aktuelno-m.gif (3720 bytes)

7. jun 2002. g.

STENOGRAM

MEJ:

Što mislite koliko dugo će trajati njegovo svedočenje.

TUŽBA:

            Ne mogu vam sada dati tačnu procenu.

MEJ:

            Znači onda bi K6 obaviti u ponedeljak ako je to moguće.

TUŽBA:

            Da. Takođe tu su i neki za druge ljude koji moraju pratiti tog svedoka i usput rečeno dobro da ste me podsetili možda će biti potrebno odvoditi dva svedoka Ramadanija Bili. Ja bih želeo da se to ne dogodi zato jer se oni nalaze u Hagu već neko vreme. Međutim, zavisi od toga koliko brzo ćemo raditi. Sud bi trebao ići na zatvorenu sednicu za dve teme.

MEJ:

            Ali prvo da rešimo drugu izjavu gospodina Endrija, pitanje 92 bis. Osim toga mislim ovde i na izjave Džemini Popaj Ramadani i Abdili ukoliko su te dve  izjave prihvatljive za 92. bis, bi možda razumno da sada odlučimo o svim tim izjavama. U redu, uzećemo u obzir šta optuženi ima reći u vezi sa tim jer i njega treba saslušati, ali predlažemo da se prihvate ove izjave gospodina Endrija i izjave ovih svedoka čija sam imena upravo pročitao i to po pravilu 92 bis. Gospodine Miloševiću, da li vi želite nešto reći o tome?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja imam generalnu primedbu s obzirom na to da mi je skraćeno vreme ispitivanja po tom vašem 92 bis gde se izjave daju pismeno, da se time veoma ozbiljno ograničavaju moje mogućnosti da ih unakrsno ispitujem u interesu istinitog svedočenja. A drugo još nisam dobio izjavu Vilijema Vokera, čujem da će da bude tu u utorak. Danas je petak, kao što znate. A treće...

MEJ:

            Videćemo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A treće, još mi niste odgovorili, iako sam vas dva puta pitao a vi obećali da ćete mi odgovoriti na to pitanje. Naime, moj saradnik koji je uzeo to da izračuna rekao mi je da smo dobili ove nedelje 70.000 stranica, 200 video kasete, 50 audio kaseta i ne znam šta još. Ne računam ovo sitno što jutros stoji na stolu. Moje pitanje je bilo kad vi mislite da ja pročitam tih 70.000 stranica, da pogledam tih 200 video kaseta i saslušam tih 50 audio kaseta.

MEJ:

            I odgovor je sledeći. Kao što sam vam ja rekao mi se bavimo tim pitanjem. Prilika za proučavanje tog materijala biće na leto. Mi ćemo završiti zasedanje u kosovskom segmentu 26. jula. Nakon toga usledeće najmanje tri nedelje slobodnog vremena, a razmotrićemo koliko će vam ukupno vremena biti potrebno da se pripremite za ove stvari. Možda se Hrvatska i Bosna mogu razdeliti, ne znam  da li je to moguće. Mi kako teku vaše pripreme, ona su toliko, ta dva segmenta povezana, isprepletana da je  to nemoguće učiniti.

TUŽBA:

            Časni sude, ja vam mogu dati neke preliminarne procene. Međutim, ne bih sada želeo trošiti vreme ali mislim da će optuženom i veću biti od pomoći kad kažem da je moja namera da se pripremi lista svedoka za oba segmenta. Dakle, jedna tekuća lista razumno tačna u razumnoj meri. Nadam se da će biti tačna i biće pripremljena do kraja sledeće nedelje i ja mislim da će veliki broj svedoka u prvoj fazi pokriti oba segmenta. Prema tome, razdvajanje ne bi bilo realistično.

MEJ:

            I šta vi mislite koji od tih svedoka će moći ići po pravilu 92 bis.

TUŽBA:

            Mi ćemo i to sigurno napisati u listi.

MEJ:

            No, sada se udaljavamo od teme, u svakom slučaju gospodine Miloševiću odgovor na vaše pitanje je mi imamo na umu vaš problem vremena i vi ćete dobiti  dovoljno vremena da se pripremite za sledeću fazu postupka.

            Dakle, usvajamo ove izjave po pravilu 92. bis. A sada da se vratimo na gospodina Vokera kada će njegova izjava biti predata.

TUŽBA:

            Ja ću proveriti da li je to predato ili nije i obavestiću vas o tome.

MEJ:

            Mislim da je očito da je nešto trebalo biti predano večeras ili ranije kako bi optuženi to mogao pregledati preko vikenda. Možda bi bilo bolje pre nego što pređemo na privatnu sednicu da se pozabavimo dokaznim predmetima za koje je optuženi zatražio da se uvrste u spis. To su D14, 18, 19. Dakle, od D14 do 19. Ukoliko se optužba protivi mi predlažemo da se ti dokumenti uvrste u spis. A sada idemo na privatnu sednicu.

            Imate li kopije.

TUŽBA:

            Moramo to rešiti tokom pauze.

MEJ:

            Sada smo na otvorenoj sednici.

TUŽBA:

            Optužba poziva Iana Roberta Hendrija.

MEJ:

            Molim svedoka da pročita svečanu izjavu.

SVEDOK:

            Svečano izjavljujem da ću govoriti istinu, celu istinu i ništa osim istine.

MEJ:

            Izvolite sesti.

TUŽBA:

            Recite molim vas vaše puno ime i prezime.

SVEDOK:

            Ian Robert Hendri.

TUŽBA:

            Gospodine Hendri da li je vama 43 godine.

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Vi ste bili detektiv u kraljevskoj honkoškoj policiji i londonskoj metropolitanskoj policiji.

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Da li ste godine 1997 i 1998 služili u jednom od ureda ujedinjenih naroda na Balkanu.

SVEDOK:

            Između 97 i 98. služio sam u međunarodnim policijskim snagama u Bosni.

TUŽBA:

            A kasnije u decembru 98 da li ste učestvovali u radu misije OEBS-a KVM-a.

SVEDOK:

            U novembru 98. pridružio sam se diplomatskoj posmatračkoj misiji ujedinjeh...na Kosovu, a OEBS u decembru 98.

TUŽBA:

            Sada vas molim da se usredsredite na incident 16. januara 99. i da nam kažete da li se tog dana dogodilo nešto što vas je dovelo u selo Račak.

SVEDOK:

            Ujutru 16-oga sam obavešten da se u selu Račak odigrao incident prethodnog dana.

TUŽBA:

            I jeste li vi kao rezultat te informacije otišli u Račak zajedno sa nekim drugim ljudima.

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Budite veoma kratki. Kažite šta ste uradili kad ste došli tamo.

SVEDOK:

            Došli smo oko podneva i došli smo do kontrolne tačke OVK na uglu sela. Nakon što smo ishodili prolaz kroz kontrolnu tačku, proveli su me kroz selo i na raznim mestima mi pokazali leševe. Ja sam fotografisao i zaneležio ono što sam video.

TUŽBA:

            Časni sude imajući u vidu proceduru po pravilu 92 bis predlažem da sada pročitamo kratki sažetak paragrafa od 3 do 13, a zatim ću postaviti nekoliko pitanja  u vezi paragrafa 14 izjave ovog svedoka. dakle, vi ste kao što ste već rekli snimili niz fotografija, raspravno veće te fotografije  može naći u registratoru Račak broj 105 koji je označen kao dokazni predmet i to se nalazi odmah ....broj 5 u tom registratoru.

MEJ:

            Da li su izjave dobile dokazni broj.

TUŽBA:

            imam nekoliko pitanja o tome prvo ako mi dozvolite. Gospodine vi ste  dali izjavu predstavnicima Međunarodnog suda prvo 25. februara 99.

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            A zatim ste pred predsedavajućim službenikom ovoga suda 11. februara 2002. potvrdili da je ta izjava tčna, istinita, po vašem najboljem znanju i verovanju.

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Jeste li takođe dali još jednu izjavu 15-decembra 2000. Jeste li prošli kroz istu proceduru davanja svečane izjave o tačnosti. Izjave od 28. maja ove godine.

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Molim da se onda te izjave uvrste u dokazni materijal.

SEKRETAR:

            Dokazni broj optužbe 204 i 204 redigovano. Izvinjavam se 214.

TUŽBA:

            Samo da dam kratki rezime. U svojim izjavama ovaj svedok kaže da je on prvobitno video tela, neko ko muje pokazan kao Banuš na sceni 1 i mislim da za informaciju suda postoji izvesni dijagrami, grafikoni, velike mape koje je uveo gospodin Keli i koji se pominju u ovim dokumentima kao CL1. To je lokacija 1. Pokazan mu je jedan uniformisani vojnik OVK mu je pokazao jedan leš. Telo Zini Banuša kome je bila odsečena glava i ona je označena kao RA1. Onda je odvedena scena 2 i 3, čovek po imenu Ismail Bećiri gde je informisao o mestu gde se nalaze tela 3 brata  ... koji su streljani. Nedaleko odatle ... pokazano telo je Hajrizija Jakuši koji je takođe streljan. Na sceni tri koja se nalazi na lokaciji 4 pokazano mu je porodično imanje ograđena zgrada gde je našo telo Ahmeta Mustafe otprilike 70 godina starosti. On je nekoliko puta sa nekoliko hitaca streljan i kasnije je dobio oznaku u mrtvačnici R9. Zatim je odveden na scenu 5 i gde mu je pokazno telo muškarca od 30 i nešto godina koji mu je za koga mu je rečeno da se zove Skender i deo njegove lobanje je nedostajao. U blizini se nalazila jedna sekira na kojoj su bile primetne mrlje od krvi i tragovi kose. Kuća blizu koje se nalazilo telo je bilo teško oštećeno od vatre od metaka.

            Takođe je fotografisao u blizini ove kuće jednu puščanu granatu zakopanu ukopanu u zemlju zatim je došao do jednog rova to je scena broj 10 koji je otprilike 20 cm dubok i širok 60 cm, koji je nedavno korišćen. Došao je do jednog jarka jedne jaruge gde je bilo ukupno 22 tela u dve grupe u jednoj grupi 15 tela u drugoj 7 tela, dvadesettreće telo nalazilo se malo dalje odatle u blizini na severnoj strani te jaruge našao je kutije od municije sa oznakama na ćirilici. Municija je bila kalibra 7,6 ovaj svedok u svojoj izjavi kaže da nije bilo nikakvih znakova da su tela vučena ili premeštena u toj jaruzi mrlje od krvi su pokazivale gde je tačno nastupila smrt. Sva tela su bila ukočena posle smrti ... i bila su obučena u civilnu odeću. Ni blizu jednog tela nije bilo nikakvog oružja. Velika većina povreda na svim telima koje je on video u Račku tog dana po njegovom mišljenju su od hitaca od metaka.

            Takođe je zabeležio pojedinačne detalje sa leševa na scenama 5 i 1 do 23 koje ćete takođe naći na lokaciji ... 10. Zatim je prešao na mesto zločina 3 scene 7 iz te jaruge otišao je u selo do kuće koja je označena brojem 30 gde mu je pokazano telo Hameša Mehmedi. Mehmeti je navodno ubijen snajperom kada je pritrčavala u pomoć nekom koga je već snajper pogodio. Takođe je odveden na lokaciju i pokazana mu je mesto gde je ubijena Haneša Mehmeti i Bajram Mehmeti. Identifikovano mu je telo Bajrama. Ono je ležalo u jednoj od soba u porodičnoj kući. On nije fotografisao telo zato što je iskoristio već potrošio ceo film, ali jedan drugi član tima Majkl Federson je takođe snimao.

            Onda je prešao na lokaciju 4 scenu 9 što je jedna porodična kuća gde su bili leševi Rize Halima i ..Bećiri u jednoj sobi. Seljani su rekli ovom svedoku da su pomenuti ljudi streljani od strane policije sa brda oko 6 m dalje. On nije fotografisao ova tela. Džemail Bećiri preživeli tog incidenta je takođe ispričao svedoku šta se desilo. On je takođe posle toga prešao na lokaciju na mesto zločina 3 scenu 8. Doveden je do jednog porodičnog imanja ograđenog visokim zidom unutar koga je bilo nekoliko tačnije 4 kuće Ismet mu je pokazao leš i osečenu glavu svog brata Ajada Bahimi. On je prvo streljan a nekoliko trenutaka kasnije odsečena mu je glava. On nije ovo snimo.

            Takođe govori u svojoj izjavi  17. januara, 1999 godine, kada se sastao sa istražnim sudijom Danicom Marinković. On je bio u Štimlju kada je primetio da se u velikim brojevima okupljaju srpske snage koje je trebalo navodno da pomognu istražnom sudiji gospođi Marinković koja je trebala da uđe u Račak da istraži ovaj incident.

            18. januara 1999 godine, svedok je razgovarao sa sudijom Marinković vezano sa njenom istragom i ona je rekla da je svrha njene posete i uviđaja između ostalog da pokaže svetu kako ta tela pripadaju ne nevinim seljacima kao što je rekao gospodin Voker, nego da su to teroristi. Ja sad parafraziram ona kaže da je našla dokaze koji pokazuju jasno da ti seljani jesu teroristi zbog toga što su nađene uniforme, rovovi, mitraljezi i bombe.

            Svedok takođe opisuje kako je prisustvovao obdukcijijama 19 i 20 januara u kojima su učestvovali sudski medicinari iz Srbije, iz Prištine i Belorusije. On je napravio i neki video snimke tih obdukcija. hteo bi da pokažem 5 fotografija sudskom veću koje prikazuju leševe i da su tela bila unakažena sa malog rstojanja ili su im odsečene glave. Sećate se da je bilo dosta opširnog unakrsnog ispitivanja o tome i trebalo bi da pomognemo sudskom veću da odluči da li je bilo ili nije bilo osnova za određene komentare svedoka. Pre svega bi hteo da pokažem fotografiju 00732320 koju ćemo staviti na grafoskop. Ovo je fotografija koja prikazuje jednu neobičnu povredu oka. Sećate se da su neki svedoci govorili o unakazivanju očiju između ostalog.

            Svedoče pogledajte fotografiju da li se sećate scene koju prikazuje ova fotografija.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Da li je to fotografija koju ste vi snimili ili je to samo jedna od fotografija sa mesta zločina koje ste vi posetili 16. januara.

ODGOVOR:

            Ja sam snimio.

PITANjE:

            U redu hvala. Sledeća fotografija molim. Fotografija 00732364 ovo su sve fotografije iz fascikla Račak časni sude. Ponovo gospodine Hendri da li je ovo fotografija koju ste vi snimili.

ODGOVOR:

            Da, časni sude.

PITANjE:

            Ispod i iznad desnog uva vidimo neki ožiljak neki trag šta je to?

ODGOVOR:

            To je ulazna rana metka sa opekotinom oko ulazne rane.

PITANjE:

            Izgleda da je pucano sa malog rastojanja?

ODGOVOR:

            Da, časni sude.

PITANjE:

            Da li je ova rana jedna od stvari koje ste jednog od faktora koji vam je pomogao da dođete do tog zaključka.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Sledeća fotografija 00732368 ponovo, gospodine da li ste vi snimili ovu fotografiju?

ODGOVOR:

            Da, časni sude.

PITANjE:

            Šta nam možete reći o ovoj fotografiji u vezi predela oko očiju.

ODGOVOR:

            Izgleda da je metak ušao u lobanju i da je prolazak metka iskrivio položaj očiju.

PITANjE:

            Sledeća fotografija 0072387 ponovo pitao bih vas da li ste vi snimili ovu fotografiju?

ODGOVOR:

            Da, časni sude.

PITANjE:

            Čli smo kako se govori ovde u svedočenjima o unakazivanju tela i ogromnim ranama na grudima. Šta ste vi primetili na ovom konkretnom telu kada ste ga fotografisali.

ODGOVOR:

            Primetio sam da ima dve rane od metka na grudima kao i tečnosti i ostataka unutrašnjih organa na grudima.

PITANjE:

            I gde se nalazila rana u odnosu na ona mesta gde bi normalno trebalo da bude srce.

PITANjE:

            To je bilo u tom istom predelu.

RAJNVLED:

            I konačno časni sude fotografija koja još uvek nije uvršćena u spis. Čini se da je ovo trup bez glave. Da li ste vi u svom izveštaju napisali da ste videli ovo telo. Da li ste vi snimili ovu fotografiju.

ODGOVOR:

            Sad ne mogu da se setim.

PITANjE:

            Da li možete da se setite da li ste videli neko telo bez glave kada ste obilazili Račak 16. januara 1999 godine.

ODGOVOR:

            Bilo je dva takva tela časni sude.

PITANjE:

            Da li ste snimili oba ili samo jedno.

ODGOVOR:

            Jedno

PITANjE:

            I konačno časni sude hteo bi da pokažem jedan mali video snimak od 37 sekundi iz dokaznog predmeta 95 ako bi tehnička kabina mogla da uključi video koji traje svega oko pola minuta. Ovo je deo dokaznog predmeta 95 koji predstavlja video snimak napravljen u prisustvu gospodina Vokera.

            Prvi leš je leš muškarca 30 godina koji je po svoj prilici pogubljen, streljanjem iz blizine. Ima dva indikatora izlaznih rana. Izgleda da mu je desno uvo odsečeno. Streljan je sa velike blizine i ne mogu da vidim gde je izlazna rana na grudima. Ima značajan broj rana 7,6 mm, čini se da su počinitelji mirno streljali ljude i zatim napunili oružje na licu mesta.

MEJ:

            Gospodine Ranjveld, zaustavite video ovde molim vas. Da li je ova fotografija leša koja se vidi na videu da li je to ista osoba koju ste vi fotografisali.

ODGOVOR:

            Jeste.

PITANjE:

            I da li je tu prikazana ista rana na grudima.

ODGOVOR:

            Da

TUŽBA:

            Nismo još označili nismo dobili brojeve za poslednje fotografije.

MEJ:

            Želim da znam ko je to bio.

TUŽBA:

            Izvinjavam se, mogu da pitam svedoka. Gospodine, da li ste vi prepoznali tu osobu koja je govorila pred kamerom? Da li je taj čovek bio prisutan 16. januara kada ste vi bili tamo?

ODGOVOR:

            Časni sude, ja nisam video tog čoveka tog dana, ali sam ga prepoznao kao čoveka po prezimenu Braon koji je bio britanski oficir za vezu.

PITANjE:

            Da li ste vi znali da je on na čelu medicinskog tima?

MEJ:

            Dovoljno je da se kaže da se seća gospodina Brauna ili da vi pozovete gospodina Brauna da svedoči.

TUŽBA:

            U redu, to su moja sva pitanja, osim što za poslednju fotografiju nismo dobili broj.

SEKRETAR:

            Dokazni predmet tužilaštva 215.

ROBINSON:

            Gospodine Hendri, imam jedno tehničko pitanje za vas. Ove slike koje smo upravo videli, bile su slike unutrašnjih organa, bar neke od njih koji su poređani na samim telima ili u blizini tela. Da li je tako nešto moglo da nastupi usled pogađanja sa velike blizine, da li je to moglo da se desi kada se puca iz velike blizine?

ODGOVOR:

            Moglo je, časni sude.

ROBINSON:

            Ja moram reći, kada se to gleda, čovek ima utisak da su organi isčupani, izvučeni rukama što bi bilo u skladu sa onim što su rekli neki od svedoka. Ali, vi kažete da je, takođe, moglo da se desi, zbog toga što je pucano sa vrlo malog rastojanja.

ODGOVOR:

            Ja tako verujem, časni sude.

MEJ:

            Izvolite, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Najpre prigovor, pošto se ovde komentarišu detalji koji isključivo spadaju u domen forenzičke analize, a svedok uopšte nije forenzičar i mislim da se ovo samo .....

MEJ:

            Zašto ga ne pitate koje su njegove kvalifikacije?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Bi ste detektiv u policiji, radili u engleskoj policiji kao ...

MEJ:

            Gospodine Hendri, molim vas, pomozite nam da razjasnimo vaše kvalifikacije. Da biste uopšte govorili o ovom dokaznom materijalu, kakva vi znanja imate iz oblasti sudske medicine?

ODGOVOR:

            Časni sude, ja sam služio kao detektiv u policiji Honkonga 6 godina, bavio sam se ubistvima, silovanjima i drugim ozbiljnim zločinima, i služio sam u londonskoj policiji 13 godina, i poslednjih godina kao detektiv. Takođe sam služio u Bosni i na Kosovu i radio sam zajedno sa stručnjacima iz sudske medicine, video sam veliki broj rana od metaka.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa to je, ustvari, cela logika moje primedbe. Vi imate izjave forenzičkih stručnjaka, a ovde se saslušavate o sadržini upravo iste materije svedoka koji nije stručnjak. Ali, da pređem na pitanja. Prethodno bih hteo da rasčistim neke stvari.

MEJ:

            Pre nego što to učinite, bilo bi u redu da se odgovori na vaš komentar. Bilo kakvo pitanje o kvalifikaciji ili o adekvatnosti ovog svedoka da govori o određenim pitanjima tiču se težine koja će na kraju biti pridata njegovom svedočenju. Vi ga možete unakrsno ispitivati o tome. Izvolite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, moje je vreme veoma ograničeno, pošto ga vi klasifikujete pod 92 bis, je li tako, jesam dobro razumeo?

MEJ:

            Da, imate jedan sat na raspolaganju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, onda, evo vezano za ovu primedbu, jeste vi uopšte nekakav medicinski stručnjak?

MEJ:

            Ne, on vam je već odgovorio kakva su njegova znanja i kvalifikacije u odgovoru na prošlo pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Upravo sam vam to i tvrdio i nije bilo potrebno, a vi ste mi rekli da ga pitam o njegovim kvalifikacijama, pa sam zbog toga ga pitao.

            Dobro, da idemo na nekoliko stvari. Prvo, pre nego što pređemo na ova konkretna pitanja, na nekoliko mesta u vašoj izjavi vi kažete, kao na primer na prvoj strani, videli ste u crnim uniformama, pa u maskirnim uniformama UČK-a u selu, pa onda "ne mogu da kažem koliko sam drugih vojnika video tog dana", pa na dnu strane, kada govorite o tome da su vam rekli, kažete "rečeno mi je da je OVK uklonio tela vojnika pre nego što su stigle snage MUP-a i Vojske Jugoslavije", što je, naravno, nelogično. Opet kažete "ne mogu da se setim kako sam došao do ove informacije, kao ni identiteta osobe od koje sam dobio informaciju", pa onda "nije mi poznat identitet nijednog vojnika ili vojnih policaja OVK-a", itd. Dakle, na više mesta govorite, kao na primer na petoj strani "nisam u mogućnosti da potvrdim izvor informacija", govori se o pritvaranju civilnog stanovništva. Pa, onda opet na šestoj, kada govorite o masovnim grobnicama blizu Orahovca koji se navodno nalaze ostaci nekih od nestalih osoba, opet "nisu mi poznate lokacije" ....

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, morate konačno postaviti pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, citiram 7, 8 mesta gde "nije mi poznato poreklo ove informacije". Kaže "nisu mi poznate lokacije" ili "poreklo ove informacije". Dakle, vama niz navoda koje ovde dajete nije poznat, nije vam poznato čak ni poreklo informacije koje pominjete u, da li je to logično za jednog profesionalnog policajca, na izjavi od 7 strana, vi jedno 8 puta objašnjavate da vam nije poznat identitet, da vam nije poznata informacija, da vam nije poznat broj, da vam nisu poznati poreklo informacije, itd. Da li je to logično za jednog policajca?

MEJ:

            Da li možete da odgovorite na to pitanje ili ne?

ODGOVOR:

Ja sam izveštavao ono što mi je rečeno, ispričano, što je vernije moguće. Kada je to bio slučaj, ja sam i napisao da ne mogu da se setim izvora određenih informacija.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, dobro, kada prepričavate nešto što vam je rečeno, a ne znate i ne možete da se setite izvora informacije,  to se  zove u običnom jeziku rekla-kazala?

ODGOVOR:

            Ja verujem da je na sudu da o tome odluči.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da rasčistimo još jednu stvar. Rekli ste kada ste dolazili u Račak da su vas zaustavili pripadnici UČK-a, specijalno obučeni u crne uniforme, dobro naoružani, itd. Je li to tako? Piše, nosili su crne uniforme sa oznakama UČK-a, bili su dobro naoružani, itd. Je li tako?

ODGOVOR:

            Časni sude, to je tačno, osim što ja nisam rekao da su bili posebni ili specijalni.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja sam citirao "crne uniforme i dobro naoružani". Jesu li to ljudi u crnim uniformama...

TUŽBA:

            Časni sude, ja obično ne prekidam, ali ako optuženi navodno citira nešto svedoku, ja bih hteo da kažem da u engleskoj verziji ne piše dobro naoružani, piše naoružani. Mislim da svedoku treba pravilno da se citira.

MEJ:

            Da, molim vas, nastavite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas onda da uzmete srpsku verziju u kojoj piše dobro naoružani. Ja nisam čitao englesku verziju i ne mogu stalno da gatam da li se razlikuje engleska ili srpska verzija. Mislim da je to odgovornost onih koji isporučuju materijale, a ne moja. Ali, moje pitanje glasi, a proverite na srpskom tekstu, da piše "dobro naoružani", da piše reč "dobro", nisam je izmislio.

MEJ:

            Da. Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jesu li to isti oni ...

MEJ:

            Na kom jeziku ste davali izjavu, gospodine.

ODGOVOR:

            Na engleskom, časni sude.

AMIKUS KEJ:

            Hteo bih da kažem, časni sude, pošto pregledam upravo izjavu i od 4. maja, tu je korišćena reč "dobro naoružani". Za incident od 16. januara.

MEJ:

            Dajte da to nađemo.

KEJ:

Drugi pasus, na drugoj strani, izjava koja je predata 24. maja.

MEJ:

            Koja je to izjava?

KEJ:

            To je u izjavi od 12. 10. 2000.

RAJNEVELD:

            Časni sude, ja sam našao to mesto. Pre svega, to je u prvoj izjavi, ne.

MEJ:

            To je u drugoj izjavi.

RAJNEVLED:

            I priznajem da, mada se u prvoj izavi kaže samo "naoružani", time i time. U drugoj izjavi, sada ne mogu da nađem pasus.

KEJ:

            To je na stranici broj 197181.

RAJNEVELD:

            Da, sada to vidim. U izjavi broj 2, kaže se, uz pozivanje na prvu izjavu, "bili su dobro naoružani, ali njihovo oružje nije izgledalo različito". Tako da zavisi od toga koja se izjava gleda. Izvinjavam se za prekidanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ja primam izvinjenje gospodina Rajnevelda, ali mislim da gospodin Mej ne može odmah da izvlači zaključak da je ono što tvrdi druga strana tačno, a da ono što ja tvrdim nije tačno. Mislim, to je još jedna manifestacija potpune pristrasnosti koju smo ovde ...

MEJ:

            Idemo dalje. Idite dalje, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ovi ljudi u crnim uniformama dobro naoružani, da li su to, otprilike, takvi isti koji su se na raznim snimcima videli u pratnji gospodina Vokera u raznim prilikama za vreme vršenja verifikacione misije?

MEJ:

            Možete li odgovoriti na to pitanje?

SVEDOK:

            Ne mogu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Ko vas je obavestio o događaju u Račku? Molim vas samo da bude, da radimo ekspeditivno, da kratko, ja ću vam postavljati kratka pitanja, kratke odgovore, da bi iskoristili vreme.

SVEDOK:

            Vođa odjela za ljudska prava, Sandro Mićul.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. A rečeno vam je da se radilo o velikom broju ljudskih žrtava. Da li se sećate, da li su vam rekli o kom se broju ljudskih žrtava radilo?

SVEDOK:

            U tom trenutku rečeno je samo da se radi o velikom broju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vama je Ken Markuson iz lokalne jedinice KVM-a rekao da se 15.1. nalazio na određenom položaju u neposrednoj blizini Račka, tj. na istom položaju na kome su se nalazili, kako ste izjavili "tenkovi Vojske Jugoslavije i snajperisti". Da li je to tačno?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li to znači da su jugoslovenske vlasti prethodno obavestile pripadnike KVM-a o nameravanim aktivnostima i pozvali ih da tim povodom obave svoju funkciju posmatrača?

SVEDOK:

            Na to ne mogu odgovoriti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A gde vam je Markuson tom prilikom rekao koliko dugo je trajala akcija i kada su se pripadnici vojske i policije povukli iz Račka?

SVEDOK:

            Gospodin Markuson je samo rekao da je došlo do incidenta prethodnoga dana i da je trajao ceo dan, ali nije mi rekao u koje vreme su se snage bezbednosti povukle.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Odakle ste došli u Štimlje odnosno Račak, 16. januara?

SVEDOK:

            Iz Prištine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

Da li ste prolazeći Štimlje tj. Račku, primetili pripadnike vojske ili policije u daljoj i bližoj okolini?

SVEDOK:

            Ne sećam se da sam video bilo kakve snage sigurnosti na mom putu tamo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, jedine snage koje ste videli bile su UČK-a koji su vas zaustavili na svom ček-pointu, je li tako?

SVEDOK:

            Časni sude, ja mogu potvrditi da sam video pripadnike OVK-a, ali ne mogu se setiti da li sam video neke pripadnike snage sigurnosti toga dana ili ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Koliko je pripadnika UČK-a bilo na tom kontrolnom punktu?

SVEDOK:

            Otprilike oko 12.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            12 njih. Vi tvrdite da su vas, nakon kraće rasprave, pustili da uđete u Račak. O kakvoj se raspravi radilo?

SVEDOK:

            Časni sude, ne bih rekao da se radilo o raspravi u smislu svađe, radilo se o razgovoru u smislu diskusija. Pitanje nam je bilo nacionalnost prevodioca i vozača koji su nas pratili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, 16. januara selo Račak i njegova okolina su bili pod vojnom kontrolom UČK-a, je li tako?

SVEDOK:

            Da, smatram da je to tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A, imate li predstavu o broju pripadnika UČK-a u Račku i njegovoj okolini toga dana? Dakle, reč predstavu, imate li predstavu?

SVEDOK:

            Ne, časni sude.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Tvrdite da je 16. januara vaš kolega Majkl Pederson video kamerom snimio većinu žrtava i mesta koja vi opisujete. Kada je on došao u selo?

SVEDOK:

            Ne znam. On je došao nakon što sam ja stigao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Koliko posle vas?

SVEDOK:

            Ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je došao sam ili sa još nekim?

SVEDOK:

            Kada sam ga ja video bio je sam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U vašoj izjavi navodite kako su vas 16. januara, prilikom obilaska meste u Račku i okolini o kojima govorite u vašoj izjavi, vodili jedan vojnik UČK-a u maskirnoj uniformi i jedan stariji čovek. Je li to tako?

SVEDOK:

            Jedan vojnik OVK-a u maskirnoj uniformi nas je vodio okolo na početku, a druge lokacije nam je pokazao jedan civil.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da ste prilikom pregleda mesta događaja koje ste označili kao mesto broj 1, kako kažete prva lokacija pored tela Azemija Banuša, primetili jednu pištoljsku čauru kalibra 7 62?

SVEDOK:

            Radilo se o praznoj čauri 7 62.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pištoljskoj, je li tako?

SVEDOK:

            Ja mislim da se ti meci koriste u poluautomatskom i automatskom oružju, a ne u pištolju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, pogledajte stranu 3, pasus 2, vaše izjave.

MEJ:

            Možda ove brojke nisu tačne, jer optuženi se koristi verzijom na srpskom. Recite nam, gospodine Miloševiću, koji je pasus koji želite da pogledamo? Šta stoji unutra?

AMIKUS:

            Engleska strana 3, kraj drugog paragrafa u prvoj izjavi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, to nije sporno, ta vaša konstatacija. Da li, s obzirom na vaše iskustvo, upravo ste se bavili, kako ste objasnili, ubistvima, kroz svoju dugu karijeru, da li možete da pretpostavite ko je mogao da ispali metak iz kojeg potiče ta čaura?

SVEDOK:

            Ne časni sude.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali, vi tvrdite da fotografije koje ste sačinili ukazuju na odsustvo bilo kakve borbe, da li je tačno ili ne? Da li vi tvrdite da fotografije koje ste vi pokazali ukazuju na odsustvo bilo kakve borbe?

SVEDOK:

            Ja sam primetio da nije bilo nikakve indikacije oružane borbe na toj lokaciji.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, vi isključujete mogućnost oružane borbe, učešća tih lica u oružanoj borbi? Ili samo kažete na toj lokaciji?

MEJ:

            Ukoliko niste shvatili pitanje, recite da niste shvatili.

SVEDOK:

            Izvinjavam se, da li gospodin Milošević može ponoviti pitanje?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kako da ne. Dakle, vi isključujete mogućnost oružane borbe u kojoj bi mogle učestvovati ta lica ili samo isključujete mogućnost oružane borbe na toj lokaciji?

SVEDOK:

            Časni sude, ništa što sam ja toga dana video nije nagovestilo da su mrtva tela i ljudi koje sam ja video, da su ti ljudi bili uključeni u oružanu borbu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A šta bi trebalo da vidite da bi potvrdilo da su bili uključeni u oružanu borbu? Kako je trebalo da izgledaju, poginuli, na primer, učesnici oružane borbe?

SVEDOK:

            Časni sude, ne radi se samo o tome kako bi borci izgledali, da su to borci. Radi se i o drugim indikacijama u okolini toga mesta. Prazne čaure, oružje, odbačena municija, oštećena od korišćenja, od upotrebe te municije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, ponovo se vraćate, dakle, na lokaciju, kao što ste malopre rekli, na lokaciju. A, da li to može da znači da su ti učesnici oružane borbe doneti na tu lokaciju na kojoj nije bilo oružane borbe?

SVEDOK:

            Časni sude, ništa što sam ja toga dana video nije indiciralo da su mrtva tela tih muškaraca, žene i deteta bila, da su ti ljudi izgubili život na nekoj drugoj lokaciji a ne tamo gde su našli, osim u slučajevima kada vam je rečeno i pokazano da je neko telo premešteno i pokazano odakle je to telo premešteno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ako su tela premeštana, znači, tela koja su premeštena su mogla biti i doneta, je li tako ili nije?

SVEDOK:

            Mislim da to nije tako.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kako vi znate sa koje daljine su tela premeštana? Da li su premeštena 5 metara ili su premeštena 50 ili 200 metara?

SVEDOK:

            Ja sam razgovarao sa raznim ljudima i pokazali su mi različite lokalitete i rekli gde su neki ljudi izgubili život i kamo su odakle premešteni.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jesu vam objasnili kako su ovi ljudi poginuli?

SVEDOK:

            U nekim slučajevima, da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A u toj jaruzi, gde ste videli ta tela, jesu vam to pokazali?

SVEDOK:

            Pokazali su mi niz tela u toj udolini, jaruzi, da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A, jesu vam rekli da je na vrhu jaruge bila policija koja je, navodno, pucala na te ljude?

SVEDOK:

            Ne, časni sude.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nisu vam ispričali tu priču?

SVEDOK:

            Ne, časni sude.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Koliko ste se dugo zadržali na tom mestu?

SVEDOK:

            Na kom mestu?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Na tom mestu gde ste objasnili da po vašem mišljenju nema tragova oružane borbe, itd.?

SVEDOK:

            Časni sude, da li sada govorimo o prvoj lokaciji gde je nađeno prvo telo?

MEJ:

            O kojoj lokaciji govorite?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Evo, recimo o prvoj, koliko ste se zadržali na tom mestu?

SVEDOK:

            Ne mogu to reći, časni sude.

MEJ:

Koliko dugo ste bili ukupno na licu mesta u selu?

ODGOVOR:

            Pa negde do kasno posle podneva.

MEJ:

            A kada ste tamo stigli?

ODGOVOR:

            Oko podneva.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kada opisujete mesto događaja broj 2 na strani 3, vi govorite da ste pregledali tela trojice muškaraca. Opišite kako ste izvršili taj pregled?

ODGOVOR:

            Na početku sam posmatrao tela sa izvesne udaljenosti, zatim sam i prišao. Zatim dizao, osmotrio svaki leš i nakon toga sam pokušao okrenuti leš kako bi pregledao da li ima ozleda na stražnjem delu leša.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Tvrdite da pored tela ove trojice niste videli nikakve prazne čaure. Da li bi to trebalo da znači da ovi ljudi u trenutku smrti nisu upotrebljavali vatreno oružje?

ODGOVOR:

            Ne, časni sude. To znači samo to da blizu tih tela nije bilo praznih čaura.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Koliko vremena je po vašem mišljenju prošlo od trenutka kad je kod ovih lica nastupila smrt, do trenutka kad ste vi videli ta tela?

ODGOVOR:

            To ne mogu reći.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, ovaj vojnik koji vas je vodio u obilazak je znao kuda vas vodi. Je li tako?

ODGOVOR:

            Mislim da, da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li to znači da je UČK pre nego što ste vi sa svojom ekipom pregledali sva ta mesta imala pristup tim telima?

ODGOVOR:

            Da, časni sude.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je poznat izveštaj o definamilanskom testu parafinskim rukavicama, sa ruku ljudi poginulih u Račku?

ODGOVOR:

            Poznato mi je da je napravljen parafinski test na preminulim osobama.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je poznat rezultat?

ODGOVOR:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste se interesovali uopšte za rezultat?

ODGOVOR:

            Da, bi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali ga nikad niste zatražili da čujete?

ODGOVOR:

            Časni sude, srpske vlasti nisu baš volele sarađivati sa OEBS-om u tom pitanju. Moram primetiti da smatram da je parafinski test diskreditiran još pre mnogo godina u SAD.

MEJ:

            Da, to je iskaz koji smo u ovom predmetu čuli od jednog veštaka.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Tvrdite da ste pored tela to je strana 4 pasus 1 videli lokvu krvi. To je telo Hajriza Ljakušija. Da li je to tačno?

ODGOVOR:

            Da, u blizini tog čoveka bila je lokva krvi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da se krv nije osušila?

MEJ:

            Da li želite pogledati vašu izjavu? Gospodine Keri možete li vi to pronaći? Kon kaže da je to na strani broj 4.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To je lokva krvi pored tela Hajrizija Jakušija.

SVEDOK:

            Da, ali još je bila vlažna.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li to znači da je bila podobna za hemijsku analizu?

ODGOVOR:

            I suva i tekuća krv može se podleći analizi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li tvrdite da je krv pripadala žrtvama o kojima govorite.

ODGOVOR:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ste uzeli uzorak krvi radi analize, ili komparativne analize sa krvlju u selu žrtava?

ODGOVOR:

            Ne časni sude, OEBS nije imao mogućnosti sredstava za to.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kako tvrdite da je krv sa zemlje pripadala žrtvama?

ODGOVOR:

            U ovom specifičnom slučaju ne mogu kategorički tvrditi da je krv na tlu odmah do pokojnika bila pokojnikova krv.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Tvrdite da je telo Hajrizija Jakušija bilo pomerano u odnosu na prvobitni položaj. Je li tačno?

ODGOVOR:

            Izgledalo je  da je telo bilo okrenuto.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznat prvobitni položaj njegovog tela, odnosno preciznije da li vam je poznato kakav položaj je telo ovog čoveka zauzelo u trenutku kada je nastupila smrt.

ODGOVOR:

            Izgledalo je da je telo okrenuto da je na početku ležalo licem prema donjem delu okrenuto na leđa i ta je krv odgovarala ozledama preminulog.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, odgovor na moje pitanje da li vam je poznat prvobitni položaj tela je pozitivan je li tako.

ODGOVOR:

            Ja ne mogu reći da ja to znam. Ja samo mogu reći da  smatram da je tako.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobor, ako vam prvobitni položaj tela nije poznat, da li to dozvoljava dakle, uz činjenicu da je telo pomerano, da smrt nije nastupila na mestu na kojem ste vi to telo videli prvi put.

ODGOVOR:

            Smatram da to nije tako.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne verujete da je tako?

ODGOVOR:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali ne isključujete tu mogućnost ili je potpuno isključujete.

ODGOVOR:

            Časni sude, nije bilo nikakvih indikacija da je to telo donešeno sa nekog drugog mesta i ostavljeno na mestu gde sam ga ja video. Nije bilo nakakvog traga krvi nije bilo nikakvog povlačenja traga tela po zemlji i lokva krvi koju sam ja video na tom mestu odgovarala je ozledi upravo onako gde se nalazilo i zatim bilo okrenuto.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A kad bi telo bilo doneto na primer, u šatorskom krilu da li bi bilo tragova povlačenja po zemlji ili tragova krvi prilikom njegovog donošenja.

ODGOVOR:

            Ja smatram da bi bilo indikacija da je telo premešteno, da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            S obzirom na to da ste policajac sa radnim iskustvom 20 godina, da li možete da kažete da ste specijalista za određeni oblik vaše profesije

ODGOVOR:

            Pa nisam siguran da bih sebe opisao kao specijalista, ali ja svakako imam mnogo znanja o izvesnim područjima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ste vi pomerali tela koja ste pregledali?

ODGOVOR:

            Neka od njih da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate da je osnovno pravilo upravo struke kojoj vi pripadate da se na licu mesta ništa ne dira i ne pomera do zvanične istrage?

MEJ:

            Da li je to osnovno pravilo?

SVEDOK:

            U normalnim okolnostima da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

MEJ:

            A zašto su to bile anormalne okolnosti?

SVEDOK:

            Časni sudija, ja tamo nisam bio kao policajac nego kao pripadnik OEBS-a koji je došao da posmatra šta se dogodilo i da izvuče neke zaključke. Prethodnog dana došlo je do sukoba OVK je u svojim rukama držala selo snage sigurnosti su najverovatnije htele ponovo ući u to selo što se i dogodilo nekoliko dana kasnije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kada govorite o leševima sa pozicije broj 2 i telima braće Šila to je strana 3 četvrti pasus nigde ne pominjete tragove krvi na zemlji. Je li to tačno?

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je bilo krvi oko njihovih tela ili nije bilo.

ODGOVOR:

              Ne, koliko sam ja video ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li odsustvo krvi pored tela, i pored brojnih strelnih rana znači ili može da znači da ti ljudi nisu izgubili život na mestu na kome su njihova tela pronađena?

ODGOVOR:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nađete telo sa više rana od vatrenog oružja bez tragova krvi i smatrate da su mogli biti ubijeni na tom mestu.

ODGOVOR:

            To je sasvim moguće da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa gde je onda ta krv?

ODGOVOR:

            Ne shvatam vas.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kako je moguće da nema tragova krvi, ako ima toliko rana po telu, iz vatrenog oružja? Moguće je da te rane ne krvare?

ODGOVOR:

            Časni sude, kad je neka osoba ozleđena rana krvari, ali to ne znači da će krv biti prolivena svuda na licu mesta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa vi je niste našli nigde, a ne svuda?

ODGOVOR:

            Ja nisam video krv. Međutim to ne znači da krvi tamo nije bilo?

MEJ:

            U redu sada idemo na pauzu. Gospodine Hendr, pre toga recite nam još jednu stvar u slučaju da se to ne bude kasnije govorilo. U kolikoj  ste vi meri micali ta tela dok ste ih pregledavali.

ODGOVOR:

            Ja bi ih samo okrenuo na drugu stranu.

ROBINSON:

            Prema vašoj proceni, posle koliko vremena ste se, nakon što je nastupila smrt,  našli na licu mesta.

ODGOVOR:

            To ne mogu reći.

ROBINSON:

            Hvala.

MEJ:

            Gospodine Hendri, sada idemo na pauzu od 20 minuta. Tokom te pauze molim vas da imate na umu da ne smete sa nikim razgovarati o vašem svedočenju sve dok se ono ne privede kraju. To se odnosi i na pripadnike optužbe, a sada pauza od 20 minuta.

            Molim ustanite.

 

Posle pauze:

 

MEJ:

            Izvolite, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Shvatio sam iz podataka da ste vi hemičar. Je li tako?

ODGOVOR:

            Da, časni sude.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A recite mi koliko treba da se krv osuši. Koliko sati treba da se krv osuši?

ODGOVOR:

            Časni sude, ne mogu da odgovorim na to pitanje to zavisi od mnogih okolnosti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa otprilike?

ODGOVOR:

            Ne mogu da odgovorim na to pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Pa okolnosti su vam poznate. Dakle, koliko dva sata, tri sata, pet sati, deset sati, više od deset sati.

ODGOVOR:

            Časni sude, ne mogu odgovoriti na to pitanje.

KVON:

            Da pretpostavimo da su žrtve ubijene 15. januara i da su ostale tamo da leže kako bi ste onda odgovorili?

ODGOVOR:

            Ja bih /nema prevod/ osušen.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U svakom slučaju preko 20 sati bi morao biti suv. Je li tako?

ODGOVOR:

            Ne mogu na to odgovoriti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kad govorite o mestu događaja broj 3 opisujete telo Ahmeta Mustafe i prilično detaljno rane na njegovom telu. Je li tako? To je na strani 4 peti pasus. Tvrdite da je i njegovo telo pomerano tj prevrnuto i pomereno sa mesta na kome je pogođen. Na kom mestu je bio pogođen?

ODGOVOR:

            Verujem da je on ubijen na tom mestu ali je pomeren.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste i vi pomerali njegovo telo?

ODGOVOR:

            Ja sam prevrnuo njegovo telo. Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Tvrdite da na ovom telu nije bilo obuće. Je li tako?

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali je na sebi imao kompletnu garderobu prilagođenu vremenskim prilikama. Je li tako?

ODGOVOR:

            Bio je kompletno obučen. Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li se iz toga može zaključiti da je obuća sa ovog tela skinuta pre nego što ste ga vi videli?

ODGOVOR:

            Ne, ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro da li vi pretpostavljate da neko pre izlaska iz kuće oblači džempere, i kaput i jaknu, pa onda bos izađe napolje. Da li je to pretpostavka ako smatrate da obuća nije skinuta?

ODGOVOR:

            Ljudi rade najrazličitije stvari zavisno od okolnosti. Ja ne mogu znati šta je prolazilo kroz glavu tom čoveku u trenucima pre  smrti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, kad opisujete mesto događaja broj 4 i telo koje je identifikovano kao skender i na strani 5 u prvom pasusu izjavljujete da je leš pronađen napolju i da je unet u kuću. Je li tako?

ODGOVOR:

            Tako su mi rekli.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A ko je njega spolja uneo u kuću?

ODGOVOR:

            To mi nisu rekli.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste ustanovili mesto na kome ja taj čovek ubijen.

ODGOVOR:

            Bila je lokva krvi i bilo je u blizini i to je najverovatnije mesto na kome je on i umro.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Neko ga je uneo u kuću, jer on bez parčeta lobanje nije mogao sam da uđe u kuću. Je li tako?

ODGOVOR:

            Meni je rečeno da su ga uneli u kuću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste sačuvali sekiru, kad kažem vi ne mislim na vas personalno nego mislim verifikatori, koja je pronađena i koja vam je navodno pokazana. O kojoj govorite na strani 4, u petom pasusu.

ODGOVOR:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa ko vam je pokazao tu sekiru?

ODGOVOR:

            Tamo je bio jedan čovek na licu mesta, ne mogu da se setim njegovog imena.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tada u društvu s vama i tada bio neko od UČK?

ODGOVOR:

            Bio je jedan vojnik OVK. Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je neko uzeo, odnosno izolovao krv sa sekire koja vam je pokazana.

ODGOVOR:

            Ja nisam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je na sekiri bilo kose?

ODGOVOR:

            Ne, koliko sam ja mogao da primetim.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li tvrdite da je taj čovek ubijen sekirom?

ODGOVOR:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U vašoj izjavi tvrdite da ste videli rov dubine oko 120 cm , širine oko 60 i dužine preko 70 m. Da li je to tačno?

ODGOVOR:

            Gospodine, ja ne znam tačno kako bi to bilo u metričkom sistemu ja koristim fite. Taj rov je bio 4 fita dubok, 2 fita širok. Da odgovorim na vaše pitanje, video sam jedan rov koji odgovara vašem opisu, da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi kažete to na strani 5, u 3 pasusu dakle, dubine oko 120 cm, širine 60, i dužine preko 70 m. Je li to tako?

MEJ:

            Svedok je već odgovorio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Čemu je taj rov mogao da služi?

MEJ:

            Nije na svedoku da to kaže. Imate li neku predstavu, gospodine Hendri?

ODGOVOR:

            Ne, časni sude.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A tvrdite da nije bilo znakova skorašnje upotrebe. Je li tako?

ODGOVOR:

            Tako je časni sude.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jeste gledali rov celom dužinom tih 70 metara. Da ili ne?

ODGOVOR:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kako onda znate da nije bilo tragova skorašnje upotrebe o kome govorite.

ODGOVOR:

            Časni sude, ja nisam video nikakve tragove skorašnje upotrebe.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Na strani 5 u 4 pasusu vi govorite o mestu, govorim o vašoj izjavi o mestu događaja broj 5 grupi od 15 tela i 7 razbacanih i za tu lokaciju kažete da se nalazi snimljena na video kaseti od 23 januara 99 godine, vreme 13,29 do 14,00. Da li to znači da se na video traci o kojoj govorite nalazi samo snimak lokacije ili i tela o kojima govorite?

ODGOVOR:

            Samo lokacija.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A kakav značaj ima taj snimak koji je sačinjen 8 dana posle događaja o kojima govorite?

ODGOVOR:

            Ja sam hteo da se vratim na to mesto da vidim različite položaje kad budem imao više vremena. Jer onog dana sam imao vrlo ograničeno vreme.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, ali moje pitanje je kakav značaj ima snimak lokacije. Znači same lokacije napravljen osam dana posle događaja?

ODGOVOR:

            23. kad sam se vratio tamo zabeležio sam kompletno opis te lokacije, što ranije nisam imao priliku da uradim.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, vi tvrdite da ste na severnoj strani jarka pronašli čaure od granata. Koliko takvih čaura ste pronašli?

ODGOVOR:

            Nisam ih brojao časni sude.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa otprilike 2,5, govorite u množini. Dakle, 10,50

ODGOVOR:

            Nekoliko tuceta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nkoliko tuceta. Znači 50 na kojoj udaljenosti od tela ste pronašli ove čaure.

ODGOVOR:

            Na udaljenosti od nekoliko metara.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A o kakvim se granatama radilo.

ODGOVOR:

            Mislim da su to bile kalibra 7,62

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li su rane na ovim telima bile nanete granatama?

ODGOVOR:

            Većina povreda na telima koje sam ja video povrede su bile nanete hicima, mecima. U to vreme nisam mogao da odredim da li su te povrede od metaka nastale od toga što je ispaljeno iz oružja i onda su ostale posle te pucnjave čaure koje sam ja video ili ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste našli i čaure od puščane ili pištoljske municije.

ODGOVOR:

            Prazne čaure su bile tipično uobičajena municija za poluautomatsko ili automatsko oružje a ne pištolje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li možete da se precizno izjasnite o vremenu kada ste prvi put videli ova tela?

SVEDOK:

            Nisam zabeležio vreme. To je bilo ubrzo pošto je stigao ambasador Voker, ako znate kada je on stigao onda je moguće otprilike odrediti kada je to bilo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            On je posle vas došao.

SVEDOK:

            Da, časni sude.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A vi ste rekli da ste došli u 12 sati.

SVEDOK:

            Tako je, oko podne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači, on je došao posle podne. Tvrdite da su sva tela bila prevrnuta. Da li je to tačno? To vam stoji na strani 5, u šestom pasusu.

SVEDOK:

            Čini mi se da sam rekao da su većina tela izgledala kao da su bila prevrnuta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Opišite nam precizno šta vam je ukazivalo na to da su sva ova tela bila pomerana i prevrtana.

SVEDOK:

            Ja sam rekao da su prevrnuta. Na zemlji, pored nekih tela bilo je mrlja krvi koje su odgovarale povredama, tj. ranama. Na nekim od tela bilo je tragova trave i zemlje na licu, koje su odgovarale onom terenu gde su se tela nalazila.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste ustanovili ko je prevrtao tela o kojima govorite?

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Je li tačno da je svako od ovih tela imalo na sebi više prostrelnih rana, kako vi kažete nanetih vatrenim oružjem?

SVEDOK:

            Ne mogu reći da je na svim telima bilo po nekoliko rana.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Na kakvoj podlozi su se nalazila ova tela?

SVEDOK:

            Ne razumem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Na kakvoj podlozi su se nalazila ova tela? Na kakvom tlu, na kakvoj vrsti tla?

SVEDOK:

            Ja bih rekao da je to blato, prljavo tlo, ne bih tačno mogao da kažem koja vrsta zemljišta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kada opisujete tragove krvi, govorite o mrljama, a ne o lokvama krvi, da li je to tačno?

SVEDOK:

            Mislim da nisam govorio o lokvama krvi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja upravo to i kažem, govorite o mrljama, a ne o lokvama.

SVEDOK:

            Časni sude, ja mislim da je ovo semantičko pitanje. Ono što bi neko nazvao lokvom drugi bi nazvao mrljom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Mrlja podrazumeva tek neki trag, a lokva podrazumeva veću količinu. Pretpostavljam da nije semantičko nego faktičko, je li tako ili ne?

MEJ:

            Svedok je dao svoj komentar.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Zar ne bi bilo čudno da i pored toliko rana na svim ovim telima koja su bila grupisana, pored njih postoje mrlje, a ne veće količine krvi koje bi vi mogli nazvati lokvama na primer?

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste u stanju da na vašim fotografijama i video kaseti označite tragove krvi o kojima govorite? Samo vas pitam da li ste u stanju da ih označite, ne tražim da zasad to učinite.

SVEDOK:

            Morao bih da pogledam fotografije ponovo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li mislite da jeste u stanju ili niste u stanju da označite te tragove krvi o kojima govorite, na fotografijama koje ste napravili?

SVEDOK:

            Moguće da bih.

MEJ:

            Imamo li te fotografije?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Onda mi to odbite od vremena koje ste mi limitirali, molim vas.

MEJ:

            Da.

TUŽBA:

            Nisam siguran da li optuženi govori o fotografijama koje su pokazane ovom svedoku tokom direktnog ispitivanja ili on misli na sve fotografije u fascikli Račak?

MEJ:

            Bilo koje fotografije, samo mu pokažite neke fotografije tela.

TUŽBA:

            Da, to bi bilo u fascikli Račak, sveskama 1 do 5, tačnije u prvoj svesci od 5. Molim da se to pokaže svedoku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To su fotografije te iz jarka, gde ima tih petnaest tela o kojima govorite.

TUŽBA:

            Časni sude, počinje brojem 007, posle tabulatora 5.

MEJ:

            Gospodine Hendri, možete li naći tu fotografiju o kojoj govori advokat?

TUŽBA:

            Da li sudsko veće želi primerak?

MEJ:

            Ne hvala. Gospodine Hendri pitaju vas da pokažete mrlje krvi. Molim vas da pogledate fotografije i ako možete naći neku fotografiju koja ilustruje ono što ste vi videli, stavite je molim vas na grafoskop.

SVEDOK:

            Da, časni sude.

SLOBODNA MILOŠEVIĆ:

            Reč je dakle o onoj grupi o kojoj svedok govori.

TUŽBA:

            Ako ja mogu da pomognem? Primećujem da brojevi 54 i 78 odgovaraju svrsi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Govorim o mrljama krvi na tlu, dakle na kome ste našli tih petnaest tela.

MEJ:

            Dozvolite svedoku da se snađe u ovoj fascikli i on će nam sam pokazati fotografije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Želim da podsetim svedoka. Pitanje je bilo da li ste u stanju da nam na vašim fotografijama ...

MEJ:

            Sačekajte trenutak, dajte svedoku, da pogleda celu fasciklu i da izabere fotografije, onda mu možete postavljati pitanja.

            Gospodine Hendri, ako biste bili ljubazni da nam pokažete jednu po jednu fotografije koje ste izabrali i da ih prokomentarišete.

SVEDOK:

            Ovo je fotografija čiji se broj završava sa 352. Vidim ovde da pokojnik ima krv na licu i sa desne strane njegove glave, vidimo tragove zemlje i nečega što se čini kao krv, čini se da je prevrnut iz prvobitnog položaja koji je bio licem prema zemlji, na leđa.

MEJ:

            Da.

SVEDOK:

            Još jedna fotografija 732 378. Vidimo u donjem levom uglu fotografije lokvu krvi, ako ćemo je tako nazvati i čini se da je telo već ukočeno, počeo je "rigor mortis".

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pokažite štapićem gde je ta lokva koju vidite.

MEJ:

            Da, nastavite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To je lokva krvi?

MEJ:

            Dozvolite svedoku da nastavi.

SVEDOK:

            Ova krv bi odgovarala situaciji u kojoj je on okrenut, od položaja u kom je ležao licem prema dole, na leđa.

            Sledeća fotografija je 742352 i ovde vidimo krv sa desne strane pokojnika i ovde se vidi nešto što izgleda kao ozleda na levoj strani lica ovako kako mi gledamo. Znači telo je bilo okrenuto licem prema zemlji, a onda je preokrenuto s desna na levo i ta bi krv odgovarala mestu ozlede na glavi.

            Mogu vam pokazati i fotografije na kojima se čini da telo nije okrenuto i čini se da krv ispod glave odgovara samoj ozledi.

MEJ:

            Da.

SVEDOK:

            To je fotografija 7324. Ovaj pokojnik bio je u glavnoj grupi od 15 mrtvih tela. Ovde je krv ispod glave, evo pokazujem i ta krv po svemu sudeći odgovara ozledi na glavi pokojnika, iako se ta ozleda na ovoj fotografiji ne može videti.

MEJ:

            Dobro. Ima li još fotografija koje želite pokazati?

SVEDOK:

            U ovom kratkom vremenu nisam uspeo pronaći ništa drugo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, samo da to razjasnimo, vi tvrdite da ove mrlje krvi ukazuju da su smrtonosne povrede nanete na mestu na kome su tela pronađena? Sa sigurnošću?

SVEDOK:

            Časni sude, niko ne može biti 100% siguran, međutim tu postoje sve indicije da su ti ljudi izgubili život na mestu gde smo ih mi zatekli, iako su neki od njih bili preokrenuti i izgleda da su pretraženi jer su dokumenti i neke lične stvari bile pronađene odmah do tela.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači pored tela, oni su tu izgubili život, a pored tela su bila njihova dokumenta i lične stvari?

SVEDOK:

            U slučaju nekih od preminulih, da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste možda utvrdili ko je to pretraživao njih i prevrtao, donosio ili bilo šta radio s tim telima?

ODGOVOR:

            Nisam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ste uopšte čaura puščane ili pištoljske municije pronašli u užoj ili široj okolini mesta događaja broj 5?

ODGOVOR:

            Mislim da sam već rekao da sa nekoliko metara od preminulih nalazilo nekoliko desetak čaura.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Analizirajući vaš opis i broj rana na telima od 01 do 22 to vam je stranam 6 do 9 proizilazi da su ovi ljudi pogođeni sa oko ukupno 43 metka i povrede su nanete mahom u predelu glave, vrata, trupa. Da li dakle, s obzirom na sve to količina krvi sa lica mesta pronađena na podlozi na kojoj su ležali odgovara broju i lokaciji povreda na ovim telima?

ODGOVOR:

            Časni sude, ja nikad nisam prebrojao broj ozleda. Samo sam bio u stanju napisati broj ozlede koje sam ja video i ja ne kažem da nije bilo i drugih ozleda.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi tvrdite da su rane u najvećem broju nanete vatrenim oružjem. Da li je to tačno?

ODGOVOR:

            Da čini se da je tako.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li imate fotografije ili video traku koja pokazuje i jednu jedinu čauru, puščanu čauru o kojima govorite?

ODGOVOR:

            Ne sećam se da sam fotografisao čaure kao što verovatno shvatate imao sam ograničene količine filma na aparatu i zapravo na kraju mi je taj film iscurio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, vi ste 20 godina profesionalni policajac. Da li je moguće da u izjavi govorite o čaurama a ne smatrate značajnim da fotografišete te čaure na mestu na kome tvrdite da ste je videli?

MEJ:

            On je profesionalni policajac ovo je bilo prevedeno kao vojnik. No, međutim on je odgovorio na to. On je rekao zašto nije fotografisao. Gospodine Miloševiću, vi ste već imali neko dodatno vreme da li ima još nečega o čemu želite pitati ovog svedoka.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Imam nekoliko pitanja.

MEJ:

            U redu, idemo onda.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Na strani 7 u 6 pasusu govorite o lešu broj 13 i prisustvu trave i lišća prilepljenih uz njegovo telo. Da li to odgovara podlozi na kojoj se telo nalazi? Mislim na lišće i travu, odakle lišće i trava tu, s obzirom na podlogu na kojoj se telo nalazi broj 13.

ODGOVOR:

            Ta lokacija nije se sadržavala isključivo od zemlje, prašine. Bilo je tamo i trave i drugih stvari kao što je lišće to je sve bilo na zemlji.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da ali to se uopšte ne vidi na snimku tog primera o kom ja govorim.Tu nigde nema ni lišća ni trave.

MEJ:

            Možete li na to odgovoriti,  gospodine Hendri, ako ne možete recite.

SVEDOK:

            Ja sam zabeležio ono što sam video i fotografisao sam leševe. A zemlja, prašina na leševima odgovarala je onome što se nalazila u okolini tela.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pitam za travu i lišće, gospodine Hendri.

ODGOVOR:

            Ja mislim da sam vam odgovorio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, hvala vam onda. Tvrdite da ste obavešteni da je 18 Hanan sedžme Mehmeti pogođena iz snajpera negde u selu, kao i još jedna osoba koja je bila u društvu s njom. Je li to tačno?

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ko vas je o tome obavestio?

ODGOVOR:

            Ne sećam se toga. Ime te osobe nije bilo zabeležno. Morate imati na umu da nisu svi ljudi sa kojima smo mi tada razgovarali nama želeli dati njihove lične podatke imajući u vidu okolnosti koje su vladale.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste obavili razgovor sa njenim prijateljima i porodicom koji su je preneli u kuću?

ODGOVOR:

            Razgovarao sam sa onima koji su bili tamo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali ne znate s kim?

ODGOVOR:

            Kao što sam vam rekao nisu svi ljudi sa kojima smo razgovarali, nama želeli dati svoje podatke.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            S kojima ste razgovarali bili civili, ili pripadnici UČK?

ODGOVOR:

            To su bili sve civili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kada ste napustili Račak 16. januara?

ODGOVOR:

            Negde oko vremena za čaj oko 4 ili 5 posle podne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Tvrdite da ste 17 imali nameru da se vratite u Račak zbog čega?

ODGOVOR:

            Pa kao što verovatno shvatate jedno posle podne, nije dovoljno da bi se razmotrili događaji od 16, a povratak na lice mesta je uvek od koristi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Na strani 10 pasus 4 izjavljujete da su vođeni pregovori oko ulaska istražnog sudije Danice Marinković u selo? Kakvi pregovori i sa kime su vođeni?

ODGOVOR:

            Jedan viši pripadnik delegacije OEBS-a razgovarao je o tome sa sudijom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I sa kojim ishodom?

MEJ:

            O tome smo već čuli iskaz drugih svedoka. Mislim da nam ovaj svedok ne može biti od velike pomoći. Gospodine Miloševiću, imate još 10 minuta tada ćete imati sat i po vremena za ovog svedoka što je u ovim okolnostima više nego dovoljno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne treba mi 10 minuta. Kažite nam ko je na koga pucao u Račku i njegovoj okolini 17. januara?

ODGOVOR:

            Iz onoga što sam video i raznih komunikacija koje sam slušao izgleda da su snage sigurnosti pucale u smeru sela. Da li je vatra uzvraćena to ne mogu reći.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato šta se događalo prilikom preuzimanja tela iz džamije radi odnošenja na Institut za sudsku medicinu u Pritini?

ODGOVOR:

            Ne shvatam vaše pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je poznato kakve su se borbe vodile kada su sudski organi preuzimali tela iz džamije da bi ih transportovali na Institut za sudsku medicinu u Prištini.

ODGOVOR:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A ko je sprečavao da istražni sudija puna tri dana ne obavi istražne radnje u Račku?

ODGOVOR:

            Ne mogu odgovoriti na to pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste kasnije prisustvovali radu forenzičkog tima, koliko sam shvatio. Da ili ne?

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Na čiji poziv ste prisustvovali postupku forenzičara?

ODGOVOR:

            To je bilo na naš zahtev i direktor Instituta je pozitivno odgovorio na taj zahtev.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste prisustvovali i postupku skidanja parafinske rukavice sa leševa u Račku?

ODGOVOR:

            Da bio sam prisutan.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li su vam poznati rezultati tih testova.

MEJ:

            Pa o tome je već govorio. Odgovorio je na to.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne u vezi sa svojim prisustvom prilikom uzimanja, ne vidim zašto ne bi odgovorio na to pitanje.

MEJ:

            Ali već je rekao da ne zna rezultate. U svakom slučaju ti rezultati su diskreditirani.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To vi smatrate da su diskreditovani. Dobro, dakle svedok ne zna.

MEJ:

            Ja sam samo ponovio svedočenje ovog svedoka, a to je da on ne zna ishod testa a da rezultati tog testa budući da je to vrsta takvog testa su diskreditirani.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U Sjedinjenim Američkim Državama, ali ne u Jugoslaviji.

MEJ:

            Da, to je tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li se istražni postupak u Jugoslaviji vodi po propisima SAD ili po propisima i pravilima jugoslovenskih

MEJ:

            To nije na ovom svedoku da odgovori. Imate li još pitanja. Jer imate još manje od 5 minuta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Hvala lepo.

TAPUŠKOVIĆ:

            Hvala, časne sudije. Gospodine Hendri, mene prvo zanima jedna stvar. Kad ste stigli toga dana u Račak. Da li vam je rečeno kad ste bili povedeni gore na mesto gde ste videli sve ovo što ste videli, da li vam je uopšte kazano da li je bilo toga dana žrtava među pripadnicima OVK da je bilo mrtvih.Jeste znali to?

ODGOVOR:

            Nije mi ništa rečeno o žrtvama na strani OVK u to vreme. Međutim, kasnije sam saznao da je među OVK bilo 9 žrtava.

TAPUŠKOVIĆ:

            Dok ste obavljali ovaj posao dok ste radili do 6 sati do 4, 5 sati popodne to niste znali.

ODGOVOR:

            Tako je.

TAPUŠKOVIĆ:

            A da li vam je bilo ko pokazao mesto kao što su vas vodili na sva ova druga mesta. Da li vam je bilo ko pokazao mesto gde se nalazila baza OVK toga dana?

ODGOVOR:

            Ne, časni sude.

TAPUŠKOVIĆ:

            Da vidite da li ima bilo kakvih tragova borbi, krvi niste to mogli da utvrdite?

ODGOVOR.

            Tako je.

TAPUŠKOVIĆ:

            Kad ste završili, kad ste tačno znali u kom momentu toga dana kad ste završili posao predveče u 4 ili 5 popodne da li ste znali i kog momenta ste toga dana znali koji je broj žrtava.

ODGOVOR:

            Pa na kraju sam uspeo zbrojiti ukupan broj tela koje sam video i to me navodi na zaključak da je bilo još žrtava koje nisam video.

TAPUŠKOVIĆ:

            Gospodin Voker je bio sa vama samo gore na brdu, jednog momenta ste ga videli on nije išao dalje pre nego što ste u kraju dana utvrdili da je bilo toliko i toliko žrtava. Da li je to tako?

ODGOVOR:

            Ne bih rekao da je gospodin Voker bio sa mnom. On je došao na lice mesta u zasebnoj grupi i ja se nisam toj grupi pridružio.

TAPUŠKOVIĆ.

            Hvala. U svojoj izjavi koju ste dali vi niste a to je na strani 5 srpske verzije, niste spominjali, a engleska verzija je strana 5 drugi pasus odozdo. Tu ste govorili samo o tome da ste tamo gde je bilo 15 leševa zajedno našli granate odnosno čaure od granata, o kojima ste malopre govorili. Ali tu niste rekli da ste našli bilo kakve čaure od automatskog oružja. Niste tada kazali u toj svojoj izjavi koja se nalazi na strani 5 drugi pasus odozdo, engleske verzije nigde ne spominjete da ste našli bilo kakve čaure iz vatrenog oružja. 

ODGOVOR:

            Časni sude, nisam sasvim siguran koji deo engleske izjave mi advokat citira.

TAPUŠKOVIĆ:

            Strana 5 drugi pasus odozdo engleske verzije. Tu samo govorite o čaurama granata i nigde niste rekli tada u toj izjavi da ste našli bilo kakve čaure.

ODGOVOR:

            Tako je.

TAPUŠKOVIĆ:

            Hvala. Časne sudije, mene sada posebno zanima sve ono što se nalazi na strani 7 a u stvari se nalazi na 7 strani 4 pasus engleske verzije, čitava stranica i dalje. Vi ste na licu mesta u jarku konstatovali položaj svakog tela, zar ne?

ODGOVOR:

            Opštenito govoreći da, uz jedan izuzetak.

TAPUŠKOVIĆ.

            Hvala. Takođe ste konstatovali da svako telo da li se nalazilo samo ili se nalazilo u grupi tela, ili jedno preko drugog. Na primer telo 9 telo, 10 telo, 12 i 13 čak ste i to konstatovali. Je li tako?

ODGOVOR:

            Da.

TAPUŠKOVIĆ:

            Koje ste povrede uočili, je li tako?

ODGOVOR:

            Da.

TAPUŠKOVIĆ:

            Samo kod tela broj 6 i 7 a to se nalazi na strani 6 a u engleskoj verziji je strana 7 drugi pasus samo ste tu rekli i utvrdili ovo. Desna noga leša koji je ležao pored tog čoveka je bila blizu grudi tog čoveka i izgledalo je da je na njegovoj nozi nešto krvi 7 leša. Je li tako?

ODGOVOR:

            Da.

TAPUŠKOVIĆ:

            Koja su ležala u grupi ili jedno preko drugog niste konstatovali da ima tragova krvi sa jednog tela na nekom drugom telu. Je li to tako?

ODGOVOR:

            Da.

TAPUŠKOVIĆ.

            Sad mi odgovorite kao iskusan detektiv. Da li je moguće da nema tragova krvi sa jednog tela na drugo ako su pogođeni sa više metaka naročito u predelu glave i ako su pogođeni na tom mestu, i ako je tu nastupila smrt da onda nema krvi koja se prostirala sa jednog tela na drugo kako to možete da objasnite. Da nigde niste našli u toj grupi da je krv posle tih pogodaka morala da pređe i na druga tela.Vi ovde na jednom mestu imate 10-i je bio leš muškarca koji je ležao direktno.

MEJ:

            Pustite svedoka da odgovori na ono što ste mu do sada rekli.

SVEDOK:

            Časni sude ja ne mogu tvrditi da su moje beleške kompletne, iscrpne i celovite beleške o licu mesta. Na tom mestu u onim okolnostima nije bilo praktično niti moguće napraviti kompletnu obradu lica mesta kao što bi ja to učinio kod kuće. Ja priznajem da je taj pregled bio napravljen verovatno na brzinu. Ja sam zabeležio onoliko koliko sam mogao u datim okolnostima.

TAPUŠKOVIĆ:

            A u dosijeu postoji fotografija tih tela zajedno. Ja vas kao iskusnog ... koji je radio na krvnim deliktima upravo pitam. Ja moram tako da pitam ipak se bavimo ovim poslom svi mi dosta dugo. Kako se i tako moram da pitam kako se krv ponaša u momentu kada se pogodi glava? Da li ta krv ide u raznim pravcima nakon toga? I kako je moguće da onda nema te krvi rasute po svim tim telima? Nego ste nalazili samo krv na.

MEJ:

            Shvatili smo. Možete li odgovoriti na to.

SVEDOK:

            Svaka ozleda, odnosno uzrok svake ozlede je različit ovisno od okolnosti. Da očekivao bi da vidim tragove krvi i na drugim telima. Međutim, ja to nisam zabeležio ipak to ne znači da toga nije bilo.

TAPUŠKOVIĆ:

            Fotografije možemo pogledati. Ja sam gledao te fotografije mnogo puta i nigde nema upravo ovoga o čemu govorim. No, vi ste kazali to što ste rekli ja ne bi to komentarisao.

            Ja bih pokazao tri fotografije, toliko vremena imam da mogu samo tri da vam pokažem. Da li ste vi videli tela ovog čoveka to je: Račak 2, tabulator 5?

ODGOVOR:

            Da.

TAPUŠKOVIĆ:

            E, sad me zanima da li ga je video na ovoj fotografiji gde su tela razdvojena, ili na ovoj fotografiji gde su tela zajedno? Ovde na prvoj fotografiji oni su razdvojeni i ... 7, 8 m. Pokažite, jeste li tu fotografiju videli odnosno tu scenu?

SVEDOK:

            Časni sude, teško je to posmatrati na ekranu mogu li pogledati originalnu fotografiju.

MEJ:

            Da.

SVEDOK:

            Ova fotografija pokazuje položaj tela kada sam ih ja prvi put ugledao.

TAPUŠKOVIĆ:

            Evo ova fotografija još da se pokaže na toj fotografiji su svi zajedno. Koja fotografija odgovara stvarnom stanju?

MEJ:

            Možete li nam biti od pomoći gospodine Hendri ili ne.

SVEDOK:

            Pokušavam se setiti one fotografije koju sam ja snimio, časni sude.

MEJ:

            Ako ne možete recite nam to.

SVEDOK:

            Ja mislim da je fotografija koju sam ja snimio obeležena brojem 7164 ali morao bi proveriti moje beleške.

KVON:

            Molim vas da pogledate fotografiju 73239

MEJ:

            Možemo li to naći. Gospodine Rajnveld, možete li nam pomoći s tim 399 kažete.

SVEDOK:

            Da. Časni sude ova fotografija pokazuje scenu iz drugog ugla i ja mogu da potvrdim sada da sam ovo fotografiju sam snimio. Ona prikazuje telo kako sam ih ja video. Tu se vidi i vojnik OVK koji nas je pratio, dvojica mojih kolega i nekoliko civila koji su nam bili u pratnji.

MEJ:

            Znači to je bilo odvojeno od drugih tela.

SVEDOK:

            Da.

MEJ:

            Gospodine Tapuškoviću, to je izgleda to.

TAPUŠKOVIĆ:

            Pitanje u vezi prve izjave rekli ste 13 leš je bio ispod 11 leša. On je ležao na leđima sa obe ruke delimično ispružene iznad tela. Da li kao iskusan detektiv možete da objasnite to, ili ne možete. Recite mi da ili ne?

SVEDOK:

            Časni sude, verujem da fotografija može da nam pomogne mnogo više nego moje sećanje onoga što sam video.

TAPUŠKOVIĆ:

            Iz drugog iskaza, časne sudije već, na prvoj strani gospodine Hendri, vi ste ovako izjavili. Rečeno mi je da je OVK uklonio tela vojnika pre nego što su stigle snage Vojske Jugoslavije i MUP-a. Pa ste onda dodali, tako piše ovde to su učinili kako bi sprečili da poginuli budu javno prikazani i da ne bi bili upotrebljeni u propagandne svrhe od strane srpske vlasti. To ste čuli.

ODGOVOR:

            Tako je, časni sude.

TAPUŠKOVIĆ:

            I sećate se da je to bio neko ko je vama kazao a pripadao je OVK.

ODGOVOR:

            Koliko se ja sećam taj izveštaj mi je dao jedan od članova mog tima kome su to rekli pripadnici OVK.

TAPUŠKOVIĆ:

            A vi ste rekli ovde da vam je tu informaciju dao vama direktno, neko ko je bio pripadnik OVK. Tako ste kazali u ovoj izjavi.

ODGOVOR:

            Gospodine, ja mislim da u mojoj izjavi tako ne stoji.

MEJ:

            Gospodine Tapuškoviću, mi možemo zapravo pročitati šta piše u izjavi. Dajte da krenemo dalje.

TAPUŠKOVIĆ:

            Samo još ovo što je u poglavlju Orahovac. Druga izjava Orahovac, 5 strana.

MEJ:

            Da li vam još uvek trebaju fotografije. U redu. Možemo ih skloniti. Moramo da pokušamo da završimo sa ovim svedokom.

TAPUŠKOVIĆ.

            Saznanjima vezanim za Orahovac i čuli ste kako ste ovde kazali sistematski su hapšeni srpski stanovnici grada i da je među pritovrenim bilo muškaraca, žena i dece. Pa ste onda navodno saznali da su te nestale osobe ubijene od OVK i da se tu radi o broju od 40.Od koga ste dobili te informacije?

SVEDOK:

            Ja sam obavio razgovore sa izvesnim brojem civila koji su govorili o tome da su im nestali rođaci i prijatelji.

TAPUŠKOVIĆ:

            I to je moje zadnje pitanje. Jer ste ovde kazali da su mnogi pripadnici OVK koji su učestvovali u prvobitnom pritvaranju civilnog stanovništva bili pripadnici lokalnih, seoskih, gradskih odbrambenih jedinica OVK. To znači da su to bili ljudi u civilu? To su seoske straže.

ODGOVOR:

            Ne mogu reći da li su pripadnici OVK u tom dotičnom slučaju bili civili ili pravi vojnici. Ja sam samo napisao onako kako su meni to ispričali.

TAPUŠKOVIĆ:

            Hvala, gospodine Hendri. Hvala, časne sudije.

MEJ:

            Izvolite, šta hoćete. Mikrofon, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Svedok u izjavi to kaže i piše ovo što tvrdi amikus. Ako želite mogu da vam pročitam.

MEJ:

            Mi umemo da čitamo. Da, da mi možemo to sami pročitati. Izvolite gospodine Rajnvled.

TUŽBA:

            Biću vrlo kratak, pazim na vreme. Imam samo tri kratka pitanja, tačnije teme. Gospodine, dosta se govorilo u unakrsnom ispitivanju o tome da li su tela u jarugama doneta na tu lokaciju ili ne. I vaš odgovor je bio da smatra da nisu i naveli neke od razloga zbog čega tako verujete. Da li ste u toku svog pregleda takođe imali neka zapažanja o odeći i o rupama od metaka u odnosu na rane.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            I kako vam je to pomoglo da dođete do vaših zaključaka ako vam je uopšte pomoglo.

ODGOVOR:

            Kada su rane bile na grudima, ili na rukama, ili na nogama onda su rupe od metaka bile na odgovarajućim mestima u odeći i krv je bila na odgovarajućim mestima.

PITANjE:

            Hvala. Drugo pitanje. Ukoliko po vašem iskustvu naravno ukoliko je neko odmah ubijen momentalno i srce prestane odmah da kuca da li će krvarenje biti veće ili manje.

ODGOVOR:

            Biće manje krvi.

PITANjE:

            U redu, a što se tiče sušenja krvi. Vi ste rekli da to zavisi od okolnosti da li je dubina lokve krvi jedna od tih okolnosti.

ODGOVOR:

            Da, moglo bi biti.

PITANjE:

            Da li bi temperatura, to je bilo 15. ili 16. januara, mogla biti jedan od razloga koji utiču na to.

ODGOVOR.

            Da.

PITANjE:

            U vašoj izjavi da li ste primetili mraz ili sneg na nekim leševima.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            A po vašem iskustvu da li bi takođe to uticalo i na sušenje ili otapanje krvi.

ODGOVOR:

            Moglo bi da produži period koji je potreban da se osuši krv.Da.

PITANjE:

            Takođe su vas ispitivali unakrsno o tome da li bi bilo normalno očekivati da se nađe neka krv i na susednim telima. Pod pretpostavkom da su ljudi bili u stojećem položaju kada su streljani očekivalo bi se da se krv rasprsne okolo dok oni stoje.

ODGOVOR.

            Da. To bih ja očekivao.

PITANjE:

            I onda kada telo padne jedno na druge da li je obavezno da onda krv pređe i na druga tela.

ODGOVOR:

            Ne.

MEJ:

            Gospodine Hendri, ovim je završeno vaše svedočenje. Hvala vam što ste došli na Međunarodni sud da svedočite. Sada možete ići.

SVEDOK:

            Hvala, časni sude.

MEJ:

            Da, izvolite.

NAJS:

            Sledeći svedok je gospodin Jemini. Biće još dokaza koji će biti izvedeni na Račku ali nismo mogli sve da ih uklopimo da budu zajedno u istom periodu. Imamo jednu kartu boljih razmera u odgovarajućoj fascikli ali bi možda sudsko veće pristalo da nastavimo i dalje da koristimo atlas za naše svrhe. Sad će nam trebati strana 10 na grafoskopu. Sudsko veće će videti da Feline koji se pominje u optužnici u vezi deportacija pre nego u vezi konkretnog ubijanja. Mislim da se radi o paragrafu 63 ili tu negde, ali ću se na to vratiti.  Dok čekamo da uđe svedok hteo bi da iskoristim ovo vreme da kažem sledeće.

            Sudije će se verovatno setiti da smo videli već nekoliko fotografija iz vazduha Bele Crkve. Verovatno nijedna od njih nije snimljena gledajući na celine ali mogu da objasnim na drugi način gde se Celine nalazi. Pre svega znači da pogledamo kartu atlas na strani 10 kvadrat 22 K. Hoću da kažem da ovde vidimo označeno crvenom bojom putve koji dolaze sa severa zapada i juga. Nekoliko puteva ulazi u to selo oni su ovde vidljivi na karti.

MEJ:

            Neka uđe svedok. Neka svedok pročita svečanu izjavu.

SVEDOK:

            Svečano izjavljujem da ću govoriti istinu, celu istinu i ništa osim istine.

MEJ:

            Izvolite sesti.

TUŽBA:

            Molim vas recite nam svoje puno ime.

SVEDOK:

            AGIM JEMINI.

PITANjE:

            Gospodine Jemini, da li ste vi dali izjavu istražiteljima tužilaštva Međunarodnog suda u Tirani 17. jula 1999 godine. Da li ste došli na ovaj Međunarodni sud pre nekoliko dana i da li ste pred predsedavajućim službenikom koga je imenovao Sekretarijat potvrdili tačnost te izjave 3. juna, a istog dana ste dali i kratak prilog vašoj izjavi sa nekim ispravkama i dodacima.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE.

            Gospodine Jemini pre nego što ste vi ušli ja sam već počeo da informišem sudije o geografiji. Ja nastavljam tu priču ne treba ništa da govorite sada osim ako želite da me ispravite u nečemu. Molim da stavite ovu fotografiju na grafoskop koja je iz dokaznog predmeta 157 iz fascikle Bela Crkva i ima nekoliko geografskih pitanja, ili tačaka na koje bi hteo da ukažem sudskom veću.

            Selo Celine se nalazi sa leve strane na ovoj fotografiji. Ako bi smo sada treba samo tu jednu stvar da pitam kasnije ću drugog svedoka pitati još nešto u vezi ove fotografije. Ovaj svedok časni sude daje nam dva dokazna predmeta. Kroz njega se uvode dva dokazna predmeta i možemo da ih podelimo u ovom trenutku. Ja bih sada hteo da ih predložim za uvođenje u spis. One će nam biti jasnije kada budem pročitao rezime njegove izjave. Da bi smo imali neko razumevanje položaja kuće u kojoj se krio svedok mada verujem da bi on mogo da nam da više detalja čini mi se da nije potrebno da u njih ulazimo. Ali imamo na raspolaganju i druge fotografije ukoliko nam budu potrebne .

MEJ:

            Potrebni su nam brojevi dokaznih predmeta.

SEKRETAR:

            Dokazni predmet 216.

NAJS:

            Za obe fotografije. Hvala vam. Možemo li jednu staviti na grafoskop.Ovde vidimo pogled sa prozora jedne nedovršene kuće jedne od pet kuća na porodičnom imanju gde je živeo ovaj svedok. Bela zgrada ispred koja je na istom imanju je od većeg značaja. Međutim, najviše nas zanima ova od cigle sve su od cigle, ali ova u prvom planu od cigle ima balkone na kojima su se razmestili vojnici tokom napada na selo. Svedok se iz svog skrovišta nalazi na takvom mestu da je mogao da čuje šta su govorili vojnici u susednoj prostoriji. Kamera je na ovoj slici snimljena sa istog mesta gde je stajao svedok krijući se.

            Sledeća fotografija, molim. Sada gledamo unazad tj na zadnju stranu sa suprotne strane imanja prema kući gde se krio svedok to je vrh, ovaj otvoreni kvadrat na slici to je taj otvor kroz koji je on mogao da vidi. Da posmatra kako ginu članovi njegove porodice. Zgrada na levoj strani ove fotografije dela zgrade još na istom imanju. Međutim, možda nam nije potrebno da ulazimo u detalje ove lokacije. Ja ću pročitati rezime njihove izjave a onda ću pitti svedoka da li sam adekvatno opisao ove fotografije. Gospodine Jemini, šta mislite da li sam dobro opisao ove fotografije i njihov značaj.

ODGOVOR:

            Da.

TUŽBA:

            Sudsko veće je primetilo da u izjavi ovog svedoka ima jedan pasus na strani 3 izjave gde svedok priča o tome šta je čuo iz susedne kuće. Izjava je neizbežna rezime onoga što je on čuo i pošto smo ovog jutra proverili glavne stvari u toj izjavi. Mislimo sve da je to tačno međutim, možda bi sudsko veće više volelo da ovaj pasus koji počinje rečima oko pet sati tog popodneva i završava se u sledećem pasusu bude predmet svedočenja uživo. umesto da se čita iz izjave.

MEJ:

            Da.

TUŽBA:

            U tom slučaju ću sada da pređem na rezime izjave ovog svedoka.

MEJ:

            Treba da imamo broj za izjavu.

SEKRETAR:

            Dokazni predmet 217 i 217A za redigovanu verziju. Ako bi poslužitelj bio ljubazan da vrati atlas na grafoskop tako da vidimo ovo područje i ne samo mi nego i publika koja gleda. Ne fotografije iz vazduha nego atlas.  Molim poslužitelja da stavi atlas na grafoskop ovo mesto gde je moj palac da bude na ekranu i ako bi tehnička kabina bila ljubazna da zumira na neposrednu okolinu celine kod Bele Crkve.

            Izjava ovog svedoka kaže da svedok sada ima oko 40 godina. Živeo je u selu Celine celog života sa svojom porodicom. Njegova kuća bila je na imanju gde je bilo ukupno pet kuća. Od kojih je tri uključujući i njegovu nisu bile dovršene u to vreme. Srpska ofanziva po njegovom opisu bila je u tri faze od kojih je prva faza bila u pet sati ujutro 25. marta. Selo su opkolili tenkovi, oklopna vozila i prage. U to vreme nije bilo nikakve prisutnosti OVK u selu i niko od seljana nije imao nikakav očigledno razlog da napusti selo. Otprilike oko 5,30 ujutro srpske snage počele su da granatiraju i da pucaju na selo bez upozorenja. Činilo se u to vreme da pokušavaju da preplaše stanovnike sela pre nego da ih pogode. Stariji ljudi i žene i deca i neki muškarci napustili su svoje kuće i skupili su se na otvorenom terenu u selu ali nisu mogli da napuste selo jer je ono bilo opkoljeno. Mlađi muškarci plašeći se da će upravo oni biti meta napada su se sakrili pre nego da ostanu sa većim  grupama.

            Svedok se sa svojim rođakom Isufom krio u jednoj rupi u potkrovlju u jednoj šupljini u potkrovlju nedovršene kuće na svom imanju. On je mogao tamo da se sakrije i da istovremeno kroz taj otvor na fasadi posmatra i da vidi veći deo sela. Kasnije istog jutra jedna veća grupa pešadijaca je ušla u selo. On će dati opisati detaljno njihove uniforme imali su zeleno smeđe maskirne uniforme sa belim oznakama na kojima je bio dvoglavi orao. Oni koji su komandovali imali su tamno zelene beretke. Vojnici su imali kape partizanke. Oko 9,30 ujutro nekoliko vojnika ušlo je u dvorište ovog svedoka. Ubili su njegovog psa i onda su počeli da pljačkaju kuće i da odnose dragocenosti. Takođe su skidali satelitske antene sa krovova.

Dva vojnika koje je on kasnije mogao da čuje kako razgovaraju, razmestila su se na drugom spratu te kuće koja je bila odmah do njegove, gde se on krio i skrećem vašu pažnju da se nekoliko vojnika razmestilo na položajima u istoj kući, ali ispod njega, odakle bi mogli da posmatraju, da imaju dobar pogled na selo. Posle toga je zapaljena seoska škola i dalje je svedok posmatrao kako vojnici pljačkaju i pale kuće po selu. Takođe su i sa drugih kuća skidali satelitske antene.

            Sad ćemo preći na svedočenje, na iskaz samog svedoka i stranu 3 izjave. Gospodine Emini, sa vašeg položaja u kući da li ste bili u mogućnosti da čujete razgovor ljudi u susednoj kući? Samo da ili ne.

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Trebalo je da kažem da se u izjavi pominju neke pozivne šifre, "komandant 444", i korišćenje posebnih šifri, ali to će sudija pročitati ukoliko im bude potrebno.

            Gospodine Emini, da li ste oko pet sati tog popodneva nešto čuli i ako jeste šta?

SVEDOK:

            Da. Čuli smo jedan razgovor preko radio veze. Pitanje je bilo kakva je situacija u Celinama, a odgovor je bio. "Situacija je dobra". Onda je drugi pitao da li je kao u Račku, a odgovor je bio "Ne, nego dvaput više nego u Račku, duplo kao u Račku". U tom momentu smo shvatili, iz ovog razgovora, da je broj poginulih dupli nego u Račku, otprilike oko stotinu mrtvih. To je taj razgovor koji smo slučajno čuli, koji se odvijao preko radija.

TUŽBA:

            Istog jutra oko sedam sati, da li ste čuli i nešto druto?

SVEDOK:

            Da. Čuli smo da ofanziva u Celinama treba da se prekine i njihovi komandanti su se sa tim složili. Oni su prekinuli ofanzivu u 07,00 uveče.

TUŽBA:

            Treba da se prekine, ko je to rekao, da li je to bio neko u kući ili neko ko je govorio sa druge strane linije, preko radija?

SVEDOK:

            Ne. To je bio drugi komandant koji je govorio sa udaljenosti, iz Prizrena, gde je bila glavna komanda koja je rukovodila ofanzivom u Celinama. Lokalni komandanti u selu su se složili sa tim naređenjem da ofanziva prestane.

TUŽBA:

            Vraćam se na rezime malo detaljnije. Vojnici su ostali na raznim mestima u selu celog tog dana, iako je većina otišla tokom noći. Oko osam sati ujutro sledećeg dana, njegovi roditelji i tri druga člana porodice, vratili su se u selo. Oni su se krili, svedok je sa njima razgovarao. Budući da su ljudi mislili da je ovo što sada svedok opisuje kao faza 1, zapravo bilo kraj samog napada, odlučili su ostati u selu. Međutim, ubrzo nakon toga počela je druga faza. Dodatne vojne jedinice, za koje svedok smatra da su bile snage specijalne policije, došle su u selo sa glavnog puta i kao što veće može videti, glavni put je put koji ide sa severozapada prema istoku, znači južno od železničke pruge, pa odmah istočno do Celine.

Dakle ti vojnici su došli iz smera tog puta. Postojala je razlika u uniformama tih vojnika i onih prethodnih. Ovi su na rukavima nosili trake različitih boja. I kao što se na strani 4 izjave vidi, imali su obrijane glave, nisu nosili kape, imali su brade. Utisak koji je stekao svedok bio je da se možda radilo o "arkanovcima". Njegovi majka i otac su, uprkos tome što ih je on upozoravao da treba da napuste selo, ostali u selu. Njegova majka je čak insistirala da ispeče hleb. To je privuklo pažnju vojnika u jednom oklopnom vozilu, koji su je u prolasku vređali i nastavili u pravcu Velike Kruše, koja se ovde nalazi odmah pri dnu ekrana.

Njegovi rođaci otišli su i sakrili se u podrum, a on se vratio u onaj isti prostor gde se ranije nalazio na krovu i zatim negde za oko pola sata, oko otprilike devet sati, u selu se našlo nekih 200 ili 300 vojnika sa obojenim trakama na rukama. Ti vojnici išli su od kuće do kuće i otprilike u 09,30 ušli su na njegovo imanje i tamo pretražili svaku kuću. Kada su došli do drugog sprata kuće u kojoj se on krio, tamo su zauzeli položaj. Po svemu sudeći pružali su zaštitu svojim kolegama, drugim vojnicima koji su bili s njima. Video je kako otprilike osam vojnika ulaze u kuću u kojoj su se njegovi roditelji krili u podrumu i kako ih izvode i kako ih ostavljaju da stoje u dvorištu. Čuo je kako vojnici pitaju njegovog strica i oca da li imaju novca. Njeogov otac, njegov rođak Muharem i njegova žena odvedeni su u kuću u kojoj su držali novac, kako bi uzeli taj novac. Radilo se o velikoj sumi novca, koji im je naravno nakon toga ukraden. Ti ljudi zatim su dovedeni nazad do mesta gde su stajali majka i stric svedoka. Video je vojnike kako to petoro ljudi odvode do prostora između dveju kuća i video je kako oni bivaju ustreljeni i odmah padaju na tlo.

Nešto kasnije do imanja je došao jedan kamion, došlo je do dalje pljčke imovine iz kuća i tokom ostatka toga dana svedok je posmatrao vojnike kako idu selom i kako pale kuće bacačima plamena. Ostavili su samo novije kuće, poput one u kojoj se svedok krio netaknute, budući da te kuće nisu bile tako lako zapaljive. Tako je kuća u kojoj se on krio i susedna kuća u kojoj su se nalazili komandiri ostale nezapaljene. On i njegov rođak takođe su s vremena na vreme čuli pucnjeve automatske puške. Svedok je ostao u selu negde do jedan sat ujutro sledećeg jutra, (ispravka prevodioca) vojnici su ostali u selu negde do jedan sat sledećeg jutra i čim su oni otišli on i njegov rođak odmah su napustili selo, smatrali su da čak ne mogu proveriti u kakvom su stanju tela njegove porodice. Otišli su prema selu Žržanj koje se nalazi severozapadno od Celine i ovde na karti možete videti još jednu stvar.

Ako se veće seća mesta gde železnička pruga prelazi preko potoka, svedok je na putu video veliki broj leševa na tom mestu gde pruga prelazi preko potoka i tako je prema iskazu ovog svedoka završena druga faza. Kada je došao u Žrže oko pet sati ujutru toga dana, odmorio se i vratio se u Celine nakon dve noći, ne četiri kao što piše u izjavi, to je ispravljeno u dodatku izjave.

Zatim bi on i drugi seljani dane provodili van sela, a vraćali bi se noću da pokopaju mrtve. Tokom tog vremenskog perioda srpska policija je zajedno sa Ciganima redovno dolazila u selo, oni su pljačkali kuće i nastavili spaljivati kuće. I tako je tokom sledećih 30 noći ovaj svedok, koji je kao što sam već rekao, više godina bio starešina u svom selu i tako se on vraćao svake noći i ukupno pokopao 78 žrtava ovog napada. Od tih 78 nekih 18 leševa bilo je karbonizirano, tako da se nisu mogli prepoznati.

MEJ:

            Da li se to nalazi u popisu žrtava?

TUŽBA:

            Da, mislim da se to nalazi u njegovoj izjavi.

MEJ:

            Ne, ja mislim na optužnicu, da li se to nalazi u dodatku optužnice?

TUŽBA:

            Ne, iz razloga koje sam već naveo. Celine je u optužnicu svrstano u lokalitet deportacija i naravno ovo sve je deo jednog vrlo malog područja kao što se može videti na ovoj karti. Bez obzira na grozotu ovih događaja, on ne bi bio pozvan kao svedok da nije bilo ovih važnih detalja razgovora koje je čuo.

            Ja ću samo proveriti da li su ove žrtve navedene u dodatku optužnice.

MEJ:

            U redu. Sada idemo na pauzu. Gospodine Emini sada idemo na pauzu od dvadeset minuta. Molim vas da se tada vratite kako bi završili vaše svedočenje, a u međuvremenu molim vas da imate na umu da ni sa kim ne smete razgovarati o vašem svedočenju dok se svedočenje ne privede kraju, a to se odnosi i na pripadnike tima optužbe.

 

Posle pauze:

 

MEJ:

            Izvolite, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U podacima koje ste dali, stoji da vam je prethodno zanimanje bilo tehnički direktor, gde ste bili tehnički direktor?

SVEDOK:

            Na mestu razmene industrijskih delova u Orahovcu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Šta ste po struci?

SVEDOK:

            Mašinski inženjer.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A gde ste završili školovanje i kada?

SVEDOK:

            U Prištini  1985.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Tvrdite da ste poslednjih petnaest godina bili izabrani za starešinu sela, je li tačno?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A ko vas je izabrao za starešinu sela?

SVEDOK:

            Stanovnici sela.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U trenutku kada ste davali izjavu istražitelju bili ste stari 38 godina, je li tako?

SVEDOK:

            40 godina, 39.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, dakle vi ste bili starešina sela Celine od svoje 24 godine. Je li tako?

SVEDOK:

            Od moje 24-te godine nadalje, da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            S obzirom na to da nije uobičajeno na Kosovu, kako objašnjavate da ste baš vi tako mlad čovek, pored drugih starijih meštana, bili izabrani za starešinu sela?

SVEDOK:

            To se može objasniti time što smo mi radili za budućnost i prosperitet sela i to je bio dobrovoljni položaj jer je svaki meštanin pokušavao nešto pridoneti budućnosti sela.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ste član neke političke partije?

SVEDOK:

            Sada jesam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Koje?

SVEDOK:

            Demokratske stranke.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je to stranka Ibrahima Rugove?

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A ko je predsednik vaše stranke?

SVEDOK:

            Gospodin Hašim Tači.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jeste li vi bili pripadnik UČK-a?

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN  MILOŠEVIĆ:

            Od kada ste onda postali član stranke Hašima Tačija?

SVEDOK:

            Od onda kada je stranka osnovana.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A kada je to bilo?

SVEDOK:

            Na dan kada je osnovana.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Mislim koji je to dan?

SVEDOK:

            Na dan kada je stranka osnovana posle rata.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne znate tačan datum?

SVEDOK:

            Ne, to nije važno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Treba da odgovoriti na pitanje, da li je važno ili ne to nije vaše da cenite.

SVEDOK:

            Možda se ne mogu tačno setiti datuma, samo znam da je stranka osnovana posle rata.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Na drugoj strani vaše izjave, u drugom pasusu kažete, citiram vas: "Svi stanovnici još  su bili ..."

TUŽBA:

            Časni sude, ja se nadam da svedok ima izjavu pred sobom.

MEJ:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            ... "Svi stanovnici još  su bili u selu, jer kod nas nije bilo pripadnika UČK-a, pa niko nije imao razloga da ode", završen citat. Jesu li ovo doslovno vaše reči?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Sad mi objasnite zbog čega naglašavate da zato što nije bilo pripadnika UČK-a, stanovnici nisu imali razloga da odu iz sela?

SVEDOK:

            To sam rekao zato jer su srpska vojska i policija svugde ulazili u područje gde je bilo OVK-a. Prema tome ja sam hteo reći da se nas ni na koji način ne može za to okriviti, pa smo odlučili ostati u našim kućama, zato niko nije napustio selo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, pošto kažete da nije bilo pripadnika OVK-a, niko nije imao razloga da ranije napusti selo, da li vi to ustvari podrazumevate da su iz sela i mesta u kojima je bilo pripadnika UČK-a, stanovnici napuštali sela?

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači ni tamo gde je bilo pripadnika UČK-a stanovnici nisu napuštali sela?

SVEDOK:

            Niko nije napuštao sela sve dok srpska policija i vojska njih ne bi prisilili da napuste selo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja sam shvatio drugačije ovo vaše objašnjenje. Da niste imali razloga jer nije bilo pripadnika UČK-a, što znači da su tamo gde su bili pripadnici UČK-a stanovnici imali razloga da napuste selo. Da li je to logično ili nije?

SVEDOK:

            Ne. OVK-a je delovala godinama, ali u to vreme stanovništvo nikada nije odlazilo u Albaniju. Srpska vojska i policija su u skladu sa svojom strategijom bez obzira na to gde se nalazio OVK-a, srpske snage su odlučile da proteraju stanovništvo u susedne zemlje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Pošto kažete "bez obzira gde se nalazila OVK-a srpske snage su se ponašale isto", zašto ste onda rekli da su "svi stanovnici još uvek bili u selu jer kod nas nije bilo pripadnika UČK-a", zašto onda ako je to "bez obzira", zašto onda govorite s obzirom?

SVEDOK:

            Naglasio sam to zato jer do intervencije NATO pakta srpska vojska i policija nisu nikoga isterale sa albanskih teritorija u susedne zemlje. Međutim kada je počela intervencija NATO pakta oni su imali spremnu strategiju da stanovništvo proteraju, bez obzira na to da li na tim mestima ima OVK-a ili ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, to znači da do pre 24. marta, do početka rata, niste imali nikakvih problema?

SVEDOK:

            Nismo imali nikakve probleme u selu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A onda kad je počeo rat, onda su krenule izbeglice, kao u svakom ratu, je li tako ili ne?

 

SVEDOK:

            Ne. Kad su srpska vojska i policija došle u selo, bez obzira na to da li je bilo prisutnosti OVK-a ili ne, njihova je namera bila da se istera celo stanovništvo i to na teritoriji susednih sela bez obzira ko se tamo nalazio. To se radilo putem ubistava, napada, paljenja i drugih zločina.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Recite mi jeste li čuli za neki rat bez izbeglica?

MEJ:

            To nije na svedoku da odgovori.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Hajde onda prvo da razjasnimo ovo pitanje vaše izjave na prve dve strane. Vi ste objasnili da je vojska u 9,30 došla, vi ste se sakrili, dešavali su se tu razni događaji kako kažete, ulazili su u kuće, odnosili neku imovinu i onda su tog prvog dana, vi ste prisluškivali nekakav razgovor tu itd, i onda su prvog dana otišli. Je li tako? Vi ste onda verovali da su oni došli, otišli i prošli je li tako?

SVEDOK:

            Pa ako pogledamo strategiju do tog tretnutka, do 25. marta, vojska i policija su se po celom Kosovu ponašale na taj način. Oni bi otišli, obavili svoj zadatak i zatim se povukli. Ofanzive bi trajale pola dana ili jedan dan. I mi smo tada mislili da će se opet raditi o ofanzivi iste vrste i da ćemo se nakon toga moći vratiti kućama.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Koliko sam shvatio, tog prvog dana, o kome vi govorite na prve dve stranice, niko nije stradao. Je li tako?

SVEDOK:

            Mislim da ste me pogrešno shvatili. Mnogo ljudi je zadesila nesreća prvoga dana. 55 ljudi ubijeno je prvoga dana, celo stanovništvo okupljeno na jednom mestu je opljačkano, nekoliko kuća je zapaljeno. Pucalo se iz tenkova, oklopnih vozila i praga i to celoga dana. Od šest ujutro do osam naveče.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, vi kažete od 5,30, ali to nije bitno. A gde vam to piše u vašoj izjavi da su stradali ljudi tog prvog dana, nigde niste napisali da je bilo ko stradao prvog dana, nema nigde u vašoj izjavi ni o kakvom stradanju prvog dana...

MEJ:

            Samo trenutak, dopustite svedoku da odgovori na to. Gospodine Emini, pogledajte svoju izjavu pred vama.

SVEDOK:

            Da. U mojoj izjavi stoji upravo to. No, ubistva od 25. dogodila su se toga dana, a u 8 sati ujutro došle su vesti da je toliko ljudi ubijeno.

MILOŠEVIĆ:

            Dajte, molim vas, pokažite mi u vašoj izjavi gde počinjete sa 25.3. u 5, pa u 5.30 ... snage itd. kažete u trećem pasusu na prvoj strani "nije izgledalo da gađaju ljude, ... da žele da zaplaše". I onda govorite da su ljudi otišli itd. ali nigde prvog dana nema nikakve apsolutno nikakve vaše izjave ovde o bilo kakvom stradanju, bilo o pojedincu. Ili tako ili ne. I onda su oni napustili, vi ste računali, napustili su, posle se vratili. To je sad drugo pitanje. Ali za ovaj prvi dan recite mi gde piše u vašoj izjavi da je bilo ko stradao.

ODGOVOR:

            U izjavi stoji ono što se dogodilo 25. i 26. i 27. Tu se vrlo jasno kaže šta se dogodilo 25.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa baš zato što se jasno kaže šta se dogodilo ja tvrdim da u vašoj izjavi nigde ne piše da je bilo ko stradao 25. Je li to tačno ili nije tačno.

TUŽBA:

            Optuženi se jadnostavno ne osvrće na ono što je rečeno u iskazu. Svedok je rekao šta je čuo do 5 sati posle podne toga dana i koji zaključak je iz toga izvukao. Ako on nije video ubistva jer ga nije mogao videti sa tog mesta to je jedna stvar, ali sasvim je jasno da je mogao pretpostaviti odmah od početka da ima ubijanja koja su u toku i da je mogao nešto izračunati na osnovu onog što je čuo na radiju.

MEJ:

            To je tačno. Međutim, nigde se u izjavi ne pominje brojka od 55 ljudi, a ako toga ima dajte mi recite gde je to.

            Gospodine Miloševiću, mislim da ste izneli ono što ste hteli, možemo ići dalje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Dakle ta činjenica da se prvog dana ništa nije dogodilo logički demantuje ovo što vi govorite da ste slušali je li tako ili nije.

MEJ:

            Ne. To nije to. Svedok je opisao šta je čuo. Vi ga možete o tome pitati ali postavljati mu hipotetska pitanja poput ovog neće biti nikom od pomoći.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Sad ću da ga pitam o tome koliko je udaljena ova kuća koju ste pokazali u kojoj ste navodno slušali razgovore sa koje je komandant preko radija vodio sa nekim s kojim je komunicirao. Koliko je udaljena ova kuća.

ODGOVOR:

            15 metara.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa zar ne vidite na ovom snimku s obzirom da se vidi vaš prozor sa koga je snimano da ovde ima najmanje 50 metara.

ODGOVOR:

            To vi kažete.

MEJ:

            Evo imamo fotografiju pred sobom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I da li se vidi na fotografiji da nikakvog prozova prema vama nema.

ODGOVOR:

            Ne. Čini mi se da ne shvatate ono što pokazuje fotografija jer 0226138 na toj fotografiji možete jasno videti prozor ispred kojeg su dva balkona i možete jasno videti da je to samo 15 metara.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Balkoni nisu okrenuti ka vama i prozori nisu okrenuti ka vama nego su okrenuti pod uglom od 90 stepeni na pravac sa koga je gledao vaš prozor, a prema vama prozora nema. Dakle vi tvrdite da ste slušali razgovor u susednoj kući, koja čak nema ni prozore okrenute prema vama, sa tavana susedne kuće koja je udaljena ovoliko koliko je  udaljena. Ovo se može utvrditi sasvim tačno koliko je udaljena, nećemo se time baviti. Vi tvrdite da ste slušali razgovor preko radija.

ODGOVOR:

            Oprostite, mi znamo da vi ne prihvatate istinu. Međutim, istina je da se prozor nalazi tamo odakle se ta dva balkona mogu videti na udaljenosti od 15 metara. Ovo nije uopšte fotografija kakvu mi vi prikazujete. Prema tome to se može videti sa udaljenosti od 15 metara.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ovo su nezavršeni balkoni na kojima niko nije mogao ni da sedi, a ljudi su bili unutra i vi kažete da ste čuli razgovor njihov sa ovog vašeg prozora gde ste se sakrili da vas niko ne vidi.

MEJ:

            To je njegov iskaz. Njegov iskaz je da je mogao čuti razgovor.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Ali i po tom iskazu od zločina navodnih koje navodi skinuli su mu deo satelitskog tanjira sa zgrade. A on navodi kako je čuo kako će neznam kako da bude gore nego u Račku pa je onda čuo za napad na Celine, pa onda ovaj kaže dobro zaustavićemo kao da su to razgovori između komande i oficira ...

MEJ:

            Ne. Ovo što vi govorite nije pitanje. Ili postavite pitanje ili ćemo završiti unakrsno ispitivanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Na strani 2 u drugom pasusu navodite da je većina stanovnika napustila svoje domove i okupila se na dva ili tri mesta u selu na kojima su se to mestima okupili.

ODGOVOR:

            Ako se nalaze izvan sela ljudi su mislili da su to bezbednija mesta za skrivanje ili u podnožju brda, ili u nekoj jami ili rupi gde metak ne može da ih pogodi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A zbog čega se i vi niste s njima tamo okupili nego ste se sakrili na tavan sa svojim rođakom, što ste se sakrili na tavan.

ODGOVOR:

            Mi nismo ostali jer smo znali šta oni misle o ljudima koji doprinose dobrobiti svoje zemlje naročito o ljudima između 30 i 50 godina. A mi nismo bili među ženama i decom. To su bili naši očevi, majke i rođaci. Oni su ostali na izvesnoj udaljenosti tako da ne bi bili svedoci najgorih... Ja mogu da kažem da su svi napustili selo Celine i tog momenta ja kao starešina bio u selu i video sam gde su otišli ljudi. Dvojica su došla i vratila su se i oni su pretučeni zbog toga što nisu mogli da kažu policajcima i vojnicima gde se ja skrivam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A što su oni vas tražili posebno kad vi niste bili član UČK.

ODGOVOR:

            Nije tačno. Strategija srpske policije i vojske bila da se raspituje za članove OVK. Komandant je godinama bio da koristi sve one koji su intelektualci i koji doprinose prosperitetu ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas dajte da se sa intelektualcima ne bavimo. Zbog čega ste se vi sa rođakom skrili na tavan, a niste  znali gde su bila vaša deca.

TUŽBA:

            Kada optuženi postavlja pitanja, osobi koja smatra da je intelektualac i koji može misliti da će zbog toga biti meta napada onda svedok ima pravo da odgovori kako je odgovorio. Optuženi pokušava da to isključi iz njegovog svedočenja, da prikaže to kao neprihvatljivo.

MEJ:

            Jeste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ako je tačno ...

MEJ:

            Nećemo  započinjati tako nešto.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste, znači, sad opisali kako su svi otišli, samo ste vi i vaš rođak ostali na tavanu. Gde su u tom trenutku bila vaša deca.

ODGOVOR:

            Tog trenutka moja deca, moji otac i majka i supruga su bili zajedno sa drugom širom rodbinom i svi drugi stanovnici su zajedno napustili selo. ja nisam hteo da budem među njima znajući da vaša srpska policija i vojska prema svojoj strategiji mogu posebno  neće želeti da budu umešani u to. Jer nije se radilo samo o meni i mom rođaku, bilo je dugih ljudi koji su ostali u selu i koji su kasnije pomogli da se sahrane ljudi žrte pokolja koji se desio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa objasnite mi odakle je vojska pucala na selo.

ODGOVOR:

            Ništa posebno nije se radilo o položaju sela, selo je bilo opkoljeno sa glavnog puta iz svih pravaca, iz Prizrena, Đakovice, Orahovca ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa dobro, ako nisu gađali ljude u selu, koga su to gađali.

ODGOVOR:

            Ne. Izgleda da im je bilo važnije da obezbede svoj ulazak peške u selo, tako da izvrše pokolj i da spale selo i njihova dužnost korišćenja teške artiljerije je bila da raskrče put za ulazak pešadije i vojnika koji bi ušli peške i uradili sve ono što je nespojivo sa savremenom civilizacijom.

MILOŠEVIĆ:

            Šta su to srušili artiljerijom da bi raskrčili put?

ODGOVOR:

            Ništa nisu postigli osim da preplaše stanovništvo i da ih nateraju da napuste selo tako da bi im bilo lakše da izvrše svoj zadatak ono što su nameravali.

MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Vi kažete da ste se 48 časova skrivali na tavanu sa vašim rođakom. Da li je on dao izjavu sudiji u tribunalu?

            Da li je Isuf dao izjavu istražiteljima tribunala?

ODGOVOR:

            Jeste, ali pošto su naše izjave uglavnom slične, jer smo sve vreme bili zajedno, ispostavilo se da je ovom sudu dovoljno samo jedna izjava te vrste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I kažete "u svojoj kući, pored nas, komandanti su koristili drugi sprat, i balkon na drugom spratu. Balkon na kome su se nalazili gleda na kuću u kojoj sam se krio." Kao što vidimo na fotografiji, balkon ne gleda na kuću, nego gleda na drugu stranu.

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, kroz ovo pitanje smo već prošli. To smo apsolvirali nećemo više o tome. Pređite na nešto drugo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi tvrdite da su vojnici sve vreme u selu nasumice pucali, provaljivali, pljačkali kuće, vikali i dovikivali se i tako dalje. Je li to tačno?

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači pucali nasumice i sve ovo to sve mora da je proizvodilo veliku količinu buke. Je li tako ili ne?

ODGOVOR:

            Nije moralo biti velike buke bilo je mirno jer, meštana nije bilo bili su samo srpski policajci i vojnici.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa zar ovo sve što ste nabrojali nije stvaralo veliku buku. Sad kažete bilo mirno u selu? Šta je bilo, je bilo buke, pucanja vikanja, i sve ovo što sam vam citirao ili je bilo mirno? Opredelite se.

ODGOVOR:     

            To vikanje i buka poticala je samo od srpske vojske stanovništvo nije pravilo nikakvu buku zbog toga što su oni čekali da ih stigne smrt.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja vas ne pitam o poreklu buke, nego vas pitam je li to sve pravilo veliku buku, to pucanje, vikanje, dovikivanje i tako dalje. Kažete Vojska je to radila. Je li to bila velika buka?

ODGOVOR:

            Da, bilo je buke sigurno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Sad mi objasnite, kako je moguće da vi skriveni na tavanu, uz svu tu buku koju je stvarala Vojska i tu neprestanu nasumičnu pucnjavu, čujete razgovor u ovoj susednoj kući glavnoj na slici.

 

MEJ:

            Da budemo fer, pitanje bi trebalo da glasi ovako: Da li je u to vreme, kad je vođen razgovor, bilo buke?

ODGOVOR:

            Buka je dolazila iz sela. Nije bila koncentrisana tamo gde smo se mi nalazili i na 15 m od nas su bili srpski policajci. Tako da u to vreme nije bilo nikakve prepreke da mi čujemo taj razgovor.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a vi takođe u svojoj izjavi na 3 strani kažete, "celog dana sam gledao kako vojnici ulaze u kuće širom sela". Da li ste to gledali kroz taj isti prozor?

ODGOVOR:

            Izvinite, možda ste pogrešno shvatili treći deo ove izjave. To se desilo tek pošto smo mi bili u selu i vratili se 2 dana kasnije. Onda smo ostali u selu oko 30 dana u okolini sela i tada smo sahranili sve ljude koji su bili poklani i masakrirani, sve u svemu 82 ljudi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Molim vas, pročitaću vam drugi pasus na 3 strani piše, "celog dana sam gledao - govorite, znači, da ste sakriveni gore -  kako vojnici ulaze u kuće širom sela i iz njih odnose vredne stvari. Sa svih kuća su skidali satelitske tanjire. Tokom dana zapaljeno je 12 kuća". I tako dalje. Znači, celog dana ste gledali kako vojnici ulaze u kuće širom sela.

ODGOVOR:

            Da, to se dogodilo 26 i trajalo je celog dana ulazili su u kuće, pljačkali, odnosili sve dragocenosti, uništavali sve što se moglo uništiti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vi to govorite o 25, 26-ti počinje tek na dnu ove strane "oko 8 sati sledećeg dana moji roditelji i drugi član porodice vratili se kući sa mnom" i tako dalje. Ovo govorite o 25. Kako je moguće da ste sa ovog prozora mogli da vidite da gledate celog dana kako širom sela ulaze vojnici u kuće i sve to rade što kažete? Šta se vidi sa ovog prozora?

ODGOVOR:

            Kao što sam pomenuo u izjavi, a tamo sam ispričao sve što sam mogao da vidim od 8 ujutro do te večeri, ukuljučujući i prvu konfrataciju sa mojim roditeljima i trenutak kada su srpski policajci ubili moje roditelje i sve do večeri kada sam video kako policajci i vojska ulaze u svaku kuću i pale.

KVON:

            Gospodine Jemini, pogledajte svoju izjavu. Kada opisujete ono što se desilo dana 25 kažete, celog dana video sam kako vojnici ulaze i pljačkaju sve kuće, i sada se postavlja pitanje o toj rečenici o tom pasusu. Da li je to ono što ste vi videli tog dana što ste vi mogli da vidite svojim očima ili ste to čuli.

ODGOVOR:

            Ne, to sam sve video, posmatrao 25-og.

KON:

            Pitanje onda glasi da li ste sa svog prozora ili iz tog otvora svog skrovišta mogli da vidite celo selo.

ODGOVOR:

            Mi smo bili na takvom mestu da smo mogli da gledamo ne samo kroz taj otvor već i da skidamo crepove sa drugih delova krova na drugim stranama i da vidimo šta se dešava u celom selu.

MEJ:

            Hvala vam. Molim nastavite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Evo, dobro, znači 15 m od vas je vojna komanda, puno dvorište i 2 sprat vaše kuće vojske na sve strane vojska i vi skidate crepove sa kuće da bi ste gledali. Zar se niste plašili da će da vas primete?

ODGOVOR:

            Bojali smo se. Međutim, mislili smo da možemo to da uradimo i smatrali smo se iznad srpske vojske koja je prekršila sva pravila i poslala vojnike da okupiraju 2 sprat moje kuće.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ja sad govorim o vašem strahu. Vi ste se sakrili zbog straha. Niste se sakrili što ste hteli da budete iznad. Zar se niste plašili da skidate crepove sa kuće u kojoj ima puno vojske i puno dvorište vojske da vas neko ne primeti.

ODGOVOR:

            Tog momenta strah je nestao jer smo očekivali da svakog trenutka možemo biti ubijeni. Tako da smo gledali šta se dešava u celom selu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, dovoljno je ovo a recite mi sad u pasusu 1 na 3 strani navodite da su vojnici koji se nalazili na 2 spratu kuće u kojoj ste vi samo na par metara iznad njih bili sakriveni na tavanu čuvali stražu ostalima. Je li to tačno?

ODGOVOR:

            Da, tako je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Tako ste zaključili zašto bi oni čuvali stražu kad u selu nije bilo nikoga osim kako vi kažete nenaoružanih seljaka a pogotovu tvrdite da nije bilo pripadnika UČK. Zašto ste zaključili da čuvaju stražu. Zašto ste to zaključili na osnovu čega?

ODGOVOR:

            To je činjenica. Oni su mislili da nema nikog a zapravo su bila dvojica tačno iznad njih par metara dalje. Mi smo bili iznad njih mogli smo da uradimo bilo šta. Mogli smo da ih ubijemo. Međutim, mi to nismo uradili. Mogli smo da ubijemo i komandanta i sve ostale. Mi to nismo uradili zato što ne verujemo u te metode u ovom civilizovanom svetu.

ODGOVOR:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kako ste mogli da ih ubijete kad niste bili naoružani? I komandanta i te vojnike i tako dalje?

ODGOVOR:

            Bilo je puno mogućnosti koje smo imali da ih ubijemo. Ima drugih metoda ne ubija se samo oružjem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A kakvim ste to drugim metodama mogli da ih ubijete. Molim vas, recite mi?

MEJ:

            Ovo je sve hipotetički. To su sve hipoteze. Gospodine Miloševiću, ostalo vam je još dva minuta. Imate li još pitanja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja imam još mnogo pitanja, ja ne mogu da razumem da ovakvog svedoka treba da ispitujem manje od 40 minuta, gospodine Mej. On ovde tvrdi sve moguće stvari. Molim vas.

MEJ:

            Mi smo to prosudili i ocenili smo da je 45 minuta dovoljno. Ako imate još nešto da ga pitate treba to da pitate sada.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa imam još bar 30 pitanja. Ali da pokušam da, vi govorite o tome dolazili su specijalci, nosili su duge brade, obrijane glave, bez kapa, visile im crvene trake, bili su slično naoružani, o boku su nosili velike noževe dužine najmanje pola metra. Je li to znači da su oni neke sablje nosili?

ODGOVOR:

            To bi vi trebali da znate.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi tvrdite. Ja ne znam za te noževe duže od pola metra, vi tvrdite pa vas pitam jesu li nosili sablje? A onda kažete da su videli vašu majku u dvorištu i rekli "šta radiš tu stara". A vi se za to vreme skrivali pod krovom zajedno sa svojim rođakom. Pa što ste se vi skrivali pod krovom, kad čak i vaša majka znači žensko, stoji u dvorištu, znači htela da ispeče hleb i tako dalje obavlja normalne kućne poslove.

ODGOVOR:

            Nije tačno da se život nastavlja normalno. Ona je došla iz susedne kuće da nam donese hranu. Međutim, znajući za planove srpske ofanzive rekao sam majci da se pridruži ostalim ljudima i da ide tamo gde su žene i deca. Hteo sam isto da urade i moji roditelji. Ja sam znao da će da nastupi ... moja majka se vratila sa hlebom u rukama i kada je ona došla tamo je bilo 12 policajaca koji su došli jednim kamionom, koji je išao pored dvorišta, videli su mog brata i oni su se obratili njima na albansko srpskom jeziku obratili se i uplašili.

MEJ:

            Završavamo ovo ispitivanje. Pitanje je bilo šta se desilo vašoj majci?

SVEDOK:

            Moja braća majka i otac su bili u podrumu i majka mi je rekla da je videla grupu srpskih policajaca. Odlučila je da se vrati ponovo u taj podrum. Međutim, u tom trenutku ili 10 minuta kasnije vojna policija je ušla u dvorište uništili su sva vrata, i odlučili da uđu u kuće. Ulazili su i u podrume 7 ili 8 podruma, i izvukli su iz podruma 7 članova moje porodice moju majku, oca, mog ujaka, i strica ženu, i druge. To se vidi i na fotografiji koja je u dokaznom materijalu. Policajci su pitali moje roditelje gde su, gde im je novac. Moj otac je odgovorio da ima neki novac. Oni su pitali gde. Otac je reko u spavaćoj sobi, i onda su, onda je moja majka rekla na albanskom šta hoćete od nas staraca mi nemamo ništa ... ništa loše nismo uradili idite vršite svoj zadatak obavljajte svoje dužnosti protiv onih sa kojim mislite da vas podrivaju, ili rade protiv vas... a drugi policajac je rekao, pitao je mog rođaka Muharema da li on ima nekog novca. On je rekao da. Pitali su gde. On je rekao tamo sa zadnje strane u kući i onda su bez oklevanja otišli u kuću da uzmu taj novac.

            Međutim nekoliko trenutaka kasnije svi oni zajedno su poređani kod u blizini kuće, preko puta koja je 5 ili 6 m dalje. Naterali su ih da se okrenu licem zidu, i pucali su na njih, prvo u vazduh pa onda su pucali na njih iz pištolja a zatim iz automatske puške pali na zemlju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Podsećam vas na deo vaše izjave sa 4 strane, pasus 8, gde izjavljujete...

MEJ:

            Isteklo nam je vreme i ja vaše unakrsno ispitivanje ovim prekidam, gospodine Miloševiću. Morate da se skoncentrišete i da postavljate relevantna pitanja i da prestanete da se prepirete sa svedocima. Tako ćemo mnogo efikasnije raditi. Sada ćemo završiti za danas. Mislim da nema vremena za dodatno ispitivanje.

TUŽBA:

            Ja sam hteo samo da primetim. Imali smo sada 45 minuta unakrsnog ispitivanja čoveka koji je svedočio da je posmatrao ubijanje svoje porodice. Optuženi nije izneo nikakve svoje teze i mogu da shvatim da je ovo neosporeno svedočenje.

MEJ:

            Sudsko veće će se baviti optuženim i svim stranama u sporu za koje važe različiti kriterijumi. Gospodine Miloševiću, za sada završavamo a nastavićemo sa radom u ponedeljak ujutro. Gospodine Jemini, hvala vam što ste došli na Međunarodni sud da svedočite. Vaše svedočenje je završeno i vi možete ići.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ulažem prigovor na ovo ispitivanje, i pogotovo na tvrdnju gospodina Najsa. Jer, sve što...

MEJ:

            Čuli ste naš odgovor, našu reakciju, mi smo gospodinu Najsu odgovorili i više nećemo o tome. Sada prekidamo rad.

            Molim, ustanite.


Nazad na Aktuelno  |  Odštampajte vest