aktuelno-m.gif (3720 bytes)

12. JUN 2002.

STENOGRAM

 

NAJS:

            Pre nego što nastavimo sa svedočenjem ambasadora, dozvolite mi da se prvo osvrnem na nekoliko stvari. Prvo, želio bih zatražiti da danas posle podne posvetimo pola sata pitanjima u vezi sa pravilom 70, predstavnici o kojima se radi, stoje na raspolaganju i to treba biti rešeno  putem svedoka. Isto tako ovo ne bi  trebalo uticati na unakrsno ispitivanje ovog svedoka, zato jer će do tad biti dovoljno vremena da se ovaj svedok unakrsno ispita, a isto tako on je spreman ostati i sutra ukoliko to bude potrebno.

MEJ:

            Gospodine Najs, hajde prvo da vidimo o čemu se tu radi. Kakav ćete vi to zahtev podneti u vezi sa tim pitanjem.

NAJS:

            Pa predstavnik vlada o kojoj se radi će doći ovamo i objasniti njihov položaj,na  način na koji ja to ne mogu učiniti.

MEJ:

            Nismo obavešteni da bi se mogao postaviti takav zahtev. Vi ste imali priliku to razmotriti. Mi nismo skloni nečem takvom. Smatramo da to nije prikladno. Ukoliko zastupnik optužbe ne može to objasniti,  onda smatramo da nije prikladno da se ovde pojavljuje ta vlada.

NAJS:

            No, bez obzira na to, dozvolite mi da pri kraju dana govorim o tome, jer ću onda imati više informacija i jedan od predstavnika će mi pomoći u vezi sa time. Ovde su dosta teške stvari i ja sam do sada sa njima komunicirao i postupao mnogo otvorenije, do sada se pred drugim većima to radilo.

MEJ:

            Postupili ste sasvim ispravno, ako to mogu reći, mislim da je sasvim u redu da se takve stvari takođe rešavaju javno, međutim, čuli ste naš stav u vezi toga.

NAJS:

            Svakako ja sam ga preneo vladi o kojoj se radi. No dakle, mislim da bi bilo dobro da počnemo govoriti o toj temi danas posle podne. I drugo, ja ću biti u stanju doneti konačnu odluku o Vlasiju, ja znam da ste vi dobili jednu vrstu sažetka njegovog svedočenja. Ja sam vam dao puni dokument.

MEJ:

            Imamo ga.

NAJS:

            Ne radi se o izjavi, nego o takozvanim beleškama istražitelja. Neka vrsta nacrta sažetka, pa ćemo onda to, takođe, u nekoliko minuta danas posle podne raspraviti.

MEJ:

            A mi ćemo to pročitati tokom pauze.

NAJS:

            Vidim da već imate kopije izjave svedoka na koje se odnosi pravilo 70 i  mislim da možemo krenuti dalje sa ambasadorom.

MEJ:

            Da.

 

 

 

PITANjE:

            Juče smo došli u vašoj priči do trenutka kada ste vi odlazili iz Račka. Vi ste nam dali vaše opšte zaključke, ja sam vam postavio nekoliko potpitanja, međutim nešto što vas još nisam pitao je sledeće: jedna od tvrdnji koja je iznesena nakon otkrivanja leševa u Račku je to da su ti leševi na neki način bili prerušeni. Da su njihove uniforme bile skinute i da su onda obučeni u civilnu odeću da bi se predstavili civilima. Vi ste naravno laik, vi niste veštak, ili kriminalistički tehničar, no međutim, bez obzira na to, na temelju onoga što ste vi videli i što ste rekli.

SVEDOK:

            Moj čvrsti laički zaključak na osnovu onoga što sam video na terenu, na osnovu položaja tela, na osnovu odeće koja se nalazila na telima, na osnovu rupa od metaka, na osnovu krvi, na osnovu činjenice da se to svedogodilo usred zime i na jednom strmom skliskom terenu id a bi se promena odeće ili tako nešto moglo obaviti tokom noći, usred noći na osnovu svega toga, smatram da je ta tvrdnja dakle, tvrdnja da su leševi promenili odeću, da je ta tvrdnja potpuno besmislena.

PITANjE:

            Vi ste u vašoj izjavi detaljno opisalo šta se tačno dogodilo kad ste se vratili iz Račka, i mislim da vas o tome ne moram ispitivati veoma detaljno. Iznesena je još jedna tvrdnja o kojoj su ovde izvođeni dokazi i želio bih vašu pomoć u vezi s time. Radi se o telefonskim razgovorima. Sa zvaničnicima OEBS-a, NATO-a ili SAD i to u vremenu između vašeg boravka u Račku i vremena kada ste vi dali izjavu za štampu u Prištini. Recite nam, šta se vi sećate toga i kakvo je vaše objašnjenje koje imate u vezi tvrdnji koje su bile iznesene u tim razgovorima.

ODGOVOR:

            Pa to su mi pitanje mnogo puta postavili. Sasvim iskreno govoreći ja se uopšte ne sećam da sam ja osobno razgovarao sa nekim od ljudima koji su kasnije rekli da su samnom razgovarali. To obuhvata ljude u Beču, ljude iz OEBS-a i druge. Ja ni malo ne sumnjam da sam ja drugima rekao da se pobrinu da se vest o onome što se dogodilo toga jutra prenese što je moguće većem broju ljudi. Ja sam sigurno želeo da rukovodstvo OEBS-a i glavni gradovi zemalja članica znaju šta se dogodilo. Prema tome, ja sam dao uputstva da se svi ti ljudi obaveste. Ako neki  tvrde da sam ja sa njima razgovarao bilo kad sam išao u Račak ili na povratku ili pre konferencije za štampu ja nemam razloga da u to sumnjam. Verovatno da jesam sa njima razgovarao. Međutim, u to vreme se događalo toliko stvari, događaji koje sam video na terenu su me poneli, ja sam pokušavao ustanoviti što sve to skupa znači kad sam se vratio natrag u svoj ured, pokušao sam formulisati ono što ću reći na konferenciji za štampu. Sasvim iskreno govoreći, ja se uopšte ne sećam da sam razgovarao sa bilo kojoj od tih osoba, ali to ne znači da nisam. Ako oni kažu da ja sa njima jesam razgovarao, siguran sam da oni lažu.

TUŽBA:

            Hvala. Po vašem povratku u Prištinu, vi ste izdali jedno saopštenje za štampu.

ODGOVOR:

            Tako je.

PITANjE:

            Recite nam prvo, čega se vi sećate, što ste rekli, a posle ćemo pogledati i sami štampani dokument.

ODGOVOR:

            Kao što sam već juče čini mi se spomenuo, još dok sam bio u Račku, izvestan broj novinara postavio mi je pitanja o onome što sam video i što mislim o tome. Ja mislim da sam rekao nešto u smislu da ću se pokušati sabrati i da kad se vratim u Prištinu, da ću onda, obećao sam, održati konferenciju za štampu. Po povratku u Prištinu rekao sam mom osoblju da organizuju konferenciju za štampu i to je učinjeno. U vremenu između mog dolaska i konferencije za štampe, ja sam to većinu tog vremena proveo u mom uredu pred kompijuterom pokušavajući sabrati moje misli i pokušavajući formulisati izjavu. Izjava je u suštini bila opis onoga što sam video. Opis načina na koji je KVM dobio vesti o tome noć ranije, iz ureda generala Lončara. I zatim, moji zaključci o tome da li je ono što nam je vlada rekla, da li se to poklapa sa onime što smo videli, moj zaključak je bio da se te dve verzije ne poklapaju.

            Dakle, rekao sam što sam vidio. Naglasio sam da nisam specijalist, da nisam kriminalistički tehničar, međutim, na osnovu onoga što sam video, te dve priče nisu se poklapale. Na osnovu onoga što sam ja video meni se čini da je  40, a možda i više mladića, muškaraca, odvedeno nenaoružane i da su kasnije pronađeni mrtvi. Ja sam to opisao u reči  masakr. Rekao sam da se nadam da će Vlada u Beogradu, ako se ne slaže sa tim mojim zaključkom, pustiti kriminalističke tehničare da odu na lice mesta i utvrde šta se dogodilo. Ja sam konkretno spomenuo istražitelje ovog suda. I zatim sam odgovarao na pitanja. Mislim da je nešto od onoga što sam sada opisao, možda bilo u delu pitanja i odgovora, a ne u formalnoj uvodnoj izjavi tog poslepodneva.

TUŽBA:

            Hvala, a sada da pogledamo dokazni predmet koji se nalazi ovde u vašem paketu.

SEKRETAR:

            To bi trebao biti dokazni predmet 230.

TUŽBA:

            U redu, nadam se da možete raditi na osnovu ovog dokaznog predmeta, koji je upravo uvršten u spis. Molim da se kopija stavi na grafoskop. Evo ga to je to. Naslov dokumenta je: masakr civila u Račku. I u njemu stoji 15. januara KVM izvestio je o ozbiljnom pogoršanju situacije u području Štimlja. Sela Račak, Malopoljce, Petrova i Beljince južno i zapadno od Štimlja, nalaze se u tom području. Snage Vojske Jugoslavije i policije sprečile su patrole KVM da uđu u to područje, međutim kasnije tokom poslepodneva je patrola KVM je ušla u selo Račak. Verifikatori su videli jednog mrtvog albanskog civila i petoro ozleđenih civila. Među njima ženu i dečaka koji su imali prostrelne rane. KVM je takođe primio nepotvrđene izveštaje o drugim smrtnim slučajevima u tom području. Stanovnici Račka tvrdili su da su odvojeni od žena i dece i da je 20 muškaraca uhapšeno i odvedeno. Verifikatori su zabeležili detalje i evakuirali ozleđene pre nego što je pao mrak. Da li su ti ozleđeni bili evakuirani.

ODGOVOR:

            Da, jesu.

TUŽBA:

            I u sledećem paragrafu se kaže da se radi o masovnom kršenju prekida vatre, zatim u sledećem paragrafu se govori o tome kako su timovi verifikatora otišli u selo i kako je Ikadom takođe poslao patrole. U sledećem paragrafu iznosi se ono što su rekli preživeli stanovnici i rekli da je do ubistava došlo 15. januara, opisali su kako su vojne i policijske snage sudilovale u toj operaciji i u sledećem paragrafu govori se o dolasku prvog tima KVM 16. januara. O tome kako su neka tela pronađena u kućama i kako je još 23 žrtve muškarci pronađeni na uzvisini.

          Zatim, se u sledećem paragrafu govori o prvim izveštajima koji su doveli do toga da vi odete u to selo i zatim, vi kažete: po mom dolasku seljani su me odveli do mesta na kojem sam na moje zaprepaštenje video leševe više od 20-orice muškaraca koji su očito bili pogubljeni tamo gde su ležali. Nemam reči kojima bih opisao moje osobno zgražanje kao i zgražanje onih koji su bili samnom nakon što smo videli ono što se može opisati samo kao jedno grozno zverstvo. Iako sam video samo tela dvadesetorice uglavnom starijih muškaraca od kojih su mnogi bili ustreljeni iz velike blizine, većina u prednjem delu tela te u prednji i zadnji deo glave verifikatori KVM su pronašli još tela, sve ukupno pronađeno je 45 leševa, među njima 3 žene i jedno dete. Svi su nosili civilnu odeću i svi su izgledali kao skromni seljani. Iako ja osobno nisam advokat na osnovu onoga što sam osobno video ne oklevam da taj događaj opišem kao masakr. Zločin protiv čovečnosti. Isto tako ne oklevam da optužim vladine snage sigurnosti da su odgovorne za to. Vlada SRJ mora dati imena svih onih koji su sudilovali u policijskim dvojnim operacijama oko Štimlja. Oni koji su dali naređenja i onih koji su izvršili naređenja. Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju mora doći sa vizama i na poziv vlade SRJ ili bez toga da istraži ovo zverstvo. To se mora dogoditi u seldećih 24 sata. I zatim se u ovom dokumentu govori o činjenicama koje su pronašli verifikatori, o tome da se radi o kršenju međunarodnog humanitarnog prava i zatim u zadnjem paragrafu govori se o tome kako ste se sastali sa predstavnicima OVK koji su izrazili svoj bez i frustraciju pa i želju za osvetom. Iako su naređenja i zapovedništvo OVK bila da se i dalje nastave i suzdržavate.

Vidimo da se ovde spominje ovaj sud. Kakav je bio stav tadašnje tužiteljice Luiz Arbur u to vreme?

ODGOVOR:

            Mislim da sam sledećeg dana dobio telefonski poziv gospođe Arbur. I mi smo razgovarali ukratko o tome što sam video i rekao sam da mislim da je veoma važno da bilo ona, bilo krivični istražitelj ovoga suda dođu na Kosovo i sprovedu detaljnu istragu. Gospođa Arbur me je podsetila da ona nije uspela dobiti vizu da uđe u bivšu Jugoslaviju. Ona me je pitala da li ja smatram da bi bilo uputno da ona pokuša ući u zemlju. Ja sam joj odgovorio da smatram da bi to bilo najbolje rešenje, rekao sam joj da ukoliko njoj ili njezinom osoblju skrate ulazak, onda će to biti znak da vlada nije baš ozbiljno naumila ustanoviti što se dogodilo u Račku. Ona je rekla da će sesti na avion sledećeg dana, mislim da se to dogodilo sutradan 18-og i da će pokušati ući kroz Skopje, dakle iz Makedonije, drugim rečima preko južne granice. Ja sam joj rekao da ću poslati svoje ljude dole, imao sam neke obaveze sledećeg dana, ne sećam se više što je to tačno bilo, rekao sam da ću poslati ljude da joj pomognu pri ulasku. Poslao sam mog francuskog zamenika, gospodina Kelera, oni su otišli tamo i kasnije sam dobio veste da je ona pokušala ući preko graničnog prelaza. Da je ulaz zabranjen i rečeno je da nema odgovarajuću dokumentaciju da uđe.

TUŽBA:

            Pre nego što napustimo vaše saopštenje za štampu, recite ove reči kojima ste se vi koristili, ove formulacije u saopštenju za štampu, da li je neko drugi sugerisao nešto od njih, ili je to bio vaš izbor?

ODGOVOR:

            Moja izjava bila je u potpunosti moja kreacija, sve su to moje reči.

PITANjE:

            A sada idemo dalje, od ove izjave o događaju u Račku i onoga što se kasnije razvilo. Veće to može naći u paragrafu 64 i 65 druge izjave. Kakav je bio učinak vaše izjave u Beogradu i drugde?

ODGOVOR:

            Pa došlo je do  rekao bih dramatičnog efekta. Ja nisam predviđao da će učinak biti tako velik. Međutim, sledećeg dana dobijali smo novinske izveštaje i telefonske pozive iz cele Evrope, pa i šire. I svi su oni govorili ili pitali o događajima u Račku. Radilo se o jednoj ogromnoj reakciji na te događaje.

 

PITANjE:

            I što se na kraju vama dogodilo? Kakav je bio vaš status u Jugoslaviji?

ODGOVOR:

            Imajući u vidu reakciju do koje je došlo, odlučio sam da se odvezem u Beograd i da zatražim da vidim predsednika Miloševića. Predstavnici Vlade već su počeli iznositi veoma kritičke komentare o mojoj izjavi i smatrao sam da će biti najbolje da odem i da razgovaram sa gospodinom Miloševićem direktno. Moji ljudi su zatražili da se u ovaj sastanak, rečeno nam je da je on zauzet. Pa smo onda sedeli u hotelu i čekali, čini mi se, celi taj dan, a možda i duže. I naveče kada sam išao na večeru, neki srpski novinari došli su u hotel i pitali me što mislim o tome da su me proglasili personom non grata. I na taj sam način saznao da je vlada u stvari u medijima objavila izjavu o tome, a da mene o tome nije informisala. Mene nisu informisali, ja sam dobio 48 sati da napustim zemlju i da sam persona non grata.

PITANjE:

            Da li ste na kraju morali otići tako brzo ili ste uspeli ostati u nekoj vrsti zamrznutog statusa?

ODGOVOR:

            Predsedavajući OEBS-a otišao je predsedniku Miloševiću, prema mom shvatanju održani su razni razgovori, čak i razgovor lice u lice, pa su na početku mojih 48 sati je bilo produženo 72 sata i zatim u zadnje časove obavestili da je postignut sporazum da ću ja ostati u nečem što se zove zamrznuti status persona non grata. Ja nisam nikada ranije za to čuo, niti sam uspeo  u potpunosti definisati.

PITANjE:

            I na kraju, vi niste ponovo videli optuženog?

SVEDOK:

            Molim?

PITANjE:

            Niste ponovo videli optuženog?

ODGOVOR:

            Ne.

PITANjE:

            Međutim, ostali ste na Kosovu sve do povlačenja OEBS-a kao celine?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            I objasnite nam ukratko kako je teklo to povlačenje i što ste vi radili o tome?

ODGOVOR:

            Nakon Račka naši verifikatori našli su se u situaciji koja je bila sve teža i sve opasnija kad bi bili na terenu u patroli. Predsedavajući OEBS-a je nakon onoga što je opisao kao dugotrajne razgovore sa glavnim igračima u glavnim gradovima Evrope i Severne Amerike  me je nazvao i rekao: budući da je vama sve teže i teže, ispunjavate mandat misije i budući da se čini da se stvari i dalje pogoršavaju kada je reč o sigurnosti vaših ljudi, na početku me je pitao da li ja mislim da bi bilo pametno da se povučemo i ja sam se složio sa time i rekao sam da bi, i onda mi je on kasnije naložio da misiju povučem. To je bilo negde sredinom, krajem marta.

TUŽBA:

            I kao što smo čuli od drugih svedoka, svi pripadnici misije su napustili zemlju, ja mislim da ste vi ostali do kraja i da ste vi i general Derenkijević bile zadnje osobe koje su prešle granicu.

 

ODGOVOR:

            To je u suštini tačno. Mi smo mislili da smo uspeli izvući svih 1 400 ljudi, međutim nekoliko dana kasnije ustanovili smo da su 2 ili 3 verifikatora koja su bili na odmoru, na dopusti, i  koji nisu dobili vesti da se misija povlači da su se oni pojavili u Beogradu. No u suštini uspeli smo sve ljude izvući u skladu sa našim planom za evakuaciju i to kroz Skopje. Ne samo ljude, nego gotovo svu opremu.

TUŽBA:

Zamoliću vas da pogledate još nekoliko drugih dokumenata pre nego što pređemo na neke druge događaje posle vašeg povlačenja. Prvo molim vas, da pogledamo dokument koji je označen kao predmet 94 tabulator 33, a to je izjava i molim da se stavi na grafoskop, znači 94 tabulator 33. Ovo je izjava za štampu koju je izdao Milutinović. Da li se sećate toga?

ODGOVOR:

            Da. Sećam se da sam je pročitao kada je izašla ta izjava.

PITANjE:

            U redu. Sada da vidimo šta ovde piše. Ovde piše da uoči izjave, odnosno posle izjave ambasadora Vokera koji je šef verifikacione misije OEBS-a na Kosovu i Metohiji, predsednik Republike Srbije, Milan Milutinović je dao sledeću izjavu. Kada je juče 15. januara policija pokušala da uhapsi teroriste koji su ubili policajca Svetislava Przića, u terorističkom napadu u okolini sela Račak, opština Štimlje, teroristi su napali policiju iz automatskog oružja i minobacača. policija je odgovorila na takvo terorističko divljaštvo u okviru svojih ovlašćenja. Misija OEBS-a i ambasador Voker su bili obavešteni o ovom hapšenju odmah posle ovog sukoba. Istražni tim je stigao na mesto i time bio predvođen sudijom opštinskog suda Danicom Marinković i okružnim tužiocem, ali teroristi su se povukli na ova brda i otvorili vatru i srpečili istragu. Da li ste vi sreli sudiju Marinković?

ODGOVOR:

            Ne, nikada je nisam sreo.

PITANjE:

            Da li ste čuli o tome da je ona bila uključena u ono što se desilo u Račku?

ODGOVOR:

            Ja sam čuo da je ona bila istražni sudija u tom predmetu.

PITANjE:

            Idemo dalje, 16. januara, kako piše u izjavi, uviđaj je ponovo bio sprečen, vršenje uviđaja, zato što je Vilijam Voker sprečio ovlašćene sudske organe da izvrše svoje pravne obaveze. Da li ima ikakve istine o tome?

ODGOVOR:

            Ne.

PITANjE:

            Ali ipak u isto vreme ambasador Voker u pratnji stranih novinara, i novinara seperatističkih albanskih novina je obišao mesto događaja i iskoristio odsustvo sudskih i drugih državnih vlasti da bi dao izjavu u kojoj se nalaze neistine i lične procene koje su potpuno neosnovane. Da li je istina u ovoj kompletnoj tvrdnji da ste vi pozvali novinare albanskih separatističkih novina?

ODGOVOR:

            Ne.

PITANjE:

            Sad ću da iznesem nekoliko komentara da bi smo uštedili na vremenu. Ovde se kaže da je on izdao ličnu procenu onoga što se desilo i dao svoju osudu svoje zaključke i naređenja o tome šta treba sledeće da se uradi u jednoj suverenoj zemlji. U ovom činu zavaravanja svetskog mnjenja u skladu sa najboljim tradicijama onoga što se desilo na pijaci Markala. Ambasador Voker je obezbedio punu zaštitu njegovih štićenika od terorista tz OVK. Serija laži i izmišljotina je bila iskorišćena da bi se optužili državni organi u očitom pokušaju da se skrene pažnja sa terorista ubica i onih koji kidnapuju i da se oni još jednom zaštite. Od samog njegovog dolska on se pravio da neprimećuje zločine terorista i nije obraćao pažnju na bezbednost građana bezbednost i odgovornost nadležnost policije to njega nije interesovalo a u današnjoj proceni on je doneo osudu samo Srbiji i Jugoslaviji nadležnih vlasti i optužio ih krše prekid vatre.

            Znači, ovde se tvrdi da ste vi bili pristrasni. Šta kažete na to, ambasadore?

ODGOVOR:

            Ja kažem da je to netačna interpretacija mojih dela i reči. Ja sam pokušao da budem što je moguće više neutralan i pokušao sam da osudim nasilje, kidnapovanje, ubistva bez obzira na to ko ih je počinio.

PITANjE:

            U redu, sada idemo do kraja tog pasusa. Napadi na teroriste čak i kada su iz minobacača i drugog teškog naoružanja on ne smatra nezakonitim takav stav ne samo da je došao do izražaja u njegovoj izjavi i u tome što je on sprečio istražnog sudiju da izvrši svoju obavezu u skladu sa zakonima njene zemnje. Već je on verovatno i zaboravio da on nije upravnik, ili tužilac ili sudija u Srbiji i Jugoslaviji već je predstavnik organizacije koja je organizacije 54 jednake zemlje članice i vođa misije čiji je zadatak ne da vlada u jednoj suverenoj zemlji već da posmatra i da tačno saopštava o onome šta je primetio. Njegova izjava danas potvrđuje da je on preuzeo na sebe ulogu tužioca i sudije. Da li ste vi zapravo preuzeli tu ulogu.

ODGOVOR:

            Moj zadatak je bio da obavestim OEBS o tome šta se dešava na Kosovu. Ja sam radeći to zapravo vršio svoju dužnost.

PITANjE:

            I sada konačno da pređemo na prvu rečenicu sledećeg paragrafa gde stoji. Iako je nesporno i jasno da je policija bila isprovocirana i da je bila dužna da brani zemlju od terorističkih napada gospodin Voker je ignorisao tu činjenicu i proglasio taj događaj masakrom nevinog civilnog stanovništva. Molim vas potsetite nas ponovo da li su srpske snage iskoristile vašu posetu Račku da objasne svoj stav ili da dovedu svedoke koje će potvrditi njihov stav i ono što su radili vojnici i policajci.

ODGOVOR:

            Ne, kolko je meni poznato. Kao što sam ja juče rekao mi smo pozvali generala Lončara da dođe sa nama i on je odbio. To je bio jedini pokušaj koji sam ja video da se sazna kakav je stav Vlade sem onoga što nam je general Lončar rekao prethodne noći 16.

PITANjE:

            Da li je bilo ikakvih dokaza koji bi apsolutno jasno potvrdili da su vojnici i policija zapravo samo branili sebe delovali u samoodbrani.

ODGOVOR:

            Ja nisam video ništa što bi na to ukazivalo.

PITANjE.

            Da li je bilo ičega što je govorilo o tome da je došlo do srpskih žrtava u Račku?

ODGOVOR:

            Kao što sam ja rekao u svojoj izjavi o navodnom sukobu koji je meni uveče 15 opisalo osoblje generala Lončara, tada nam je bilo rečeno da nije bilo nikakvih žrtava na strani vladinih snaga.

PITANjE:

            Hvala vam lepo a sada molim da se ovaj dokument skine sa grafoskopa i da stavimo dokument koji je označen kao predmet 94 tabulator 36 i da bi smo uštedeli na vremenu videćmo kako je promena vašeg statusa dokumentovana. Počećemo pri vrhu strane, ovo je izjava Savezne vlade, ne vidim ovde datum ali ovde kaže da na današnjoj vanrednoj sednici kojoj je predsedavao Momir Bulatović predsednik vlade, Savezna vlada je sagledala najnovije događaje u Kosovu i Metohiji i pritisak koji je izvršen na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Vlada smatra da je to kampanja Međunarodne zajednice i da i odlučno odbija tu kampanju kao neosnovanu, lažnu i zlobnu i njeno tumačenje onoga što se desilo u selu Račak.

            Savezna vlada smatra da je ambasador Voker izšao iz okvira svojih ovlašćenja u sledećem paragrafu kaže gospodin Voker je zamoljen da napusti teritoriju Jugoslavije u roku od 48 sati. Onda se kaže sledeće što se tiče saradnje sa Haškim tribunalom.

KVON:

            Gospodin Najs je zamoljen da uspori radi prevodioca.

NAJS:

            Oprostite. Nastavljam dalje. Što se tiče saradnje sa Haškim tribunalom Vlada je potvrdila spremnost Jugoslavije da u potpunosti sprovede Sporazum koji je potpisan sa Tribunalom, ali Haški tribunal nema nikakvu nadležnost u pogledu Kosova i Metohije pošto to pitanje nije pitanje rata već terorizma i prava naše države da se bori sa njim.

            Predstavnici Tribunala mogu da dođu u našu zemlju i da pregovaraju o sprovođenju ovog sporazuma ali ne mogu da vrše inspekcije i i istrage na Kosovu i Metohiji. Možete dalje sami da pročitate šta ovde piše. Ambasadore, ovde kaže da vi zapravo ste odbijali odnosno, niste priznavali pravo ove zemlje da se bori sa terorizmom na njenoj sopstvenoj teritoriji. Šta kažete na to?

ODGOVOR:

            Moje lično mišljenje je da Vlada svakako ima suvereno pravo da obračunava sa terorizmom ali na jedan racionalan i razuman način, a ne da ide i pogubljuje nenaoružane civile poput onih koji su bili pogubljeni u Račku.

PITANjE:

            Hvala. Ostale su nam još dve teme. I sad ću vas zamoliti da se pozabavite bez mog mešanja na jedan efikasan način ovim jer mislim da će to biti brže. U Rambujeu predstavnici kosovskih Albanaca nisu potpisali dokument. Došlo je do prekida tih pregovora. Vi ste učestvovali u tim pregovorima. Možete li nam reći zašto znači oni nisu potpisali taj Sporazum kad im je prvi put pružena šansa da to urade.

ODGOVOR:

             Ja sam prisustvovao samo na uvodnoj sednici u Rambujeu i pošto sam ja obavio zadatak KVM koji se sastojao u tome da dovedem predstavnike kosovskih Albanaca na pregovore u Pariz. Ja sam se vratio posle toga u Prištinu. Po završetku prve runde pregovora u Rambujeu kao što ste vi rekli  albanska delegacija je rekla da je spremna da potpiše ali da neće potpisati i zatražila dvonedeljni prekid u pregovorima. Kada se albanska delegacija vratila na Kosovo, mene su zamolili da pokušam da vidim zašto su oni rekli da su spremni da potpišu ali da neće potpisati odmah, i ja pokušavajući to da ustanovim sam otišao i razgovarao sa nizom delegata koji su se nalazili u Rambujeu, i razgovarao sam sa bar 3 komandanta OVK, i pitao sam ih zašto su tražili ovo odgađanje od dve nedelje.

            Njihov odgovor se sastojao u tome da du soni smatrali da dok je delegacija u Rambujeu shvatila da se radi o istorijskom trenutku za njihov narod za njihove glasače i da ono što oni potpisuju u ime naroda će imati ogroman značaj za narod. Isto tako su shvatili da je to bio prvi put otkad oni pamte da su Albanci sa Kosova bili lično zastupljeni na pregovorima gde su pregovarali o sopstvenoj budućnosti i taj prvi njihov susret sa međunarodnim pregovaračima je bio takav da su oni shvatili da sa druge strane imaju takve pregovarače kao što su bili Medlin Olbrajt, Robin Kuk, da su bili ministri spoljnih poslova SAD i Evrope i suočeni sa tim shvatili su da oni nemaju dovoljno iskustva u tavkoj vrsti pregovora.

            Rekli su da iako su pročitali dokumenat i mislili su da mogu da ga potpišu, ipak su se plašili da je tu bilo nekih stvari koje usled svog neiskustva nisu kompletno shvatili i zato su hteli da daju sebi malo više vremena da pregledaju taj dokument i hteli su isto tako da stupe u kontakt sa narodom sa predstavnicima naroda i da vide da se uvere da oni zaista podržavaju potpisivanje takvog dokumenta. Rekli su mi da kad su sprovodili to ispitivanje javnog mnjenja došli su do zaključka da albansko stanovništvo želi mir i želi da njihovi predstavnici potpišu taj dokument u njihovo ime, i zato su se oni ponovo vratili u Rambuje u Francusku i tamo izrazili spremnost da potpišu taj dokument.

PITANjE:

            Druga tema nešto sasvim drugačija je ova knjiga koja se zove kako viđena tako ispričano to je knjiga koju je izdao OEBS. Molimo objasnite šta je bila motivacija za objavljivanje ove knjige. Molim vas objasnite veću kakva je bila metodologija te knjige.

ODGOVOR:

            Kad je misija na Kosovu bila završena mi smo prešli u Makedoniju, i uskoro posle našeg odlaska počelo je NATO bombardovanje, i počeo je egzodus desetine hiljada izbeglica sa Kosova. Ovaj egzodus je izazvao velike teškoće za Vlade Makedonije, Albanije i ljudi su bili prisiljeni da jako brzo izgrade izbegličke logore. Pošto sam ja imao 1400 ljudi koji su nedavano bili na Kosovu, koji su imali iskustvo u radu sa albanskim stanovništvom gospođa Agata iz UNHCER nas je zamolila a isto tako makedonska i  albanska Vlada da pomognemo u tim početnim danima osnivanja izbegličkih logora.

            Ja mislim da sam ja posetio skoro većinu logora u Makedoniji i onda neke i u Albaniji.  Uslovi su bili užasni i svuda gde sam ja bio ljudi ne samo u ovim izbegličkim logorima već i u selima. Ja sam posećivao neke izbeglice koji su živeli po selima van ovih logora, dakle ljudi bi mi prilazili i pričali mi priče o tome šta se desilo u njihovim selima, zašto su bili proterani i tako dalje. Sandra .. je bila službenik u mojoj kancelariji na Kosovu. Ja sam nju veoma cenio i ona je bila zadužena za ljudska prava na Kosovu i u našem izbeglištvu u Makedoniji ja sam je zamolio da ona okupi jedan tim da obiđe ove izbegličke logore i da prikupi što je moguće više priča o tome šta se desilo ovim izbeglicama.

            Ja sam je zamolio da zabeleži samo direktne priče nas nisu interesovale priče iz druge ruke, već samo ono što se desilo direktno ljudima sa kojima je ona razgovarala. Sandra je okupila tim od 5 ili 6 ljudi, neki od njih su bili pravnici. Znam da je bila jedna žena iz Danske, jedan pravnik iz Nemačke i još ljudi iz nekih drugih zemalja su bili u tom timu i svoje preostalo vreme boravka tamo u okviru naše misije oni su obilazili te logore i prikupljali ove izjave pod zakletvom ovih izbeglica koja ja nazivam ovim pričama o kršenju prava i maltretiranju i to je konačno sve bilo sakupljeno u taj dokument čiji naslov sad ne mogu da se setim al to je ovaj izveštaj OEBS-a o kršenju ljudskih rava.

TUŽBA:

            Sad će vam druga strana postavljati pitanja. Ja se izvinjavam što sam išao prebrzo za prevodioca.

 

MEJ:

            Izvolite, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pitam na koliko ćete mi vremenski  ograničiti ovo unakrsno ispitivanje.

MEJ:

            Tri sata. Ne više od tri sata. Ukoliko se održite od prepirki sa ovim svedokom, ukoliko se održite od ponavljanja pitanja, ukoliko budete postavljali kratka pitanja mnogo više ćete obaviti. Prema tome, pridržavajte se toga.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nije mi poznato da se ja prepirem sa svedocima, ali želim prethodno da kažem da nisam očekivao da ćete mi skratiti vreme unakrsnog ispitivanja, s obzirom na ovo jučerašnje proglašavanje po 92, jer  Drevenkijevič je svedočio dva dana, Mezonev  takođe dva dana, a njihov šef po vama treba da bude izložen ispitivanju samo tri sata. Mislim da je to...

MEJ:

            Sada gubite još više vremena koje će vam se oduzeti od vremena koje vam je dozvoljeno za unakrsno ispitivanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Dobro, gospodine Mej, ovo sam rekao da bi se zapisalo a ne da bih gubio vreme. Druga strana je juče počela ispitivanje sa diplomatskom karijerom svedoka, diplomate od karijere. Da li je tačno da ste od strane Klintona, juna 93. godine, imenovani za ambasadora u Panami, i da je na osnovu stava u Senatu on odustao da vas tamo pošalje?

MEJ:

            Da li razumete pitanje?

SVEDOK:

            Da. Moje nominovanje je malo prejaka reč za to Bela kuća je nameravala da me postavi da idem u Panamu, ali jedan senator je prigovorio, a u našem sistemu Senat jedan senator ima pravo da spreči nominaciju i potvrdu od strane Senata tako da ja nisam otišao u Panamu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je razlog za to bilo i vaše lažno svedočenje o odredima smrti u Salvadoru gde ste pre bili ambasador.

ODGOVOR:

            Razlozi senatora što se usprotivio mom postavljenju nisu nikad bili objašnjeni meni, niti  Stejtdepartmentu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Posetiću vas na pisanje to je naslov Vašingtonposta. To je 16. juni 1993 godine, "predsednik Klinton juče je nominovao Viljema Vokera ambasadora u Salvadoru, koji je pre toga bio diplomata u Hondurasu i Peru da zameni drugog ambasadora u Panami". Isto Vašington post 18. juna ispravka: "Klinton nije odobrio nominaciju diplomate od karijera Vilijema Vokera da bude ambasador u Panami, kao što smo mi javili u sredu. Postoji neki nagoveštaj da se u Senatu neko usprotivio postavljenju Vokera koji je ranije bio ambasador u Salvadoru.

            Da li je to imalo veze i sa reagovanjem  panamske javnosti i Crkve?

ODGOVOR:

            Ja nemam predstave zašto je to "Vašington post"  objavio, niti kakva je možda bila reakcija javnosti i Crkve u Panami.

 

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Dobro, onda ću vas podsetiti u vezi sa činjenicom da je osporvanje bilo vezano za vaš prethodni rad u Savadoru na pisanje "Njujork tajmsa" 24. aprila 90. godine, samo tamo gde vas spominju, prema tome, ne citiram novine, i njihova objašnjenja već vas, 2. januara ambasador Voker je rekao: nije bilo nikakvih dokaza o tome da je vojska bila umešana u ubistva, moguće je da su to uradile vladine snage. Ovi neosnovani komentari su kasnije bili replicirani od strane predsednika.

MEJ:

            Recite nam o čemu se radi u vašem pitanju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To je izveštaj koji sam citirao jer u njemu se govori "rimokatolički nadbiskup Romero je ubijen 4, monahinje iz SAD su bile ubijene a nekoliko predstavnika je bilo ubijeno ispred hotela kad su došli da sretnu svog vođu. Ubistvo 6  sveštenika je ponovo izbacilo na površinu pitanje koje inače postoji, tako javlja naš reporter 7 januara. Ono, o čemu se ovde radi nije samo minimalan nivo pristojnosti o Salvadoru već naša čast. Da ste vi lažno predstavili događaje u Salvadoru?

ODGOVOR:

            Ne. Časni sude, ukoliko mi dozvolite ja bih objasnio.

MEJ:

            Svakako.

SVEDOK:

            Ja sam bio ambasador u Salvadoru od 1988. do 1992. godine. Ubistvo ovih sveštenih lica, koji su neki bili moji prijatelji, desilo se pre nego što sam ja tamo došao. Dok sam ja bio ambasador gerilci su počeli konačnu ofanzivu 1989. godine u novembru, i kao što piše u Vašington postu, 6 sveštenika je bilo ubijeno. Kad sam ja dao izjavu i rekao da mi nismo znali ko je njih ubio, da su ljudi u uniformama sa maskama na licu mogli da budu ili iz vladine vojske ili iz redova gerilaca. To je bilo pre nego što je bilo otkriveno ko je zapravo počinio ova ubistva.

Ovde se kaže da je predsednik Kristijani objavio i preuzeo odgovornost za ubijanje ovih jezuitskih sveštenika, to je bilo urađeno 6. januara ili 7. januara, a ambasada je dala izjavu, ja mislim, 2. januara. Ukoliko ste zainteresovani ja imam sa sobom pismo Kongresa Sjedinjenih Država gde se navodi šta sam ja uradio, šta je moje osoblje u ambasadi uradilo da bi se istražilo ovo i ustanovilo ko je ubio jezuite, a onda da bi se postiglo da oni koji su bili odgovorni, a tu je bilo nekoliko pukovnika i narednika da se izvedu pred lice pravde, to je bilo učinjeno oni su bili osuđeni, kao što sam ja rekao, to je bilo urađeno uz punu saradnju Vokera, ambasadora i njegovog osoblja i američke vlade i tu je bio kraj ovog slučaja sa jezuitima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

Upravo sam hteo da nastavim sa pitanjem, pozivajući se na "Vašingtonpost", 21.marta 1993. godine, u nedelju, objavio je između ostalog u jednom dugom članku "Voker obmanjuje".

            Ovde se potvrđuje da ste vi dali netačnu izjavu koju je kasnije pobio i Kristijani, ali je meni posebno značajno da u ovoj izjavi objašnjavate ...

MEJ:

            Pre nego što nastavimo s ovim prvo treba ustanoviti ko je napisao taj članak?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Članak "Vašington posta".

MEJ:

            To ste nam rekli, ali ko ga je napisao da znamo ko iznosi te tvrdnje?!

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Mogu da vam ga dam kao dokazni predmet, dužina 2.976 reči, naslov "12 godina torture...

MEJ:

            Ali, pitam vas koje je ime novinara?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Đilijota Daglas Fara,  Vašington posta.

MEJ:

            Da li poznajete te ljude?

SVEDOK:

            Daglasa Forara veoma dobro poznajem, on je moj prijatelj.

MEJ:

            Ako možete da komentarišete ovo što je izneto?! Da li je to netačna izjava? Da li ste vi dali netačnu izjavu?

SVEDOK:

            Pa, gledano sada unazad, ja sam dao netačnu izjavu. Međutim, u vreme kad sam davao tu izjavu rekao sam ono što smo u tom trenutku znali. Znali smo da su oni formirani ljudi ubili sveštenika. U to vreme nismo znali otkuda su došle.

            2. januara bio sam u Vašingtonu, razgovarao sam sa kongresmenom Đo Moklijem, koji mi je takođe prijatelj, i on je vodio istragu Kongresa Sjedinjenih Država u vezi sa predmetom tog Jezuita. Pitao me da li smo pronašli krivce, ja sam rekao da još nismo. I da su oni mogli pripadati i jednoj i drugoj strani.

Tog istog dana, tada ja to nisam znao, u Salvadoru se situacija razvila, jedan major mog osoblja je rekao da je razgovarao sa vojnicima u Salvadoru i ispostavilo se da je jedna jedinica salvadorske vojske ubila  jezuite.

Prema tome, moja izjava jebila onoliko tačna koliko je mogla biti u tom trenutku.  Kasnije kad se otkrilo ko je ubio jezuite ja sam bio među prvima koji su pokušali privesti te oficire pravdi. Morate imati na umu da jeto bilo bez presedana u Salvadoru, da se pukovnik, dva poručnika i neki vojnici osude nakon što amerika vlada izvršila neverovatno veliki pritisak na salvadorsku vladu da se ti vojnici izvedu pred sud.

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, sada smo proveli 15 do 20 minuta na događaje na jednom sasvim drugom kontinentu koji su se dogodili mnogo ranije. Ako se ovde radi o pokušaju da se na neki način ospori verodostojnost ovog svedoka, vi ste imali priliku da to kažete, svedok je na to odgovorio, a sada vas molim da idete na neku temu koja je nešto tešnje vezana za optužnicu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Mej, pošto ste mi odredili ograničeno vreme, dozvolite da ga koristim kako ja smatram da je potrebno, a ovde se radi o svedoku koji je očigledno bio nadležan za vođenje određenih, kako bih rekao pokrivenih poslova ...

MEJ:

            Dobro, sve to možete da kažete ali ne smete trošiti vreme suda na događaje od pre mnogo vremena koje nisu relevantene. Idemo dalje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Decembra 11. 1989. godine, Sent Luis Post Dispeč, u velikom članku citiraću samo jedan mali deo...

MEJ:

            Ne, vaš pokušaj da se diskredituje ovaj svedok davnim događajima, raspravno veće proglašava irelevantnim. Maknite se od Salvadora, dobili ste jasna uputstva, ako želite da nastavite unakrsno ispitivanje morate slediti ta uputstva. Jer, vreme ovog suda je ograničeno i ono ne sme trošiti na irelevantne stvari poput ove. Prema tome, idite na događaje koji su tešnje vezani za uptužnicu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ovo je direktno vezano za kontinuitet aktivnosti svedoka. Evo pomeriću se sa Salvadora, samo ću pomenuti jedan drugi slučaj koji govori o kontinuitetu ovakve sadržine aktivnosti svedoka, odnosi se na Nikaragvu.

MEJ:

            Dopustite svedoku da odgovori na tu tvrdnju.

            Gospodine Voker, jeste li uspeli da shvatite šta je ta tvrdnja?

SVEDOK:

            Da, časni sude. Tokom moje 40-godišnje karijere američkog diplomate, a posebno tokom kasnije faze moje karijere dok sam bio ambasador u Salvadoru, dok sam bio pomoćnik državnog sekretara za Panamu, tokom 80-tih, ja kao i politika koju sam sprovodio bili su u velikoj meri kritikovani u slobodnoj štampi Sjedinjenih Država, pa i u svetskoj štampi. Prema tome, mene ni malo ne iznenađuje da ste vi pronašli članak koji iznosi tvrdnju poput ove. Sve što ja mogu da kažem je da je to jednostavno kritika američke politike  koja se odnosi na tu politiku, a ne tiče se mene lično.

MEJ:

            Izgleda, dakle, da u Nikaragvi ili Salvadoru, to nije jasno, neka humanitarna baza korišćena da se krijumčari oružje i municija, itd. Da li možete to da prokomentarišete?

SVEDOK:

            Da, mogu. Kao pomoćnik zamenika državnog sekretara za srednju Ameriku, tokom kasnih 80-tih, događalo se nešto što se kasnije nazvalo kontragejt. Ja sam bio zadužen da obezbedim humanitarnu pomoć kontrašima. To je politika koju je u nekoliko navrata potvrdio Američki Kongres. U to vreme ja nisam znao, a nije znao ni Stejt department, a ni ostatak sveta, jedan pukovnik po imenu Oliver Not, iz organa koji se zove Nešno sekjuritikansu, radio je stvari za koje je kasnije sudija Volš, u svojoj komisiji tvrdio da su ilegalne, a pisale su se dostave oružja kontrašima. Ova baza koju smo spomenuli Lopango nalazi se u Salvadoru i mi smo tamo dovozili humanitrnu pomoć. Za tu humanitarnu pomoć ja sam bio zadužen i mi smo tu humanitarnu pomoć dostavljali kontrašima.

Oliver Not i još neki drugi ljudi koristili su tu istu bazu da dovoze ilegalne potrebštine, tj. oružje. Izveštaj Velša je konstatovao da je isti aerodrom bio korišćen za obe vrste robe, legalnu i ilegalnu. Međutim, Volšov izveštaj nije ni na koji način tvrdio da je dostava humanitarne pomoći kontrašima bila ilegalna i da do nje nije smelo da dođe. Kao što sam rekao, to je bila službena politika koju je u nekoliko navrata odobrio Kongres.

            Da li je to dovoljno objašnjenje?

MEJ:

            Da. A sada idemo na sledeću temu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Postavio sam pitanje, pa ću vam reći šta sam citirao, nije problem! Da li je tako ili nije?! Ja postavljam pitanje, evo, citiram sebe da kažem. Citiram Geri Vilsona, njegov članak. Je li ovo tačno ili nije?

SVEDOK:

            Nisam siguran da sam shvatio pitanje. Ako pitanje glasi da li sam ja ili ljudi iz  KVM, da li smo mi snabdevali OVK, odnosno albansko stanovništvo pomoći, dok sam ja bio šef KVM, moj odgovor je ne! Da li je to bilo pitanje?

MEJ:

            Pitanje je bilo vi ste, dakle, sada podržavali jednu drugu kontrašku vojsku, u ovom slučaju OVK, i mislim da ste na to odgovorili.

            Odnosno, možda bi se to moglo formulisati ovako, jeste li vi podržavali OVK dok ste vi bili tamo?

SVEDOK:

            Ne. Mi smo veoma često osuđivali OVK zbog njihovih činova nasilja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Upravo ćemo na to doći.

            A, sada u vezi sa ovim povezivanjem ovakve aktivnosti, vezano za Račak, kaže:

MEJ:

            Dozvolite svedoku da odgovori na taj navod!

SVEDOK:

            Ja opet moram da kažem da nisam siguran odakle je taj citat. Ko je to rekao?! Ako pitanje glasi da li sam se ja smatrao sudijom, porotom i dželatom, moram da kažem da nisam.

MEJ:

            Prvo da čujemo odakle je taj citat?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ovo je isto citat iz ovog članka Gerija Vilsona, ali pretpostavljam da ne ...

MEJ:

            Gde i kada je taj Geri Vilson napisao taj članak?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nažalost ovde ja to nemam, to možete uzeti sa sajta koji ću vam dati, evo vam sajt, pa možete da vidite, orhanbihajnt ju es kosovopolis, evo ga sajt pa možete da proverite tačno i datum i sve drugo, ja nažalost nemam na raspolaganju sve potrebno ovde da bih mogao sve to da znam.

            Dakle, da li ste se vi bavili tim aktivnostima, gospodine Voker? Da li  je to bila glavna svrha vaših aktivnosti, paralelno sa ovom zvaničnom misijom koju ste vodili?

SVEDOK:

            Ja sam vršio moju službenu dužnost, a to je bila da OEBS-u i predstavnicima zemalja članica OEBS-a kažem i prenesem što je moguće više informacija o tome šta se dešava u stvarnosti na Kosovu, to je bio naš posao. Mi smo bili verifikatori. To podrazumeva prikupljanje informacija i prenošenje tih informacija.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači, samo to!

SVEDOK:

            Ne. Kako je misija napredovala od početka nadalje, mi smo preuzeli druge zadatke. Izvestan broj tih zadatka preuzeli smo na sebe na vaš zahtev, možda se sećate kad ste mi rekli da je, kako ste se vi izrazili, tzv. OVK kidnapovala dvojicu novinara i rekli ste mi da očekujete da moja misija ishodi njihovo oslobađanje. Prema tome, time je započeo proces u kojem smo mi u nekoliko navrata pokušali ishoditi oslobađanje ljudi. Npr. oslobađanje nekih vojnika vojske Jugoslavije koje je zarobila OVK kao i oslobađanje nekih pripadnika OVK koje su zarobile vaše snage. Prema tome, počeli smo se baviti i takvom vrstom aktivnosti.

            Isto tako, srpska zajednica na Kosovu, zamolila me da pokušamo utvrditi šta se dogodilo pripadnicima njihovih porodica koji su nestali.

            Prema tome, ono što pokušavam da kažem je to da se naša misija ponekad  obavljala i druge zadatke osim prikupljanja informacija i dostave tih informacija OEBS-u i dalje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja sam upravo pitao, ne samo na te informacije o kojima vi govorite već na obaveštajne informacije. Citiraću vam  Sandej tajms  London 12. mart 2000.

MEJ:

            Dopustite svedoku da odgovori na taj ceo niz navoda!

            Prvi navod, dopustite svedoku da odgovori na vaše navode.

            Dakle, šta je rečeno? Rečano je da su verifikatori prekida vatre zapravo bili oficiri CIE koji su razvijali veze sa OVK, koji su njima davali američku vojnu obuku itd.

            Prvo, ima li nešto istine u toj tvrdnji?

SVEDOK:

            Ako ima ja za to ne znam. Meni nije poznata nijedna osoba među osobljem KVM koja je radila za CIA ili pak organizovla obuku za OVK.

MEJ:

            Zatim je rečeno da je dobar deo opreme telefonske i sistema utvrđivanja pozicije pomoću satelita predat OVK-au, da li nešto znate o tome?

SVEDOK:

            Ne, ne znam. Koliko ja znam većina komunikacija OVK išla je preko mobilnih telefona i sličnih stvari. Gde su ih dobili, s kim su komunicirali, kako su ih koristili ja nemam nikakva osobna saznanja o tome.

MEJ:

            Izvolite, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U tom istom članku, upravo u vezi sa ovim što ste sad tvrdili da nemate saznanja, kaže se, to je znači "Sandej tajms" koji sam citirao:

TUŽBA:

            Časni sude možemo li znati autora ovog dokumenta?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kako da ne, to je  "Sandej tajms", 12. mart 2000. Tom Voker Ejden  Leverti.

MEJ:

            Dopustite svedoku da odgovori.

SVEDOK:

            Ja odbacujem tvrdnju da sam ja želeo rat na Kosovu. Ja sam verovatno već mnogo puta rekao da sam siguran da je CIA bila zainteresovana za ono što se dešavalo na Kosovu. Siguran sam da to vredi za obaveštajne službe mnogo zemalja, uključujući i vašu ličnu, svi su bili zainteresovani za ono što se dešava na Kosovu. Ja nisam nikada bio u CIJI, nemam nikakve veze sa CIJOM, ja jesam radio sa pripradnicima CIJE, ali ne u vezi sa Kosovom. Prema tome, kao što sam već rekao ja sam siguran da je CIJU interesovalo ono što se dešavalo, ja sam siguran da su oni čitali izveštaje OEBS-a, ali to što to Voker u londonskom  "Tajmsu" kaže i što on iz toga zaključuje to ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, pre nego što pređem na sledeće pitanje, ja ovoj vašoj dami, sekretaru dajem znake ali me ona izgleda ne vidi, ja bih hteo da postavljam pitanja uz pomoć nekih sekvenci koje imam na ovoj kaseti pa molim da se ona uključi.

 Sekvence su vrlo kratke i molim tehniku da dajem jednu po jednu onako kako budem tražio. Između svake ima prekid. Ne znam da li me tehnika čuje?

Dok oni ovo nameste, gospodine Voker, da li poznajete kanadskog oficira, istoričara Rolija Kita? On ima nekoliko diploma, 30-godišnji staž u kanadskoj vojsci, dakle, takođe u okviru NATO, istoričar, bio je šef Vaše kancelarije Verifikacione misije u Kosovu Polju, da li ga se sećate?

SVEDOK:

Ne sećam se tog imena.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Verovatno ćete ga se setiti.

            Gospodine Voker, pošto u vašoj izjavi govorite na str., da je sad ne citiram, citiraću je ako smatrate da nije tako, govorite o NATO agresiji, da li je tačno da je NATO bombardovao Jugoslaviju zato što je Amerika i njen državni sekretar Madlen Olbrajt htela rat?

SVEDOK:

            To nije moje mišljenje o tome zašto je NATO započeo bombardovanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas, pustite prvu sekvencu, nadam se da ćete prepoznati i ton molim.

 

 

 

            /video snimak/

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, ko je to bio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To je bio šef kancelarije verifikacione misije u Kosovu Polju, oficir

MEJ:

            Dobro, dobro, onda ćemo zatražiti da svedok kaže da li prepoznaje tog gospodina ili ne.

SVEDOK.

            Ne, ne prepoznajem.

MEJ:

            Pogledi tog gospodina su sasvim ilerevantni, ako vi njega želite pozvati kao svedoka to možete ali ne možete ovog svedoka ovde ispitivati o pogledima tog gospodina. Da li želite još nešto od te trake videti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Videćete još, ali mislim da...

MEJ:

            Dobro, dobro, to ćemo nakon pauze. Vi ne smete postavljati pitanja o tome. Mi smo videli tek poglede tog čoveka. On ako treba može svedočiti kad zato dođe vreme. Gospodine Voker, molim vas da se vratite za pola sata. Molim ustanite.

 

 

PAUZA

 

MEJ:

            Izvolite sesti.

            Izvolite, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kako možete da mi uskratite pravo da tražim od svedoka da komentariše izjave oficira koji je bio član njegove misije i na čijim se nalazima zasnivao njegov izveštaj? Uopšte ne razumem to!

MEJ:

            On ne poznaje tog čoveka koga smo videli na televiziji, a komentari se tiču upravo onih pitanja o kojima mi moramo da odlučujemo. Prema tome, nije na čoveku koga smo videli na televiziji, niti na ovom svedoku da o tome odluči već na našem sudskom veću. A sada izvolite, molim vas.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ja ću onda nastojati da dobijem odgovore, ali da li to znači da smo konstatovali da gospodin Voker tvrdi da ovaj oficir nije član misije.

MEJ:

            Ne, on je samo rekao,  da nije prepoznao tog čoveka.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Šta znači što ga nije prepoznao? To ne znači da on ne može da komentariše njegove stavove ako je to oficir koji je vodio jedan  odsek u misiji.

KVON:

            Možete postaviti pitanje svedoku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da je tokom vašeg boravka na čelu KVM policija bila profesionalna i da je saradnja sa policijom bila dobra.

ODGOVOR:

            Ako me pitate za srpsku policiju bilo je određene saradnje, ali ipak dogodio se  i čitav niz incidenata od kojih sam ja u jednom lično učestvovao. Moram da kažem da su oni bili najneprofesionalniji i najmanje spremni na saradnju od svih koje  sam  video u svojoj karijeri.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa upravo vaš pripadnik koga mi ne dozvoljavaju da citiram ovde, kaže da su se slagali veoma dobro i da su oni dobro i profesionalno obavljali svoj zadatak. A on je bio na terenu, a ne vi. Je li to tako ili nije?

ODGOVOR:

            Kao što sam  rekao gospodine Miloševiću,  nisam prepoznao čoveka koga smo videli na ekranu. Mi smo imali preko 1400 ljudi u misiji i ja sam znao samo mali broj njih. Ja nisam poznavao tog čoveka. Možda je on imao odlične odnose sa policijom,  ja sam imao bar jedan slučaj u kom sam lično učestvovao, gde je policajac došao pred mene sa ručnom bombom i ja to ne smatram profesionalnim policijskim ponašanjem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Voker, vi ste u svojoj izjavi čitave dve stranice posvetili tome da se jedan pijani policajac  nešto posvađao sa vašim obezbeđenjem i da vam se izvinio čak, a da vi sami bombu niste ni videli i ja ne vidim da taj incident zaslužuje pažnju koju vi pridajete. Je li to tačno ili nije?

ODGOVOR:

            Ja sam lično mislio da je to jedan veoma ozbiljan incident. Moje obezbeđenje i obezbeđenje drugih ljudi iz naše misije su bili umešani u to. Kao što vi kažete, bio je pijan, bio je naoružan, i članovi mog obezbeđenja su videli tu bombu i mene uklonili iz njegovog prisustva, jako brzo. Kad sam se ja vratio, onda se na lošem i pijanom engleskom  pokušavao izviniti. Ovaj incident je bio toliko ozbiljan da sam ja tražio da general Lončar izvrši istragu. On je obećao da će to uraditi i vratio se posle nekoliko sati i rekao mi da smo zapravo mi izmislili ceo slučaj i da je to bila krivica mog nenaoružanog obezbeđenja koji su isprovocirali pijanog naoružanog policajca koji je nosio ručnu bombu. Zapravo, on je slučaj predstavio sasvim suprotno.

 

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Da se ne zadržavamo na tome.  Vi ste sami rekli da je utvrđeno da on nije bio na dužnosti, a oružje nikakvo nije upotrebljeno kao što u vašoj izjavi stoji. Je li tako ili ne?

ODGOVOR:

            General Lončar mi je rekao da  to nije bio  policajac iz Beograda,  nije bio na dužnosti, da nije bio pijan, da nije bio naoružan, a ja sam lično video "kalašnjikov"  u njegovim kolima, a policajci koji su ga odveli imali su na sebi skijaške maske. Odveli su ga neposredno posle incidenta. Ja sam takođe mislio da je bilo vrlo neprofesionalno od policije da čoveka koji je navodno bio pritvoren stave u policijsko vozilo na zadnje sedište, uz oružje pored njega i da mu se dozvoli da ode sa maskom preko lica, ali ja nisam profesionalni policajac. Možda to jeste profesionalno ponašanje, ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da ne gubimo vreme pošto imamo mnogo značajnije teme. Vi govorite u izjavi o etničkom čišćenju, a da li vam je poznato, da li bi hteli da komentarišete, na primer, izjavu vašeg člana misije, koji kaže "mogu da posvedočim da u februaru i martu 99.  godine nije bilo nikakvog genocida kada je reč o etničkom čišćenju, nisam prisustvovao ni video događaje koje bi mogao da okarakterišem kao etničko čišćenje, želim da kažem da sam bio svedok niza incidenata, a većinu njih je izazvala OVK, zbog koje su snage bezbednosti potpomognute Vojskom reagovale". Je li to tačno ili ne?

MEJ:

            Pre nego što svedok odgovori, moramo da znamo ko je dao tu izjavu i kada?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ovaj isti oficir,  i tu izjavu takođe imam na traci koju mi ne dozvoljavate da vam pustim.

MEJ:

            U redu, oficir, ovaj kanadski oficir, čije smo ime čuli, navodno je u jednom trenutku rekao da nije video nikakvo etničko čišćenje. Možete da vidite, gospodine Vokeru, šta se tvrdi,  to stoji na ekranu i možete li da nam date komentar na to.

SVEDOK:

            Ja ne mogu da komentarišem šta je on video i šta nije video.  Sve ono što sam ja reko o etničkom čišćenju bilo je zasnovano na mom ličnom posmatranju i onome što su videli drugi članovi moga tima, a ko je bio taj čovek i zašto je on dao takvu izjavu, ja jednostavno nemam pojma.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi govorite o izbeglicama. Da li biste komentarisali i sledeću izjavu ovog vašeg oficira. "Poslednjih nedelju ili desetak dana na Kosovu stalno smo dobijali izveštaje o stotinama, neki put i hiljadama izbeglica iz naše zone odgovornosti. Međutim, kad smo moji posmatrači i ja otišli, na više mesta pronalazili smo samo nekoliko desetina izbeglica. To ne znači da nije bilo stotinu ljudi u pokretu, a njih su brzo prihvatali njihovi rođaci iz Prištine ili su odlazili u brda, ili negde drugde. Ali to nije bilo etničko čišćenje, odnosno to nije ono što ja podrazumevam pod tim izrazom, a još manje genocid. Nisam bio svedok masovne povrede ljudskih prava. Ono gde  sam ja prisustvovao, bili su događaji koji su se brzo pretvorili u građanski rat u punom zamahu između pobunjenika - terorista, kako su ih zvale snage bezbednosti, i snaga bezbednosti koje su pokušavale da odbrane komunikacione veze i razne objekte širom Kosova". Da li je to tako ili nije?

 

 

ODGOVOR:

            Ja ponovo kažem da nemam pojma o čemu taj čovek govori, da li on govori o izbeglicama pre bombardovanja, tokom bombardovanja. Ja sam sam video desetine hiljada izbeglica u izbegličkim logorima koje sam ranije spomenuo u Makedoniji, i Albaniji. Oni su svi bili Albanci i ponovo kažem ne znam uopšte gde je bio taj čovek, ko je on bio, s kim je on razgovarao, tako da ne mogu komentarisati njegove izjave.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa ja sam vas malopre obavestio da je on bio šef vaše kancelarije, šef vašeg biroa u Kosovu.

MEJ:

            Svedok je rekao da ne može da komentariše na to šta taj čovek tvrdi da je video. Kao što sam rekao, ukoliko želite tog čoveka da pozovete kao svedoka, sigurno imate na to pravo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Moje pitanje nije da li ga poznaje, nego sam ga pitao za komentar ovoga što on tvrdi. Ali možemo da idemo dalje. Da li je tačno da su Vojska i MUP poštovali sporazum a da je OVK bio taj koji nije poštovao sporazum koji smo Holbruk i ja postigli?

ODGOVOR:

            Tokom našeg sastanka u novembru ja sam vama rekao da nijedna strana ne poštuje sporazum tj.   da ni MUP ni Vojska Jugoslavije ni OVK da poštuju i rade stvari koje su bile izričito zabranjene sporazumom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li možete da komentarišete ovu izjavu gde oficir tvrdi da je bio u selima na Kosovu i kao što znate OVK je kontrolisala godinu dana ranije 50 posto teritorije. "Snage bezbednosti nisu zalazile u ta područja u skladu sa Sporazumom Holbruk Milošević, ali OVK se nije zadržavala na svojoj teritoriji. Stalno su prodirali i napadali i tako dalje". Na pitanje da li podržavaju OVK, dobijao sam nejasne odgovore na pitanje stanovništva. Da li to možete da komentarišete?

ODGOVOR:

            Ja nisam sasvim siguran koje je vaše pitanje, gospodine Miloševiću.Ja ću ponoviti da niko u KVM niti ja, niti bilo ko na terenu ko je radio ono što je treba da radi nije pomagao ni jednoj ni drugoj strani. Mi smo bili tamo da utvrdimo šta rade i jedna i druga strana. Da li poštuju Sporazum koji je vaša Vlada potpisala. Ja moram da prokomentarišem to što vi spominjete da li je OVK kontrolisala teritorije. Ja se sećam izričito kad sam vas pitao o tome da možemo da dovedemo helikopter koji je bila ambulanta iz švajcarskog kontigneta i kad sam objasnio da nam je to potrebno za slučaj da se naši ljudi povrede na teritoriji koja je pod kontrolom OVK vi ste ponudili da se koristi helikopter vaše Vlade da bi se ti ljudi izvukli, i rekli ste mi izričito da OVK ne kontroliše nijedan deo teritorije na Kosovu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Poenta je bila da je OVK napadala, a ne da je kontrolisala teritoriju. On je to pominjao godinu dana ranije, ali je napadala umesto da se uzdržava. Ali da idemo dalje. Da li se vaša saradnja odnosila na pomaganje separatizma? Da li je to tačno? Kako možete da komentarišete na primer ovu tvrdnju. Na osnovu svega što zna čini mi se da smo de fakto pomogli pokretu separatizma a da ideja o multikulturnom Kosovu nestaje isto kao Srbi, Romi, i drugi,  koje ubijaju i primoravaju da beže, kako bi sačuvali živu glavu. Je li ta konstatacija tačna ili ne?

 

 

ODGOVOR:

            Primedba da OVK na neki KVM način pokušavao da promoviše separatizam je apsolutno suludan, neosnovan, nije istinit. Ukoliko jeste bilo pojedinaca koji su imali neke emocije po pitanju separatizma, ja na to ne mogu ništa da kažem, ali instrukcije koje sam ja dobio nisu imale nikakve veze za podsticanjem ili promovisanjem separatizma.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi tvrdite da su svi sa kojima ste razgovarali  nedvosmisleno izjavljivali da su pobegli sa Kosova od represije i pretnji Vojske Jugoslavije, a ne od NATO. Molim vas komentarišite ovu tvrdnju vašeg oficira. A ona glasi opravdanje za rat koje se isto tako može osporavati bilo je tobože etničko čišćenje i ugrožavanje ljudskih prava koja su navodno počinjena kad smo ja i moje kolege bili na Kosovu. To se nije događalo. Izbeglice nisu bežale sa Kosova u proleće dok smo mi bili tamo, sve dok NATO nije započeo rat 24. marta. Prema mojim saznanjima, Komisija UN za izbeglice izvestila je da su prvi veliki talasi izbeglica prešli granicu tek 27. marta i to u većem broju. "Kao što ste pomenuli, stotine i hiljade izbeglica ljudi kao posledica u građanskom ratu, ali pre svega bombardovanja NATO. To tvrdi vaš oficir. Da li je to tačno ili ne?

ODGOVOR:

            Ponovo kažem, gospodine Miloševiću, tražite da ja komentarišem izjavu koju je dao službenik KVM iz bilo kog razloga, a ne znam na osnovu kojih dokaza je  dao tu izjavu. Ukoliko vi mene pitate šta je nateralo izbeglice onaj veliki talas izbeglica da napusti Kosovo tokom NATO bombardovanja, mogu da vam kažem da sam ja razgovarao sa stotinama i stotinama izbeglica u izbegličkim logorima i nisam naišao ni na jednog koji je rekao da je pobegao od bombardovanja. Naprotiv, neki su govorili da su želeli da dođe do većeg bombardovanja. Svi su govorili o užasima, o zlostavljanjima koje su pretrpeli od vaših snaga bezbednosti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Ovaj čovek ne govori na osnovu ne znam kakvih činjenica koje je negde pročitao, nego na osnovu svog neposrednog rada na Kosovu i Metohiji. Zato sam tražio da komentarišete. Moje sledeće pitanje je da li je tačno da je UČK bio oružani put realizacije i ideje Velike Albanije.

ODGOVOR:

            Ja nemam na osnovu čega da odgovorim na to pitanje. Ja ne znam kakav je cilj imala OVK tokom konflikta, sem da su hteli da zaštite albansko stanovništvo, koje je bilo njihova baza da su hteli da ih zaštite od nevolja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Sad molim da pogledamo prilog 11 sa ove kasete. To nije ovaj oficir, gospodine Mej, nego je prilog sa albanske televizije. Molim tehniku da prepozna taj govor. Vidi se govor oficira UČK i oficiri UČK govore o ovome o čemu govorim ja. Cela traka sa 20 priloga, gospodine Mej, nema više od 10 minuta. Evo, preskočili smo ovoga koga niste hteli da čujete. Ovde on govori o ciljevima Velike Albanije određene 1912. godine. Ja mislim da to nije to. (video snimak).

            Govornik nosi uniformu UČK sa amblemima, kapom ima oko njega dosta drugih UČK. Dobro dok nađu taj prilog. Molim vas odgovorite mi na pitanje da li je tačno da je UČK teroristička grupa ili teroristička organizacija.

ODGOVOR:

            Ja znam, upoznat sam sa tim da su pripadnici OVK počinili stvari koje ja osuđejem to su bili zločini sa nasiljem, kidnapovanja, ubistva i tako dalje. Kako god da hoćete da to definišete kao terorističku organizaciju ili na bilo koji način to je druga stvar. Ali ja sam to uvek osuđuvao kao jedan zločin. Upravo onako kako sam to reko.

SLOBODAN MILOEŠVIĆ.

            Dobro, vi ste upoznati sa rezolucijama Saveta bezbednosti 1160.1199 i 1203 koje su kao što znate usvojene 98 godine.

ODGOVOR:

            Upoznat sam sa Rezolucijama Saveta bezbednosti u prošlosti sam jako dobro poznavao, sad ih se slabo sećam sem u nekom širem kontekstu kao što sam ovde naveo danas.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas ton, pošto ima i ton. (Prilog: video snimak).

            Dakle, moje je pitanje bilo da li je OVK bio oružani put ralizacije ideja velike Albanije koja je čiji su ciljevi određeni.

MEJ:

            Ja ću ovo prekinuti. Zašto biste vi tražili od ovog svedoka gospodine Miloševiću, je da komentariše nešto što neki neidentifikovani čovek kaže na televiziji. Potpuno je besmisleno da ga pitate o tome. Vi možete nama to da pustite kada vi budete iznosili vaše argumente i možete da tražite da mi to razmatramo ali sad je to gubljenje vremena.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da ne gubimo vreme pošto se maglovito sećate ovih Rezolucija posetio bih vas da u 1160 piše da se osude svi akti terorizma od strane ... svi elementi albanske zajednice treba da ostvaruju svoje ciljeve jedino političkim sredstvima. Da se mora sprečiti naoružavanje i obuka u korist terorističkih aktivnosti na Kosovu i Metohiji. 

            U 1199 ponavlja se osuda terorizma radi ostvarivanja političkih ciljeva bilo kojih grupa i pojedinaca, osuđuje svaka spoljna podrška takvoj aktivnosti na Kosovu uključujući i snabdevanje oružjem, insistira da rukovodstvo kosovskih Albanaca osudi sve terorističke akcije i tako dalje. Zahteva da države članice spreče prikupljanje novčanih sredstava na njihovoj teritoriji koja se koristi za kršenje Rezolucije 1160.

            U 1203 ponovo se osuđuje terorizam i tako dalje i insistira na tome da rukovodstvo  kosovskih Albanaca osudi sve terorističke akcije, zahteva neodložan prestanak takve aktivnosti i tako dalje. Dakle, ja ponavljam pitanje, jesu oni teroristička organizacija ili ne, po vašem mišljenju, gospodine Voker?

MEJ:

            Svedok je već na to odgovorio. Ovo je ono, što ja nazivam vašim prepiranjem sa svedokom. To je argument koji možete nama da iznesete, ali je potpuno besmisleno da konstantno postavljate ista pitanja svedoku. Postavite neko drugo pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            S obzirom na to da se  ovde, u ovoj prostoriji,  vrlo često govorilo o nekakvim srpskim paravojnim formacijama i raznim tigrovima, tvrdeći da su srpske snage nosile crne kape i da su imale neke jedinice koje se zovu "tigrovi", molim vas da odgovorite na pitanje da li ste za vreme svog boravka na Kosovu bili upoznati sa crnim tigrovima u okviru ove terorističke organizacije UČK. Molim vas da pustite sledeći prilog. (video snimak).

            Molim vas da li ste se vi sastajali sa komandantima UČK kao na primer Hil, i da li vam je Hil podnosio izveštaj o svojim sastancima sa UČK? Molim da pustite sledeći prilog?

Da li vas je Hil obaveštavao o ovim susretima, o njihovoj sadržini. Šta ste vi ,kao šef verifikacione misije, u vezi s tim informisali.

SVEDOK:

            Ambasador Hil i njegov kolega austrijski ambasador u Beogradu, mislim da je to bio Beograd, često su  odlazili na Kosovo dok sam ja bio tamo, oni su imali sastanke sa OVK-a, baš kao i sa vašim ljudima. Oni bi rekli šta se dogodilo, bilo je sastanaka  o kojima mi nisu mnogo rekli. Ovisno o tome kako bi se i kada sastali. O ovom konkretnom sastanku ne sećam se da su mi bilo šta rekli,  oni su držali više sastanaka sa OVK-a.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ali, vas, gospodine Voker, nije izabrao OEBS na to mesto, nego vas je izabrala Olbrajtova, je li to tako ili nije?

SVEDOK:

            To je netačno. Ja sam siguran da su od gospođe Olbrajt tražili da nominira neke ljude za taj položaj. Ne znam ko je to od nje tražio. Moje ime nominirano je pred vođstvom OEBS-a na jednoj konferenciji u Oslu, pretpostavljam da je moje imenovanje potvrdilo i kompletno članstvo. Kao što dobro znate, gospodine Miloševiću, OEBS funkcioniše na principu potpunog koncenzusa, to znači koncenzus svih 54 zemlje članice. Moju nominaciju izneo je američki Stejt department, ali ju je prihvatilo kompletno članstvo OEBS-a.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, molim vas pustite sledeći prilog.

             

            Dobro, išla su dva. U jednom ste videli Holbruka koji tvrdi upravo suprotno od vas. Da je vas direktno i lično imenovala Madlen Olbrajt, a u ovom drugom prilogu, to je izjava Rolanda Keja.

MEJ:

            Pustite svedoku da odgovori na to. Možete li vi nešto korisno da dodate tome, ambasadore?

SVEDOK:

            Kao što sam već rekao, gospodin Holbruk je u pravu kada kaže da je mene odabrala gospođa Olbrajt. To znači da sam između osoblja u Stejtdepartmentu ja izabran da budem nominiran za taj položaj u OEBS-u. Prema tome, da. ona je mene odabrala među svojim osobljem da me predloži. Međutim, taj izbor su prihvatili i potvrdili vođstvo OEBS-a i stalno veće OEBS-a i to jednoglasnim koncenzusom.

MEJ:

            A ovaj gospodin na traci, kojeg mislim da smo već ranije videli, čini mi se da je to onaj čovek koji je već ranije iznosio svoje poglede. Da li nešto želite reći  o tome, o toj tvrdnji koju je on izneo.

SVEDOK:

            Ništa, osim toga da su to njegovi pogledi, da ja ne znam ko je on, odakle mu informacije, prema tome ja ne mogu to komentarisati.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nije isti čovek, to je potpuno drugi. Govori o tome....

MEJ:

            Je li to neki drugi pripadnik KVM-a, ja sam mislio da je to Ronald Kit?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Roland Kejt iz KVM-a, govori da je Voker obezbeđivao diplomatsku podršku UČK-a. Moje sledeće pitanje glasi, ni vi ni Drevenkijević niste beležili sve povrede sporazuma od strane OVK-a. Da li je to tačno?

 

 

SVEDOK:

            Sve što smo mi opazili, odnosno sve za šta smo  saznali a što je izgledalo kao kršenje sporazuma, odmah je prosleđivano OEBS-u u Beč. Ja sam siguran da smo  nešto i propustili. Međutim, sve ono što smo  saznali, mi smo uvek kategorički pokušavali staviti u  izveštaje koji su slani OEBS-u u Beč.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste vi lično smatrali da OVK-a vrši većinu povreda sporazuma?

SVEDOK:

            Da. Kada je reč o broju kršenja  OVK-a je počinio veći broj kršenja. Međutim, kada je reč o razmerima samih kršenja, onda je moje mišljenje  da su vladine snage, kada su spaljivale sela, kada su u slučaju Račka pogubila 45 civila, da je taj vladin odgovor, bez obzira na to kakva je bila prvobitna provokacija OVK-a, bio disproporcionalan. Prema tome, ako govorimo o brojkama, mogu reći da je OVK-a počinila više, a ako govorimo o razmerama, onda mislim da je vlada daleko nadmašila OVK-a svojim počinjenim nasiljem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kada kažem većinu povrede sporazuma to je sintetička definicija, ne može se razdvajati na brojke i na obim.

Molim vas, dajte sledeći prilog. 

            To je bio malopre Klaus Nauman, predsednik Saveta NATO. Ovaj koji kaže da ste vi o tome među sobom govorili. Gospodine Voker, vi ste član Nacionalne ....

MEJ:

            Samo trenutak, samo trenutak, pa ne možete samo tako otići sa ove teme. Da li se sećate da ste nešto rekli o tome gospodinu Naumanu.    

ODGOVOR:

            General Nauman nije bio predsednik veća NATO-a. On je bio na čelu vojne komisije NATO-a i radio je u uskoj saradnji sa generalom Veslijem Klarkom. Kao što sam rekao, ja sam mogao govoriti o velikom broju kršenja koje je počinila OVK-a, ali siguran sam da sam mu isto tako rekao da su masovnija kršenja, kršenja većih razmera bila kršenja koja su počinile vladine snage.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste član Nacionalno-albansko-američkog saveta pod nazivom "Henso-hop". Da li je to tačno?

SVEDOK:

            Zamolili su me da budem počasni član njihovog Upravnog odbora. Ne "Henso-hop" što je jedna druga organizacija koja se bavi davanjem stipendija studentima da dođu na studije u Sjedinjene Države. Govorimo ovde o Nacionalnom-albansko-američkom veću i nakon mog iskustva na Kosovu, ja sam prihvatio da budem počasni član njihovog Upravnog odbora.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Da li se sećate o broju od 10. juna 2002. godine "Bota sot", "Svet danas" na albanskom, Albansko-američko nacionalno veće je odlikovalo bivšeg državnog sekretara gospođu Medlin Olbrajt, odlikovanje "Henso-hop". Kada ste vi u svom govoru rekli: "Bila mi je čast i zadovoljstvo da radim pod kišobranom i direktivama gospođe Olbrajt, koja je među najzaslužnijima za vojni ulazak NATO na Kosovo", itd. "Najzaslužniji ste za vađenje Kosova iz Miloševićevog režima, rekao je Voker". Da li se sećate toga, gospodine Voker?

SVEDOK:

            Sećam se toga veoma dobro. Pa, to je bilo pre samo nedelju dana. Ja sam predstavio Madlen Olbrajt, i u govoru koji sam održao i izrazio sam svoje poštovanje za nju, i izrazio sam mišljenje da je ona bila jedan od ključnih ljudi koji su doveli do konačnog ishoda događaja na Kosovu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Koji su doveli, kako ste rekli do "ulaska NATO na Kosovo, najzaslužnijima za vojni ulazak NATO na Kosovu", je li tako?

SVEDOK:

            Tako je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste davali informacije za koje niste bili sigurni da su tačne. Da li je tako ili ne?

SVEDOK:

            Nisam siguran da sam vas shvatio.

MEJ:

            Molim vas, kako glasi vaše pitanje?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pitanje je bilo vrlo jasno. Da li ste davali informacije za koje niste bili sigurni da su bile tačne?

SVEDOK:

            U vezi s čime?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, evo pogledajte ovaj prilog "Bi-bi-sija" odnosno izjavu gospodina Vokera na "Bi-bi-siju". Molim vas, pustite sledeći prilog.

            (Video prilog).

            Dakle, kako komentarišete ovu svoju izjavu, gospodine Voker? Legitimnu odbranu granice koju izjednačavate sa ubijanjem mladića u "Pandi" i vaše objašnjenje da ne znate tačno i da ne možete tačno da utvrdite o čemu se radi, a pitanje je bilo, jeste li davali  informacije za koje niste bili sigurni da su tačne.

SVEDOK:

            Ako pitanje glasi da li ja i dalje stojim iza onoga što sam rekao na ovom snimku, odgovor je potvrdan. Da, stojim! Ja sam osudio oba događaja, i zasedu i ubistva, ubijanja pripadnika OVK-a koji su nosili oružje preko granice, i to je bilo nešto zašta je vaša vlada odmah preuzela odgovornost. Tako da sam ja znao šta se tamo dogodilo i znao ko je počinio ubistva. Ja sam to osudio kao čin nasilja. Nisam osporio pravo vlade da brani svoje granice, ali rekao sam da je tragično da je do toga došlo. A sigurno je tragično i to da je odmah nakon toga došlo do tog incidenta u Peći, u kojim su mlađi muškarci Srbi ubijeni u kafiću. I ja sam to takođe osudio kao čin nasilja. Prema tome, rekao sam da osuđujem nasilje bez obzira na to odakle dolaze. Kada je reč o incidentu u tom kafiću u Peći, niko za to nije preuzeo odgovornost i mi do dana današnjeg ne znamo ko je to počinio. Mnogi ljudi su pretpostavili kao i ja da je to počinila OVK-a, ali mi još ne znamo ko je to učionio. Prema tome, da li sam ja izjednačio ta dva incidenta, ne. Ja sam rekao da su oba incidenta čin nasilja i izrazio sam žaljenje da je došlo do toga, i osudio nasilje bez obzira na to odakle dolazi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas, u odbrani granice, gde je ubijen jedan broj pripadnika UČK-a koji su bili naoružana kolona i zarobljen jedan broj, takođe OEBS, odnosno vaša misija, kvalifikovalo je kao legitimni postupak jugoslovenskih vlasti. Šta je tu imalo da se osuđuje?

SVEDOK:

            Rekao sam da sam protiv nasilja i da se nadam da se takve stvari više neće dogoditi, jer jedan čin nasilja, jedno ubistvo na jednoj strani obično isprovocira recipročni čin druge strane. Moj citat nasilja "milo za drago" je već spomenuto u drugim okolnostima i to je bio problem kada sam se ja obraćao štampi, odmah nakon ta dva incidenta. Ja sam pokušavao smiriti ljude i postići situaciju u kojoj neće biti daljeg nasilja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, vi ste sukob na granici sa oružanom kolonom UČK-a i dejstvo snaga Jugoslavije kvalifikovali kao ubistvo?

SVEDOK:

            Mislim da ste već rekli da je misija KVM-a prihvatila pravo države da brani svoje granice pred oružanim upadačima. Međutim, ja sam u isto vreme rekao da je šteta što je došlo do gubitka života, a nakon toga došlo je do gubitka života u kafiću u Peći i ja sam vam pokušavao izneti apel da se smanji nivo nasilja. I rekao sam da se čini da nasilje koje počini jedna strana provocira nasilje na drugoj strani.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, u toj simetriji i jeste problem, ali molim vas, i vaši izveštaji u odnosu na OVK-a o odnosima UČK-a i samih seljaka su, čini mi se, posledica nedovoljne informisanosti, je li to tačno ili ne?

SVEDOK:

            Naši izveštaji o OVK-a u odnosu na njihove odnose sa seljacima, mi nikada nismo imali potpune informacije, mi smo imali samo informacije koje su nam došle u ruke. Ono što smo uspeli videti svojim očima. Prema tome, samo smo o tome izveštavali, da li su to bile sveukupne informacije, ne nisu, ali to je bilo najbolje što smo mogli učiniti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, molim vas, sledeći prilog, vrlo kratak.

            Dakle, govori o tome da su ljudi napuštali sela plašeći se OVK-a. U vezi sa Rogovom, samo jedno pitanje.

MEJ:

            Ne, ona to nije rekla. Radi se o nekom ko je došao i rekao da su seljani želeli da budu ostavljeni na miru. O tome se radi. Sledeće pitanje ili sledeći snimak.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Naravno, ostavljeni na miru, a ne uvlačeni u poslove .....

MEJ:

            Ne, ne smete iskrivljavati ono što je rečeno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, gospodine Mej, da idemo dalje. U vezi sa Rogovom, samo jedno pitanje. Da li li je tačno da ste saznali da je u mestu Rogovo 29. januara 99. godine ubijeno više od 20 Albanaca, i da su to bili uglavnom borci UČK-a koji su ranije pokušali da izbegnu zasedu vojske a ubijeni su u sukobu. Je li tačno?

SVEDOK:

            To je tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Hvala Bogu da je bar nešto tačno. Kada govorite o Račku, u vašoj izjavi kažete sledeće: "Dok sam posmatrao ta tela, primetio sam nekoliko stvari. Prvo, da je prema ranama i krvi oko njih i baricama osušene krvi na zemlji pored tela bilo očigledno da je to odeća koju su ti ljudi imali na sebi kada su ubijeni. Bio sam bez sumnje da su umrli tamo gde su ležali. Količina i mesto krvi na tlu, pored svakog od njih bila je jasna indikacija toga".

            Da bi smo uštedeli vreme,  molim vas, neka sudski poslužitelj redom pokaže ove slike koje su iz dokumentacije druge strane. Znači, nisu iz moje nego iz dokumentacije gospodina Najsa. Za sve ove slike imam pitanje gde je tu krv pored svih ovih pojedinačnih ili grupnih tela koja su u dokumentaciji gospodina Najsa, dakle ne u mojoj. Pokažite ih ...

MEJ:

            Čekajte. Stavite, molim vas, te fotografije jednu po jednu na grafoskop i onda dozvolite svedoku da ih pogleda. Ja pretpostavljam da su to fotografije raznih tela koje su već ranije bile pokazane.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Stavite na grafoskop jednu po jednu.

MEJ:

            Stavite ih na grafoskop, molim vas.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jednu po jednu, tim redom kako su, kako sam vam dao. Gde tu vidite tragove krvi?

MEJ:

            Idite na sledeću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ovde ima tragova krvi, bilo gde na tlu?

SVEDOK:

            Mislim da je ovo krv.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi govorite na tlu, barice krvi na tlu, na tlu nema krvi uopšte.

SVEDOK:

            Ne na ovoj slici.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ni na prethodnoj, idite dalje.

            Ima li ovde, bilo gde, na tlu barica ili tragova krvi?

SVEDOK:

            Ne, ne na toj slici.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dalje, molim vas. Gde je ovde krv?

SVEDOK:

            Ne vidim.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Idemo dalje.

MEJ:

            Sledeću molim.  I sledeću, molim.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Čak ni ovde nema nigde na zemlji tragova krvi, a vidimo da je kamen okolo. Ajdemo dalje. E, sada vas molim, pokažite ovu sliku.

MEJ:

            Molim sudskog poslužitelja da vrati fotografije optuženom i da uzme novu fotografiju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Hvala. Molim vas, evo slike, pogledajte je pažljivo. Zadržite tu sliku, a dođite da vam dam i ovu da pokažete odmah posle te slike, molim vas, a zadržite tu sliku na grafoskopu. Kao što vidite, ovde nema nigde tragova krvi. A sada pokažite ovu sliku na grafoskopu, obratite pažnju da se radi o istoj osobi nesumnjivo, slikanoj bez tragova krvi, nema ih nigde, a pogledajte sada na ovoj drugoj slici, dajte sada drugu sliku. Kao što vidite, ista osoba. Sada odjednom pored nje ima tragova krvi, sada joj je kapa pomerena ....

MEJ:

            Čekajte, ovde se moramo zaustaviti. Možete li nam biti od pomoći, gospodine ambasadore? Možete li nam nešto reći o tim fotografijama? Da li to izgleda kao ono što ste vi videli.

ODGOVOR:

            Izgleda veoma slično onome šta sam ja video, ali ovde se radi o samo nekoliko fotografija od hiljada fotografije koje su toga dana snimnjene. I ja uveravam sud da na mnogim od tih fotografija postoji krv koju sam ja opisao u okolini rana i na tlu. Mislim da ova zadnja fotografija upravo potvrđuje činjenicu da se radi o jednom starijem čoveku sa belom kapicom kakvu nose seljaci. I, kao što sam već rekao, sva su tela bila u civilnoj odeći.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas, ova fotografija, kao što se oko male šarke okreću velika vrata,   pokazuje da je scena nameštena, samo je bilo mnogo fotografija pa nije izvršena selekcija. Na jednoj, vidi se isto lice bez ikakvih tragova krvi, koje leži, na drugoj, vidi se isto lice sa tragovima krvi na kamenu pored njega. Evo, pogledajte, ovde se vidi krv, a vratite onu .....

MEJ:

            Moraćete pozvati fotografa da biste ga o tome ispitivali. Svedok je rekao šta je on video. On ne može da kaže ništa više. Ukoliko iznosite takve navode onda morate da obezbedite i potvrdu toga. Ukoliko imate još nekih drugih pitanja?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kako da ne, imam  još mnogo pitanja. Pošto se na grafoskopu slabo vidi, budite ljubazni pa dajte gospodinu Meju, Kvonu i Robinsonu da pogledaju te dve fotografije, da ih pogledaju tako na papiru, da vide koja je razlika između toga i da li se može jasno utvrditi da se ovde radi o montaži scene?

MEJ:

            Molim vas da nam se daju fotografije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pogledajte tog čoveka u varijanti u kojoj ima krvi i u kojoj nema krvi. Pošto je gospodin Voker imao prilike da ih vidi iz ruke.

MEJ:

            Da, pogledali smo ove fotografije. Mislim da svedok ne može ništa više o ovome da kaže, on je opisao ono što je video, a vi možete pozvati  ljude, izneti svoje argumente kada za to dođe vreme.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Moje pitanje glasi: da li je ovo očigledno nameštanje scene, gospodine Voker...

MEJ:

            Mi smo završili sa ovim, to su jednostavno vaše tvrdnje, ako vi iznosite takve tvrdnje morate dokazima da ih potkrepite.

NAJS:

            Samo da kažem sudu da ne bismo na to zaboravili, ovo su fotografije koje je slikao Jan Hendri. On je završio svoje svedočenje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Voker, da li su tela doneta tamo ili nisu? Ili, vi smatrate da je tamo počinjeno ubistvo?!

SVEDOK:

            Moje lično mišljenje je da sam ja apsolutno siguran da su ti ljudi poginuli tamo gde sam ih ja video. Moje lično mišljenje, a tako misle i svi ljudi koje sam video toga dana, koji su bili toga dana i s kim sam o tome diskutovao, je da ova tela nisu doneta odnekud  i da su, kao što sam  rekao, umrli na tom mestu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, vi čak ni ovu fotografiju, koja očigledno pokazuje montažu scene, ne smatrate nameštanjem scene?!

SVEDOK:

            Kao što sam ja rekao, na osnovu svega onoga što sam ja video kao i na osnovu ovih fotografija ja ne mislim da je išta montirano na tom mestu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, gospodine Voker, vi ste rekli u ovom glavnom ispitivanje da  jugoslovenski organi nisu preduzeli mere da izvrše istragu, a poznato vam je da je sprovedena zvanična istraga koju je vodila sudija Danica Marinković, poznato vam je da su forenzičari radili istragu i poznati su vam nalazi tužilaca. Znači, nalazi svih zvaničnih jugoslovenskih organa. Dakle, da li je jugoslovenska strana izvršila istragu ili nije izvršila istragu?

SVEDOK:

            Koliko sam ja shvatio, jugoslovenske vlasti zajedno sa ovom sudijom, koju ste upravo naveli, jesu sprovelu zvaničnu istragu.

            Oprostite. Takođe, znam da je došao zvanični vladin tim forenzičara na Kosovo, u Prištinu, i izvršio autopsiju ovih tela iz Račka.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a s obzirom na to da se radilo o takvoj podlozi ,kako je vi opisujete, nije li vama kao iskusnom čoveku bilo sumnjivo da pored ovakvih velikih rana i svega toga bude ovako malo tragova krvi na tlu?!

SVEDOK:

            Kao što sam  rekao, kao što je navedeno u mojoj izjavi, ja jesam video krv  na zemlji u blizini većine tela, e sada da li je bilo baš svako telo ili da li slika može da se slika iz ugla tako da se ne vidi krv, to naravno jeste moguće, ali ja jesam video krv, ja jesam video rane, i ovo su bile užasne stvari da se vide i bilo je puno krvi unaokolo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U svojoj izjavi vi kažete  "nisam dobio nikakvo upozorenje niti informaciju da se sprema napad na Račak", jel to tačno?

SVEDOK:        

            To jeste tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A, da li je tačno da ste išta pre informacije o događajima u Račku dobili već u toku poslepodneva, 15. januara 1999. godine?

SVEDOK:

            To nije tačno. Ja sam bio veći deo toga dana u Crnoj Gori razgovarajući sa predsednikom Crne Gore i kasno poposne smo se vratili u Prištinu, a u to vreme general DZ je došao kod mene i rekao mi šta je on saznao od Lončarovog osoblja, iz njegove kancelarije, da je došlo do sukoba sa OVK, da je 15 njihovih ljudi poginulo, da nije bilo povređenih niti žrtava na strani vlade. I to je prvi put, koliko ja znam, da sam  čuo za ime Račak.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da li vam je poznato, gospodine Voker, pa su vaši verifikatori bili prisutni od samog jutra i posmatrali Račak i brdo iznad Račka?

SVEDOK:

            Meni je rečeno, rekao mi je general DZ, da smo  čuli za neki problem u blizini Račka, da je naš regionalni centar u Prizrenu, na čijem čelu je bio general Mezanev, koji je, čini mi se, ovde svedočio, poslao nekoliko vozila sa verifikatorima u okolinu Račka da se ispita šta se tamo događa i da im je rečeno da iz bezbednosnih razloga ne bi trebalo da nastave dalje. To su im rekle vaše snage bezbednosti na nekom kontrolnom punktu. Prema tome, oni su morali da ostanu po strani i pretpostavljam putem dvogleda pokušali da utvrde šta se desilo u Račku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, pošto ja neću da trošim vreme, mi smo ovde videli traku na kojoj se vide vaši verifikatori koji posmatraju Račak, a samo bih vas podsetio da je i general Drevenkijevič na kraju svoga svedočenja ovde u unakrsnom ispitivanju, čak na karti pokazivao brdo na kome su bili posmatrači tačno iznad Račka i gledali šta se događa. Da li vam je to poznato, za vreme svih tih događaja 15-tog?

MEJ:

            Svedok ne zna i ne treba da zna šta su rekli drugi svedoci. A što se tiče onoga što je rečeno o verifikatorima, koliko se ja sećam, na video traci se oni vide tog popodneva kako posmatraju sa brda.

            Ambasadore, mislim da suština onoga što se ovde iznosi je da želi da se navede da ste vi bili bolje informisani nego što ste ovde nama rekli. Kada ste vi dobili ikakvu čvrstu informaciju o Račku, kada je to bilo?

SVEDOK:

            Kad sam se  vratio iz Crne Gore, kasno popodne, 15. januara, general DZ je došao i rekao mi da je obavešten od strane Lončara, ili od strane Lončarovog osoblja da je došlo do oružanog sukoba između snaga bezbednosti vlade i OVK,  da je 15 pripadnika OVK ubijeno, da niko nije bio povređen na strani vladinih snaga. DZ mi je takođe, rekao da smo neke naše ljude dostavili do blizine toga mesta događaja, zapravo, kasno popodne bar jedno od naših vozila, možda čak i više je uspelo da uđe u selo, da su videli rezultate, posledice artiljerijskog granatiranja sela i mislim da su našli, koliko se ja sećam tri osobe koje su bile ranjene. Prva stvar nam je bila da te ljude dovedemo do mesta gde mogu da dobiju lekarsku pomoć i pošto je dan već jenjavao naša standardna procedura je bila da naše patrole ne treba da budu na terenu kada padne mrak pošto je bilo jako opasno biti tamo po mraku, jer i jedna i druga strana mogu da misle da su naša vozila sa  zaraćene strane. Prema tome, usled toga morali smo ljude da odvedemo u bolnicu, ove ranjene, i pošto se dan privodio kraju oni su skupili ranjene i odveli. To je ono što sam ja čuo te noći o tom incidentu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, gospodine Voker, da li ste upoznati s tim da su verifikatori bili od samog jutra kod Račka, da su od samog jutra posmatrali Račak?

SVEDOK:

            Ja nisam siguran u koje vreme su oni stigli tamo. Znam samo da je naša kancelarija iz Prizrena  otišla tamo što je moguće pre. Oni su hteli da uđu u selo, ali bili su sprečeni da uđu u selo i morali su da posmatraju iz daljine i mislim sve ono što sam ja kasnije saznao do mog odlaska u selo i do moje pres-konferencije, sve što sam ja sazno su mi rekli ljudi koji su to posmatrali i ja sam od njih čuo o incidentu, to sam čuo takođe i od seljana Račka, i to je sve zapravo bilo tačno o tome da je granatirano od strane artiljerije, da su ušle specijalne policijske snage u selo i odvele ljude.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Citiraću vam samo jednu rečenicu iz izjave generala Mezoneva, koji je ovde svedočio i koja glasi, ona se nalazi na 9. strani njegove izjave, pretposlednji pasus, samo tu jednu rečenicu: "verifikatori su videli dim koji je izlazio iz dimnjaka u selu što je govorilo da je civilno stanovništvo, ili bar oni koji su ostali, obavljalo svoje uobičajene jutarnje poslove".

MEJ:

            Molim vas ,postavite pitanje svedoku. On može da kaže samo o onome što je njemu rečeno, i on je to već rekao. To što vi citirate izjave drugih svedoka to nije od koristi. Molim vas krenite dalje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Mi smo razjasnili s generalom Mezonevom da pošto su njegovi verifikatori gledali kako seljaci obavljaju uobičajene jutarnje poslove, a ne popodne, jer se uobičajeni jutarnji poslovi ne obavljaju popodne. A, dozvolite mi da pretpostavim da šef misije je sigurno upoznat sa onim što su videli verifikatori. Ako je...

MEJ:

            Vi ne možete ovde da donosite takve pretpostavke. Mi sada razmatramo šta je ovaj svedok rekao, on je rekao kada je to saznao i gde. Umesto da nastavljamo ovu prepirku bolje bi bilo da pređete na nešto drugo, vaše vreme je ograničeno, prema tome, iznesite  pitanje svedoku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa moje pitanje svedoku je da li je on o tome bio obavešten ili ne?

MEJ:

            On je već rekao o čemu je bio obavešten.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kažete u svojoj izjavi da ste dobili obaveštenje iz kancelarije generala Lončara, pripadnika Vojske Jugoslavije, da je ranije toga dana došlo do vojnog okršaja itd. I onda, to vam je sve na trećoj strani, general DZ je rekao da su pripadnici VJ kako mu je saopšteno iz Lončara Račku naišli na jedinicu i ostalo. General Lončar je kao što znate, gospodine Voker, i to je moje pitanje,  bio penzioner, a ne pripadnik VJ kad je obavljao tu svoju dužnost u misiji, je li tako ili ne?

SVEDOK:

            Vi ste mi rekli kad smo se sastali na prvom sastanku, i kad sam vas ja pitao za generala Lončara vi ste mi rekli da je on bio penzionisan, a vi ste ga i dalje nazivali generalom kao što se i ja nazivam ambasadorom iako sam u penziji. Ali nisam znao kakav je bio njegov status u Vojsci kad sam ga sredo na Kosovu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A, znali ste valjda da je on zamenik predsednika Komisije za saradnju sa OEBS-om, a vi ste predstavljali OEBS, i on je sedeo u Prištini, a Nikola Šainović, potpredsednik Savezne vlade bio je od strane Savezne vlade imenovan za predsednika Komisije za saradnju sa OEBS-om, dakle, sa vama i valjda vam je poznato da je da Komisija imala 16 članova iz raznih resora da bi svi zajedno pokrili celokupnu problematiku i imali dobru saradnju sa vašom misijom.  Da li ste s tim upoznati ili ne?

SVEDOK:

            Meni je prvobitno bilo rečeno da je gospodin Anđelković na čelu Komisije sa kojom sam  trebalo da sarađujem. Kasnije sam, kad sam izlazio iz aviona, sreo generala Lončara, kad sam stigao sa zvaničnicima KVM i mislim da sam gospodina Šainovića sreo prvo u vašoj kancelariji u Beogradu, a onda kasnije smo večerali zajedno i on me obavestio o svojoj funkciji. Ja nisam imao potpun uvid u funkcije što se tiče ove Komisije, ona je imala 16 članova. Kad sam prvi put sreo gospodina Anđelkovića, tamo je bio čitav niz ljudi, on je mene predstavio njima ali nikad više nisam video te ljude, niti sam se ikada više sreo sa predstavnicima Komisije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Voker, vi ste od mene tražili odnosno zamolili me da ako je moguće uključim generala Lončara, ja tada nisam znao ni da li je u penziji, da li nije, kad smo se prvi put videli, jer ste s njim imali dobru saradnju. Vi ste rekli juče da to nije bilo tako. Podsetite se molim vas, još jednom razmislite, da li sam ja na vašu molbu zamolio generala Lončara  da iz penzije dođe da radi u toj misiji ili ne?

SVEDOK:

            Ne, nije bilo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste čak juče rekli kako je on u Slavoniji radio za vas, a ovamo postavljen iz vama nepoznatih razloga iako ste za njega pitali, što nijedno nije tačno. On je u Slavoniji radio za svoj narod, a ovamo radio kao predstavnik Vlade. Prema tome ...

MEJ:

            Svedok nije rekao da je Lončar radio za njega u Slavoniji. To nije ono što je bilo rečeno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Tako je prevedeno, pa sam se začudio, ali ako vi tvrdite da nije rekao...

MEJ:

            Ne, na engleskom to nije bilo tako rečeno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Lončar je bio, dakle, šef misije u Prištini, a predsednik Komisije sa saradnju Šainović, i vi ste ih u tom svojstvu i jednog i drugog sretali. Je li tako ili ne?

SVEDOK:

            Ja sam se sreo sa gospodinom Lončarom više puta, bez prisustva Šainovića, a Šainovića sam sreo više puta bez Lončara, a sreo sam ih i zajedno nekoliko puta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kako objašnjavate to da je Račak za koji niko nije znao i o kome niste vi ništa znali to jutro, kako piše iz vaše izjave, odjednom i pre nego što je iko znao postao senzacija, i kako kažete, puno novinara razletelo se da uđe u svoja vozila i krene za vama. Dakle, nekakva senzacija je bila pripremljena, da li ne, gospodine Voker?

SVEDOK:

            Ja bih ovde osporio vaš opis mog svedočenja. Kao što sam rekao, ja pre 15. januara nisam nikada čuo za Račak. Kasno popodne 15. januara sam dobio neke informacije o Račku. Sledećeg dana sam otišao u Račak, sledeće popodne sam održao pres konferenciju, to je bilo pre nego što su novinari iz albanske štampe, srpske štampe, evropske i severnoameričke štampe saznali za to. Ja mislim da su moje reči prenesene od strane svih medija i ja mislim da je to privuklo pažnju sveta na događaje u Račku. A vaš opis redosled događaja nije ispravan.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To je, gospodine Voker, vaš opis. Obraćam vam pažnju na 4-tu stranu izjave, kad vam je Derenkijevič rekao "možda bi ti lično trebalo da odeš u Račak jer se tamo izgleda nešto loše desilo" (čitam iz vaše izjave) "a od Vlade nismo dobili potpunu istinitu priču i onda sam ja odgovorio, uradimo tako". I u sledećem pasusu kaže "primetio sam kako se puno novinara razletelo da uđe u svoja vozila i krene za nama". Dakle, pre nego što je iko nešto znao, svi su se razleteli da krenu za vama i očekivali senzaciju, jel tako ili nije?

SVEDOK:

            Sem vaših poslednjih reči, očekujući senzaciju, nisam siguran da subilo ja ili iko u mojoj misiji ili sami novinari znali šta možemo da očekujemo u Račku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Niko nije znao, a već na strani 6. kad sve ovo opisujete kažete: "dok sam gledao gomilu leševa (znači vaš prvi susret taj kad ste gledali gomilu leševa) sećam  se da  mi je prišla jedna američka novinarka, mislim da je radila za IBS ili SBS i rekla da će uživo da prenosi u Sjedinjene Države". Dakle, niko nije znao šta ima u Račku, a čak su pripremili i tehniku da prenose uživo u Sjedinjene Države to što unapred nisu znali, što  im unapred nije bilo javljeno i što nisu očekivali nikakvu senzaciju. Da li vam je to logično ili nije, gospodine Voker?!

SVEDOK:

            Da li je logično ili ne ono što ja mislim da se desilo je da su neki novinari tog jutra već bili stigli u Račak i možda su obavestili svoje kolege u Prištini da se nešto čudno desilo. Kad sam ja izašao iz zgrade tog jutra da bih krenuo u Račak, kao i obično, bilo je tu novinara, reportera sa kamerama itd. oko našeg štaba i oni su me pratili na putu do Račka. Američke TV kompanije, kao i evropske, vrlo često imaju kamere i svu drugu tehniku koja im  je potrebna za prenošenje uživo ili samo snimanje i IBS ili SBS, ko god da je bio, tamo je tu tehniku osposobio jako brzo i ona je obavila intervju uživo sa mnom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Voker, vi dobro znate da novinari koji su bili u Račku, sami u svojim izjavama kažu da ništa naročito nisu videli prethodnog dana pa nisu ni očekivali da će se desiti senzacija koja se desila kad ste vi otišli.

MEJ:

            Nije na ovom svedoku da to prokomentariše. On ne može da kaže ništa o tome šta su novinari znali, ili nisu znali.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ste vi to zakasnili u kancelariju zato što ste morali da se prethodno pobrinete da se napravi ovaj senzacionalni događaj i da preduzmete odgovarajuće organizacione mere?

SVEDOK:

            Ne, zakasnio sam u kancelariju zato što je to bila subota ujutru, prethodnog dana sam putovao avionom i sreo se sa predsednikom Crne Gore. Imao sam dug i naporan dana i odlučio sam da ću malo duže da spavam ali stigao sam u kancelariju oko 9,00 što je po meni kasno, a to je isključivo zato što je to bila subota i nisam očekivao da će se išta neobično desiti. Sve dok nisam stigao u kancelariju, i dok nije general Dize došao i obavestio me, nisam znao da je bilo nešto kao što sam već rekao čudno, sumnjivo, u Račku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kažete isto tako, na 6-toj strani, "imao sam i prevodioca za srpski ali on nije sa mnom toga jutra". A što nije prevodilac sa vama bio u Račku ako ste išli da vidite, kako vi kažete, dejstvo srpskih snaga i pretpostavljam očekivali da razgovarate sa nekim od funkcionera policije sa terena. Zašto niste imali prevodioca za srpski sa vama? Jel niste imali nameru da sa Srbima razgovarate?

SVEDOK:

            Ne sećam se konkretno toga, ali znam da je moj srpski prevodilac bio prilično zastrašen, bojažljiv kad je trebalo da ide u situacije gde bi se susreo sa naoružanim Albancima. Kad smo recimo trebalo da vodimo pregovore o puštanju Tanjugovih novinara on je ostao u kolima, nije hteo da izađe napolje zato što se, pretpostavljam, plašio  za svoj život. Prema tome, ja se ne sećam tačno da li je on bio pozvan da ide s nama toga jutra ili ne, ali sve što mogu sa sigurnošću da tvrdim je da nije bio s nama.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi kažete da seljaci u tom trenutku, kad su vaši bili 15-tog, nisu znali šta se desilo, a ovde smo ustanovili da se policija povukla već pre 16 časova. Kako mislite da nisu znali šta se desilo ako je policija već pre 16 časova otišla iz Račka i da je od 16 časova Račak bio u rukama UČK ponovo. Da li znate tu činjenicu?

SVEDOK:

            Nisam siguran da to što vi opisujete jeste tako, zaista. Da je, recimo, OVK imala selo pod kontrolom, Posmatrači koje smo mi imali su zapravo naišli na jedno istraumatizovano selo. Našli su žene i decu koji su videli kako se muškarci hapse, a ti muškarci su bili nenaoružani, kako ih hapse vaše snage kao što sam ja ranije rekao, naši ljudi su obavestili da se ovo sve desilo pre zalaska sunca, a oni su morali da napuste selo. U tom trenutku naši posmatrači nisu znali o onome što se desilo sledećeg jutra, a pošto je to sve nađeno bilo u jarugi udaljeno od sela.

MEJ:

            Sad je jedan sat, vreme je da prekinemo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Koliko imam vremena  za unakrsno ispitivanje, da li biste bili ljubazni da mi kažete.

MEJ:

            Razmotrićemo to.

            Gospodine Kej, da li ćete vi postavljati neka pitanja, i koliko?

ODGOVOR:

            Da, postavljaćemo.  Ali ne više od 20 minuta.

MEJ:

            U redu, mi ćemo razmisliti kakav stav da donesemo.

            Gospodine Voker, molim vas da se vratite u 2,30

 

 

PAUZA

 

 

MEJ:

            Izvolite sesti. Gospodine Miloševiću, mi smo razmotrili vaše unakrsno ispitivanje i potencijalnu dužinu i daćemo vam do 15.45, to je sat i 15 minuta. To će biti bitno više od onih tri sata koje sam prvobitno odredio kao rok za ispitivanje. Nakon toga će ispitivati amikusi, imaćemo dodatno ispitivanje. Napravićemo veoma kratku pauzu i onda ćemo se pozabaviti administrativnim pitanjima. Jedno od njih se tiče i vaših uslova rada, gospodine Kej.

AMIKUS:

            Da.

MEJ:

            Izvolite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U vezi sa nastavkom pitanja koje sam vam postavio o insceniranju Račka, molim vas da komentarišete ovo što ću vam sada pročitati. To je, inače, izveštaj  "Asošijeted presa" čiji novinari  su tamo bili. Mogu da dam ceo ovaj izveštaj, ali samo ću par stvari da pročitam.

 

MEJ:

            Odakle je taj citat. Rekli ste da je to "Asošijeted pres" i "Bi-bi-si" sažetak vesti iz sveta. Koji je to dan?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Januar 23. 1999, Subota.

 

 

MEJ:

            A ko je novinar koji je dao te informacije "Asošijeted presu"?

            Pozovite ih da svedoče. Mislim da nema puno smisla da se to iznosi ovom svedoku. On je dao svoj iskaz o tome šta se dogodilo.

            Gospodine, možete li bilo šta korisno dodati ovome?

SVEDOK:

            Mislim da ne mogu. Ja sam već rekao o tome šta ja znam i kako sam to saznao.

MEJ:

            Tu se radi o nekom mišljenju nekog novinara?

ODGOVOR:

            Ja ne znam ko su ti Francuzi koji su bili tamo koji se spominju i ja se ne sećam da je bilo koji Francuz bio u mojoj grupi kada smo mi išli u Račak.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A u vašoj misiji, vaš zamenik je bio Francuz, na primer, pa kada već govorite o Francuzima, vi u vašoj izjavi kažete da je možda francuska vlada, bar Ministarstvo za inostrane poslove bilo nevoljno da optuži Miloševićevu vladu za pogrešno postupanje poput ovog u Račku. To ste rekli, je li tako?

SVEDOK:

            Pa, kada je reč o mom francuskom zameniku, moram reći da on nije bio sa mnom kada sam ja tamo odlazio. On je otišao u Račak, ja sam video neke izveštaje u francuskim novinama, nakon Račka, i osporio sam ih zbog  interpretacije onog što se dogodilo.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja vas ne pitam za vašeg zamenika da li je bio u Račku, nego vas pitam za ovu vašu tvrdnju u pisanoj izjavi da francuska vlada, odnosno njeno ministarstvo, nije bilo voljno da optuži Miloševićevu vladu za pogrešno postupanje poput onog u Račku. To ste vi napisali. Da li to možete da objasnite, šta to znači?

SVEDOK:

            Pa, to znači upravo ono što piše. Imao sam nekih problema u vezi sa vestima u francuskim novinama. I to na osnovu ne znam čijih reči. Ne znam na osnovu čije izjave. Da li je to Ministarstvo spoljnih poslova Francuske to ne znam, moj zamenik gospodin Keler je kasnije poreklo  da je on bio izvor te verzije i rekao da se slaže sa mojom ocenom onog što se dogodilo u Račku, da se ustvari dogodio masakr.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, ali vi tvrdite na istoj ovoj strani 10, govoreći o Keleru koga maločas pominjete, pročitaću vam celu rečenicu koja je vrlo kratka "malo ko mu je u misiji verovao". Zašto to kažete?

SVEDOK:

            Zato jer je to izjava o činjeničnom stanju.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači, u Kelera niste imali poverenja?

SVEDOK:

            Ja kažem da kada su se ti članci pojavili u francuskim novinama, članci u kojima se kaže da se neko u misiji ne slaže sa Vokerovom interpretacijom događaja, mnogi ljudi u misiji, odnosno barem oni koji su sa mnom razgovarali o tome, te su reči pripisali ambasadoru Keleru. Nekoliko dana kasnije, ambasador Keler je kategorički porekao  da je on bio izvor tih citata koji su se pojavili u francuskim novinama. Mnogi ljudi koji su sa mnom razgovarali nakon što se to pojavilo u novinama i nakon što je gospodine Keler to porekao, rekli su mi da ne veruju njegovom odricanju, da je on izvor tih reči.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi kažete da ste tog dana kada ste bili u Račku, znači 16-tog, bledo se samo sećate, tako kažete, razgovarali sa dva ili tri čoveka koji su nosili uniformu UČK-a, i na dnu pasusa kažete "ne sećam se da sam ikada kasnije ponovo video bilo koga od njih". Je li tako? To je ono što vi tvrdite.

 

SVEDOK:

            Ja stojim iza svoje izjave. Da.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Međutim, svedok Buja Šuri, komandant tog područja, koji je svedočio pre nekoliko dana, kaže da se video sa vama toga dana, kaže da je sa vama zakazan sastanak preko Mujote i njihovog predstavnika koji je bio isti dan u Račku i da ste sutradan sa Bujom Šurijem u selu Petrovo u blizini Račka imali sastanak u 12 sati i da je taj sastanak održan. Je li tako ili nije?

 

SVEDOK:

            Ako mene pitate je li to bilo u 12 sati, moram reći da se toga ne sećam. Da li sam se sastao sa tim čovekom? Da, jesam.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači, sastali ste se sutradan sa tim čovekom, nije bitno da li je u 12 sati, ja sam vam samo precizirao da bih vam osvežio pamćenje? Sastali ste se sutradan, imali ste sastanak sa njim, je li tako, u Petrovu?

 

SVEDOK:

            Nisam siguran da je to bilo sledećega dana. Ja mislim da je to bilo istoga dana, Ali se jesam sastao sa njim.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, onda ipak ne može da stoji ovo što kažete, ne sećate se da ste ih ikad ponovo videli, bilo koga od tih ljudi, pošto ste išli na poseban sastanak?

 

SVEDOK:

            Zbunjen sam sada. Reći ću vam kako se ja sećam tih događaja. Otišao sam u Račak, video sam ono što sam video, negde u selu ili na putu prema mom automobilu došao je neko i rekao da je tamo neko iz OVK-a, mislim da je rečeno za njega da je bio komandant neke zone ili tako nešto, i da taj čovek mene želi videti. Otišli smo u jedno obližnje selo, vi ste spomenuli neko ime, to ime meni nije poznato, dakle, otišli smo u neko drugo selo, to nije bio Račak, i on je tamo meni objasnio  da su  on i njegovi ljudi,  veoma potreseni onim što se dogodilo u Račku i da će oni sigurno izvršiti odmazdu. Ja sam mu rekao da to nije uopšte mudra stvar, da će to dovesti do principa milo za drago, da će vaše snage postupati tako i da bi bilo bolje da ne učini ono što je pretio da će učiniti. Kada kažem da ga više nikada nisam video, njega i sve ljude koji su bili sa njim, to je sasvim istinito. Koliko je meni poznato, ja se više sa tim čovekom nikada nisam sastajao. Ja sam sa njim imao samo taj jedan razgovor.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pomenuli ste u izjavi da vam je jedan od indikatora da to nisu borci UČK-a bio i taj što su bili neki stariji ljudi. Taj isti komandant, njihov Buja Šuri, sa kojim ste se sastali, ovde je priznao da su, na primer, po imenu i prezimenu, dvojica, jedan 61, 62 godine otprilike,  u svakom slučaju iznad 60 godina, bili borci UČK-a? Da li vam to nešto znači?

 

MEJ:

            Ovaj svedok ne može komentarisati ono što su drugi ljudi ovde rekli. On je rekao šta je hteo i meni se čini da vaše pitanje neće doneti ništa novo.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li dodaje ili ne dodaje, to je stvar procene ali je fakat ovaj koji sam rekao i koji vi dobro znate.

 

MEJ:

            Mi dobro znamo, šta? Da, dobro, idemo preformulisati pitanje. Da li je moguće da su pripadnici OVK-a mogli biti i stariji od 60 godina? Možda biste vi, ambasadore, mogli odgovoriti na to pitanje?

 

ODGOVOR: 

            Među vojnicima, borcima OVK-a, koje sam ja video, za vreme mog boravka na Kosovu, bili su neki koji su se činili starijima, da li su bili  60 godina ili ne, to ne znam, međutim najveća većina njih bili su mladi ljudi u 20-tim i 30-tim godinama. Da li je bilo pojedinaca koji su bili stariji od 60 godina, to je svakako moguće. Međutim, moj jasan utisak bio je  da je većina njih bila bitno mlađa od te dobi. To su bili borci koji su živeli u veoma teškim uslovima, mislim da to nije bio život za starije ljude.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da idemo dalje da bi bili ekspeditivni. Vi ste stavili neke primedbe na sudiju Danicu Marinković, evo ovde na 11 strani kažete "insistirala je", vi je zovete ovde tužilac, ali nije važno, istražni sudija ili tužilac, "insistirala je da ide sa finskim timom u albanska sela koji se nalazi na području pod kontrolom UČK-a. Marinkovićeva je insistirala da tim ide pod jakom pratnjom vojske i MUP-a", itd. Objasnite mi, a zašto istražni sudija da ne ide? Da li je to njena dužnost da ide, da li je to njen rizik? Ona je hrabra žena očigledno kada je tražila da ide i tamo gde ima UČK-a. To je njen posao. Zašto to što bi trebalo da bude razlog za priznanje, za vas predstavlja kritiku gospođe Marinković?

 

SVEDOK:

            Meni su poznata dva slučaja u kojima je meni rečeno da je ta sudija pokušala doći na lice mesta na kojim se dogodilo nešto loše. Prvi put, kada je finski forenzički tim došao na Kosovo, kada sam ja bio tamo, doktorka Helena Ranta, vođa finske misije, došla je tamo da ekshumira neke grobove. Ja sam otišao videti taj tim koji se spremao da počne sa ekshumacijom. To je bilo mnogo pre incidenta u Račku. Doktorka Ranta i nezina ekipa rekli su mi da će, ustvari sa ekshumacijom započeti sledećega dana. To je bilo negde daleko od naseljenog mesta, bilo je mnogo snega, bilo je veoma hladno, i rekla mi je da će sledećega dana započeti sa ekshumacijom. Sledećega dana došla je u moj ured i rekla mi je da je otkazala ekshumaciju. Zašto? Zato jer je ta sudkinja insistirala da ode u to selo sa kompletnim snagama bezbednosti. Doktorka Ranta je ocenila da će to njenu ekipu dovesti u opasnost i zato je otkazala ekshumaciju. Drugi put kada sam ja čuo ime te sudkinje bilo je nakon Račka. Ona je tada želela otići u Račak sa kompletnim snagama vojske i MUP-a, a mi smo imali tamo verifikatore, mislim da je među njima bio general Mežonev, oni su bili u selu. General BZ je otišao do sudkinje, na ono mesto gde se ona spremala da uđe u selo sa svim tim snagama i on mi je rekao da je on nju pokušao odgovoriti od toga. Ne odgovoriti od toga da uđe u selo, nego da uđe sa tako velikim vojnim i bezbednosnim snagama. On je rekao da ukoliko ona povede sve te snage, da će to verovatno izazvati reakciju OVK-a, jer su se oni još uvek nalazili u blizini. General Derenkijevič  mi je rekao da je ona odbila taj zahtev. On joj je rekao da će je on  odvesti u selo uz jednu malu jedinicu policije i vojske. Ona je i to odbila. Konačno, bar kako je on to meni ispričao, on je rekao sudkinji, da ukoliko je ona odlučna da ide u selo uz tu kompletnu vojnu i policijsku silu, da onda mora  njemu dati dovoljno vremena da se naši ljudi izvuku iz sela jer bi se mogli naći u opasnosti. On je mislio da je ona na to pristala. Međutim, kada je otišao stupiti u komunikaciju sa našim ljudima u selu, ona je odmah počela napredovanje prema selu.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Na kraju strane 11, vi opet kažete da je ona insistirala da ide u Račak  tvrdeći na tome da ona ima nadležnost. Pa, zar nema istražni sudija nadležnost da to uradi, zar to nije posao istražnog sudije. Kaže "ljutito je odbacila DZ ponudu insistirajući na tome ...... "

 

MEJ:

            Svedok je, kada ste ga prekinuli, govorio o onome šta se dogodilo. Ovaj svedok bi mogao samo još jedanput ponoviti tu priču koju je već rekao. U odgovor na ono što je istražna sudkinja morala učiniti ili nije morala učiniti. Nama neće biti od pomoći da slušamo još više argumenata o tom pitanju.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, dobro, izneli ste ovde onu izjavu predsednika Republike Srbije, Milutinovića, i ovde u izjavi vašoj kažete da vas je on optužio da ste protiv srpskog naroda odnosno da hoćete da uništite srpski narod, ne znam tačno formulacije, ali zar  njegova izjava nije tačna, gospodine Voker?

SVEDOK:

            Ne. Veoma je netačna. Kao što veoma dobro znate, ja sam u Hrvatskoj, bio da štitim Srbe, da im pružim zaštitu koja im je bila potrebna kada su  oni hteli formalno da postanu deo Srbije. Prema tome, ja sam bio zaštitnik srpskog naroda, nemam ništa protiv srpskog naroda.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, po onome što ste radili to se ne može zaključiti, ali da vidimo, molim vas, sledeći prilog sa televizije koji, ja mislim, prilično demantuje onu vašu tvrdnju o Račku. Da je policija napala i hladnokrvno pobila nezaštićene civile.

 

(puštaju film)

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Tači vas demantuje jer kaže da je bila teška borba, da su oni imali gubitke i da su i Srbi imali gubitke, on to, tu objašnjava da ....

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, ovo je čisto gubljenje vremena. Svedok je dao svoj iskaz o onome šta je on video i čuo. Ako želite ove dokaze nama podastrti, onda možete pozvati te svedoke. Ali, potpuno je trošenje vremena gledati takve stvari. To su tek mišljenja ljudi koji se pojavljuju u tom snimku.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Šta kažete, ljudi koji se pojavljuju u snimku?

MEJ:

            Idite dalje, idite na sledeće pitanje.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Moje je pitanje bilo, da li vas ovo što kaže KOMANDANT UČK-a iz Račka i Hašim Tači, njihov lider sa kojim se Hil sastajao, demantuje ili ne, gospodine Voker? Da li vas demantuje ili ne? U tvrdnji da .....

 

MEJ:

            Ne, ne, ovo je čisti gubitak vremena.  Vi se ovde svađate sa svedokom, a rekli smo vam da to ne radite. Gubite vreme. Molim vas da idete dalje.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja sam postavio pitanje, gospodine Mej. Da li ga ovo demantuje, to nije nikakva svađa.

 

MEJ:

            Ne. Ne, to je iznošenje argumenata.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi kažete da se ne sećate kada ste pregledali jarugu, odnosno ne da se ne sećate nego tvrdite da tamo nije bilo UČK-a. Je li tako? Kada ste pregledali ova tela, vi ste bili sa svojim verifikatorima i da tamo nije bilo UČK-a?

 

SVEDOK:

            Ja sam rekao da ja nisam video nikoga koga bih prepoznao kao pripadnika OVK-a dok sam bio na tom brdu.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, hvala vam lepo za tu izjavu. Molim vas, sledeći prilog televizijski.

 

(gledaju film)

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I sledeći, molim vas, još jedan.

            Kao što vidite, crveni su krugovi gde se vidi UČK-a. To je, sada ćete videti. Evo ga i drugi, u krugu dole. Evo ga i treći tamo, dok vi obilazite. Evo ga i četvrti ovamo, gore s leve strane.

            Sada vam postavljam direktno pitanje. Da se vratimo na to direktno pitanje. OEBS je pratio događaje u Račku 15. januara, je li to tačno ili nije?

 

 

SVEDOK:

            Ja sam ih pratio onako kao što sam tu pokušao opisati svojim odgovorima. Ispravka, oni su ih pratili.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste tada imali na raspolaganju izveštaj saradnika, a bili ste u prilici da razgovarate sa vašim saradnicima koji su razgovarali sa stanovništvom koje su zatekli. Dakle, niko vam tog 15. januara nije rekao da postoji veliki broj ubijenih. Je li tako ili nije?

           

SVEDOK:

            Jedini izveštaj koji sam imao 15-og  je ono što sam već rekao, a što mi je rekao general DZ. Njegov izveštaj, koji je on dobio od Lončara, da su  petnaestorica gerilaca ubijena u sukobu sa njegovim trupama.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, ali vi ste izneli podatak regionalnog centra verifikacione misije, ne u vezi sa generalom Lončarom, ja sam ga već ovde prikazivao, koji nosi datum 16, dan kada ste vi inače išli da obiđete i držali konferenciju za štampu, u dokumentu tužilaštva koji je obelodanjen pod naslovom "Izveštaj o ulozi regionalnog centra", na strani broj 03035952, srpska verzija, pasus poslednji, u delu koji naslov, ocena, a engleska verzija strana broj K 0075712, pasus poslednji, doslovce piše: "Jedan broj pripadnika OVK je ubijen (8), a neki su ranjeni". Dokument je ranije priložen kao dokaz. Dakle, vi ste 16, vaša verifikaciona misija, ovo je dokument vaše verifikacione misije, vi ste 16. kada ste govorili o ubistvu nedužnih civila u Račku, već znali da je ubijen jedan broj pripadnika UČK-a u Račku. Je li tako ili nije?

 

SVEDOK:

            Nisam siguran na koji to tačno dokument sada mislite. Da li sam ja znao da su neki pripadnici OVK-a verovatno ubijeni u blizini Račka, verovatno jesam. Kada ja govorim o ljudima koje sam video na tom brdu, onda mislim na to da se meni čini da su to bili dokazi, da su to bili civili i da nije bilo nikakvih znakova onoga što nam je Lončar opisao kao jednu vojnu bitku. Kao što kažem, ja ne znam kakav je to dokument, koji su to sve brojevi koje ste vi pročitali, da li je to nešto što su moji ljudi napravili ili ne, ali moji ljudi jesu znali da je bilo čarki u području Štimlja u danima koji su prethodili Račku. Međutim, po mom mišljenju, to nikako ne opravdava ubistvo više od 40 civila u Račku 15.-oga.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, stvar je u tome, gospodine Voker, što koliko se vi sećate, nadam se da se dobro sećate,  16. januara kada je postojao ovaj zvanični izveštaj misije čiji ste vi šef, govorili isključivo o tome da su u Račku ubijeni nevini civili. Ne pominjući ni u jednom trenutku da je to bilo uporište UČK-a i da su se vodile borbe i da su poginuli članovi UČK-a. Je li tako ili nije?

 

SVEDOK:

            Da li sam ja znao da je bilo OVK-a u blizini Račka? Da. Da li sam ja znao da je bilo čarki sa nekim elementima OVK-a u okolini Štimlja? Da. Da li sam verovao da je 16-tog to ono što sam ja video na tom brdu blizu Račka? Ne. Ja sam tada mislio i do dana današnjega smatram da sam ja na tom brdu video mrtva tela 40 do 45 seljana koji su odvedeni nenaoružani, a sledećeg  jutra nađeni mrtvi.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Voker, moje direktno pitanje glasi, zašto niste, kada ste već držali tu konferenciju za štampu, pomenuli, odnosno zašto ste prećutali činjenicu da su poginuli i jedan broj članova UČK-a, ako ste već verovali da su ovo drugo civili? I da su bile borbe u Račku?

 

SVEDOK:

            Ja sam upotrebio pres-konferenciju da bih opisao ono što sam ja lično video kada sam ja posetio Račak. Ja nisam izneo tu stvari koje sam čuo prethodnih dana, i kao što sam rekao, prvi put kada sam ja čuo za selo Račak je bilo nekih 14 sati pre noći 15-og kada sam dobio taj prethodni izveštaj od generala Dezea.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Voker, vi ste bili šef misije, kako sami kažete, koja je imala 1400 ljudi. Prema tome, pretpostavljalo se da vi govorite o onome što zna misija, a ne samo o onome što ste vi lično videli. Jer, kada bi samo ono što ste vi lično videli bilo bitno, vama ne bi bilo potrebno 1400 ljudi. Je li tako ili ne?

 

SVEDOK:

            To je apsurdno.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vi poričete da ste znali u vreme kada ste dali tu izjavu da je poginuo jedan broj pripadnika UČK-a u Račku?

 

SVEDOK:

            Ja to nisam znao. Kao što sam rekao, ja sam čuo da je bilo okršaja u i oko Štimlja prethodnih dana. To sam znao, tri ili četiri dana pre toga, mislim da je trojica policajaca ubijeno na tom lokalitetu, ja to nisam povezao sa onim što sam video u Račku, jutra 16. januara.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Nema smisla da na tome dalje insistiram jer, vaša misija je dala ovaj izveštaj istog dana kad ste vi držali konferenciju. E sad, mi recite, molim vas, pošto ste vi iskusan čovek i na više mesta reagovali. U Salvadoru ste objašnjavali da to što su bili u uniformama ne znači da moraju biti vojska, iako je uniforma obeležje vojske? A ovde vam je civilno odelo u Račku bilo kriterijum da su civili, iako je poznato da se teroristi oblače i u civilna odela i da ne moraju da nose uniforme. Kako je moguće da jedan isti čovek upotrebljava različite kriterijume.

MEJ:

            Ovo je jedno apsurdno pitanje, apsolutno apsurdno. Vi gubite vreme svih nas sa ovakvim pitanjima. Da li imate nekih drugih pitanja. Naročito, naročito,  gospodine Miloševiću, dozvolite da vas podsetim da ste vi izneli niz raznih tvrdnji drugim svedocima o tome kad se ovaj incident koristio kao izgovor za ono što se desilo kasnije, i ambasador Voker je bio umešan u to. Prema tome, ukoliko nameravate da postavite ta pitanja uradite dok još imate vremena tako da bih ja mogao da odgovorim.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U vašoj izjavi kažete da se ne sećate da ste razgovarali sa Klarkom, sa Holbrukom, sa Olbrajtovom, ili sa OEBS-om pre konferencije za štampu u Račku. Kažete "ja ne mogu da isključim da me memorija izdala". Je li tako? Evo da vas podsetim, molim vas dajte film koji sada ide. (video snimak).

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li treba ovo da komentarišete, evo sami odlučite?

ODGOVOR:

            Ja ostajem pri svojoj izjavi. Kad sam imao taj intervju sa BiBiSi nisam se sećao uopšte da sam razgovarao sa bilo kojim od te dvojice, kao što sam  juče rekao. Tamo se odvijala jedna velika aktivnost odmah posle tih događaja u Račku pre konferencije za štampu. Da li sam  razgovarao sa tim ljudima, da li ti ljudi govore istinu kad kažu da su razgovarali sa mnom. Oni su ljudi koji ne lažu. Prema tome, ja jedino mogu da kažem da me memorija izdala kad sam obavio intervju za BiBiSi. Ja sam gotovo siguran da nisam razgovarao sa Medlin Olbrajt, ali isto tako nema sumnje da su ljudi u mojoj kancelariji  zvali različite prestonice zemalja članica OEBS-a da bi im rekli šta su videli u Račku tog dana. Da li sam ja sam napravio neki od tih poziva ili su to uradili ljudi iz moje kancelarije ja u ovom trenutku ne mogu da tvrdim sa tačnošću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ne znate ni za izveštaj vaše misije od 16,  i za mnoge druge stvari ste rekli da ne možete.

MEJ:

            Ne, to su sve komentari. Gospodine Miloševiću, pitanje, molim vas.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kako znate i tvrdite da sam ja morao biti upoznat sa svakim detaljem koji se događao na Kosovu? Kako onda to možete da tvrdite? Kako onda znate šta sam ja to radio kad ne znate ni šta ste vi radili?

ODGOVOR:

            Ja nisam siguran da sam ikad izjavio da  sam znao, ili nisam znao, i nisam rekao o događajima u Račku da  ste vi o tome znali. Sve što ja znam je ono što je izneto o mojim sastancima sa vama i sa vašim potčinjenim da ste vi bili vrhovni komandant Jugoslavije kao zemlje, i da su ljudi u lancu komande  vama podnosile izveštaj. Tražili od vas dopuštenje da urade određene stvari. Tako da ja pretpostavljam da ste vi pokušavali da budete, kolko je to moguće, više informisani o događajima u Račku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, da li pretpostavljate da komandant korpusa, na primer, koji drži teritoriju veličine Kosova i Metohije mora da zna za svaki detalj u svakom selu na tom  području, ili čak nekad komandant brigade, da idemo još niže, a ne vrhovna komanda.Iz čega izvlačite takve pretpostavke?

ODGOVOR:     

            Ja mislim da sam ja u svojoj prvoj izjavi rekao da ja mislim da nijedan komandant niti njegov počinjeni, niti vojnik u jugoslovenskoj Vojsci niti bilo koji pripadnik specijalnih jedinica policije Ministarstva unutrašnjih poslova ne bi uradio što bi bilo u suprotnosti sa vašim naređenjima i sa vašom politikom, i ja mislim na osnovu svega onoga što sam ja video na Kosovu da je to kulturološka slika vaše Vojske i policije. Ja ovde ovo zaključujem na osnovu pretpostavke da vojna operacija tipa one koja se odvila u Račku ne bi bila nešto što bi naredio neki lokalni komandant ili regionalni komandant, ili bilo koji komandant a da to nije bilo u skladu sa onim što ste vi znali.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Na Kosovu sve to vreme znate da je važila striktna naredba da se može delovati isključivo protiv UČK a zaštiti celokupno civilno stanovništvo bez obzira na nacionalnost. Da li vam je to poznato? Da li je to bilo predmet vašeg upoznavanja?

ODGOVOR:

            Ja sam verovtno bio informisan o tome, ali ukoliko se radilo o naređenju, onda su vaši potčinjeni  ustalili  praksu da oni to ne poštuju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Tužilaštvo je ovde iznelo originalni izveštaj policije o događaju u Račku poslat da li 15.   uveče ili 16. ujutru,  zbirni za ceo taj kraj i u njemu piše da je bio sukob policije sa terorističkom bandom šiptarskih terorista u Račku. Da je likvidiran veliki broj i da nije bilo civilnih žrtava. To je originalni izveštaj napisan istog dana. Da li mislite da nadležni komandant laže svoju pretpostavljenu komandu kojoj šalje taj izveštaj. Oni su izneli ovde originalni izveštaj do koga su došli.

ODGOVOR:

            Oprostite, sad sam zbunjen time.

MEJ:

            Molim vas da jasno postavite pitanje svedoku.

TUŽBA:

            Ja mislim da optuženi mora da parafrazira ovo pitanje. On jako dobro zna da ovaj dokument od strane tužioca korišćen zato da bi se pokazalo  tačno da je lažno.

KVON:

            Ja mislim da se spominje MUP ovde.

MEJ:

            Ambasadore, da li ste videli ovaj izveštaj Ministarstva unutrašnjih poslova o Račku ikada.

SVEDOK:

            Ne sećam se da li sam video ili nisam.

MEJ:

            Onda nemamo nikakvog smisla da se svedok pita o ovome.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, vi tvrdite da jugoslovenska strana, a pod tim podrazumevate mene lično, nije ispoštovala dogovor koji smo napravili Holbruk i ja u vezi sa smanjenjem policije i vojske na Kosovu. Je li tako ili ne?

ODGOVOR:

            Ono što sam vam ja doneo na sastanak u novembru je bila optužba da vaše snage u puno slučajeva  nisu poštovale sporazum između vas i Holbruka.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja to ne razumem, jer  evo vidite ovde imamo izveštaj BiBiSi gde oni iz vremena o kome vi govorite citiraju generala Klausa Naumana koji kaže doslovce "on zaista jeste uradio ono što ste ga molili. On jeste u roku od 48 sati povukao nekih 6000 policajaca sa Kosova  i vojnika nazad u kasarne. Ovo je takođe bilo potvrđeno" i tako dalje. Prema tome, on je bio u toku tih razgovora zajedno sa Klarkom, potvrdio da smo u skladu sa Sporazumom smanjili snage na onaj broj, povukli vojske u kasarne osim one 3 čete koje vi dobro znate kako su bile raspoređene i pridržavali se Sporazuma. Je li to tačno ili nije?

ODGOVOR:

            To nije tačno. Kao što sam ja tokom svedočenja juče rekao i kako se kaže u pismu koje sam ja vama  poslao. Mi smo konstantno tražili od vas i od vaših komandanata da nam date osnovnu informaciju oko toga koliko policije, koliko vojnika, koliko oružja, koliko tenkova, koliko artiljerijskog oružja ste imali na Kosovu u trenutku kad je sklopljen Sporazum da bismo mogli da odredimo da li brojevi idu gore, dole ili se kreću lateralno. Kada ja govorim o nepoštovanju, nepridržavanju sporazuma onda govorim o tome da ste vi trebali da informišete KVM o brojevima vašeg naoružanja, o recimo vašim tenkovima kada su oni napustili  i često smo sretali tenkove na ulicama koji su se kretali u drugim pravcima a da mi ništa nismo bili o tome obavešteni. Takođe se ovo odnosi na artiljeriju i tako dalje. Mi smo došli do zaključka, i to je uglavnom uradio general DZ i njegovo osoblje, da ste vi otvoreno kršili Sporazum, odnosno u vojnom smislu i kao što sam ja rekao možda vi jeste povukli 6000 policajaca, ali mi nismo imali osnovnu cifru da bismo mogli da uporedimo da li su cifre opadale, ili rasle, iako smo mi konstantno tražili od vas tu osnovnu informaciju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Voker, i ptice na grani su znale da je ukupno bilo 10.024 policajca, što je konstantovano bilo kad se povuklo tih 6000. Normalno stanje koji su normalno držali reda. To znači da ih je u smeni na dužnosti moglo biti 2000 ili 2500 na Kosovu. Jer znate i sami da rade u 5 smena i da svi koji su na Kosovu ne mogu da rade 24 sata. Vi ste znali tu cifru i ta cifra vam je dostavljena. Kao i cifru o stanju kosovskog odnosno, prištinskog korpusa i njegovim redovnim informacijama koje su samo izvodile vežbovne aktivnosti i ništa drugo osim te 3 čete, koje su bile na te tri tačke. Je li to tačno ili nije?

ODGOVOR:

            To nije tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ja neću više na to da gubim vreme, jer smo to rspravljali sa Drevenkijevičem prilično detaljno. On je inače prilikom saslušanja 11. aprila ove godine, naveo da jedan deo  ostao nezavisan i to baš američki,  koji je sve vreme ostao na Kosovu. Je li to tačno?

ODGOVOR:

            Nije mi sasvim jasno.

MEJ:

            Da li ste čuli ovaj konačan prevod.

SVEDOK:

            Da. Kada je KVM osnovan prvobitni predlog je bio tokom vremena i što je moguće brže KVM obuhvati bili su posmatrači iz Amerike, V.Britanije, Rusije, Nemačke, Evropske zajednice i tako dalje. Mi smo počeli da preuzimamo  tako reći čim smo se osnovali i američki  deo je bio najveći, oni su imali nekoliko stotina ljudi kad smo mi došli tamo. Mi smo njih preuzeli, osoblje i deo opreme, ali to je bio proces koji je zahtevao da  osoblje zapravo  pređe iz jedne ustanove u drugu i to je bio proces koji je trajao, i kad smo mi napustili Kosovo ostao je jedan mali broj osoblja  koji su ostali da funkcionišu kao američki. Ja mislim da smo mi preuzeli sve osim možda Evropske zajednice. Oni su rekli  hteli da ostanu nezavisno od moje misije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je sa činjenicom da je deo  američki ostao izvan KVM bio upoznat Volebek.

SVEDOK:

            Oprostite propustio sam deo vašeg pitanja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je sa činjenicom da je jedan deo  ostao izvan KVM bio upoznat Volebek, vaš formalni šef.

ODGOVOR:

            Ja mislim da je OEBS bio upoznat sa tim da mi nismo obuhvatili sve pripadnike američkog dela u trenutku kad smo otišli. Da. Da li je Volebek znao zato lično ja o tome ne znam. Ali OEBS je sigurno znao zato da mi nismo obuhvatili američki.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To što ste rekli podrazumeva da ga vi o tome niste informisali. Je li tako? Samo da ili ne.

ODGOVOR:

            Ja se ne sećam da sam obavestio Volebeka u OEBS-u bilo o prisustvu ili odsustvu pripadnika Kadoma.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a da li je taj američki  kejdom bio u direktnoj vezi sa komandom NATO ili ne? Samo mi recite da ili ne?

ODGOVOR.

            Ja nemam predstavu o tome.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je KVM od trenutka kad ste došli na Kosovo preduzela bilo kakve radnje da verifikuje mesta za obuku OVK?

ODGOVOR:

            Oprostite, možete li da ponovite. Da li smo mi uradili išta da bismo verifikovali mesto za obuku OVK? Koliko je meni poznato ne.

MEJ:

            Da li ste vi išta uradili vezano za obuku OVK? Ne vidim da vas  je ovo prevodilac ispravio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da verifikujete mesta za obuku OVK,  pitao sam. 

MEJ:

            Evo sad smo dobili ispravku.

SVEDOK:

            Ne znam da je vršena verifikacija mesta za obuku OVK da je to iko iz KVM verifikovao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Drevenkijevič je na isto pitanje odgovorio da je to tačno, ali to možemo kasnije da vidimo. Da li ste sačinjavali bilo kakav izveštaj o mestima za obuku OVK. Bilo kakav znači, ako niste sva. Da li ste sačinjavali bilo kakav izveštaj?

ODGOVOR:

            Oprostite, ali ja ne znam sve o čemu se izveštavalo iz KVM misije u Beč. To je bio stalan protok informacija iz naših centara. Da li je iko išta spominjao o mestima za obuku OVK ja jednostavno ne znam. Ja samo znam da meni ništa nije bilo javljeno o tome što bi ukazivalo na to da smo vršili verifikaciju ili uopšte izveštavali o mestima za obuku OVK.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno da ste jedino vi lično u celoj misiji bili ovlašćeni da odlučite šta je prekršaj Sporazuma, a šta nije prekršaj Sporazuma?

ODGOVOR:

            Ne, to nije tačno. Taj Sporazum su potpisali drugi ljudi. Kad god bi  čuli ili videli ili izveštavali o nečem ukoliko bi nam neko u Beču rekao da to liči na kršenje onda bismo mi to dalje istraživali. Ali ja lično nisam jednostrano ili sa mojim direktnim osobljem određivao da li je nešto kršenje ili ne. Jednostavno mi smo prikupljali informacije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Samo taj odgovor sam hteo da čujem. Da li je tačno da su u vašoj misiji bili angažovani stručnjaci kompanije MPI.

ODGOVOR:

            To  je kompanija za koju  znam da je radila u Zagrebu i u Istočnoj Slavoniji. Kad sam ja bio u Istočnoj Slavoniji.  Na Kosovu mislim da se nisam susretao sa tom firmom. To je jedna privatna američka kompanija.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a kad ste prvi put primili članove porodica otetih Srba?

ODGOVOR:

            Časni sude, mogu li da samo konsultujem svoje zabeleške o hronologiji.

MEJ:

            Da.

SVEDOK:

             Drugi sastanak je bio 26. decembra, što znači da je prvi sastanak bio nekoliko nedelja pre toga. Ja sam siguran da mi to stoji ovde negde. Sreo sam se sa porodicama nestalih Srba dva puta. Drugi sastanak je bio u decembru, ne znam tačno kog je dana bio prvi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li su vam članovi porodica predali imena 111 otetih lica.

ODGOVOR:

            Ja mislim da su neki od naših ljudi dobili zapravo, na tim sastancima oni su meni dali veliki broj informacija oko toga ko je nestao, pod kojim okolnostima i tražili su da mi kažemo da li znamo išta o tome gde su oni. Porodice su mislile da mi sve znamo o tome šta se događa, i da mi sigurno znamo gde se nalaze ti ljudi, a suština je bila zapravo da mi nismo znali odgovor na to pitanje. To su bili emotivno vrlo nabijeni sastanci i veoma teški, i mi zapravo nismo mogli da udovoljimo zahtevima tih ljudi, jer mi nismo imali pojma gde se nalaze njihovi nestali rođaci.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno da su vas upravo članovi porodica upoznali da se otetim licima gubi svaki trag upravo u mestima Dragobilje i Mališevo. Gde ste vi imali svoje predstavnike i gde je američki deo bio i u Dragobilju i u Mališevu? Da li su vas oni upoznali s tim?

ODGOVOR:

            Ne, to nije ono što je meni bilo rečeno. Neki ljudi su rekli mi mislimo da znamo gde je naš otac, ili brat, ili naša deca možda se spominjalo to selo sa nekim drugim mestima. Oni su mislili da se ljudi drže tamo gde su zapravo nestali. Prema tome, to je bilo veoma teško. Kao što sam rekao, ti ljudi su bili veoma potreseni i neki su tražili  iznosili su neke zahteve koji moji verifikatori nisu mogli da ispune, i mnogi ovi nestanci i mnogi ljudi su nestali godinama pre toga. Prema tome, ono što sam ja rekao ukoliko vi imate bilo koje informacije o tome gde se nalaze vaši ljudi kažite nam ja ću ići sa vama na bilo koje mesto koje vi predložite da vidimo da li su vaši rođaci tamo i oni nikad nisu udovoljili ovome.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas, sad mi odgovorite na pitanje da li je tačno da su vas izvestili o svojoj sumnji da su sva oteta lica u Dragobilju?

ODGOVOR:

            Ne, to nije tačno.

 

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li se sećate događaja da su članovi porodica otetih Srba krenuli u marš mira ka Dragobilju? Da li se sećate tog događaja?

ODGOVOR:

            Ne, ne sećam se.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Koliko ste puta bili u Dragobilju?

ODGOVOR:

            Prvi put kad sam otišo u Dragobilje je zapravo bio prvi put kad sam se susreo sa vojnicima OVK, i kao što sam ja juče rekao ja sam tamo otišao u skladu sa vašim uputstvom da pokušam i da ishodim puštanje na slobodu dva novinara Tanjuga. To je bio prvi put kad sam ja otišao tamo. Taj sastanak je  organizovao Šon  Tanjuga, i ja sam otišao tamo i još možda dva ili tri puta, i ponovo kažem da je to bilo mesto  koje je OVK kontrolisala, tamo smo se sastali sa njima da prodiskutujemo puštanje na slobodu ljudi koje su oni uhapsili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, pa prema tome upoznati ste da je u Dragobilju bio logor UČK gde su držali zatvorene Srbe. Iz tog logora ste oslobodili dva novinara. Je li to tako ili nije?

ODGOVOR:

            Ne, to nije tačno. Onog dana kad smo dogovorili da se oni puste na slobodu ja sam otišao u Dragobilje sa nekim mojim ljudim i dva novinara Tanjuga koji su bili uhvaćeni su bili dovedeni u grad vozilima izvan grada. Tako da ja nemam pojma da li je bilo još ljudi koji su držani u Dragobilju, kao što sam  već ranije rekao porodice ovih ljudi mi nisu rekle da je to bilo područje gde su se držali zatvoreni.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a prilikom posete Dragobilju sa Ogatom,  u decembru 98 godine, da li ste tada pokušali da utvrdite navode članova porodice otetih Srba o njihovom prisustvu u Dragobilju. 

ODGOVOR:

            Oprostite, kad sam otišao u Dragobilje sa KiM?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Sa Sadako Ogatom, komesarom za izbeglice Ujedinjenih nacija.

ODGOVOR:

            Ne, kao što sam rekao ja se ne sećam nikakvog razgovora o Srbima koji su nestali tokom te posete gospođa Ogatom. Prvo smo otišli u Mališevo sa gospođom Ogata i ona je rekla da bi otišla u Dragobilje. Onda smo mi otišli tamo, prošetali se gradom, razgovarali sa ljudima koji su tamo bili i koliko se sećam nisu bili ni u kakvom kontaktu sa ljudima iz OVK. Tu su uglavnom bili meštani, njihove porodice i tako dalje. Ali nismo diskutovali o tome da li je bilo zatvorenika koje je OVK držao u tom području.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Odgovorite sa da ili ne, pošto imam još jako malo vremena.  Da li vam je poznato da u svim zločinima koji su učinjeni u Dragobilju i Glođanima postoje zapisnici sa uviđaja i policijski i sudski spisi. Da ili ne.

ODGOVOR:

            Oprostite, još jednom ponovite pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Da li vam je poznato da o svim zločinima, koji su učinjeni u Dragobilju i Glođanima, postoje zapisnici sa uviđaja i policijski i sudskih spisi.

ODGOVOR:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            A da li vam je išta poznato o tome da su te zločine izvršili Ramuš Haranidinaj, zajedno sa Dautom Haradinajem,  Rasimom Haradinajem, i Erikom. Da li išta znate o tome?

ODGOVOR:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            A da li znate da su svi ti civili mučeni, a zatim ubijeni i bačeni u kanal koji napaja Radonjičko jezero?

ODGOVOR:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            A da li je tačno da ste ubistvo potpredsednika Skupštine opštine Kosovo Polje Zvonka Bojanića okarakterisali kao teroristički akt?

ODGOVOR:

            To je tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ste tražili od albanskih lidera da se pronađu počinioci tog terorističkog akta?

ODGOVOR:

            Pitao sam ih da li nešto znaju o tome i da li za to preuzimaju odgovornost.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Samo da preskočim neka pitanja. Imam ovde više pitanja ali ću vas pitati jedno zbirno. Da li vam je poznato nešto o zločinima koje je UČK u vreme dok ste vi bili šef misije izvršila nad Albancima?

ODGOVOR:

            Znam da je bilo zločina da je bilo stvri koje su se dešavale Albancima a koje nisu nikada bile razrešene, i znam da je bilo ljudi koji su mislili da su to počinili Albanci. Da. Čuo sam takve priče.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali vi nemate nikakvog pouzdanog saznanja o tome koliko razumem.

ODGOVOR:

            Mogao bi spomenuti jednu stvar. Kad su oslobođena dvojica novinara Tanjuga, kad sam ja čekao da se dovedu ta dva zatvorenika u selo Dragobilje i kada su u selo stigla dva automobila sa tom dvojicom novinara, mi smo primetili da na zadnjem sedištu sede dvojica ljudi koji su, ako se dobro sećam, imali vezane oči. Ja sam lokalnog vođu OVK-a, koji se mislim zvao Mašota, pitao ko su ta druga dva zatvorenika. On mi je rekao: "To su dva Albanca za koje OVK-a smatra da su doušnici" i oni su ostali njihovi zatvorenici. On mi je takođe rekao da oni nemaju veze sa novinarima, da će ih pustiti, ali da će ih odvesti do njihovih sela prvo. Onda dakle, ja sam pretpostavio da se u tom slučaju radilo o nekoj vrsti aktivnosti Albanaca prema Albancima. Prema tome, dakle da, kao što sam rekao čuo sam niz priča, neke su bile glasine, niz interpretacija, da su neki od događaja u kojima je Albancima učinjeno nešto nažao, zapravo bili počinjeni od strane drugih Albanaca.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato da je prilikom ubistva Hizri Tale i Afrima Malićija i ubijen Ilji Durmiši i da je ranjen i danas nadam se živ Tevta Isaj. Da li znate za taj slučaj?

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Neću da vas pitam za pojedinačne slučajeve. Odgovorite mi molim vas na pitanje, da li ste vi ikada od mene tražili pomoć u uništavanju terorističkih baza UČK-a?

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste znali za te baze pošto ste neke posećivali?

SVEDOK:

            Da li sam znao da OVK-a ima mesta gde se nalazilo više njihovih ljudi, da. Iako to smatramo bazama, onda da, onda jesam znao za baze OVK-a.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate da su pripadnici "Al Kaide" bili u sastavu UČK-a?

SVEDOK:

            Ja mislim da to nije istina.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste videli kongresni izveštaj FBI u kome potvrđuje da je "Al Kaida" bila prisutna na Kosovu, u Albaniji, Bosni itd?

SVEDOK:

            Nije mi poznato da je FBI to objavio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. A da li znate da je na primer ovu činjenicu o pripadnicima "Al Kaide" u sastavu UČK-a izneo i američki Institut za odbranu i spoljnu politiku u svom izveštaju, koji su objavili sve ...

 

MEJ:

            On kaže da mu to nije poznato. Svedok je već odgovorio na to onoliko dobro koliko on zna. Dakle to je ono što on zna.

Gospodine Miloševiću, postoji jedno važnije pitanje, vi ste drugim svedocima izneli tvrdnju da je ovaj incident u Račku iskorišćen kao izgovor za intervenciju NATO pakta. Ukoliko vi to i dalje smatrate, onda vi tu tvrdnju morate izreći ovom svedoku, kako bi on mogao na to odgovoriti jer on je bio taj koji je objavio Račak kao incident. Prema tome, da li vi i dalje tvrdite u okviru svoje odbrane da je Račak upotrebljen kao izgovor za intervenciju NATO-a. Ako i dalje tvrdite morate to reći ovom svedoku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Naravno da tvrdim i pretpostavljam da to proizilazi iz svih mojih pitanja, da je Račak upotrebljen, montiran kao okidač za proizvodnju NATO agresije na Jugoslaviju. Je li to tačno ili nije, gospodine Voker?

SVEDOK:

            To nije moje shvatanje onog što se dogodilo.

MEJ:

            Jeste li vi bili uključeni u bilo kakvu zaveru ili plan te vrste?

SVEDOK:

            Ne, nisam.

 

 

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Voker, vi tvrdite u svojoj izjavi kako ste na kraju rekli pripadnicima misije da su odlično obavili svoj zadatak. Da li ste pod tim podrazumevali da ste vi obavili zadatak da iscenirate predtekst za agresiju NATO na Jugoslaviju?

SVEDOK:

            Ja mislim da su moji verifikatori kao celina veoma dobro obavili zadatke koji su im bili povereni. Ja isto tako smatram da sam ja dobro obavio zadatke koji su bili povereni meni, a to su bili ti isti zadaci, tj. verifikacija sporazuma. Ja kategorički negiram da sam bilo ja, bilo iko drugi u okviru moje misije za koga ja znam, sudelovao u bilo kakvoj zaveri da se NATO uvede u igru.

MEJ:

            Ono što je sugerisano ide i dalje od toga. Kaže se da je celi taj incident, to pogubljenje više od četrdeset civila, na neki način izmanipulisano i namešteno. To je barem prevod koji smo dobili od optuženog. Dakle, da je to bilo namešteno kao izgovor da bi NATO mogao intervenisati. To znači da ako je to istina, da onda vi mora da ste jedan od organizatora te zavere. Ima li ikakve istine u tvrdnji da je taj incident na neki način namešten ili izmanipulisan?

SVEDOK:

            Ne časni sude.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa kakve veze onda sa tim ima izjava Madlen Olbrajt, koju sad nemam pred sobom ali sam je ovde već jednom interpretirao, da je bilo potrebno držati tenziju u vezi sa Račkom zbog mobilisanja evropskih saveznika? Citirao sam je tačno, ali pretpostavljam da znate na koju izjavu mislim.

SVEDOK:

            Ja smatram da je ona nakon Račka videla gnusne stvari koje su vaše snage bezbednosti učinile civilnom stanovništvu. Ona je smatrala da je Račak primer onog što se dešava na Kosovu i da nešto treba učiniti kako bi se to zaustavilo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro gospodine Voker, pored svih dokaza koji su izneti i TV snimaka i svedočenja novinara i dokaza koje sam vam ovde izneo, zar ne dozvoljavate mogućnost da je ta scena u Račku montirana i nameštena i tvrdite da vi u tome niste učestvovali?

SVEDOK:

            Ja kategorički negiram da sam video bilo šta što bi sugerisalo nekakvo nameštanje. Prema tome ja nisam sudelovao u nekom nameštanju. U svetlu onoga što sam ja toga dana video i u svetlu onoga što je svaka druga osoba koja se našla na tom brdu samnom videla, a koja je razgovarala samnom, svi su ti ljudi došli do istog zaključka, da se nije radilo o nameštaljci nego o lokalitetu stvarnog pogubljenja više od četrdeset civila.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li prihvatate bar činjenicu da je od četiri sata popodne, 15-og kada je policija otišla i kad i Buja Šukri konstatuje da su oni ponovo zauzeli Račak, ovaj njihov komandant, pa do sutradan pre podne do 12,00 sati, sve to vreme teritorija Račka bila u rukama UČK-a? Da li je to nesporna činjenica? Da je znači ...

MEJ:

            Nije na ovom svedoku da to kaže. To je deo dokaza i mi ćemo morati proceniti te dokaze. Sve što ovaj svedok može reći je šta je on video ili uradio i kakve je on zaključke u to vreme stvorio.

U svakom slučaju vaše vreme je sada isteklo. Gospodine Kej?

 

AMIKUS:

            Gospodine Voker, vi ste dali iskaz o vašim kontaktima sa jugoslovenskom vladom. Sada vas želim pitati o vašim kontaktima sa OVK-a. Želeo bih da pogledamo taj aspekt vašeg rada u OEBS-u. Pre svega kada je reč o vama lično, jeste li vi imali kontakt sa glavnim zapovedništvom OVK-a?

SVEDOK:

            Imao sam kontakte sa većim brojem ljudi za koje sam smatrao da su visoki zvaničnici OVK-a.

AMIKUS:

            Kad to kažete mislite reći da se činilo da oni imaju moć i vlast unutar svoje organizacije?

SVEDOK:

            Pa spomenuo sam, kada sam ih prvi put sreo, to je bilo u kontekstu pokušaja oslobađanja dvojice novinara i osoba sa kojom sam tada govorio, zvala se Bašota, nemam pojma o tome na kom je on tačno bio nivou, on nije bio osoba koja donosi odluke i trebalo mu je nešto vremena da utvrdi da zaista može osloboditi tu dvojicu novinara. Mislim da je on komunicirao radio stanicom ili mobilnim telefonom, tako nešto, u svakom slučaju trebalo mu je ovlašćenje odozgo. On je osoba koju sam ja video ukupno možda tri ili četiri puta.

            Isto tako u području Podujeva, neposredno pre Božića, susreo sam komandanta Ademija, mislim da se tako zove i pokušao sam ga uveriti da se povuče, baš kao što smo pokušali uveriti i Vojsku Jugoslavije da se povuče, da se ne započnu međusobno tući. Isto tako susreo sam komandanta Drimija, koji je ako se dobro sećam, bio negde u području Peći. Dakle to su bili lokalni komandanti, a gde se oni nalaze u hijerarhiji vođstva OVK-a ja to nisam znao i mislim da u to vreme to niko nije znao.

AMIKUS:

            Videli smo jedan snimak i u tom snimku videli smo Hašima Tačija. On je verovatno najpoznatiji među bivšim zapovednicima OVK-a. Jeste li vi njega susreli?

SVEDOK:

            Susreo sam se sa gospodinom Tačijem u novembru 1999. nakon što sam se vratio na Kosovo. Dakle, posle bombardovanja NATO-a, ja se nisam sa njim sreo dok sam radio u KVM-u.

AMIKUS:

            Da bi to razjasnili, recite kakvom ste ga to prilikom susreli u novembru 1999?

SVEDOK:

            Vratio sam se na Kosovo gde su me proglasili počasnim građaninom.

AMIKUS:

            Dakle sad smo govorili o vašim kontaktima sa glavnom komandom OVK-a, ako mogu taj izraz upotrebiti. Recite kakve kontakte su drugi viši zvaničnici OEBS-a imali sa višim zapovednicima OVK-a?

SVEDOK:

            Ja mislim da su neki od mog vojnog osoblja, na nivou recimo potpukovnika, imali kontakte sa nekim regionalnim komandantima u području Podujeva, mislim da pukovnik čije ime nikada ne mogu izgovoriti, a koji je ovde takođe svedočio da je i on takođe imao kontakte sa tim zapovednicima.

MEJ:

            Čonglinski.

SVEDOK:

            Da, da, to je ime.

 

MEJ:

            Ali se drugačije speluje.

SVEDOK:

            Izvinjavam se. Ja znam da je general Mezonev, moj kanadski šef regionalnog centra u Prizrenu, imao kontakte sa regionalnim vojnim zapovednicima. Prema tome, postojala je jedna stalna komunikacija jer smo pokušavali smiriti stvari kad su napetosti rasle.

AMIKUS:

            Da bismo to razjasnili, ti kontakti između OEBS-a i OKV-a, na čemu se zasnivalo vaše ovlašćenje da stupite u kontakt sa tom grupom?

SVEDOK:

            Pa kao što sam već nekoliko puta rekao, prvi put kada sam ja otišao da stupim s njima u kontakt to je bilo na zahtev optuženog, kad sam želeo ishoditi oslobađanje dvojice novinara. Isti takvi kontakti bili su potrebni i kada smo pokušavali sprečiti da dve strane uđu u bitku. Morali smo očito razgovarati sa vođstvom ili barem onoliko blizu vođstva koliko smo mogli prići, ako smo želeli ishoditi oslobađanje osmorice vojnika Vojske Jugoslavije koje su oni zarobili. Mi smo sve naše kontakte javili u Beč, međutim niko nam iz Beča nikada nije rekao da ne priliči da mi kontaktiramo sa OVK-a. Konačno mi smo obema stranama pokušavali reći da mislimo da ne poštuju sporazum kada je to bio slučaj ili kada smo pokušavali ishoditi oslobađanje vojnika.

AMIKUS:

            Vama je sigurno poznato da su jugoslovenske vlasti OVK-a smatrale terorističkom organizacijom. To je samo po sebi jasno.

SVEDOK:

            Da.

AMIKUS:

            Kad je reč o vašim kontaktima sa OVK-a, da li je to vas kompromitovalo na neki način, imajući u vidu da ste vi imali neke informacije o organizaciji koje su zvanične vlasti smatrale terorističkom organizacijom?

SVEDOK:

            Ne znam šta mislite kad kažete da bi me to moglo kompromitovati.

AMIKUS:

            Informacije koje ste vi imali o tom grupi OVK-a, da li ste vi imali neku dužnost da te informacije prenesete jugoslovenskim vlastima ili ne?

SVEDOK:

            Ja nisam prenosio informacije o OVK-a jugoslovenskim vlastima, niti sam prenosio informacije jugoslovenskim snagama bezbednosti OVK-a?

AMIKUS:

            Unutar Verifikacione misije OEBS-a za Kosovo i sporazuma na osnovu koga je delovala ta misija, a to je 21. april 1999, to je tabulator broj 2 u dokaznom predmetu 94, OVK-a nije spomenut u tom dokumentu koji određuje vaš mandat.

SVEDOK:

            Ja mislim da je to szbog toga jer nije postignut nikakav formalni sporazum sa OVK-a o tome. Međutim rekli su mi da je OVK-a preuzela verbalnu obavezu da poštuje primirje sve dok vlada poštuje primirje. Prema tome mi smo smatrali da smo tamo bili da sprovodimo i proverimo sprovođenje sporazuma o prekidu vatre.

AMIKUS:

            Vratimo se sad malo unazad na ono što sam rekao o tome da ste bili kompromitovani činjenicom da ste imali informacije o OVK-a, a koje kao što vi kažete niste preneli jugoslovenskim vlastima. Da li se može reći da su zbog toga Jugosloveni bili sumnjičavi prema OEBS-u i prema vašoj misiji, budući da su znali da vi imate kontakte sa obema stranama?

SVEOK:

            Ja mislim da su obe strane, barem na početku, bile sumnjičave prema KVM-u. Meni je bilo očigledno da ukoliko budemo prosleđivali informacije o OVK-a vladi, da će to sasvim sigurno dovesti do toga da nećemo imati mogućnost da idemo k njima, da razgovaramo sa njima i da pokušamo ishoditi oslobađanje zatvorenika i druge stvari. Prema tome meni nikada nije palo na pamet da priče jedne strane pričam drugoj strani.

AMIKUS:

            Vi ste rekli da ste imali slabi radni odnos sa jugoslovenskim vlastima, s vremena na vreme. Pretpostavljam da niste mislili da je ceo vaš odnos sa jugoslovenskim vlastima bio loš i da nije bilo nepoštovanja.

SVEDOK:

            Da, u pravu ste.

AMIKUS:

            Međutim onda kada ste imali poteškoća, taj element sumnjičavosti prema OEBS-u i prema vašim motivima, vi ste tada toga bili veoma dobro svesni.

 

SVEDOK:

            Ja sam sigurno bio svestan toga da je vlada u Beogradu mislila da mi štitimo, pomažemo i zastupamo OVK-a, jer predsednik Milošević i gospodin Milutinović, u onoj izjavi koju smo ranije videli, oni su nas otvoreno optužili za to. Naravno bez obzira na činjenicu da to nije bila istina. Prema tome, odgovor na vaše pitanje je da, znao sam da oni imaju takve sumnje.

AMIKUS:

            Idemo sada na onu konferenciju za štampu o Račku, održanu 16-og januara. Da li se može reći da vi na toj konferenciji za štampu uopšte niste spomenuli OVK-a i činjenicu da je OVK-a bila uključena u neku bitku. Da li je to tačno?

SVEDOK:

            Konferencija za štampu nije se sastojala samo od moje izjave, tu je bilo i mnogo pitanja koje su mi uputili novinari, neki od njih bili su na srpskoj strani, neki od njih bili su na albanskoj strani, međunarodni novinari su naravno pokušavali pobrinuti se da dobro čuju sve što sam rekao. Da li je OVK-a spomenuta, siguran sam da je spomenuta mnogo puta. Ja se sećam da su neki srpski novinari postavljali veoma provokativna pitanja, pitali su zar to nije sve krivica OVK-a, nije li to manipulacija i nameštaljka od strane OVK-a. Prema tome sve je to spomenuto, a ja sam na konferenciji za štampu opisao samo ono što sam video i što sam zaključio i zatim sam rekao da ako iko želi osporiti moje zaključke neka dovedu stručnjake kriminalističke i istražitelje i to konkretno iz ovoga suda, da se utvrdi šta se dogodilo.

AMIKUS:

            Vi ste naglasili da ste govorili o onome što ste videli vlastitim očima. Međutim, vi ste u tom trenutku takođe delovali i na osnovu informacija koje su dobili drugi pripadnici OEBS-a, odnosno KVM-a.

SVEDOK:

            Naravno, ja sam pre toga razgovarao sa generalom DZ, sa Mezonevom i sa drugim ljudima i mi smo s vi došli do istog zaključka, a to je zaključak koji sam ja izneo na konferenciji za štampu.

 

 

AMIKUS:

            Krećemo sada na drugi deo informacija koju ste možda mogli imati u rukama u to vreme, a ne znamo da li ste imali ili ne. Činjenica je je 9 pripadnika OVK ubijeno u nekoj vrsti bitke, da li je to nešto što ste vi u tom trenutku znali.

ODGOVOR:

            Ne.

PITANjE:

            Da li vam je bilo ko nešto rekao o tome, ili vas je doveo u situaciju da znate da se to možda dogodilo.

ODGOVOR:

            Pa ono što sam čuo od Lončara noć ranije da je 15 pripadnika OVK ubijeno u bici u Račku. Niti tada niti kasnije meni nije rečeno da su u Račku ubijena devetorica pripadnika OVK.

PITANjE:

            Ja spominjem tu grupu zato jer smo to čuli od komandira te lokalne grupe. To je znači iskaz koji je podnesen pred sud.

            Kad je reč o onome što vam je rekao Lončar on je spomenuo brojku 15, da li je to nešto što ste vi iskoristili na vašoj konferenciji za štampu kako bi ... neku ravnotežu sa drugom stranom.

ODGOVOR:

            Lončar to nije rekao meni, on je rekao DZ, a DZ je to preneo meni. Mislim da sam ja na konferenciji za štampu rekao da je vladina verzija događaja koju smo čuli dan ranije o tome da je došlo do vojnog sukoba u kome je poginulo 15 pripadnika OVK, a nije bilo žrtava na vladinoj strani ja sam tu ver ziju spomenuo na konferenciji za štampu i rekao sam da ono što sam ja video nije u slaganju - ne slaže se sa tom verzijom događaja, da sam ja video da je ubijeno više od 40, 45 ljudi ali se meni činilo da to nisu bili uniformisani, naoružani pripadnici OVK.

MEJ:

            Gospodine Kej, spomenuli ste i činjenicu da ste vi smatrali da ste imali dužnost da istražite taj slučaj, da je postojala dužnost da se taj slučaj istraži. Vi ste to spomenuli na konferenciji za štampu. Kad je reč o KVM da li ste vi bili u situaciji, odnoosno da li ste vi imali obavezu da sprovedete istragu, da uzmete dokazne predmete na mestu zločina, da napravite nešto tako da pomognete istrazi.

ODGOVOR:

            Mi smo naravno hteli utvrditi šta se tamo dogodilo, kao što sam već juče rekao, ja sam mojim ljudima koje sam ostavio u Račku nakon što sam otišao rekao da oni treba da idu okolo i snime što je moguće fotografija lica mesta kako bismo imali neke beleške o tome što je bilo na terenu. Isto tako predložio sam da kriminalistički istražitelji doću na lice mesta, pa prema mojim saznanjima mi nismo takve ljude imali među našim osobljem. Isto tako na konferenciji za štampu rekao sam da ukoliko Vlada sama sprovede svoju istragu da je verovatno međunarodna zajednica neće verovati. Zato sam ja toplo preporučio da dovedu objektivne stručne kriminalističke istražitelje i to iz ove organizacije ovde. Prema tome mislim da odgovor na vaše pitanje da su neki od mojih ljudi možda nešto pokupili, ili tako nešto kako bi mi to pokazali, međutim, ne, ja njima nisam rekao da učine nešto više od toga.

MEJ:

            Ako sam dobro shvatio, ova sudnica je potrebna u 4.30 za jedan drugi predmet.


Nazad na Aktuelno  |  Odštampajte vest