porodice dao informacije.

ODGOVOR:

            Da.

TUŽBA:

            Hvala 

            Članak sadrži detaljan izveštaj o tome što se dogodilo u Suvoj Reci i nalazi se pod tabulatorom 2 registratora Suva Reka. To je sve časni sude.

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, ako vi nemate pitanja za ovu svedokinju, to shvatamo. Imajući u vidu ono kroz šta je ona prošla. Naravno ukoliko, želite osporiti njen iskaz o tome na koji način je izgubila muža i četvoro dece to možete učiniti. Međutim, ja vam sugerišem da barem jednom pokušate obuzdati svoje ispitivanje i da iskoriste manje od dozvoljenog vremena tj tri četvrt sati imajući u vidu posebno okolnosti njenog iskaza.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Mej, iskoristiću samo jedan minut, a svedokinju koja je očigledno izgubila muža i decu nemam nameru da ispitujem. Ja samo zahteva od vas da uvedete kao dokazni predmet izjavu Krasnići Marijana, vaše paginacije su 03045454 do 03045463 Krasnići Marijan iz Suve Reke, 8 juna 99. u Tirani je dao izjavu ona je kod vas zavedena ja sam je dobio. On je bivši policijski saobraćajni inspektor i on u svojoj izjavi objašnjava da su ovaj zločin učinili pripadnici lokalne kriminalne grupe, da je povod bio novac, da su među njima bili ljudi i nerno poremećni i uopšte nije jednonacionalan nego jedan Albanac koji se isto preziva Beriša a zove se Redžep,  to sve piše u izjavi svedoka koji je nestao sa spiska svedoka, ali izjava je ostala. Ja samo tražim dakle da se kao dokazni predmet uvede izjava Krasnići Marijana po stranicama vašim koje sam sad citirao i u kojima se vidi da je ovaj zločin izvršila lokalna kriminalna grupa a svedokinju naravno, nemam nameru uopšte da ispitujem. To je sve.

 

 

 

 

MEJ:

            U redu. Ovu izjavu možete staviti na uvrštenje, mi ćemo razmotriti da li da se to uvrsti kao dokazni predmet. Međutim, ukoliko vi nameravate tvrditi da je to delo delo koje su počinili lokalni kriminalci, svedokinja mora dobiti šansu da odgovori na takvu tvrdnju i da kaže svoje primedbe na to koje možda ima, budući da je bila tamo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Mej, ja sam pomenuo šta piše u izjavi vašeg svedoka, ne mog svedoka, to sam pomenuo i tražio da tu izjavu uvedete samo kao dokazni predmet. Vi prihvatate kao dokazni predmet novine koje je maločas gospođica Romano dala, a ovo je vaša izjava ovde dobijena.

MEJ:

            Samo trenutak. Dajte da vidimo tu izjavu. Svedokinja treba imati šansu da odgovori na tu izjavu. Recite,  molim vas, sudskom poslužitelju da ode i uzme izjavu.

            Dajte izjavu sudskom poslužitelju.

            Evo dobili smo sada stranice spisa.

SEKRETAR:

            Da, dobili smo sada stranice spisa.

MEJ:

            Optužba takođe može dobiti kopiju.

ROMANO:

            Da, mi upravo pokušavamo locirati tu izjavu i nabaviti kopiju.

MEJ:

            To će verovatno trajati nekoliko minuta.

ROMANO:

            Da, verovatno.

            Da, učinićemo to što je moguće ranije.

MEJ:

            U redu, mislim da je razumna stvar da onda sada odemo na pauzu dok se to radi, pa ćemo se kasnije time pozabaviti. Gospođo Beriša, možda će vam postaviti još nekoliko pitanja kada dobijemo tu izjavu. Pravilno je da vi imate priliku da odgovorite na tvrdnje sadržane u toj izjavi.

Sada ćemo napraviti pauzu od 20 minuta. Molim vas da imate na umu da ne smete sa nikim razgovarati o vašem svedočenju dok se ono ne privede kraju a to se odnosi na pripadnike tima optužbe. Sada idemo na pauzu od 20 minuta. Molim ustanite.

 

POSLE PAUZE

 

TUŽBA:

            Časni sude, izjave su na putu. Budući da ne možemo pronaći tačno one reči koje je spomenuo optuženi, imam ovde jednu kopiju koju sada gledamo.

 

MEJ:

            Dobro, dajte meni, molim vas, tu kopiju, ja ću je pogledati.

SEKRETAR:

            Časni sude, mi smatramo da je to ono o čemu je govorio optuženi, taj pasus, ima još nekoliko drugih, ali mislimo da je to pasus o kojem je govorio optuženi, mi smo to obeležili.

MEJ:

            To je, znači, izjava Marijana Krasničija, da li je to tačno?

TUŽBA:

            Da.

 

 

MEJ:

            Čini mi se da je teško tvrditi na šta se tačno optuženi oslanja u toj izjavi. Međutim, ne želimo ovde zadržavati svedokinju. S druge strane, ona mora imati priliku da odgovori na ono što je izneo optuženi. Gospođo Beriša, pomozite nam, molim vas. Da li ste vi uspeli identifikovati bilo koju osobu koja je bila odgovorna za ta ubistva.

ODGOVOR:

            Da.

MEJ:

            Recite nam ko su bili ti ljudi?

SVEDOK:

            To je bila policija, oni su bili iz policijske stanice u Suvoj Reci, ja sam ih videla vlastitim očima. Oni su izašli iz policijske stanice, otišli prvo u kuću Ismeta Kučija, videli su da tamo nema nikoga, pa su onda došli u kuću Vesela Beriše. To su bili policajci. Nije to bila neka grupa, neka banda kao što je rekao optuženi. To su bili policajci i ja sam ih videla vlastitim očima.

ROBINSON:

            A, kako ste ih vi uspeli prepoznati, identifikovati kao policajce?

ODGOVOR:

            Oni su bili policajci zato jer je Sedat, Violcin muž mom mužu rekao: "Gledaj, svi policajci Suve Reke su se skupili ovde, a ima ih i koje i ne poznajemo". I ja sam sama videla da su svi oni nosili policijske uniforme. To su bile policijske uniforme a u rukama su imali automatsko oružje.

ROBINSON:

            Da li ste nekoga od njih poznavali od ranije?

ODGOVOR:

            Da. Među njima sam prepoznala jednog Zorana. On je nosio policijsku uniformu, takođe. Na ramenu je imao neki beli znak. Ja mislim da je on pripadao nekoj paravojnoj grupi, jer Zoran ranije nije bio policajac. On je bio obučen kao policajac samo toga dana.

MEJ:

            A, ko je bio taj Zoran? Rekli ste da on inače nije bio policajac, šta je onda on radio?

ODGOVOR:

            Vozio je autobus. Ranije je bio šofer autobusa i dobro je govorio albanski. I tamo je bilo mnogo policajaca. Nekih 30 policajaca je došlo u kuću gde je bilo nas 25.

MEJ:

            Recite nam šta su tačno oni nosili?

ODGOVOR:

            Nosili su maskirne zelene i tamno plave uniforme. A isto tako, svi su nosili iste kape.

KVON:

            Gospođo Beriša, šta vi znate o čoveku po imenu Mišković? Da li je i on bio policajac ili je on bio pripadnik neke paravojne grupe kao i Zoran?

 

ODGOVOR:

            Ne. Meni se čini da je on bio komandir policije. Ali, nosio je civilnu odeću, crno.

KVON:

            Znači, nije bio u uniformi?

ODGOVOR:

            Mišković je nosio crno odelo, crnu odeću, nije nosio uniformu. Ali, njih otprilike stotina, kada su opkolili našu kuću, a među njima je bilo i nekoliko Roma, civila. I osim Miškovića koji je nosio civilnu odeću njegov brat koji je stražario u kući gde se nalazi OEBS, dakle osim njih svi drugi su nosili policijsku uniformu.

 

KVON:

            Hvala.

MEJ:

            Gospođice Romano, imate li pitanja?

ROMANO:

            Imam sada ovde kopiju sa vama, do zastoja je došlo zato jer smo morali redigirati adresu koja se nalazi u originalnoj izjavi. Vi, verovatno, nećete moći uvrstiti u spis ovu kopiju koju imate, ali imam ovde kopiju koja se može uvrstiti u spis.

MEJ:

            Ali, čekajte, prvo, imate li vi pitanja za svedokinju ili ona može ići?

ROMANO:

            Da, ne, htela sam samo naglasiti da na strani 6 izjave koju vi imate, na mestu gde se govori o Zoranu Petroviću ili Petkoviću, i da je svedokinja prilikom odgovaranja na pitanja spomenula jednog čoveka koji je bio pripadnik paravojne grupe i to upravo ovde i piše. I, kao što vidite, ovde piše da je on od godine 98. sudelovao u radu paravojnih grupa.

            Isto tako, želim vas obavestiti, da smo mi pokušali pronaći bilo kakvo spominjanje duševno poremećenih osoba koje je spomenuo optuženi, međutim, to u ovoj izjavi nismo uspeli locirati.

MEJ:

            Ukoliko smo završili sa svedokinjom, ona sada može ići, a mi ćemo onda odlučiti šta treba učiniti sa ovom izjavom. Imate li vi pitanja za nju?

ROMANO:

            Ne.

MEJ:

            Gospođo Beriša, hvala vam što ste došli svedočiti pred Međunarodni sud. Vaše svedočenje je sada završeno i vi možete ići.

            Vratićemo kopiju koju smo dobili, onu neredigiranu, a pitanje je sada šta da se uradi sa tom izjavom. Optuženi traži da se ona uvrsti u spis. Jedna moguća opcija je da se ta izjava uvrsti bez unakrsnog ispitivanja. Da li da je onda samo označimo za identifikaciju?

ROMANO:

            Časni sude, to je jedna mogućnost. Evo, ja sam sada imao tek jednu kratku priliku i mogućnost da pregledam ovu izjavu, međutim, video sam na osnovu ovih pasusa koji su obeleženi da ta izjava, zapravo, uopšte ne ide u korist optuženoga, upravo suprotno. I on, možda, sada nastoji ovu izjavu uvrstiti u spis zajedno sa veoma, veoma usku svrhu i budući, a to čini budući da deluje bez pravnog saveta. Ne znam da li sam u krivu, mislim da do sada nismo uvrstili u spis niti jednu izjavu svedoka osim onih svedoka koji su ovamo došli svedočiti i uvrštavanje ili status takve jedne izjave možda će kasnije biti komplikovan.

MEJ:

            Možda bi bilo pravilno to da se ovaj svedok pozove da svedoči i to ukoliko optuženi želi da on svedoči, onda optuženi treba da ga i pozove, to je uobičajeni način na koji se postupa sa ovakvim izjavama.

            Međutim, u ovom trenutku je pitanje šta trebamo preduzeti. Optuženi želi da se izjava uvrsti u spis, a možda bi bilo jednostavnije da se ta izjava označi samo za identifikaciju a onda kasnije kada dođe vreme možemo odlučiti šta će se dogoditi.

            Mislim da je to dobar postupak, za to verovatno neće postojati dokazni predmet, međutim, imamo još jednu stvar koju treba rešiti. Optuženi je spomenuo da su ljudi koji su delovali u tome bili duševno poremećeni. Pre nego što zaboravimo to, bilo bi dobro da nam optuženi kaže u kojem se to pasusu nalazi tako da vidimo o čemu se tu ustvari radi.

            Gospodine Miloševiću, čuli ste šta je rekla optužba. Situacija je sada ovakva: ovo je izjava svedoka koji nije svedočio i iako je istina da mi prihvatamo iskaze iz druge ruke u raznim oblicima, mi ih obično ne uvrstavamo u spis izjave svedoka osim ukoliko ne postoje neki posebni razlozi da se to učini ili osim ukoliko takva izjava ne potpada pod pravilo 92 bis koja vam je sada verovatno dobro poznata. Optužba sugeriše da biste vi trebali ponovo razmotriti da li želite tu izjavu uvrstiti u spis. Propisan način da se to obavi bio bi da vi ukoliko to želite ovog svedoka pozovete da svedoči kada vi budete izvodili dokaze. U tom slučaju, naravno, on može svedočiti. Međutim, u međuvremenu, ako i dalje želite da se ta izjava uvrsti u spis, mi ćemo je za početak označiti za identifikaciju, to znači da u ovom času ta izjava još neće biti uvršćena u spis ali je označena i primljena na znanje. Šta želite učiniti? Morao bih možda dodati da će konačna odluka o tome, da li da se to uvrsti u spis ili ne biti donesena kasnije, kada za to dođe vreme, negde pri kraju suđenja. Dakle, šta želite učiniti? Da li želite da se uvrsti ili ne?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Mej, možete da učinite šta god želite, ja sam vam naglasio da ta izjava ukazuje da su u pitanju kriminalci, uostalom ko bi drugo mogao da pobije nečiju decu do najgorih kriminalaca.

MEJ:

            Dobro, u redu, ne morate nastavljati, mi ćemo ovu izjavu sada označiti za identifikaciju sa sledećim dokaznim brojem odbrane.

TUŽBA:

            Časni sude, ja bih dodao samo još jednu stvar. Nakon što pregledam sve tri izjave u celosti, razmisliću da li ćemo mi zatražiti da se taj svedok ipak pozove kao 92 bis ukoliko u njegovom iskazu bude nešto od materijalne važnosti za Veće. Dakle, razmisliću o tome.

SEKRETAR:

            Ovo će biti dokazni predmet odbrane broj 23 označen samo za identifikaciju.

TUŽBA:

            Časni sude, optužba poziva kao sledećeg svedoka pukovnika Džona Kroslanda.

            Časni sude, verovatno ste primetili da sam ja pre nekoliko trenutaka dao sažetak svedočenja ovog svedoka u uobičajenom formatu. Budući da ste vi doneli nalog da ovaj svedok delom prođe kroz 92 bis, a delom svedoči uživo, ja ću iskoristiti ovaj sažetak, kazati vam gde se u nekom času nalazim i ukoliko postoje neki paragrafi za koje želite da svedok njih direktno svedoči, recite mi to pa ćemo onda to napraviti uživo. U ovom trenutku ja bih sažeo paragrafe od 1 do 5, uzeo živo 6, 7, 8, 11, 12, 13, 14, 18, 19, paragraf 19 će čini mi se odgovoriti na zahtev suda koji je ranije podnesen da se dovede živi svedok za Račka koji je tamo bio, za Račak koji je tamo bio 15. i zatim još 20, 23, 25 i 27. U 27-om se nalazi izveštaj o situaciji. Prema tome, ako želite da još nešto drugo prođemo uživo, recite mi samo.

MEJ:

            Teme koje se moraju izvesti uživo su saradnja između Vojske Jugoslavije i MUP-a, i sastanci sa hijerarhijom Vojske Jugoslavije.

TUŽBA:

            Da, hvala.

            U svetlu ograničenih zaštitnih mera koje smo tražili, to je iskrivljenje lika, molim da se svedok uvede a zatim možemo ponovo podići zastore, barem se nadam. Da li naša tehnička kabina to zna? Zna. U redu, hvala.

MEJ:

            U redu, molim da se uvede svedok.

            Molim svedoka da pročita svečanu izjavu.

SVEDOK:

            Svečano izjavljujem da ću govoriti istinu, celu istinu i ništa osim istine.

MEJ:

            Izvolite sesti.

            Pukovniče Krosland, vi ste umirovljeni pukovnik britanske vojske. Imate 35 godina radnog iskustva.

SVEDOK:

            Tako je.

PITANjE:

            Vi ste u jednom trenutku imenovani za vojnog atašea u Beogradu i na tom ste mestu bili od avgusta 96. do 23. marta 1999.?

ODGOVOR:

            Tako je.

PITANjE:

            Da li ste u vašem svojstvu vojnog atašea bili akreditovani kod Vojske Jugoslavije? Da li ste vi, dakle, bili tamo da budete u vezi sa Vojskom Jugoslavije?

ODGOVOR:

            Da, bio sam kod generala Perišića, koji je tada bio načelnik Generalštaba i to u ime mog Generalštaba i bio sam akreditovan samo kod Vojske Jugoslavije.

PITANjE:

Jeste li imali mnogo kontakata sa MUP-om?

ODGOVOR:

            Ne, nisam osim kada sam putovao na Kosovo, tada sam naravno dolazio i u kontakt sa MUP-om i to svakoga dana.

PITANjE:

            Vi ste otišli 23. marta. Jeste li se, zatim, vratili 12. juna 1999. kao oficir za vezu KFOR-a?

ODGOVOR:

            Tako je. Ja sam tada dobio zadatak da nadledam povlačenje Vojske Jugoslavije i da s njima budem u vezi, a isto tako i sa MUP-om i kosovskom oslobodilačkom vojskom.

PITANjE:

            I to ste radili negde do sredine jula 99.?

ODGOVOR:

            Tako je.

PITANjE:

            Pukovniče, da li ste vi dali izjave svedoka o vašim iskustvima na Kosovu, istražiteljima Međunarodnog suda i to 25. i 26. maja 1999. i zatim ponovno od 5. do 7. decembra 2000.?

ODGOVOR:

            Tako je, da, imam ovde kopije.

PITANjE:

            Imali ste prilike proveriti sadržaj tih izjava?

ODGOVOR:

            Jesam.

PITANjE:

            I, da li ste, kada ste nedavno pregledavali vaše izjave primetili neke greške u tipkanju?

ODGOVOR:

            Samo jednu, na jednom mestu je datum, godina 98. promenjena u 99.

PITANjE:

            I to je, čini mi se, na 8 strani izjave iz maja 99.?

ODGOVOR:

            Tako je.

PITANjE:

            Samo trenutak, da uzmem pravu izjavu.

ODGOVOR:

            Da, strana 8 u drugom paragrafu. U predzadnjem paragrafu.

 

 

TUŽBA:

            Da li je to paragraf 40, mislim da su paragrafi numerinari, dakle, predzadnji paragraf na strani 8?

SVEDOK:

            Tako je.

TUŽBA:

            To je sada paragraf broj 40. Jeste li, takođe, juče, pred predsedavajućim službenikom ovoga suda potvrdili da je sadržaj vaših izjava tačan po vašem najboljem znanju, sećanju i verovanju i jeste li u tom smislu potpisali svečanu izjavu?

ODGOVOR:

            Jesam.

PITANjE:

            Časni sude, želim sada ponuditi na uvršćenje te izjave i to u skladu sa pravilom 92 bis uz jednu rezervu. Tražim da se mesto i datum rođenja ovog svedoka koji se nalazi na prvoj strani redigiraju, drugim rečima, ja nemam problema s time da u vašim rukama bude izjava koja nosi te podatke, međutim, želimo da u javni deo spisa uđe redigirana kopija i to iz razloga sigurnosti.

MEJ:

            Da, molim da dobijemo dokazne brojeve.

SEKRETAR:

            To će biti dokazni predmet optužbe 253.

TUŽBA:

            Hvala. Dok čekamo da se to raspodeli možda bih sada mogao izneti kratak sažetak onog što se nalazi u izjavama, a zatim preći na živo svedočenje. Časni sude, u tim izjavama, pukovnik Krosland opisuje različite posete Kosovu koje je obavio u svom svojstvu vojnog atešea. Takođe, opisuje diskusije koje je imao sa raznim višim oficirima Vojske Jugoslavije. Isto tako, on je redovito podnosio izveštaje u telegramskoj formi Ministarstvu odbrane u Londonu. Deo njegovih dužnosti bio je da procenjuje nagomilavanje snaga, da nadgleda opremu vozila, pripadnike raznih snaga MUP-a i posebnih jedinica, kako bi te podatke mogao preneti britanskom ambasadoru. Isto tako, videćete da on u svojim izjavama dosta detaljno opisuje uniforme i opremu koju su koristile različite srpske snage, a on ima iskustvo školovanog vojnika. On, zatim, navodi identitet i položaje raznih generala koji su bili u štabovima Vojske Jugoslavije. Takođe, opisuje incidente koji su se dogodili u februaru i martu 98. On, takođe, opisuje šta je video, kakva je bila uloga PJP, SAJ i JSO. Sve su to jedinice koje su već ranije spominjane u iskazima drugih svedoka. Takođe, ovaj svedok će ovde govoriti o dokazima o zajedničkim operacijama vojske i MUP-a. Prema njegovom shvatanju, Pavković, Šainović, Milošević imali su zasebni zapovedni lanac. Takođe, govoriće o JSO-u ui čoveku po imenu Frenki Simatović koji je bio komandant JSO-a u blizini Peći. U izjavama se, takođe, opisuju njegovi sastanci sa generalom Dimitrijevićem i konkretno sastanak na kome je razgovarano o OVK-a. Tu su, takođe, njegove opservacije o aktivnosti OVK-a.

            Zatim ćemo čuti njegovo svedočenje uživo o tome kako se promenila uloga Vojske Jugoslavije. On će vam opisati da je pratio lorda Ešdauna, koji je već ovde svedočio, kad je on posećivao Kosovo. Takođe, on će govoriti o dokazima o srpskim napadima koje je video tokoms vojih 11 poseta Kosovu. On će takođe opisati jedan sastanak sa generalom Dimitrijevićem, i videćete da u njegovoj izjavi stoji da je OVK pri kraju godine 98. više i bolje organizovana.

            Činjenica da je generala Perišića zamenio general Ojdanić, a on takođe u svojoj izjavi spominje i razne druge osobe. Zatim će on svedočiti uživo o tome šta je video ... nagomilavanje snaga pre 1998 a takođe i čućemo šta je on video i 15. januara, prilikom incidenta u Račku. Isto tako govoriće o tome kako je gledao snage Vojske Jugoslavije MUP-a kako pljačkaju i pale kuće u januara, i opisaće koju opremu su koristili bataljoni Vojske Jugoslavije. Takođe on će govoriti o daljem nagomilavanju snaga Vojske Jugoslavije u martu 99 godine.

            U njegovoj izjavi videćete da je ona dva puta svojim očima gledao slanje jakih pojačanja Vojske Jugoslavije na Kosovo i on opisuje oklopna vozila i razne .. koje su učestvovale u tome. I nakon toga on daje svoje mišljenje profesionalnog vojnika o sposobnostima i mogućnostima kombinirane snage Vojske i MUP-a i o tome da li su oni mogli iseliti preostalo stanovništvo. Onće takođe govoriti o svojoj poseti zatvoru u Istoku godine 1999 i konačno pokazaću mu 7 telegrama odnosno svih 7 izveštaja o situaciji koje on pripremio. To su kopije izveštaja poslatih u Ministarstvo odbrane u  Londonu. Jer ti dokumenti su izvor informacija na kojem je on onda temeljio svoje zaključke. Prema tome, to je bio karatak sadržaj onoga što se nalazi u izjavi i onoga što ćemo napraviti odnosno, kazati uživo u svedočenju.

            Sada predlažem da pređemo na 6 paragraf ovog sadržaja. Gospodine ja sam čitao dosta brzo. Nas dvojica govorimo isti jezik. Međutim, moramo čekati na prevod. Zato bi obojica trebali pokušati napraviti kratku pauzu između pitanja i odgovora. Pukovniče Krosland, u kom ste vi svojstvu radili 24. marta 1998. godine u predelu Dečana.

ODGOVOR:

            Časni Sude ja sam radio u svojstvu atašea za odbranu ujedinjenog kraljevstava i bio sam u pratnji drugih atašea, i mi smo obilazili pokrajinu Kosovo da bi videli koliko je ozbiljna situacija i da bi pratili pojačano nagomilavanje Vojske Jugoslavije protiv onoga što se radilo o upadu OVK.

PITANjE:

            Pošto se bavimo Dečanima, to je u kosovskom atlasu časni sude strana 4 na dnu strane 4 vidi se da se Dečani nalaze tu na dnu strane na karti. Da li i vi imate kartu pukovniče Krosnald ako imate možda možete da se poslužite grafoskopom da nam povremeno pokažete gde ste. To je sve na jednoj strani, ali možda ćete moći da nam pokažete one krajeve koje budete spominjali tokom vašeg iskaza. Molim da se .. služba da sliku karte.

SVEDOK:

            Časni sude, mislim da to nije jasno bar ne vidi se jasno odavde gde sam ja.

TUŽBA:

            U redu onda ćemo da koristimo atlas. U svakom slučaju kada ste vi bili tamo da li ste primetili išta u vezi VJ.

ODGOVOR:

            Za vreme te posete smo prvi put naišli na značajno prisustvo VJ u i okolini Dečana i to je uključivalo dosta veliki artiljeriski položaj koji smo obišli koji je pružao podršku  vatrenu podršku zapadnom delu Kosova od grada Dečana prema Đakovici i severno prema Peći. Taj artiljerijski položaj su čuvali elementi policije i druge jedinice Vojske Jugoslavije.

TUŽBA:

            Za one koji nemaju kopiju vaše izjave kažite nam JSO.

ODGOVOR:

            JSO je deo specijalnih MUP-ovih snaga i koriste se za antiterorističke kao i munjevite napadae. Svi glavni gradovi na Kosovu u to vreme su u stvari postojale zajedničke baze Vojske i MUP-a i u mnogo prilika smo primetili da je oprema Vojske Jugoslavije bila prefarbana u plavu boju, koja je naznačava MUP, a ispod toga se jasno videla zelena boja.

PITANjE:

            Kad kažete Vojska Jugoslavije to je zvanično ime za ono što sam ja nazivao Jugoslovenska armija ili VJ.

ODGOVOR:

            Da, to je tačno.

 

PITANjE:

            I onda vi kažete da su oni u stvari prefarbali vojna vozila u policijske boje.

ODGOVOR:

            Da, to je tačno.

PITANjE:

            Da li ste videli dokaze toga širom Kosova.

ODGOVOR:

            Da, ja sam to video širom Kosova početkom 98 kao i u leto i kasno u jesen. Video sam brojna vozila zelene boje Vojske koja su bila ofarbana u plavu boju.

PITANjE:

            Da li ste vi kad ste spomenuli MUP da li ste vi stvorili mišljenje o snagama MUP koje su se u to vreme mogle rasporediti. Govorim sada o brojkama. Procena je bila negde od 8 do 10 hiljada. Oni su bili u stanju da se rasporede, ta brojka je rasla ili se smanjivala zavisno od uloge jedinica MUP-a na Kosovu u to vreme, a to je bilo pored otprilike 15 hiljada pripadnika Vojske Jugoslavije koji su tamo bili na redovnoj dužnosti.

PITANjE:

            Znači to je ono što ste primetili u martu i aprilu. Kako se to razvilo u julu 98 godine.

ODGOVOR:

            Da, do tog perioda OVK je tehnički preuzela kontrolu nad tri glavna puta širom pokrajine Kosova i negde oko jula, avgusta Vojska Jugoslavije i MUP su izgledali kao da su se udružuli da bi počeli operaciju čišćenja pokrajine Kosova.

PITANjE:

            To je nešto što ste vi videli da se dešava. Da li ste vi posle toga imali razgovor sa generalom Dimitrijevićem, u vezi onoga što ste vi primetili kasnije jednom prilikom u vezi događaja koji ste videli u julu i u avgust 98 godine.

ODGOVOR:

            Da, tako je. Po Ustavu Savezne Republike Jugoslavije Vojska Jugoslavije je imala pravo da drži kontrolu nad granicama. Mislim na početku da je to bilo oko 500 metara, a ta pogranična zona je proširena na 2 km a kasnije na 20 km, i to je delimično bilo prouzrokoavano pogoršanjem situacije. Polovinom jula, general-pukovnik Ojdanić je obavestio Udruženje atašea za odbranu u Beogradu, a ja sam tada bio predsednik da Vojska Jugoslavije sada brani komunikacije širom pokrajine Kosova, čime se govorilo o mnogo većem učešću Vojske Jugoslavije u podršci operacije MUP-a.

PITANjE:

            Kasnije još jednom drugom prilikom da li je pitanje onoga što su oni u stvari uradili u leto 98. bila tema razgovora sa generalom Dimitrijevićem.

ODGOVOR:

            Da, ja sam odneo fotografije, kao i video snimke kao dokaze. Tu se govorilo o artiljeriji raznog kalibra, o tenkovima, o oklopnim vozilima i transporterima Vojske Jugoslavije koji su pružali direktnu podršku operacijama MUP-a. Oni su davali tešku direktnu, indirektnu podršku u vatri za operacije na terenu.

PITANjE:

            I da li je ta vrsta pomoći bila u okviru dozvoljenih granica po vašem mišljenju u toj fazi događaja.

ODGOVOR:

            Po jugoslovenskom Ustavu ne. Ovde se radilo o kršenju dotadašnjih zona operacije i delimično je u stvari to govorilo o pogoršanju situacije na terenu na samom Kosovu.

PITANjE:

            Da li ste suočili generala Dimitrijevića s tim, i kakav je bio njegov odgovor ako to jeste uradili.

 

 

ODGOVOR:

            Ja sam njega obavestio o tome da imamo dokaze. Ja sam to njemu mislim i pokazao suočio sam general-pukovnika Ojdanića takođe, na tom sastanku zato što je on ispred Udruženja atašea rekao da Vojska Jugoslavije ne učestvuje u operacijama na terenu a to je očigledno bilo netačno.

PITANjE.

            Da li je dato objašnjenje za to što su uradili.

ODGOVOR:

            Kao profesionalni vojnik mogao se videti razlog zašto su oni to radili. To je bilo zbog žestine tih napada artiljerije borbenih tenkova kao i teške vatre iz oružanih vozila i to je bilo mnog iznad okvira razumnog nivoa primene sile.

PITANjE:

            Da li je bilo ikakvih razgovora sa generalom Dimitrijevićem u vezi odnosa komande treće armije i Šainovića i Miloševića.

ODGOVOR:

            Da, u dva navrata 3 oktobra, smo imali sastanak sa generalom Dimitrijevićem,  a 5 na njegov poziv imali smo sastanak sa mojim ambasadorom kada je general Dimitrijević rekao da je izuzetno zabrinut zbog situacije na Kosovu i da general Pavković komandant Treće armije a on je sada načelnik Generalštaba radi van okvira komande i da je išao oko generala Perišića i generala Dimitrijevića do gospodina Miloševića i Šainovića.

PITANjE:

            Da li je bilo nešto neobično u vezi toga po vašem mišljenju, u vezi uobičajenog komandnog lanca.

ODGOVOR:

            Da, ovo je bilo potpuno van uobičajenog zapovednog lanca.

PITANjE:

            Da li je dato dodatno objašnjenje u vezi toga kako je to funkcionisalo na terenu korak po korak. Ko je šta radio i kako je taj odnos funkcionisao, da li vam je to rečeno.

ODGOVOR:

            Nisu nam konkretno ništa rekli, ali bilo je prilično očigledno da general Perišić i general Dimitrijević unutar Vojske Jugoslavije nisu bili obaveštavani u potpunosti u vezi toga šta se dešavalo na terenu na Kosovu i prema tome bili su isključeni iz operativnog komandnog lanca koji je išao direktno od generala Pavkovića do gospodina Miloševića i Šainovića, koji je bio njegov operativac.

PITANjE:

            Vi ste spomenuli JSO, da li možda znate ko je bio komandant zadužen za JSO i oko Peći.

ODGOVOR:

            To je bio čovek po imenu Frenki Simatović, ja sam se jednom prilikom, mislim, sastao s njim u samoj Peći.

PITANjE:

            Da li znate gde je bila baza JSO?

ODGOVOR:

            Oni su imali nekoliko baza. Jedna je bila u blizini jednog starog hotela pored manastira Dečani, na zapadnoj strani Kosova. I imali su još jednu bazu u Istoku. To je istočno od Peći, na putu za Rudnik. Radi se o zatvoru u Istoku.

ODGOVOR:

            Imali su, takođe, bazu u Srbici, u dreničkom kraju, između Drine i fabrike municije.

PITANjE:

            Kad govorimo o Istoku, da li tamo postoji neki zatvor koji ima svoje specijalno ime?

 

ODGOVOR:

            Da, tamo se nalazi jedan veliki zatvor. Ja njega nazivam Istok, ali se nekad on takođe naziva i Dubrava.

PITANjE:

            Znači, kad govorite o Istoku vi time mislite na kraj oko zatvora Dubrava.

ODGOVOR:

            Da, to je tačno.

PITANjE:

            U redu. Da li ste se vi u određenom trenutku sastali sa osobom koja se naziva komandantom JSO?

ODGOVOR:

            Da, jesam, bar jednom prilikom. To je bila jedna borbena grupa. To je kombinovana grupa. Sastali smo se na putu Peć-Priština, na jednom mestu koje se zove Lapušnik. To je oko 25 kilometara od Prištine. I u okviru te borbene grupe bilo je pripadnika Vojske Jugoslavije sa tenkovima, bili su pripadnici JSO, SAJ i PJP. I oni su svi bili smešteni u dve baze, jedna u Paušniku, a jedna u Kijevu pre nego što su izvršili napad na Maleševo. A to je onda bila glavna baza za OVK - Oslobodilačku vojsku Kosova.

PITANjE:

            Da li ste vi dali datum možda za taj sastanak, kad se se susreli sa komandantom JSO?

ODGOVOR:

            Da, to je bilo 28. jula 1998. godine.

PITANjE:

            Da li je on sebe nazvao nekim imenom, nadimkom, nečim čega se vi sećate?

ODGOVOR:

            Ako se pravilno sećam, mislim da je nadimak bio Legija. I to je to.

PITANjE:

            Časni sude, ja sada prelazim na rezime, pasuse 11 i 12. Gospodine, vi ste ranije u vašoj izjavi spomenuli funkcije nekih visokih funkcionera, uključujući one iz vojske. Mislim da ste spomenuli generala Perišića. Da li je to tačno?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Koja je bila njegova uloga kad ste vi njega poznavali?

ODGOVOR:

            Ja sam bio akreditovan kao ataše za odbranu. Bio sam akreditovan kod generala Perišića. On je bio načelnik Generalštaba tri ili četiri godine i on je vršio tu funkciju dok ga nije smenio tj. zamenio, na njegovo mesto došao, general Ojdanić - u oktobru 1998.

PITANjE:

            Znači, u određenom trenutku 1998. godine, u oktobru, general Perišić je smenjen sa te dužnosti i na njegovo mesto je došao general Ojdanić. Da li je to tačno?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Pre oktobra 1998. kako ste vi shvatali zadatke i obaveze VJ uglavnom, šta su trebali da budu ti zadaci?

ODGOVOR:

            Kao što sam objasnio ranije, po Ustavu SRJ, oni su imali zadatak da brane granice Jugoslavije koja se prvobitno prostirala 500 metara, onda je proširena na dva kilometra, a onda na kraju proširena na 20 kilometara. Onda u julu 1998. general Ojdanić, koji je bio načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije tada je obavestio Udruženje vojnih atašea da će sada braniti ne samo granicu, već takođe i teren za obuku koji su imali na Kosovu, neke od kojih su bili od taktičke važnosti. I, takođe, komunikacije širom pokrajine Kosovo. Kao što sam rekao, bilo je četiri glavna puta koji su omogućavali snabdevanje koje je uglavnom dolazilo iz Srbije i da se ono obavlja nesmetano za Vojsku Jugoslavije i jedinice MUP-a koje su operisale na zapadnom delu pokrajine.

PITANjE:

            Hvala vam. Ja sam pitao o Perišiću. Vi ste, takođe, spomenuli generala Pavkovića. Možete li da nam kažete šta ste vi primetili, ako ste bilo šta primetili, na leto 1998. u vezi operacija AZJ u vezi generala Pavkovića i kakva je bila njegova funkcija u odnosu na Perišića.

ODGOVOR:

            Bilo je jasno, na osnovu sastanaka sa generalima Perišićem i Dimitrijevićem da je general Pavković video mogućnost, tražio i video mogućnost, da izvršava želje pretpostavljam gospodina Miloševića i da vrši mnogo veću operativnu kontrolu direktno iz Prištine i štaba u Nišu u operacijama unutar kosovske teritorije. Ja mislima da je on smatrao da je to prilika da pokaže da je on voljan da izvršava naređenja jugoslovenske vlade van uobičajenog komandnog lanca koji je trebao da ide preko načelnika Generalštaba i generala Dimitrijevića koji je bio načelnik za kontraobaveštajstvo.

PITANjE:

            Vi ste spomenuli, aludirali na činjenicu da ste vi sa ovim pojedincima razgovarali, ali o tome sam vas pitao u odnosu na jedan drugi pasus. Ali, da li sam ja u pravu da ste vi u stvari razgovarali o tim incidentima u leto 1998. sa generalima Perišićem i Dimitrijevićem?

ODGOVOR:

            Da, to je tačno. Mi smo imali dugačke razgovore. Kao profesionalni vojnik bio sam u situacijama koje su bile donekle slične onome što se dešavalo na Kosovu. I ja sam prema tome pokušavao da dam savete kao profesionalni vojnik. I bilo je očigledno, na osnovu ponašanja generala Perišića i Dimitrijevića, da oni nisu bili zadovoljni načinom na koji su se operacije sada organizovale i da je uobičajeni komandni lanac relativno ignorisan da bi se sprovodila jedna mnogo agresivnija politika koja je uključivala Vojsku Jugoslavije, kao što sam rekao, koja je pružala direktnu podršku operacijama MUP-a širom pokrajine Kosovo.

PITANjE:

            Da bi nam bila jasna funkcija i ono što se dešava tamo, mislim da ste vi možda to već i rekli, ali zamoliću vas da to razjasnite ako možete, molim vas. Ono što je VJ radila u leto 1998. godine, kako ste vi opisali, da li se to radilo o čisto pograničnoj stvari ili je ona sada u učestvovala u unutrašnjim internim bezbednosnim operacijama?

ODGOVOR:

            Početkom 1998. Vojska Jugoslavije je bila razmeštena na granici, naročito na albanskoj granici i jugozapadnoj granici, a kako su operacije postojale sve komplikovanije morali su da se povuku da bi dali podršku MUP-u koji donekle nisu bili sposobni da obave te operacije.

PITANjE:

            Znači, kad su oni podržavali MUP da li je to bio deo različite funkcije, da li je to bila stvar unutrašnje sigurnosti?

ODGOVOR:

            Da, to se graničilo na unutrašnjoj sigurnosti i to se definitivno promenilo i formalno je postalo jasno atašeima za odbranu u julu, 28. jula, kada je general-pukovnik Ojdanić dao takvu izjavu za atašee.

PITANjE:

            Da li ste vi razgovarali sa generalima Perišićem i Dimitrijevićem u vezi toga da li se oni slažu ili ne slažu sa takvim razmeštajem ili upotrebom vojske?

 

 

ODGOVOR:

            Oni su obojica bili nezadovoljni i nisu se slagali sa većim učešćem Vojske Jugoslavije. I to su mi oni i rekli barem u dva navrata. I, kao što sam rekao, oni su sada manje-više bili van redovnog, van uobičajenog zapovednog lanca. I oni nisu mogli da utiču na situaciju i na izdavanje zadataka što se sada vršilo direktno iz Beograda sve do Prištine. I, znači, do Prištine i Niša i štaba Treće armije van Kosova.

PITANjE:

            Gospodine, vi ste već spomenuli 27. avgust kada se general Ojdanić sastao sa atašeima za odbranu i izneo tu novu politiku. Da li je to bilo pre ili nakon što ste vi prezentirali te video snimke. Da li ste vi to uopšte prezentirali?

ODGOVOR:

            Jesam. Mislim da sam to pokazao generalu Dimitrijeviću. On je onda razgovarao sa generalom Perišićem, a isto tako ja sam tu traku i dao službi za strane oficire za vezu nakon što je general Ojdanić održao govor akreditiranim atašeima.

PITANjE:

            Šta ta video traka pokazuje?

ODGOVOR:

            Na toj traci vide se jedinice Vojske Jugoslavije, teška artiljerija i borbeni tenkovi kako izvode operacije u središnjem delu Kosova u i oko Suve Reke, Blaca i Duje. To su bila područje koja su tada bila pod stalnim bombardovanjem u okviru operacija čišćenja koje su trajale celog jula, avgusta i septembra 1998.

PITANjE:

            Vi poznajete geografiju Kosova, recite Junik, Prilep, Rudnik i Ojdan, gde se nalaze ta sela? Uopšteno govoreći, u kom području?

ODGOVOR:

            Sva ta sela nalaze se između zapadnog grada Đakovice i Dečana, otprilike nekih 10 kilometara južno od Dečana prema području Jablanice. Tamo se nalazila mala sela Brežnik i Prilep, odmah do glavnog puta. Tamo su nas odveli čini mi se u avgustu zato jer se na mestu zvanom Glođani odigrao masakr. Nas je u Đakovici pokupio MUP i onda pod pratnjom odveo i tom smo prilikom prolazili pokraj trupa koje su još uvek izvodile operacije, a sastajale su se od elemenata Vojske Jugoslavije, SAJ, JSO i PJP-a. I dok smo mi prolazili oni su još uvek spaljivali kuće, pucali u kuće dok su nas vozili u oklopljenom konvoju do malog sela Glođani.

MUP, koji nas je tamo doveo, dao nam je do znanja da se u jednom dubokom kanalu odigrao masakr. Ja lično video sam nekih šest do osam leševa koji su imali tragove od metaka, ispravka tela na kome su bile rane od vatrenog oružja, a znakovi od metaka videli su se i na betonskim zidovima kanala. Ko su bili ti ljudi nije bilo moguće utvrditi, jer nam nije bilo dozvoljeno da priđemo blizu tim leševima. No, zapovednik MUP-a u Đakovici rekao mi je da su to kosovski Srbi koja je ubila lokalna OVK. No, kao što sam rekao, mi nismo mogli potvrditi da se tamo zaista radilo o šest do osam leševa.

PITANjE:

            Da li je na sastanku 28. avgusta sa Ojdanićem spomenut taj incident, to paljenje i pucanje.

ODGOVOR:

            Da. General Ojdanić izgleda nije želeo znati šta se stvarno dešava na terenu. Ono što smo ja i drugi vojni atašei videli jasno nam je dalo do znanja da je uprkos onome što se službeno tvrdi u Beogradu, istina na Kosovu drugačija. Mnoge od tih operacije bile su izvođene na veoma grub način. Ja sam lično tokom godine 1998. i 1999. video između 200 i 300 spaljenih sela. Video sam kako se žito bezobzirno pali. Video sam i kako se poslovni prostori pljačkaju i uništavaju, benzinske stanice, prodavnice. A u gradovima poput Dečana, Peći i Đakovice albanski delovi tih gradova bili su potpuno spaljeni. To obuhvata i štetu na džamijama. Ja i drugi ljudi rekli smo Vojsci Jugoslavije da to nije baš bio pametan način da se vode operacije.

            Dakle, radi se o značajnoj šteti civilima čija je svrha bila samo to da se civili isteraju iz njihovih kuća, farmi i gradova koje sam već spomenuo - Peć, Dečani i Đakovica.

PITANjE:

            Izvinjavam se što se sad vraćam na tu temu, ali moram vas još ovo pitati. Ova četiri sela koja ste spomenuli - Junik, Prilep, Ržnjić i Glođani, recite, da li je incident koji ste vi tamo videli, da li ste vi o tom incidentu raspravljali sa Ojdanićem i ako jeste da li vam je on nešto rekao o tome kako na to treba gledati u smislu sigurnosti ili humanitarnih pitanja?

ODGOVOR:

            Ne. Zapravo, ne. Meni se čini da on to jednostavno nije mogao shvatiti. Na primer, časni sude, malo selo Prilep na putu Dečani-Đakovica bilo je visoko nekih 30 do 40 centimetara. Mislim time reći da su sve kuće sravnjene sa zemljom buldožerima. Prema tome, to je nivo razaranja o kojem govorimo. Na Kosovu, u izvesnim delovima Kosova, došlo je do teškog i masovnog razaranja, a general Ojdanić nije hteo čuti tu informaciju.

PITANjE:

            U redu, idemo sada na paragraf 12. Vi ste tokom vaših dužnosti imali kontakt sa lordom Ešdaunom koji je takođe posetio Kosovo.

ODGOVOR:

            Tako je. Ako se ne varam on je u dva navrata posetio Kosovo i ja sam išao sa njime i našim ambasadorom.

PITANjE:

            Kad je to bilo otprilike?

ODGOVOR:

            Jedna krajem septembra, mislim da je to bio 26. ili 27. septembar. Međutim, mislim da su oni proveli nekih četiri ili pet dana.

PITANjE:

            Sada ne treba mnogo detalja, ali recite nam koja ste mesta posetili sa lordom Ešdaunom?

ODGOVOR:

            Mi smo sproveli jednu detaljnu turu Kosova. Tom prilikom centrirali smo se na područje oko Suve Reke, Duja, Blaca, a pratio nas je Bi-Bi-Si. Oni su snimili operacije koje su tada bile u toku i bilo je sasvim jasno da je te operacije podržavala Vojska Jugoslavije.

PITANjE:

            Da li ste vi imali pristup toj traci koju je snimio Bi-Bi-Si?

ODGOVOR:

            Da, ja sam tu traku video. Mislim da je to iste večeri bilo emitovano na vestima.

PITANjE:

            Da li ste vi nešto snimali foto-aparatom ili video kamerom?

ODGOVOR:

            Jesmo.

PITANjE:

            Da li ste kasnije imali sastanak sa generalom Ojdanićem u prisutnosti lorda Ešdauna?

ODGOVOR:

            Mislim da da. Lord Ešdaun se isto tako sastao sa gospodinom Miloševićem, odmah nakon  posete Kosovu. Barem jednom prilikom. 

PITANjE:

            Kratko rečeno, između jula i oktobra koliko puta ste posetili Kosovo?

ODGOVOR:

            Otprilike 11 puta. Ponekad bi to bilo tri, četiri, pet, šest dana, tako da mogu reći da sam krajem leta i početkom jeseni dosta vremena proveo na Kosovu. Isto tako, i na zahtev gospodina Holbruka kada je on pokušavao postići sporazum krajem oktobra i novembra. Ja sam tada nadgledao povlačenje, u skladu sa Holbrukom planom, jedinica Vojske Jugoslavije nazad u kasarne - u Prištini, Prizrenu i Uroševcu.

PITANjE:

            Da li ste prilikom svake od tih poseta videli dokaze u incidentima.

ODGOVOR:

            Da. Stalno su se događale pljačke i spaljivanje sela. Neka sela su opljačkana i spaljena tri puta. Civilno stanovništvo ih je napustilo, zatim se vratilo kada su mislili da je bilo relativno sigurno vratiti se.

TUŽBA:

            Dajte da to razjasnimo. Kad kažete tri puta. Mislite da su oni spalili, ljudi bi otišli, vratili bi se, ponovo bi ga spalili, ponovo bi otišli. Da li mislite da se to dogodilo tri puta?

ODGOVOR:

            Da, upravo sam to mislio. Civilno stanovništvo pobeglo bi u šume. Treba imati na umu da je to bilo veoma toplo leto. Međutim, kada je počela dolaziti jesen temperature su se počele brzo spuštati, pa je jedino utočište bilo u brdima ili da se vrate nazad u oštećene kuće što su ponekad činili uz pomoć UNHCR-a koja je tada počela stizati.

TUŽBA:

            Časni sude, ne znam kada želite napraviti pauzu.

MEJ:

            Mislim da smo počeli u 10,35. Prema tome, imate još četvrt sata. Otprilike toliko.

TUŽBA:

            U redu, pokušavamo završiti pre pauze. Ali nisam znao kada će ta pauza biti. Hvala. Sada paragraf 14. Idemo sada malo brže.

            Gospodine, već ste govorili o 3. oktobru 1998. i o vašem sastanku sa generalom Dimitrijevićem toga dana. Vi ste već prepričali deo tog razgovora. No, recite nam, da li ste sa generalom Dimitrijevićem razgovarali o nekim protivvazdušnim oruđima koji ste vi lično videli i o njihovom korišćenju u borbi protiv civila?

ODGOVOR:

            Da, tokom cele 1998. skoro sva oprema za protivvazdušnu odbranu, tu se radi o oklopnim vozilima, vozilima sa točkovima i vozilima koji imaju gusenice i točkove, dakle ono što zovu Bova 3 i Praga, sve je to korišćeno za direktnu paljbu po selima, što sam ja lično video više puta. I to je bila taktika. Dakle, direktni napad na selo kako bi se razorila infrastruktura sela i kako bi se stanovništvo, koje je tamo bilo, isteralo iz kuće.

PITANjE:

            Recite nam, da li se činilo da su ta sela na osnovu vaših opservacija bila vojne mete?

ODGOVOR:

            Ne, to su bila normalna civilna sela. Naravno, neizbežno je da su se u nekim od tih sela nalazili i pristalice Oslobodilačke vojske Kosova. Jer, kao što vi veoma dobro znate, na Kosovu je godine 1998. bilo nešto više od milion Albanaca.

PITANjE:

            Prema vašem shvatanju ženeveskih konvencija da li je takvo ponašanje dopušteno?

ODGOVOR:

            Ne, nikako. To su bili topovi od 20, 30 i 40 milimetara. Oni imaju veoma veliku razornu moć i njihovo korišćenje je prema ženevskim konvencijama predviđeno u borbi protiv vazduhoplova i drugih oklopnih vozila, ali ne protiv ljudstva.

PITANjE:

            Gospodine, da li postoji neko telo pod nazivom HMA?

 

 

ODGOVOR:

            HMA je skraćenica na engleskom za Her Megistdž Ambassador - ambasador njenog veličanstva.

PITANjE:

            Znači, kad ste se sastajali sa Dimitrijevićem to je bilo u prisustvu ambasadora Donelija?

ODGOVOR:

            Da. Nakon što sam se ja vratio sa Kosova, a moj ambasador je želeo razgovarati sa najvišom osobom sa kojom smo to mogli kako bismo racionalizovali situaciju koja je brzo izmicala iz ruke.

PITANjE:

            I vi ste u pratnji ambasadora britanske kraljice otišli na taj sastanak u oktobru?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Da li se tamo razgovaralo o odgovornosti za Kosovo?

ODGOVOR:

            Ja mislim da je moj ambasador vama jasno dao do znanja da on smatra gospodina Miloševića, Vojsku Jugoslavije i MUP odgovornima za ono što se tamo događalo na Kosovu. On je, takođe, rekao da će se u budućnosti možda preduzeti koraci protiv onih koji su sasvim jasno bili odgovornosti za zločine protiv čovečnosti.

PITANjE:

            Da li ste vi jedan izveštaj dobili podatke o tome da na Kosovu deluju jedinice PJP-a?

ODGOVOR:

            To je bilo u vreme kada je gospodin Holbruk preduzeo svoju inicijativu. Tada su razne jedinice MUP-a razmeštene van Kosova i ja sam lično video kako te jedinice odlaze sa Kosova. Međutim, kratko vreme nakon toga druge jedinice MUP-a, odnosno jedinice PJP-a dovedene su nazad na Kosovo kako bi se zamenile one jedinice koje su bile na dužnosti nekih tri ili četiri meseca.

PITANjE:

            Znači, da li se može reći da se činilo da se na početku sporazum poštuje, ali da su se onda stvari promenile?

ODGOVOR:

            Da. Ja sam lično video kako je Vojska Jugoslavije vratila tri borbene grupe nazad u kasarne. Ja sam o tome izvestio relevantne vlasti. Isto kao što sam rekao video sam da se povlače i neki elementi MUP-a, odnosno PJP-a. Međutim, nakon toga videli smo druge elemente kako se za nekoliko dana vraćaju na Kosovo i, dakle, zamenjuju one koje su poslane sa Kosova.

PITANjE:

            Znači, proteklo je samo nekoliko dana pre nego što su druge jedinice zamenile povučene jedinice?

ODGOVOR:

            Koliko se ja sećam radilo se o periodu od jedne, najviše dve sedmice. Prema tome, status kvo je bio ponovo uspostavljen, barem kada je reč o broju srpskih snaga bezbednosti na Kosovu.

PITANjE:

            Preskačemo sada paragraf 18 i recite nam brzo i kratko. 19, 20 i 21. decembra 1998. neposredno pre Božića, da li ste primetili nešto u vezi sa 211. brigadom iz Niša.

ODGOVOR:

            Da, časni sude. Ta brigada iz Niša koju smo veoma lako mogli identifikovati po znacima koje je nosila, razmeštena je na zapadu na uzvisini odmah na prilazu Podujevu, duž glavne rute za snabdevanje koja je išla prema Kuršumliji. To je bilo istureno zapovedno mesto Treće armije iz Niša. Prema tome, oni su, dakle, štitili svoju glavnu rutu za snabdevanje od OVK koji je u tom delu Kosova izveo više napada.

Prema tome, tamo su bile snage koje su brojale više od jednog bataljona. A isto tako, blizu jednog aerodroma nalazio se još jedan bataljon. Prema tome, oni su u i oko Podujeva imali otprilike jednu oklopnu brigadu, što uključuje u borbene tenkove, borbena oklopna vozila i artiljeriju.

PITANjE:

            Ja nisam vojnik pa morate možda malo nešto razjasniti. Kad kažete da ste videli tenkove, da li su to bili tenkovi MUP-a ili?

ODGOVOR:

            Ne, Vojska Jugoslavije zadržala je kontrolu nad svim glavnim borbenim tenkovima, a neke su jedinice kasnije bile opremljene i tenkovima T 84 što indicira da su te jedinice uglavnom došle spolja, da nisu bile s Kosova, da su došle iz Niša ili čak iz Beograda.

PITANjE:

            Znači, 211. brigada iz Niša je bila definitivno brigada Vojske Jugoslavije?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Koliko otprilike ljudi broji neka brigada?

ODGOVOR:

            Pa, otprilike između tri i četiri hiljade, zavisno od toga u kom je stepenu popunjena u to vreme.

PITANjE:

            Znači, radi se o veoma velikoj grupi ljudi?

ODGOVOR:

            Da, radi se o veoma velikoj i veoma snažnoj organizaciji i oni su selima zapadnog Podujeva naneli veliku štetu. (Prevodilac nije uspeo uhvatiti imena sela)

PITANjE:

            Jeste li u to vreme kad ste videli 211. brigadu videli pripadnike MUP-a.

ODGOVOR:

            Da, posetio sam njihovo zapovedništvo u Podujevu i tamo sam unutar kruga video i MUP i Vojsku Jugoslavije. Prema tome, bilo je sasvim jasno da oni rade zajedno.

PITANjE:

            Još jedno pitanje o toj temi, budući da ste vi profesionalni vojnik, nakon što ste videli toliko mnogo ljudi i činjenicu da MUP i Vojska Jugoslavije rade zajedno - jeste li stvorili neki zaključak, mišljenje ili špekulaciju o tome šta se dešava?

ODGOVOR:

            Časni sude, meni je to indiciralo koliko ozbiljno Vojska Jugoslavije shvata tu situaciju, situaciju koja se pogoršavala. Bilo je sve više i više ljudi i opreme Oslobodilačke vojske Kosova. A osim toga oni su, naravo, i štitili svoju glavnu rutu u južnu Srbiju, prema Prokuplju i Nišu.

PITANjE:

            Da li vas je zabrinulo to što se tamo videli?

ODGOVOR:

            Bio sam veoma zabrinut, časni sude. Svaki put kad je bila izvedena neka operacija došlo je do sasvim nerazumne upotrebe velike sile prema selima i gradovima.

PITANjE:

            Hvala. Pukovniče Krosland, želeo bih sada da se vratimo na 15. januar 1999. Tada se dogodilo ono što je poznato pod imenom Račak. Možete li sudu malo detaljnije reći gde ste bili, u koje vreme, na kojem mestu, šta ste tačno videli? Dakle, želeo bih da vi objasnite svojim rečima sudu kako je došlo do toga da ste tamo bili, gde ste tačno bili i šta ste videli?

 

SVEDOK:

            Časni sude, malo selo Račak nalazi se odmah zapadno od mesta po imenu Štimlje, a to je na jednoj od južnih ruta koja vode prema Suvoj Reci i Prizrenu. Štimlje je bilo zajednička tačka koncentracije vojske i MUP-a, jer se odmah iza Račka nalazilo jedno malo selo Crnoljevo iz kojeg je Oslobodilačka vojska Kosova kontrolisana jedan planinski put koji je išao prema Duljaju gde je Vojska Jugoslavije imala jednu borbenu grupu relativnu izolovano na uzvisini iznad sela Suva Reka.

Ako se dobro sećam došlo je do napada na jednu patrolu MUP-a, možda je to bila i patrola Vojske Jugoslavije, odmah zapadno od sela Račak. Mislim da su u tom napadu ubijena tri pripadnika MUP-a. I tada je bilo sasvim jasno da će započeti velika operacija u kojoj će biti korišćena 243. brigada pukovnika Delića iz Uroševca. To je formacija Vojske Jugoslavije, kao i svi kombinovani elementi PJP-a i MUP-a. Cilj te operacije bio jer da se neutralizuje ono za šta je rečeno da je zapovedništvo Oslobodilačke vojske Kosova. Ja bih rekao da je to bila tek jedna baza, ali o tome se može diskutovati.

PITANjE:

            Moramo vas zaustaviti, želimo nešto razjasniti. Ovo što ste spomenuli da su ubijena dvojica ili trojica ljudi. Je li to bilo 15-oga ili par dana pre 15-og?

SVEDOK:

            Mislim da, ako se dobro sećam, da je do toga došlo par dana pre glavne operacije u Račku koja je ivedena u noći od 14. na 15.

TUŽBA:

            Znači, neko vreme pre operacije u Račku?

SVEDOK:

            Da, to je verovatno bio katalizator te operacije.

TUŽBA:

            Izvinjavam se što sam vas prekinuo.

SVEDOK:

            Ja sam tamo stigao negde u rano poslepodne, mislim oko dve posle podne i tamo je već bilo u toku stalno bombardovanje iz borbenih oklopnih vozila, njih otprilike devest sa uzvisine nad Račkom, a pomagali su im i topovi D 30. To su haubice Vojske Jugoslavije.

KVON:

            Pukovniče Krosland, kako ste vi saznali da će doći do operacije u Račku?

ODGOVOR:

            Časni sude, Kosovska verifikaciona misija takođe se nalazila u tom području i ona je takođe pokušavala nadgledati operacije koje su tada trajale. Na osnovu količine ljudstva, MUP-a i elemenata Vojske Jugoslavije koje su se skoncentrisale u tom području bilo je veoma jasno da neposredno predstoji neka operacija.

TUŽBA:

            Jeste li zato otišli u Račak?

SVEDOK:

            Da. Ako u tom delu sveta provedete onoliko vremena koliko sam ja proveo steknete neki osećaj za stvari koje se dešavaju. To mesto bilo je veoma teško i veoma opasno. I jugoslovenske vlasti su morale imati kontrolu nad tim područjem zato jer je tamo tekla ...... njihovih glavnih ruta za snabdevanje prema zapadu, prema Suvoj Reci i dalje prema Prizrenu.

TUŽBA:

            Izvinjavam se, malo sam se pomešao se sudijom Kvonom, ali sada bih vas želeo ponovo pitati. Vi ste spomenuli nekakve M 80. Rekli ste, dakle, da su to bila neka, jesu li to nekakvi tenkovi, borbena oklopna vozila, šta je to?

SVEDOK:

            Ne, to su manja oklopna vozila sa teškim mitraljezima i oni nose prilično veliku vatrenu moć. Kao što sam rekao, bilo je otprilike devet tih vozila i iz njih se manje-više stalno pucalo na područje u i oko Račka.

PITANjE:

            Jeste li bili u stanju utvrditi odakle je došla sva ta oprema? Je li to bila JNA ili MUP, je li tamo bilo tenkova?

ODGOVOR:

            Tamo su bili elementi Vojske Jugoslavije iz 243. brigade, to smo prepoznali. To je mehanizovana brigada iz Uroševca. To je, znači, bilo u zoni odgovornosti te brigade.

PITANjE:

            Jeste li videli tenkove?

ODGOVOR:

            Da, videli smo neke tenkove T 55.

PITANjE:

            Izvinjavam se što sam vas ponovo prekinuo. Recite, kad se uzme veličina te operacije koju ste videli, recite nam, u normalnom zapovednom lancu na kojem nivou planiranja ili saradnje se jedna takva operacija mora organizovati?

SVEDOK:

            Časni sude, tamo mora da se radilo o tesnoj saradnji između 52. korpusa Vojske Jugoslavije stacioniranog u Prištini pod komandom generala Lazarevića, koga sam poznavao i mnogo puta video i isto tako jedan vojnik Vojske Jugoslavije je bio ranjen, a jedan je i ubijen. Ja sam otišao videti leševe i, takođe, pružio sam prvu pomoć jednom od njihovi vojnika koji je ranjen. To je dokumentovano u drugim područjima. Međutim, sasvim je jasno da se radilo o koordiniranim potezima Vojske Jugoslavije i MUP-a kojima je cilj bio da se očisti OVK iz tog područja. I meni se čini da su oni želeli Oslobodilačkoj vojsci Kosova dati jednu snažnu poruku, a čini mi se da je to bio čudan način budući da su to radili pod nosom Kosovske verifikacione misije ambasadora Vokera.

PITANjE:

            Jeste li vi videli tamo nekoga iz KVM-a dok ste bili tamo?

ODGOVOR:

            Jesam. Mislim da je to bio ambasador Voker, ali ne sećam se tačno.

PITANjE:

            Jeste li bili tamo kad je došlo da samog sukoba?

ODGOVOR:

            Ja sam tamo stigao neposredno nakon što je započeo veliki sukob i celog tog poslepodneva trajala je aktivnost visokog intenziteta kao i sledećeg dana.

PITANjE:

            Mislim da sud želi znate šta ste vi tačno videli, šta je ko kome radio, kada i gde?

SVEDOK:

            Iz načina na koji su korišćeni M 80, dakle, borbena oklopna vozila koja su bila na uzvisini iznad Štimlja, nad Račkom, bilo je sasvim jasno da su oni pružali, ono što bismo mi nazvali, intenzivnu vatrenu podršku u samom području sela Račak. Zatim, ja mislim da je došlo do operacije čišćenja, mi to nazivamo operacijom čišćenja, koja je prošla kroz selo Račak. Ako se dobro sećam, nekih sedam ili osam pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova koji su ubijeni su izvedeni.

            Drugi ljudi koji su ubijeni, mnogi od njih imali su opekotine što indicira da su oni ubijeni iz neposredne blizine. Naravno, ja nisam bio prisutan kada su ti ljudi bili ustreljeni, međutim, na žalost, u svom čivotu video sam dovoljno leševa da sam mogao shvatiti da su ti ljudi bili ubijeni iz neposredne blizine.

KVON:

            Pukovniče, jeste li videli ili čuli razmenu vatre u to vreme?

ODGOVOR:

            Da, to se moglo čuti skoro i u Prištini. Radilo se o veoma ozbiljnoj operaciji. Prema mom mišljenju, radilo se isto tako o potpunom ignorisanju ovlašćenja Kosovske verifikacione misije. Ja mislim da je ambasador Voker tamo stigao sa svetskom štampom i oni su došli, ne onoliko blizu kao što smo mi bili, međutim, veoma su jasno mogli videti tih devet oklopnih vozila kako pucaju direktno na Račak. Isto tako i druge jedinice koje su bile rasprostranjene u području Štimlja, a koje su podržavale tu operaciju.

KVON:

            Da li to znači da ste vi videli da neko odgovara na njihovu vatru, da OVK uzvraća vatru?

ODGOVOR:

            Ne, časni sude, to nije bilo moguće videti zato što su se oni nalazili sa druge strane brda, a pregled su imale srpske snage bezbednosti sa svog položaja. To je jedan pošumljeni položaj i to bi omogućilo da neko možda pobegne neviđen ka jugu. Ali, sa srpske strane radilo se o jednoj goloj uvali, dolini koja je od njihovih položaja vodila ka Račku.

KVON:

            U redu, hvala vam.

TUŽBA:

            Samo da razjasnimo, da nastavimo od pitanja sudije Kvona kad ste odgovorili na pitanje o razmeni vatre i odgovorili ste na način na koji jeste. Vi ste rekli "razmena".

ODGOVOR:

            Ne, bilo je vrlo teško odrediti da li je i uzvraćana vatra zato što je vatra sa jedne strane bila vrlo, vrlo teška.

PITANjE:

            Da li ste vi tokom vaših dužnosti i posete Račku obišli deo koji se spominje kao Jarak, nakon što su se događaji desili?

ODGOVOR:

            Ne, ja tamo nisam išao, jer je pristup bio ograničen. Mislim da je ambasador Voker otišao zajedno sa još par ljudi iz KVM-a.

PITANjE:

            Vi lično niste otišli?

ODGOVOR:

            Ne, ja nisam lično tamo otišao.

PITANjE:

            Da li možete da nam vremenski odredite otprilike kad ste vi videli tu tešku artiljerijsku paljbu usmerenu u Račak, otprilike kada?

ODGOVOR:

            Koliko se sećam to je bilo pre podne 14. ili 15. Mislim da je to možda bilo pre podne 15-og do kasno popodne 15-og.

PITANjE:

            Odakle ste vi posmatrali to, gde ste vi bili da bi mogli to da vidite?

ODGOVOR:

            Mi smo uspeli da stignemo relativno blizu Štimlja, raznim putevima koje smo razradili ranije. Ali, nije bilo moguće dati definiciju, tj. defincija toga ko je učestvovao u tome je bila veoma jasna.

PITANjE:

            Da li je bilo posmatrača KVM-a otprilike koji su imali iste mogućnosti kao i vi da vidite taj incident.

ODGOVOR:

            Bila je jedna tačka odakle se možda moglo to videti koja je meni bila poznata. KVM, koliko je meni poznato, nije im bilo omogućeno da uđu. Mislim da je ambasador Voker onda uspeo da uđe unutra nakon operacije da vidi šta se desilo.

PITANjE:

            Da li je KVM, koliko je vama poznato, mogao da bude u položaju da vidi isti taj incident koji ste vi videli i da obaveste o tome ljude iz svog komandnog lanca?

 

ODGOVOR:

            Da, to je tačno.

MEJ:

            Gospodine Rajneveld, možda je sad prikladan trenutak da napravimo pauzu.

RAJNEVELD:

            Da, časni sude, ja sada se spremam da pređem na pasuse 20, 23 i 25 i 27. To je sve što mi je ostalo.

MEJ:

            U redu. Međutim, imajući u vidu vremenska ograničavanja možda nije moguće da danas završimo sa pukovnikom Kroslandom.

            Pukovniče, možda neće biti moguće da danas završimo sa vašim svedočenjem, ali ne mogu ništa da obećam. Za vreme pauze molim vas da ne govorite o svom svedočenju sve dok se ono ne završi, a to uključuje i članove tužilaštva, njihovog tima. Međutim, ako ćete vi morati da odetei da se nakon izvesnog vremena vratite da završite svoj iskaz, recimo sada ili u ranu jesen, molim vas da o tome porazgovarate sa gospodinom Rajnveldom da bi onda mogli da nađemo odgovarajući termin.

SVEDOK:

            Da, časni sude.

MEJ:

            Gospodine Rajneveld, možda možete da nas obavestite o ishodu tih razgovora?

RAJNEVELD:

            Hvala. Mislim da neće biti potrebno da mi razgovaramo sa svedokom u međuvremenu. Ali, da bi bili dovoljno oprezni ja se nadam i možda će biti, verovatno, da se svedok vrati u ponedeljak, tako da onda možemo da završimo s njim u ponedeljak pre podne.

MEJ:

            Da, čini mi se da je to sasvim u redu. Molim ustanite.

 

 

POSLE PAUZE

 

 

MEJ:

            Izvolite, gospodine Najs.

NAJS:

            Časni sude, imamo par administrativnih stvari koje moramo danas da rešimo. Mislim da neću biti siguran da li mogu da završim s tim do pola dva, ili 15 do dva. U svakom slučaju, izgleda da će pukovnik Rosan morati da se vrati u ponedeljak. Svedok K 32, svedok u vezi koga smo tražili, u koga, za koga je Veće tražilo dodatne informacije i za koga smo mi dali izjavu od kraja aprila, rečeno je da s tim nije stupljeno u vezu do maja. Ja se izvinjavam zbog te greške u našem zahtevu, radilo se o kraju aprila. Izjava govori sama za sebe, što se tiče njenog značaja i mi smatramo da moramo da, u skladu sa vašim naređenjem, da razjasnimo tačno koje su naše namere.

            Časni sude, vraćamo se na Marjana Krasnićija koga je optuženi pomenuo jutros. Njegove izjave, pošto smo ih pregledali, podložne su kompletnoj proceduri 92 bis, i to je obavljeno 30. marta kada smo mi nameravali da i njega uključimo u naše izvođenje dokaza. Kao što je Veću poznato, mi smo drastično smanjili broj svedoka od tada. On potencijalno i dalje jeste koristan svedok i pošto optuženi želi da se njegove izjave uvrste u spis, ja sada upozoravam da u skladu sa 92 bis, zahtevam da se u skladu sa paketom dokumenata koje je optuženi dobio i sud koji je dobio, treba da se izvodi u skladu sa pravilima 92 bis u potpunosti. Znači, to može da se pročita u spis i onda bi bilo iznenađujuće ako bi optuženi to osporio, pošto je tražio da ta izjava uđe u spis. Uobičajeni vremenski rok za 92 bis je 14 dana, 7 dana i 14 dana, ja mislim, ali tražim da se onda to možda skrati, tako da optuženi može svoj stav da razjasni u vezi toga da li će biti potrebno da se ovaj svedok pozove na unakrsno ispitivanje ili ne.

MEJ:

            U redu, razmotrićemo to.

NAJS:

            Gospodin Ku, sud je pokrenuo ideju o praktičnom rešenju za taj problem i to je mogućnost, što se tiče njegovog glavnog svedočenja, da on svedoči pre nego što se pozove Delaberjel. Jedini potencijalni problem je da uobičajeni svedok, normalni svedok ne bi komunicirao sa tužilaštvom nakon što počne sa svojim iskazom. Međutim, to ne važi ako se radi o unakrsnom ispitivanju veštaka. I, onda, kada se taj problem reši, možda će sud onda hteti da razmisli o toj mogućnosti, i mi, naravno, ćemo vrlo rado da pratimo odluku suda. Postoji jedno tehničko pitanje koje želimo da se reši. Dokazni predmeti sada nisu kategorizovani, nisu podeljeni. I, ne želimo, postoji problem ako se dokument, ako mu se da broj ili ako se on klasifikuje na neki način, onda taj dokument mora ponovo da prolazi kroz čitavu proceduru, da ljudi numerišu te brojeve, itd. Ja sam siguran da ćemo naći rešenje za dokazne predmete 92 u budućnosti, tako da ne traćimo vreme, da ljudi ne moraju da drugi put numerišu iste dokumente. Što se tiče dokumenata gospodina Kua, mi ćemo uraditi nešto što će pomoći da se bolje organizuju ti dokazni predmeti da bi oni mogli da se koriste. Mislio sam da, možda, te dokumente možemo da stavimo u registratore koji će biti kategorizovani, da bi se njime lakše rukovalo. Ali bi nam pomoglo da znamo da li možemo da ga pozovemo po takvoj proceduri. Ako tako može da se uradi, onda ćemo da uradimo sve što je potrebno.

MEJ:

            Svedočenje gospodina Kua je nešto što se delimično osporava, tako da, ako hoćete da uradite ono što su amikusi predložili, ja mislim da je onda potrebno da saslušamo strane o tome.

NAJS:

            Da, to neće trajati dugo, ali nadamo se da ćemo podneti pismeni zahtev sutra da bi tačno naznačili o kojim se pitanjima ovde radi. I na kraju, mi smo podneli izjavu Isufa Jeminija, osobe koja je čula neke komentare iz ove zgrade. Dopušteno nam je da ga pozovemo. Da li mogu da sada kažem da ćemo želeti da ga pozovemo u roku od sledeće dve nedelje. On je koristan svedok, a neće trebati mnogo vremena za njega.

MEJ:

            Da li je njegova izjava obelodanjena?

NAJS:

            Da, jeste, ona je obelodanjena i ako se dozvoli da se on pojavi, već je obelodanjena izjava.

MEJ:

            Znači, obelodanjena je optuženom.

NAJS:

            Da. U redu, hvala vam. 

MEJ:

            Molim da se pozove svedok.

NAJS:

            U redu, ja sam se upravo spremao da pređem na pasus 20 u rezimeu. Pukovniče Krosland, mi ćemo malo da rezimiramo vaše svedočenje. Koliko sam shvatio tokom vaših obilazaka, već ste svedočili da ste videli uništavanje, paljenje i haranje određenih sela. Da li se to desilo i 99?

ODGOVOR:

            Da, jeste, časni sude, u kraju oko Podujeva, gde je bila razmeštena Vojska Jugoslavije, to je bila 211 brigada iz Niša i barem četiri sela Gornja i Donja Lapušnica, Dragaš i Dobrotin su bili teško oštećeni.

 

TUŽBA:

            Časni sude, ta sela se vide na strani tri.

            Da li ste vi videli bataljon Vojske Jugoslavije koji je učestvovao u tome što ste vi videli u tim selima koja ste vi upravo spomenuli?

ODGOVOR:

            Da, časni sude, direktna i indirektna paljba je dolazila iz oruđa koje je koristila Vojska Jugoslavije kao i elementi MUP-a i PJP.

PITANjE:

            Možete li ukratko da opišete metode operacije, ko je šta radio, kojim redosledom i kome?

ODGOVOR:

            U većini operacija ispaljeni su pucnji upozorenja na sela koja su trebala biti napadnuta da bi se civilno stanovništvo upozorilo da dolaze i gore stvari i da će doći do vrlo razarajuće faze razaranja kojoj će onda uslediti operacija na terenu. Ja sam, kao što sam već rekao, pre toga bi došlo do paljenja i pljačkanja kuća koje su još uvek ostale. Takođe bi bile uništene žitarice na poljima pored kuća i šire, naročito u centralnom Kosovu koji je poljoprivredni kraj i koji, ustvari, je žitnica Kosova, naročito taj deo oko Kijeva. Palile su se vatre tokom leta i u kasnu jesen 98. godine.

PITANjE:

            I kakav je to efekat imalo, to paljenje žitarica na sposobnost meštana da se kasnije vrate?

ODGOVOR:

            Mislim da je to u početku njih jako mnogo uzrujalo. Uništavana je stoka, takođe nemilosrdno 98. godine, krajem, kada su počeli da doturaju hranu UNHCER i druge dobrotvorne organizacije, možda tada te aktivnosti nisu bile toliko razarajuće, ali ne mogu da kažem zašto su se uopšte one dešavale.

PITANjE:

            Vi ste nam opisali način na koje su se stvari radile. Koje su snage učestvovale u pljačkanju ili u tim terenskim operacijama. Da li je to vojska ili neko drugi?

ODGOVOR:

            Većina tih operacija na terenu na koje sam ja naišao direktna i indirektna vatra je bila podrška Vojske Jugoslavije, a desantne jedinice su, ustvari, bile iz redova JSO, PJP, ili SAJ, jedinica koje bi onda prošle kroz taj kraj, sistematski ga očistile i izvršile najrazornije operacije. Očigledno granatiranje od Vojske Jugosalvije i drugih elemenata je bila vrlo razarajuća.

PITANjE:

            Da li je bilo koordinacije između vojske i snaga na terenu da bi se izbeglo pucanje na sopstvene snage?

ODGOVOR:

            Da. Ja sam siguran da je u Prištini, gde su se planirale operacije, bilo koordinacije u tom centru, kada su u pitanju bile zajedničke operacije da bi se sprečilo ono što mi nazivamo plavo na plavo. Ali, artiljerija i drugo oružje, da se spreči da oni pucaju na druge krajeve gde su se nalazile srpske snage.

PITANjE:

            Kada ste vi videli te operacije, šta su seljani radili za vreme tih operacija?

ODGOVOR:

            Kao što sam rekao, pucalo bi se kao upozorenje na selo, da bi se naterali seljani da odu, pre nego što bi došlo do glavnog napada. Prema tome, napadi u krajevima kao što je Maleševo i druga sela u tom kraju, većina seljana je verovatno već bila otišla, tako da bi onda trupe samo prošle kroz taj kraj i bezobzirno uništavale sve, ili pokušale ako hoćete da etnički očiste te krajeve i uspeli su u tome da, barem u kraju Mališeva, do doline Poderuša, uspeli su da potisnu nekih 30 do 40 hiljada seljana, koji su većinu leta i do kasnu jesen to vreme proveli napolju.

PITANjE:

            Ta sela koja vi spominjene na osnovu vašeg iskustva na Kosovu, da li vam je poznat etnički sastav stanovnika tih sela?

ODGOVOR:

            Da, većina tih sela su bila naseljena kosovskim Albancima. Glavna srpska sela, kao što je mesto Kijevo, a to je uporište srpsko u centralnom Kosovu, i drugi kosovski Srbi su bili u glavnim gradovima, recimo u Prištini, Peći i Đakovici.

PITANjE:

            Da li ste 98. i početkom 99. primetili bilo šta u vezi srpskih krajeva u tim gradovima ili u vezi srpskih sela, da li ste videli slična uništenja i u tim delovima?

ODGOVOR:

            Ne, vićina tih srpskih enklava su bili krajevi gde se nije moglo ići. Ljudi kao što sam ja, nisu mogli da imaju pristup tamo, tamo su ih, ustvari, ta mesta su bila čuvana od strane lokalnih jedinica za odbranu koja su bile organizovane na teritorijalnoj osnovi i to su bili meštani koji su bili naoružani i čuvali su svoju imovinu.

PITANjE:

            Vaša izjava spominje to u pasusu 23 i zbog vremena ja ću to preskočiti. Znači, sada gledamo u atlasu stranu 3, mesto 2006 i to je ono o čemu se radi u pasusu 23.

            Ja sada želim da pređem na Istok ili na Zatvor "Dubrava" i posetu koju ste vi tamo učinili. Da li je to bilo bombardovanje u jednom trenutku?

ODGOVOR:

            Da, to je tačno. Za vreme kampanje.

PITANjE:

            Da li ste vi išli tamo nakon što se završio sukob?

ODGOVOR:

            Da, ja sam otišao tamo početkom juna kada smo stigli tamo u taj kraj sa još jednim atašeom za odbranu, zatekli smo gomilu dokumenata za koji su neki tvrdili da su naređenja o streljanju. Mi smo to predali relevantnim vlastima zajedno sa ličnim kartama i drugim vrstama isprava koje su očigledno oduzete pojedincima. To se nalazilo unutar unutrašnjih zidina, odmah pored glavnog kontrolnog punkta, pored Istoka, tj. Zatvora "Dubrava".

PITANjE:

            Jedno brzo pitanje. Dok ste vi bili na dužnosti da li ste saznali, da li ste naučili da čitate ili da se snalazite na srpskom jeziku, da li ste mogli da čitate ćirilicu?

ODGOVOR:

            Da, pre nego što sam preuzeo tu dužnost, ja sam učio srpski, naučio sam i ćirilicu.

PITANjE:

            I ti dokumenti koja ste videli, da li ste vi lično pregledali neke od njih?

ODGOVOR:

            Da, jesam.

PITANjE:

            Možete li, da li ste mogli da vidite čije su to bile isprave, da li su to, koje su narodnosti bili vlasnici tih isprava?

ODGOVOR:

            Da, oni su pripadali licima kosovskim Albancima, radilo se o ličnim kartama.

PITANjE:

            Gospodine, tokom vaših dužnosti, mislim da ste ranije spomenuli da ste vi pripremali izveštaje ili rezimee da bi obavestili ljude kojima ste vi odgovarali. Da li je to tačno?

ODGOVOR:

            Da, ja sam išao na oko 70 takvih poseta i te posete su trajale, obilasci od dana do najviše nedelju dana.

 

 

PITANjE:

            Da li ste vi bili prisutni, da li ste vi pružali informacije ambasadoru britanskom u to vreme?

ODGOVOR:

            Da, ja sam vrlo tesno sarađivao sa svojim ambasadorom, i isto tako koji je imao veze sa političkim komandnim lancem u Beogradu, onako kako se situacija pogoršavala tokom 98. i 99.

PITANjE:

            I neki od tih izveštaja koje je potpisivao ambasador njenog veličanstva, gospodin Doneli, da li ste vi učestvovali u tome ili da li su vam bili poznati sadržaji nekih od tih dokumenata?

ODGOVOR:

            Da, časni sude, ja sam davao vojne informacije zato što sam ja dugo bio na Kosovu, tako da sam mogao da dam svoj doprinos izveštaju što se tiče vojnih i geografskih aspekata.

PITANjE:

            Časni sude, želim brzo svedoku da pokažem nekih 7 dokumenata, da bi izbegli zbrku, ja ću ih pokrivati jedan po jedan. Prvi dokument, pukovniče Krosland, nosi datum maj 11. i 12. Možda poslužitelj može da podeli taj dokument stranama. Da li vi imate kopiju tog ..... ili vam je potrebna kopija?

ODGOVOR:

            Da, ja imam svoju kopiju tog dokumenta.

TUŽBA:

            Sačekaćemo da i sudije dobiju kopije.

            Referent za predmet treba da složi dokumenta onako kako ćemo ih koristiti. U pitanju je moja greška, ali u međuvremenu ćemo pogledati prvi dokument.

            Gospodine, možete li da nam ukratko kažete nešto o prvom dokumentu. To je dokument R 0118465, radi se o poverljivom dokumentu i to je ....

MEJ:

            Prvo želim da mi dobijemo te dokumente.

TUŽBA:

            A, u redu, izvinjavam se.

MEJ:

            Jako bi nam pomoglo kada bi ubuduće te dokumente dobili zajedno sve, tako da bi lakše mogli da ih koritimo. Koliko danas možemo da pokrijemo da ne bi gubili vreme na to. Mi sada dobijamo treći dokument. 2, 4, 9, 0.

TUŽBA:

            Ima sedam takvih dokumenata, ukupno od nekih 19 ili 20 strana.

MEJ:

            Kažite nam onda kojim dokumentom treba da počnemo.

TUŽBA:

            Idemo hronološkim redom. Ovo je .... od 11. i 12. maja 98. godine. Da li časni sud ima kopiju tih dokumenata?

MEJ:

            2, 4, 9, 0. Molim da se tome da dokazni broj.

SEKRETAR:

            To će biti dokazni predmet tužioca 254.

TUŽBA:

            Ovaj dokument, vama je poznato da ste vi, ustvari, bili izvor većini informacija?

ODGOVOR:

            Da, časni sude, ja sam pročitao taj dokument i većinu ostalih i oni su pisani u vrlo jednostavnom formatu. Daje se kome je upućen, takođe, onda dan i datum, onda se da rezime ključnih događaja i onda se detaljnije obrađuju razni krajevi gde smo mi bili i tu je, svrha dokumenta je bila da se ljudi upoznaju sa situacijom koja je vladala u to vreme.

TUŽBA:

            U prvom dokumentu vi spominjete situaciju u Ponoševcu?

ODGOVOR:

            Da, to je Ponoševac, to je na zapadnom rubu, između Đakovice i Dečana. To je bio kraj gde je vladala velika napetost. Graničio se sa Albanijom i bio je, prema tome, od primarnog interesa za srpske snage bezbednosti.

TUŽBA:

            Pasus broj 2, možete li tu nešto da kažete u vezi sela južno od Ponoševca. Kako su ona izgledala?

ODGOVOR:

            Većina tih sela, od Đakovice do Ponoševca i prema Dečanima su bila teško oštećena. Većina civilnog stanovništva je već bila otišla i tu su patrolirali elementi JSO i PJP, i ja sam smatrao da oni to rade na prilično grub način, pucalo se na stoku koja je još ostala živa i uništavali su ili dalje još uništavali sve one krajeve i imanja civilnog stanovništva koji su otišli odatle.

PITANjE:

            U redu, ovaj dokument je dobio broj, sada gledam sledeći broj, to je dokument od 28. maja 98.

SEKRETAR:

            Da, to je dokument tužilaštva P 255.

TUŽBA:

            Ovo je dokument od četiri strane, da li svi imaju taj dokument. Vrlo brzo u sažetku prvog pasusa na strani jedan, vi spominjete to da ste videli sela severno od Dečana. Možete li nešto o tome da nam kažete?

ODGOVOR:

            Časni sude, ta sela su na glavnom putu od Đakovice prema Dečanima, sve do Peći, i tu se nalaze Gornji Strelci i ostala sela gde je nanesena teška šteta. Većina stanovništva je bila suviše uplašena da se pojavi ili su već otišli iz tog kraja i otišli ka Juniku, zapadno od ovog kraja.

TUŽBA:

            Idemo na sledeću stranu ovog dokaznog predmeta. Pod brojem dva, ograničenja kretanja, vidimo jedan paragraf. Da li ste vi pokušali otići u ....... ?

ODGOVOR:

            Jesno, međutim, niste nam to dozvolili. Zrze je jedan mali zaseok, odmah severnozapadno, ispričavam se, jugozapadno od Đakovice i tamo se nalazila jedna kontrolna tačka koja, mislim da je pripadala vojsci i MUP-u.

PITANjE:

            Paragraf 3. Jeste li vi nešto izneli o selu Kijevu?

ODGOVOR:

            Da. To je selo usred područja Drenice, na južnom delu i tokom celog tog perioda, godine 98. i 99. bilo je to mesto gde su Srbi držali jedinice MUP-a i PJP-a i to je ostalo u srpskim rukama tokom 98. i 99.

PITANjE:

            Pri dnu ove strane, pod brojem 4, stoji spaljivanje kuća u selima severno od Dečana, a zatim na, pri vrhu sledeće strane, vi iznosite neke opservacije. Koje su to opservacije?

ODGOVOR:

            Pa, u osnovi, u tom području na cesti je bilo veoma malo vozila osim naših. I, ta su sela i UNMIK i Gornji Streoci bili teško oštećena. Stanovništvo je bilo napustilo sela, potražilo zaklone ili gde su se mogli sakriti, budući da su se bojali dalje odmazde. I celo to područje izgledalo je napušteno. Osim kontrolnih punktova za vozila MUP-a i PJP-a koji su se nalazili u celom tom području, kako bi se zadržala zapadna granica same ceste.

PITANjE:

            Paragraf broj 5.

SVEDOK:

            Tu se govori o području južno od Kline. To je centralno Kosovo. Spominje se selo Dolovo i dole sve prema Rakovici, to je ponovo tranzitna ruta za srpske snage sigurnosti. Ta sela gledaju na tu rutu i zato je na njih pucano i, kao što sam to javio u ovom izveštaju, tokom tog celog dana, u tim selima goreli su veliki požari. To je bila manje više svakodnevna pojava tokom cele godine 98. i 99.

PITANjE:

            Paragraf 6, jeste li videli helihoptere u napadu?

ODGOVOR:

            Ne, časni sude. Bilo je raznih izmeštaja o tome da se koriste helihopteri. Mi smo videli jedan agresivni napadni helihopter kako leti u području Peći odnosno Mitrovice, krajem 98. Međutim, osim toga nismo videli nikakvu helihoptersku aktivnost, primarno zbog toga što Vojska Jugoslavije nema mnogo helihoptera.

PITANjE:

            Već ste rekli da ste videli vozila obojena raznim bojama i spomenuli ste da se neka vozila prebojavaju u 9 paragrafu?

ODGOVOR:

            Da, to je tačno. To su bili dokazi i to tokom, i to koji su se mogli naći u svim garnizonima, zajedničkim garznizonima vojske i MUP-a.

TUŽBA:

            Časni sude, ovi dokumenti kojima se sada bavimo nosi referentni broj tužilaštva 2940, a u ostatku imate ...... od 2493 do 2496.

KVON:

            Pukovniče Kroslan, u ovom istom dokumentu broj 10, možete li nam razjasniti značenje fraze MUP, Zapreče, Zavrtanj?

ODGOVOR:

            Pa, radi se o jednoj engleskoj frazi koja je ovde pogrešno otkucana, frazi koja znači pojačavanje pritiska.

TUŽBA:

            A šta mislite reći s time da su oni pojačavali pritisak, na koga, na šta?

ODGOVOR:

            Pa, činilo se da su akcije srpskih snaga sigurnosti za svoj cilj imale pokušaj da se u potpunosti dislocira sav život iz sela, time što se spaljuje žito i usevi, što se spaljuju stogovi sena, uništava zimska hrana za stoku, time što se kolju životinje na koje su nailazili, poput konja i krava, i time što se bezobzirno razaraju privatne kuće privatnih građana i pljačkaju i uništavaju poslovni prostori koji su bili korisni ili nisu bili korisni srpskim snagama sigurnosti.

PITANjE:

            Hvala, idemo na sledeći. Od 30. jula?

SEKRETAR: 

            To će nositi dokazni broj 256.

TUŽBA:

            Hvala. Vrlo brzo, strana broj 1, vi spominjete da ste opazili jednu borbenu snagu sa PJP i VJ u smeru Mališeva. Šta to znači?

ODGOVOR:

            Mi smo došli sa južne strane kroz Mališevo koji je u julu bio jedna od baza zapovedništva OVK-a i tada smo naišli na tu borbenu grupu kojom je zapovedao SAJ, ali su tamo bili elementi Vojske Jugoslavije sa tenkovima, i drugi elementi i PJP-a..

Kod Kijeva i Lapušnika naišli smo na dve borbene grupe spremne za napad niže prema Mališevu. Taj napad su oni kasnije toga dana i izveli. A jedno od njihovih vozila je minirano južno od Lapušnika.

PITANjE:

            Na sledećoj stranici, pod brojevima 3, 4 i 5, tamo gde su opisani rečima a ne brojkama, vi iznosite neke komentare. Mislim da ste već rekli šta ste videli. Ovo su, znači, samo dokumenti koje ste vi napravili u to vreme?

ODGOVOR:

            Da, mi bismo napravili sažetak ako bi ljudi mogli pročitati taj sažetak i dobiti osećaj o tome šta se dešava. A onda ako su želeli nekakve detalje onda bismo te detalje dodali, kao što vidite u tim paragrafima. Mi tu govorimo o konkretnim borbenim grupama na koje smo naišli u Lapušniku i Kijevu pre operacije koja je započela prema Mališevu.

PITANjE:

            A, na sledećoj strani, pod zaglavljem Bravo, spominje se bezobzirno razaranje i svako selo. Tu, takođe, ponovo opisujete istu metodologiju koju ste ranije u vašem iskazu opisali?

SVEDOK:

            Da. Ja sam se osobno odvezao iz Mališeva neposredno pre nego što sam naišao na srpske snage sigurnosti na glavnoj cesti. Sve te kuće bile su neoštećene i svi usevi su bili nezapaljeni. Prema tome, do ovoga je došlo odmah nakon toga, nakon što su oni napali. I, kao što stoji u paragrafu Čarli, ja sam zatim odveo jednu grupu ambasadora u to područje i oni su sami videli količinu štete koja je nanesena tokom tog napada na područje Mališeva.

PITANjE:

            7. avgust 98. Idemo na sledeći dokument.

SEKRETAR:

            Dokazni predmet 257.

TUŽBA:

            Hvala. Dakle, ponovo govorimo o 5. i 6. avgustu. Vi ste napisali ovaj izveštaj 7. Govori se o jednom incidentu kod Jablanice, ako sam u pravu. Vi tu ponovo govorite o šteti na infrastrukturi i usevima, poslovnim prostorima, isto kao što ste to videli i u drugim područjima?

ODGOVOR:

            Tako je časni sude. To se sve dešavalo sredinom leta, u julu i avgustu i septembru, kada su srpske snage sigurnosti pokušavale ponovo zauzeti kontrolu nad tim područjem. I činilo se da je njihova taktika tada da oni pokušavaju isterati civilno stanovništvo iz tih područja time što razaraju njihove kuće i pljačkaju i pale njihove biznise i sve ono drugo što im može biti od koristi.

PITANjE:

            Na sledećoj stranici, pod brojem dva, spominjete nešto.  Da li je to civilno stanovištvo?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Šta ste konkretno zabeležili u tom paragrafu?

ODGOVOR:

            Tokom tog perioda, jul, avgust i septembar došlo je do masovnog pokreta unutrašnje naseljenih osoba, što inače nazivamo IDP. To je civilno stanovništvo koje je napadnuto i isterano iz svojih domova, pa su se oni sklonili u obližnjim šumama, ili ponekad čak prešli dole prema jugu u pogarošku dolinu koja je odmah severno od Suve Reke. Prema tome, u to vreme bilo je mnogo civilnog stanovništva u pokretu koji su jednostavno pokušavali izbeći kontakt sa sprkim snagama sigurnosti.

PITANjE:

            I sledeći izveštaj dolazi iz septembra 98. a govori o situaciji od 8. i 9. septembra. Ne znam da li to već imate? Imate, hvala. Molim dokazni broj?

SEKRETAR:

            Dokazni broj optužbe 257.

TUŽBA:

            Hvala.

            Prvo, na naslovnoj stranici pod brojem 2, spominjete opet IDP, da li su to unutrašnje nasiljene osobe koje ste maločas spomenuli?

ODGOVOR:

            Da. I kao što sam već rekao, tu se radi o području severno od Suve Reke koje su držale srpske snage sigurnosti. I oni su držali jedan sendvič tamo i u Mališevu. U Mališevu su, takođe, držali srpske snage sigurnosti.

PITANjE:

            Koliko ste ljudi videli u tom sendviču?

ODGOVOR:

            Časni sude, kao što ovde piše, brojke variraju između 5 i 15 hiljada ljudi, a ponekad bi ta brojka išla i do 30, 40 hiljada. Zapravo, bilo je gotovo nemoguće utvrditi njihov tačan broj, zato jer su ti ljudi živeli pod plastičnim vrećama, u žbunju, bilo gde gde su se mogli skloniti od sunca i vremenskih elemenata i radilo se o velikom, velikom broju ljudi koje je bilo teško prebrojati. Međutim,  imali smo informacije da je tom prilikom tamo bila grupa od 5 do 15 hiljada ljudi, a kasnije tokom godina ta je brojka porasla.

PITANjE:

            U brojkama 3 do 6 na sledećoj strani, vi iznosite neke opservacije o tome kako ste videli uništenje sela i pod tačkom broj 7  tamo izneli neku procenu o tome šta te ljude čeka u zimskim mesecima?

ODGOVOR:

            Da, časni sude. To je pitanje bilo od velikog interesa za kosovsku verifikacijsku misiju i kadom. Isto tako, trebalo je koordinirati i civilnu pomoć koja je u to vreme već počela pristizati. I, kao što vidite, ovde se spominje jedna gruba brojka od otprilike 171 hiljade civila. No, valja reći da je bilo teško precizno opisati tu situaciju i pokušaj koji su poduzeli UNHCR i druge nevladine organizacije da se donese pomoć. Imao je za svrhu da se spreči katastrofa koja je predstojala u zimskim mesecima, kada bi seljani kojima su kuće uništene, a usevi spaljeni ne bi imali više hrane. Ne bi se mogli hraniti, a životinje koje su im ubijene ne bi ni trebale hranu.

TUŽBA:

            Idemo na sledeći izveštaj o situaciji, od 3. oktobra 1998.

AMIKUS:

            Želeo bih upozoriti na grešku u numeraciji.

MEJ:

            Da, izgleda da imamo problem sa numeracijom.

KVON:

            Mislim da je ovaj prethodni dokument trebao nositi broj 258, a novi bi trebao biti 259, po mom mišljenju.

TUŽBA:

            Hvala. Da li onda ove od 2. oktobra 259 ili 260? 259. Hvala.

            Gospodine, govorili ste o sastancima na kojima ste, između ostaloga, sreli Dimitrijevića, i tu je sastanak od 3. oktobra. Recite nam, da li ovaj dokument predstavlja belešku koju ste vi u to vreme napravili o razgovoru sa Dimitrijevićem, da li je to sažetak tog razgovora?

SVEDOK:

            Da, to je detaljan sažetak razgovora sa generalom Dimitrijevićem. On je sasvim očito želeo sebe i Generalštab razdvojiti od onoga što se dešavalo pod generalom Pavkovićem na licu mesta na Kosovu. I, isto tako, želeo je sebe distancirati od zapovednog lanca koji je išao od Miloševića do generala Pavkovića. Mislim da o tome imamo dosta detalja.

TUŽBA:

            Da, nećemo se na tome zadržavati.

            No, dakle, to je znači beleška koju ste vi napravili odmah nakon tog sastanka 3. oktobra?

ODGOVOR:

            Da. Isto tako, u tome sam koristio opservacije mog ambasadora koji je u to vreme počeo shvatati da situacija postaje veoma zabrinjavajuća.

TUŽBA:

            Ako se ne varam, vi ste rekli da je ambasador bio prisutan na tom sastanku?

ODGOVOR:

            Da.

TUŽBA:

            I, konačno, barema se nadam da je to konačno, 6. novembar 1998. izveštaj o situaciji, treba mi broj, hoće li to biti 61?

SEKRETAR:

            To će biti broj 2160.

TUŽBA:

            260. Hvala.

            Paragraf 2. Vi ste se još jednom želeli sastati sa generalom Dimitrijevićem 5. novembra, da li je to tačno?

ODGOVOR:

            Časni sude, ovoga puta bio je to međusobni zahtev, i ja i general Dimitrijević želeli smo se sastati kako bismo razgovarali o onome što je tada bila već situacija koja se nama pogoršavala. Detalji tog sastanka sadržani su u ovom izveštaju.

TUŽBA:

            U redu, želim skrenuti vašu pažnju na peti paragraf. Ranije sam vas pitao o vašim razgovorima, i mislim da sam možda greškom spomenuo razgovor od 3. oktobra, sada vidim da sam, ustvari, vas želeo pitati o razgovoru od 5. novembra. Peti paragraf. Da li ste u razgovoru toga dana 5. novembra takođe govorili i o letnjoj ofanzivi?

ODGOVOR:

            Da, časni sude. General Dimitrijević je sasvim jasno rekao da je Vojska Jugoslavije, po njegovom mišljenju, prekoračila svoje zakonom propisane dužnosti i prava tokom te letnje ofanzive. No, takođe, rekao je da je vojska morala ući u igru da spasi ono što MUP nije mogao obaviti, i mislim da je to sasvim fer komentar. Isto tako, on je rekao da je general Pavković, zapovednik Treće armije, vrlo verovatno funkcionirao bez dopuštenja iz Generalnog štaba, što znači da je došlo do daljnih rupa u normalnom zapovednom lancu i izgleda da je vrhovno odbrambeno veće davalo direktna naređenja generalu Pavkoviću u Prištini odnosno .....

KVON:

            Tu u paragrafu pet piše da je VJ bila zabrinuta zbog DA. Šta mu to dođe DA?

SVEDOK:

            To znači, vojni ataše.

TUŽBA:

            Da li ste to bili vi ili neko drugi?

SVEDOK:

            Tu se misli na mene. Vidim tu još jednu grešku. Tu se spominju MRS, to su sistemi od 120 milimetara koji ima veliku razornu moć.

TUŽBA:

            Ovo izgleda kao MRS za misis, gospođu, ali to nije to, zar ne?

 

SVEDOK:

            Da, imate pravo, radi se o  raketnom bacaču.

TUŽBA:

            Hvala što ste to razjasnili.

            I još jedno pitanje. Možda sam vas naveo na netačan datum. Dajte mi to, molim vas, razjasnite. Ja sam vas pitao, da li je u oktobru Perišića smenio, zamenio Ojdanić? Da li znate da li je to bio oktobar, novembar, da li znate tačan datum?

SVEDOK:

            Časni sude, ja mislim da je to bilo negde u oktobru.

TUŽBA:

            Hvala. To su bila sva moja pitanja.

MEJ:

            Izvolite, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Meni je ostalo manje od 20 minuta do završetka danas. Koliko vi imate vremena ukupno da mi date za ovog svedoka?

MEJ:

            Pukovniče, vi se, znači, možete vratiti ovamo u ponedeljak?

SVEDOK:

            Da, mogu.

MEJ:

            Ali želite, takođe, što je moguće ranije otići?

SVEDOK:

            Da, to bi bilo praktično zato jer imam jedan sastanak u utorak.

MEJ:

            U redu. Gospodine Miloševiću, mi smo predvideli dva sata za vas i ovog svedoka. Prema tome, znači 20 minuta, pola sata  sada i još sat i po u ponedeljak ujutro.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ali druga strana je imala preko dva sata. Prvo preko sat i po, a sada 35 minuta.

MEJ:

            Ne, mislim da ste to pogrešno izračunali. To je bilo sat vremena. Međutim, idemo sada sa pitanjima. Svedok se, dakle, može vratiti u ponedeljak ujutro, ali mora u jednom trenutku i otići.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, recite mi da li je Jugoslavija u periodu u kom ste bili vojni ataše bila suočena sa ozbiljnim problemom albanskog terorizma na Kosovu i Metohiji ili, kako vi kažete u svojoj izjavi, da li je postojao inherentan problem sa terorizmom. Da ili ne?

SVEDOK:

            Gospodine Miloševiću, vi veoma dobro znate ko sam ja i odakle dolazim. Ja sam bio profesionalni vojnik 35 godina. Služio sam širom sveta, bio sam suočen sa raznim opasnostima i očito je da je Oslobodilačka vojska Kosova predstavljala pretnju za državu Jugoslaviju. U mojim razgovorima sa vašim osobljem ja sam veoma jasno dao do znanja da ja kao britanski vojni ataše priznajem i prepoznajem da postoji problem. Međutim, pitanje na koje možete odgovoriti samo vi i vaše osoblje je šta ste vi učinili i kakvu ste strategiju upotrebili da rešite taj problem. Na to pitanje ja ne mogu odgovoriti i ja sam samo dao iskaz o tome šta sam ja lično video tokom nekih 17 patrola tim područjem. Vi ste tamo zauzeli jednu veoma, veoma grubu taktiku prema većinskom civilnom stanovništvu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ja vas molim da odgovarate na moja pitanja, a pošto ste rekli da ste savete davali Generalštabu Vojske Jugoslavije, nemojte ih davati i meni.

            Gospodine Krosland, govorite sada o vašem iskustvu. Vi ste pukovnik britanske vojske, je li tako?

SVEDOK:

            Tako je, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste tražili ovde da vam se zaštiti lik, iskrivljuje, da se ne vidi kako vi izgledate na ovom suđenju. Izjavljujete da je oktobra 1998. godine došlo do prve indicije da je UČK faktor od vojnog značaja, je li tako?

SVEDOK:

            Izvinite, možete li ponoviti odakle to čitate?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Iz vaše izjave, gospodine Krosland, na drugoj strani. U stvari, druga je strana prva strana, jer je prva strana naslovna.

SVEDOK:

            Koji paragraf?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U četvrtom pasusu govorite o tome.

SVEDOK:

            Izvinite.

MEJ:

            Mislim da on gleda vašu prvu izjavu iz maja 1999. Optuženi verovatno nema numerisanu izjavu, mislim da je to četvrti paragraf.

SVEDOK:

            Da. Gospodine Miloševiću, mislim da je to bio fer komentar. Ja sam tada razgovarao sa generalom Dimitrijevićem i čini mi se, takođe, sa generalom Perišićem o opštem razvoju situacije na Kosovu i Metohiji.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, da UČK predstavlja faktor od vojnog značaja, je li tako? Šta ste pod tim "faktor od vojnog značaja" vi kao stručnjak podrazumevali?

SVEDOK:

            Iz mog iskustva u drugim situacijama protiv terorističke borbe teroristička organizacija obično može početi sa rastom i, kao što znate, to nisu bili počeci Oslobodilačke vojske Kosova. To je, verovatno, bilo prvi put da je ona viđena u području Drenice.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste, sudeći po ovome što ste izjavili, bili upoznati sa činjenicom da UČK premešta ljude i materijal iz Albanije na centralno Kosovo, je li tako?

SVEDOK:

            Bilo je indikacija da se to dešava, da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li se radilo o teroristima, borcima? Kad kažete ljudi mislite na borce, teroriste?

SVEDOK:

            Gospodine Miloševiću, mislim da kad sam razgovarao sa pripadnicima Generalštaba, sa generalom Dimitrijevićem, da je na obaveštajnom planu bilo sasvim jasno da vaši obaveštajni podaci koji su meni prezentirani u vidu karte kazuju da razni elementi Oslobodilačke vojske Kosova i oni koje nose uniforme, a reč uniforme upotrebljavamo u veoma neodređenom značenju i civili koji su njima pomagali. Dakle, te kategorije donose oružje preko albanske granice. Dakle, to su bili obaveštajni podaci vaše Vojske Jugoslavije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a vi govorite u vašoj izjavi o tome da su to činjenice, ne samo obaveštajni podaci, je li tako ili ne?

 

 

SVEDOK:

            Da, gospodine Miloševiću, to su činjenice koje je meni dala Vojska Jugoslavije, general Kalaga i general Milovanović koji su radili direktno za generala Dimitrijevića i generala Perišića. Prema tome, tu se radi o podacima srpske obaveštajne službe.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, vi ste, nadam se, ustanovljavali i sami o čemu se radi. Da li ste ikada utvrdili broj ljudi koji se u tom periodu, dakle, krajem 1997, 1998, 1999, broju tih ljudi, boraca znači, terorista, ubačenih iz Albanije na Kosovo?

SVEDOK:

            Ne, u to vreme su, meni se čini, vaši obaveštajni podaci bili veoma ograničeni, zato jer su to Albanci radili i u uniformi i u civilnoj odeći. Zato je to bilo veoma teško odrediti tačan broj aktivnosti koje su se odigravale u pograničnom području. Vi veoma dobro znate da je istorijski gledano to jedno područje gde je bilo dosta krijumčarenja i to je na početku bio početak napora Oslobodilačke vojske Kosova.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, vi kažete da su naši obaveštajni podaci vrlo limitirani, a da li znate o tom ubacivanju opreme i obučenih ljudi iz vaših obaveštajnih podataka, gospodine Krosland?

SVEDOK:

            Kao što sam već rekao, gospodine Miloševiću, prve indikacije došle su iz vaših obaveštajnih izvora. Tek kad sam ja početkom 1998. otišao tamo dole dobio sam neke dodatne informacije i video stvari na terenu i razgovarao sa ljudima na terenu, tek onda je postalo jasno da i započinje kreiranje jednog pokreta. Međutim, reći da se radilo o nečem većem od jednog pokreta u začetku, mislim da bi to bilo teško.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A, dobro, da li ste čuli za kampove za obuku u Albaniji?

SVEDOK:

            Da, general Dimitrijević je o tome govorio sa mnom i ja sam te informacije prosledio svojim vlastima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

A da li ste čuli za kampove za obuku, na primer, u Švajcarskoj ili nekim drugim zapadnim zemljama u to vreme?

SVEDOK:

            Bilo je indikacija da se dijaspora, onako kako se to naziva, da pomaže i podržava napore kosovskih Albanaca. Ali, u tom periodu ja lično nisam bio svestan jačine ili potencijalne jačine albanske podrške van Kosova.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste čuli za ubacivanje stranih terorista, terorista Alkaide u to vreme, da li ste imali kakvu informaciju o tome.

ODGOVOR:

            Ne, gospodine Miloševiću, koliko mi je poznato, a ja sam lično video jednog potencijalnog blisko istočnog teroristu u Maleševu u julu, kada sam presretnut od strane OVK, ali nikada nisam imao nikakve dokaze o aktivnostima Al kaide ili bilo koga drugog.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a da li vi tvrdite sada ovde da vaša služba, mislim na britansku službu, ništa nije znala o aktivnosti tih organizacija na Balkanu u Albaniji, na Kosovu u to vreme kad ste vi bili.

MEJ:

            Svedok je odgovorio na to pitanje. Pređite na sledeće pitanje.

 

 

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Govorite o materijalima koji su ubacivani iz Albanije. Da li imate neku precizniju predstavu o kakvim se materijalima radilo i u pogledu vrste i u pogledu kvaniteta.

ODGOVOR:

            U početku OVK ili UČK kako god hoćete nisu bili dobro opremljeni. Krajem 98 godine, postalo je sasvim jasno da su uspeli da unesu mnogo modernijeg i lakšeg oružja uključujući i nove puške i poluatomatske puške, kao i ograničene protiv oklopnih vozila i oklopnih vozila kao isto tako i protiv oklopnih granata i bolje uniforme. Ja tvrdim da je to bilo negde u oktobru 98 godine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, vi ste bili u poseti Kosovu, a Ešdaun je bio i s druge strane, na albanskoj granici i u Albaniji, i na Kosovu i ovde je govorio o oružju i o prisustvu tih formacija s druge strane granice pretpostavljam da ste vi s njim komentarisali a imali svoje informacije. Šta su vaše predstave o veličini ubacivanja  oružja i ljudi iz Albanije preko državne granice Jugoslavije.

ODGOVOR:

            Prvo, informacije o promenama u OVK su postale jasnije  tokom leta i jeseni 98. godine i kao što sam već rekao, bilo je jasno da pošto smo viđali Kosovo prilikom našeg obilaženja Kosova i Metohije, da su oni postali bolje opremljeni i bolje naoružani, ali lord Ešdaun  bi trebao da odgovori na to pitanje. Ja ne mogu da odgovorim na pitanje, ono bi trebalo biti upućeno njemu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li se može reći da ste kao vojni ataše Britanije bili upoznati  sa narastanjem vojne moći organizacije koja se tada nazivala UČK sa pravcima međunarodnog šverca oružja i terorističkom obukom njenih pripadnika na području Albanije. Da li se može reći da ste bili upoznati s tim.

ODGOVOR:

            Gospodine Miloševiću, kao što sam već rekao tokom te 1998. godine, postalo je jasnije da mnogo opreme i ljudstva dolazi preko albanske granice, kao i makedonske granice najverovatnije. Kao što znate, to je jedan vrlo težak teren da bi se tu držala straža i kao što je poznato  to je istorijski švercerski put.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da li ste u tim svojim saznanjima obaveštavali vašu Vladu. Ja vidim ovde niz informacija koje ste podneli o svojim nalazima, informacija koje te slali vašoj centrali,  da li ste slali i takve informacije koje se tiču, dakle, ubacivanja stranih boraca i oružja preko državne granice Jugoslavije njihove vrste dinamike kvaliteta, broja i tako dalje.

ODGOVOR:

            Da, gospodine Miloševiću, u tim ratnim izveštajima o situaciji koju smo jutros razmotrili ja sam izneo da je 28. jula,  zaustavljen kad sam išao severno iz Orahovca prema Maleševu i odveden sam prvi put od ukupno 5 puta od strane OVK u taj kraj gde se nalazio njihov Štab. Ja sam onda napravio detaljan izveštaj u kome stoji da je bilo ko 150 muškaraca kao i nekoliko žena u različitim uniformama sa različitim oružjem i taj izveštaj je vrlo jasno objašnjen generalu Dimitrijeviću i generalu Perišiću kad sam se  vratio u Beograd. To sam rekao i u jednom od mojih izveštaja da bi odlučna akcija tada rešila možda taj problem. Međutim, do toga nije došlo kao što je vama odlično poznato. Tako da sa moje tačke gledešta ja sam izbalansirano izveštavao o onome što se dešavalo na obe strane na terenu koristeći svoje znatno iskustvo da pokušam da utvrdim gde će možda ta situacija da dovede. Nažalost, problem je bio da su vaše bezbednosne snage koristile vrlo grubu taktiku koja ne može da zadrži civilno stanovništvo bilo da ostane u tom kraju ili da spreči da možda podigne oružje protiv vas. Bojim se da ja ne mogu da odgovorim na to pitanje. To će odgovoriti vaše vojno osoblje i osoblje Ministarstva unutrašnjih poslova koji su komandovali operacijama na Kosovu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Na strani 2 u 4 pasusu tvrdite da su Srbi, kako vi kažete, ovaj problem sagledavali kao protivustavno delovanje i pored toga da su problem OVK smatrali i pokretom albanske mafije, pa da li vi smatrate sa stanovišta nekih pravila koje važe u vašoj zemlji  i  širom sveta da je to tačno, da je reč o protiv-ustavnom delovanju.

ODGOVOR:

            Da, gospodine Miloševiću, definitivno su postojali elementi takvog nečega kao i radilo se o pojavama mafije koji su se nalazili u tim krajevima. Pitanje je, u stvari, kako su vaše snage bezbednosti rešavale taj problem. I kao što sam već izneo oni su činili to na način koji su činili, tokom 98 i 99 godine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Šta znači to činili na način na koji su činili, da li je to ona uobičajena konstatacija da je to bilo prekomerna upotreba sile. Je li to tvrdite.

ODGOVOR:

            Gospodine Miloševiću, ja mislim da je jasno na osnovu mog iskaza pred ovim sudom danas  da je tokom  98. i 99. godine došlo  do bezobzirnog uništavanja i grubih napora i to je jasno na osnovu mog svedočenja i to je nešto što ne osporava čak ni vaša Vojska Jugoslavije osoblje iz Ministarstva odbrane, niti pripadnici međunarodne zajednice koji su radili u misiji KVM, niti druge nevladine organizacije koje su radile na Kosovu krajem 98. i 99. godine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pošto vi ovde navodite i veoma teške stvari koje su se događale i u vreme koje se poklapa sa prisustvom verifikacione misije OEBS koja je imala 1300 ljudi, kako objašnjavate da tako teške događaje ne sadrže ti izveštaji verifikacione misije od oktobra do marta.

MEJ:

            To nema veze sa ovim svedokom. Vi o tome morate da pitate misiju. Svedok može da sveoči samo o onome što je on video i čuo lično. On je rekao nešto o tome. On je svoje svedočenje dao. Ako vi to osporavate onda vi trea tako njemu i da kažete.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Naravno da osporavam, jer iskriljenije dosad nisam čuo, a ovde je bila verifikaciona misija od 1300 i više ljudi, pa pretpostavljam da

MEJ:

            Nemojte da komentarišete. Vi niste ovde da komentarišete, već da postavljate pitanje. Pukovniče, čuli ste šta je optuženi rekao, da je vaše svedočenje iskrivljeno. Da li ste nam rekli istinu, ili ne.

ODGOVOR:

            Časni sude, ja sam vam rekao istinu. To je zapisano u nekoliko izveštaja i to je potkrepljeno fotografskim i drugim dokazima a drugi, vojni atašei koji su tada bili na terenu sa mnom takođe, mogu da upotpune to i da dokažu da se radi o istini. Međutim, bez obzira koliko to nije popularno kod gospodina Miloševića, ja sam takođe po povratku  u Beograd proveo dosta vremena u direktnoj komunikaciji sa Generalštabom Vojske Jugoslavije i bio sam savršeno otvoren sa njima u vezi onoga što sam uradio. Takođe kao što sam danas pre podne rekao, pomagao kada je 6 vojnika ranjeno a 1 vojnik ubijen iz redova  pripadnika Vojske Jugoslavije. Ja sam lično pružio prvu pomoć 6 mladih vojnika koji su bili teško ranjeni, zajedno sa generalom Lazarevićem i to je zapisano u jednoj izjavi koja se nalazi kao deo 1 drugog dokumenta. Tako da s moje tačke gledišta mislim da sam ja dao jednu izbalansirano mišljenje i pokušao da gledam na situaciju sa obe strane i da dajem savete koje sam smatrao da su potrebni.

 

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Izbalansirano mišljenje kako to da ovde imate ovih nekoliko svojih izveštaja selektiranih tako da nigde se ne vidi ni struktura, ni obim, ni veličina ni dinamika zločina koje je vršio UČK upravo u vreme o kojima izveštavate u svim ovim papirima koje ste ovde  podneli kao dokaz. Da li to smatrate balansiranim. Odgovorite mi sa da ili sa ne, jer molim vas da štedimo vreme imam malo vremena. Samo su mi dva sata dali.

ODGOVOR:

            Gospodine Miloševiću, uz dužno poštovanje ja ne mogu sa da ili ne da odgovorim na takvo komplikovano pitanje, jer to bi onda dalo jednu sliku koja ne bi u stvari odražavala istinu. Vi me pitate o OVK ja sam već obavestio vas da sam ja prosleđivao informacije izveštaje koje smo mi jutros gledali ja nisam njih izabrao to je jednostavno deo izveštaja od ukupno 70 ili 75 koje sam ja sačinio.

MEJ:

            Sada je vreme da prekinemo raspravu, ali dok se radi o tome možete li da mi odgovorite na sledeće pitanje pukovniče, vi ste razgovarali povremeno sa članovima Generalštava i takođe ste govorili o odnosu između vojnih atašea i Generalštaba, da li je uobičajeno da postoji takav odnos.

ODGOVOR:

            Da, časni sude, zbog moje biografije kao i zbog mog velikog iskustva u mojim pitanjima a to je vama poznato sasvim je prirodno da neko pokuša da savetuje zemlju domaćina u mom slučaju Jugoslaviju, jugoslovenski Generalštab u vezi nečega što može da se pretvori u jedan veliki problem i zbog toga što sam ja poštovao i bio sam poštovan, i zato što smo takođe razgovarali i o gospodinu Miloševiću, sa ambasadorom. Mi smo razgovarali nekoliko puta i o situaciji koja se pogoršava. Ja mislim da je to sve deo da se obavljaju poslovi na jedan zreo i odgovoran način.

MEJ:

            Rasprava se prekida. Pukovniče molim vas da se vratite u ponedeljak, u 9,00 ujutro.


Nazad na Aktuelno  |  Odštampajte vest