aktuelno-m.gif (3720 bytes)

10. JUN 2002.

STENOGRAM

 

NAJS:

            Časni sude, ovaj svedok će svedočiti uz izmenu lika i pod pseudonimom, ali za pitanja koja mogu da otkriju njegov identitet tražiće zatvorenu sednicu koja će naravno, biti najkraće moguće u svakom slučaju. Za prvi pasus koji je rezime njegove biografije, možda ćemo da to uradimo na zatvorenoj sednici, a posle ćemo se vratiti na javnu sednicu.

MEJ:

            Pre nego što pređemo na zatvorenoj sednicu, hteo bih da jasno dam do znanja onima koji se nalaze u galeriji za javnost i svima drugima, da bilo kakvo objavljivanje imena ovog svedoka biće osnov za nalaz o nepoštovanju suda. I tako će biti i tretirani. Izvolite, gospodine Najs.

NAJS:

            Ovo mora da bude u zatvorenoj sednici.

MEJ:

            Da, vraćamo se u zatvorenoj sednicu.

NAJS:

            Svedoče K6, mislim da nam možete razjasniti neke stvari u vezi MUP-a Kosova u periodu 90-tih godina, jel tako?

ODGOVOR:

            Tačno je.

PITANjE:

            Vaše iskustvo bilo je u državnoj bezbednosti, a ne u javnoj bezbednosti MUP-a. I vi biste radije govorili o državnoj bezbednosti pre nego o javnom sektoru MUP-a. Da li je tako?

ODGOVOR:

            Tako je.

PITANjE:

            Sektor državne bezbednosti u MUP-u Kosova, bio je podeljen na nekoliko odeljenja i sektora. Da li je to tačno?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Časni sude, mogli bismo da predložimo dva dokazna predmeta. Izvinjavam se što na njima postoje neke ispravke rukom, ali sam tek ovog jutra shvatio da imamo te papire samo na engleskom i da to nije od velike pomoći svedoku koji mora imati taj dokument na jeziku koji razume. Tako da ćemo originalne dokazne predmete koji su prošli normalnu obradu naše ustanove dati svedoku sa prevodom u rukopisu i to će morati ponovo da se registruje.

MEJ:

            U redu, dajte nam sad te dokazne predmete.

NAJS:

            Trebalo bi da budu samo dva dokumenta. Povukao sam one koji se odnose na javnu bezbednost. Prvi dokument nije potreban, samo onaj koji se tiče državne bezbednosti, izvinjavam se.

SEKRETAR:

            Dokazni predmeti 219 i 220.

NAJS:

            Hvala, možemo li jedan od njih staviti na grafoskop, molim vas? Evo ovaj, da li je to taj dokument koji je na grafoskopu?

SEKRETAR:

            Ovo će biti dokazni predmet 219.

NAJS:

            Svedoče K6, da li se ovde precizno navodi struktura državne bezbednosti Kosova i njihovih odeljenja i njenih odeljenja početkom 98-me?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Vidimo da je na čelu bezbednosti, tu vidimo tri imena. Na čelu je David Gajić.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            U ovom kvadratu vidimo razna odeljenja za Prištinu, Peć, Prizren i Kosovskom Mitrovicom i Uroševac, ali gledajući Prištinu, vidimo da je ona podeljena na 5 odeljenja. Podujevo, Glogovac, Obilić, Kosovo Polje i Lipljan i bilo je pod kontrolom Lufti Ajazija.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Možemo li preći na sledeći dokazni predmet 220? Da li ovde vidimo pododeljenja državne bezbednosti početkom 98-me?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Sektori na koje je bila podeljena služba DB, vidimo da ih ima 8 u kom sektoru, u kom broju ste bili vi?

ODGOVOR:

            U 8-mom.

PITANjE:

            Molim vas, da nam kažete, čime se bavio 8-mi sektor službe DB sredinom i krajem 90-tih godina?

ODGOVOR:

            Sredinom 90-tih do 98-me glavni posao ovog sektora bio je otkrivanje i istraga identiteta ljudi povezivanim sa terorizmom u sistemu na čijem je čelu bio optuženi. Osoba odgovor ne zove sektor, osoba koja je ranije pomenuta, dok sam se ja lično bavio konkretnim aktivnostima.

PITANjE:

            Rekli ste da se ovaj sektor bavio ljudima koji su radili protiv sistema. Da li je sektor imao nekakva posla sa onim što se naziva političkim zločinima?

ODGOVOR:

            Samo krivičnim delima, političkim krivičnim delima koja imaju veze sa terorizmom. To su istraga i otkrivanje terorizma. Osnivanje OVK, pojava OVK, terorizam kao pojava.

PITANjE:

            Vidimo da je David Gajić bio glavni. Gde je bila njegova baza? Gde je bilo njegovo sedište?

ODGOVOR:

            U Prištini. Jedan čovek bio je odgovoran za koordinaciju aktivnosti bezbednosnih aktivnosti u na Kosovu i bez njegovog ovlašćenja nije se moglo ništa preduzeti, nikakva akcija se nije mogla preduzeti na Kosovu.

PITANjE:

            Ko su ljudi koji su imali na lokalnom nivou zaduženje u oblasti DB u Prištini?

ODGOVOR:

            Ti ljudi su ovde navedeni. Mislim da ih i optuženi može videti.

PITANjE:

            Recite mi samo da li je među njima bio čovek po prezimenu Laković? On se pominje u ovom dokumentu.

ODGOVOR:

            Milan Laković ili Miško.

SVEDOK:

            Njegov pseudonim je bio Miško.

PITANjE:

            Kakva je bila njegova uloga?

ODGOVOR:

            On je bio načelnik Prištinskog štaba DB-a i on je bio odgovoran za sve direktive, a naročito za funkcionisanje sektora.

PITANjE:

            Hvala. A Lufti Ajazi, kakva je bila njegova uloga?

ODGOVOR:

            Lufti Ajazi bio je konkretno odgovoran za odeljenja u Prištinskom sektoru i bio je savetnik po zvanju. Miškov savetnik.

PITANjE:

            Hvala. U kojoj meri je Kosovo u vreme Davida Gajića bilo samostalan sektor? U kojoj meri je ova služba morala da se obraća drugim nivoima?

ODGOVOR:

            David Gajić je imao sve pod svojom kontrolom, on je morao samo da se konsultuje  sa vrlo visokim nivoima u samoj Srbiji.

PITANjE:

            Odgovorite mi sa da ili ne? Da li ste saznali sa kojim ljudima u Srbiji on komunicira, sa kojim pojedincima?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Na koji način ste saznali sa kojim ljudima je on u kontaktu? I tokom kog perioda vremena ste vi došli do te informacije?

ODGOVOR:

            Svi su to znali. Za informacije za Kosovo ili o Kosovu išlo je Stanišiću direktno njemu, optuženi Stanišić je vrlo dobro zna, naravno, i mogu da vas uverim da je optuženi bio odlično informisan o svemu, čak i o najsitnijim detaljima što se tiče situacije na Kosovu u oblasti DB-a i to preko Stanišića koga je informisao David Gajić, a takođe i Laković.

PITANjE:

            Hvala. Da li je bilo jedinica u policiji koje su bile poznate pod nazivom posebne jedinice policije?

ODGOVOR:

            Državna bezbednost imala je svoje sopstvene jedinice koje su korišćene u stvarima koje su se ticale državne bezbednosti. Takve jedinice su postojale.

PITANjE:

            Gde je bila njihvoa baza?

ODGOVOR:

            Glavna baza je bila u Beogradu. Oni su takođe imali bazu i na Kosovu.

PITANjE:

            Kada su te jedinice došle na Kosovo, kada bi dolazile na Kosovo, ko bi organizovao njihovo kretanje?

ODGOVOR:

            Njihovo kretanje organizovao je Zoran Dragović koji je bio pod komandom drugih osoba.

PITANjE:

            Dok ste obavljali svoje dužnosti u DB, dok ste radili tamo, da li ste videli neke operacije u kojima bi zajednički učestvovali DB i Vojska?

ODGOVOR:

            Bilo je konkretnih akcija, ali bez njihove saradnje.

PITANjE:

            Da li je bilo nekih operacija gde je bilo saradnji između ove dve saradnje?

ODGOVOR:

            Ne, nije bilo konkretne saradnje između njih, jer to su bile posebne jedinice koje su radile za državnu bezbednost, one su bile tajne.

PITANjE:

            Molim vas da nam kažete nešto o tim tajnim posebnim jedinicama koje su radile za DB, da li su imali neke nazive, titule ili da li su se mogle prepoznati na neki drugi način?

ODGOVOR:

            Bila je jedna posebna jedinica koja se zvala Crvene beretke. Njihova baza je bila u Beogradu u Srbiji.

PITANjE:

            Da li su oni s vremena na vreme delovali i na Kosovo?

ODGOVOR:

            Normalno, da.

PITANjE:

            Ko im je bio vođa kada su delovali na Kosovu?

ODGOVOR:

            Zoran Dragović, mislim da je on pomenut u dokumentu.

PITANjE:

            Da li su oni imali još nekog poznatog vođu u to vreme?

ODGOVOR:

            Da u Beogradu, ali ja njega nisam poznavao, imali su svog komandanta koji je bio u Beogradu, ali sa njim nismo imali puno veze. Bio je jedan čovek koji je dobro znao tog komandanta Seka se zvao taj čovek.

PITANjE:

            Recite nam koje su te operacije koje su izvele Crvene beretke, uopšte govoreći na Kosovu.

ODGOVOR:

            Njihove aktivnosti bile su usredsređene na antiterorizam. Oni su to zvali terorizam, ali ja mogu da vam kažem, mogu da vas uverim, da su oni sami izvršavali terorističke akte i umesto da likvidiraju terorizam  oni su ga stvarali.

NAJS:

            Molim da pređemo na zatvorenu sednicu.

 

(Posle zatvorene sednice)

 

SVEDOK:

            Miško bi često govorio da svako ko se slaže sa politikom optuženog da za njega neće biti mesta na Kosovu i da se terorizam OVK, tzv. terorizam OVK mora iskoreniti. To se tiče onoga što sam rekao ranije. On je bio veoma otvoren, on je otvoreno podržavao politiku optuženog i time je uznemiravao albansku politiku.

TUŽBA:

            U transkriptu stoji da ste vi rekli da za svakog ko se slaže sa politikom optuženog neće biti mesta na Kosovu. Ne znam da li je to ono što ste vi rekli?

SVEDOK:

            Ne, ne, za svakog ko se ne slaže sa politikom optuženog neće biti mesta na Kosovu. Dakle, za one koji se ne slažu.

PITANjE:

            Jeste li čuli neke izjave javnih ličnosti koje su se poklapale sa pogledima Miška u to vreme?

ODGOVOR:

            Da, bilo ih je.

PITANjE:

            Da li se možete setiti neke javne ličnosti, konkretne javne ličnosti čiji su se komentari poklapali sa ovime što je rečeno?

ODGOVOR:

            Jakšić, Trajković i mnogo drugih. Ja bih rekao da se srpski narod na Kosovu slagao sa tom politikom, oni su podržavali tu politiku i zato se situacija pogoršavala.

PITANjE:

            Drenica. Da li je DB dobijala informacije o onome što se dešavalo u Drenici i u Mališevu?

ODGOVOR:

            DB je od samog početka, od kako je započeo rat OVK, bila konkretno informisana o svakoj akciji i svakoj bazi koju su oni imali. Ja sam u to siguran. Siguran sam, isto tako, da je i optuženi bio veoma dobro informiran o svim tajnama. Uvjeravam vas da je optuženi bio detaljno informisan o OVK i o pojavi OVK na sceni.

PITANjE:

            Da li su informacije koje ste vi, odnosno služba, imali o Drenici i o tom području došli iz ljudskih izvora ili iz mehaničkih i drugih uređaja za prisluškivanje ili iz oba izvora?

ODGOVOR:

            Izvori su bili pojedinci usmeno i pismenim izveštajima i, naravno, tehnički aparati, uređaji koji su podmetnuti na raznim mestima, razne vrste uređaja, tako da se radilo o raznim izvorima i sve te informacije su prikupljane, objedinjene i upoređivane da bi se videlo na koji način se to poklapa sa informacijama koje su dali ljudi i rezultat je bio jasan. Sve je bilo pod kontrolom DB kao rezultat toga.

PITANjE:

            Prema vašem sudu, u kojem stupnju je DB,  negde sredinom i krajem 90-tih, imala kompletno saznanje OVK?

MEJ:

            Moram vas zaustaviti. Mi ne želimo ovde političku analizu. Pitanje koje vam je postavljeno je u kojoj je meri DB uspela da "uđe" u OVK? Molim da se usredostročite na to.

SVEDOK:

            Da.

OPTUŽBA:

            I dakle, kakva su bila vaša saznanja o tome npr. koliko ljudi su oni imali, gde su se oni nalazili? Da li ste to znali?

ODGOVOR:

            OVK je bila uglavnom skoncetrirana u području Drenice. Tamo je bio jedan njihov manji deo, međutim, od novembra 96-te, oni su imali nekih 200 pripadnika.

PITANjE:

            Da li je tada bilo moguće preduzeti definitivnu akciju protiv OVK da je DB dobila takva uputstva?

ODGOVOR:

            Tada je sve bilo moguće. Oni su tada mogli biti eliminisani. U to sam siguran. Međutim, DB u Prištini nije imala ovlašćenje da ppreduzme takvu aktivnost da eliminiše OVK.

PITANjE:

            Da li vi znate da li su ikada sačinjeni planovi, ili da li je ikada tražila autorizacija da se eleminira OVK?

ODGOVOR:

            Planovi eliminacije OVK, posebno u području Drenice, sačinjavani su od godine 91-ve nadalje, no od 96-te, 97-me i 98-me postojali su konkretni planovi. Napravljen je detaljan nacrt.

PITANjE:

            Kome su ti planovi preneseni, ako nisu nikada sprovedeni u dijalog?

ODGOVOR:

            Svi takvi planovi prosleđeni su u Srbiju.  Pri tom mislim na Stanišića.

PITANjE:

            A sada idemo sa tih planova na pravosudni sistem. Ko su bile glavne sudije koji su radili u vašem kraju u to vreme?

ODGOVOR:

            Bilo ih je tri ili četiri i istražni. Glavni, koliko se ja sećam, bio je sudija Marinković ili Mirković.

TUŽBA:

            Da li se sećate  imena i pola te osobe.

ODGOVOR:

            Ne sećam se, na žalost, ličnog imena, ali mislim da je to negde zapisano.

PITANjE:

            Da li se radilo o muškarcu ili ženi?

ODGOVOR:

            Muškarac, ali bila je i jedna žena.  Marinković je bila žena.

PITANjE:

            Na koji način su funkcionisali te sudije posebno ta Marinković kada je reč o državnoj bezbednosti. I radnicima DB.

ODGOVOR:

            Uveravam vas da se ona time bavila. Radnici u DB donosili bi novac sudijama.

PITANjE:

            Jeste li ikada videli sudiju Marinković sa nekim osumnjičenim?

ODGOVOR:

            Možemo li ići na zatvorenu sednicu?

TUŽBA:

            Naravno, opet se radi o jednom tačno određenom čoveku.

SVEDOK:

            Uveravam vas da su oni imali veze. To su bili Arkanovi tigrovi. Arkan je rođen na Kosovu, koliko ja znam. Živeo je u Prištini. U četvrti Ulti jana, tamo je bila njegova majka.

PITANjE:

            I još jedna grupa?

ODGOVOR:

            Bili su tu i Šešeljevi ljudi i Crna ruka. Bilo ih je dosta.

TUŽBA:

Molim vas, opišite sudijama kako bi stekli predodžbu o tome što su radile i kako su se ponašale te posebne grupe. Kako su se oni odevali i kako su se oni na javnim mestima ponašali prema Albancima u to vreme.

ODGOVOR:

            Kad su došli na Kosovo, ponašali su se arognatno. To se ne može opisati rečima. Došli su kao tzv. oslobodioci srpskog naroda. Spasioci srpskog naroda. Oni su se takvim smatrali, a Albance, pogotovu u Drenici,  ostavljali su Arkanu i njegovim ljudima i oni su se ponašali veoma arogantno.

PITANjE:

            Što su nosili i kako su bili naoružani?

ODGOVOR:

            Obično bi bili odeveni u crnu odeću,  i imali su posebne oznake na odeći. Sasvim otvoreno nosili su automatske puške-hekler. I njihova su vozila su bila najbolja vozila, džipovi. Čak bi svoje automobile parkirali u tuđim dvorištima. Dvorištima Albanaca, i ne bi imali nikakve probleme. 

PITANjE:

            A što bi radili kada bi odlazili u kafiće i restorane?

ODGOVOR:

            Pa npr. jedanput u Glogovcu, Arkanovi ljudi ušli su u jedan albanski restoran i tamo sve porazbijali. Užasno su se ponašali. U tamo u restoranu su pretukli ljude. A u Prištini, kada bi odlazili u restorane, nikada ne bi plaćali račune. Čak i kad bi ušli u srpski restoran, ne bi platili raune.

TUŽBA:

            Rekli ste nam nešto o Crvenim beretkama. Recite nam nešto i o ovim drugim grupama. Da li su one imale lokalne baze, da li su stalno bili tamo prisutni, ili bi dolazili sa vremena na vreme?

ODGOVOR:

            Kao što sam rekao, Crvene beretke nisu bile tamo stalno. Imale su baze u Srbiji. Dolazili bi na Kosovo sa vremena na vreme. Ako bi dobili naređenje, došli bi na nekoliko dana i onda bi se vratili u Srbiju.

PITANjE:

            Da li vi iz vašeg rada o DB znate otkuda su dolazila naređenja da se te paravojne formacije dovedu na Kosovo?

ODGOVOR:

            Naređenja da Crvene beretke dođu na Kosovo izdavao je Zoran Dragović, ali on je radio sa drugom dvojicom. On je bio uglavnom najviše zadužen za njihov dolazak na Kosovo.

PITANjE:

            Malo ste nejasni kad kažete druga dvojica, mislite na druge dve paravojne grupe?

ODGOVOR:

            Ne, ne, mislim na druge dve osobe koje sam spomenuo  za bezbednost, načelnike DB. Oni su radili sa Zoranom. A Zoran je njima odgovarao

PITANjE:

            A da li znate ko bi doveo Arkanove tigrove, Crnu ruku ili druge na Kosovo?

ODGOVOR:

            Dolazili bi bilo svojom voljom ili bi ih lokalno srpsko stanovništvo pozvalo. Ja mislim da oni nisu dolazili po naređenju.

PITANjE:

            Da li je vaša služba DB nosila civilne odeću, ili je imala uniforme?

ODGOVOR:

            Civilnu odeću. A postojale su i specijalne jedinice, ako na njih mislite.

PITANjE:

            Kakve su uniforme nosile specijalne jedinice?

ODGOVOR:

            Specijalne jedinice imale su uniforme kad bi išle u akciju, inače bi imale civilnu odeću.

PITANjE:

            Kad bi išli u akciju kakve bi unifrme nosili? Koje boje?

ODGOVOR:

            Da. Bili bi obučeni u crno. Uniforme su bile potpuno crne, a kape na glavama bile su crvene. I zato su ih zvali Crvene beretke, zbog tih beretki.

PITANjE:

            Koje oružje su imale specijalne jedinice DB?

ODGOVOR:

            DB i specijalne jedinice imale su na raspolaganju najsavremenije oružje koje je postojalo u to vreme. Duge i kratke cevi, npr. škorpione, heklere i revolvere od 16 milimetara. Isto tako i neprobojne prsluke i to najbolje koji su postojali u to vreme.

PITANjE:

            A kada je reč o vozilima i oklopnim vozilima, recite da li su pripadnici MUP i bezbednosti imali vozila i da li postoji razlika između javne bezbednosti i državne bezbednosti?

ODGOVOR:

            Oklopne transportere imale su i jedinice javne bezbednosti. Oni su imali svoje vlastite oklopne transportere. Nisam video ni jedan oklopni transporetr sa specijalnim jedinicama. Tako da vam to ne mogu reći.

MEJ:

            Gospodine Najs, ako vam je ovo prikladan trenutak?

TUŽBA:

            Da nemam više mnogo toga za ovog svedoka.

MEJ:

            U redu, idemo onda na pauzu. Gospodine K6, molim vas da imate na umu da tokom ove pauze i tokom sledećih pauza ne razgovarate o vašem svedočenju, sve dok ne završite. To se odnosi i na  tim optužbe.

            Sada idemo na pauzu od 20 minuta. Molim ustanite.

 

 

Posle pauze:

             

MEJ:

            Izvolite, gospodine Najs.

PITANjE:

            Gospodine K6, imam još nekoliko kratkih pitanja o detaljima na koje vas molim da odgovarate sa da ili ne? Možete li nam nešto reći o sudbini čoveka po imenu Enver Maloko? Samo da ili ne, to nije u rezimeu, to je u izjavi.        

ODGOVOR:

            Ne.

PITANjE:

            Ne znate ništa o njemu?

MEJ:   

            Pređite na drugo pitanje.

PITANjE:

            Krijumčarenje oružja iz Albanije. Da li ste saznali nešto o tome?

ODGOVOR:

            Gledajte, prvi put, 91-ve godine, Adem Jašari je došao iz Albanije sa petoricom svojih prijatelja na Kosovo sa oružjem koje su doneli iz Albanije. Međutim, na Kosovo je oružje donošeno iz Srbije, gde su ga kupovali.

PITANjE:

            Što se tiče oružja koje je stizalo iz Albanije, da li je DB pratila šta se dešava?

ODGOVOR:

DB je znala sve o tome, međutim, ponavljam, oni nikad nisu preduzeli nikakvu akciju bez konkretnih ovlašćenja od svojih nadređenih.

PITANjE:

            Ukoliko nisu preduzimane nikakve mere da se ograniči krijumčarenje oružja iz Albanije, koji je razlog za to?

ODGOVOR:

            Optuženi bi mogao da vam da bolji odgovor nego ja. Glavni cilj je bio da se jednog dana započne oružani rat između OVK, tačnije albanskog stanovništva i Srbije. Ovo je scenario koji je Srbija sama pripremila i koga je bila svesna. I njihov cilj je bio nešto sasvim drugo. Što se tiče Kosova, siguran sam da optuženi može bolje da vam odgovori na ovo.

PITANjE:

            Imam par dokaznih predmeta koje bi hteo sada da uvedem. Pre svega jedan privremeni telefonski imenik, koji bi hteo da pogledate.

SEKRETAR:

            Dokazni predmet tužilaštva 221.

TUŽBA:

            Hvala vam. 221, ovaj dokazni predmet je navodno privremeni telefonski imenik koji je koristilo MUP Republike Srbije i u njemu su korisnici radio veza časni sude.  Iz ovog imenika, mada je to iz MUP-a ,na prvoj strani, vidimo koordinatora Vojske Jugoslavije. Da li nam to na neki način pomaže da shvatimo koordinaciju između DB i vojske? Da li je postojala takva koordinacija?

ODGOVOR:

            Ovo pokazuje koordinaciju između Vojske Jugoslavije i javne bezbednosti,. Međutim, što se tiče DB postajala je samo jedna osoba koja bi služila kao koordinator sa njima tokom akcija i kooperacija, dok su osobe navedene ovde bile zadužene za državnu bezbednost.

PITANjE:

            Okrenite četiri strane, molim vas, znam da ne želite suviše da govorite o javnoj bezbednosti. I da želite da se skoncentrišete na državnu bezbednost na kojoj ste radili. Međutim, ako pogledamo ovu stranu, vidimo neke šiptarske tablice, vidimo jednu stavku pod šifrom žuto gde piše mitraljez M 84 brauning, trenutna kumulativna mina, zolja, osa itd. Koja grupa je imala ovo oružje?

ODGOVOR:

            Izvinite, ne shvatam  pitanje?

PITANjE:

            U ovoj koloni sa naslovom žuto, a naslovna  strana je koodirani razgovornik, u koloni žuto vidite spisak oružja koji počinje sa M 84 mitraljezom, brauning itd.

ODGOVOR:

            Vidim.

PITANjE:

            Koje snage MUP-a su imale ovo oružje.

ODGOVOR:

            MUP-ove snage koje su pripadale sektoru javne bezbednosti.

PITANjE:

            I oni su imali ovo oružje. Da li je tako?

ODGOVOR:

            Da, da, policija.

PITANjE:

            Ako možemo da pogledamo još jedan dokument, tačnije dva dokumenta. Prvo ovaj.

SEKRETAR:

            Dokazni predmet 222.

PITANjE:

            Ovo je dokument iz Vojnog odseka Kosovske Mitrovice, ovaj odsek se pominjao i ranije. Da li možemo da stavimo bilo original bilo kopiju na grafoskop? Imate li original?

ODGOVOR:

            Trenutno ne.

TUŽBA:

            Molim vas da se engleski stavi na grafoskop. I molim da date verziju na srpskom svedoku da može da čita.

PITANjE:

            Ovo je dokument Vojnog odseka sa datumom 28-og novembra 97-me. Kada ste vi napustili državnu bezbednost? Otprilike?

ODGOVOR:

            98-me.

PITANjE:

            Ovo je označeno, hitno vojnoj komandi, Prištinskoj vojnoj komandi i vidimo da je adresovano pukovniku Radiši Nastiću. Da li znate ko je to?

ODGOVOR:

            Ne.

PITANjE:

            U četvrtom redu, prvog pasusa, piše "u opštini Srbica, 26-og novembra 97-me godine, kolona MUP-a je upala u zasedu i na nju je pucano iz automatskih pušaka i puškomitraljeza kao i ručnih bacača. Zbog velikog broja terorista angažovani su MUP-ovi helikopteri. Da li je MUP imao helikoptere?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Da li je to bio sektor javne bezbednosti ili vaš sektor?

ODGOVOR:

            Ovo je  javna bezbednost.

TUŽBA:

            I poslednji dokument koji želim da vam pokažem je dokument iz ranijeg perioda dok ste vi još radili.

SEKRETAR:

            Dokazni predmet tužilaštva 223.

TUŽBA:

            Molim da stavite original pred svedoka. Original znači dajte svedoku, a engleski na grafoskop. Na prvoj strani ovog dokumenta, vidimo da je datiran 19. aprila 1996 godine, potiče iz Ministarstva unutrašnjih poslova, Odeljenje javne bezbednosti i upućen je svim organizacionim jedinicama. Prvi pasus pod rimskim brojem 1, nećemo sve gledati na 3 strani vidimo jedan od sekretarijata koji su u ovom spisku  je Priština, to je u stvari vaš sekretarijat, a ako pogledamo stranu 4 pod rimskim brojem 2, molim vas da nađete taj deo pod rimskim brojem 2 u vašoj verziji arapski broj 1, gde se kaže "u skladu sa internom organizacijom Ministarstva interna je druga komunikacija treba da se odvija na sledeći način. Odeljenje unutrašnjih poslova ili policijske stanice će izveštavati o svim događajima, informacije od interesa za bezbednost SUP-u kome pripada i Sekretarijatu Ministarstva, a onda ako okrenete stranu 5 predviđa se direktna komunikacija sa Ministarstvom ili drugim sekretarijatima u vanrednim slučajevima.

            Da li se to tako i dešavalo.

ODGOVOR:

            Ovo je bilo manje ili više redovno. Svaki put pre početka neke akcije ili operacije bila je konkretna informacija o ljudima koji su se smatrali vođama. Na primer, u opštinama ili odeljenjima.

PITANjE:

            Rekli ste nam takođe nešto i o kretanju čoveka po pseudanima "Miško". Da li znate koliko je on često putovao u Beograd.

ODGOVOR:

            Miško je obično išao u Beograd da odnese neke tajne dokumente ili da prenese neku  informaciju. Išao bi utorkom ili sredom svake druge nedelje. A po potrebi išao je svake nedelje, ali bi uglavnom išao utorkom ili četvrtkom.

PITANjE:

            Molim da ostanemo na istoj strani na kojoj smo bili i do sada, strana 5 i da pogledamo pasus 4. Videćete sledeće. "Stanice policije za kontrolu graničnih prelaza šalju informaciju direktno nadležnom odeljenju u Ministarstvu, nadležnoj upravi i sekretarijatu na čijoj teritoriji su locirani". Pre svega, molim da nam objasnite ovo. Šta se smatra državnim graničnim prelazom? I da li bi granice između Kosova i Srbije bile uključene u ovu definiciju.

ODGOVOR.

            Ne, ovo ne uključuje granicu između Srbije i Kosova. Ovo su granični kontrolni punktovi. Tačnije on je bio odgovoran za to i on bi predavao informaciju o svakom graničnom prelazu, o svakoj opštini koju bi posetio, prenosio bi tu informaciju nadležnim organima i njihovim nadređenim.

PITANjE:

            Dok ste vi bili u službi da li je bilo nekih kontrolnih punktova na granici između Kosova i Srbije. Ako se ne sećate, recite da se ne sećate.

ODGOVOR:

            Kada sam ja radio u Službi nije bilo kontrolnih punktova na granici između Kosova i Srbije. Bio je doduše jedan, ali on nije bilo običnih graničnih punktova. Oni su sve vreme bili pod kontrolom.

PITANjE:

            I da pređemo na kraju na stranicu 6 pasus 7 pominje se Srbija i Crna Gora. "Komunikacija između sekretarijata u Republici Srbiji i odgovarajućih organizacionih jedinica u Republici Crnoj Gori obavlja se preko ministarstva osim u slučajevima kada sekretarijati mogu da komuniciraju direktno jedan sa drugim, i kada informišu ministarstva obe Republike". Da li sećate da se to nekad u realnosti tako i dešavalo.

ODGOVOR:

            Normalno. Da.

PITANjE:

            Da li ste otkrili na jedan ili drugi način da su naređenja koja su stizala kao što vi kažete od Stanišića zapravo uključivala i odlučivanje u Crnoj Gori ili ne?

ODGOVOR:

            Ne, bar ne što se tiče Kosova. Mada je on bio odgovoran i za Crnu Goru.

MEJ:

            Nisam, moram priznati, sasvim razumeo vaš odgovor.

TUŽBA:

            Moje pitanje je bilo da li je Crna Gora bila uključena. Da li je učestvovala u odlučivanju po pitanjima koja su bila vezana za MUP na Kosovu.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE.

            Kako ste za to saznali?

ODGOVOR:

            To sam saznao od svojih kolega. Čak su i neki albanski službenici državne bezbednosti, koji su napustili posao ili su otpušteni,  radili prethodno i u Crnoj Gori.

PITANjE.

            Da li ste u mogućnosti, ukoliko Sud želi to da čuje, da nam kažete nešto o poreklu i razvoju OVK. Recite samo da ili ne.

ODGOVOR:

            Da. Osim što bi hteo da to uradim u zatvorenoj sednici ako je to moguće. Ako ne, ja ću i onako odgovoriti.

PITANjE:

            Neću postavljati pitanje o tome. Samo želim da znam da li ste u stanju da odgovorite ukoliko to bude potrebno. Vi ste napustili službu.

ODGOVOR.

            Da.

PITANjE:

            Napustili ste službu 97, 98 godine i možete da nam ispričate šta se desilo vama i vašoj porodici ukoliko bude potrebno i koliko je to relevantno.

ODGOVOR:

            Mogu, osim što to mora biti u  zatvorenoj sednici.

PITANjE.

            Samo par pitanja o jednom konkretnom događaju i zajedničkim operacijama. Odgovorite sa da ili ne. Da li ste saznali šta se desilo na porodičnom imanju Jašarija? Da ili ne?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            U to vreme ste već napustili službu ili ne.

ODGOVOR:

            Ne, u to vreme sam još  radio.

PITANjE:

            Od koga ste saznali za ovaj događaj?

ODGOVOR:

            Da li bismo mogli da pređemo na zatvorenu sednicu.

TUŽBA:

            Možda bismo mogli.

 

(Posle zatvorene sednice).

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Koliko  imam vremena za ispitivanje, pošto se to nikad ne zna.

MEJ:

            Sat ipo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To ja  malo za ovako obimnu izjavu, gospodine Mej. Da pređemo na pitanja, prema vašim saznanjima OVK je planirala atentat na Rugovu, jel to tačno?

SVEDOK:

            Tačno je, i osim toga da li mogu malo da proširim svoj odgovor u vezi ovog pitanja?

MEJ:

            Za sada ne, molim vas da odgovarate kratko da bismo mogli brzo da prođemo kroz ovaj deo, a na kraju ćete imati šansu kada bude dodatno ispitivanje tužilaštva, da dodate šta želite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, tačno je, jel tako?

MEJ:

            On je rekao da je to tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            OVK je odbacivala ljude koji su podržavali Rugovu, da li je to tačno?

SVEDOK:

            To je delimično tačno, i kad kažem delimično, mogao bih reći i da. Zbog vremenskog ograničenja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Prema vašim saznanjima, u operacijama OVK učestvovali su Turci, Iranci, Bosanci itd, da li je to tačno?

SVEDOK:

            Tačno je  da je bilo Iranaca.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I Turaka i Bosanaca, jel tako?

SVEDOK:

            Tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Inače, prema vašim saznanjima, Jakup Krasnići je govorio da u OVK ima puno islamskih elemenata iz  drugih zemalja, jel tako?

SVEDOK:

            Ne verujem da je to bilo tako. Međutim, glavni cilj je bio da se Kosovo oslobodi jednom za svagda, to je bar koliko mi znamo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Podsećam vas, samo da mi odgovarate na pitanja, na strani 24. u pretposlednjem pasosu, vaše izjave piše doslovce "među Albancima se širi panika od kad je Jakup Krasnići  izjavio da u OVK ima islamskih elemenata, kao što su ljudi iz Irana, Turske i drugih zemalja". Prema tome, to ste vi izjavili. Da li ostajete pri tome, ili sad menjate iskaz? Da ili ne,  molim vas.

SVEDOK:

            Ja ništa ne menjam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Oni su čak govorili npr. Krasnići i Sulejman Selimi da ukoliko NATO ne bude snabdevao oružjem OVK da će se snabdevati od svoje islamske braće. Jel to tačno?

SVEDOK:

            Tačno je da je on to rekao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da li je tačno da oni nisu birale metode u likvidaciji ljudi?

SVEDOK:

            Normalno, kao što samo Srbi mogu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. A inače, uspešna operacija, po kriterijumu OVK, za šta se i dobijao novac  bila je ako su ubijeni policajci, jel to tačno?

SVEDOK:

            Pa prema njima svako ubistvo policajca bilo je uspeh. Međutim, moram reći da je OVK takođe branila stanovništvo. Iz tog razloga je OVK.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Odgovorite mi ovo što vas pitam. Je li to tačno što sam vas pitao?

SVEDOK:

            Tačno, tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ovde piše na 22-oj strani u trećem pasusu, dobijali su 5 hiljada nemačkih maraka za svaku uspešnu operaciju koju bi izveli, uspešnu znači kad su ubijeni policajci. Operacije 98-me, posebno krajem 98-me su organizovali Hašim Tači, Sulejman Selimi, Redžep Selimi, Jakup Krasnići i Sokol Paškuta. Jel to tačno?

SVEDOK:

            Napadi su bili koordinirani i organizovani svaki put, a to je tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Od ovih ličnosti, jel tako? Koje sam nabrojao?

SVEDOK:

            Da, da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, tamo gde nije bilo policijskih napada, oni su organizovali vlastite napade na mirna sela. Da li je to tačno?

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas, na strani 23, druga rečenica poslednjeg pasusa glasi: "na mestima gde nije bilo policijskih napada, oni su organizovali vlastite napade na mirna sela." Pročitao sam celu rečenicu, od velikog slova, do tačke. Dakle, jel tačno ili nije tačno? To je vaša izjava. Da ili ne?

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jel to znači da vi povlačite ovaj deo vaše izjave?

MEJ:

            Da, prvo moramo pronaći taj deo izjave, samo trenutak, samo da pronađemo to u izjavi u engleskoj verziji. Gospodine Najs, možete li nam reći gde je to?

NAJS:

            Optuženi je rekao da je to na strani 23.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

U srpskoj verziji na strani 23, poslednji pasus, druga rečenica.

NAJS:

            Mislim da je to na engleskom strana 24, i mislim da se to nalazi u drugom paragrafu. Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Paragraf počinje...

MEJ:

            Samo trenutak, samo trenutak. Moramo prvo to pročitati.

NAJS:

            A svedok to može naći u verziji na BHS-u.

MEJ:

            Stavite to molim vas, pred svedoka.

NAJS:

            Prema tome, ukoliko mu optuženi da dovoljno vremena da to pronađe na BHS-u, možemo to pronaći na engleskom, ali treba imati na umu da je engleska verzija obično nešto duža od verzije na BHS-u.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja molim da imate u vidu da ja kad citiram izjavu, citiram je doslovce i ni jednom nismo ustanovili da sam citirao nešto pogrešno. Proveravanje toga samo oduzima vreme.

MEJ:

            Ne, niko nije rekao da ste vi nešto pogrešno citirali.  Međutim, ono što se jednostavno mora napraviti zbog pravičnosti prema svedoku je to da ako mu se stavi na uvid neki pasus, on mora  to videti kompletno.

            Gospodine K 6, jeste li pronašli taj pasus? Tamo gde stoji, tamo gde nije bilo napada policije, oni su organizovali svoje napade na mirna sela. Dakle, recite nam kakav je vaš komentar na to. To stoji u izjavi.

SVEDOK:

            Da li je moguće ići na zatvorenu sednicu?

MEJ:

            Da. Ako je potrebno, dozvolite svedoku da pređemo.

 

(Posle zatvorene sednice)

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            "Oni su imali običaj da izvedu ljude iz kuća i da ih tuku dok ne izgube svest". Jel to tačno? Da ili ne?

SVEDOK:

            To su bili pripadnici službe ili su sarađivali sa policijom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja govorim o UČK.

SVEDOK:

            Oni su radili ono što sam rekao da su radili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Oni su palili kuće, jel tako?

SVEDOK:

            Nisu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kažete da nisu?

SVEDOK:

            Posle rata. Posle rata.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

Dobro kažete da nisu. Oni su napali porodicu Beriša u selu Dobra Voda, jel tačno ili nije tačno?

SVEDOK:

            Tačno je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            UČK je inače spalila kuću nastavnika albanskog jezika Leke Beriše, jel to tačno?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, takođe je istu sudbinu doživela porodica Bužali. Da li je to tačno, njima su potpuno spalili kuću i izveli celu porodicu, jel to tačno?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A takođe OVK i Bradet Slaći koji je nastavnik fizičkog u Klini, to isto uradila,  i njemu su spalili kuću, jel to tačno?

SVEDOK:

            Da, naravno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Oni su hteli da ubiju Berišu i Bradet Slaćija znači. To je tačno? A s ozbirom  na toda ste relativizirali odgovor na jedno od ovog niza pitanja koje sam postavio sad u nizu, pročitaću samo ovaj poslednji pasus da bi se videla celina. Dakle, to je u jednom jedinom pasusu. "Do kraja 98-me godine sve ove operacije odvijale su se prema direktivama i u organizaciji ljudi kao što su Jakup Krasnići, Sulejman Selimi, Redžep Selimi, Hašim Tači i Sokol Baskota, na mestima gde nije bilo policijskih napada, oni su organizovali vlastite napade na mirna sela. Izveli bi ljude iz nekih kuća i tukli ih dok ne bi izgubili svest. Ponekad su palili kuće, posebno kuće bogatih ljudi. Na primer, u selu Dobra Voda, gde su napali i porodicu Beriša. Tukli su ih, pokušali da ih ubiju u uverenju na sve njihovo bogatstvo potiče od Srba. Ovi pripadnici UČK su hteli da ubiju neke Beriše koji je bio nastavnik albanskog jezika, spalili su mu kuću, drugo selo koje je zadesila ista sudbina bilo je Cerovija, gde je živela porodica Bužala. Izveli su celu porodicu, spalili im kuću i rekli da će uraditi isto što rade Šuha, to je uvredljiv izraz za Srbe. Isto se desilo Bradet Slaćiju iz Dobre Vode, koji je bio nastavnik fizičkog vaspitanja u Klini, premlatili su ga i hteli da ga ubiju, jer nije dozvolio pripadnicima UČK da uspostave liniju sukoba kroz njegovu kuću. Spalili su mu kuću. On i njegova porodica spašeni su samo na intervenciju drugih seljana." Dakle, to su sva pitanja i tačno povezana na koje ste odgovorili pozitivno. Idemo dalje.

            Lus Bužas. Takođe su mu spalili kuću, da li je to tačno?

SVEDOK:

            Nije tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno ne samo da su mu spalili kuću, nego da mu je čak Hašim Tači noževima  crtao po grudima, nožem mu crtao po grudima razne crteže, jel tačno ili ne?

SVEDOK:

            Nije tačno.

MEJ:

            Gospodine K 6, ako to nije tačno, zašto se to onda nalazi u vašoj izjavi?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dozvolite da  svedoku postavim pitanje, molim vas imam pravo da koristim izjavu. Među osobama...

SUDIJA:

            Da, ja sam mu sada postavio to pitanje. Da, izvolite.

SVEDOK:

            Možemo li ići na zatvorenu sednicu, molim vas.

SUDIJA:

            Ne. Nastavite, gospodine Miloševiću. Dobićemo objašnjenje za to kasnije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Među ostalim osobama koje su pripadnici UČK...

MEJ:

            Molimo da čitate sporije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            "Među ostalim osobama koje su pripadnici UČK pretukli, bio je Iluz Bužala iz Cerovika koji je radio kao saobraćajni policajac u Prištini. Spalili su mu kuću, takođe su mu noževima iscrtavali linije po grudima, to je učino Hašim Tači. Rekli su mu, ti si radio u policiji i ovo si radio ljudima". Kaže dalje, u istom pasusu, "bilo je mnogo takvih slučajeva posebno protiv bogatih ljudi, njihovih radnji, njihova imovina je spaljivana i uništavana, to su uradili pripadnici iz UČK koje sam pomenuo. Sokolj Baškuta iz Cerovika, braća Selimi, imaju kuću blizu železničke stanice u Klinu", itd. Dakle, da li je to tačno i da je takvih slučajeva bilo mnogo,kao što sam vam citirao?

SVEDOK:

            Da li možemo molim vas, preći na zatvorenu sednicu?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja se protivim, jer ovo nema veze sa identitetom.

MEJ:

            Da, da.

NAJS:

            Časni sude, mislim da u početku sledećeg paragrafa stoji ono što možda zabrinjava svedoka.

MEJ:

            Gospodine K 6, kao što verovatno i sami dobro shvatate, veoma je teško voditi ispitivanje svedoka ukoliko se stalno ide na zatvorenu sednicu , pa na javnu sednicu. Mi smo razmotrili ono što bi moglo biti prikladno. Jedina prilika kada je prikladno ići na zatvorenu sednicu je ukoliko postoji rizik da se obelodani vaš identitet. Mi u ovom trenutku ne možemo videti što vi želite spomenuti, međutim, dozvolićemo sada ovo po poslednji put da vidimo da li će doći do rizika da odgovor obelodani vaš identitet.

 

(Posle zatvorene sednice)

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je OVK isprovocirala policiju? Da ili ne?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno da je OVK spaljivala čak sela kako bi prikrila neke od sopstvenih zločina, da ili ne?

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Rekli ste ne, jel tako?

SVEDOK:

            Ne, ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A prema vašim saznanjima, bilo je mnogo slučajeva gde je OVK pobila članove nečije porodice, a te porodice nisu smele da govore iz straha da ne budu ubijene. Jel to tako ili nije?

SVEDOK:

            Tačno je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas, pošto ste osporili ovo prethodno pitanje,  samo da vam pročitam početak pretposlednjeg pasusa, na 24 strani. "OVK je izazivala neke od ovih incidenata da bi provocirala policiju da napadne i spali sela i tako prikrila neke od sopstvenih zločina. Bilo je mnogo slučajeva u kojima je OVK pobila članove nečije porodice, ali te osobe se nisu usuđivale da o tome iz straha da će biti ubijene".

Gospodo Mej,  Robinson, Kvon, ja vam skrećem pažnju na ovo da svedoci ne smeju da govore čak ni kad su im pobijeni članovi porodica, iz straha od UČK. Pa bi vam sugerisao da u svetlu te činjenice cenite vrednost iskaza svedoka koje ovde dovodi druga strana odande. Kao napomena.

MEJ:

            Dobro, idemo dalje, ne treba držati govore, mi to možemo i sami pročitati.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, da li je tačno da su i drugi incidenti vršeni od njihove strane da bi bili pripisani policiji, npr razne bombe u kafićima u Prištini. Jel to tačno?

SVEDOK:

            Tačno je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Lica kao Hašim Tači, ništa od ovoga nisu uradili zbog interesa naroda, nego zbog svog ličnog interesa ili u interesu nekih osoba. Jel to tačno?

SVEDOK:

            Oni su radili u svojim interesima i u interesu Srbije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Mislite na Hašima Tačija? Ja vas pitam za Hašima?

SVEDOK:

            Da, da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Podsetiću vas na vašu rečenicu, u sredini ovog pasusa, pošto je ona cela da ne bi čitao samo deo rečenice: "Srbi su u stanju da urade sve u interesu sopstvenog naroda, zapeta, dok Hašim Tači čini te stvari iz ličnog interesa ili interesa određenih osoba koje je postavio u svoju vladu ne pitajući ni narod niti koga drugog". Jel to tačno ili ne?

SVEDOK:

            Tačno je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da su ti ljudi iz OVK odgovorni za ubistvo Ahmeta Krasnićija koji je inače bio ministar odbrane u Bukošijevoj vladi u izgnantstvu? Jel to tačno ili ne?

SVEDOK:

            Tačno je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da je Ahmeta Krasnićija ubijo Miljaim Zeka? Jel to tačno?

SVEDOK:

            To ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Piše u vašoj izjavi. "Ovo je uradio Miljaim Zeka po instrukcijama Redžepa i Sulejmana Selinija". Znači, po naredbi Redžepa i Sulejmana Selinija, za njih već znamo ko su, Miljaim Zeka je ubio Ahmeta Krasnićija. To piše na dnu ovog pasusa.

MEJ:

            Pročitajte sledeću rečenicu. Ovde stoji da je to objavljeno u kosovskim novinama u Cirihu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Takođe ima spisak ljudi koje treba ubiti. On ne kaže gospodine Mej, da se on poziva na list "Bota Soft", nego kaže šta je bilo, a dodaje da je bilo u listu. U albanskom listu koji izlazi u Cirihu.

MEJ:

            Da, to možemo pročitati. To možemo pročitati, a čuli smo njegov odgovor, prema tome idemo dalje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Inače, UČK je preduzimala akcije nevezano za navodne srpske ofanzive na albanska sela. Ali je to nekad preduzimala u isto vreme. Da li je to tačno?

SVEDOK:

            OVK bi primila napade gde su očekivali da ih policija napadne. 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A recite mi, molim vas, da li se to može da odnosi na ovo što ste napisali u poslednjem pasusu, na str. 24.  "UČK je preduzimala ove akcije i nevezano za ofanzive srpskih snaga na albanska sela na Kosovu, ali u isto vreme", jel tačno ili ne?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Prema vašim saznanjima, Redžep Ćosija, Hidajet Hiseni, Ljuljeta Pulja i Adem Demaći su bili više zainteresovani za vlastite položaje nego za narod na Kosovu, jel to tačno?

SVEDOK:

            Tačno je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Po vašim saznanjima čak je bilo ljudi koji su morali da šalju po jedan automobil mesečno za OVK i da ga predaju ili Hašimu Tačiju ili Krasnićiju, jel tačno?

SVEDOK:

            To ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A ako ne znate, podsetiću vas, evo na toj strani 24, samo dva pasusa gore, ovaj čovek, to je jedan koji živi iz Makedonije, koji je došao sa suprugom, morao da šalje po jedan automobil zaOVK svakog meseca i da ga preda ...

MEJ:

            Prevodioci mole da čitate sporije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            On je poslao više od 12 automobila za UČK. Supruga ovoga čoveka je sestra Leke Beriša koji je sada u Makedoniji itd., da ne uzimam vreme dalje. Dakle, da li sam vam osvežio pamćenje, jel to tačno?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Inače, braću Krojeziju, Albance, zajedno sa njihovim sinovima, blizu Kijeva, ubili su Hašim Tači, Redžep Selimi i Jakup Krasnići. Jel to tačno?

SVEDOK:

            To je tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Recite mi, da li znate otkud Hašimu Tačiju nadimak "zmija"?

SVEDOK:

            Nadimak "zmija"  je uzeo on zbog srpskog.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nisam do kraja razumeo, ali da ne gubimo vreme. Dakle, ovu braću Kroeziju koju kažete da su ubili ovi koje sam naveo, oni su imali benzinsku pumpu i imali su mnogo novca, jel tako? Jel to bio glavni razlog što su ih ubili?

SVEDOK:

            Tako je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A 97-me godine napad na policijsku stanicu u Glogovcu i Podujevu, takođe je organizovala UČK. Jel to tačno?

SVEDOK:

            To je tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U tom napadu na Glogovac, osim braće Selimi, učestvovao je i Hašim Tači, jel to tačno?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Inače, prema vašim saznanjima, braća Jašari, Hamzi i Adem Jašari, 1994-te godine ponovo počeli terorističke aktivnosti protiv različitih ciljeva policije, civila i td. Jel to tačno?

SVEDOK:

            Protiv policije i policijskih kolaboratora.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A policijskim kolaboratorima zovete Albance zaposlene u državnoj službi, jel to tačno?

SVEDOK:

            Ne, kolaboratori su drugi i to su one osobe koje bi davale informacije o OVK.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jašari, znači Hamza i Adem,  95-te godine su počeli da planiraju napade na policijske stanice i na policajce, jel to tačno?

SVEDOK:

            Tako je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Inače, kada je te godine napadnuta policijska stanica u Podujevu, to su uradili Jašari, Sulejman Selimi i Hadžir Bajaziti, jel tačno?

SVEDOK:

            Hazir Bajaziti, to je tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Inače,  u to vreme napadali su policijske stanice u Glogovcu, kad su ubijena dva policajca, a 4 teško ranjena, to su takođe izveli Adem Jašari i Redžep Selimi, jel to tačno?

SVEDOK:

            Od strane OVK, da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A kažem Adem Jašari i Redžep Selimi, jel tako ili ne? UČK svakako, ali preciziram imena.

SVEDOK:

            Da, on je bio zapovednik.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. A 1996. godine Adem Jašari i sadašnji zapovednik OVK Miljaim Zeka su napali policijski kontrolni punkt kod Gornje Kline i ubili dvojicu policajaca, jel to tačno?

SVEDOK:

            Oni, oni su bili u UČK.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja znam da su oni bili UČK, nego vas pitam, je li tačno da su 96-te godine ubili dva policajca kad su napali punkt kod Kline?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A inače, Ejupa Bajgoru, Albanca, ubili su Redžep Selini i Adem Jašari, jel tačno ili ne?

SVEDOK:

            On je ubijen, ali ne znam tačno ko ga je ubio. Tačno je da je ubijen, ali ne znam ko je to učinio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Piše u pasusu, 1,2,3,4, na strani 22 "Redžep i Sulejman Selini i Adem Jašari su takođe, dobili zadatak da izvedu operaciju na zapadu Kosova na području Metohije, u Edu, Peći i Klinu. U junu 1976. Redžep Selini i Adem Jašari i Pakta, to je nadimak jednog, ubili su inspektora državne bezbednosti Ejupa Bajgoru, pred njegovom kućom, to piše, jel to tačno?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da je 97-me godine ubijeno 8 policajaca i da je opštepoznato da je Redžep Selimi učestvovao u ovim ubistvima zajedno sa Ademom Jašarijem i Hazirom Pajazitijem, jel to tačno?

SVEDOK:

            Tačno je. OVK je u tome sudelovala.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja govorim o OVK, nije u sumnji, nego govorim o imenima.

SVEDOK:

            To nije bilo civilno stanovništvo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači, Adem Jašari, Kamzi Jašari i brat Adema Jašarija, jel tako?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Hazma Jašari je, prema vašim saznanjima, kad je došlo do sukoba  koji se mnogo pominje u Prekazu, bio sa Ademom Jašarijem u kući, jel tako?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jel tačno da je Hamza Jašari, prema vašim saznanjima, hteo da se preda?

SVEDOK:

            Prema onome što sam čuo od mojih veza to je tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali njemu je zapretio Adem Jašari da će ga ubiti ako se preda, jel to tačno?

SVEDOK:

            To je ono što je policija saznala putem svojih veza.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A inače, na policiju je prvi zapucao Adam Jašari, jel to tačno?

SVEDOK:

            Tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A jel zapretio celoj porodici da će ih ubiti ako se predaju?

SVEDOK:

            Prema onome što se čulo na voki-toki i prema informaciji koja je dala policija, to je tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da bih vas podsetio samo o razgovoru između Adema, to piše u vašoj izjavi na strani 23. u prvom pasusu od sredine, jer ovo ste potvrdili, pa neću da gubim vreme, "o razgovoru između Adema i njegove porodice čuo sam od jednog doušnika, jedan 10-godišnji dečak, Ademov sin, preživeo je ovaj incident i ispričao to pripadnicima UČK. Oni su mu rekli da to nikada nikome ne ispriča, jer je njegov otac heroj za svoj narod". Govorite da se borba nastavila još dva dana, posle čega se policija povukla što nije za ovo ispitivanje bitno.

SVEDOK:

            Nakon ubistva Adema Jašarija i njegove porodice, policija se povukla.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja sam vam pročitao ovo, to je tačno, zar ne? Da ili ne?

SVEDOK:

            Tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I ovo da su tom dečaku rekli da to ne sme nikome da priča, jel tako?

SVEDOK:

            To nije tačno. Njemu je rečeno da je njegov otac heroj.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, da, ali da ne priča nikome o ovome što se događalo i kad je hteo da pobije svoju porodicu. Jel to tačno ili ne? Da je pitanje da su mu rekli da nikom to ne priča, jer mu je otac heroj navodno.

SVEDOK:

            I on je zaista heroj.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Mislite zbog ovoga što je pobio onoliko Albanaca i Srba, toe ste potvrdili malo pre, jel tako?

MEJ:

            Nećemo se sad svađati o tome. Idemo dalje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, inače, 98-me su Redžep Selimi i Zeka izveli protiv policijske stanice u Klini akciju, jel tačno?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A tokom 96-te i 97-me OVK je izvela mnogo operacija protiv policije, jel to tačno?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno da je OVK ubila Skendera Gašija, Albanca  97-me godine?

SVEDOK:

            On je radio u policiji i tačno je da su ga ubili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, OVK je ubila Gašija 97-me godine, jel tako?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A u tom ubistvu učestvovao je Sokolj Baškota, čije je tajno ime bilo br. 11, jel to tačno?

SVEDOK:

            U to nisam siguran.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa to ste napisali. "Sokolj Baškota je učestvovao u tom ubistvu, Baškoti je bilo tajno ime, broj 11". To vam piše na 21-oj strani.

MEJ:

            Molimo da čitate u mikrofon.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            "Sokolj Baškota je učestvovao u tom ubistvu, "tačka". Baškotino tajno ime je bilo broj 11, "tačka". OVK je koristila brojeve da bi identifikovala neke od svojih ljudi". Dalje kažete bilo je drugih ubistava u 96-oj godini koja su pomenuta u novinama. "Pripadnici UČK su ubili oko 20 ljudi u 97-oj kada je sukob počeo da se intenzivira", jel to tačno ili ne?

SVEDOK:

            OVK je ubijala ljude koji su radili u policiji i koji su bili doušnici ili su sarađivali sa policijom, to je bilo...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja vas pitam za ovu izjavu, ubili 20 ljudi te 97-me godine, dakle, tačno ili nije?

SVEDOK:

            Tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno da su 98-me godine čak napadali na sud u Mitrovici? Jel to tačno?

SVEDOK:

            Tako je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno da je prema vašim saznanjima, UČK imala jedno vreme  uporište u selu Likovac u opštini Srbica, zatim u selu Dragobilje, opština Mališevo, jel to tačno?

SVEDOK:

            To je dobro poznato, to je javna stvar.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. I odande su tada izvodili operaciju Juniku, Dečanima, Mališevu, Orahovcu, Obiliću, Istoku i Šajskoj Bajbori? Jel to tačno? I drugim mestima?

SVEDOK:

            To je tačno, gde god je to bilo potrebno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A kad govorite o uporištima u inostranstvu, da li je tačno da je OVK  imala jaka uporišta u Nemačkoj, Švajcarskoj i Belgiji? Jel to tačno ili ne?

SVEDOK:

            Tako je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Prema vašim saznanjima, osnivači UČK su bili još davne 1975-te godine braća Gervala. Između ostalih, jel to tačno?

SVEDOK:

            To nije tačo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jel nije tačno?

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Vi kažete, samo jedan momenat, mnogo je velika ova izjava, evo na 19-oj strani: "osnivači su bili braća Gervala Isuf i Bardoš koji su je osnovali u Nemačkoj. Oni su živeli u Ludvizburgu". I onda govorite o tome da ih je tamo ubio SUP 1982. godine. I da li je to tačno i da li je tačno ovo što tvrdite da su ljudi koji su ubili ovu dvojicu bili Lufti Ajazi, Selim Brošaj i Jusuf Karakuši, takođe svi Albanci. Jel to tačno? Tačno ili nije?

SVEDOK:

            Tačno je da je te ljude ubila policija, tajna bezbednost.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi kažete u svojoj izjavi da su to učinili Lufti Ajazi, Selim Brošaj i Jusuf Karakuši, jel to tačno ili nije?

SVEDOK:

            Tačno je. Oni su bili zaposleni u bezbednosti.

MEJ:

Sad moramo napraviti pauzu. Gospodine Miloševiću, ostalo vam je 40 minuta. Primetio sam da ste potrošili 50 minuta ispitujući o OVK, što uopšte nije glavna tema svedočenja ovog svedoka. Ukoliko želite da ga pitate nešto o njegovom iskazu, trebalo bi da to uradite u toku sledećih 40 minuta.  Druga stvar koju sam hteo da vam kažem je sledeća, kada pripremate svoje unakrsno ispitivanje po nečijem iskazu, mnogo je jednostavnije da idete kroz izjavu hronološki. I to vam omogućava da efikasnije iznesete svoje poente, zato što idete napred i nazad po toj izjavi. A mnogo je lakše i nama da pratimo vašu, vaše unakrsno ispitivanje koliko je logički i hronološki kroz izjavu. Sada ćemo ići na pauzu od 20 minuta. Molim ustanite.

 

POSLE PAUZE:

 

MEJ:

            Izvolite sesti. Izvolite, gospodine Miloševiću.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U vašoj izjavi na strani 2 bavite se organizacijom MUP-a, govorite da je DB podeljeno na odseke. Jel tako?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li znate da to nije tačno?

MEJ:

            Nismo dobili prevod. Gospodine Miloševiću, molim vas da probate ponovo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi u vašoj izjavi na strani 2 se bavite organizacijom Ministarstva unutrašnjih poslova, govorite u poslednjem pasusu na strani 2, da je DB bila podeljena na odseke. Da li znate da to nije bilo tačno? Da li mogu da nastavim?

MEJ:

            Da možemo sad da počnemo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, govorite da postoji MUP Srbije, MUP Kosova, MUP Vojvodine, da li znate da to nije tačno, postoji samo Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije?

SVEDOK:

            Tačno je da je MUP postojao i postoji.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, govorite o ubistvima iz 82-ge godine. Šta sam ja radio u to vreme?

SVEDOK:

            Ja mogu samo da odgovorim u onoliko koliko govorimo u periodu od 97-me i 98-me.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A opisujete demonstracije u Prištini 84-te godine. Govorite čak da je Jusuf Karakuši, dakle albanac, komandovao policijom koja je ubila 20 ljudi. Zašto to tvrdite?

SVEDOK:

            Mogu da odgovaram samo na pitanja vezane za godine 96-tu, 97-mu i 98-mu.      

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja vas pitam upravo iz istog razloga, jer vi u svojoj izjavi pominjete sve ove godine. Ali da idemo sad na pitanje o kome ste svedočili i na živo. Rekli ste da je Hazira Mazarekua ubio Lufti Jajari. Na nalog ubijen, kako vi kažete, od strane DB. Jel tako?

SVEDOK:

            Tako je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            E, sad vas molim da se koncentrišete, jer ovde ste usmeno, kad ste objašnjavali ispričali da su Mazarekua sačekali, da su ga izvukli iz automobila, da su ga tukli, pa pošto su ga tukli, posle toga su ga izrešetali. Tako ste ovde objasnili, to ima na transkiptu. A u izjavi ste napisali potpuno drukčije, navodno ubistvo Mazarekua od strane policije. U izjavi ste napisali,  sad ću da vam kažem, na strani 5, da su ga prvo udarili sa buldožerom, iscenirali sudar sa buldožerom, pa gurnuli kola sa puta, pa ih posle izrešetali. Kad ste govorili istinu?

SVEDOK:

            Istina je da su posebne jedinice njega odvezle kolima, ne znam odakle vam to što sad citirate, ali istina je ono što piše u izjavi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, ali vi ste rekli da su ga tukli, a u izjavi na strani 5...

MEJ:

            To ste već pitali, gospodine Miloševiću. Shvatili smo vašu poentu. Možemo proveriti transkript. Ja se ne sećam toga, ali možemo proveriti transkript.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro.

MEJ:

            Ajde da nastavimo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I onda objašnjavate kako je Zoran Dragović, taj za kojeg kažete da komandovao specijalnim jedinicama, došao u vašu kancelariju u 5 sati ujutru. Šta ste vi radili u kancelariji u 5 sati ujutru, šta ćete u 5 sati ujutru u kancelariji?

SVEDOK:

            Zoran Dragović nije bio komandant, ali on je bio zadužen i odgovoran za posebne jedinice, tzv. crvene beretke, a ja sam tog dana bio na dežurstvu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, kad već pominjete delovanje crvenih beretki. Vi kažete da su oni hapsili ljude osumnjičene za terorizam i antidržavne aktivnosti. Jel to tako?

SVEDOK:

            Tako je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kažete da je Badža bi komandant specijalnih jedinica Jugoslavije i da je takođe, bio na čelu Republičkog MUP-a. Šta je on bio? Gde je on radio? U MUP-u Srbije ili MUP-u Jugoslavije?

SVEDOK:

            Na početku, rekao bih, da se on pretvarao da je radio za posebne jedinice u Ajvaliji pre nego što su ga izbacili odatle, ali pre toga je radio za MUP Srbije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa on je do smrti bio zamenik ministra i šef javne bezbednosti u Srbiji. Jel znate to bar?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Prema tome, to što tvrdite nije tačno? Jel tako ili nije?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi kažete da je Badža ubijen po naređenju Jovice Stanišića. Kakve veze ima Jovica Stanišić sa ubistvom Badže?

SVEDOK:

            Došlo je do nesporazuma. Badža nije ubijen po naređenju Stanišića. Mogu li da objasnim?

MEJ:

            Molim vas, ali ukratko.

SVEDOK:

            Badžu su ubili direktno u akciji koju je organizovala Državna bezbednost, jer neko vreme pre toga on se nije slagao sa vašom politikom i oni ga ne bi ubili da nisu dobili takvo naređenje od nekoga.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi sad tvrdite da nagađate. A na 6-oj strani, 6-oj strani u ovom prvom velikom pasusu, jedan, dva, tri, četiri, u petom redu, počinje rečenica: "ubila ga je specijalna jedinica Službe državne bezbednosti po naređenju Jovice Stanišića. Pošto je Badža otvoreno istupao protiv Stanišića i Miloševića". To ste napisali, pročitao sam vam od početka rečenice do tačke, od velikog slova do tačke. Jel vi to tvrdite?

SVEDOK:

            To je tačno, ja sam to izjavio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            On nikad protiv mene nije istupao, jel vam to poznato?

SVEDOK:

            Tačno je, bio je javno protiv tvoje politike. On jeste bio protiv vaše politike.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I nije takođe, nikad  istupio protiv mene. To što isto vi tvrdite. Jel to tačno ili nije?

SVEDOK:

            On je uvek javno istupao u poslednje vreme.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi kažete da je 95-te, 96-te to vam je još dva pasusa niže, planirano njegovo ubistvo. I da ste to čuli 97-me od kolega. Jel to vi tvrdite?

SVEDOK:

            Da, tako je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa kao pripadnik policije trebalo je verovatno da znate da nije imao nikakve telohranitelje pred kojima kažete da je ubijen u kafani. Ko vam je rekao da to kažete?

SVEDOK:

            To je javila televizija, međutim to su mi javile i moje kolege.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To televizija nije mogla da javi, pošto nije bilo tačno, a to što su vam rekle kolege, to ste izmislili. Jel tačno ili ne? Ili vam je neko rekao da to kažete? Jel tako?

SVEDOK:

            Ja to nisam izmislio, niti mi je neko rekao da kažem. To je istina. Istina je da su ga ubili u restoranu i da je to javljeno preko televizija, isto tako mi je jedan kolega rekao da je on ubijen zato što se nije slagao sa Miloševićevom politikom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A to je kolega vama rekao, znači? A ono što ste videli na televiziji, naravno da je televizija objavila ubistvo šefa policije, to nije sporno. A recite mi molim vas, vi objašnjavate na strani 6 u prvom pasusu, da je Stanišić smenjen 98-me godine, a da je i dalje bio aktivan. A gde je on to bio aktivan?

SVEDOK:

            Po mom mišljenju, a gde je posle toga bio aktivan, ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi govorite od trenutka kad je ubijen Badža da ja držim policiju i državnu bezbednost pod svojom kontrolom. Ko je tada držao policiju i državnu bezbednost pod kontrolom?

SVEDOK:

            Čak i u to vreme imali ste svoju vojsku i svoju policiju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste rekli ovde u usmenom izlaganju: "Milošević je odlično informisan o svakom detalju na Kosovu i Metohiji", to ste rekli. Jeste li vi nekad bili kod mene?

SVEDOK:

            Naravno, da ste vi odlično informisani o svemu što se dešavalo na Kosovu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja sam vam postavio pitanje: jeste vi bili nekad kod mene?

SVEDOK:

            Ne, jer vama je bilo nemoguće prići, naravno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A jeste kad bili na sastanku na kome sam ja informisan?

SVEDOK:

            Ne. Kada ste imali sastanke na Gazimestanu, blizu spomenika u Prištini.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A mislite tamo kad je bilo 2 miliona ljudi? Tamo ste bili?

SVEDOK:

            Da naravno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi kažete da su najodgovorniji Miško, Ajazi, Radović i Gajić. I drugi koje ste pomenuli. Da li je neka greška u vašem mišljenju? Da li postoji kakva odgovornost UČK ili NATO oko rata, osim ovog Miška, Ajazija i Gajića i ostalih?

SVEDOK:

            Glavni odgovorni za rat koji se vodio na Kosovu ste vi. Svi oni su radili po vašem naređenju. Oni su izvršavali svako naređenje koje ste im vi davali.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, vi kažete da je DB snimala i nadzirala sve operacije od strane UČK, ali ih u tome nije sprečavala.  A maločas ste govorili o nizu sukoba između policije i OVK, pa mi odgovorite šta onda od toga može da bude tačno?

SVEDOK:

            Istina je sledeća. Istina je da je sve bilo pod kontrolom državne bezbednosti. Akcija koju je preduzimala policija su bile kratkotrajne. Međutim, vi lično niste dozvoljavali da se preduzmu neke akcije za eliminaciju OVK, bar ne blagovremeno. Razlog je bio taj što ste vi sami planirali pošto ste izgubili ratove.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da se ne bavimo špekulacijama.

SVEDOK:

            Tamo gde ste ih vi vodili da se na taj način reše stvari na Kosovu i odvajanje Kosova.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

Govorili ste o postojanju jedinica za borbu protiv terorizma, o zadacima državne bezbednosti da se bori protiv terorizma, opisali ste, kad govorite o organizaciji i zadacima, njihovu dužnost o borbi protiv terorizma. Zašto mislite da im onda treba posebno ovlašćenje kad treba nekog teroristu da uhapse? Da li policiji treba posebno ovlašćenje kad ustanovi da neko vrši krivično delo da ide da pita šefa države da li da uhapsi lopova koji pljačka radnju ili da uhapsi teroristu koji puca na nekoga. Da li vi kao pripadnik službe možete tako da rezunujete?

SVEDOK:

            Ovo nema nikakve veze sa lopovima i nečim sličnim. Tu se radilo o redovnoj akciji koja proizilazi iz naroda i sve što se radilo potiče od vas.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Zašto bi, zašto bi jedinica organizaciona koja se bori protiv terorizma tražila ovlašćenje da radi svoj posao?

SVEDOK:

            Naravno, posebne jedinice su potrebne i u to vreme postojala je jedna specijalna jedinica na Kosovu, ali su, im je bilo potrebno posebno ovlašćenje da dođu da deluju na Kosovo, to se nije radilo o običnim lopovima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pošto ste napisali da se na vas sumnjalo da ste učestvovali u napadu na policijsku stanicu u Klini, da li je to tačno da ste vi imali umešane prste u napadu na policijsku stanicu u Klini?

MEJ:

            Zatvorena sednica.

 

(Posle zatvorene sednice)

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Do kraja maja 1999 godine bili ste na poslu.

ODGOVOR:

            To je tačno. Napustio sam službu krajem maja 1998 godine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Govorite da je Šešelj imao svoje formacije. Da li ste ikad videli Šešelja da komanduje tim svojim formacijama ili da u bilo kom kontaktu i da je bio uopšte na Kosovu u vreme kad su bila bilo kakva dejstva?

ODGOVOR:

            Nikad nisam video Šešelja. Video sam njegovu jedinicu na Kosovu pre 1998 godine. Jedan moj kolega je bio član njegove jedinice i njegove partije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, ne znate da nije istina da je on bilo kakvu formaciju imao na Kosovu?

ODGOVOR:

            Tačno je, da je on imao jednu ... oni su takođe radili na vestima na albanskom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A sad ću da se vratim na prvu stranu, s tim što vam skrećem pažnju. nema potrebe za zatvorenom sednicom, jer ne odaje identitet svedoka već daje jednu takođe bitnu činjenicu. U prvom pasusu na prvoj strani vi ste napisali "nakon 1991 godine nismo više bili zaduženi za otkrivanje političkih zločina, jer je odlučeno da bilo koja osoba ili grupa imaju pravo na formiranje političkih stranaka". Dakle, od 1991. DB se nije bavila čak ni na Kosovu nikakvim političkim zločinima i slobodno je bilo osnivanje političkih partija. Je li tako ili ne?

ODGOVOR:

            Tačno je. To je tačno.  Međutim čim bi počeo rat na Kosovu to je narušeno i više nije bilo slobode govora.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Što se vas tiče, vi niste ni bili kad je počeo rat. A na pitanje koje vam je postavio gospodin Najs da li je sektor imao vezu sa onim što se bavi političkim zločinima, vi ste ovde usmeno odgovorili samo ono što je imalo vezu sa terorizmom. Je li tako? Je li to tačno?

ODGOVOR:

            Tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            E sad, objasnite mi, molim vas, pošto je to tačno kako onda vi tvrdite da je sektor, nije važno sad koji, da ne pominjemo, na Kosovu obavljao i sve konkretne dužnosti kao što su operacije koje uključuju ubistva, hapšenja, iscenirane situacije. Hapšenje da ostavimo po strani. Svaka policija hapsi, ali dakle organizovana ubistva. Pošto ste vi vodili jednu grupu od par desetina ljudi u tom sektoru, odgovorite mi na pitanje koliko ste vi ljudi ubili po toj dužnosti?

ODOVOR:

            Ja nisam ubio nikoga. No, čak ni moje kolege nisu nikoga ubili, drugi su ubijali. Moje kolege su samo radili provere i takve stvari, ja lično bih išao samo da radim na terenu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, da, vi ste opisali sektor koji je imao takvo zaduženje a sad kažete da od toga niste uradili ništa. Rekli ste da niste od 1991 godine bili zaduženi za otkrivanje političkih zločina, a tvrdite da su se bavili ubistvima.  Ako se iz političkih razloga i političkom pozadinom DB bavila ubistvima, kako to da nijedan albanski političar i javna ličnost za sve te godine ne bude ubijen. Pored eto tog sektora organizovanog i čitave službe. Kako to nijedna javna ličnost albanska, nijedan albanski političar uključujući i šefove separatističkih partija, ekstremističkih partija,  niko od njih nije ubijen. Kako je to onda moguće?

ODGOVOR:

            Ovaj sektor sudelovao je u otkrivanju činjenica o stvarima koje su se dogodile. Međutim,  primer, ako se ne varam odigrao se godine 97 godine,  u januaru 97 godine, 31.  januara kada su Bajaziti  Hodža i još jedan čovek ubijeni. Ljudi koji su sudelovali u tom ubistvu bili su normalno zaposleni ali bilo je pripadnika specijalnih jedinica javne bezbednosti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Dobro. Dobro, odgovor je zaista dovoljan na ovo moje pitanje kako to niko za tih 10 godina nije ubijen od javnih ličnosti kad je postojao sektor za ubistva. Sad mi odgovorite na ovo pitanje. Dali ste  šemu državne bezbednosti Kosova. Evo pogledajte šta držim u ruci, to je ova šema koja je podeljena sa imenima šefova ovih sektora i tako dalje i imenima savetnika i ostalih. Je su li ti svi ljudi bili sa Kosova?

ODGOVOR:

            Uglavnom da. Osim dve osobe.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Koje dve osobe nisu bile sa Kosova.

ODGOVOR:

            Miro Radović i David Gajić.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Ostali su svi bili sa Kosova osim Radovića, i Gajića, a koliko je u tom vrhu, među tim glavnim ljudima, bilo Albanaca, po nacionalnosti Albanaca?

ODGOVOR:

            Na vrhu hijerarhije bila je samo jedna osoba u Prištini i jedna u Peći.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A koliko je Službi državne bezbednosti u tom delu koji je radio na Kosovu i Metohiji bilo Albanaca?

ODGOVOR:

            Bilo ih je otprilike 30 na celom Kosovu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, pošto ste govorili o ovim ubistvima vi pominjete Ranitija, Osmana Musu, Kiliberda, Ujha, Keljmendija ne znam da li sam popisao dobro ova imena iz vaše izjave, kao ljude koji su organizovali i planirali razne atentate, jeste vi prisustvovali nekom takvom planiranju ili izvršenju nekih od takvih atentata.

ODGOVOR:

            Možda ste to pogrešno shvatili kad ste spominjali atenate. Ja sam govorio o ljudima koji su radili na terenu o ljudima koji bi na  terenu prikupljali činjenice i pripremali dokumente o tome. Ja ne znam o tome ko je pripremao akcije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            E pa dobro, drago mi je da smo to rasčistili. Pretpostavljam da ste kao inspektor i kao vođa grupe bili upoznati sa pravilima rada Službe državne bezbednosti, je li tako?

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste bili upoznati da po tim pravilima niko ne može da naredi izvršenje krivičnog dela, pogotovo ubistva.

ODGOVOR:

            Drugo je delovati u skladu sa Zakonom, a sasvim je različita stvar delovati van Zakona.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja vas pitam o pravilima, pošto ste vi morali da potpišete ta pravila kao pripadnik. Da li ste upoznati da izvršenje krivičnog dela ne može da se pravda postojanjem naredbe bilo kog pretpostavljenog, i ne oslobađa krivice za krivično delo pogotovo za ubistvo. Da li znate ta pravila?

ODGOVOR:

            To je tačno, ali zašto onda vi niste dali naređenje da se ljudi koji su te stvari počinili uhapse.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Pa to piše u pravilima. Da li znate da čak i izdavanje takve naredbe krivično delo koje ste dužni da prijavite. Jeste prijavili nekome ako ste ustanovili, a malopre ste ustanovili da nije ni bilo ubistava, osim za ovoga što ste prvo upotrebili buldožer, a posle su ga tukli, i izreštali pa ne znate kako je poginuo. Taj, kako se zove, Mazreku. Da li ste vi prijavili nekome to?

ODGOVOR:

            Te činjenice su javljene na odgovorajuće mesto i ja sam više nego siguran da su te informacije došle i do vas, ali ipak niste podržali nikakvu akciju, a Zakon je nešto drugo. I raditi u skladu sa zakonom je nešto drugo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, dobro. Jeste, pošto ste pominjali Jovicu Stanišića, jeste otišli njemu bar da prijavite to. Da je, eto, taj Mazreku ubijen od strane vaših kolega.

ODGOVOR:

            Kada je reč o Stanišiću, ja sam bio na preniskom položaju da bih mogao doći k njemu. Ali je bilo drugih ljudi, dvojica ili trojica, koje sam spomenuo ranije i siguran sam da su oni to mogli. Isto tako siguran sam da je on veoma dobro znao činjenice, jer on ništa nije radio,  mislim reći, da se ništa nije moglo dogoditi a da on zato ne sazna.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kako je mogao da sazna ako ga, na primer, vi ili neko drugi koji ustanovi neku nepravilnost ne obavesti o tome.

ODGOVOR:

            Ja nisam bio glavna osoba koja se bavila  bezbednošću, bilo je važnijih osoba. Ja sam uveren da su oni te stvari preneli.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A na osnovu čega ste uvereni?

ODGOVOR:

            Na osnovu činjenice da je za svaku akciju koja je izvedena pre i posle akcije bilo pozitivno ili negativno o toj akciji data je informacija, jer ili utorak ili četvrtak  Miško bi javljao stvari Stanišiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A otkud vi to znate? Da li je Stanišić jedini bio u Službi u Beogradu, pa se samo s njim komuniciralo sa svih mesta u zemlji ili je tamo bila neka malo veća struktura?

ODGOVOR:

            Ja znam da je sve dolazilo  u njegove ruke i on je bio najvažnija osoba koja je trebala dobiti te informacije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da zamislite jednog pojedinca u čije ruke dođu baš sve detaljne informacije sa cele teritorije svakog dana. Šta bi on onda morao da radi? Vi ste profesionalac znate kako službe funkcionišu ili tvrdite, ja ne znam u stvari, da li jeste?

ODGOVOR:

            Gledajte, istina je da je na Kosovu postojala jedna drugčija situacija, veoma osetljiva situacija i zbog toga su o svemu slane informacije i ta je osoba te informacije dobila. Mi smo znali da je on vaš najbliži saradnik.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi govorite na 8 strani, pominjete ljude, pa kažete inspektor rođen u Dečanima, živi u Prištini,  samostalni inspektor u vojnoj terminologiji kapetan, pomoćnik šefa državne bezbednosti u Peći i tako dalje. Jesu oni svi Albanci?

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa kako onda možete da govorite kako je DB proganjo Albance. Kad su Albanci radili u DB?

MEJ:

            Ovde se radi o argumentima. Gospodine Miloševiću, imate još tri ili 4 minuta na raspolaganju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste ovde rekli neke ružne stvari ov sudiji Danici Marinković. U vašoj izjavi vi ste napisali da ste videli nekoga ko je tučen kad ste ušli u kancelariju Danice Marinković, a sada ste ovde izjavili kako je Danica Marinković nekome ko je ispitivan rekla, i ovde ste je citirali "bolje da potpišete nego da vas pretuku". Rekli ste da se taj čovek zove Avni Klina. Za tako krupnu stvar koju sad menjate, kako to niste napisali u svojoj izjavi ako ste tako nešto čuli? Nego ste se sad se setili posle toliko vremena?

ODGOVOR:

            Avni Klina nalazio se kod istražne sudkinje i on joj je rekao bolje da potpiše nego da ga pretuku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Tako krupnu stvar koju sad tvrdite kako je ona, istražni sudija, rekla bolje priznaj nego da te biju. Kako možete tako nešto da kažete? Zašto toga nema u vašoj izjavi?

ODGOVOR:

            Mislim da je to spomenuto. Jer, blizu njega su bili mnogi drugi Albanci koji su pretučeni, i u njenoj prisutnosti i u prisutnosti drugih sudija.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pošto tvrdite da ste pripadnik DB, da li znate da iz pritvora pritvorenike istražnom sudiji ne privodi ni policija ni DB nego zatvorski stražari. Da li vam je to poznato, s obzirom na propise u našoj zemlji?

ODGOVOR:

            To je tačno, ali oni nisu radili u skladu sa propisima. On je poslat unutra sa stražarom u kancelariju sudkinje a onda je stražar otišo kad je on ušo u kancelariju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Još ste na jednom mestu rekli, na 11 strani, govoreći o ovim ubistvima o kojima ste samo ovo naveli i to u dve različite verzije da su ubistva vršena bez svedoka. Ako su vršena bez svedoka, kako to da vi svedočite?

ODGOVOR:

            Ne razumem pitanje.

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, to nije jasno pitanje. Imate još jedno pitanje na raspolaganju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Na strani 14 pričate kako vam je neki od vaših kolega Ilić rekao samo vam Amerika i NATO mogu pomoću inače oni koji ne žele da žive sa nama nemaju šta da traže na Kosovu i onda kažete ovaj razgovor je vođen 96. godine, ta rečenica. Da li je, molim vas, pitam vas, a i javnost pitam, 96. godine, posle zaključenja Dejtonskog sporazuma, bilo kome padalo na pamet, čak kao ideja ili kao zabrinutost da li je bio u izgledu bilo kakav rat ili bilo kakvi sukobi posle zaključenja Dejtona 96. godine. Ko je uopšte pominjao NATO 96. godine, u Beogradu i u Jugoslaviji, kao nekakvu opasnost posle Dejtonskog sporazuma. Zašto ste ovi izmislili?

ODGOVOR:

            Gledajte, kad je reč o NATO paktu. Ja nisam nikad spomenuo NATO pakt. Međutim, mogu reći uz punu odgovornost da je  ... Dejtona bilo sasvim jasno da će rat izbiti na Kosovu. Molim vas, mogu li samo jedanput, ako je moguće, isključiti javnost.

MEJ:

            Da.

            Budite veoma kratki. Jer moramo početi sa drugim svedok danas.

TAPUŠKOVIĆ:

            Hvala, časne sudije.

 

(Posle zatvorene sednice)

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Izvinjavam se, gospodine Mej, vi kažete s drugim svedokom ja sam dobio obaveštenje da u 13,45  završava današnji rad. To je znači za 20 minuta.

MEJ:

            Ne, rekao sam u dva,  to sam rekao u petak.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Imam posetu koja će imati samo dva sata, a u ovom slučaju još 15 minuta manje.

MEJ:

            Znamo, znamo, idemo dalje.

TAPUŠKOVIĆ:

            Trudiću se da budem zaista vrlo kratak. Gospodine svedoče K6 pošto sam razumeo prema vašem iskazu da ste u toj službi od 82 godine, odnosno od 81 godine. Je li tako? Mene interesuje jedan problem vi znate situaciju na Kosovu od tog vremena pa sve do 1997 godine. Da li je u vremenu između 81 godine, kad ste počeli da radite i 90 godine, bila pojava masovnog iseljavanja Srba iz Pokrajine i odlaska iz Pokrajine, zbog pritska koji je vršen na njih?

ODGOVOR:

            Srbi su napuštali Kosovo baš kao i Albanci. Međutim, ... Srba koji su otišli zbog materijalnih okolnosti, finansijskih okolnosti.

TAPUŠKOVIĆ:

            A da li se sećate slučaja Martinović,  nekoliko godina nakon što ste vi počeli da radite. Da li znate taj slučaj kad je nakon njega masovno krenuo narod da beži sa Kosova. Da li pamtite taj slučaj?Šta se dogodilo Martinoviću?

ODGOVOR:

            Da znam.

TAPUŠKOVIĆ:

            Je li možete da ispričate Sudu šta se dogodilo tom čoveku i kakve su posledice bile nakon toga na Kosovu.

TUŽBA:

            Časni sude to je vrlo poznat incident ali .. ima li to nekakvog značaja za ovo osim toga još uvek se radi o kontra verziji o kojoj se može pročitati u novim knjigama.

MEJ:

            Nećemo ovog svedoka daviti s time, o tome se možemo ...

TAPUŠKOVIĆ:

            Ja čak nisam ni sugerisao odgovor jer je to toliko bilo poznato. Ja samo pitam da li je taj događaj bio od uticaja da su ljudi nakon toga krenuli masovno zbog toga da se iseljavaju sa Kosova. Ja sam to pitao?

MEJ:

            On je odgovorio. Prema tome, idemo dalje.

TAPUŠKOVIĆ:

            Hvala. Sledeće pitanje je pošto je OVK bila prvi put osnovana kako on kaže 75 godine, a prestala da postoji 82 godine. Da li je u tom periodu između 75 i 82 godine, bilo pritiska od pripadnika OVK na iseljavanje Srba?

ODGOVOR:

            To nije tačno. Nije bilo pritiska na Srbe, tada u to vreme.

TAPUŠKOVIĆ:

            Kada je bilo.

ODGOVOR:

            Oni nisu vršili nikakav pritisak na Srbe. Srbi su u to vreme odlazili samo zbog finansijskih okolnosti.

MEJ:

            Gospodine Tapuškoviću, moramo vas zamoliti da postavite još samo pitanje, ili dva a ne da opsežna široka pitanja. Gospodine Najs, imate li drugog svedoka.

OPTUŽBA:

            Imam ovde još jednog svedoka a imam isto tako i pet, šest pitanja za dodtno ispitivanje. U redu onda to možemo početi i završiti negde u 13,50 sati.

TAPUŠKOVIĆ:

            Časni sudija, onda bi prvu stvar ako možemo da pogledamo iskaz ovog svedoka to 23 strana, 2 pasus engleske verzije i da raspravim samo tu još jednu stvar. Vi ste ovde kazali krajem 97 godine OVK je bio pod vođstvom Adama Jašarija i ond aje bila proglašena slobodna teritorija Drenice.Mene interesuje ta slobodna teritorija Drenice. Koliko teritorije Kosova je u tom momentu obuhvatala? Slobodna teritorija?

ODGOVOR:

            Drenica je bila jedan veoma niski postotak, možda dva posto u stvari prema tome, tamo je i osnovana vojska albanskog naroda.

TAPUŠKOVIĆ:

            Hvala, mene još samo ovo interesuje. Sve ono što ste govorili o istražnom sudiji Danici Marinković i sudstvu u Jugoslaviji. Vi ste kazali da ste imali informaciju da ste znali da je Danica Marinković dobijala novce. Drugim rečima da je primala mito. Je li tako?

ODGOVOR:

            A to nikada nisam spomenuo ni to nisam spomenuo.

TAPUŠKOVIĆ:

            Ali ste spomenuli da su neki ljudi iz službe nosili njoj pare. Jeste to kazali?

ODGOVOR:

            Koliko ja znam koliko sam ja upoznat sa svojom izjavom ja to nisam nigde rekao, možda ste vi na nekom mestu pogrešno svatili.

TAPUŠKOVIĆ:

            Možda sam ja pogrešno razumeo, ali to je danas rečeno ali ne bih zadržavao Veće. Hvala svedoče, hvala časne sudije.

TUŽBA:

            Ja se sigurno sećam nečega što zvuči otprilike ono što je naveo gospodin Tapušković. Možda se radi o nekoj grešsci u prevodu.

MEJ:

            Mislim da je rečeno davali su ili donosili su novac.

TUŽBA:

            Ne znam tačno na koji način je ovo rasvetljeno u unakrsnom ispitivanju. Međutim, ova izjava se može uvesti u dokazne predmete. Dodatno ispitivanje.

PITANjE:

            Kada ste vi dali tu izjavu 6. maja 1999 godine, naravno sukob je još trajao uopšte govoreći i rekli ste nam nešto i o svojim izvorima informacija, ali što se tiče delovanja OVK. Da li ste neki deo informacija dobili direktno ili su vam dali tu informaciju vaši ljudi.

ODGOVOR:

            Da, naravno.

PITANjE:

            I u vašoj izjavi se konkretno kaže kada je neka informacija iz prve ruke, a kada iz druge ruke.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Postavljali su vam pitanja, optuženi vam je postavio dosta pitanja o OVK. Hteo bi da skrenem pažnju Sudskom veću na izjavu ovog svedoka. Na strani 4 pominjete u pretposlednjem pasusu ubistvo  Beka.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Rekli ste da je razlog za njegovo ubistvo bilo njegovo neslaganje, neki nesporazumi sa MUP-om i oni su okrivili OVK za incidente  da bi pokazali da je OVK ponovo aktivna.

ODGOVOR:

            Tako je.

PITANjE:

            U sledećem pasusu govori se o ubistvu Mafrekua o kome smo takođe razgovarali u javnoj sednici. Da li je tačno, kao što kažete ovde, da je razlog za njegovo ubistvo bilo da se ocrni OVK.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Na strani 6, u slučaju Badže, odgovorili ste na neka pitanja, ona našta niste odgovorili do kraja je da li ste vi znali za to ubistvo pre nego što je ono bilo izvršeno. Da li je to to što ste hteli da kažete.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Da krenemo dalje, strana 8 na kraju te strane, rekli ste da su ljudi, razni ljudi, u vašem osoblju bili odgovorni za ubistva na stotine ljudi i govorili ste o ljudima u DB. Onda ste dalje rekli da su ove operacije unapred planirane pošto je Srbija izgubivši ratove u Bosni, Hrvatskoj i Sloveniji odlučila da se osveti i da ste vi o tome čuli već 96 godine. Da li je to tako?

ODGOVOR:

            Tačno je.

PITANjE:

            I ko je izvršio ta ubistva?

ODGOVOR:

            MUP.

PITANjE:

            Hvala vam. Poslednje što ću vas pitati, odnosi se na nešto na strani 9.  Januar 97. godine, kažete na tom mestu da su ubijene tri osobe uključujući Envera Hodžu, identifikovali ste učesnike i optuženi vam je skrenuo pažnju da su to sve albanska imena. Međutim, tu su bili uključeni i neki ljudi iz policijske komande u Prištini i Crvenih beretki je li tako?

ODGOVOR:

            U toj akciji učestvovale su ne Crvene beretke nego neki članovi posebne jedinice Javne bezbednosti u Prištini.

PITANjE:

            I ponovo, zamoliću vas da pogledate izjavu na strani 14, optuženi vas je pitao nešto o čoveku po imenu Ilić tu se pominje i NATO. Ovaj pasus nije pročitan, tu piše o ljudima u pravosudnom sistemu. Ovi ljudi su bili vrlo antialbanski nastrojeni. Ovde se radi o razgovoru o NATO paktu i taj razgovor se desio 96. godine. Piše u izjavi "uvek je bilo više razgovora o ratu nego o miru". Da li je to tačno?

ODGOVOR:

            To je više nego tačno. Svaki Srbin je bio do zuba naoružan i naoružala ih je policija.

PITANjE:

            Strana 25, jedan pasus koji smo čitali malo ranije, kada je optuženi postavljao pitanja, ali mislim da on vama nije skrenuo pažnju na sledeće. Na sredini strane kada govorite o akcijama OVK vi ste rekli, između ostalog "srpske snage su bile u stanju da insceniraju neke stvari i planiraju ih u cilju ostvarivanja konkretnog političkog cilja. Kao što je već rečeno neke operacije državne bezbednosti su izvršene u kojima bi bili ubijeni ljudi i onda bi se to sve prepisivalo OVK. I onda bi izgledalo kao da je MUP preduzeo neku akciju da  zaštite ljude". Da li je to tačno?

ODGOVOR:

            Tačno.

PITANjE:

            To je bilo 1996. godine.

MEJ:

            Svedoče K6, hvala vam za vaš iskaz. Hvala vam što ste došli na Međunarodni sud da svedočite. Sada je vaše svedočenje završeno i možete ići. Njegovu izjavu ćemo uvrstiti u spis molim broj.

SEKRETAR:

            Dokazni predmet Tužilaštva 224.

NAJS:

            Sledeći svedok je SAVRI POPAJ.

            To je svedok po pravilu 92 on će nastaviti sa svedočenjem sutra, a posle njega dolazi svedok koji je od bitnijeg značaja, a zatim dolazi gospodin Voker.

MEJ:

            Nastavićemo sa uvodom ali nećemo počinjati sa unakrsnim ispitivanjem danas. Dok se ovo rešava, hteo bi da kažem nešto o svedoku K13 o kome smo već razgovarali tj ....tužilaštvo je podnelo molbu da se njegova izjava uvrsti u spis po pravilu 92. Ta izjava je kumulativna pošto se u njoj govori o nekim stvarima o kojima su govorili drugi svedoci. Po pravilima ova izjava zadovoljava kriterijume pravila 92 zasad je prihvatljiva. Optuženi je sasvim pravilno rekao da ne želi da unaksrno ispituje ovog svedoka ... neće biti unakrsnog ispitivanja i nema nikakvih zahteva u tom smislu. Tako da će ova izjava biti prihvaćena i uvrštena u spis po pravilu 92

NAJS:

            Hvala časni sude mi ćemo morati da malo usavršimo postupke 92 ... i ako je izjava možda neće biti raspoloživa na vreme po rasporedu to će biti učinjeno.

MEJ:

            Da molim vas da to uradite pre 26 jula.

NAJS:

            Da li sudije već imaju rezime za ovog svedoka.

MEJ:

            Imamo.

NAJS:

            Dok čekamo da poslužitelj uvede svedoka. Oni koji su pratili dosadašnje svedočenja o Beloj Crkvi i Celini shvatiće da ovaj svedok na neki način pruža vezu između svih tih svedočenja. Sudsko veće će se setiti komparativnih geografskih položaja.

MEJ:

            Neka svedok da svečanu izjavu.

SVEDOK:

            Svečano izjavljujem da ću govoriti istinu, samo istinu i ništa osim istine.

MEJ:

            Izvolite sesti.

NAJS:

            Molim vas recite nam puno ime i prezime.

ODGOVOR:

            SADRI POPAJ.

PITANjE:

            Gospodine Popaj da li ste vi dali izjavu jednom istražitelju tužilaštva međunarodnog suda i da li ste u skorije vreme tačnije, 5 juna ove godine, pročitali tu izjavu zajedno sa jednim službenikom ovog suda. S tim što je izajva data 12,13,14 juna 1999 godine i svojim potpisom potvrdili da je ta izjava tačna.

SVEDOK:

            Tačna je. Tu izjavu sam dao i potvrdio sam da je tačna.

NAJS:

            Molim da se ceo ovaj svežanj uvrsti u dokazni materijal, i dok se to radi hteo bi da skrenem pažnju sudskom veću da imamo ovde jednu oblast neodređenosti. Uz ovu izjavu idu neodređeni dokazni predmet to su ... i druge mape i da bi smo bili kratki ja neću na njih da se pozivam u rezimeu. To ću uraditi na drugi način. Međutim, bilo bi verovatno prikladno da Sekretarijat bude upoznat s tim. Možda bi trebalo da svi ti predmeti uđu u spis iako neću da ih pominjem ovde. Želeli bi smo takođe i sudsku odluku o tome. Tačnije nalog.

SEKRETAR:

            Dokazni predmet 225.

TUŽBA:

            Ovo je fotografija Bele Crkve iz vazduha. To je fotografija pod brojem K 0138874 i ona će biti stavljena na grafoskop. Hvala. Sad molim da malo ... na raskrsnicu železničke pruge i potoka.

SVEDOK:

            Ja ne vidim dobro. Molim da se malo izoštri. Da, sad vidim.

TUŽBA:

            Rezime ovog svedoka,  časni sude, je sledeći. Gospodin Popaj je rođen 5. avgusta 1959 godine, u Beloj Crkvi. On je vozač kamiona. Služio je Vojsku 78 godine i 79 godine. Nedelju dana pre 25 marta 99 godine, negde pet dana pre bombardovanja NATO oko 40 policajaca i vojnika srpskih policajaca i vojnika stigli su u njegovo selo u kamionima i oklopnim vozilima i iskopali su bunkere iznad sela. Oduzeli su svu imovinu nekome po imenu Nahid ... i naterali su njega i oko 38 članova njegove porodice da napuste kuću. U tu kuću su se uselili vojnici.

            Vidimo na ovoj fotografiji, da je tu i kuća svedoka vrlo blizu reke, tačnije potoka. Ovaj svedok kaže da su policajci i vojska ostali do 24 marta 99 godine kada je bilo baš ... između susednog sela jer je ... i Orahovca. U dva sata 25 svedok je čuo kako se tenkovi približavaju u pravcu Prizrena i Đakovice. Pet tenkova ušlo je u selo ali su ubrzo otišli i zauzeli položaje na brdima koji gledaju na Celine. To je selo koje se nalazi na levoj strani na ovoj fotografiji, inače se nalazi na istoku.

            Oko četri ujutro, počela je pucnjava iz automatskog oružja na selo tako da su seljani napustili svoje kuće uključujući 85 ljudi koji sada žive tj stanuju u kući svedoka. On ih je odveo u školsku zgradu i vratio se da nahrani stoku i video je kako srpske snage ulaze u selo, pale kuće iz bacača plamena. Takođe je čuo kako dolaze deca iz pravca potoka i laja, a to je potok posmatrali na karti sa prethodnim svedokom. On je krenuo prema izvoru tog zvuka i naišao je na ... njegovu ženu i četvoro dece i otprilike 8 članova porodice Spahil iz sela ... ovaj svedok je pomogao tim ljudima da pređu potok. Hodao je zajedno sa njima prema selu Rugovu negde oko 600 metara, oni su morali da se odmore, tako da ih je napustio i vratio se svojoj kući. Oko njega se pucalo morao je da puzi da bi stigao do jednog električnog stuba. Međutim, kasnije vidimo na ovoj fotografiji da tog stuba više nema. Svedok je video kako 12 policajaca na njegovoj strani potoka i mnogi drugi dolaze iz drugog pravca iz Rogova i svi imaju bele tesne rukavice. Ovi policajci su prišli onoj porodici sa decom koju je on nedavno napustio vređali su ih glasno i onda su na njih otvorili vatru, ostavljajući ih sa policijom dok je on išao duž potoka.

            Posle izvesnog vremena policija na drugoj strani je našla Halima Fetošija kako se krije. To je čovek od 80 godina, ne zaustavljajući se oni su tog čoveka ubili. Zatim stižemo do pasusa 8 policija je stigla do železničkog mosta o kome smo već čuli. Ovaj svedok je imao pri sebi dvogled. Pošto on svoju stoku drži na priličnoj udaljenosti na brdima i zbog toga nosi dvogled. Otprilike 6 ili 7 sedam ovih policajaca koje je on mogao da vidi prišli su železničkom mostu uperivši svoje puške prema potoku i oko 40 do 50 ljudi prišlo je mostu sa druge strane koji su došli s druge strane potoka, popeli se na obalu i prešli na drugu stranu.

            Video je kako ti policajci pretražuju ljude uzimaju njihov novac, nakit, dokumentei ređaju na gomilu njihovu odeću koja je kasnije zapaljena. Policija je na obe strane potoka i sa vrha ovog mosta i otvorila vatru i onda je ovaj svedok preživeo nešto strašno tačnije, video je kako ubijaju njegovog brata i ostatak ove grupe. Dugo je trajao taj rafal sve kako se ljudi kreću a posle toga su usedili i drugi rafali. Policija je krenula dalje duž jednog malog kanala. Ovde se to ne vidi jasno sudsko veće će dobiti orginalnu fotografiju na kojoj ćete videti kako železnička pruga ide sa leve strane na desnu i kako seče potok. Sa leve strane vidimo jedan dosta uzak ćošak, malo dalje od železničke pruge i vidimo jedan drvored. To je kanal duž koga su se kretali oni ljudi u pravcu Celina.

            Svedok je kasnije čuo pucnjavu i našao je 6 muških leševa u blizini. Za to vreme njegovi roditelji i njegova žena, su bili oko 20 m od mosta. On je uspeo da im se pridruži i rečeno mu je da su oba njegova sina i oba njegova brata bili među onima koji su streljani. Oni su otišli u Žrže i skupili ranjene, preživele od kojih je jedan kasnije umro. Saznao je da je preživeo jedan ... dečak. On je preživeo masakr cele svoje porodice. O tome smo čuli od prethodnih svedoka. Svedok se zatim vratio svojoj kući i našao je ... kuća uništena požarom 27 marta sahranio je one koji su ubijeni u masakru u potoku, 35 njih su identifikovani po imenu.

            Ovaj svedok je lično pokopao svoja dva sina, i svoja dva brata. Žunići iz Bele Crkve mu je rekao da je bilo ljudi koji su se za vreme masakra krili i on je našao telo šestorice u kanalu. Kasnije je bio i na sahrani tih ljudi. Otišao je u Celine i na planini našao telo čovek po imenu ... čije se prezime ne zna koji je imao na telu 4 rane od metka. Otišao je u kuću Nazim Redžepija u Celinama, gde je zatekao 5 identifikovanih tela u podrumu. Oni su svi izgleda bili streljani s leđa. Takođe je otišao u spaljenu kuću ... sa istim imenom i u garaži koja nije bila spaljena našao je 13 prilično izgorelih leševa. Prepoznao je dva od tih leševa i našao je rupe od metaka na njima. Vratio se sa .... i pridružuje se grupi od 22 muškarca i od ... oni su onda počeli da pokopavaju mrtve, i o tome smo već čuli od jednog drugog svedoka. Zatim su svi otišli u kuću Hamze čije se prezime ne zna, i našli su opet 28 tela muškaraca, žena i dece blizu kuće ... svatili su da jedan čovek od 57 godina koji je još uvek živ. Pošto je sedam dana ležao tamo. Međutim, nije bio u stanju da govori o tome šta se desilo. Međutim, 3 ili 4 dana kasnije je progovorio i objasnio da je srpska policija ubila sve te ljude.

            Trinaest dana je ovaj svedok pretraživao Seline i našao je 84 tela koja su kasnije pokopana. Početkom aprila čuo je kako nisko lete avioni i nekoliko sekundi kasnije čuo je glasne eksplozije. Otišao je u selo Nogavci da istraži šta se desilo. Tamo je video jednu kompletnu uništenu kuću i još 4 teško oštećene. Našao je telo dece koja su izvučena iz te kuće i kasnije saznao da je 8 dece i tri žene tamo poginulo. On je smatrao da je to srpski avion pošto su NATO avioni uvek leteli na većoj visini. Jednog dana video je jedno zeleno oklopno vozilo koje je išlo zajedno sa jednim bagerom i crnim blindiranim lendroverom u okolini Selina, blizu puta Prizren Đakovica. On ih je mogao jasno videti. Ovaj bager je prvo iskopao jednu rupu pored puta a 7 ljudi u civilnoj odeći su istovarili 8 tela iz kamiona. Sve to je pomereno sa druge strane puta. Tamo je iskopana druga jama i policajci koji su tu stražarili su imali automatske puške. Civili i neki policajci su se kasnije vratili u kamion i tamo ostali. Lendroveri i oklopno vozilo su otišli u džamiju centru Seline a ta džamija je posle toga uništena. Sva vozila su zatim otišla za Prizren. Tri dana kasnije džamija u Beloj Crkvi, i ... takođe uništene, dignute u vazduh. U jednom trenutku ovaj svedok je našao telo jedne devojke oko 21 godine stare, u prizmelju jedne kuće u Beloj Crkvi. Ona je bila gola, od pojasa naviše našao je na njenom telu tragove rana od noža, i činilo se da je ona ubijena pucnjem u glavu. Mada nije bilo krvi blizu tog tela, tako da je izgledalo da je ubijena negde drugde. On ju je naravno pokopao. 

             Tri dana kasnije našao je telo jedne starice, u blizini kod ... ona je imala ranu od metka u kuku. Njegova porodica napustila je Kosovo 2. aprila, ali on je ostao otprilike do 13 maja kada se pridružio ljudima iz sela Banja, u Peći i to je blizu Celina. Na granici nas je ispitivala pogranična policija i oni su rekli da su iz Peći. Kada su predali svoje dokumente njihovi dokumenti su bačeni na jednu varu u blizini. Ovo je rezime jednog svedoka.

MEJ:

            Sada ćemo prekinuti rad za danas. Sutra mislim da nastavljamo u 9,30 sati. Gospodine Popaj, sutra nastavljate svedočenje.

            Tokom ove i bilo koje druge pauze, molim da imate u vidu da ne treba o svedočenju da razgovarate ni sa kim uključujući i tim tužilaštva.

            Molim ustanite.


Nazad na Aktuelno  |  Odštampajte vest