aktuelno-m.gif (3720 bytes)

14. JUN 2002.

STENOGRAM

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Dobro to, ali po ovom viđenju - kako ovde piše - ja vam citiram "moguće da su žrtve među civilima koji su radili u RTS velike zbog prividnog propusta NATO da pruži jasno prethodno upozorenje". To, znači, pošto gađate celu Jugoslaviju, smatrate upozorenjem da su svi ciljevi praktično najavljeni. Je li to hoćete da kažete?

ODGOVOR:

            U izvesnoj meri da, ali isto tako moram da dodam  da sam ja bio tamo samo do 6. maja i dalje nisam pratio situaciju u detalje, jer kao prvo nije bilo potrebe za tim, a kao drugo nisam imao pristup detaljnoj informaciji. Neke promene su se desile posle nesrećnog incidenta sa kineskom ambasadom 7. maja i ja ne znam kako su se detaljno odvijali razgovori posle toga. Jedino što mogu reći da je posle 6. maja naša politika bila da se usredsredimo na ciljeve vojne prirode i to smo i radili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kad ste već spomenuli kinesku ambasadu, zamolio bi vas da komentarišete samo jedan pasus, ovde ima prilično mnogo o kineskoj ambasadi. Navodno se nije znalo gde je kineska ambasada, iako su stotine stranih diplomata bile po prijemu ima u toj kineskoj ambasadi i vrlo dobro znali gde je zgrada. Evo citiraću vam šta ovde piše pod tačkom 85 u ovom materijalu tužilaštva: "mišljenje je Komisije da posadi aviona koja je izvršila napad govorim znači o kineskoj ambasadi, ne treba prepisati bilo kakvu odgovornost zbog toga što im je zadata pogrešna meta kao da je i neprimereno da se viši rukovodioci pozivaju na krivičnu odgovornost zbog ovog incidenta jer su od službenika druge agencije dobili pogrešne podatke". Kako komentarišete ovo? Da li je ovo ruganje i Kinezima i istini?

ODGOVOR:

            Gospodine Miloševiću, ja ne želim da odgovaram na ovo ili da izbegavam vašu poentu, ali moram da vas podsetim da ja više nisam bio u NATO kad se ovo desilo. Tako da ja ne znam mnogo više od ovoga što zna široka javnost što se moglo pročitati u štampi o kineskoj ambasadi. Jako mi je žao ne mogu vam dati nikakvu bolju informaciju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kako objašnjavate napade na konvoj albanskih izbeglica? Kako objašnjavate gađanje bolnice "Dragiša Mišović" u Beogradu, uključujući porodilište te bolnice, žrtve koje su tada bile?

MEJ:

            Pitanje? Gde je pitanje? Jedno po jedno pitanje. Gospodine Miloševiću, prvo pitanje se odnosi na navodni napad na kolonu albanskih izbeglica. Možete li nam na to odgovoriti. Ne, ne možete postavljati niz pitanja i onda očekivati da svedok odgovara i tačno i racionalno. Prvo pitanje glasi konvoj izbeglica.

SVEDOK:

            Mislim da je NATO jasno izjavio da je ovo tragična greška. Greška pilota, i mislim da niko zbog toga ne žali kao vojno rukovodstvo NATO što se ovako nešto desilo. To je jedna od onih nesrećnih stvari koje se dešavaju u ratnim operacijama.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, to je onda vaše objašnjenje, a recite mi ko je odobrio upotrebu kasetnih bombi koje su bacane, kao što znate, i širom Kosova i po gradovima uključujući i jedan od najvećih gradova u Srbiji, Niš, centralno njegovo gradsko jezgro. Tamo je izranjavano mnogo građana, pogotovo dece od kasetnih bombi. Ko je odobrio upotrebu kasetnih bombi i ko je odobrio upotrebu sredstava sa osiromašenim uranijumom?

ODGOVOR:

            U redu ovde ima dva pitanja. Prvo što se tiče kasetnih bombi, ja nisam svestan da su kasetne bombe korišćene u napadima na gradove dok sam ja bio u vojnom komitetu. Korišćenje kasetnih bombi za vojne ciljeve je bilo uključeno u odobrenje za vazdušni napad uopšte i to konačno odobrenje za vazdušnu operaciju dao je Savet NATO. Što se tiče sredstava sa osiromašenim uranom, on predstavlja deo opreme američkih vazduhoplova koji su korišćeni protiv tenkova i pošto ova municija spada u opremu ovih aviona i pošto su ti avioni uključeni u onaj nalog za borbu i to je odobreno u okviru opšteg odobrenja za vazdušni napad.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li to podrazumeva, pošto kažete da je u pitanju borba protiv tenkova da se nisu smele koristiti u bombardovanju gradskih centara kao što je Niš. Ispred bolnice, ispred pijace, ispred Univerziteta u Nišu i raznih drugih mesta.

ODGOVOR:

            Ako nije bilo nikakvih vojnih ciljeva sakrivenih u tim zgradama, i u tom području onda takva municija nije korišćena protiv civilnih ciljeva. Ukoliko je neko koristio kamuflažu i taktikom kamuflaže da sakrije tenkove, recimo u okruženju bolnica, onda je pitanje ko je prvi prekršio međunarodno pravo i ko je iskoristio zaštitu koju uživa Međunarodni crveni krst tako što je stavio vojne ciljeve u područje zaštićenih zona i ko je onda napao te vojne ciljeve. Moram reći pred ovim sudom da se ne sećam nijednog slučaja da je NATO napao neku bolnicu. Ja za to ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ne znate i to je odgovor. Vi ste izjavili da su vežbe naše vojske u zimu 99 bili navodna priprema za akciju protiv kosovskih Albanaca. Sad vas pitam kao generala s obzirom na pretnje NATO još od sredine 98. godine, a intenziviranje tih pretnji krajem 98 i početkom 99. godine, da li je vama logično da jedna zemlja kojoj se preti i na čijoj granici i prema Makedoniji i prema Albaniji se gomilaju trupe NATO ne preduzima ništa u pogledu rasporeda svojih snaga da zemlju brani.

ODGOVOR:

            Pa odbrana zemlje tj odbrana vaše zemlje u ovom slučaju je apsolutno legitimna stvar, ja se sa vojne tačke gledišta ne bih nikad protivio takvoj meri. Međutim, ako se jasno vidi da su ove vežbe preduzete da bi se pojačale trupe za zaštitu granice, onda mislim da u ovom slučaju to nije bilo tako očigledno kao što vi pokušavate da kažete. Ono što smo mi videli, to su pokreti trupa u tim zimskim vežbama koje su više ličile na pripreme za snage izvan Kosova da uđu i da se razmeste na Kosovu. Kada bi sve to bilo učinjeno na takav način, gospodine Miloševiću, da ste vi doveli do nivoa ratnog stanja 52 korpusa u Prištini, na granici Kosova i onda obučili snage pograničnih elemenata, onda bi to bilo logičnije. Inače, nismo znali šta da protumačimo iz onih slika koje smo dobijali preko satelita i došli smo na osnovu te informacije do zaključka da ste vi te snage tamo razmestili zbog toga da biste ih uveli na Kosovo i to je dalo dvosmislene signale bar nama Naše tumačenje je ono koje sam vam ja dao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Stručno pitanje, pošto ste pomenuli Treću armiju u čijoj je zoni odgovornost upravo bila zaštita granice i prema Albaniji i prema Makedoniji, pošto je Treća armija s obzirom na proglašenje ratnog stanja kad ste vi odlučili da napadnete Jugoslaviju brojala preko 150 hiljada ljudi, koliko mislite da treba da bude dubina rasporeda jedne takve armije. Da li oni mogu da se postave u liniju na granici, ili dubina njihovog rasporeda mora da zahteva određeni veliki prostor. Kao što znate, prostor Kosova juga Srbije i uopšte toga dela nije tako preveliki da bi se nekakav raspored drugačije mogao  postaviti. Koliko treba da bude dubina rasporeda takve jedne strateške formacije.

ODGOVOR:

            Gospodine Miloševiću, mislim da biste bili u pravu u ovom što kažete da nije činjenice da je NATO javno isključio mogućnost korišćenja kopnenih trupa. Moram reći da ovo nije bila najmudrija odluka, ali to je bila odluka koja je doneta. A takođe ste videli iz izveštaja svojih obaveštajnih službi da NATO nije razmeštao kopnene trupe što je jedino i bilo važno ni u Makedoniji ni u Albaniji. Mali elementi NATO su bili prisutni u zaštitnim snagama KVM, ali oni su bili toliko mali da zaista nije bilo potrebe da se razmeštaju neke posebne snage sa vaše strane. Bila je, recimo, jedna mala traka pograničnih snaga pošto je vaš Prištinski korpus bio mnogo jači od snaga NATO koje su bile prisutne u Makedoniji i Albaniji i daleko brojno nadmoćniji. Tako da nije bilo potrebe da se razmešta dodatna vojska i zbog toga mislim da sve ove pripreme Treće armije su na neki način podpitanje. Ja ne vidim nikakvo vojno opravdanje za to pošto tamo nije bilo kopnenih snaga i vi ste tačno znali da bi NATO bila potrebno nekoliko nedelja da razmesti kopnene snage u dovoljnom broju da započne neku kopnenu operaciju na Kosovu, a to je, uzgred rečeno, teško bilo i uraditi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Stalno je visila u vazduhu pretnja kopnenom invazijom.

ODGOVOR:

            Gospodine Miloševiću, to nije tačno. Pretnja kopnenom invazijom počela je da se pojavljuje posle vašingtonskog samita i od tog trenutka na dalje mi smo se trudili da vam pošaljemo signale da vam damo indicije da će uskoro početi kopnena operacija. Međutim, pre vašingtonskog samita nije se o tome ni razgovaralo, ni razmišljalo. Nekoliko puta su političke vođe NATO javno izjavile da se ne predviđaju kopnene snage i u tom svetlu, gospodine Miloševiću, sve pripreme Treće armije i 52 korpusa ne mogu nikako biti vezane za odbranu Kosova i Jugoslavije pošto nije bilo opasnosti od kopnene invazije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da je Prva armija, na primer bila razmeštena na primer, očekujući s naše strane moguću kopnenu invaziju i sa severa, da li mislite da je trebalo da imamo poverenja u to što vi izjavljujete da li ćete ili nećete u situaciji u kojoj neprestano 24 sata traje bombardovanje. Zašto smo razmestili Prvu armiju na primer prema severnom pravcu.

ODGOVOR:

            Ne znam kako su situaciju i nivo opasnosti procenjivali vaši generali, ali se Prva armija, ako se dobro sećam, nalazila u severnom delu Jugoslavije. Ako ste njih razmestili van njihovih uobičajenih kasarni, onda je to bilo sigurno zaštitna mera da biste ih zaštitili od napada iz vazduha od bombi koje bi mogle da padaju na kasarne. Ako pogledate na NATO snage na severu, videli ste i možda ste i primetili da kao nije bilo nikakvih značajnih elemenata NATO u susednoj Mađarskoj i oružane snage nisu bile u pripravnosti, oni su bili u svojim kasarnama i bavili su se mirnodopskom obukom. Tako da nije bilo nikakvog razloga da se plašite kopnene invazije sa severa, jer tamo nije bilo nikakvih snaga koje bi mogle da uđu u vašu zemlju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li biste vi kao, na primer, načelnik Generalštaba vojske na koju je izvršena agresija najveće sile koja na svetu postoji isključili mogućnost kopnene invazije i odustali od eventualnog rasporeda svojih jedinica da dočeka tu kopnenu invaziju. Da li biste vi to učinili kao general?

ODGOVOR:

            Gospodine Miloševiću, ponovo moram da vam kažem ja ne znam kako su opasnost procenjivali vaši generali. U celoj svojoj vojnoj karijeri ja sam donosio odluke da razmestim određene snage samo ako je postojala stvarna opasnost da se nešto desi u određenom području. U slučaju severnog dela vaše zemlje mislim da je Generalštab napravio procenu situacije koja nije bila bazirana na činjenicama. Ukoliko su oni zaista verovali da nešto može da se desi na severu bez pripreme koja bi morala da traje 4 do 6 nedelja, a možda i više, a nije bilo nikakvih indikacija da će neke snage biti razmeštene ili da su razmeštene u Mađarskoj, a takođe znam da Mađarska ima vrlo stroga pravila što se tiče razmeštanja stranih snaga na njenoj teritoriji, za to je potrebno odobrenje mađarskog parlamenta i mađarskog predsednika. Tako nešto se nije ni predviđalo, niti se o tome razgovaralo. Sve to se dešavalo u jednoj demokratskoj zemlji u otvorenoj diskusiji u javnosti tako da je vaš Generalštab mogao biti apsolutno siguran da nikakva opasnost ne potiče sa severa.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, da, to je uobičajeno da u ratu nema vojnih tajni, da je sve u javnosti. Vi ste govorili o tome kako su verovatno planovi za razmeštaj ovih trupa pripremani bar tri četri meseca ranije. Da li vi znate da naša vojska ima pripremljene planove odbrane zemlje deceniju ranije i da se ti planovi ažuriraju stalno, zavisno od procena ukupne situacije i da svaka vojska ima planove za odbranu koji su gotovi, koji se ne prave u trenutku kada dođe do ugrožavanja. Da li vam je to poznato?

ODGOVOR:

            Gospodine Miloševiću, meni je to poznato. Ja nisam govorio o planovima vašeg Generalštaba za odbranu vaše zemlje. Ja sam samo rekao da operacija koja je očigledno pripremana za delovanje unutar vaše zemlje a to je različito od odbrane zemlje je nešto što je pripremano očigledno mnogo ranije nego što je operacija zaista počela u martu  1999. godine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Zemlja koja je proglasila ratno stanje pošto je napadnuta, pošto je postala žrtva agresije, ne sprovodi svoje mere i svoj plan odbrane, nego radi sasvim nešto drugo bez obzira na to koliko je spolja ugrožena pošto je zaludna i nema šta da radi.

ODGOVOR:

            Ponovo moram reći da jedini koji zna celu istinu o svemu ste vi, gospodine Miloševiću, pošto ste vi bili vrhovni komandant jugoslovenskih oružanih snaga. Mi smo samo mogli da zaključujemo na osnovu onoga što smo videli da se dešava na terenu, ono što smo čuli slušajući vaše generale, vaše kanale komandovanja i iz obaveštajnih izvora. Iz svega toga mi smo došli  do zaključka da se priprema nešto što ne spada u odbranu Kosova. Neke vojne operacije koje nemaju veze sa odbranom Kosova i te operacije su očigledno bile usmerene na populaciju Kosova i one su započele pre nego što je NATO bacio prvu bombu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To, kao što znate, nije tačno, ali ja se na tome ne mogu zadržavati jer su mi ograničili vreme. Molim vas da mi ako je moguće kratko odgovarate na pitanja zato što mi je jako ograničeno vreme. Da li ste nakon počinjanja agresije NATO na Jugoslaviju davali saopštenja neprekidno za javnost u sedištu NATO u Briselu? To je činjenica, je li tako?

ODGOVOR:

             Ja sam s vremena na vreme morao davati izjave za štampu to je tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ste u tim saopštenjima pominjane cifre od sto, petsto hiljada navodno pobijenih Albanaca?

ODGOVOR:

            Šta ste rekli, petsto hiljada ubijenih Albanaca. Ja tako nešto nisam nikad rekao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            U vašim saopštenjima, kako su stotine hiljada pobijene. Je li tačno ili nije?

ODGOVOR:

            Ja se ne sećam da sam ja rekao ikada da su stotine hiljada Albanaca pobijene. Cifre koje sam ja spominjao su bile one koje sam spomenuo ovde juče, tokom mog svedočenja ovde.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne govorim vi lično, nego vaši portparoli.

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, onda morate to jasno da objasnite, ukoliko kažete vi svedoku, onda će on sigurno misliti da se odnosi na njega lično. Generale, da li znate da je portparol rekao nešto slično tome.

ODGOVOR:

            Časni sude, ja ne mogu da se setim da je portparol NATO govorio o stotinu hiljada,  ili stotinama hiljada pobijenih Albanaca. Ja nisam upoznat sa tim izjavama i mogu samo da uverim kako optuženog, tako i vas, časni sude, da sve izjave za koje sam ja bio zadužen u NATO Savetu mi nikad nismo koristili ovakve cifre da bismo ukazali na količinu žrtava među civilnim stanovništvom Albanije. Nikada.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Vi ste u tački 35 ove vaše izjave koju imamo pred sobom iz razgovora sa istražiteljem rekli: "broj snaga je utvrđen 25 oktobra 98. godine, u mirnodopskim uslovima deset hiljada. "Juče se ste rekli 10024 je bila ta brojka". Tačno, ne treba oko toga da se sporimo ali onda kažete u tački 35", NATO je imao dokaze da Jugosloveni imaju najmanje petsto policajaca više". Molim vas, prvo to nije tačno, ali čak i da je tačno i da je broj od deset hiljada veći za tih petsto policajaca, to je 5 odsto, pet odsto se tretira čak u brojkama kao statistička greška. Da li je pet odsto konstatovano povećanog broja razlog zbog koga konstantno treba da se preti bombardovanjem? Da ili ne, samo kažite molim vas, da ne gubimo vreme?

ODGOVOR:

            Nema potrebe da gubimo vreme, gospodine Mloševiću, pošto ono što sam ja rekao u ovoj izjavi je savršeno jasno. Mi nismo diskutovali o procentima, niti o tome da li to treba pominjati ili ne. Mi smo vama dali ovu cifru da bismo vam skrenuli pažnju na to da vi kršite Sporazum. Da ga se ne pridržavate. To je sve, to je bilo ono što smo mi saznali od obaveštajne službe. Da li je to bila istina ili ne, to je nešto o čemu samo vi možete da kažete ovom sudu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Moje pitanje je bilo da li je takav broj mogao da bude povod za onakve pretnje bombardovanjem. Da li ima pet posto više ili nema?

MEJ:

            Svedok je odgovorio. On je objasnio zašto je korišćena ova brojka to nema nikakve veze sa vazdušnim napadom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kad ste bili svesni, juče smo konstatovali, da je OVK zloupotrebila Sporazum iz oktobra, jer je vršila sve te aktivnosti o kojima smo juče govorili, zbog čega ste nastavili da pretite Jugoslaviji.

ODGOVOR:

            Gospodine Miloševiću, pokušao sam juče da objasnim ovo. Ja sam rekao da puno incidenata jeste pokrenula OVK, ali vaše snage bezbednosti su reagovale na ove incidente sa neproporcionalnom korišćenjem snaga i onda je to dovelo do sledeće eskalacije. Prema tome, to nije jednostrana slika kako se sad ovde prikazuje, obe strane se nisu pridržavale Sporazuma i vi ne možete jednostrano optužiti OVK da je odgovorna za sve. Jer je bilo incidenata za koje su bile krive i vaše snage.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To pitanje da li možemo da se složimo šta je proporcionalno, a šta neproporcionalno je prilično relativno pitanje, gospodine Nauman. Je li tako ili nije?

ODGOVOR:

            Ja ne mislim da je to pitanje koje se jednsotavno može zanemariti, staviti sa strane. Mislim da ćete naići na puno podrške ukoliko branite svoju zemlju od terorističkih napada metodima koje svi smatraju legitimnim i proporcionalnim. Ja sam juče pokušao da objasnim pred ovim sudom i evo ponavljam ponovo danas. Ukoliko postoji neki teroristički incident normalna je reakcija zemlje da koristi policijske snage protiv toga. Ali neproporcionalno je, bar po mišljenju zemalja sa kojima sam ja upoznat, da se koriste tenkovi, granatiranja, da se prouzrokuju civilne žrtve, a da se tek onda jure teroristi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To, gospodine Nauman, jednostavno nije tačno, ali da se vratimo na Sporazum koji ste juče ovde prikazivali. To je ovaj jedan list papira sa nekoliko redova. Tačno je da je ovo moj potpis, nije uopšte sporno, ali se lepo vidi nadam se da ja nisam potpisnik Sporazuma, ja sam izašao u suret vašoj molbi da stavljajući potpis na Sporazum koji ste vi potpisali, Nauman i Klark sa Šainovićem i generalom Đorđevićem, jer su oni bili vaši partneri potvrdim da odobravam takav Sporazum, jer ste vi to od mene tražili. Molim vas, potvrdite da se zna da ste vi taj Sporazum odobrili. Ja sam reko okej, evo staviću ovde svoj potpis kao potvrdu da sam ja taj Sporazum odobrio i tu nema nikakve mistifikacije. Ali vam skrećem pažnju na sledeće, pošto ovaj Sporazum, to u stvari nije Sporazum nego Zapisnik sa sastanka, u prvoj tački kaže ko je prisutan, u drugoj tački kaže da je cilj sastanka da diskutuje specifične korake. Znači, prva tačka je popis prisutnih. Druga da je cilj sastanka da odredi specifične korake koje treba da se preduzimaju da bi Savezna Republika Jugoslavija u potpunosti ispunila zahtev sadržane u Rezoluciji Ujedinjenih nacija i treća tačka je stav Vlade Savezne Republike Jugoslavije i Srbije izložen u priloženom saopštenju. Vojni predstavnici NATO su to saopštenje primili k znanju. To piše i vi ste to potpisali. Prema tome, ovo je zaista jedan tehnički papir a suština je u saopštenju na koje se taj papir poziva koji nije ovde prikazano ali u njemu piše, samo ću citirati...

MEJ:

            Pustite sada svedoka da završi. Vi govorite već 3 minuta vreme je da postavite pitanje. Generale, da li je ovaj poslednji komentar tačan da je ovo bio jednostavno jedan tehnički dokument, a da se glavna suština nalazila u tom saopštenju koje je bilo priloženo uz njega.

ODGOVOR:

            Gospodine Mej, ukoliko sam dobro shvatio gospodina Miloševića, on je rekao da prva strana na kojoj se nalaze potpisi je zapravo tehnički dokument, i prema tome ukoliko on ima na umu ovu prvu stranu onda je aposlutno on u pravu. Ja bih ovo takođe klasifikovao kao tehnički dokument. Ali paragraf 3 ovog dokumenta govori o priloženom saopštenju i mislim da to čini integralni deo ovog celog dokumenta i mislim da se time takođe poziva gospodin Milošević da uzme na znanje ono o čemu se govori u tom tzv. saopštenju i očigledno je da je  gospodin Milošević, to moram ponovo da naglasim, odobrio ove korake kao korake koji su u skladu sa ovim saopštenjem, koraci koji treba da preduzmu srpske snage bezbednosti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je jasno da ja to upravo tvrdim.

ODGOVOR:

            Gospodine Miloševiću, ja mislim da smo o tome već diskutovali juče i ja sam rekao ovde pred sudijama da ste vi tokom nekoliko dana poštovali taj Sporazum, i da ste odobrili povlačenje snaga kako je bilo zahtevano.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Samo ću vas podsetiti pošto me je prekinuo gospodin Mej u objašnjenju jer je ono celina kao što ste i sami konstatovali sa ovom beleškom da se kaže "polazeći od činjenice da je organizovani terorizam na Kosmetu pobeđen, da se od 29. septembra 98. godine više ne preduzimaju operacije protiv terorista, vlasti Savezne Republike Jugoslavije su odlučile da između ostalog preduzmu niz mera koje će doprineti daljoj izgradnji poverenja među građanima, pripadnicima svih nacionalnih zajednica koje žive na Kosmetu, kao i rešavanju svih nerešenih humanitarnih problema. Naročito problema što skorijeg povratka svih raseljenih lica njihovim domovima. Ove mere se preduzimaju s jasnim ciljem što skorije normalizacije života širom Kosmeta uz neprekidno obezbeđenje sigurnosti i dobrobiti svih građana i nevinog civilnog stanovništva Kosmeta i garantovanja prava svih građana, pripadnika svih nacionalnih zajednica koje žive na Kosovu i Metohiji, da nastave svakodnevni život bez ikakvih pretnji ograničenja, što podrazumeva potpunu slobodu kretanja svih građana i predstavnika državnih vlasti kao i normalan rad svih državnih organa". I onda se govori da se ove snage svode na uobičajeni nivo tj. na nivo pre izbijanja terorističkih aktivnosti i onda pobraja šta je to. Prema tome, to nije sporno. I sada vam skrećem pažnju na tačku pod rimskim 3 ni nju neću celu pročitati. Ali kaže se između ostalog da SRJ poziva i sve druge strane da se bezuslovno povinuju Rezoluciji, 1199. SRJ će i dalje nastojati da mirnim putem i u saradnji sa OEBS pronađe rešenje za sva otvorena pitanja i probleme". E onda, vam skrećem pažnju na ovo što na kraju piše.

            "Međutim, državne vlasti kao krajnju meru, a u skladu sa pravom na samoodbranu, zdržavaju pravo da adekvatno i srazmerno odgovore na svaki vid terorističke aktivnosti i kršenja zakona kojom se ugrožavaju životi i bezbednost građana i predstavnika državnih organa". Je li to tako gospodine Nauman?

ODGOVOR:

            Gospodine Miloševiću, vi ste sad pročitali saopštenje koje se nalazi pred sudijama a to je deo dokaznog materijala koji je pred ovim sudijama, ja nemam ništa da dodam na to.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Prema tome, uz sve ovo mi smo zadržali pravo da reagujemo na terorizam ako se ponovo pojavi i uprvo smo to činili kada je terorizam eskalirao kao što ste i vi konstatovali. Prema tome, zar i nije legitimno pravo države da se brani od terorizma.

ODGOVOR:

            Mogu li da skrenem vašu pažnju, gospodine Miloševiću, na dve reči koje sam ja uključio u ovo saopštenje a to je adekvatno i proporcionalno i mi se očigledno ne slažemo oko te tačke. Niko ne osporava vaše pravo da branite svoju zemlju, pitanje da li ste vi poštovali obavezu koju ste preuzeli u tački 3 da odgovorite adekvatno i proporcionalno i kao što sam ja juče rekao i danas ponovio sve ukazuje na to da vi niste poštovali upravo ovo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ali je povlačenje Vojske, sami ste konstatovali nadam se, načinjen vakuum i popunjavala ga je OVK konstantno ubijajući civile i pripadnike MUP i Vojske. Je li vam to poznato?

ODGOVOR:

            Da, to mi je poznato, ja sam to juče i izjavio. Ali, postoji druga strana medalje koja se mora razmotriti, a to je da su vaše policijske snage preuzimale daleko više akcija nego na koliko su imale pravo. Oni su povećali svoje patrole i stavili su više snaga na kontrolne punktove, a to je sve posmatrao KVM i Kadom, prema tome nije samo OVK bila ta koja je preduzimala nedozvoljene akcije, već donekle je to radila i vaša policija koja nije u potpunosti poštovla ovaj sporazum.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Broj snaga na konrolnim punktovima je rezultat terorističkog prisustva i iz ovog dokumenta koji sam pročitao naše je pravo koje smo zadržali da adekvatno se ponašamo u skladu s tim. Kontroni punkt nije nikakva ofanzivna jedinica, ili pojava. Nego, kontrolni punkt koji mora da bude pojačan ako neko puca na njih. Ne mogu dva policajca da budu tamo i da budu bijena, nego mora da ih bude deset ili petnaest da bi mogli da se odbrane ako naiđe teroristička grupa, zar to nije logično, gospodine Nauman?

SVEDOK:

            Da se sve desilo onako kako ste vi upravo opisali, gospodine Miloševiću, onda bi, naravno, mogli da se složimo sa tim i da kažemo da je to sve legitimno. Ali, pored toga bilo je i slučajeva kada su vaši policajci osnivali kontrolne punktove u područjima gde jednostavno nije bilo razloga za to, jednostavno su hteli da drže pod kontrolom kretanje nenaoružanih građana. Apsolutno nevinih ljudi koji su bili samo seljaci i radnici, a policija ih je maltretirala. Prema tome, mislim da možemo da vodimo diskusije u nedogled oko toga šta je pokrenulo koji incident i kada. Ali, kao što sam ja juče rekao i danas ponovio, puno ovih incidenata je prouzrokovala, pokrenula, OVK, ali za neke su odgovorne i vaše policijske snage i to je sve prouzrokovalo onu politiku "milo za drago" i eskalaciju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je kontrolni punkt, tamo gde se kreću nenaoružani građani, podrazumevalo da vi znate gde se kreću naoružani, a čak ni policija nije stalno mogla da zna gde se kreću naoružani, a vi sigurno niste znali da li se tamo kreću naoružani građani ili ne da bi mogli da tvrdite da je kontrolni punkt bio gde se kreću nenaoružani. Je li tako ili nije?

SVEDOK:

            Ne, to nije tačno, gospodine Miloševiću. Mi naravno, nismo znali gde se nalaze ni naoružani civili ni nenaoružani civili, ali samo hoću da navedem da je bilo incidenata gde su policajci hapsili seljake koji su samo obavljali svoj posao na poljima i nije bilo nikakvih indikacija terorističkog napada.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da idemo što je moguće efikasnije, zamolio bih vas.

            Da li vam je poznato da je Živadin Jovanović, tadašnji ministar inostranih poslova Jugoslavije, krajem decembra 98. godine, uputio pismo Kofiju Ananu, kojim ga obaveštava da su tokom 98. na Kosovu izvršeno 1.854 teroristička napada u kojima je ubijeno 244 lica i ranjeno 566. Da li vam je poznato pismo upućeno Kofiju Ananu sa ovim podacima, vezano za Rezoluciju Ujedinjenih nacija i nastojanja i sve ostalo. Prilično impresivnim podacima, rekao bih, naravno u negativnom smislu. Samo mi recite je li vam poznato ili ne, da - ne?

SVEDOK:

            Da, ja sam bio upoznat sa tim pismom, ali oprostićete mi što se ne sećam ovog trenutka detalja tog pisma.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. A da li vam je poznato da je od toga 470 terorističkih napada izvedeno nakon potpisivanja Oktobarskog sporazuma uz tih 470, uz 22 povrede granice Savezne Republike Jugoslavije?!

SVEDOK:

            Gospodine Miloševiću, to je možda tačno, ja ne znam tačne cifre, mi smo pratili događaje koliko god smo mogli. Jedino što bih dodao u smislu komentara je da sam se nadao, nadam se zapravo, da je gospodine Jovanović u svoje pismo uključio i one događaje iz ranog proleća 98. godine, koji nisu bili prouzrokovani terorističkim napadom već postupcima vaših snaga bezbednosti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To rano proleće u Prekazima i Jašarija smo ovde razjasnili i jasno je o čemu se radilo i koliko je ljudi pre toga pobio, tako da na tome se ovde ne bih zadržavao.

 A, recite mi molim vas, koliko po vašem mišljenju je OVK trebalo da pobije vojnika, policajaca i civila da bi imala država pravo da se bori protiv toga?!

SVEDOK:

            Gospodine Miloševiću, mislim da bi bilo apsolutno besmisleno da se odredi pri kojoj cifri država ima pravo da odgovori. Država ima pravo da odgovori na bilo koje kršenje unutrašnjeg reda.

            Vraćamo se na pitanje gde se mi zapravo razlikujemo u mišljenju, a to je pitanje proporionalnosti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, mislite da je Bleru Alsteru, sredinom 98.

MEJ:

            To je irelevantno, idemo dalje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li su vas verifikatori OEBS ili bilo ko drugi obavestili o prilivu oružja za OVK iz Albanije?

SVEDOK:

            OEBS   je redovno izveštavao NATO o dokazima kojima su raspolagali. Kao što znate NATO je razmatrao akcije da se zaustavi dotok oružja iz Albanije u Jugoslaviju i neke od ovih akcija jesu bile preduzete uz saglasnost Vlade Albanije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je NATO uspeo da zaustavi priliv oružja iz Albanije u Jugoslaviju?

SVEDOK:

            Gospodine Miloševiću, vi znate bolje uslove na Balkanu, da li je u istoriji i ko ikada uspeo da potpuno prekine krijumčarenje oružja?!

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Potpuno je preterano, ali složićete se da NATO nije bio tako nemoćan da zaustavi priliv oružja iz Albanije.

U vezi s tim vam postavljam sledeće pitanje. Daun je izjavio ovde, sedeći na vašem mestu, da je on o tome obavestio svoju Vladu, koja povodom toga nije ništa učinila, a Klaus Kinkel je u avgustu 98. godine izjavio da ni Nemačka nije ništa uradila da se priliv oružja OVK zaustavi. Dakle, da li ste vi, kad kažete NATO, dakle, Klark, Vi, NATO, uradili nešto suštinsko da se priliv oružja iz Albanije zaustavi?

SVEDOK:

            Gospodine Miloševiću, ja mislim da smo mi jasno učinili nešto značajno, mi smo diskutovali o svim mogućim načinima da se prekine dotok oružja, predložili smo nekoliko mera koje je Savet NATO trebalo da razmotri i onda nam nije dato odobrenje da preduzmemo mere da zaustavimo priliv oružja odande odakle sve to počinje, a to je tamo gde se prikuplja novac da bi se oružje kupilo. Mi smo manje-više dobili zadatak da zaustavimo priliv oružja koliko god to možemo, na konačnoj tački, a to je bio najteži mogući zadatak zato što smo samo mogli da prekinemo one puteve doturanja  preko Jadranskog mora i to samo u onoj meri u kojoj nam je albanska vlada to dozvoljavala.

I, to se isto odnosilo i na puteve koji vode na Kosovo. Mislim da smo postigli delimični uspeh ali nismo postigli 100-procentni uspeh.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Hvala vam na toj konstataciji da vam nije bilo dozvoljeno da se zatvori tamo gde se može zatvoriti.

            Da li vam je poznato da se helsinškim završnim aktom izričito ovlašćuje država da se protiv terorizma bori na svojoj teritoriji i da nijedna druga država nema pravo da je u tome sprečava niti da se meše, samo mi odgovorite da li vam je to poznato ili ne? Da ili ne?

SVEDOK:

            Gospodine Miloševiću, ponovo se vraćamo na ono staro pitanje. Vi tačno citirate ono što se kaže u dokumentu helsinškom, i jako sam zadovoljan što vidim da se vi pozivate na taj Helsinški dokument. Vi ste, takođe, bili odlučili da ne budete deo OEBS.

            I, druga stvar, koja, takođe, mora da se razmotri je u kojoj meri nacionalni suverenitet, na koji se vi pozivate, znači da država na svojoj teritoriji može da radi šta god hoće svojim građanima. Ja mislim da to jedno tumačenje nacionalnog suvereniteta koje je poniklo iz Vestonskog mirovnog sporazuma 1865. godine, ali ja mislim da nacionalni suverenitet znači da šef države ima odgovornost da osigura bezbednost svojih građana koji imaju pravo da žive i da koriste svoja ljudska prava i to na neki način ograničava postupke i prava države, po mom mišljenju. Ali, ovo su pravna pitanja o kojima treba da razmotre ove sudije, možda u neko drugo vreme.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da ne gubimo vreme, vi kažete da smo mi odlučili da ne budemo član OEBS, a znate da smo nezakonito isterani, jer OEBS odlučuje konsenzusom, odluka je doneta konsenzusom, minus jedan, minus Jugoslavija, da se suspenduje naše članstvo u OEBS-u, našta smo mi, naravno, protestvovali. Kako možete da kažete da smo odlučili da ne budemo u OEBS-u?!

SVEDOK:

            Ova odluka OEBS-a je bila proizrokovana vašim ponašanjem. Prema tome, mislim da to sve ponovo nas dovodi na ono zašta je zapravo bila odgovorna vaša zemlja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Samo da ubrzamo, molim vas. Juče smo konstatovli da intervencija NATO agresija na Jugoslaviju bila suprotna Povelji Ujedinjenih nacija, i na to se neću vratiti, ali da li je agresija NATO bila i suprotna vašem paktu, Severnoatlanskom ugovoru, u kome izričito stoji da on ne dira u sistem sigurnosti ustanovljen Poveljom Ujedinjenih nacija i da tu odlučujuću ulogu Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. Dakle, da li ste vi prekršili i svoj ugovor? Citirao sam vam tačno.

SVEDOK:

            Gospodine Miloševiću, Savet NATO je doneo odluku zasnovanu nakon konsenzusa zemalja članica i Savet NATO je potpuno upoznat sa svojom Poveljom i bez obzira na to je došao do zaključka da je neophodno i legitimno preduzeti tu operaciju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobor. A da li je Nemačka po svom Ustavu mogla preduzeti akcije van svoje teritorije?!

SVEDOK:

            Ja ne znam ni za jedan deo našeg Ustava koji sprečava Nemačku da preuzmu vojne operacije van svoje teritorije. Jedina stvar koju naš Ustav jasno zabranjuje je priprema rata, priprema za rat agresije, i to stoji u članu 26 nemačkog  Ustava.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je poznato da je OVK spaljivala Srbe-civile u krematorijumu u Klečki, da li ste to među informacijama koje ste, o njihovim dejstvima imali.

SVEDOK:

            Ne, bar se ne sećam. Mislim da kada bi se tako nešto jezivo desilo ja bih za to čuo i sigurno bih zapamtio, ali ne sećam se ničeg sličnog.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, zbog čega je vama, Klarku i Solani bilo važno da se antiterorističke jedinice isključe sa teritorije Kosova kad je bilo jasno da je na Kosovu reč o terorizmu najvišeg ranga?!

SVEDOK:

            Da li biste malo mogli da objasnite to pitanje, ja se ne sećam da je bilo ko isključivao nekakve teroriste sa Kosova, da li možete da objasnite to.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne teroriste, nego antiterorističke jedinice, naše antiterorističke jedinice sa Kosova.

SVEDOK:

            Mislim da smo postigli sporazum o tome da će neke dodatne snage policije, koje ste vi razmestili na Kosovu, biti povučene i to je bio deo sporazuma od 25. oktobra.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste opisali tri sastanka, ja ne bih ponavljao ko je bio, kad su održani jer je to citirano, ne želim da gubim vreme, ali ste uneli jednu novu činjenicu koja je, bar za mene, nadam se i za jugoslovensku javnost veoma važna, a to je da je vaš nadležni organ u NATO doneo odluku o aktivaciji taj čuveni Aktfor, na zahtev Holbruka, je li tako?

SVEDOK:

            To je tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vrlo je dobro da se onda sagleda njegova licemerna uloga, jer je on došao navodno da pomogne ...

MEJ:

            Ne, zaustavite se sa komentarima, ako imate pitanje za svedoka postavite ga.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kada ste došli kod mene na sastanak ja sam vam jasno rekao da vaše informacije nisu tačne oko navodne prekomerne upotrebe sile. A u isto vreme su se odvijali pregovori sa Holbrukom, zar ne? Je li tako ili nije?

SVEDOK:

            Meni se čini, gospodine Miloševiću, da su vaši pregovori sa gospodinom Holbrukom bili završeni 13. oktobra, tj. dva dana pre nego što sam ja imao prvu priliku da se sa vama sretnem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Govorim, rekao bih, okvirno o istom vremenu. I ja sam vam rekao da nema pravo NATO da preti upotrebom sile jednoj suverenoj zemlji, jel tako ili ne?

SVEDOK:

            Vi ste to rekli kada je gospodin Solana došao vama u posetu, 15. oktobra.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I rekao sam i Holbruku, uostalom to je i štampa, prenela da su pretnje Jugoslaviji takođe, kriminalni akt. Štampa je o tome isto pisala. Prema tome, nije bilo ništa tajno posle tri godine da se čuje.

SVEDOK:

            Časni sude, ja ne vidim da je potrebno da komentarišem.

MEJ:

            Ne, ne treba. Sledeće pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li se dobro sećate da sam vama i Klarku, kada ste pretili da ćete nas bombardovati, rekao da ste sila, možete da nas bombardujete, ali onda ćete biti ratni zločinci, da li se toga sećate?

SVEDOK:

            Sećam se odlično, gospodine Miloševiću, da ste nas vi nazvali potencijalnim ratnim zločincima i to sam rekao i kada me je ispitivao tužilac. Drago mi je da ste to potvrdili. Mi smo to odbacili u to vreme i rekli smo vam da ćemo preduzete mere ukoliko dibijemo takve naredbe u ime Saveta NATO, u ime 16 demokratskih zemalja, koje su se trudile da nađu mirno rešenje i da izbegnu neprijateljstva, nadajući se da ćete vi sarađivati. Nažalost, to nam nije uspelo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa zar nije tačno da ste ovom nelegalnom agresijom na Jugoslaviju izvršili ratne zločine, gospodine Nauman?!

MEJ:

            Nema potreba da na to odgovarate, to je samo komentar.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li sam vam, takođe, jasno rekao da vojska ili policija ne koriste prekomernu silu i da deluju potpuno u skladu sa zakonima Srbije i Jugoslavije, da li sam vam to jasno rekao?

SVEDOK:

            Gospodine Miloševiću, vi ste to rekli, ja sam u svom svedočenju pred ovim sudom to ponovio i takođe sam vam pomenuo da se naše mišljenje razlikuje od vašeg. Ono što je za vas zakonska mera, za nas nije.I ponovo se vraćamo na onu igru mačke koja šeta i šeta unaokolo oko vruće kaše. To je naša osnovno neslaganje. Vi očigledno upotrebu tenkova i artiljerije, o kojoj su izveštavali naši neutralni posmatrači, kao što su pripadnici KVM, protiv sela i vaše sopstvene zemlje, vaših sopstvenih građana, vi to očigledno smatrate kao legalno i proporcionalno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A, da li ste vi pregledali tačno sve izveštaje OEBS-a koji su napravljeni u to vreme i da li to što tvrdite o našim kršenjima proizilazi iz tih izveštaja ili naknadno nekakvih objašnjenja koja su kasnije konstruisana posle agresije. Pošto smo i mi dobijale te izveštaje Verifikacione misije, i naša strana ih je dobijala i vi ste ih dobijali i svi su dobijali. Da li to što tvrdite zasnivate na tim izveštajima koji su oficijelno cirkulisali od Verifikacione misije?

SVEDOK:

            Ja zasnivam ono što govorim na izveštajima u kojima je pisalo da su sela podvrgnuta napadima artiljerije i opkoljena tenkovima. I to je upravo bilo u tim izveštajima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da sam pred vama pitao načelnika Generalštaba da li je tačna vaša tvrdnja i da je on pred vama jasno rekao: "ne, to se ne dešava", je li tako ili ne?

SVEDOK:

            On je to porekao, to je tačno i to takođe piše u mojoj izjavi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, kad kažete da možda još nije bio obavešten, da li mislite da sam ja mogao da budem obavešten o navodnim incidentima za koje čak ni  šef vojske ne zna šta se desilo? Da li to tvrdite?

SVEDOK:

            Gospodine Miloševiću, ako šef Generalštaba, Perišić, još uvek u to vreme nije bio informisan, pretpostavljam da ni vi za to još niste znali, tog momenta, što ne znači da se taj incident nije desio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li sam vam jasno rekao da se zvaničnici NATO oslanjaju na nepotkrepljene izveštaje OVK i da ništa što oni kažu  nije tačno i čak vam savetovao da vaša delegacija povede tehničke razgovore sa komandantima policije i vojske, je li to bilo tako, gospoidne Nauman?

SVEDOK:

            Gospodine Miloševiću, mogu da vas uverim, kao i vas časni sude, da NATO nikada nije dobijao nikakve izveštaje od OVK, nije bilo nikakvog kanala komunikacije između NATO-a i OVK.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa dobro, da li kontakti ambasadora Hila, ako nisu zvanično pod kapom NATO onda svakako spadaju u informacije koje logično dobija i NATO, da ili ne?

SVEDOK:

            Gospodine Miloševiću, šta ambasadori pojedinačnih NATO zemalja imaju u smislu informacija, odakle dobijaju, ja ne znam, ja ne isključujem mogućnost da su neki ambasadori dobijali nekakvu informaciju. Međutim, ne treba da zaboravite, vi to sigurno dobro znate, da je OVK pokušavala da predoči medijima svoju verziju incidenata i da stvori određenu predstavu isto kao što je vaša strana to radila sa svoje strane.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi govorite u tački 17, tome ste posvetili mnogo vremena, a sada tvrdite da je deo razgovora bio usredsređen na smanjenje napetosti na području oko Mališeva i stalno je u centru pažnje toga dana bilo Mališevo. Da li znate šta je bilo Mališevo, da je u Mališevu bio glavni štab OVK i da li znate zašto je toliko za vašu stranu bilo važno Mališevo?

SVEDOK:

            Gospodine Miloševiću, time želite da kažete da smo se mi stavili na stranu OVK, što nije tačno. Kao što sam mnogo puta rekao, časni sude, mi nismo imali nikakve kontakte sa njima.

MEJ:

            Šta želite da kažete kada kažete za vašu sopstvenu stranu, kada govorite generalu, da li mislite na NATO?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja ne  insinuiram generalu Naumanu da se on borio na strani OVK, ali kažem da je uporno i dugo vođenje razgovora upravo oko Mališeva, na insistiranje njihove strane, indikativno jer je tamo bio štab OVK. A, sad...

MEJ:

            To je rečeno, ovo se sugeriše gospodine Nauman, zbog toga što je bilo reči o Mališevu i u ranijim pominjanjima se govorilo da je NATO bio u nekom kontaktu sa OVK, da li možete to da prokomentarišete?

SVEDOK:

            Časni sude, mislim da gospodin Milošević govori o razgovorima u kojima on nije učestvovao. To su bili razgovori koji su započeli u Generalštabu i ja sam tada rekao da na osnovu zahteva jugoslovenske strane mi započinjemo pregovore o situaciji oko Mališeva da bi smo postigli dogovor oko toga. A onda smo saznali, posle par sati, da mi za celo Kosovo tim tempom nećemo uspeti da nađemo rešenje. Tako da nismo mi počeli sa Mališevom nego je to bilo na predlog i zahtev jugoslovenske strane, a nama je bilo očigledno od momenta kada smo stigli u Beograd da je Mališevo centar svih tenzija.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pitam vas sada, generale Nauman, da li vam je onda ili vam je možda kasnije postalo poznato da je Mališevo bio i jedan od kampova Al kaide u to vreme?

SVEDOK:

            Ja nisam svestan da se reč Al kaida ikad pominjala u bilo kakvom kontekstu razgovora o kosovskoj situaciji.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas samo da komentarišete nekoliko činjenica koje ću vam pročitati, samo nekoliko, moram da štedim svoje vreme pa ću ih sasvim restriktivno

MEJ:

            Vreme je da stignemo do pitanja. Ovo što vi opisujete kao činjenice to je očigledno neki izveštaj koji pretpostavljam  da predstavlja mišljenje nekog novinara. Molim vas recite odakle citirate.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Čitam samo nekoliko redova.

MEJ:

            Ne. Ne, sada ćete nam reći šta to čitate  i odakle. Tako da možemo razumeti i onda možete da nastavite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Čitam izveštaj zasnovan na informacijama Jozefa Bogdanskog a objavio ga je u celini 1. novembra 2001. godine. Dozvolite molim vas da vam pročitam još samo par ovih redova koji su mi preostali, OVK se u međuvremenu povećala i napredovala. Tvrdi se da je Bin Laden posetio Albaniju 1996 i 97 godine, prema svedočenju na suđenju za ubistvo jednog mudžahedina koji je treniran u Avaganistanu za islamski džihad u Albaniji. On je regrutovao neke Albance da se bore na strani OVK u Kosovu. Taj rat je zvanično karakterizovan na oktobra 98. godine, na godišnjoj međunarodnoj islamskoj konferenciji u Pakistanu. Bez obzira na to, OVK koja je u to vreme imala 25 hiljada članova nastavila je da prima iz izvora NATO i Amerike oružje i podršku u obliku obuke i na razgovorima u Rambujeu u Francuskoj državni sekretr Madlen Olbrajt...

MEJ:

            Dosta je čitanja. Svedok je ovde da svedoči a ne da čita ove dokumente. Ne, vi ponovo zloupotrebljavate ovaj postupak. Generale, vi ste čuli šta se ovde navodi. Možda jedan deo toga možete da vidite na monitoru. Da li možete nešto da nam kažete uopšte u vezi ovoga, kao prvo da li znate nešto o tom članku ili o tom izveštaju.

ODGOVOR.

            Časni sude, ja nisam video ovaj članak i trebalo bi da pomenem takođe koliko sa čuo od gospodina Miloševića, ovaj članak je objavljen 2001. godine. Znam za taj članak u vreme kosovskog sukoba. Kao što sam već rekao, Al kaida se nikad nije pominjala u kontekstu kosovskih razgovora, koje sam ja bilo sa kim vodio. Takođe, treba da dodam da nisam znao jer to nije spadalo u informaciju iz obaveštajnih izvora NATO koje mi je bilo dostupno da je Osama Bin Laden navodno bio u Albaniji. To je nešto što prvi put čujem danas. Tako da sve što znam o tome i sve što mogu da dodam je ono što je gospodin Milošević upravo pročitao. Znali smo za Bosnu, ali to je nešto čime će ovaj sud da se bavi posebno. Znamo da su prisutni islamski mudžahedini u Bosni. Mi smo preduzeli mere u okviru snaga KFOR protiv nekih od ovih mudžahedina, ali to nema nikakve veze koliko se meni čini sa Kosovom i sve što ja mogu da kažem u vezi sa ovim je to što sam rekao časni Sude.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vidite da se njihovo prisustvo vodi od 1994. godine, 1995, da ne govorim 1998 snabdevanje oružjem i tako dalje. Pa zato pitam...

MEJ:

            Ne, on je odgovorio na to pitanje. On kaže da oni ništa nisu o tome znali. Gospodine Miloševiću, stvarno nema smisla da nastavljate ako je tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja postavljam pitanje, ovde se pričaju priče o ljudskim pravima i zar nije jasno da se ovde pokušava da pomogne bivšim saveznicima  iz ove propale Klintonove administracije koja je odgovorna za ovaj terorizam.

MEJ:

            Ne, nećete postavljati to pitanje. Imate u još pola sata. Da li imate još pitanja, ali adekvatnih pitanja, i relevantnih pitanja koja želite da postavite. Već ste pokretali pitanje relevantnosti. Do sada je već prošlo toliko vremena na ovom suđenju da bi trebalo da znate šta je relevantno a šta nije. Ono što nije u optužnici nije vezano za nju. Nije relevantno. Da li imate još neko pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja imam još mnogo pitanja, a svedok odgovara prilično opširno. Nadam se da ćete mi produžiti vreme.

MEJ:

            Ne. Neće biti dodatnog vremena. Sad imate još 5 minuta do pauze a posle još pola sata.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste znali da mlade srpske policajce muče i ubija OVK i da takvi incidenti izazivaju nasilje i protiv nasilje. To piše u ovoj tački 28 vaše izjave. Dakle imali ste saznanja o tome. Odakle vam ideja da je tada bila doneta odluka da se protera albansko stanovništvo? Vi govorite o tome kako je bilo govora o nacionalnoj ravnoteži. Pa vas pitam da niste pomešali pojmove jer se govorilo o ravnopravnosti nacionalnih zajednica na Kosovu a ne o brojčanoj ravnoteži, jer je to nemoguće, fizički nemoguće. Da li vam je poznato da su ključni stavovi naše politike bili ravnopravnost građana i ravnopravnost nacionalnih zajednica. Dakle, da sve nacionalne zajednice na Kosovu budu ravnopravne. Da li ste pomešali ravnopravnost i ravnotežu kad govorite o ravnoteži.

ODGOVOR:

            Ne, gospodine Miloševiću ja to nisam pomešao. Ja se odlično sećam da ste vi u nekoliko navrata izjavljivali da želite da nađete rešenje koje bi omogućilo da sve nacionalnosti na Kosovu imaju jednaka prava. Mislim, međutim, da na delu nikad niste zaista otišli daleko u tome i sećam se odlično da ste vi i gospodin Šainović govorili o potrebi da, količinski govoreći, treba da postoji bolji balans. Inače će ceo problem ponovo da se vrati kroz par godina.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa kako se bolji balans, gospodine Nauman, može napraviti ili da se isteraju ili pobiju. Pa je li to suština vašeg svedočenja da ovde pokušavanjem da opravdate NATO agresiju optužite nas da smo hteli da pobijemo ili isteramo Albance sa Kosova. Kako može broj da se smanjuje nego da se neko istera, a govorite opet o našim političkim stavovima koji su potpuno suprotni. Pa zar ne vidite kontradikcije u tome što govorite.

ODGOVOR:

            Ne, gospodine Miloševiću, ja ne vidim nikakvu kontradikciju u onome što govorim, jer činjenice govore protiv vas. U proleće 99. godine mislim da su stotine hiljada ljudi otprilike bilo isterane sa Kosova, i njih su naterali da napuste zemlju vaše snage bezbednosti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Nauman, 99. godine, na početku, bar nekolko stotina hiljada Albanaca je živelo po raznim evropskim gradovima, gde je radilo i živelo već čitavu deceniju. Prema tome, uopšte nije sporno  da je nekoliko stotina hiljada Srba živi samo u Beču, ili možda nekoliko desetina hiljada samo u Parizu, i  već decenicijama rade kao gasterbajteri širom Evrope. Albanci sa Kosova su decenijama u Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji, Italiji, mnogim drugim evropskim zemljama...

MEJ:

            Vi treba ovde da postavljate pitanje, a gde je pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Koliko je njih mnogo van Kosova. Pa to uopšte nije pitanje. Koliko Srba ima van Jugoslavije. Ima ih milion u Americi.

MEJ:

            U redu, neka svedok odgovori.

ODGOVOR:

            Gospodine Miloševiću, mi ne govorimo o onim ljudima koji su Jugoslaviju napustili da bi bili gastrabajteri u nekoj drugoj zemlji. Ja govorim o onim ljudima koji su isterani iz svojih domova u proleće 99. godine. I koji su naterani, prinuđeni da napuste zemlju, a neterali su ih vaše snage bezbednosti. Tako da su morali da pobegnu u Makedoniju i Albaniju, gde su bili osnovani kampovi za izbeglice.

MEJ:

            Sada je 10,30 od 20 minuta. Molim svi ustanite.

 

PAUZA

MEJ:

            Izvolite gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U vašoj izjavi pod tačkom 24 piše da sam okarakterisao kosovske Albance kao kriminalce ubice i siledžije. Da li sam tako nazvao kosovske Albance ili teroriste?

ODGOVOR:

            Kolko se ja sećam gospodine Miloševiću, vi ste ovim rečima nazvali kosovske Albance koji se nisu slagali sa vašim načinom da ih se drži pod kontrolom.

ODGOVOR:

            To znači, da sam vam rekao da su svi kosovski Albanci kriminalci, ubice, i siledžije. To vi tvrdite?!

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Da. Vi ste prozveli taj utisak kod nas. Ne samo kod mene, već i kod generala Klarka.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, to što vi i general Klark tvrdite sad posle tri godine to je prilično providno. Da li znate pošto ste spominjali Drenicu, da su između dva rata u Drenici postojali razbojnici koji su se zvali kačaci i da je kraljevska vojska morala da interveniše više puta jer su pljačkali i ubijali najčešće bogate Albance. Pošto su najviše oni živeli tamo. Da li znate za to?

ODGOVOR:

            Ne, gospodine Miloševiću, nisam upoznat sa tim detaljem istorije tog dela bivše Jugoslavije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            O tome se upravo i radi. Da se Drenica mogla pominjati samo kao leglo terorizma i banditizma, a ne ni u kakvom drugom smislu s obzirom na istorijske činjenice. Da li vam je to logično ili ne?

MEJ:

            To nije pitanje. Svedok može da odgovori samo ono što je on video i čuo, a ovo nije čuo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Juče ste izjavili da je Klark u svojoj knjizi napisao da sam vam rekao da ću rešenje naći u proleće 99 godine, poput onoga u Drenici. Ako pogledate pažljivo knjigu videćete da Klark nigde ne pominje proleće. Mada je očigledno da vi imate u pogledu odnosa prema meni isti stav kao i Klark. Da li vam je poznato, dakle, da nigde ne pominje proleće.

ODGOVOR:

            Gospodine Miloševiću, pre svega ja juče nisam spomenuo knjigu generala Klarka. Ja sam rekao da je on ovaj komentar objavio u publikacijama koje su izašle u SAD. Drugo, ja ne znam kakav stav general Klark ima prema vama i mogu da vam kažem da i ja nemam nikakav konkrektan stav. To je sve što mogu da kažem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            On čak i u svojoj izjavi koju je dao časopisu Baramaetars ne pominje nikakvo proleće. Moje pitanje, dakle, glasi: da li ste vi možda pogrešno citirali moje reči pogotovo kad se ima u vidu za takvu jednu kardinalnu izjavu niste upotrebili ni vi ni Klark, sve do 2001 godine, Klark a sve do 2002. godine vi. Zar vam se ne čini previše providna.

ODGOVOR:

            Gospodine Miloševiću, moram ponovo da vas ispravim. Ja mislim da general Klark jeste spominjao proleće 99 godine, u jednoj od svojih ranijih publikacija. A drugo, ja nisam koristio ovu izjavu tek 2002 godine, ja sam je koristio i ranije u diskusijama sa ljudima u javnosti kada smo govorili o događajima na Kosovu.

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, svedočenje svedoka je glasilo ovako. Da tokom razgovora, ovo sam ja zapisao, vi ste rekli da ćete pokušati da nađete rešenje za problem na Kosovu u proleće 99 godine. Da li vi osporavate da ste to rekli?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Naravno, da osporavam. Pa zar nije potpuno logično, gospodine Mej, da u trenutku kad smo potpisali Sporazum, kad je svima laknulo, kada se govori o popravljanju odnosa između nacionalnih zajednica i ono sve što sam citirao, ja onda kažem ma ja to neću ništa da poštujem nego ću da uzmem da ih pobijem u proleće, da li to može neko da veruje.

MEJ:

            Nema veze šta vi kažete da je prema vama logično. Ovo je ono što ovaj svedok tvrdi da ste vi rekli da ćete naći rešenje za kosovski problem u proleće 99. godine. Pošto se to osporava, generale, da li vi imate ikakve sumnje da je optuženi upravo to i rekao.

ODGOVOR:

            Časni sude, da sam imao ikakve sumnje, onda ne bi to izjavio pred ovim Sudom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Nauman, vi čak niste rekli istinu ni kad ste rekli šta smo pili. Rekli ste da smo pili šljivovicu, a šljivovicu nismo pili. Jer, ja ne pijem šljivovicu pili, smo kruškovaču, i u tom čak detalju ste pogrešno rekli, a ne o nečemu drugom.

ODGOVOR:

            Gospodine Miloševiću, oprostićete mi što nisam stručnjak za alkoholna pića, ali možda sam se zbunio. Ali u svakom slučaju to ne znači da nisam govorio istinu o drugim stvarima ako sam tu pogrešio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, gospodine Nauman, s obzirom da pravljenje paralele sa Drenicom znači razgovor samo o terorizmu i da se ne može nikako odnositi ni na šta drugo nego na terorizam. Ja vam predlažem...

MEJ:

            Ovo smo prodiskutovali.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas predočavam dokument tužilaštva i to izvod iz strane 16, drugi pasus izveštaja istorijskog eksperta tužilaštva, koji iako nije objektivan i kompetentan, ipak priznaje da su partizani u dreničkom regionu ugušili više.

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, ja sam vam juče skrenuo pažnju da što se tiče svedočenja ovog svedoka nema nikakve veze kakva je zapravo bila istorija bez obzira na to da li vi govorite istinu o tome ili ne. To jednostavno nije bitno. Ovaj svedok  ne zna istoriju, ali ono što on kaže da ste vi rekli jeste bitno. On je rekao da ste vi to rekli, e sad da li zato postoji neko istorijsko objašnjenje, kontekst, to jednostavno nije bitno i nema nikakvog smisla da ponovo o ovome diskutujemo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ima istorijsko objašnjenje. Valjda je jasno da nisam mogao reći nešto što nema nikakve veze s istorijskim objašnjenjem, jer ovde kod ovog vašeg čak nekompetentnog.

MEJ:

            Možda postoji stotinu razloga zašto ste vi to možda rekli. Nije bitno zašto ste to rekli, nego zato što ste rekli. To je bitno baš što se tiče svedočenja ovog svedoka. Ovu temu smo završili time.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas da li je jasno da pominjanje Drenice nema nikakve veze sa civilnim stanovništvom.

MEJ:

            Generale, ja mislim da sada vam se postavlja pitanje vezano za to kako ste vi protumačili taj komentar.

ODGOVOR.

            Časni sude, koliko se ja sećam nije se pravila razlika između bandita i civilnog stanovništva. To je bilo spomenuto na jedan generaln način, a šta je gospodin Milošević mislio kad je to rekao ja to ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Prvo, ja to nisam rekao. Drugo, to da tvrdite da nisam pravio razliku između civila i terorista pa to i ptice na grani znaju da je postojala čak i naredba da jedinice ni Vojske ni policije ne smeju da otvaraju vatru tamo gde mogu biti ugroženi civili.Kako bi onda neko mogao da kaže da se nije pravila razlika između civila i terorista. Ta naredba postoji i te naredbe su poštovane.

ODGOVOR:

            Ja ne osporavam, gospodine Miloševiću, da su možda postojale takve naredbe. Ali činjenice vezane za događaje koji su se desili ukazuju na to da neki od vaših snaga nisu poštovale naređenja koja ste vi izdali.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato, gospodine Nauman, da upravo je ta policija i ta Vojska, Vojska kojom sam imao čast da komandujem za vreme rata, uhapsila preko 500 lica koja su izvršila zločine.

ODGOVOR:

            Ja ne znam za taj podatak, ali ako je to tako onda odlično.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste sa mnom razgovarali o Račku. Da li je tačno da sam vam jasno rekao da nije bilo masakra.

ODGOVOR:

            To je tačno da ste rekli. Vi ste odbacili sve naše tvrdnje o tome da je tamo počinjen zločin.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste juče rekli da ste prethodno razgovarali sa Vokerom. Da li vam je u tom razgovoru Voker rekao da je Račak bio uporište UČK.

ODGOVOR:

            Gospodin Voker nam je tokom razgovora rekao da su prvobitno tamo bile neke aktivnosti OVK na tom području i da su vaše snage preduzele akciju protiv snaga OVK u tom području. Ja sam rekao da koliko je meni poznato mislim da su nekih 7 pripadnika OVK ubijeni od strane vaših snaga tamo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja vas pitam šta vam je rekao Voker, područje je širok pojam. Ja govorim tačno o selu Račak. Da li vam je rekao da je ono bilo uporište UČK. Da li vam je to Voker rekao?

ODGOVOR:

            On nije nazvao Račak uporištem OVK. On je govorio o tome da jeste bila neka aktivnost OVK u Račku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas ako je moguće odgovarajte mi sa da i ne, zbog korektnosti s obzirom da su mi ograničili vreme. A da li vam je rekao da su borbe između policije i UČK trajale od jutra do 4 popodne u Račku.

ODGOVOR:

            To možda jeste tako. Ne znam da li nam je on tačno rekao o kom se vremenskom periodu radilo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Da li vam je rekao da postoji izveštaj njegove verifikacione misije o poginulim pripadnicima UČK.

ODGOVOR:

            Ja sam upravo to i spomenuo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

Pa kako objašnjavate da u svim svojim izjavama nije pomenuo poginule pripadnike UČK nego je samo govorio o civilima.

MEJ:

            Ovaj svedok ne može na to da odgovori.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je rekao Voker da je u Račku bilo toga dana kritično. Kad se taj sukob između policije i UČK vodio, u Račku su se malazili posmatrači OEBS-a. Da li vas je o tome obavestio.

ODGOVOR:

            On je spomenuo da su nenaoružani posmatrači OEBS-a bili u blizini, da su se povukli čim su počele borbe, da se ne bi našli u vatri, u unakrsnoj vatri.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vrlo dobro što ste to rekli, što ste tako citirali Vokera. Inače, vezano za ovo proganjanje zločina na teritoriji Jugoslavije malopre sam citirao podatak koliko je Vojska i policija pohapsila one koji su izvršili zločine. Da li vi znate podatak da je u Srbiji još 92. godine suđeno nekolicini ljudi za ratne zločine koji su počinjeni u Bosni. Pre nego što je i ova institucija organizovana, pre nego što je bilo ko o tome govorio. Još 92. godine mi smo sudili za ratne zločine pojedincima koje su počinili u Bosni. Da li vam je ta činjenica poznata?

ODGOVOR:

            Ja nisam upoznat sa tim, gospodine Miloševiću, pošto to nikad nije spadalo u moju obavezu da pratim sudske postupke u vašoj zemlji.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li sam vam tada u tom razgovoru, gde govorite o Račku, izričito rekao da je došlo do sukoba i da su ljudi ubijeni u borbi, i da nijedan srpski policajac ne bi izvršio takav zločin.

ODGOVOR:

            Da, gospodine Miloševiću, vi ste to rekli i ja sam to izjavio  u svom iskazu koji se nalazi pred vama. Ali mislim da moramo da napravimo razliku između onih pripadnika OVK koji su ubijeni u akciji, i 20 i nekih ljudi koji nisu bili pripadnici OVK i koji su prema nalazima finskog lekara nisu pokazivali nikakve indikacije da su bili uopšte uključeni u bilo kakvu borbenu aktivnost.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate da se ne razlikuju nalazi ni finskih, ni beloruskih, ni jugoslovenskih patologa o tome da su osim jednog jedinog slučaja, svi poginuli od vatrenog oružja iz daljine i u pokretu. Da li vam je to bilo poznato?

ODGOVOR:

            Ne, nisam upoznat sa tim. Niti znam da se nalazi jugoslovenskih i beloruskih stručnjaka razlikuju od nalaza finskog slučaja. Ja znam da je finski lekar izjavio da su vaši i beloruski lekari stručnjaci koristili zastarele tehnike koje više nisu toliko precizne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To se odnosilo na parafinsku rukavicu koja je legalna tehnika i koja je skinuta i pokazala da je 37 od tih 40 poginulih pucalo iz vatrenog oružja, a parafinska rukavica...

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, ovo su sve stvari koje će ovo raspravno veće razmatrati i nema nikakvog smisla da se prepirete sa svedokom oko toga.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ja sam se tako što navodite, zbog laži koje Voker servirao vama razbesneo  i počeo da vičem. To kažete. Je li tako?

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li sam više puta ponovio da policija i Vojska nikad ne bi uradio nešto što je u suprotnosti sa zakonom.

ODGOVOR:

            Da, to ste više puta naveli, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li sam vam tada ukazao da smatram da su Klark i Nauman upali u zamku kao i Voker dajući ovakve netačne izjave.

ODGOVOR:

            To je ono što ste rekli i to stoji u mom pismenom iskazu, i mi smo odbacili tu vašu tvrdnju da smo upali u zamku. Mi smo jednostavno razmatrali činjenice koje pred nas izneo ambasador Voker.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li sam vas tada obavestio da je poznavan finski tim da izvrši obdukciju.

ODGOVOR.

            Da, jeste, gospodine Miloševiću. To se takođe nalazi u mom iskazu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li sam vam rekao da je Voker uvredio jugoslovensku vladu.

ODGOVOR:

            To se isto nalazi u mom iskazu. Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je logično bilo da jugoslovenski organi sudski i kriminalistički i ostali izvrše istragu po jugoslovenskim zakonima. Mislim sudske, tužilaštva istražnog sudiju, kriminalističku aktivnost, sudsko-medicinsku aktivnost. Da li je logično da to izvrše jugoslovenski organi na svojoj teritoriji u vezi sa ovakvim pitanjem.

ODGOVOR:

            Gospodine Miloševiću, kada govorite o logici, nije mi jasno zašto niste prihvatili ponudu koju smo dali i Klark i ja, da sudija Arbur dođe i da istraži. To bi bilo najobjektivnije i najnepristrasnije. Vi govorite o logici. Najbolji mehanizam je bio da se uzme sudija koje su postavile Ujedinjene nacije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ovaj sud je sredstvo rata protiv moje zemlje. Da li vam je bio poznat naš stav.

MEJ:

            Da, to smo sve već ranije čuli. Postavite pitanje svedoku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je poznat naš stav da smo smatrali da je ovo nelegalna institucija stvorena protivno Povelji Ujedinjenih nacija i politički motivisana.

MEJ:

            Da. To smo čuli nekoliko puta. Molim da pređemo na nešto drugo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznata indirektna veza Luiz Arbur sa terorističkim grupama UČK. Što se pokazalo.

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, ukoliko nameravate da iznosite ovakvu vrstu navoda morate ih nečim i potkrepiti. Imate još pet minuta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kako još pet minuta? Pa počeli smo u pet minuta do dvanaest, gospodine Mej. Ako ste mi dali pola sata onda imam još najmanje 10 minuta.

MEJ:

            Onda ih pametno iskoriste. Izvolite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas da li vam je poznato da je gospođa Arbur član Upravnog odbora tzv Međunarodne krizne grupe, zajedno sa Tačijevim savetnikom Abramovićem, sa Vesli Klarkom.

MEJ:

            Ne, nema nikakvog smisla da se nastavlja na ovaj način. Ukoliko imate nekih drugih pitanja na neke druge teme onda izvolite. Svedok vam je rekao ono što on ima da kaže i njegovu sugestiju vi ste odbacili taj predlog. Prema tome, nema nikakvog smisla da o tome dalje nastavljamo. Vi možete izneti svoje dokaze kad zato bude vreme.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da pitam svedoka koji ne zna zašto sam odbacio da je politički stav te grupe u kojoj su svi ovi nabrojani bio bombardovanje 92. godine. Nezavisnost Kosova, Crne Gore, ukidanje Republike Srpske, centralizacija Bosne. Da li on zna za stavove te grupe?

ODGOVOR:

            Časni sude, hoću li odgovoriti na to pitanje.

MEJ:

            Ne, nema potrebe.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Rekli ste u svojoj izjavi da ste mi tada dali i 10 nekih primera o kršenju Sporazuma. Je li tako? Da sam uzeo to i rekao da ćemo istražiti o čemu se radi. Da li mislite da sam nešto drugo mogao da vam kažem? Da vam odgovorim odmah na to da sam to mogao da znam.

ODGOVOR.

            Gospodine Miloševiću, po mom mišljenju mogli ste nam dati i drugi odgovor. Pošto mnogi od događaja koji su bili navedeni u tom spisku su se desili dosta pre 19. januara. Ali vi ste odlučili da kažete da ćete to razmotriti i da ćete nam kasnije nešto reći o tome. onda nam nikada niste dali odgovor o tome.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kad upotrebljavate reč mnogi, podsećam vas da ste rekli da ste dali podatke za nekakvih 10 navodnih primera kršenja Sporazuma, ukupno. Tako da se mnogi može odnositi samo na manji broj. A da li znate kakve sam izveštaje dobio nakon tih proveravanja tih podataka.

ODGOVOR:

            Ne, ne mogu da znam pošto mi nikad nismo dobili odgovor od vas.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Nauman, podatke da ne govorite istinu.

ODGOVOR:

            Hoćete li, molim vas, da mi to detaljnije objasnite. Ja nikad nisam dobio od vas odgovor a to se odnosi na generala Klarka.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li sam vam rekao na primedbu Solaninu da Skupština Srbije samo po automatizmu odobrava Miloševićeve odluke da oni tj Skupština imaju poslednju reč. je li tako ili nije?

ODGOVOR:

            To ste nam rekli, to se takođe nalazi u mom iskazu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je jasno da je ultimatum koji je dat Jugoslaviji bio da prihvati okupaciju koja je stajala u sporazumu iz Rambujea. je li tako ili ne?

ODGOVOR:

            Gospodine Miloševiću, to nije tačno i vi to znate. Ja mislim da je to deo pogrešne informacije, dezinformacije koju vi i drugi širite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačan ovaj stav koji ću vam pročitati u realnosti kada vi samo postavljeni vladari planete izdate ultimatum drugoj zemlji, gde se kaže predajte se ili poginite, da biste sačuvali kredibilitet moramo da skršimo bilo kakav otpor našem diktatu toj zemlji.

MEJ:

            To je jednostavno mišljenje gospodina Rokvera nema nikakvog smisla da se to predočava svedoku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ako nema smisla želim da pitam svedoka u vezi sa njegovom izjavom BiBiSi. "To je bio rat koji se vodio zbog principa, a princip je bio da treba zaštiti "ljudska prava i sa te tačke gledišta ja mislim da je rat na Kosovu možda prvi rat u evropskoj istoriji koji je vođen zbog ovog principa. I time smo mi odbacili, valjanost principa teritorijalnog integriteta koji je dominirao i dalje dominira u međunarodnom pravu od 1865. godine. Osnovni princip međunarodnog prava, princip teritorijalnog integriteta i suvereniteta država".

ODGOVOR:

            Gospodine Miloševiću, ja sam to pomenuo ranije. Mislim da ste me tačno citirali i to ponovo spada u moje lično ubeđenje koje dele i drugi. Da moramo da stignemo do jednog modernijeg svatanja o tome šta zapravo znači suverenitet države. To ne može značiti da neki vladar može raditi sa svojim građanima šta god poželi, već to mora da znači da taj vladar mora biti i odgovoran da štiti ljudska prava svojih građana.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vi znate da su upravo ti kojima kažete da su ugrožena ljudska prava, a reč je bila o teriristima, ubicama, pobili jedan ogroman broj Albanaca i da su sadašnji lideri, što je čak i ovde pokazano u ovoj sobi, vršili ubistva bogatih Albanaca i drugih Albanaca koji su smatrani lojalnim vlastima, i lojalnim građanima Srbije. Da li vam je to poznato?

ODGOVOR:

            Gospodine Miloševiću, ja sam mnogo puta rekao u javnosti da ne smatram OVK skupinama anđela, i da se oni užasno ponašaju i da su krivi za teške prekršaje, ali ne treba da mešate aktiviste OVK koji krše zakon sa mnogim hiljadama nevinih kosovskih Albanaca koji su pali kao žrtve ugnjetavanja i pogubljeni su od strane vaših snaga bezbednosti.

ROBINSON:

            Gospodine Miloševiću, po vašem mišljenju vi se već ponavljate i to mnogo puta. Po mom mišljenju vi se približavate tome da svojim unakrsnim ispitivanjem zloupotrebite postupak pred ovim sudom. Ako nemate nekih pitanja koja su relevantna trebalo bi da se ovde zaustavite.

SLOBODFAN MILOŠEVIĆ:

            Ja imam pitanje, gospodine Robinson. U istom intervju koji sam vam malopre citirao vi ste na pitanje da li smatrate da su takve humanitarne intervencije opravdane. izjavili da u političkoj praksi sumnjate u njihovu opravdanost, zbog takvih slučajeva kao što je oklevanje međunarodne zajednice u Istočnom Timoru i gledanja u stranu kada su Rusi narušavali ljudska prava u Čečeniji. Je li to tačno?

ODGOVOR:

            To je tačno, gospodine Miloševiću, ali to oklevanje međunarodne zajednice ne znači da u jednom slučaju međunarodna zajednica nije postupila legitimno.

MEJ:

            Ovo će biti vaše poslednje pitanje. Sada je 10,25.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li se vi slažete sa bivšim nemačkim ministrom odbrane Rupertom, koji je govorio na mitingu, citiram ga: "danas nas brinu posledice Prvog svetskog rata, pošto je Jugoslavija posledica i proizvod Prvog svetskog rata je veštačka tvorevina koja nikad nije bila spojiva sa idejom samoopredeljenja". Da li je to ta ideologija? I da li je to ta ista ideologija iz Prvog i Drugog svetskog rata?

ODGOVOR:

            Gospodine Miloševiću, ja nisam ovde da komentarišem izjave nemačkih političara. Mogu samo da vas uverim da ove istorijske konotacije nisu odigrale nikakvu ulogu onda kada je doneta odluka od strane NATO kakva je doneta. Ona je bila bazirana ne teškim kršenjima ljudskih prava i na potrebi da se uspostavi ponovo stabilnost jednog celog regiona.

MEJ:

            Ne. Neće više biti pitanja. Gospodine Tapuškoviću, imate li vi nekih pitanja za ovog svedoka. Vreme je prilično ograničeno.

TAPUŠKOVIĆ:

            Hvala, časne sudije, obzirom na delikatnost trenutka ja bih vas stvarno molio ako bi mogli da mi kažete na koliko vremena mogu da računam stvarno da bi izvršio neku selekciju ovih mojih stvari koje bi pitao. Ja ću se truditi stvarno da maksimalno budem kratak.

TAPUŠKOVIĆ:

            Voker je o Račku i izneo stav da su žrtve civili, i dao svoje razloge. Zar ne?

ODGOVOR:

            Da, jeste.

TAPUKOVIĆ:

            I vi ste njegove procene prihvatili.

ODGOVOR:

            On je imao prednost u odnosu na mene i gospodina Klarka pošto je lično bio na licu mesta i video svojim očima šta se desilo, bar u pogledu žrtava.

TAPUŠKOVIĆ:

            Vi ste na strani u 31 paragrafu vašeg ovog izveštaja potpisanog u zadnjoj rečenici da su vam rekli da je među žrtvama bio jedan 14-i dečak. Da li vam je to rekao Voker ili neko drugi?

ODGOVOR:

            Da to je gospodin Voker.

TAPUŠKOVIĆ:

            Da li ste ikada saznali da li je istina to da je među ljudima koji su bili naročito u onom jarku bio dečak od 14 godina.

ODGOVOR:

            Video sam druge publikacie gde je pisalo da je bio jedan dečak među leševima. Da li je bio 12,13 ili 14 godina star, ne znam. Ali pročitao sam da je on bio među 23 leša. Tamo je bila jedna žena i jedan dečak.

TAPUŠKOVIĆ:

            To je bilo kasnije. Mene interesuje vaše saznanje pre 19. januara. Dakle, pre nego što ćete sresti gospodina Slobodana Miloševića.

ODGOVOR:

            Glavni dokaz je informacija koju smo dobili od ambasadora Vokera. On namje takođe rekao da među leševima ima žena i da ima jedan dečak.

TAPUŠKOVIĆ:

            Hvala i rekli ste to, nećemo da ponavljamo, samo da mi potvrdite da je bilo i žrtava, da je bilo i poginulih  pripadnika OVK.

ODGOVOR:

            To je takođe jedna informacija koju nam je preneo ambasador Voker.

TAPUŠKOVIĆ:

            Sad me interesuje da li vam je bilo ko kazao da je baš 15. januara pre nego što ćete se sastati sa Slobodanom Miloševićem, da li vam je bilo ko kazao da 15 januara tu u tom krugu da su poginula i dva policajca.

ODGOVOR:

            Mislim da nam je to takođe rekao gospodin Voker.

TAPUŠKOVIĆ:

            A da li vam je gospodin Voker rekao ili bilo ko da je 18. januara znači, onoga dana kada su preuzimana tela koja su srpski istražni organi hteli da uzmu radi ekspertize. Da je toga dana prema izveštajima OEBS-a bilo ubijeno pred džamijom gde su tela ležala 17 srpskih policajaca. Da li ste to znali kad ste seli da razgovarate sa gospodinom Miloševićem.

ODGOVOR:

            Sećam se da je ambasador Voker pomenu da je bio neki incident, ali ne sećam se pomenutog broja policajaca koji su poginuli.

TAPUŠKOVIĆ:

            Niste znali za 17 policajaca koji su poginuli, da li vam je bilo ko rekao, rečeno vam je za dva poginula policajca 15 rečeno vam je 17 ubijenih policajaca pred džamijom. Da li vam je neko rekao da je dan pre 18 znači u tom periodu između 15 i 19 ... ubijeno još jedan broj sspkih policajaca i da je ukupno poginulo između 15 i 19. januara,  47 policajaca. Da li ste to znali ili ne?

ODGOVOR:

            Ja ne znam za cifru od 47 policajacca, i ne znam da li se ovo dešaalo sve oko Račka, ili je to brojka 47 iz sveih incidenata na Kosovu zajedno.

TAPUŠKOVIĆ:

            Hvala. Možemo li reći da ste pred razgovor sa Slobodanom Miloševićem, i niste znali koje su poverede i gde su locirane rane telima žrtava iz Račka, sem onog što vam Voker kazao. A to je ono što ste juče rekli da su svi pogođeni u ... ili većina njih pogođena u teme.

ODGOVOR:

            Hoću da podvučem ono što ste poslednje rekli da je većina njih pogođena u potiljak. On nam je to rekao i pokazao nam je jedno dve fotografije koje je sam snimio.

TAPUŠKOVIĆ:

            Ali, gospodine generale, svi ti nalozi forentički su usaglašeni i mi imamo situaciju da tu više nikakvih dilema nema. Povrede su nastale pretežno u predelu grudi i glave.

MEJ:

            Gospodine Tapuškoviću, već smo puno puta govorili o ovoj temi. Ne pomaže Sudu da to ponovo ponavljamo. Svedok može samo odgovarati na ono što se tiče njegove informacije u to vreme. Na nama je da odlučimo šta se desilo i da razmotrimo nalaze sudskih medicinara.

TAPUŠKOVIĆ:

            Juče je rekao da ako se povrede zadobiju u borbi da se one pre svega zadobijaju povredama.

MEJ:

            Znamo, znamo,  i vi ćete reći da nisu bile rane u potiljak. Nema smisla da se prepirete sa svedokom o tome. On vam je jasno rekao šta je njemu rečeno.

TAPUŠKOVIĆ:

            Ja nemam razloga da se prepirem apsolutno. U redu, ja ću to preskočiti. Ali sad ako mogu nešto o deportacijama.

MEJ:

            Samo ako će biti kratko, pošto ovaj svedok mora da uhvati avion. On mora da nas napusti u podne, i bilo bi u redu da ima vremena i za dodatno ispitivanje.

TAPUŠKOVIĆ:

            Znači, vi ste rekli da je ta operacija, deportacija iseljavanje bila brižljivo isplanirana i da je počela nakon NATO bombardovanja. To ste kazali. Moje pitanje. Da li su se planovi za eksportaciju albanskog stanovništva van teritorije Kosova mogli praviti ukoliko je NATO bombardovanje bila neizvesna činjenica. Jer je zaista počelo odlaženje naroda u momentu kad je NATO bombardovanje počelo.

ODGOVOR:

            Gospodine Tapuškoviću, mislim da ste nešto pogrešno citirali kad ste to pripisali meni.  Ja sam juče rekao da zasnovano na informaciji koju smo juče dobili o proterivanju koliko to tako mogu da nazovem kosovskih albanaca je počelo pre NATO bombardovanja, a onda je posle ubrzano. Tako da mislim da moramo da ispravimo ovo i da sukladimo sa ovim što sam rekao i juče i danas.

TAPUŠKOVIĆ:

            A da li su članovi verifikacione komisije napustili Kosovo pre svega, zbog toga, što će započeti NATO bombardovanje i zbog svoje sopstvene sigurnosti, ili je dominantno bilo ono što ste juče kazali da ne bi ostali taoci.

ODGOVOR:

            Da, mi smo se brinuli za bezbednost posmatrača OEBS-a i urgirali smo da OEBS razmotri na tu preporuku da ih povuče, pošto smo smo mi videli da je bombardovanje iminentno. Mislim da su oni onda doneli odluku mislim da je to bilo 20 marta.

TAPUŠKOVIĆ:

            Govorili smo ovde svih ovih dana, i meseci, o tome da su Albanci bežali sa Kosova zbog određenih razloga, ne bi se na to vraćao. Da li imate podatke koliki broj je sa teritorije Srbije ostalog dela Srbije, Vojvodine? Koliki je broj Mađara iz Subotice otišao u Mađarsku? Koliki je broj Srba pobegao u Srpsku Krajinu? Koliko je Rumuna otišlo u Rumuniju i uopšte koliko je ljudi iz Beograda ko je imao mogućnosti napustio Srbiju zbog opasnosti zbog NATO bombardovanja. Da li ste imali podatak o problemima koje su imale te države okolo zbog ljudi iz Srbije, Srba koji su takođe masovno bežali iz svoje zemlje. Da li ste te podtke imali? Pola Budimpešte je bila naseljana Srbima?

ODGOVOR:

            Da, čuli smo podatke o tome da su ljudi i jedne i druge narodnosti, nacionalnosti napustili svoje kuće i to je naravno. Čuli smo podatke o tom broju i naravno, to se povećalo kad su počele vazdušne operacije.

TAPUŠKOVIĆ:

            Hvala, gospodine generale. Samo još nekoliko stvari u vezi NATO bombardovanja. Ovde ste kazali u svom ovom izveštaju u tačci 39 pri kraju. To je ovo što se tiče izveštaja NATO sa sastanka. Sledi sadržaj Naumanovnih dešifrovanih beležaka sa sastanaka, i ovde pri kraju pod jednom zvezdicom ovde piše: Treba biti jasan preduzmemo li vojnu akciju završićemo na terenu. Da li to znači da ste vi u momentu kad ste preuzimali akciju, bili isto tako doneli odluku da se ide i na teren znači sa trupama pešadijom. To piše ovde kod vas.

ODGOVOR:

            Pa, gospodine Tapuškoviću, to je bila moja izjava, moja procena i to je bio moj stav Savetu NATO gde sam ja reko ukoliko oni donesu odluku da otpočnu sa vazdušnim operacijama da na kraju može iskrsnuti neophodnost da se uključe i kopnene snage. Ja sam hteo da oni budu pripremljeni i da uvide da je neophodno da se sve sagleda do kraja. Jer ne treba počinjati intervenciju ukoliko niste pripremljeni za eskalaciju. Ukoliko niste spremni na to i ukoliko niste spremni da ostanete u zemlji u kojoj ste izvršili operaciju da biste obezbedili stabilnost.

MEJ:

            Gospodine Tapuškoviću, imali ste skoro pola sata.

TAPUŠKOVIĆ:

            Samo još jedno pitanje.

MEJ:

            Molim vas, nemojte se prepirati. Ne možemo ovako nastaviti ovo je sve već bilo pokriveno i sad govoreći lično, ja mislim da nije od koristi da prijatelji suda iznosi ovakve pretpostavke.

TAPUŠKOVIĆ:

            Koja je veličina uranskih bombi bačena, ako se akcija zove milosrdni anđeo. Koja je količina uranijumskih bombi bačena na teritoriju Kosova i da li smatrate u vojničkom smislu da je u redu da se bombe bacaju sa 10 hiljada metara visine. Eto to je pitanje.

ODGOVOR:

            Gospodine Tapuškoviću, ne mogu vam dati detaljne cifre o količini osiromašenog uranijuma koji je korišćen. A što se tiče visine od 15 hiljada stopa leta aviona tu postoje dva elementa koja treba razmotriti. Prvi je, naravno da smo donekle odlučili da se leti na ovoj visini da bismo zaštitili pilote, od protiv vazdušne odbrane. A drugi element koji se retko spominje je da ukoliko koristite laserski navođenu municiju onda je visina leta od 15 hiljada stopa najoptimalnija da bi se postigla preciznost laserske opreme. I mislim da je ta odluka bila doneta zato da bi se obezbedila upravo ta preciznost bombardovanja.

MEJ:

            U redu. Izvolite gospodine Rajneveldu. Nažalost, imate samo pet minuta.

TUŽBA:

            Da razumem časni sude, i prilagodiću dokazno ispitivanje samo jednoj temi. Generale, juče i danas je osporavano to da li je optuženi rekao ono što vi tvrdite da je on rekao 25. oktobra, o slučaju incidentu u Drenici. Bilo je sugerisano gospodine da ste vi izmislili tu izjavu. Ja mislim da ste vi odgovarajući na ovo rekli da znate da su te izjave davane i ranije. Ne samo od strane vas, već i od strane generala Klarka i da je to objavljeno i u nekim publikacijama.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Jutros, vam je bilo navedeno da ima neki citat iz knjige a vi ste rekli da vi niste spominjali knjigu. Da li znate da je general Klark objavio knjigu.

ODGOVOR:

            Ja znam da je general Klark napisao knjigu o Kosovu.

PITANjE.

            Jeste vi pročitali tu knjigu.

ODGOVOR:

            Nisam, general Klark mi je ljubazno dao primerak te knjige i ja sam pročitao zaključak detaljno, ali nisam celu knjigu detaljno čitao.

PITANjE:

            Onda ja sam ovde napravio kopiju nekih stranica iz knjige molim da se to sad da svedoku. Tu je samo 4 strane. Prva je naslovna strana knjige "vođenje modernog rata" piše autor general Vesli Klark. Druga strana je strana na kojoj piše kad je knjiga objavljena i ono što se odnosi na autorska prava. A ond aima nekoliko stranica iz knjige 151, i 152 i samo d akažem svima da je ovo deo našeg dokaznog predmet ai to se nalazi označeno kao K2951 i ja se sada pozivam na strane koje nose oznaku K 20209078 do strane koja nosi oznaku K 0209101. Generale na dnu strane 151, ima nešto što počinje ovim rečima: i tako je taj dokument završen i tako dalje, u sledećem paragrafu se spominje da je Milošević doneo piće sebi, Milutinoviću, Naumanu i meni i ja sam se jednom bar taj prvi put pridružio. Onda se kaže počeo je da diskutuje o privrednoj budućnosti Srbije, a onda odjedanput promenio temu i rekao sledeće: vi znate generale Klark, da mi znamo kako da postupamo s ovim Albancima, s ovim ubicama, siledžijama, i ubicama svojih ljudi. Mi smo i ranije njih sređivali. Onda mu je lice pocrvenelo i glas mu se povisio. I onda ide sledeći paragraf. On je rekao u Drenici 1946  gosine smo ih sve pobili. Sve smo ih pobili. Nauman i ja smo samo buljili u njega. On je verovatno mislio da mu nismo verovali tako da je počeo da objašnjava ovo postignuće. Da li se ovo slaže sa onim čega se vi sećate.

ODGOVOR.

            Pa mislim da ovo nije previše različito od onog što sam ja izjavio i mislim da zapravo potvrđuje ono što sam ja rekao u nekim stvarima se razlikuje, ali generalno gledano mislim da su ovi isti opisi.

PITANjE:

            Gospodine, vi ste rekli da postoji još jedna publikacija na koju ste se vi prvobitno pozivali rekli ste juče da to nije bila ova knjiga.

ODGOVOR:

            Da, moguće je da je to tako. Ne mogu da se setim tačno publikacije.

TUŽBA:

            Da ali znate da postoje druge publikacije.

ODGOVOR:

            Da, tako je.

TUŽBA:

            A sad molim, gospodine, da vam pokažem još jedan dokument koji je takođe obelodaljen optuženom, i on nosi oznaku dokument Tužilaštva K 2328 i to je primerak intervjua sa generalom Klarkom, a pri dnu stoji. To je intervju sa generalom Klarkom 14. novembra, 2001 godine, u emisiji ... i sada što se tiče pitanja koja su postavljena na strani 6 do 19. Ja ću to sad pripremiti za sudije.

MEJ:

            Hoćete da se ovo obeleži.

SEKRETARIJAT:

            Ovo će biti dokument Tužilaštva 231.

TUŽBA:

            Gospodine, da li vidite ovaj paragraf na vrhu strane 6 koji počinje sa tri tačke. Tu se kaže sledeće. On nam je rekao da zna kako da se nosi sa Albancima da su 46 godine, Albanci koje je on nazvao ubicama i banditima, svi sređeni tako što su pobijeni svi do jednog, iako je trebalo nekoliko godina, i on je rekao obećao NATO da će koristiti samo normalne policijske metode. Da li je ova ta publikacija na koju ste vi mislili.

ODGOVOR:

            Pa, moguće je da je bilo tako nešto slično.

TUŽBA:

            Sad molim da se ovaj dokument sad označi. Ja više namam pitanja uzimajući u obzir koliko je sati.

SEKRETARIJAT:

            Ovo je već označeno kao dokazni predmet 232.

MEJ:

            Generale, hvala vam što ste došli na Sud da svedočite, sad možete da idete.

SVEDOK:

            Hvala vam časni sude.

MEJ:

            Mi obično pravimo pauzu u 12,10 zar ne.

TUŽBA:

            Da tako je časni sude, i ja predlažem da ono preostalo vreme posle pauze da tada dovedemo prvog od dva svedoka za bazu zločina i takođe bi hteo da postavim nekoliko administrativnih pitanja. Pa me sad interesuje kada je najzgodinije da se to uradi.

MEJ:

            Pa evo možete sada.

TUŽBA:

            Odlično hvala vam. Prva stvar časni sude se tiče diskusije koju je gospodin Najs imao sa vama o odluci po pravilu 70 i pitanju koje je proisteklo iz toga. Spominjano je da smo mi tada mislili da se radi o poverljivoj odluci koja je bila zapečaćena, a zapravo nije. Radi se o javnom dokumentu ambsador je to spomenuo pod ... a SAD se spominju kao vlade. Ja sam samo hteo da vam kažem da ćemo mi sada vama dostaviti kopiju toga i da to jeste bio javni nalog, javna odluka.

MEJ:

            U redu možete da uradite što pre.

TUŽILAŠTVO:

            Hoćemo. Druga stvr časni sude je da se trenutno pred vama nalazi zahtev Tužilaštva da razmotrite mogućost da se dozvoli da se uvrsti izjava svedoka po pravilu 92  u punom modalitetu. Što znači da ne bude unakrsnog ispitivanja. Ovo se traži za nekoliko svedoka. Jedan od kojih je K24 a drugi je K31 i kolko sam ja shvatio uzimajući u obzir raspored koji imamo i teškoće sa tim. Jedan svedok treba da dođe sledeće nedelje i ja sad samo molim da vidimo da li imamo dovoljno vremena da promenimo raspored. Odnosno da li ste vi ovaj zahtev dobili i da li se slažete sa nama. Da li biste mogli da donesete odluku odmah. Tako da bismo imali vremena da napravimo modifikaciju našem rasporedu. I konačno pitanje, časni sude, kad može da vam se obrati gospodin Najs o nekim dopunskim administrativnim pitanjima. Koliko sam ja shvatio vi ste rekli da je to možda moguće u utorak, iako ima jedno pitanje koje mora ranije da se razmotri, a to se odnosi na svedoka o kome se diskutovali na zatvorenoj sednici.

MEJ:

            Ja moram da vam kažem da ne možemo o tome da odlučujemo. Nama je rečeno da svedok može da sačeka i ja mislim da ovde moramo vrlo ozbiljno da razmotrimo i to ne možemo da uradimo početkom sledeće nedelje. Pokušaćemo to da uradimo sredinom sledeće nedelje.

TUŽBA:

            Ja sam hteo da vas pitam da li moguće da to uradite u utorak po podne, koliko sam ja to shvatio to baš nije verovatno.

MEJ:

            Da, tako je, to će teško biti izvodljivo.

TUŽBA:

            Hvala i to su sva administrativna pitanja koja sam hteo posle pauze. Predlažem da pozovemo prvog svedoka koji se zove Tači.

MEJ.

            Gospodine Miloševiću, vi ste videli kakav je zahtev u odnosu na svedoke K24 i K31. Oni se oba odnose na istu temu, na istu vrstu svedočenja. Možda biste mogli o tome da porazmislite tokom vikenda da li želite da izvršite unakrsno ispitivanje ili ne. A onda o tome možemo dalje da govorimo u ponedeljak. Nema potrebe da se o tome diskutuje sada.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja insistiram na tome da izvršim unakrsno ispitivanje.

MEJ:

            U redu, onda ćemo to razmotriti. A sada prekidamo sa radom i pravimo pauzu od 20 minuta.

 

PAUZA

 

PITANjE:

            Gospodine Tači, molim da kažete sudu puno ime i prezime.

ODGOVOR:

            Da. Ja se zovem Lazim Tači Edemi. Ja sam iz sela Broje opština Srbice na Kosovu.

PITANjE:

            Kolko vam je godina gospodine?

ODGOVOR:

            56 godina.

PITANjE:

            Da li sam ja u pravu kad kažem da ste se oženili 1980 godine i da ste imali 9 dece u tom braku.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            I koliko sam ja shvatio 5 vaše dece i dalje živi u kući sa vama. Bar je tako bilo u martu 99. godine, zar ne.

ODGOVOR:

            Da. Tako je.

PITANjE:

            Gospodine Tači, jeste li nam rekli da ste iz sela Broje. Da li sam ja dobro shvatio gospodine da ste se vi u jednom trenutku našli u selu Izbica 28. marta 1999 godine.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            U redu, doći ćemo na to. Da li ste dali izjavu istražiteljima tužilaštva 9. i 12. novembra 1999. godine.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Da li ste dali još jednu izjavu da bi se neke stvari pojasnile 17 i 20 oktobra 2001. godine.

ODGOVOR:

            Da i to sam dao.

PITANjE.

            A nedavno, gospodine, 10. juna 2002. godine, da li ste imali priliku da pregledate te izjave koje ste dali i da li ste to uradili u prisustvu zvaničnika suda.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            I da li ste tada potvrdili da koliko je vama poznato i koliko se vi sećate te izjave su tačne.

ODGOVOR:

            Tako je.

TUŽBA:

            Časni sude, molim da se te izjave podele i da se označe kao dokazni predmet i dok se to radi ja ću ukratko pročitati rezime te izjave.

SEKRETARIJAT:

            Ovo je dokazni predmet tužilaštva broj 233.

TUŽBA:

            Časni sude, svedok će svedočiti o tome da su srpske snage došle blizu sela Broje 25 marta 99 godine, a u selu je postojalo prisustvo OVK. On i njegova porodica su napustili svoju kuću 6. marta i otišli u selo Izbice koje  se nalaze 5 ili 6 km dalje. Izbice se smatrale bezbednijim mestom zato što se nije znalo ili nije postojalo pisustvo OVK u tom selu. Ostatak stanovništva Broje je takođe prešao u Izbicu u jednoj velikoj koloni koja se sastojala od raznih vozila a neki ljudi su i pešačili. Oni su se okupili sa velikim brojem izbeglica na polju iz Izbice. Svedok procenjuje da je nekoliko hiljada ljudi bilo na tom području iz cele opštine Izbica. Vi ćete videti da on u svojoj izjavi opisuje da je u jutro 28 marta 1999 godine, koji je bio muslimanski praznik Bajram, otrpilike 9,30 ujutro to polje su opkolile srpske snage. Koje su se sastojale kako od Vojske tako i od policije i svedok u svom iskazu opisuje uniforme koje su nosili ti vojnici i policajci.

            On zatim kaže da su vojnici tražili pare od ljudi u tom zbegu i da je on video kako mnogi ljudi daju velike količine novca. Svedok je lično dao 30 DEM. Posle nekog vremena muškarce su odvojili od žena i dece i naredili su im da sede u četri reda na putu. Većina muškaraca su bili stariji ljudi. Svedok procenjuje da je bilo otprilike 150 muškaraca ukupno. Zatim, svedok opisuje u svojoj izjavi da su ih vređali i fizički maltretirali. On je čuo kako neko za koga je on smatrao da je komandant kaže policajcima svi znaju šta im je dužnost, a sad to i uradite. Muškarci su odvojeni i odvedeni u dve grupe u dva različita pravca. Svedok je bio u jednoj od te grupe, otprilike 30 

ljudi koji su u dva reda odvedeni u šumu pratio ih je jedan policajac naoružan mitraljezom. Posle nekih 200 ili 250 m zaustavili su ih pored potoka bili su i dalje u dva reda i naređeno im je da kleknu i da budu okrenuti ka šumi. Policija je otvorila vatru sa nekih 8m nije bilo drugih policajaca koje je svedok video u blizini. Otvoren je jedan isprekidan dug rafal i dve osobe su pale na svedoka i obraila ga na zemlju. Jedan je bio njegov rođak Uka kome je bilo 84 godine. On opisuje povrede te osobe i kaže da je bio pogođen nečim što je tu bilo u blizini.

            Svedok procenjuje da je ova pucnjava trajala samo nekoliko sekundi a onda je čuo jedan pojedinačan pucanj. Kasnije je otkrio da su meci prošli kroz njegovu jaknu, džemper i košulju a da njega nisu ozledili. Izgledalo kao da je to došlo od strane tako da ga samo okrznulo preko leđa. Svedok zatim opisuje neke od počinilaca. Posle pucnjave svedok se primirio i nije se mrdao na zemlji otprilike pola sata kako sam kaže tokom tog vremena čuo je još automatske vatre koja se otvara. Tada su ubijali druge muškarce. Onda čuvši ono što su njemu učinili kao da se vraćaju tenkovi on je sa dva druga preživela Šećerom Halilijem i Klapeki se sakrio u šumi. On i Šećir su ostali u šumi da otprilike 7 uveče, a onda su otišli u susedno selo Vojnike.

            Svedok kaže da se vratio u Izbicu 1. aprila 1999 godine, i da je učestvovao u ukupavanju tela. Opisuje da je bilo 147 žrtava a i da su neki odneki njihove porodice i sahranili ih na nekom drugom mestu otprilike 130 je sahranjeno u Izbici. Svedok takođe kaže da kad se vratio svojoj kući u Brojama 14. juna 99 godine, našao je svoju kuću spaljenu imovinu uništenu, a isto tako nedostajala su neka grla stoke i druge životinje koje je on držao na imanju i mislim da čak i Sude trebam da vam skrenem pažnju da dokument koji je označen kao Kosovo 1A na strani 5 tog dokumenta pri vrhu ćete videti slovo L a ispod toga videćete broj 13 to je karta Kosova. Vidite gde se to poklapa ispod toga se nalazi Izbica tačno iznad linije koja je označena sa 30 horizontalne linije. Pogledajte u sledeći kvadrat videćete gde se nalazi selo Broje. To je selo Broje odakle je ovaj svedok i to je nekih 5 do 6 km od Izbice kako on to sam kaže.

            Sada ja predlažem da poslužitelj pokaže ovom svedoku časni sude a ovo je slika Izbica iz vazduha i to ćete vi naći u vašem registratoru za Izbicu i za tabulatore 2.  Gospodine, molim vas pogledajte ovu sliku z vazduha ne znam da li se to dobro vidi na ekranu.

ODGOVOR:

            Ne, ne mogu to da vidim dobro. Evo sad vidim.

PITANjE.

            Na ekranu ćete videti neka slova. Prvo slovo A, vidite to.

ODGOVOR:

            Da. Slovo A označava mesto gde su se nalazile žrtve, mi smo bili prva grupa.

PITANjE:

            U redu, vi u vašoj izjavi kažete da je prva grupa odvedena nekud. Da li vi tvrdite da se mesto kud su vas odveli gde su na vas pucali vidi na toj fotografiji.

ODGOVOR:

            Ne mogu baš da vidim dobro.

TUŽBA.

            Molim da svedok pogleda na samoj fotografiji koja se nalazi na grafoskopu a ne na ekran. Jer ako pogledate na fotografiju tamo će vam biti lakše da vidite.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Da li vidite slovo B.

ODGOVOR:

            B, tu smo bili mi sa prvom grupom.

PITANjE:

            Šta se desilo tamo gde pokazuje strelica koja ide od slova B. Šta se desilo na toj lokaciji

ODGOVOR:

            Kada su nas poslali tamo rekli su nam da se zaustavimo kod jednog zida na udaljenosti od 8 m, rekli su da im se okrenemo leđima što smo mi u uradili. Rečeno nam je da kleknemo i pre nego što smo stigli da kleknemo oni su otvorili vatru na nas iz automatskog oružja. Ljudi su popadali po zemlji jedna žrtva je bila blizu mene.

PITANjE:

            Gospodine, ja sam već dao rezime vaše izjave. hteo sam samo da pomognete sudu tako što ćete pokazati gde se ovo desilo. Ovo je mesto gde je vaša grupa streljana. Ovo označeno slovom B.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE.

            Da li vidite slovo C, pogledajte ovaj grafikon, vidite li slovo C.

ODGOVOR:

            Da, vidim.

PITANjE:

            Da li možete objasniti sudu šta se tamo desilo ako se nešto desilo.

ODGOVOR:

            To je bila druga grupa ne znam koliko je bilo žrtava u njoj.

PITANjE.

            Znate li da je druga grupa takođe streljana i to na tom mestu.

ODGOVOR:

            Da.Da.

PITANjE:

            Da pređemo na slovo D, podeseite grafoskop molim.

ODGOVOR:

            Slovo D, označava mesto gde je bila treća grupa. Ne znam koliko je ljudi bilo u njoj. Znam samo da su oni bili blizu šume i da nije bilo preživelih u toj grupi.

PITANjE:

            Pomalo je teško da se to vidi na grafoskopu ali molim vas da nađete slovo E. Na grafoskopu se to još uvek ne vidi. Evo ga u gornjem levom uglu. Da li vidite slovo E, ovde.

ODGOVOR:

            Ovo je mesto gde se nalazilo 4 grupa sa desne strane. Mnogi su tamo ubijeni 9 ih je preživelo, spašeno. Oni su preživeli pokolj.

PITANjE.

            Sada bi hteo da vam pokažem neke fotografije snimljene iz vazduha.

ODGOVOR:

            Hvala.

MEJ:

            Mogu li ja da vidim te fotografije, molim vas.

TUŽBA.

            Časni sude sledeće 3 fotografije su iz registrtora Izbice, tabulator 2 i to su fotografije 2,3, i 4. Prva fotografija prikazuje jedan odevni predmet tako bar izgleda. Da li znate šta je to.

ODGOVOR:

            To je moja košulja. Košulja koju je probio metak.

PITANjE:

            Možete li nam pokazati mesto gde je ušao metak.

ODGOVOR:

            Evo ovde, ovde i ovde.

PITANjE:

            Hvala. Sledeća fotografija.

ODGOVOR:

            Ovo je moj džemper, u njemu takođe ima tri rupe od metaka.

TUŽBA.

            Sledeća fotografija.

ODGOVOR:

            Ovo je moja jakna. Ima jednu, dve, ne vidim treću rupu od metka ali znam da ih je bilo 3.

TUŽBA:

            Hvala vam.

ODGOVOR.

            Hvala vama.

PITANjE.

            Ove rupe od metaka da li su nastale tokom tog streljanja ili su one bile tu i ranije.

ODGOVOR:

            To se desilo tog dana kada sam pao na zemlju, meci su prošli kroz moju odeću.

PITANjE:

            Sada ću vam pokazati jednu fotografiju većeg formata. To je fotografija napravljena sa video filma. Pre svega da li prepoznajete ova tela na fotografijama. Da li ste videli tu fotografiju ranije.

ODGOVOR.

            Da.

PITANjE:

            Da li je to fotografija grupe ljudi koji su bili s vama. Kada su na vs pucali.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Možete li mi pokazati najbolje što možete gde ste vi bili u toj gomili tela.

ODGOVOR:

            Ja sam bio ovde u sredini. Ovde je bio i Isuf.

PITANjE:

            Hvala. Ovo su bila sva moja pitanja za ovog svedoka.

ODGOVOR:

            Hvala.

MEJ:

            Molim da se fotografije vrate. Hvala.

            Izvolite gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Rekli ste u svojoj izjavi dana 25. marta 1999. godine, posle početka NATO bombardovanja, policija je postavila kontrolne punktove kod Jošanice na oko 3 km od Broje. Šta je NATO bombardovao u vašem kraju?

ODGOVOR:

            Da, to je tačno. NATO nije bombardovao u našem kraju uopšte nigde.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            A vi ste pre tog datuma koji pominjete dva puta napuštali selo i to još marta 98 godine, i jula 98 godine. Je li to?

ODGOVOR.

            Da, to je tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A šta je bio stvarni razlog vašeg odlaska. Da li možda činjenica da se u to vreme kao i tokom marta 99 godine vodile borbe između UČK i policije i Vojske.

ODGOVOR:

            Da, srpske snage su nas napale. Napale su sve nas.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A koliko je bilo na strani UČK.

ODGOVOR:

            Ne znam koliko ih je bilo. Ali nije bilo OVK.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A nije bilo OVK?

SVEDOK:

            Da, bilo je.

MEJ:

            Dajte da ovo razjasnimo. Bitno je da ustanovimo da li je bilo OVK u selu pre 25. marta 1999. godine.

ODGOVOR:

            Bilo ih je,  ali ih je bilo više u drugom području.

MEJ:

            A da li je bilo ikakvih bitki 28. marta.

SVEDOK:

            Ne, oprostite, ranije. Pre toga.

MEJ:

Pre nego što ste vi napustili selo  je li bilo nekih bitki tog dana.

SVEDOK:

            Ne, tog dana nije bilo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Kada su bile bitke između policije i Vojske i UČK.

ODGOVOR:

            Bilo je borbi, kad je bilo borbi ne znam tačno kada, ali bilo je nekih borbi oko Kačareva.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

              Moje pitanje je bilo kada ste vi pre ovog dana o kome govorite znači dva puta napuštali selo, da li su bile bitke između UČK i policije.

ODGOVOR:

            Ja sam otišao i ne znam da li je bilo borbi ili ne. Ali sigurno je moralo biti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            A što ste vi napustili selo u julu 98 i u martu, 99 godine.

ODGOVOR:

            Zašto smo otišli iz sela? Zato što je došla srpska vojska iz opštine Klina, 5 marta. Oni su došli pa smo mi otišli. A 30. jula su ponovo došli sa obe strane sa asfaltnog puta i sa strane Resnika. Pa smo mi ponovo napustili selo da im ne bismo pali u ruke.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa dobro, jesu oni i u martu, bilo u martu, bilo u julu, tražili nekoga, ili su pucali na nekoga ili su samo prolazili.

ODGOVOR:

            Ne, oni su tog dana ubili dvoje ili troje ljudi a onda su otišli iz Broja ne znam kuda i ne znam šta se dalje desilo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            A ko su bili to dvoje ili troje ljudi koje su ubili?

ODGOVOR:

            Ne znam njihova imena. Oni su bili iz drugih sela u okolini.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Iz drugih sela u okolini, a bili su tu. Jesu bili u uniformi ili u civilu.

ODGOVOR:

            Ne, svi su oni bili u civilu. Bili su mladi ljudi svi oni.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A jesu imali oružje.

ODGOVOR:

            Ne, ne nisu imali oružje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            A da li vam je poznato da je upravo u tom vašem kraju bilo mnogo snaga UČK. Da je tu bilo 145 brigada UČK. A da je u celom kraju bilo oko 2.500 hiljada, 111,112 brigada u vašem kraju. Da li sve to znate.

ODGOVOR:

            Znam da ih je bilo, a koliko ih je bilo ne znaju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A po podatku koje ja imam bilo ih je oko 2500 da li ih je bilo toliko ili ih je bilo manje.

ODGOVOR:

            To ne znam. Te stvari nisu istinite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Rekli ste u izjavi da ste strahovali od onoga što bi Srbi mogli da urade. Kad kažete da je policija postavila kontrolne punktove 3 km od vašeg sela. Dakle, što ste se vi plašili od kontrolnog punkta policije koji je 3 km od vašeg sela.

ODGOVOR:

            Što smo videli još pre u Račku. To smo videli u Likešama, u ... i zato smo bili uplašeni. Videli smo šta se tamo desilo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Sada kada je gospodin Rajneveld čitao vašu izjavu, rekli ste da ste otišli u Izbicu jer tamo nije bilo OVK pa ste smatrali bezbednijim. Je li tako, otišli ste u Izbicu zato što tamo nije bilo OVK i smatrali ste se bezbednijim. Zato što nema OVK? Je li tako?

ODGOVOR:

            To je tačno. To sam i rekao u svojoj izjavi jer je tako bilo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A u vašem selu je bilo OVK? Pa ste ga napustili i otišli u Izbicu gde nema OVK? Je li tako ili ne?

ODGOVOR:

            Nije bilo OVK u našem selu tog dana, ne tog dana.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Kog dana je bilo?

ODGOVOR:

            Kog dana? Ne znam kog dana. Ali tog dana nije bilo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, razlog vašeg odlaska u Izbicu bio je što tamo nema OVK. Što ste išli iz vašeg sela ako i u vašem selu nema OVK.

ODGOVOR:

            Zato što su oni došli iz opštine Klina, počeli su da pucaju. Pa smo mi otišli iz sela čim smo čuli pucnjavu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A to što ste išli u mesto Izbicu zato što nema tamo OVK. Da li to znači da tamo gde je bilo OVK da je bilo opasno zbog mogućih sukoba OVK i policije.

ODGOVOR:

            U Izbici tog dana nije bilo OVK. Tamo gde ih je bilo srpska vojska se nije usuđivala da ide. Oni su samo išli u područje gde je bilo starijih ljudi, žena i dece.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ko je išao u područja gde je bilo žena i dece.

ODGOVOR:

            Srpska vojska, vaša vojska. znači nisu išli tamo gde su bili OVK.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Pa je li to znači da se policija i Vojska nisu nigde tukli sa OVK.

ODGOVOR:

            Ne, mi smo se borili, ja ne znam nisam video.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, pošto Vojska i policija nije bila u kontaktu sa OVK na vašem području, kako objašnjavate veliki broj poginulih vojnika na vašem području. Od koga su oni onda ubijeni?

ODGOVOR:

            Srpska vojska ko bi drugi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja govorim o velikom broju poginulih vojnika Vojske Jugoslavije na tom području. Ko je njih onda ubio ako kažete da su samo bili gde su bili civili.

ODGOVOR:

            Ja to ne znam. Ne znam da li je bilo žrtava jugoslovenske vojske.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Primer 1. aprila 99 godine, baš u vašem selu, imam ovde podtak da je poginuo pripadnik MUP u vašem selu. Zove se Igor Urošević. Takođe veliki broj vojnika u tom celom vašem kraju u opštini Srbica. Da li vam je to poznato

ODGOVOR:

            Ne znam ništa o tome.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Niste čuli ništa o tome, ni za kakve bitke u kojima su ginuli i Vojska i policija i UČK na vašem području.

ODGOVOR:

            Nisam čuo ništa o tome. Ja sam pokušavao da se negde sklonim sa svojom porodicom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.:

            Dobro, kažete u izjavi da ste noći 26 marta, moji prijatelji iz Izbice "primili moju porodicu da prespava u jednoj sobi u njegovoj kući. Te noći je teško moglo da se spava zbog neprekidnog granatiranja". Je li to tačno?

ODGOVOR:

            To je tačno, to je istina.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            O kakvom je neprekidnom grnatiranju reč, je li to bilo bombardovanje. Šta je to bilo što je tako bilo bučno da nije moglo da se spava celu noć.

ODGOVOR:

            To je bilo granatiranje sa strane srpske vojske, vaše vojske.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A koje selo je bilo granatirano 27. marta.Vi kažete granatirano od strane naše vojske. Koja sela su bila granatirana?

ODGOVOR:

            Kobilić, Jašarevo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            A da li ste vi i vaša porodica od 26.3 do 28.3. jutro imali bilo kakvih problema dok ste boravili kod Gamija.

ODGOVOR.

            Ne, nismo imali nikakvih problema, on nas je vrlo toplo primio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A je li Hašim Tači vaš rođak.

ODGOVOR:

            Jeste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A ko vam je rekao da vas je bilo 157. Jeste to vi izbrojali ili vam je to neko rekao.

ODGOVOR:

            Žrtve.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vas 157 muškaraca su rekli ste izdvojili.

ODGOVOR:

             Da tako je.

TUŽBA:

            U transkriptu piše 157. Mislim da sam čuo i takav prevod da u rezimeu imamo i drugu brojku. Samo sam hteo da budemo sigurni da svedoku ne citiraju nešto što nije tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A šta nije tačno, samo mi objasnite. Pošto ne znam šta sam pogrešno citirao.

TUŽBA:

            Nisam siguran da se radi o pogrešnom citatu mi ovde u rezimeu međutim, imamo cifru od 157, to je rečeno i svedoku.

ODGOVOR:

            Da.

TUŽBA:

            To se radi o prevodu. Trebalo bi da razjasnimo sa svedokom.

MEJ:

            To ćemo sada da razjasnimo. Gospodine Miloševiću, postavite pitanje ponovo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ko vam je rekao da vas je bilo 157. Jeste vi to prebrojali, ili vam je to neko rekao.

ODGOVOR:

            Ja sam sam izbrojao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste ih sami izbrojali.

ODGOVOR:

            Da, jesam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Čitam na 4 strani 3 pasus vaše izjave kaže "rekli su mi da nas je bilo ukupno 157". Tako ste rekli. Rekli su vam. Ne kažete da ste ih vi izbrojali. Nego kažete da su vam rekli.

MEJ:

            Da budemo fer prema svedoku. Treba pročitati i prethodnu rečenicu. Tu piše "naterali su nas da sednemo u 4 reda na putu, bilo je ukupno 157 muškaraca. Meni je rečeno da nas ukupno ima 157.

ODGOVOR:

            To je tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa ja ne znam, gospodine Mej, šta nije fer prema svedoku. Pitao sam ga da li ih je on izbrojao ili su mu rekli. On kaže da ih je on izbrojao. U izjavi stoji da su mu rekli. Pitam šta je tačno. Vi ste rekli da vas je na toj poljani bilo nekoliko hiljada ljudi koji ste se skupili na tu poljanu. Je li tako?

ODGOVOR.

            To je istina.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Koliko hiljada je bilo otprilike.

ODGOVOR:

            Oko 15 hiljada, 16 hiljada.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Znači oko 15, 16 hiljada ljudi izdvojili su 157, a kažete da su izdvojili muškarce. Znači ostalih 15 hiljada su bili žene i deca, a samo vas 157 je bilo muškaraca.

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Kad su vas podelili u dve grupe, vi kažete u vašoj je bilo 33 a znači u drugoj je ostalo 144. Je li tako?

ODGOVOR:

            Prva grupa, ja sam je prebrojao kad su nas odveli na to mesto. Nas je bilo 33, 30 je ubijeno na licu mesta a troje je preživelo. Ja ne mogu da vam kažem koliko je bilo ljudi u drugim grupama. Ja to ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, vi ste bili streljani i preživeli streljanje. To je suština vaše izjave. Vi kažete da vas je odveo, tu grupu, jedan policajac. Je li tako.

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            I osim njega jednog, niko nije bio s vama, samo on jedan. Je li tako?

ODGOVOR:

            Ja nisam video druge policajce, samo tog jednog. Drugi su ostali dole na livadi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Vi ste išli dva po dva, je li tako?

ODGOVOR:

            Kad su nas izdvojili i kad su nam rekli da kleknemo, onda su nas naterali da sedimo u redovima, u 4 reda, dvoje po dvoje, i rekli su da će nas odvesti na   jedno drugo mesto a druge su odveli u Klinu, i tako smo mi sedeli.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A je li to znači dva reda, jedan iza drugog. Je li tako?

ODGOVOR:

            Mi smo bili u redovima od po dvoje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I kad ste se okrenuli prema njima, vi ste bili u jednoj vrsti i u drugoj vrsti. Znači u dve vrste.Je li tako?

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste bili u onoj drugoj vrsti, niste bili u prvoj, nego u drugoj. Je li tako?

ODGOVOR:

            U prvoj vrsti, da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači vi ste bili tu najbliži ovome policajcu što vas je streljao kako vi navodite.

ODGOVOR:

            Ja sam bio sa leve strane tog policajca.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Koliko je bio udaljen od vas?

ODGOVOR:

            Možda 7 ili 8 m ne više od toga. Nisam baš merio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Je li samo taj jedan policajac bio.

ODGOVOR:

            Da, on je bio taj koji je pucao na nas, a Bog nas je spasao ja sam došao ovde da kažem istinu, i samo istinu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači pucao je u vas i promašio vas sa 7 m. Pucao je na vas kako su ovi popadali preko vas kad ste vi bili u prvoj vrsti. Kad ste vi bili njemu najbliži.

ODGOVOR:

            Ja sam bio sa leve strane kao što sam rekao. I spasile su me te dve žrtve koje su pale preko mene kad je on pucao preko nas.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Pa vi ste malopre rekli da niko nije bio ispred vas, da ste vi bili napred.

ODGOVOR:

            Ne, ne ja sam bio sa leve strane, kao što sam rekao, ali nisam baš bio u prvom redu. Ja sam bio negde u sredini.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Bila su samo dva reda.

ODGOVOR:

            Jeste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            I vi ste svi klečali na zemlji. Je li tako?

ODGOVOR.

            Da, jesmo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Koliko su bili ovi što su bili levo i desno daleko od vas. Ovaj do vas što je takođe bio streljan i ovaj levo i ovaj desno. Koliko su bili daleko od vas?

ODGOVOR:

            Pa pola metra od mene, ne više od toga. Tako smo svi bili poređani.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jedan pola metra levo, jedan pola metra desno i oni su popadali preko vas. Je li tako?

ODGOVOR:

            Jeste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A koja su bila dvojica u vrsti ispred vas. Kako se oni zvali?

ODGOVOR:

            Ne znam baš kako su se zvali. Pali su preko mene. Uka je bio s moje desne strane, a Isuf sa leve.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A ko je bio ispred vas?

ODGOVOR:

            Bilo je puno ljudi.           Ne znam kako su se zvali. Nisam znao svakog od njih po imenu. Oni su bili iz mnogih mesta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            A iz čega je pucao policajac , iz puške iz puškomitraljeza?

ODGOVOR:

            Pucao je iz mitraljeza, iz teškog mitraljeza.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vi znate da mitraljez sa daljine od 8 m probije dva tela u svakom slučaju ako ne i više.

MEJ:

            Svedok može da kaže samo o onome što se desilo njemu. Može samo da da svoj opis stvari.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Vi ste klečali, jedan desno od vas, na pola metra drugi. Na vas sa 8 m puca iz mitraljeza, promaše vas i ova dva što su na pola metra levo i desno u klečećem stavu padnu preko vas. Jedan vam padne s leve strane. Jedan vam padne s desne strane i vi ostanete ispod njih. Je li to vaš opis?

ODGOVOR:

            Da, tako je bilo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a da li poznajete policajca koga opisujete u vašoj izjavi na strani 5, drugi pasus.

ODGOVOR:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Je li taj policajac pucao na celu vašu grupu.

ODGOVOR:

              Da jeste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I kasnije ste otkrili da imate tri rupe od metka na leđima svoje jakne, džempera i košulje ali da vas nijedan nije zakačio. je li tako?

ODGOVOR:

            Da, to je tačno, i tek onog dana kad smo ih sahranili ja sam primetio rupe od metka na svojoj odeći.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Recite mi kako su mogli da budu na leđima rupe od metka ako je ovaj čovek pucao u vas i stajao ispred vas.Vi kažete da je možda sa strane. Rekli ste da je on pucao ispred vas, a ne sa strane.

ODGOVOR:

            To je bila ona ista osoba koja nas je tamo odvela i ta osoba je i pucala na nas.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Zato i pitam. Ako je on bio ispred vas a vi imate rupe na leđima, i kažete da je to možda neko sa strane pucao, kako ste mogli da dobijete te rupe od metaka na leđima kad je osoba koja vas streljala pucala ispred vas.

ODGOVOR:

            On je bio sa naše desne strane, ne ispred nas . On je bio 8 m od nas, a onda je počeo da puca iz mitraljeza.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Što znači on je pucao na sve vas sa strane, a ne ispred vas? A kako ste otkrili, recite mi, da su ostali muškarci kasnije likvidirani?

SVEDOK:

            Posle tri minuta sam se osetio slabim, pao sam u nesvest, i onda sam video da su ova druga dvojica pala na mene i da su me okrvavila, i posle nekih 30 minuta Demuš Aslani je počeo da stenje i ja sam mu rekao: "Drži se hrabro, Demuš". Mi smo sretni što smo preživeli. Rekao sam mu: "Nemoj da išta govoriš". On me je pitao: "Ko si ti?" Ja sam rekao: "Ja sam Milazin Tači iz Broje", a druga osoba koja je preživela je Šećer Botoji i onda smo rekli vidi šta se desilo, koliko žrtava. Treći preživeli nije sa nama uopšte pričao. On je bio malo dalje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, da. Da li je 1. aprila Demuš Aslani sahranjen u vašem prisustvu kada ste vi pomagali oko sahranjivanja?

SVEDOK:

            Da. Pomogli smo prilikom sahrane. Sahranili smo sve, a ne samo Demuša Hasanija.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali, njega ste svakako sahranili, je li tako?

SVEDOK:

            Da. Njegova porodica je bila tamo. Sin i ja sam isto bio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I tu ste ih sahranili, je li tako?

SVEDOK:

            Da. Tamo ima jedna livada i komšija nam je dao parcelu gde da ih sahranimo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A znate li ko je Aljoš Ljidi?

SVEDOK:

            Ne, ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li se sećate nekoga ko je snimao, pravio fotografije tih žrtava.

SVEDOK:

            Ta osoba je Ljiri Loši. On je taj koji je fotografisao žrtve.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa za njega vas i pitam. Da li ga poznajete?

SVEDOK:

            Da. Ali vi ste spomenuli neko drugo ime, zato sam ja rekao ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To je onda moja greška. Dakle, znate Aljoša Lirija koji je snimao žrtve tog događaja o kome vi pričate. A da li znate da je on napravio i spisak žrtava, spisak žrtava i snimio žrtve?

SVEDOK:

            Da. To je uradio tog dana. Moj rođak Sefa i ja smo bili tamo. I on je imao fotoaparat.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da. Da. A da li znate da u spisku nema imena Demuša Aslanija, za koga tvrdite da je tamo sahranjen, zajedno sa ostalima? Da li znate da mu nema imena u tom spisku?

SVEDOK:

            Pa, on jeste na spisku žrtava, to je istina.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Sada mi, molim vas, objasnite jedno, bilo je 16 000 ljudi, vas su izdvojili 157, a kažete 147 je tu nastradalo. Da li je tačno da je UČK-a organizovala tu sahranu?

SVEDOK:

            Na sahrani su bili civili i pripadnici OVK-a. Oni su bili tamo da pomognu da se sahrane žrtve.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, dobro. I svedok govori o tome da je UČK-a, vi ste izjavili, u stvari, na strani 6, pasusa tri, možete da proverite, "sahranu žrtava organizovala je UČK-a. Ukupno je bilo 147 žrtava srpskog pokolja. Neka tela su odnele porodice i sahranile ih na drugom mestu, a na poljani sahranjeno je 130 žrtava". Jeste to tako vi izjavili?

SVEDOK:

            Ja sam rekao da je bilo civila kao i pripadnika OVK-a koji su nam pomogli. Ja sam bio jedan od tih ljudi koji je sahranjivao te ljude. Neki su odneli tela žrtava da bi ih sahranili negde drugo. Bilo je ukupno 147 žrtava.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To je nekoliko, a 130, znači većina, eto 17 je odneto, odnele porodice, a 130 ostalo, tu sahranjeno, i vi kažete sahranu žrtava organizovala je UČK-a. To vam piše na 6 strani u trećem pasusu. Je li tako? 

SVEDOK:

            Ja kažem da je bilo više civila a manje pripadnika OVK-a koji su učestvovali u sahranjivanju civila, žrtava. To je sve što sam rekao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Evo, u sredini trećeg, pred kraj trećeg pasusa na šestoj strani, od prvog slova do tačke, rečenica kratka i glasi: "Sahranu žrtava organizovala je UČK-a".

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, o tome smo već diskutovali. Gospodine Tači, ne morate više na to da odgovorite, već ste odgovorili. Gospodine Miloševiću, ostalo vam je još neke dve minute.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da je od tih 15, 16 hiljada ljudi i toga svega što se desilo, ti koji su sahranjeni u stvari pripadnici UČK-a koji su poginuli u borbama sa vojskom i policijom. SVEDOK:

            Oni koje smo mi sahranili nisu bili pripadnici OVK-a. Bili su svi civili u dobi od 38 godina. Bilo je dece od 6 meseci, 6 nedelja, bilo je žena i starijih.

MEJ:

            Gospodine Tapuškoviću, da li imate pitanja. Ovim ste završili vaše unakrsno ispitivanje.

            A vi gospodine Rajneveld.

TUŽBA:

            Samo jedno pitanje, ako mi dozvolite.

            Gospodine Tači, tokom unakrsnog ispitivanja se osporavalo kako to da rupe od metka na vašoj odeći se nalaze pozadi kada ste se vi nalazili napred. Samo da bismo pojasnili, kada je počela pucnjava jeste li vi klečali?

ODGOVOR:

            Ja sam ležao na zemlji. Ja sam se iz klečećeg položaja spustio, sagao i legao. I ne znam ništa o onome šta se desilo, kao što sam rekao, ja sam ove rupe od metka našao tri dana kasnije.

TUŽBA:

            Samo da pojasnimo, kada su se oglasili prvi meci, da li ste tada već ležali ili ste tada klečali još uvek?

ODGOVOR:

            Ja sam klečao.

PITANjE:

            Da li ste bili licem okrenuti ka policajcu, leđima, sa strane, u kom ste položaju klečali?

ODGOVOR:

            Ne, ne. Mi smo leđima bili okrenuti ka njemu. Rekao nam je da gledamo u potok, u planinu.

PITANjE:

            I, molim vas, ispravite me ako grešim, ja pokušavam da zamislim kako je to izgledalo. Vi ste bili leđima okrenuti policajcu i klečali, tako da su vaša leđa, zapravo, bila okrenuta ka njemu, zar ne?

ODGOVOR:

            Ne znam.

TUŽBA:

            U redu. Hvala.

SVEDOK:

            Hvala vama.

MEJ:

            Gospodine Tači, vi ovim završavate svedočenje, hvala vam što ste došli na Međunarodni sud da svedočite, sada možete da idete.

SVEDOK:

            Hvala vama i drago mi je da znam da na svetu ima pravde za one koji govore istinu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Prema ovom spisku svedoka koji ja imam, koji je poslednji koji sam dobio, sada slede Dragan Mustafa, dobro Nauman je prošao, on nije bio po svom redu, znači Dragan Mustafa, Skot Bradok, Vlasi Azem, Hodža Hani, Hadži Havdi, Ismet Beriša, itd. Je li to red kojim ćemo imati svedoke od ponedeljka ili nije, ili imate neke promene?

MEJ:

            Biće sigurno jedan, što se tiče jedne izmene. Još nismo doneli odluku po pitanju Skota Bredoka. A što se tiče ostalih, da. Pridržavaćemo se spiska koji imate.

TUŽBA:

            Da. Gospodin Dragan će biti sledeći svedok. Ukoliko želite, možemo odmah da počnemo sa njim. Posle toga ide Hodža i onda Havdija, i onda Beriša.

MEJ:

            On neće svedočiti. Nismo dozvolili da on svedoči. O tome smo odlučili pre neki dan. Da, trebalo je da se njegovo ime ukloni sa spiska.

TUŽILAŠTVO:

            Dostaviću vam novi spisak. A onda ide ovaj redosled koji je ovde naveden. Ja mislim da optuženi gleda na prethodni spisak.

TUŽBA:

            A redosled ostaje isti i Naumana smo završili. Nemamo nikakvu odluku po pitanju sledećeg svedoka Skota Bredoka, a Vlasi nećemo pozivati. A onda redosled ide ovako kako je naveden.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro.

MEJ:

            Ja mislim da je sve bilo jasno. Treba reći da tužilaštvo povlači gospodina Vlasija, za sada, iako možda će ga pozvati kasnije tokom suđenja, ali bar kako stvari stoje sada, on neće svedočiti.

TUŽBA:

            Ja vidim da imamo sada još par minuta. Da li hoćete da pozovemo sledećeg svedoka.

MEJ:

            Ne, sada ćemo prekinuti sa radom. Izvolite, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jedan prigovor. Smatram da čak i po vašim pravilima, pošto vi saopštite svedoku da mu je svedočenje završeno, da svedoku ne bi bilo ispravno uključivati mikrofon i dozvoljavati da drži govore. To se desilo već nekoliko puta.

MEJ:

            To je jednostavno komentar koji svedoci daju. Oni su prešli veliki put. Preživeli su mnogi od njih strahote, i prema tome, ukoliko žele da kažu par reči nije u redu ne dozvoliti im. Ali, to nema nikakvog uticaja, ne morate se brinuti gospodine Miloševiću, to nema nikakav efekat na dokazne predmete u ovom postupku.

            Sada prekidamo sa radom i nastavljamo u ponedeljak u 9 ujutru, koliko se ja sećam.

           

KRAJ DANA

 

Nazad na Aktuelno  |  Odštampajte vest