aktuelno-m.gif (3720 bytes)

06. jun 2002.

STENOGRAM

 

 

MEJ:

            Da, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Dakle, stali smo juče kod mog pitanja da ste terali meštane da napuštaju sela, zatim utvrđivali ta sela, izvodili napade na policiju a onda te napade proglašavali za napad na civilno stanovništvo. Vi ste rekli da to nije tako, a evo samo da vam pročitam sa strane 8 u drugom pasusu: "morali smo da evakuišemo meštane sela Zborce u opštini Štimlje koje je kasnije u granatiranju sravljeno sa zemljom". Prema tome, tu se lepo vidi da ste vi udaljili stanovništvo, a zatim je kasnije došlo tu do borbi, jel to potvrđuje ili ne ovu vašu taktiku.

SVEDOK:

            Ne, to ne potvrđuje to što vi kažete, jer mi smo se tamo stacionirali u Rancu 98. godine, a civilno stanovništvo je napustilo selo posle ofanzive u avgustu 98. Tačno je da je bilo borbi, stalnih borbi, neprekidnih borbi u Rancu cele 99. godine i Rance je dva puta zapaljeno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            A da li je tačno da ste iskoristili prekid vatre da nabavite oružje i obučavate pripadnike UČK.

SVEDOK:

            DA, to je tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Znači dolazak verifikacione misije je omogućio revitalizaciju UČK. Je li tako ili ne.

SVEDOK:

            Mi smo sigurno iskoristili to vreme kada je nastalo primirje, ali ne samokada su verifikatori bili na licu mesta već svaki put kad nismo bili napadani od strane vaše vojske i policije tako da smo se naoružali i pregrupisali i reorganizovali. U to vreme, to se dešavalo 99. godine posle prve ofanzive, to nije kršenje sporazuma zbog toga što sporazum o tome ne govori. Sporazum to ne predviđa. Kršenje sporazuma je bilo ono što su radile vaše snage a to su bile razmeštanje i stacioniranje vaših snaga na Pišad Kotra i Geštanje i drugim mestima koje su bile zgodne za to. Za pripremanje novih napada i masakra u Račku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Dobro, šta je prekršaj šta nije, to je bila stvar verifikacione misije, a ne vaša. Moje pitanje glasi da li je tačno da je za zonu Nerodimlje štab UČK bio u Štimlju, a položaji iznad Račka nadovezivali na Rance, gde ste takođe imali snage i usput mi recite koja je udaljenost Račka...

MEJ:

            Jedno po jedno pitanje. U ovom pitanju je bilo nekoliko. Da li je bilo štaba u Štimlju, to je prvo pitanje.

SVEDOK:

            Štab nije bio u Štimlju, to je bilo u jednom selu u opštini Štimlje, tačnije u selu Malopoljce.

MEJ:

            Nastavite, gospodine Miloševiću.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            A recite mi položaj iznad Račka nadovezivao se na Rence gde ste takođe imali snage, je li tako.

SVEDOK:

            Položaji koji su se nalazili iznad Račka i sve do Ranceta, to su zaista bili položaji OVK.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            A koja je udaljenost Račka i Ranceta.

SVEDOK:

            2 do 3 kilometra.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Kako ste povezali položaje.

SVEDOK:

            Razmeštanjem vojnika.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Vaši pripadnici su imali zadatak da deluju na prevoj, to je Lanište u  opštini Štimlje jer je to bilo ključno za UČK, je li tako. Za put, za prolaz zone Paštrik i za tamo prema štabu, je li tačno.

SVEDOK:

            Ne, to nije tačno. Jer položaje koje smo mi imali su imali za cilj odbranu klisure Lužak i Laništa, što je za nas bilo od ogromnog značaja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Pa ja upravo  to i tvrdim. Da ste imali zadatak da držite prevoj Lanište jer je to bilo ključno put prema Paštriku i vašem štabu.

SVEDOK:

            Bilo je ključno za štab operativne zone Nerodimlje jer je to bila maršruta koju smo koristili da stignemo do operativne zone Paštrik i samim tim kao put prema  glavnom štabu OVK.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            OVK je ubila policajca januara 99. godine u vašoj zoni,a još jedan je ranjen. Je li tako.

SVEDOK:

            Ja ne znam da li je neki policajac ubijen, a drugi ranjen. Sve što znam je to da smo mi išli u selo Malopoljce da zaštitimo civilno stanovništvo koje je počelo da napušta selo posle ulaska srpskih snaga i u tom procesu naše snage su bile podvrgnute napadu i naše snage su štitile civile. Borbe su trajale oko 40 minuta i ne znam da li je poginuo neki policajac i da li je neko ranjen.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Pa vi o ubistvu policajca govorite u vašoj izjavi, na strani 10 u poslednjem pasusu, ali to očigledno sada dovodite u pitanje. A da li je tačno da je u tom reonu,, reonu Račak, Petrovo, Rance, sredinom januara 99. bilo naoružanih vojnika oko 1.400.

SVEDOK:

            Nisam razumeo pitanje. Molim vas da ponovite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Pitao sam vas da li je tačno da je u tom reonu Račak, Petrovo, Rence, toj vašoj zoni sredinom januara 99. godine brojno stanje naoružano vaših pripadnika u zoni bilo oko 1.400.

SVEDOK:

            Ne, ja sam u svojoj izjavi rekao da je brojno stanje naših snaga variralo tokom vremena, u vreme masakra u Račku, u celoj zoni bilo je oko 1000 vojnika.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            To i nije velika razlika, ali na strani 6, u poslednjem pasusu, ovako piše: "komandovao sam dvema brigadama, jednom  na potezu Štimlje-Uroševac, a drugo na potezu Kačanik-Štrpce. U vreme kada je došlo do pokolja u mestu Račak, znači ja vas sad to vreme pitam i to je bilo sadržano u mom pitanju", u mestu Račak, opština Štimlje, brojno stanje naoružanih vojnika kretalo se oko hiljadu, u čitavoj zoni imao, sam oko 1.400 uključujući osoblje iz raznih sektora, a imao sam još 300 do 400 na obuci. Da li je...

MEJ:

            Dajte mu da završi.

SVEDOK:

            Ovaj pasus odnosi se na period pokolja u Račku, tu gde se kaže da je bilo oko 1000 vojnika, a kasnije se pominje ukupni broj do kraja rata, ali pitanje koje je postavio optuženi čini se malo odstupa od izjave.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Da ne ulazimo na to koliko odstupa. Pitao sam vas koliko je bilo brojno stanje upravo u tom kritičnom vremenu o kome govorite i tu piše da je bilo oko 1400 ljudi. Da li je tačno da ste imali bunkere i rovove u delovimaiznad i oko Račka. 

SVEDOK:

            Nije tačno da sam rekao 1400. Rekao sam da je bilo oko 1000 vojnika u celoj zoni. Tačno je da smo imali bunkere i rovove, ne samo nba brdima oko Račka već i u drugim zonama kao što je Malopoljce, Jezerce i druge položaje u operativnoj zoni Nerodimlje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Sad ste opet vratili tvrdnju da ste u celoj zoni imali u to vreme 1000 vojnika. Ovde upravo piše u poslednjoj rečenici na 6 strani. "U celoj zoni sam imao 1400". To piše u vašoj izjavi da ne bi bilo zabune. Dakle, vi ste

MEJ:

            On je već odgovorio a vi ste mu ukazali na njegovu izjavu. Dajte da pređemo na  sledeće pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Ja sam prešao na sledeće pitanje. Dakle, bunkeri, rovovi oko, iznad. Vi ste dobili nacrte i odobrili i rad je počeo decembra 98. Je li tako.

ODGOVOR:

            Radovi na otvaranju rovova iznad Račka i bunkera jeste. Oni su započeli u decembru 1998 godine. Ja mislim da sam to objasnio juče u svedočenju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I objasnili ste i da ste to imali i u drugim tim delovima vaše zone svuda i rovove i bunkere. Je li tako? Takve objekte? A da li je tačno da je vašim pripadnicima razdeljeno automatsko oružje, onda minobacači RGB 500, mitraljezi kalibra 79 i teški protivavionski mitraljezi 12,7 mm. Imali ste bestrzajni top, 2 laka minobacača kalibra 60 mm, a imali ste u zoni Paštrik i minobacače od 120 mm. Je li to sve tačno?

ODGOVOR:

            Ne. To nije tačno. U svojoj izjavi rekao sam da je naoružanje koje smo imali u ... to su bili minobacači od 500 mm, mitraljezi od 12,7 laki minobacači od 60 mm dok smo u zoni Paštrek imali 120 mm, a ova kasnija ova druga kategorija stigla je u zonu Paštrik veoma kasno pred kraj rata.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne znam samo u čemu se razlikuje ovo što sam ja tvrdio od ovoga što ste vi potvrdili. Ovde piše, u vašoj izjavi u sredini, "s jedne strane vojnicima je razdeljeno automatsko oružje".

 

MEJ:

            Nema potrebe da vam to ponovo govori. Možemo da pročitamo i dobili smo njegov odgovor usmeni.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi možete da pročitate, ali ja hoću da podsetim upravo da je to ...

MEJ:

            Možda jeste tako, ali pitanje je sledeće. Kakva su oružja imali vojnici? Kakvo je oružje bilo u njihovom raspolaganju januara 99 godine.

ODGOVOR:

            Naši vojnici imali su automatske puške, minobacače, mitraljeze kalibra 7,9, mitraljez 12,7 jedan bacač granata od 60 mm, minobacač od 60 mm, i puške 47 kao i minobacač od 500 mm.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, to smo znači razjasnili. Vaše naoružanje od automatskog do teškog naoružanja. Ovo mi je drago da smo razjasnili jer svedok iz Račka je tvrdio da su vaši pripadnici bili naoružani lovačkim puškama. Moje sledeće pitanje glasi: vi ste po vašoj izjavi imali u Račku samo 47 vojnika. Je li to tako?

ODGOVOR:

            Ne znam šta su rekli raniji svedoci jer civilni svedoci mogu da pričaju razne stvari tačno je da je bilo 47 vojnika na položajima oko Račka u blizini Račka.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A vi ste objasnili juče u usmenom ispitivanju da ste za te svrhe imali na samom ulazu u Račak 5, 6 kuća. Tako ste vi rekli ovde uživo, to ima u transkriptu. Je li tako?

ODGOVOR:

            To nije tačno. Jer tih pet ili šest kuća se nalaze na kraju Račka, na ulazu u Račak.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Upravo to kažem na ulazu u Račak tih pet, šest kuća ste imali. Je li to znači pet šest kuća imali ste za smeštaj 47 vojnika. Je li to znači da je svaki vojnik imao svoju sobu.

ODGOVOR:

            Ono što sam ja rekao je sledeće. Naša baza se sastojala od četiri ili pet kuća na samom kraju, na uglu Račka i one su bile korišćene za smeštaj za kuhinju. Jedna kuća je služila kao kuhinja. Drugu kuću su koristili komandanti i zamenici komandanata. Treću su koristili stražari, a četvrta je bila za smeštaj.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, juče ste rekli pet, šest, ali i ovo je sasvim dovoljno. Dakle, vaša baza je bila u Račku. To je nesporno. Da li na ulazu u Račak ili sad, kako kažete, na kraju Račka svejedno je. Vaša baza je bila dakle u Račku. Je li tako?

ODGOVOR:

            To jeste važno. Jer to je bilo kod klisure na samom kraju Račka i bilo je izolovano, zaklonjeno od civilnog stanovništva Račka. Imali smo stražara koji nije puštao civile da uđu u tu zonu, u taj deo ako nemaju tamo nikakva posla.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas na transkriptu ne piše da je baza, što je ozbiljna razlika u odnosu na odgovor svedoka. Jer je on odgovorio to jeste baza a onda dalje objašnjava šta je.

MEJ:

            Ja to ne vidim. On je koristio reč baza. Dajte da nastavimo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste pokazali istražitelju koji vam je uzimao izjavu i položaj gde se nalazio Štab UČK u Račku. Mesto sa koga ste ubili dva srpska policajca 15.1.1999. Mesto na kome je ranjen vaš komandant.

MEJ:

            Samo trenutak ako ćete da dajete navode te vrste. Treba da radite jedan po jedan pre svega, da li ste pokazali istražitelju svoju bazu ili svoj Štab u Račku.

ODGOVOR:

            Da.

MEJ:

            Sledeće pitanje. Samo trenutak dajte da ovo rešimo jedno po jedno pitanje. Sugeriše vam se da je ovo mesto odakle ste ubili dva srpska policajca 15. januara 1999 godine. Da li možete da nam pomognete da razjasnimo to. Da li je to tačno ili ne?

ODGOVOR:

            To nije tako. Jer, se taj incident desio u Šljivovu što je prilično daleko od Račka. Ne može se pucati na Račak iz Šljivova bilo je jedinica u malom ... koje su pritekle u pomoć civilnom stanovništvu u Šljivovu i borbe su trajale 20 minuta. Koliko ja znam niko nije ranjen. Međutim, u javnoj informaciji je rečeno da je ubijen jedan policajac a drugi je ranjen, a ta informacija došla je sa državne srpske televizije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas u vezi sa ovim spornim pitanjem. Citiram tačku 14 na strani 22 izjave. Možete da pogledate, glasi: "GPS položaj M0158096481, visina 741 m odnosi se na područje odakle su 15. januara 1999 godine, hicima ubijena dva srpska policajca". Naravno, to nije sve. Jer, kaže "dana 19. januara sa iste lokacije je hicima ubijen Mira(prezime nepoznato), komandant policije u Štimlju" i tako dalje. U toj tački 14 nalazi se i konstatacija bunker u Račku, nalazi se na daljoj strani ovog brda i onda na šta se odnosi rolna 3 fotografije to nije bitno. Dakle, je li tako ili nije?

MEJ:

            Jeste li pronašli taj deo, gospodine Buja?

ODGOVOR:

            Ovo je prilično dugo. Pronašao sam tačku 14 ona.

MEJ:

            Pročitajte to sami.

ODGOVOR:

            Tu se navodi elevacija M0158096481. To označava mesto na kojem su 15. januara dva srpska policajca ubijena.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne piše na kojem su, nego piše odakle su ubijena. Odakle su ubijena.

ODGOVOR:

            Ja to čitam onako kako ovde piše to je paragraf 14 još nisam završio. Ja ga čitam onako kako on glasi u mojoj izjavi. Da li da nastavim sa čitanjem.

MEJ:

            Da.

SVEDOK:

            19. januara 1999 godine Mira(prezime nepoznato) komandir policije u Štimlju  je ubijen na istoj lokaciji. To je brdo sa kog je pucano na Šaćira Berišu. Bunker u Račku nalazi se na udaljenoj strani na drugoj strani ovog brda.

MEJ:

            Recite nam koji je to položaj koji vi spominjete u izjavi. Da li nam to možete objasniti?

ODGOVOR:

            Da, mogu. Ako želite mogu se poslužiti ovom kartom iako se ne vidi zapravo na karti ovo, mogu vam otprilike pokazati. Jer, brdo Šaće je ovde iza bunkera,  a brdo sa kojeg je pucano je ovde u ovom delu i hici su došli sa brda Šaće. To su bile borbe koje sam objasnio u svom iskazu. To je bilo 16. januara na cesti. To su bile borbe sa policijom, koja se nalazila na tom mestu 15. januara, a mogu se takođe poslužiti sa fotografijama tog mesta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dva puta, možda prevod nije dobar. Čuo sam 15. januara, pa 16. januara. To je bilo 15. januara. Je li tako?

ODGOVOR:

            To je bilo 15. januara, ubistvo dvojice srpskih policajaca, a 19. januara je izgubio život komandir policije u Štimlju. I to se dogodilo tokom borbi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Pa i vaši su poginuli tokom borbe. O tome se i radi. To ste dobro rekli. Vi ste pokazali položaj gde se nalazio Štab OVK u Račku. To vam piše u tački 16. Znači, ovo ste sad citirali 14 na 16. Ta se tačka odnosi na štab OVK u Račku, gde je bilo smešteno 47 vojnika i štab. Pogled na stranu kuće pokazuje smer drveća, smer bunkera preko drveća u odnosu na štab i tako dalje, i pokazuje smer iza kuće gde se nalazio Afet  zvani Ćupa, komandant jedinice iz Račka. Dakle, pokazali ste istražitelju gde su bili smešteni 47 vojnika i štab u Račku. I pokazali ste mu mesto gde je bio ranjen vaš komandant. Posebno imate u tački 22 takođe, na visini 620 m, odnosi se na lokaciju gde je ranjen Afret  a ubijen  Ćari. To ste vi...

ODGOVOR:

            Časni sude, ako mi dozvolite, ako je moguće, da li bi pitanja mogla biti kraća. Veoma je teško odgovoriti na ovakva duga pitanja.

MEJ:

            Do sada još nismo čuli nikakvo pitanje. Čekamo pitanje. Izvolite, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Tih 47 vojnika su boravili u kući čiji je vlasnik bio Mehmed Mustafa, vojnik OVK. Koji je među poginulim pripadnicima OVK. Je li tako.

ODGOVOR:

            Časni sude, prvo moram objasniti da imam još jednu dodatnu izjavu. Jer, ovde se koristi reč komanda, pa još želim naglasiti reč baza. To su različite stvari. Jer, zapovedništvo znači i prisustvo pomoćnog osoblja a mi to u našoj bazi nismo imali. Tamo su samo bili vojnici, komandir jedinice i njegov zamenik. Dakle, to nije bilo zapovedništvo to nije bila komanda. Tamo je samo bio komandir Bilali i njegov zamenik i 47 vojnika.

MEJ:

            Postavljeno vam je pitanje da li su te kuće pripadale jednom od poginulih vojnika gospodinu Mehmetu Mustafi. Da li je to tačno?

ODGOVOR:

            Mislim da jeste. Ali nemam nikakve dokaze čija je to tačno kuća bila.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ovde u drugom pasusu na strani 12 kažete boravili su, govorite o 47 vojnika čija se baza nalazila na prevoju Račak,  u kući čiji je vlasnik bio Mehmed Mustafa koji je među poginulim pripadnicima OVK. Je li tako?

ODGOVOR:

            On se zove Mehmed Mustafa, a ne Mustafaj i nakon rata saznao sam da je to bila kuća Mehmeda Mustafe. Za vreme rata nismo zapravo beležili čije kuće koristimo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Ja nisam ni rekao Mustafaj, možda je vama tako prevedeno. Drugo, ja sam rekao Mehmed Mustafa kao što piše ovde, a poenta je da je ne samo bila kuća nego piše da je među poginulim pripadnicima UČK. Je li tako? On je bio vojnik UČK Mehmed Mustafa.Tako piše u ovoj vašoj, je li tako ili ne?

ODGOVOR:

            Da. Mehmed Mustafa bio je vojnik OVK.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, Mustafa je bio vojnik OVK i poginuo kao vojnik OVK, a to lice je na spisku, gospodo, druge strane ubijenih navedeno kao civil koji je ubijen između ostalog.

MEJ:

            To ćemo proveriti. Da, izvolite.

SVEDOK:

            U kom paragrafu je to.

MEJ:

            Optuženi kaže da se to ime pojavljuje i na listi civila, i mi to možemo proveriti. Nema potrebe da to sada tražimo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja ne govorim o njegovoj listi civila, nego govorim o listi civila koji su poginuli.

MEJ:

            To sam shvatio. Idemo dalje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Vi ste 13. januara razgovarali s meštanima Račka i rekli im da postoji opasnost od mogućeg napada i kažete da je većina meštana napustila taj kraj. Je li to tačno? Ne bismo sad išli po izjavi, sećate se toga. Je li tako ili nije?

ODGOVOR:

            Da, rekao sam da sam stanovnike Račka obavestio o opasnosti sa kojom su suočeni i bilo je na njima da odlučuje da li će otići ili ne. Naša dužnost je bila da upozorimo na opasnost. Većina ih je otišla iz Račka. Ali oni koji su želeli ostati bez obzira na opasnost ostali su.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ja sam hteo da utvrdim upravo ovo što sam pitao. Većina meštana je naspustila kraj. Da li je tačno da ste dana 13. održali sastanak u komandi u vezi sa Račkom i da je naređeno da treba paziti na područja  zbog velikih koncentracija srpskih snaga na prevoju Crnovljevo, je li tako?

ODGOVOR:

            Nije održan nikakav sastanak u bazi u Račku. Sastanak je održan u komandnoj bazi zone u Malopoljcu, a vojnici u Račku dobili su uputstva da budu pažljivi da paze na područje, jer su srpske snage bile stacionirane kod Borova, u Štimlju i u klisuri i zato su  morali biti pažljivi u vezi tih položaja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno da ste 14. januara proglasili stanje visoke pripravnosti zbog pokreta srpskih snaga, kako vi kažete.

ODGOVOR:

            Ne samo 14-og, to stanje bilo bi proglašeno svaki put kada bi srpske snage počele granatirti 14 u toku noći bilo je granatiranja i zato smo podigli pripravnost. Mi smo na svako granatiranje odgovarali povišenom pripravnošću. Ne što smo se bojali srpskih snaga ali smo strahovali za seljane.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Iz ovih nekoliko pitanja, dakle, da li se jasno može zaključiti da nije za vas nikakvo iznenađenje bila intervencija policije, da ste imali bazu u Račku, da ste odatle ubili policajca, da ste očekivali sukob sa policijom, jer ste odgovorili sad na ova dva pitanja da ste se pripremali da ih sačekate i da se uopšte ne radi ni o čemu drugom nego o sukobu policije sa vašom terorističkom grupom koja, po vašem iskazu, broji 47 vojnika.

MEJ:

            Stanite. Ako pokušavate postaviti pitanje  to je više nego dovoljno, a znate da govori nisu dozvoljni ovde. Znači vaše pitanje, ovakvo kakvo je, sadrži i jednu tvrdnju. Bi ponovo tvrdite da je svedok ubio policajca iz baze u Račku, a svedok je  i objasnio šta se dogodilo. Izgleda, dakle, da vaše pitanje glasi ovako. Ja ga sada tumačim. Vi niste bili iznenađeni kada je policija napala. Da li je to tačno?

ODGOVOR:

            To nije bilo iznenađenje zato jer je bilo znakova upozorenja. Srpske snage viđene su u Boriku, u Štimlju, tu je zatim dolazak Vojislava Šešelja i aktivnost Crne ruke. Sve to bili su dovoljni znakovi upozorenja koji su nam govorili da moramo biti na oprezu čak i ako nismo bili u stanju reći da li će biti napadnut Račak ili Dremljak. Ta dva sela nalazila su se u najvećoj opasnosti i pre nego što se odigrao masakr u Račku policija je intervenisala u Šljivovu i u Dremljaku, tamo su uhapšeni civili i iz tih razloga o tim događajima možete pogledati izveštaj OEBS. Jer mi bismo sve takve incidente prijavljivali kosovskoj verifikacionoj misiji.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, mislim da smo izvukli zaključak i odgovorili pozitivno na pitalje u vezi sa ovim naređenjima koje se tiču Račka i u vezi sa tim  da će 14-og proglasili stanje visoke pripavnosti, što takođe stoji u vašoj izjavi i sada znači pucnjava je počela ujutru 15-og januara između 6 i 7 časova, tako od prilike, je li tako.

SVEDOK:

            Ponavljam da stalje povećane pripravnosti nije bilo samo 14-og nego je stalno bilo tokom tih dana jer 4, 5 dana pre masakra u Račku bilo je granatiranja tokom noći i ja sam u toj izjavi naveo da je bilo granatiranja i rekao sam da smo mi proglasili vanredno stalje svaki put kada bi došlo do granatiranja i zauzeli bi svoje položaje. Takav modus operandi srpskih snaga koriste upravo zato da bi se naši vojnici iscrpli i da bismo se našli u teškom položaju zbog našeg umora što se i dogodilo 15. januara.

KVON:

            Gospodine Buja, vi u vašoj izjavi niste spomenuli ta granatiranja. Vi samo kažete da ste proglasili vanredno stanje samo zbog pokreta srpskih snaga. Da li je to tačno.

SVEDOK:

            Ne znam na koji tačno paragraf mislite ali mogu vam objasniti da je 4 ili 5 dana pre masakra došlo do granatiranja u toku noći. To je bilo sporadično i to nas je uznemirilo. OEBS smo o tome uvek obaveštavali i ja sam u mojoj izjavi napisao da je do tog granatiranja došlo tokom noći tako da ga verifikatori nisu mogli proveriti. 

KVON:

            Dobro, to je dovoljno hvala vam, Izvolite nastaviti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Hvala lepo. Sada da se malo pozabavimo ovom samom bitkom oko Račka pošto je gospodin Najs analizirao, čini mi se, preciznije nego što su njegovi zemljaci analizirali bitku kod Vaterloa. Pitanje je bilo ko je prvi počeo da puca i vi ste naravno odgovorili da su to naše snage bile, odnosno to što vi kažete srpske snage su kao što ja kažem naše, počele da pucaju. A sami sebe demantujete izjavom, pa vas molim da mi komentarišete tu činjenicu pošto je očigledno neistina da su srpske snage prve otvorile vatru, jer pišete na strani 12.

MEJ:

            Osim ovog komentara o zastupniku optužbe koji je sasvim nepotreban, vi vaše pitanje postavljate već duže od jedne minute. Ako je to uopšte pitanje. Šta je poenta? Ako želite skrenuti pažnju svedoka na nešto za šta tvrdite da je protivrečje, onda mu morate reći gde se to nalazi u njegovoj izjavi i dati mu priliku da na to odgovori. Dakle, kako glasi vaše pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            U vašoj izjavi, na strani 12, drugi pasus, piše: "Srbi su po noći, tiho, bez jednog zvuka, stigli do naših položaja. Kada su tri metka ispaljena u Srbe i da izgleda da su jedna protivtenkovska  granata i zolja pogodili  u bunker"... Vi ste govorili, dakle, da su vaši vojnici ispalili kratki rafal radi upozorenja ostalim pripadnicima UČK, je li to tako. Ako je bilo pucnjave pre toga i ako su naše snage pucale pre toga, pretpostavljam da su vaši pripadnici bili dovoljno uzbunjeni tom pucnjavom i da ih nije bilo potrebno uzbunjivati nikakvim kratkim rafalom, je li to logično ili nije. Ako...

MEJ:

            Gospodine Buja, pogledajte taj pasus i prethodni pasus, pročitajte  oba pasusa i onda možete odgovoriti na pitanje koje, čini se, glasi da li je ispaljen taj kratki rafal ili ne.

SVEDOK:

            Časni sude, ne mogu pronaći tu stranicu zato jer mi stranice nisu numerisane. Teško je to pronaći, možete li mi reći u kojem delu ili da možda ja sada napišem brojeve na stranicama.

KVON:

            Gospodine Buja, da li ste pronašli onu rečenicu u kojoj se spominje visoka pripravnost.

NAJS:

            Ja mislim da svedok gleda albansku verziju u kojoj stranice nisu numerisane. Dakle, bilo bi najbolje da pogleda otprilke na 12 stranici jer se stranice ne poklapaju u svim verzijama i ako pronađe paragraf koji počinje "ujutru 15.1." onda će se moći snaći.

MEJ:

            Ovo se nalazi u sledećem paragrafu.

SVEDOK:

            15. januara ujutru...

MEJ:

            Nema potrebe da to čitate naglas. Pročitajte ta dva paragrafa u sebi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Previše vremena gubimo ovako, mislim da se ne može dovoditi u pitanje autentičnost izjave ako je vi imate...

MEJ:

            Pustite ga da  pročita izjavu. Svedoci moraju dobiti priliku da osveže pamćenje ukoliko im postavljate pitalja. Dakle, evo on je sada imao priliku pročitati i sada možete ponovo postaviti  pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Dakle, kažete da su Srbi prišli bez ijednog zvuka i da su vaši videli da nešto nije u redu, ispalili kratki rafal iz  teškog protivavionskog mitraljeza. Dakle, vaš odgovor na pitanje gospodina Najsa ko je prvi pucao da su to bili Srbi nije tačan. Prvo ste pucali vi, to proizilazi iz vaše izjave, je li tako ili nije.

SVEDOK:

            To nije tačno. Mogu vam to objasniti ako želite.

MEJ:

            Da, objasnite molim vas.

SVEDOK:

            Mi nismo znali kada je srpska operacija toga dana započela. Međutim, nakon analize pokazalo se da je operacija započela mnogo pre nego što su se začuli hici. Stacioniranje srpskih snaga iza naših bunkera, iza naših položaja, izvršeno je pre nego što su započele borbe. I između 6 i 7 sati ujutru srpske snage bile su stacionirane iza bunkera i nisu mogle videti gde se tačno nalazi bunker i počeli su pucati sa ceste kako bi provocirali vatru iz bunkera. I bunker je odgovorio sa kratkim rafalom nakon te provokacije. Nakon toga su srpske snage ustanovile gde se nalazi bunker i opalile zoljom i ulaz bunkera. I taj je bunker eliminisan. I tada je Isma Ljuma, vojnik, poginuo. Ti vojnici su dali signal sa 12,7 mm , to je bio samo kratki rafal. Naši vojnici počeli su napuštati bazu, a neki od njih, poput Mehmeta Mustafe i Sadika Majote, bili su pogođeni na izlazu iz svoje kuće, na stepenicama kuće. To se dogodilo 15. januara.

ROBINSON:

            Gospodine Buja, ali to nije redosled događaja koji vi navodite u vašoj izjavi. Vi u vašoj izjavi niste spomenuli da su se srpske snage rasporedile iza bunkera i počele pucati sa brda Čestak kako bi provocirale uzročnu vatru iz bunkera. Meni se čini da vi to sada prvi put kažete. Zašto?

SVEDOK:

            Ne, to nije prvi put, jer to postoji u mojoj izjavi. Ja ne znam tačno u kojem paragrafu, ali ako sve to pogledam mogu vam to pronaći. Paragrafi koji su ovde sada pročitani, ti su paragrafi napisani kako bi se razjasnila pogibija ovih vojnika.

ROBINSON:

            Izvolite, gospodine Milošević.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Rekli ste da su iz tog teškog mitraljeza ispalili rafal da bi odgovorili na provokacije zato što su Srbi pucali, a dva reda gore rekli ste da su ta tri metka ispaljena kao signal za uzbunu. Kažete: "to je automatski predstavljalo uzbunu za vojnike OVK u Račku", to vam je na kraju prvog pasusa na strani 12. Da je to automatski predstavljalo uzbunu. Jeste vi pucali za uzbunu ili ste pucali kao odgovor na vatru. A pre toga ste rekli da su Srbi došli bez ijednog zvuka.

MEJ:

            Ne mogu se postavljati pitalja ove dužine. Nemoguće ih je pratiti. Ili postavljajte kratka pitanja ili ćemo morati da završimo. Već ste sve to ustvrdili svedoku. On je objasnio kako se sve desilo, kako su Srbi pucali prvi, a onda su oni pucali kao znak za uzbunu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, gospodine Mej, onda ste sve ovo vi objasnili, prema tome, možemo da idemo dalje jer to uopšte nije teško.

            Znači, Ismail Ljuma i Enver Rašiti, vojnici OVK,  poginuli su Račku, je li tako?

SVEDOK:

            Na položaju bunkera, iznad Račka, da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da li je tačno da se jedinica u Račku zvala  Račka jedinica  i da su imali svoja mesta gde su zauzimali položaje, patrolirali, itd.?

SVEDOK:

            Ne. Jedinica Račak, kako je bila poznata među narodom, bila je deo drugog bataljona 161. brigade.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja sam vas pitao da li se ta Račka jedinica, kako je vi zovete, raspoređivala, patrolirala, imala položaj, izvršavala zadatke u tom rejonu? A koje je dalje formacije bila, to vas nisam pitao. Je li tako ili ne?

SVEDOK:

            Nisam razumeo pitanje.

MEJ:

            Shvatićete poentu ako pročitate nastavak onog pasusa koji ste već čitali. Videćete da se pominje jedinica Račak koja ima konkretnu zonu, koja patrolira. Da li vidite to? Taj pasus počinje rečima: "Oni su patrolirali uglavnom na teritoriji Belince ...".

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Zvali su je, kažete, Račka jedinica, imali su određena mesta gde su patrolirali, zauzimali položaje, u slučaju napada morali su da se rasporede u bunkere i rovove u tom kraju. E, sada mi odgovorite na pitanje, kada je ispaljen taj kratki rafal uzbunjivanja, da li su vojnici pojurili uzbunjeni da, po ovom vašem opisu, zaposednu bunkere i rovove ili su krenuli da beže?

SVEDOK:

            Vojnici ove jedinice imali su naređenje da u slučaju granatiranja od strane srpskih snaga treba da se probiju do rovova koji vode prema bunkeru iznad Račka. Tokom srpskog napada sa Česte i rafala iz 12,7 milimetara iz bunkera, oni su počeli da izlaze iz baze kod Klisure, kod Račka i iz kuće Mehmeta Mustafe. Kada je ubijen Muja Sadik, ubijeni su, takođe, i neki vojnici u dvorištu baze. Komandant i Kokolari koji je, takođe, bio poznata pod nadimkom Budakovo,  bili su tamo i vojnici su uspeli da se probiju prema našim položajima. Sve vreme su bili meta pucnjave. Ubijen je komandant Jašari, mnogi su povređeni, a Jašari je bio sa komandantom jedinice Račak. 

MEJ:

            I kakav je bio konačni rezultat, da li su stigli do rovova i da li su okupirali rovove, ili su bili ubijeni na putu do njih? Šta se desilo kada su napustili bazu?

ODGOVOR:

            Vojnici ove jedinice su pokušali da izađu prema bunkeru i okolnim položajima. U pucnjavi koja je usledila ubijen je Ismail  i Luma kod bunkera. Drugi vojnici koji su krenuli prema bunkeru su, takođe, ubijeni u dvorištu kuće gde je bila naša baza. To su  i Kokolari i zamenik komandanta ove jedinice Ali Beća.

MEJ:

            Koliko ja razumem, oni su pokušali da uđu u rovove i u bunker, međutim, izvestan broj je poginuo, a ostali su napustili to mesto, da li je to tačno?

 

ODGOVOR:

            Da. Jer, bilo je, takođe, i osam ranjenih i njih su odneli drugi pripadnici čete, odneli su ih dalje od tog položaja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Dakle, vojnici su izašli iz kuće, krenuli na svoje položaje. Ja vam citiram ono što piše u vašoj izjavi: "Bili su sigurni da će tamo biti naša vojska, ali su se našli u unakrsnoj vatri a da nisu znali odakle dolazi. Nekoliko njih je pokušalo da pobegne preko potoka sa stražnje strane dvorišta, neki su tamo ranjeni. Preživeli su uspeli da se prebace preko brda u Lužak, u opštini Štimlje. Komandir jedinice Afed Bilali, zvani Ćopa, je iz vatrenog oružja teško ranjen u nogu u pokušaju da pobegne u Lužak. Na istom mestu je ubijen i Skender Ćali, koji je bio s njim". E, sada to isto tako, jer se to tako dogodilo, to kako ste sada opisali?

SVEDOK:

            Ne mogu da nađem taj pasus.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, to vam je odmah iza ovih koje sam vam malopre citirao, to ide sve svojim redom.

SVEDOK:

            Ja sam rekao da su vojnici, jedinice Račak bili napadnuti kada su pokušali da stignu do bunkera koji su prethodno zauzeli Srbi, mada smo mi to sve kasnije saznali, a u to vreme vojnici nisu znali odakle stižu hici zbog toga što je vatra bila sa svih strana srpskih snaga koje su bile iznad naših snaga. Vladala je konfuzija među našim vojnicima. Ovo što ovde piše, zasnovano je na izveštaju koji su mi dostavili vojnici jedinice Račak kasnije. Međutim, u to vreme, sami vojnici su bili dezorijentisani. Neki vojnici su pokušali da stignu do bunkera, neki su poginuli na putu, dvojica su poginula kada su izlazili u dvorištu. Dvojica su ...

MEJ:

            Mislim da smo to već čuli. Izvolite dalje, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, pošto sada ovaj opis otprilike odgovara onom opisu koji je prethodni svedok, skrećem vam pažnju gospodo, Agron Memedi, isto govorio, samo što je on rekao da su oni svi bili civili?

MEJ:

            Vi ispitujete ovog svedoka, ne komentarišete svedočenje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Poklapaju im se izjave, samo što jedan objašnjava da su bili vojnici UČK-a, drugi da su bili civili. E, sada, molim vas, juče ste ovde izneli, naime, druga strana. ....

MEJ:

            Hoćete li ovom svedoku ustvrditi da su ljudi koji su ubijeni u udolini zapravo, vojnici OVK-a, da li ćete to tvrditi? Ako je to vaša tvrdnja koju želite da sugerišete svedoku, tako i recite. Recite da su 20 i više civila koji su tamo nađeni, zapravo, bili pripadnici OVK-a. Je li to što želite da kažete?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dozvolite da upotrebim prvo papir koji je juče podnela druga strana, a to je, kako vidim, izveštaj, taj dnevni izveštaj koji je policija poslala višim vlastima, odnosno svojom linijom u vezi sa ...

MEJ:

            Dokazni predmet 211.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne znam koji vam je dokazni predmet, ovde piše OTP referens 2873. A egzibit koji vam je ne znam. To je izveštaj koji je potpisao šef smene operative, mlađi vodnik prve klase, itd. Znači, redovni izveštaj koji kaže ono isto što kaže i ovaj ovde svedok, samo malo drugim rečima, da je na policiju pucano iz teškog naoružanja, znači protivavionskim, mitraljez 12,7 milimetara je teško naoružanje, to smo potvrdili.

MEJ:

            Odakle vi to čitate? Sa kog mesta u izveštaju čitate.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pročitaću ovo što se tiče Račka. "Dana 15. 1. u 03.00 časa, preduzete su mere blokade sela Račak u cilju hvatanja i uništenja terorističke grupe za koju smo raspolagali podacima na području SUP Uroševac, izvršila više terorističkih napada sa smrtnim posledicama". Da li je sporno da je tamo bila grupa od 47 vojnika? Pretpostavljam da nije.

MEJ:

            Sve smo to već prošli, nema potrebe da prolazimo još jednom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To je znači jasno i tačno. Piše: "U 6.30 časova stavljeno je selo Račak u potpuno okruženje, prilikom nastupanja dela posebne jedinice policije SUP-a Uroševac", ovo PJP znači posebna jedinica policije SUP-a Uroševac, "na samom ulazu u selo Račak, iz pravca Štimlja,  od strane pripadnica šiptarskih terorističkih bandi otvorena je vatra iz ručnog bacača i pešadijskog naoružanja. Na vatru je odgovoreno, teroristi su se pred nastupanjem pripadnika policije povukli u selo Račak i neprekidno otvarali vatru na njih. Borba sa teroristima trajala je do 15.30 časova, a za vreme pretresa sela na pripadnike policije otvarana je vatra iz Brovinga, kalibra 12,7 i minobacača. Teroristička grupa je likvidirana uz maksimalne napore pripadnika policije. Da li ste potvrdili molim vas da ste upotrebili minobacače protiv policije toga dana.

SVEDOK:

            Da. Koristili smo

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Potvrdili ste da ste upotrebili teško oruđe 12,7 mm, a ovom lakom...

MEJ:

            Molim vas napravite pauzu. Da li je tačno da ste koristili minobacače.

SVEDOK:

            Molim vas dozvolite mi da razjasnim. U Račku je ubijeno 41 civil, sudbina drugih je jeoš nejasna

MEJ:

            Ovo je izveštaj koji je dala policija vama radi komentara i pitaju vas u vezi pominjanja raznog oružja, navodi se, ručni bacač, da li je to tačno.

SVEDOK:

            Posle početka sukoba i posle prvih  hitaca sa Česte, sa položaja koji sam pokazao na  karti, to je tačka broj 10, ručni minobacač kalibra 500 mm je korišćen, ispaljena je sa zida na Petrovu gde sam 15-og govorio o kratkom rafalu vatre iz bunkera i da je bunker eliminisan. Što se tiče ovog izveštaja, radi se o dezinformaciji jer tu piše da smo mi započeli napad u upravo to optuženi pokušava tako da prikaže. Ono što je važno je da su srpske snage započele napad a mi smo reagovali sa položaja Petrova iz  minobacača 500 mm tek kad se oklopni transporter pojavio u našem dometu iz pravca brda Česte. To je bio jedini naš položaj koji  je bio operativan do 11 sati. Posle 11 sati kada su se vojnici pregrupisali, počele su borbe oko Česte na ...

MEJ:

            Imali ste priliku da prokomentarišete. Izvolite, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Mislim da ste u izveštaju lepo videli da je radi hvatanja terorističke grupe, prema tome ovo što se dešavalo nije sporno, korišćeno tepško oružje, minobacači protiv policije koja je došla da uhvati  ove  što su ubijali okolo. Dalje, kaže u akciji...

MEJ:

            Ovo je rasprava i gubitak vremena. Šta još imate da pitate?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dalje pišete u ovom izveštaju, koji nisam ja doneo nego ga je donela druga strana, u akciji je likvidirano oko 60 pripadnika šiptarskih terorističkih bandi. Pred kraj akcije na lice mesta izašli su istražni sudija Okružnog suda u Prištini, Danica Marinković i zamenik okružnog javnog tužioca iz ....

MEJ:

            Ovde ćemo se zaustaviti, nećemo ići dalje. Ono što se navodi u ovom dokumentu je da je 60 pripadnika terorističke bande, tj. OVK likvidirano. Koji bi bio vaš komentar na to.

SVEDOK:

            Kao što piše tu, radi se o 60 terorista i to uključuje 9 vojnika OVK ali takođe i civile koji su masakrirani u Račku. To znači da to nije ukupno 60, ukupna cifra je oko 50. RAdi se o tome da se ista brojka pominje nekoliko puta i uključuje i vojnici OVK i civili iz Račka i svi oni se nazivaju teroristima. To su svi ljudi koji su bili ubijeni u dolini brda Babuš i u selu račak, kao i vojnici koji su ubijeni kod klisure gde je bila naša baza.

MEJ:

            Izvolite,  gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, ovde piše u izveštaju: "za vreme izvođenja akcije nije stradalo nijedno civilno lice". Molim vas, izveštaj se šalje, to je 15. januar 99. godine, izveštaj je redovan šalje se svojom komandnom linijom. Mora da bude tačan, proveren i potpisan. Ovde lepo, u zvaničnom izveštaju organa vlasti, kaže "za vreme izvođenja akcije nije stradalo nijedno civilno lice". Policija je ima vrlo strikntu naredbu da se vatra ne otvara ako će biti pogođen civil. Oni su bili dužni da o tome izveste i izveštavaju  da nije poginulo nijedno civilno lice i ja to tvrdim da su poginuli isključivo...

MEJ:

            Da, mi to možemo sami da vidimo. Da li ovde ima i jedna reč istine.

SVEDOK:

            Tu nema istine jer kao što je verifikaciona misija OEBS tvrdila kao i svedoci Račka koji to mogu potkrepiti, većina ljudi koji su bili ubijeni su bili civili uz izuzetak 9 vojnika koji su pripadali jedinici Račak. Ostalo su bili civili. Ovo je fabrikovani izveštaj koji je napravila policija, a policija je pravila takve izveštaje radi dezinformacije i da bi prikazala stvari da se ne ubijaju civili. Ti izveštaji su sastavljani po naređenju i po narudžbini. Radi se o 41 civilu, istina je da je ubijen 41 civil, a sudbina 1 nije poznata.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To da li su bili civili ili nisu postoje mnogi nalazi da ih mi ovde više ne raspravljamo, a ko je fabrikovao Račak, to je celoj planeti poznato. To je Viliem Voker, koga ćemo imati prilike da vidimo iduće nedelje.

MEJ:

            Zaustavite se sa komentarima. Prekinite komentare i nastavite sa pitanjima. Svedok kaže da je ovaj izveštaj fabrikovan. Pređimo na sledeće.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kao što vidite podudara se u mnogo čemu sa izjavama svedoka i u pogledu vremena i u pogledu neosporne činjenice da je bila bitka, a ne nikakav masakr.

MEJ:

            Sve su to vaši komantari. Imate li još nekih pitanja za svedoka.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas ovde je bilo dosta sporno kako eto neki ubijeni su bili u godinama u kojima sigurno nisu bili vojnici UČK, pa se pominjali 60 godina itd. Zamolio bih vas da komentarišete ovaj jedan pasus na 13 strani koji glasi ovako: "Dva druga vojnika Sadik Mujota, star 61 godinu iz Malopoljaca - to vam je prvi pasus na 13 strani u srpskoj verziji i još jedan vojnik Memet Mustafa star 62 godine", dakle govorite o vojniku Mujoti od 61 godine i Mustafi od 62 godine. Brat  Ahmeta Mustafe, naglašavate civila, ubijenog 15. januara bili su u Račku kod njegovog rođaka. Znači, ta dva vojnika UČK ne spadaju u onih 47 vaših, nego su oni bili u Račku kod rođaka. Imaju 61 godinu i 62 godine i onda gde se nalazi kuća što nije važno, a na kraju pasusa kaže: "kada je počela pucnjava svaki vojnik je bio dužan da ode u komandu  i oni su upravo to i činili. Nakon što je Sadik ubijen, njegova 15-godišnja ćerka Hanu Šake je poginula dok mu je pritrčavala". Za tu devojčicu se tvrdilo da su je masakrirali kao civila, a ovde vi sami kažete: "pritrčavala mu kad je poginuo". Znači, vojniku UČK. Jesmo li bar razjasnili to pitanje.

MEJ:

            Molim vas, sačekajte. Dajte svedoku da odgovori. Već ste dva pitanja postavili. Imamo dve tvrdnje. Prva je je sledeća da je bilo vojnika OVK  koji su imali više od 60 godina. Da li možete to potvrditi, gospodine Buja.

SVEDOK:

            Da. Ja ću razjasniti. Da smo hteli da ovo isfabrikujemo mi bismo rekli da su ova dva starija čoveka bili civili. Istina je da su oni bili vojnici OVK mada nam je bilo teško da ih prihvatimo u vojnike zbog njihove starosti, ali oni su insistirali. Insistirao je Mehmet Mustafa, koji je rekao da nikada neće da preda svoje oružje koje je uvek njemu pripadalo, a Sadik Mujota je učestvovao od početka rata na Kosovu. Tako da smo napravili izuzetak u slučaju ova dva čoveka zbog toga što nismo hteli da imamo naoružane civile u svojoj blizini i zato smo ih prihvatili kao vojnike, primili smo ih. Međutim, optuženi sada tvrdi da je Hanemsa  pomenuta kao jedna od žrtava pokolja. Mogu reći da on manipuliše sa imenima zbog toga što među civilima koji su poginuli u pokolju ima jedan Mehmed i još jedna Hanemša. Tako da među tim masakriranim civilima imamo Hanemša na spisku koji posedujete, dok je Hanemša Mujota ubijena pored svog oca. Ona je bila ćerka Sadika Mujote.

MEJ:               

            Sada je vreme za pauzu od 20 minuta. Ima još jedno pitanje gospodin Najs koje je trebalo da spomene juče, a to je sledeće: trenutno pleminarna sednica za sušđenje je planirana za 10, 11, 12. Mi smo predvideli, tačnije predlažemo da pokrenemo pitanja o tome da li će biti moguće da održavamo rasprave 10 i polovinu dana 11 umesto plenarne.

NAJS:

            Hvala. To je veoma korisno da znamo unapred.

MEJ:
            Pauza od 20 minuta.

Molim ustanite.

 

posle pauze

 

MEJ:

            Danas nam je ostalo još sat vremena za ovog svedoka i nakon toga idemo na sledećeg. Izvolite, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U trećem pasusu na 13 strani samo konstatujete "drugi vojnici su se raspršili i znamo da su neki od njih ranjeni, ne znam kojim putem su otišli ali su završili u Lužaku". E, sad moje pitanje glasi, vezano je za tri stava niže, ovaj veliki stav na strani 13 kažete: "vojnici su jedan za drugim stizali u Lužanj i priče su bile veoma konfuzne te su neki rekli da je preživelo samo tri, četiri, a ostali poginuli". Dakle, pitanje glasi kada ta tri-četiri odbijete od brojke 47 koju ste sami konstatovali, ispada da su poginuli 43 ili 44, što se potpuno uklapa u brojke poginulih članova UČK u Račku. Je li to tako ili nije?

MEJ:

            Jeste li shvatili pitanje, gospodine Buja.

ODGOVOR:

            Da, shvatio sam pitanje. To nema nikakve veze sa ovim, jer ti su vojnici došli do Luška i zatim se razišli. Od njih trojice ili četvorice dobili smo informaciju da su stigli pre 11 sati. Oni su sa sobom nosili ranjene bilo je 8 ranjenih i iz informacija koje smo dobili moram reći da je došlo do konfuzije. Ove informacije su bile zbunjujuće. Jer, neki vojnici na primer, sami uspeli su javiti nešto onima koji su poginuli. Mi nismo imali nikakve informacije o vojnicima u Račku sve negde do 11,00 sati. Želim takođe dodati da ono što stoji u policijskom dokumentu da je ubijeno 60 terorista. Da ako pogledamo sledeći dan da tamo piše da ih je ubijeno 15 iz toga onda proizilazi da su ostatak bili civili. To vidimo i iz izveštaja koji su same srpske vlasti sačinile.

MEJ:

            Molim vas da samo odgovorite na ovaj pasus o ovoj izjavi o kojim vam je postavljeno pitanje. Želimo to razjasniti. Pasus na koji vam je skrenuta pažnja kaže da su vojnici jedan za jednim dolazili u Lužak i da su njihove priče bile toliko konfuzne da su neki rekli da su preživela samo trojica ili četvorica i oko 11,00 sati došao je i zadnji vojnik. To je jedan ili dva paragrafa iza ovoga gde se spominje 60 vojnika. Dakle, da li nam možete biti od pomoći ovde.Da li je tačno da su zadnji vojnici stigli u Lužak oko 11,00 sati.

ODGOVOR:

            Da, oko 11,00 sati tada su stigli zadnji vojnici uz izuzetak komandira jedinice. On je ostavljen jer je bio ranjen na mestu gde je ranjen. No, bilo je mnogo konfuzije u vezi s tim informacijima jer, i sami vojnici bili su dosta konfuzni i dali su različite iskaze. Oni nisu svi ubijeni zato jer su neki i stigli. Ranjeni vojnici su došli i oni koji su preživeli su došli i svi su oni došli pre 11,00 sati.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, možemo da idemo dalje, nadam se. Da li je tačno da je negde oko 11,00 sati položaj iznad Račka bio za vas izgubljen, odnosno da položaji nisu bili više pod vašom kontrolom. Je li tako?

ODGOVOR:

            Mi više nismo imali kontrolu nad bunkerom iznad Račka i to od samog početka borbe. Vojnici nisu mogli otići na taj položaj, ja sam to već objasnio, 8 vojnika je tamo ubijeno, a 8 ih je ranjeno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, dakle u ovom velikom pasusu na strani 13, negde oko sredine strane, piše "položaj iznad Račka više nisu bili pod našom kontrolom. Odlučili smo da napadnemo sa drugim jedinicama koje smo imali. Tu odluku je donela kompletna komanda zone, izdao sam naređenje zameniku komandandanta Izmiru, starom 38 godina iz Homoglave, opština Uroševac da napadne sa četom da bi povratio položaje. Ja sam napao sa jednom jedinicom diverzantsko izviđačkog bataljona, koja je dolazila iz glavnog štaba iz Petrova da nam pomogne. Držali smo bataljon Jezerce u stanju visoke pripravnosti u slučaju napada sa druge strane". Znači, vi ste odlučili da napadnete s drugim jedinicama koje ste imali i izdali naređenje ovome Izmiru da napadne  i  povrati položaje. S koliko ste snaga napali položaje u Račku, po vašoj proceni?

ODGOVOR:

            Imali smo otprilike stotinu vojnika u našoj bazi i sa njima smo pokušali ponovo zauzeti te položaje. Ti vojnici nisu bili iz jedinice u Račku. Jer oni su bili veoma zabrinuti neki od njih bili su ranjeni morali su otići u poljsku bolnicu. Tako da smo mi napali  sa drugim jedinicama. Na primer, jedinicom iz Ravca i drugim jedinicama koje su se nalazile pod komandom zone. Taj napad je izveden sa otprilike 80 vojnika.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Dobro. To znači, pored 47 vojnika koji su bili u bazi u Račku, toga dana u Račku po ovome što vi sada tvrdite učestvovalo je u borbama još 80 vojnika što ukupno daje učešće vaših vojnika, kako ih vi nazivate, u borbama od najmanje 127 vojnika. Je li tako?

ODGOVOR:

             Nije bilo 127 vojnika. Zato jer je jedinica iz Račka bila paralizirana 9 ih je ubijeno, 8 ranjeno, a vojnici drugih jedinica okupili su se da napadnu i ponovo zauzmu položaje koje smo izgubili. Međutim, ja sam isto tako objasnio da je na naše snage pucano iz teškog oružja i naš zamenik komandanta primio je izveštaj da naše snage ne mogu delovati zbog intenziteta vatre. Dato je naređenje da se ponovo zauzme Lužačka klisura koja je kao što sam već ranije objasnio na cesti za Krakovo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Dobro, vi kažete, u ovom poslednjem pasusu na strani 13, u 11,30, dakle još je pre podne, "izdao sam naređenje da se povrate položaji". Tada ste uveli u borbu u Račku ove druge jedinice koje pominjete. Dakle, borba ja trajala, intenzivirala se uvođenjem novih jedinica po vašoj naredbi u 11,30 sati. Je li tako ili ne?

ODGOVOR:

            Da, vojnici su se pregrupisali i započeli smo sa napadom da ponovo zauzmemo naše položaje. Već sam objasnio da smo naišli na jaku vatru srpskih snaga. Tako da nismo mogli napredovati. Borbe su započele iza 11,00 sati i trajala je sve do večeri.

MEJ:

            Odakle ste napredovali i u kom smeru ste napredovali. Možete li to pokazati na karti?

SVEDOK:

            Da.

KVON:

            Gospodine Buja, ako pogledate levu stranu karte videćete tamo belu strelicu pokraj koje piše K1. Da li to pokazuje ovo o čemu ste vi govorili?

ODGOVOR:

            Ovaj položaj je uvek bio položaj za napad i ja sam sa tog položaja gledao Lužačku klisuru i kao što sam već rekao u izjavi. Tamo sam primio informacije i sa tog položaja nad Lužačkom klisurom išli smo na cestu za Krajkovo u smeru položaja koje smo imali a izgubili. Ja bih cestu za Krejkovo mogao bolje pokazati na ovoj drugoj mapi, zato jer se ona ovde ne vidi na ovoj karti ona je ispod dna. Prema tome, mi smo išli u smeru našeg položaja ali naišli smo na tešku vatru i izbori kao u Štimlju vojska koja je bila stacionirana ovde, i takođe sa položaja označenog slova C. To je takođe bila intenzivna vatra. Ovaj položaj označen brojem 10 srpske snage napale su sa ceste, i to nas je sprečilo da napredujemo u tom smeru i da zauzmemo te položaje. Mi nismo znali šta se toga dana dešavalo u Račku. Jer, u ovom delu ovde u ovom delu su odvedeni civili iz Račka i tu je bila i naša baza kao što sam već objasnio.

MEJ:

            Da li ste vi došli u blizinu Račka tokom tog napada.

ODGOVOR:

            Ne, jer izveštaj mog zamenika komandira glasio je da je vatra veoma jaka, isto tako izveštaj obaveštajne službe OVK govorili su o tome da jake policijske snage napadaju u tom smeru. Prema tim informacijama radilo se o nekih 600 pripadnika pešadije koji su branili položaje koje su srpske snage obezbedile. Prema tome, bilo je veoma teško napredovati. Ja sam izdao još jedno naređenje da ostanemo gde jesmo i da štitimo Lužačku klisuru koja je bila od vitalne važnosti za našu jedinicu, kao što sam već juče objasnio. Isto tako od vitalne važnosti za celu zonu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To se događa u Račku kad smo upravo maločas konstatovali da su vam stizali u Lužak pripadnici Račke jedinice, i izvestili vas da su poginuli svi osim ta trojica, četvorica.

MEJ:

            Možete sesti.

SVEDOK:

            Oprostite, ja sam rekao da smo dobili informacije o vojnicima u Račku ali ta jedinica nije mogla ustanoviti šta se dešavalo u samom Račku jer ja sam već objasnio gde se nalazila naša baza. Ta je baza bila u jednoj klisuri iznad Račka i mi obično ne bismo imali nikakve informacije o samom selu. Uostalom srpska policija  i vojska su ušli u selo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da nastavimo. Vi ste uveli još 80 ljudi u borbu i u ovom posledljem pasusu kažete na 13 strani: "iz Petrova sam minobacačima napao Srbe  na brdu Česta. Morali smo postavimo našu jedinicu na položaje izvan Petrova prema Račku ali je čak i odatle kretanje bilo nemoguće. Minobacači su pogodili cilj, a svrha je bila da oklopnim transporterima spreči napredovanje. To je omogućilo zameniku komandanta da krene i zauzme liniju fronta. Od naših položaja do brda Česte direktnom  linijom je bilo oko 600 metara. Ovaj kraj u Petrovu mi smo zvali zid". Dakle, iz svega što govorite borbe u Račku i oko Račka traju ovim vašom kontranapadom posle 11.30 još do negde 15 časova. Je li tako ili ne?

SVEDOK:

            Da, međutim moram ovde objasniti da je položaj koji sam ja napao, a koji je  označen brojem 10, položaj na izlazu iz sela Petrova i mi nismo bili u stalju napredovati. Mi nismo bili u stalju napredovati da vidimo, budući da su oni bili u stalju nas direktno gađati.  To je bio položaj čija je svrha bila da nam pomogne da zauzmemo naše stare položaje. No, kad nam je zamenik komandira omogućio da ponovo zauzmemo front, mislim na liniju  fronta koju sam ranije spomenuo, na Česti za Krajkovo.

MEJ:

            Da li je tačno da ste vi iz minobacača gađali snage na brdu Česta kako bi sprečili oklopna vozila da krenu  prema napred. Da li je to tačno.

SVEDOK:

            Da. Mi smo koristili minobacač od 500 sa tog položaja i to nam je dalo domet od 500 metara pa smo koristili paraboličku putalju i ak je time vatrena moć oslabljena. A do Česte je bilo nekih 600 metara daleko.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da li je jedna stvar jasna. Dakle, borbe su počele oko 6.30 i borbe su nastavljene do 15 sati, kako vi tvrdite, jer već kasnije tvrdite da su u 16 čsova vaši krenuli...

MEJ:

            Pa dozvolite mu da odgovori.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, izvolite odgovorite.

SVEDOK:

            Već sam to objasnio. Do 11 sati mi nismo mogli napasti da zauzmemo naše položaje zato jer smo se morali regrutovati. I dobiti informacije o tome šta se dešava. Nakon što smo dobili te informacije mi smo se u komandi sastali i odlučili da napadnemo kako bi ponovo zauzeli te položaje.

MEJ:

            Međutim, pitanje je u ovom trenutku kada je, kada su borbe završile. U vašoj izjavi stoji da su se završile u 15 sati, da li je to tačno.

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, i po vašoj izjavi borbe su trajale od 6.30 do 15 sati. A i po izveštaju policije to se vreme poklapa. Znači...

MEJ:

            On je rekao da je došlo do prekida. Ne moramo se na to vraćati. U 11 sati svi su oni vratili natrag u Gudačku klisuru i tek nakon toga su započeli napad.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, pretpostavljam da su borbe trajale od 6.30, a ne da su počeli napadi. Oni su kontranapad počeli nakon toga. Ali ono pucanje iz mitraljeza, minobacača itd. bilo je ujutru, a ne posle 11.30. Ali da idemo dalje, molim vas. Nakon 16 sati, kažete, vaši vojnici su krenuli prema vašim starim položajima iznad Račka, ali u to vreme nije otvarana vatra, pa ste se kretali bez otpora, jer su srpske snage već bile otišle, je li tako ili ne.

SVEDOK:

            Da. Jer srpske snage opšte  nisu napadale tokom noći.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači, da li je tačno da ste ponovo zauzeli položaje pošto je policija otišla. "Vratili smo se na te položaje sa namerom da pronađemo mrtva tela vojnika koja smo izgubili i da pronađemo neke od naših ranjenih. Vratili smo se na te položaje na osnovu informacije koju je Afid Bilali, zamenik komandira poslao, radio vezom i otišli smo tamo kako bi pronašli leševe tih vojnika".

            Da li ste se vratili, vi kažete da jeste. E sada kažete da je Fehmi Mujota bio u kontaktu sa OEBS-om, da je on bio oficir zadužen za moralno-politička pitalja, da je bio član UČK, ali nije nosio uniformu i oružje. Dakle, nije uniformu nosio. Je li tako?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Skrećem pažnju da ste juče tvrdili da su svi vaši pripadnici nosili uniforme. A sad sledeće pitanje imam. Te večeri se sastao sa OEBS-om u Petrovu i obavestio ih o vojnim izveštajima. Znači, OEBS je obavešten o svim ovim elementima događaja u Račku te večeri u Petrovu od strane Fehmija Mujote, je li tako.

SVEDOK:

            On ih je informisao o pitanjima koja se tiču vojnika OVK, jer mi tada nismo imali nikakve informacije o civilima u Račku što stoji u mojoj izjavi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, ali juče ste rekli da ste imali informacije ali niste hteli da idete tamo. Juče ste usmeno ovde u mikrofon rekli da ste imali informacije, imali saznanja, ali da niste videli i niste hteli da idete tamo jer ste čekali da dođe Voker, je li  tako ili nije.

SVEDOK:

            To nije tačno. Juče sam rekao da je tokom sastanka Fehmija Mujote sa OEBS-om da su civili koji su preživeli Račak rekli da je došlo do masakra. Mi smo tu informaciju primili sa skepsom i hteli smo to proveriti sledećeg dana. Ja nisam rekao da sam čekao da dođe Voker jer ga mi nismo očekivali niti smo znali da će on doći sutradan.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, rekli ste da ste čekali verifikatore, to ima na transkriptu. A niste, da proverimo još jednom,  otišli tamo jer je bio mrak i jer je bio sneg. To ste rekli juče, pretpostavljam da se sećate.

SVEDOK:

            Da, juče sam rekao da nismo imali prilike izviditi teren jer je bio mrak, bilo je snega, a to je bilo isto tako nemoguće zbog srpskih snaga. Zato smo čekali do sledećeg dana kako bismo to proverili. OEBS je to takođe morao verifikovati, morao je verifikovati te informacije koje su došle od civila i zato su Fehmi Mujota i OEBS otišli da provere masakar u Račku sledećeg dana.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, kažete niste mogli zbog policije a ušli  ste u Račak već u 16 sati jer je policija otišla. Da li vam je to kontradiktorno, to što ste sad tvrdili, da niste mogli zbog policije. Jer pre toga tvrdite  da ste ušli u Račak u 16 kad je policija otišla. Je li tako ili nije.

MEJ:   

            Ne shvatam šta sad želite reći. U čemu je poenta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Poenta je u tome što tvrdi da nije  mogao od policije da ode u Račak, a pre toga je rekao, piše u izjavi, da su se vratili u Račak u 16 časova pošto je policija otišla. Kakva mu je policija, koja je otišla, mogla da smeta.

MEJ:

            Da, gospodine Buja, možete li odgovoriti na to.

SVEDOK:

            Da, časni sude. Ja nisam rekao da smo se mi vratili u Račak, rekao sam da smo se vratili do naše baze kako bih tamo pronašli mrtve i raljene i kako bi pronašli komandira jedinice Ahmeta Bilalija. A u sam Račak nismo ušli jer je zadatak  vojnika bio da kod baze pronađu mrtve i raljene. Veza baza je ovde, naši položaji bili su ovde i nije opšte bilo pitalja o tome da bi se išlo u područje samog Račka. Mi smo se vratili u bazu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ako nije pitanje da se ide u područja Račka što vam onda ovo obrazloženje služi da niste mogli od policije, da niste mogli od snega, da niste mogli od noći, ako nije uopšte bilo pitanje. Zašto navodite ta tri razloga zašto niste otišli.

SVEDOK:

            Zato jer su policija i vojska bili na ovim položajima ovde kod Rešteljeve i oni su mogli pucati sa bilo kojeg položaja da smo mi pokušali ući u samo selo. Čak i sledećeg dana ujutro bilo nam je teško da se krećemo zbog tih položaja. Sa tih položaja moglo se pucati na ovu cestu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, pošto su se vaše snage vratile u Račak već u 16 sati, taj je razlog otpao, a ovaj drugi o snegu, o kakvom snegu govorite kada smo juče na kaseti videli kako se žuti trava svuda tamo i da su možda samo ostaci snega. Je li moguće da su takvi ostaci mogli da predstavljaju prepreku za vas da se krećete. Nigde snega nema na onim snimcima koje smo gledali juče. I kad kamera zahvati okolinu vidi se svuda žuta boja ...

MEJ:

            Pustite svedoka da odgovori na ovo drugo pitanje.

SVEDOK:

            Bio je januar, iako na snimku izgleda kao da je bilo leto. Bilo je veoma  hladno a to je bila zima, a bilo je i snega, pogotovo u planinama.  Na snimcima se ne vidi puno snega zbog toga jer su mnogi tamo hodali, tamo su došli mediji. Međutim, tokom noći bilo je veoma hladno i bilo je snega.

MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da se ne zadržavamo više na tome, da štedimo vreme, mislim očigledno je jasan odgovor. Vi kažete tada je došao Vilijem Voker da verifikuje pokolj. Kad kažete došao da verifikuje pokolj znači vi ste prvo utvrdili pokolj i sad došao Voker da ga verifikuje. Je li to tako ili ne.?

SVEDOK:

            Mi nismo to proverili. Međutim, ono što se dogodilo u Račku na osnovu informacije koje su dolazile od civila to smo mogli proveriti odmah sledeće jutro predstavnik OEBSA otišao je na lice mesta. A sledili su ih novinari i Voker. Osim toga on je brinuo o informaciji od svojih vlastitih timova i zato je tamo došao da to proveri.

MILOŠEVIĆ:

            A da li je možda istina da ste vi doneli tamo neka tela poginulih u borbama a onda doveli Vokera da verifikuje to. Da ili ne?

SVEDOK:

            Ne. Jer mi nismo bili tamo na mestu zločina prvi. Prvi koji su došli je bio tim OEBSA, to se može lako videti na snimcima koji su juče pokazali. Tamo se vide svi masakrirani ljudi, vidi se krv, vidi se rane od metaka, sve mrlje koje su ostale na njihovoj odeći, sve se može videti. I bilo bi nemoguće to inscenirati. Osim toga to su bili stanovnici Račka i u našim jedinicama bilo je ljudi iz Račka i bilo bi nemoguće njih zavarati, bilo bi nemoguće iscenirati ovakvu vrstu masakra, nemojte mi to nametati.

ROBINSON:

            Kada iznosite teze u važnim stvarima kao što je ova morate biti nedvosmisleni. Ne smete reći a nije ni možda istina ustvari da. Prema tome vaša teza je da su oni tamo doneli leševe. Ja vam sugerišem da onda kažete sasvim jasno, glasno i otvoreno.

MILOŠEVIĆ:

            Ja sam to jasno, glasno i otvoreno rekao. Ali su oni tamo doneli leševe i nabacali ih jedne na druge.

ROBINSON:

            Ne. U ovoj verziji koju ja čujem vi ste  rekli da nije možda istina da - vi iznosite vaše teze, morate ih izneti jasno, nedvosmisleno, u izričitom obliku.

MILOŠEVIĆ:

            Pa, evo izričito sam izneo.

            Upravo članovi UČK, stanovnici Račka, o njima se radi. Mada nisu svi bili stanovnici Račka, ti poginuli, je li tako ili nije.

SVEDOK:

            Bilo je vojnika iz Račka, ali oni koji su ubijeni u Račku bili su civili uz izuzetak 9 vojnika. Može se videti da je bilo ljudi iz Malopoljca, iz još nekih mesta. Prema tome, to su bili vojnici iz raznih krajeva, a kao što su u drugim jedinicama bili i ljudi iz Račka, a ljudi koji su tamo ubijeni su civili.

MILOŠEVIĆ:

            Ja tvrdim da su to bili pripadnici UČK, a vi tvrdite da su bili civili. Mislim da je to već dovoljno jasno objašnjeno. Vi ste u 12.00 sati otišli na sastanak sa Vokerom u Petrovu. Je li to tačno.

SVEDOK:

            Da.

MILOŠEVIĆ:

            Vi ste se tada prvi put sreli sa Vokerom otkad je počela ta operacija u Račku.

SVEDOK:

            To je bio prvi put da sam sreo gospodina Vokera. Sreo sam ga na mestu zločina gde sam ja otišao a sastanak je počeo u 12 sati u Petrovom selu, to je bio prvi put da sam ja video gospodina Vokera.

MILOŠEVIĆ:

            Kada ste se sreli tamo gde tvrdite da je mesto zločina pre sastanka ili posle sastanka.

SVEDOK:

            To je bilo pre sastanka oko 11.00 sati.

MILOŠEVIĆ:

            Znači to je bilo kada je Voker došao tamo.

SVEDOK:

            Da. Tamo sam ga video u to vreme. Tamo je on zatražio sastanak.

MILOŠEVIĆ:

            Kada je Voker došao tamo je jedini pripadnik UČK  bio Fehmi, je li tako ili ne.

SVEDOK:

            To je tačno. Međutim, ja sam posle nekoliko trenutaka stigao sa svoja dva telehranitelja.

MILOŠEVIĆ:

            A znači vi ste došli i takođe se tamo našli, nije jedini bio Fehmi. Nego vi i još neko od pripadnika UČK kada je Voker obilazio i kad se vide oni snimci kako on obilazi poginule ljude.

SVEDOK:

            Na tom filmu se takođe vidi i moj dolazak tamo i vidi se da sam došao posle Vokera. Možda vrlo brzo posle Vokera. Tačno je da sam otišao tamo i da sam sreo Vokera na mestu incidenta.

MILOŠEVIĆ:

            Posle koliko vremena, kad je Voker došao, ste vi došli na mesto incidenta.

SVEDOK:

            Ne znam, jer ne znam kada je Voker stigao. Mogu samo pretpostaviti da je bilo ubrzo posle.

MILOŠEVIĆ:

            Ili ste vi zajedno s njim obišli mesto incidenta.

SVEDOK:

            Ne. Ja sam ga tamo video, on je išao sam, pregledao tela i tek posle sam se ja sastao sa njim u Račku na minut ili dva kada je on zatražio sastanak i ja sam rekao "dajte da odemo negde da popričamo".

MILOŠEVIĆ:

            O mestu incidenta, pa ste ga vi tek posle tog njegovog obilaska mesta incidenta videli na tom mestu incidenta. Je li tako.

SVEDOK:

            Ne znam da li je on pregledao sva tela pre nego što se sreo sa mnom, ja jedino znam da sam ga tamo našao, zatekao sam ga tamo na mestu incidenta, tamo nismo razgovarali, tamo smo pogledali, videli jedan drugog i par minuta smo stajali pored džamije kad sam ja rekao da  nećemo da razgovaramo stojeći i čak i tada sam bio u velikom stresu i tražio sam taj sastanak u Petrovu.

MILOŠEVIĆ:    

            Samo da požurimo, pošto nemamo dovoljno vremena. Voker je obišao mesto incidenta, pre nego što ste vi došli. Da li je on ponovo i drugi put obišao ...

MEJ:

            Gubimo vreme na ovoj temi, već nekoliko minuta govorimo o ovome to je vrlo uska tema, svedok je rekao da je stigao na mesto incidenta posle Vokera, on ne zna koliko je Voker već bio tamo, da li je pregledao.

MILOŠEVIĆ:

            Da li to  znači u vreme kada je Voker obilazio mesto incidenta nije bilo prisutnih članova UČK osim Fehmi Mujote. Je li tako.

SVEDOK:

            Da.

MILOŠEVIĆ:

            On nije bio u uniformi. Je li tako.

SVEDOK:

            On nikad nije nosio uniformu, jer je bio političar, aktivista OVK.

MILOŠEVIĆ:

            Dobro, znači  u uniformi nije bio s njim. Je li tako.

SVEDOK:

            Tamo sam bio ja i dvojica mojih vojnika.

MILOŠEVIĆ:

            I vi ste s Vokerom obilazili to. Rekli ste da je on obilazio bez vas. Je li tako.

SVEDOK:

            Ja sigurno nisam hodao rame uz rame s Vokerom, on je obavljao svoj posao, a ja sam došao tamo da proverim informaciju koja je stigla do komande naše  zone.

MILOŠEVIĆ:

            Nemam sad vremena, ali ću vam dati kasetu gde se pri obilasku Vokera vidi nekoliko uniformisanih članova UČK koju sad neću da podnosim. Idemo dalje. Sastanku s Vokerom je prisustvovao Fehmi i ko još.

SVEDOK:

            I prevodilac gospodina Vokera.

MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno da ste pucali iz dva minobacača na Srbe kad su kod džamije utovarivali tela u kamion radi istrage i .analize.

SVEDOK:

            Da. Mi smo otvorili vatru i izvršili napad jer je ovo bio zločin koji je počinjen protiv stanovnika Račka i da bismo došli do tela taj napad je izvršen pre nego što je postignut sporazum o tome koji eksperti treba da dođu. Dozvolite mi da malo detaljnije objasnim. Oni su počeli svoj napad pre nego što su počeli pregovori, insistirali su da sudsko-medicinski tim koji treba da dođe, i srpski eksperti, kao i eksperti suda.

MILOŠEVIĆ:

            Rekli ste da je 17 poginulo prilikom tog vašeg napada, da ste ubili tada 17 Srba.

SVEDOK:

            Ne znam koliko je Srba poginulo ali borba koju mi zovemo borba za leševe je vođena od strane naših jedinica u kojima sam učestvovao i ja. Mi smo napali vozila srpske policije i vojske, koristili smo razno naoružanje uključujući dva minobacača i ušli smo u taj napad u obliku klina. Ne znamo koliko je ljudi poginulo, ali iz informacije koju smo dobili od verifikatora OEBS-a saznali smo da je poginulo 17 policajaca ili vojnika sa srpske strane.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, vi ste ovde napisali da ste od vaših osmatrača rekli da ih je 17 poginulo a ne od verifikatora OEBS-a i kažete da je vas 11 pucalo sa udaljenosti ne veće od 300 m na istražnog sudiju i one koji su utovarivali u kamione. To vam je na 17 strani, 3 pasus, na tome se nećemo zadržavati. Preskočiću neka pitanja. Jer kažete da je pokušala Danica Marinković da sleti helikopterom ali nije uspela jer je naišla na vašu vatru. Je li tako? To pretpostavljam da nije sporno.

SVEDOK:

            Samo da razjasnimo. U izjavi ja sam rekao da su nam verifikatori i nisam pritom precizirao, koji rekli da je 17 ljudi ubijeno, a kasnije malo niže da su naši posmatrači samo ispričali kako su čuli srpske glasove, srpske policije i Vojske.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da li je tačno da su 18. januara naše snage slomile vaše položaje od Petrova do Krajkova i Renceta i da je deo vaših snaga otišao na rezervne položaje u Rence. Je li tako ili ne?

ODGOVOR:

            Ne razumem pitanje. Molim vas ponovite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas da mi kratko odgovarate. Da li je tačno da su 18. januara naše snage slomile položaje vaših snaga od Petrova sve do Krajkova i Rence, gde ste otišli na rezervne položaje. Je li tako ili nije? Na 16 strani piše u poslednjem pasusu. "Dana 18. januara uspeli su da slome naše položaje od Petrova sve do Krajkova i Renceta. Deo naših vojnika otišao na rezerve položaje" i tako dalje. Je li tako ili nije?

ODGOVOR:

            Da, to je tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A onda kažete "Srbi su ušli toga dana u Rence 18. januara" i OVK, znači vi ste, ubila 20 Srba. Je li tako? To isto piše ovde na kraju ovog pasusa koji sam vam citirao. Je li tako ili ne?

ODGOVOR:

            Da, ako želite mogu da razjasnim kako se to desilo. Mogu da vam kažem koje smo položaje zauzimali. Jer, teritorija između Petrova i Račka je područje planina i povlačenje srpskih snaga se odvijalo preko jednog planinskog prelaza prema Lušku, i to su bili ti položaji koje smo tada zauzeli.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, vi kažete da su Srbi pristali da predaju sva tela odjednom čim se izvrši obdukcija. Da su se pridružili ovi strani forenzičari i tako dalje. Pretpostavljam da to nije sporno i da je tog dana februara na pogreb došao veliki broj civila. Da je bio prisutan Voker i da ste vi tamo bili u uniformi sa trojicom uniformisanih vojnika u pratnji. Je li tako?

ODGOVOR:

            Pre svega hteo bi da kažem da se insistiralo da leševi budu predati jedan po jedan, ali porodice poginulih nisu htele da to bude tako, oni su hteli da sva tela budu predata zajedno i nekoliko dana kasnije tela jesu bila predata sva zajedno i sahrana je održana u februaru. Voker je prisustvovao toj sahrani, kao i ja lično mada sam bio vrlo kratko.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dovoljno ste odgovorili. Zašto ste pohapsili jedan broj civila Alabanaca tada na sahrani. Samo kratko, molim vas?

ODGOVOR:

            Mi nismo hapsili nikakve civile zadržali smo na kratko vreme te ljude i to .. intervencije srpskih paravojnih formacija tipa Crne ruke koji su bili među civilima da bi napravili inscenirali incident koji bi mogao imati ogromne posledice i rezultirati još jednim pokoljem. Tako da smo ih zadržali samo za nekoliko sati dok se ne završi sahrana. Svi ti ljudi su pušteni istog dana.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, te priče o Crnoj ruci i paravojnim informacijama smo čuli. One su ovako prilično pitureksne i podjednako netačne, ali vi tvrdite ovde, kad već to pominjete, da su svi političari, mislite na srpske političare, imali na Kosovu vojne jedinice, i evo citiram vam sa 9 strane ovaj veliki pasus u sredini, kažete: "Koštunica je pozirao za jednu fotografiju kada je za vreme sukoba obilazio srpske trupe na Kosovu na kojoj nosi redenik na grudima i drži automatsko oružje. Video sam tu fotografiju, ali nemam primerak iste. Video sam Šešelja nekoliko puta na televiziji kako u vojničkoj uniformi obilazi svoje jedinice". Je li mislite isto na Kosovu?

ODGOVOR:

            Da, Koštunica jeste pozirao za tu fotografiju koja se pojavila u dnevnim novinama koje su objavile te slike. Ako želite, časni sude, možemo naći primerak i dostaviti, a možemo naći i snimke sa RTS koji prikazuju kako Šešelj u vojnim uniformama obilazi svoje sopstvene jedinice a isti je slučaj bio i sa Željkom Ražnatovićem Arkanom koji je bio član srpskog parlamenta i on je takođe prikazivan na televiziji. Mogu takođe reći da sam ponudio sudu još informacija koje govore o tome da je takozvani Dragan, davao finansiranje za ovaj fond, i prema informaciji koju ja imam to je bilo u sastavu paravojne formacije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste rekli, i ovim obrazlažete samo to da su svi političari imali vojne jedinice. Da li je vama poznato da niko od političara nije imao nikakve vojne jedinice i da ste to sve izmislili o paravojnim formacijama. Što ste izmislili te paravojne formacije Crnu ruku i ne znam šta drugo? Šta vam to treba?

MEJ:

            Samo trenutak. Ne mogu da nađem ovaj komentar u izjavi. Molim vas da mi kažete gde je on.

NAJS:

            To je strana 9, na sredini strane, možda se radi o drugačijem tumačenju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Na dnu tog pasusa piše "svi političari imaju vojne jedinice. Svi oni na neki način su napali Kosovo" i tako dalje.

MEJ:

            Našao sam to je na dnu 9 strane na engleskom jeziku. Gospodine Buja, to piše pripadnici paravojnih formacija su ušli bez otpora od strane policije i Vojske u sve gradove i sela, svi političari su imali svoje vojne jedinice i svi su napadali Kosovo na neki način. To je prevod na engleski. Da li možete da nam razjasnite šta ste pod tim mislili.

ODGOVOR:

            Ja sam tu hteo da kažem da su srpski političari imali svoju hirarhiju opisao sam neke političare koji su bili u parlamentu kao što su Željko Ražnatović Arkan i Vojislav Šešelj u to vreme. Isto tako u to vreme je Koštunica pozirao sa oružjem u ruci i on je takođe bio član Srpske Skupštine. Govorim o višim pripadnicima te političke hijerarhije. Kao što znamo to su sve bivši komunisti, i u svim bivšim komunističkim zemljama svi imaju neki vojni čin kao rezervisti u vojsci.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A mislite na to da građani Jugoslavije imaju neki vojni čin kao rezervisti. Je li to neka specifična informacija.

ODGOVOR:

            Možete li ponoviti pitanje?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nisam razumeo šta je poenta tvrdnje da građani Jugoslavije imaju kao rezervisti, koji su odslužili vojni rok, neki čin u vojsci. U čemu je poenta toga?

ODGOVOR:

            To je dodatna informacija jer takozvane paravojne formacije, paravojne jedinice koje su pripadale Arkanu ili Šešelju su takođe prikazane na vašem radiju i televiziji i poseta tih političara ovim jedinicama su takođe prikazivane i te jedinice nisu nikad sprečavane na bilo koji način na srpske policije i Vojske. Takođe se može lako utvrditi da su svi oni dobijali naređenja od vaše komande i od vas.

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, imate još jedan minut za pitanje. To je još jedno pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Šta kažete samo još jedno pitanje! Pa molim vas,  gospodine Mej, mislim da sama činjenica da vi ovakvog svedoka ovde dovodite govori da ova vaša institucija podržava terorizam i terorisanje.

MEJ:

            Sudsko veće nikoga ne dovodi od svedoka, Tužilaštvo se bavi time. Da li amikusi imaju neka pitanja, imajući u vidu da postoji vremensko ograničenje. Gospodine Tapuškoviću, ako imate nekih pitanja molim vas da postavite što je pre moguće.

TAPUŠKOVIĆ:

            Hvala časne sudije, ja stvarno ne znam da li mogu da završim ja ću se truditi za nekoliko minuta, ali treba mi bar malo vremena.

MEJ:

            Molim vas da se potrudite, tako da ostane vreme za dodatno ispitivanje za dodatno ispitivanje pre pauze koja počinje u 13,45

TAPUŠKOVIĆ:

            Ja bih vas molio još jedanput da pogledate ovu kartu i da još nije pokazano do sada objasnite, da pokažete mesto gde je vaša baza bila i mesto gde su pronađena tela 24 čoveka, ako možete na mapi da pokažete.

ODGOVOR:

            Baza je bila ovde. Prevodilac moli svedoka da se približi stolu.

MEJ:

            Molim vas približite se mikrofonu i pokažite nam ako možete bazu,  a onda dolinu gde su nađena tela.

ODGOVOR:

            Da, ovde je bila baza gde su ubijeni vojnici, a na ovom mestu su bili ubijeni civili ovde i ovde, i na ovom metu takođe. Bilo je civila koji su ubijeni na raznim mestima u Račku, ali većina je bila na ovom mestu gde sam pokazao.

KVON:

            Samo trenutak gospodine Tapuškoviću, pokazali ste tačku dva kao vašu bazu. Je li tako? Tačka 2 na vašoj karti je takođe označena scena ili mesto zločina. Molim vaš komentar.

ODGOVOR:

            Da, mogu da objasnim 8 vojnika je ubijeno ovde kao i 6 civila uključujući ... kao što sam objasnio. Jedan od njih je bio brat Mehmeda Mustafe koji je bio vlasnik te kuće.

MEJ:

            Nije potrebno ulaziti u takve detalje.

TAPUŠKOVIĆ:

            Mene interesuje kolika je razdaljina u metrima. Vi ste pokazali to je veoma blizu vaše baze. Koliko je to metara razdaljine od baze do mesta gde su pronađena 23 tela?

ODGOVOR:

            Između 500 i 1000 metara jer, je to vrlo visoko brdo između ta dva mesta.

TAPUŠKOVIĆ:

            Hvala, ja sam samo hteo da pokažete gde je to. Molim vas gospodine Buja, vi ste ovde detaljno opisali jednu veoma bitnu stvar. Na 4 strani vaše izjave a to je i engleska verzija isto 4 strana. Vi ste opisali i dali broj 7 zona odgovornosti i naveli ste tačno i njihove nazive. Bilo je 7 zona.

ODGOVOR:

            Bilo je 7 zona.

TAPUŠKOVIĆ:

            Hvala, kazali ste broj ljudi koji su različitim periodima pripadali zoni 6 koja je bila pod vašom komandom je iznosila imeđu 1.400 i 1.700 to ste danas kazali već. Ali ste kazali i ovo sve druge zone su imale više ljudi. Moje pitanje, ako su sve druge zone imale više ljudi a bilo je 7 zona, uzmimo da je po 2.000 ljudi bilo us vakoj zoni. Da li je tačno da je OVK ukupno imao približno 14000 ljudi u ovo vreme?

ODGOVOR:

            Ne, ne možete to reći da ih je bilo 40.000 hiljada

TAPUŠKOVIĆ:

            14.000 hiljada ljudi.

ODGOVOR:

            Može, može da se radi o toj brojci.

TAPUŠKOVIĆ:

            Je li to bilo u momentu kad se dogodilo ovo u Račku. Da je toliko bilo otprilike ljudi?

ODGOVOR:

            Ne znam tačan broj vojnika u svim zonama u to vreme. Jer, ja sam bio odgovoran samo za moju zonu.

TAPUŠKOVIĆ:

            Međutim, interesuje me nešto drugo. Vi ste takođe izjavili ovde i to se časni sudija nalazi na stranici 7 treći pasus engleske verzije. Ovde ste kazali da je stiglo naređenje iz glavnog štaba OVK za mobilizaciju Kosova, i da je to naređenje izdato na početku intervencije NATO-a da se moraju mobilisati svi ljudi stariji od 18 godina. Je li to tačno?

ODGOVOR:

            Da, to je bilo javno naređenje ali je bilo nemoguće mobilisati celo stanovništvo zbog toga jer nismo imali dovoljno oružja.

TAPUŠKOVIĆ:

            Ja bih vas zamolio da mi odgovorite da li je među pripadnicima OVK bilo ljudi koji su nosili civilnu odeću u većem broju.

ODGOVOR:

            Ne, to nije bio veliki broj ... bio slučaj sa Fehmijem ... jednim ili dvojicom drugih čiji je zadatak bio da rade sa civilima a bilo je teško raditi sa civilima u uniformi, zbog opasnosti napada. No, osobito specijalnim slučajevima svi pripadnici OVK nosili su uniforme.

TAPUŠKOVIĆ:

            Ali na 3 stranici a to je drugi pasus odozdo u engleskoj verziji, na 3 strani vi ste kazali da niste imali problema da pridobijate ljude, muškarci i žene za to da uđu u OVK ali da ste nekada bili prisiljeni da primamo vojnike bez vojne obuke i odredimo samo da kopaju bunkere i rovove.

ODGOVOR:

            To je tačno. Jer, mi nismo imali problema u regrutaciji vojnikabudući da je postojala bujica mladih ljudi koji su hteli postati pripadnici OVK ali mi nismo imali oružje, i nenaoružane jedinice su pravili bunkere, i to smo radili u vreme intervencije NATO pakta. Jer, morali smo se proširiti zbog ogromnog priliva civilnog stanovništva. Većina ih je imala uniforme.

TAPUŠKOVIĆ:

            Znate li broj koji nije imao uniforme. Jer ste takođe izjavili da ste na kraju rata imali jednu celu brigadu koja nije bila pod oružjem.

ODGOVOR:

            Da, mogu vam dati taj broj jer, mi smo brigadom zvali i veoma mali broj vojnika. Najveća brigada brojala je 1200 vojnika, a normalne brigade imale bi 400 do 500 ljudi. Na kraju rata u operativnoj zoni .. postojala je brigada koja je obuhvatala ljude mobilisane u Jezercu i ... zatim bila je još jedna brigada u području Kačanika i svi zajedno kad uzmete to, sve zajedno možda bi ste tek onda mogli formirati jednu pravu brigadu.

TAPUŠKOVIĆ:

            Pitao bih vas nešto u vezi Račka. Ja znam da je toga dana bio januarski dan, znam da je bilo hladno od dva svedoka žitelja Račka čuli smo juče kad je zapucalo da su izašli gotovo u onome u čemu su bili obučeni, a 24 čoveka koji su izgubili živote u Račku toga dana, po onome što imamo to je nesporno, bili su obučeni u duple čarape i trodupla odela. Kako to objašnjavate je li to karakteristično za ljude koji idu u planinu ili koji se nalaze u rovovima?

ODGOVOR:

            To je uobičajeno u tom kraju, jer zima je tamo veoma hladna. Ljudi se normalno toplo oblače zbog velike hladnoće. Oni su odvedeni iz svojih kuća pa su stavili najtopliju odeću koju su imali jer, su smatrali da se hapse i to se dogodilo u ovom slučaju tih civila u Račku.

TAPUŠKOVIĆ:

            Rekli ste juče da je ovo što se dogodilo u Račku bila planirana operacija etničkog čišćenja. O tome u svojoj izjavi nigde niste govorili nego ste govorili ono što smo čuli i da je to uglavnom bilo nešto što se dogodilo zbog palih policajaca. To niste ranije spominjali da je to sad bila specijalna planirana operacija etničkog čišćenja. Zašto to niste ranije govorili?

ODGOVOR:

            Ja sam naglašavao stvari o kojima su me istražitelji pitali. Nisam se opširno bavio izjašnjenjima te vrste. Ja sam samo odgovarao na njihova pitanja, i meni bi bilo drago da se postave druga pitanja kako bi mogao objasniti tačno kakva je to bila operacija na uzvisini na visoravni gde uopšte nije bilo OVK. To je bila operacija etničkog čišćenja kao i masakri u Palaču, Slovi i na drugim mestima. Sve to je bio deo kampanje etničkog čišćenja.

TAPUŠKOVIĆ:

            Juče smo pogledali oružje na ekranu. To je oružje čije proizvodnje? Da li možete da nam kažete ono oružje koje smo videli na ekranu?

ODGOVOR:

            Ja vam ne mogu reći čije je to proizvodnje jer se to ne može videti na televiziji. Međutim, ono mi je ličilo na automatske puške poznate pod imenom kalašnjikov. Međutim, s televizijske snimke to se zaista ne može ustanoviti.

TAPUŠKOVIĆ:

            Vi ste rekli da količina oružja ne odgovara devetorici stradalih pripadnika OVK-a, a da li odgovara broju od 47 ljudi koji su bili u vašoj bazi?

ODGOVOR:

            Ne, naravno da ne odgovara, ali želim jasno reći da su naši vojnici imali oružje, da su oduzete 4 automatske puške i već sam rekao da su oduzete 12 i 7,9 a ne ono što smo videli. Jer, ja sam juče već rekao da naši vojnici nisu imali puške s bajonetima. To bi bilo izuzetno neobično da se među nama pronađe neko oružje sa bajonetom.

TAPUŠKOVIĆ:

            Malopre se te na pitanje gospodina Miloševića, rekli o pogibiji 20 policajaca Srba u ... pa onda 17 ljudi koji su izgubili život pred džamijom, ali ste u vašoj izjavi još rekli i govorili da je tih dana bila 7 Srba izgubilo živote u pušteniku, 7 Srba to ste naveli u vašoj izjavi strana 19.

ODGOVOR:

            Da, tu se radi o srpskim vojnicima i policajcima koji su ubijeni u borbi u Pušteniku. Taj položaj se nalazio u opštini Kačanik nedaleko od graničnog prelaza.

TAPUŠKOVIĆ:

            I sa ona dva policajca koji su poginuli 15 na dan kad se dogodilo to u Račku izlazi da je ukupno tih dana stradalo 47 policajaca.

ODGOVOR:

            Ne mogu biti siguran da su svi ti bili zaista ubijeni. Zato jer brojka od 17 za koje se tvrdi da su poginuli u Račku to je brojka koju mi nismo uspeli potvrditi. To je OEBS objavio tu brojku, a mi ne možemo potvrditi niti brojku od 25 vojnika u Rancu budući da je pucnjava trajala celo vreme i sa položaja sa kojih smo se mi borili teško je reći da li je neko ubijen ili ne. No, mi nismo imali vojnika koji su bili ubijeni u našem području, a za koje bi smo mogli potvrditi da su ubijeni.

TAPUŠKOVIĆ:

            Još jedno pitanje gospodine Buja, kako ste gledali na ono što se događalo nakon početka bombardovanja NATO. Kakvo je vaše mišljenje ako ste već bili vojnik od kakvog je to uticaja bilo recimo na kretanje stanovništva, ili uopšte na ponašanje ljudi?

ODGOVOR:

            Ljudima je bilo drago kad je započelo bombardovanje NATO pakta jer, su u tome videli neku nadu. Mogli su videti da postoji perspektiva slobode da ih se ne zlostavlja, ne ubija, i ne masakrira. Prema tome, intervencija NATO pakta predstavljala je nadu da život na Kosovu u budućnosti može postati bolji. Mi vojnici mislili smo isto. Jer naša namera nije bila da ratujemo. Nama je rat nametnut i mi smo želeli da taj rat završi što je moguće ranije i mi smo u tom svetlu gledali intervenciju NATO pakta, sastanak u Rambujeu i pokušaje postizanja političkog rešenja. Mi smo se nadali da ćemo biti slobodni i da ćemo jednog dana borbu staviti iza sebe.

TAPUŠKOVIĆ:

            Ali su ginuli i Albanci.

ODGOVOR:

            To je tačno i to je za žaljenje. Činjenica da su ubijeni ljudi na obe strane pa neka to onda bude lekcija za obe strane da žive u jednoj zemlji u slobodi i demokratiji. Ja mislim da će srpski narod razumeti da je dovođenje Međunarodne zajednice i OVK bio impuls prema dovođenju Međunarodne zajednice i da su oni igrali konstruktivnu ulogu.

MEJ:

            Hoćete li završiti pre pauze, gospodine Najs?

NAJS:

            Učiniću što mogu, ali nema mnogo toga za pitati, tek nekoliko pitanja. Postavljena su vam pitanja o etničkom čišćenju i .. druge lokacije na kojima se prema vašim rečima odigrala etnička čišćenja. Recite nam vrlo kratko u čemu je sličnost između događaja na tim drugim lokacijama i onoga što se dogodilo u Račku.

ODGOVOR:

            Veza je u tome da je tamo bila jedna ista vrsta civila na tim mestima. Na tim drugim mestima došlo je do sličnih incidenata ali to nije spomenuto u ovom Sudu ... tamo su ubijeni civili. Tamo je sprovedena operacija slična operaciji u Račku, jer je to bio sve deo operacije potkovica što je obuhvatalo napade na ... i Račak i druga sela u tom području.

NAJS:

            Maločas na postavljeno pitanje od 47 ljudi u Račku, 47 pripadnika OVK od kojih je koliko znamo 9 ubijeno. Ostali kada su se povlačili jesu li ostavili svoje oružje u Račku ili su oružje poneli sa sobom.

ODGOVOR:

            Nisam shvatio pitanje.

PITANjE:

            Kada su pripadnici OVK iz Račka, koji su razmešteni na raznim lokacijama išli na te lokacije. Da li su oni svoje oružje uzeli sa sobom ili su ih ostavili u bazi.

ODGOVOR:

            Obično bi vojnici OVK ukoliko bi išli na kratki dopust uzeli za sobom oružje, a ukoliko bi odlazili na duže razdoblje onda bi oružje ostavili u bazi. To je bila uobičajena praksa.

PITANjE:

            Mislim da vam je to pitanje postavljeno u vezi sa oružjem koje smo juče videli na video snimku zaplenjeno oružje. Da li postoji mogućnost da je nešto od tog oružja oružje OVK koje su pripadnici OVK ostavili iza sebe u bazi.

ODGOVOR:

            Ne, jer vojnici OVK su bili tamo, a količina oružja bila je daleko prevelika. Ja sam već juče objasnio da mi nismo imali takvu vrstu arsenala u jedinicama u Račku i Rancu.

PITANjE:

            Sudija Kvon postavio vam je i pitanja o lokalitetu broj dva. Vi ste nam rekli da su izvučena tela vojnika ali da nisu izvučena tela civila. Da li su na lokalitetu broj 2 ta tela bila na istoj, otprilike istoj lokaciji.

ODGOVOR:

            Bila su na istom položaju kod naše baze, ali vojnici su imali pravo izvući samo leševe vojnika, a civilna organizacija bavila se civilima.

PITANjE:

            Koliko vi to možete proceniti, da li su civili ubijeni u isto vreme kada i vojnici na lokalitetu broj 2 ili u različito vreme.

ODGOVOR:

            Civili su ubijeni u isto vreme u istom vremenskom periodu.

KVON:

            Budući da smo već došli do tog pitanja dajte molim vas pogledajte kartu sa leve strane. Uzmite vaš pokretni mikrofon. Vidite broj 6 sa leve strane to je Udolina gde je ubijeno mnogo civila. Prepoznajete li taj deo, a broj 7 je lokacija vašeg bunkera. Da li je to tačno? To je broj 7? Prema tome, vaša baza nalazi se negde između te dve tačke. Da li je to tačno?

ODGOVOR:

            Da.

KVON:

            Znači da bi došli do baze, kojim bi putem vojnici obično išli.

ODGOVOR:

            Imali su put i traše koje su povezvale bazu i bunker to možete videti na fotografijama koje vam mogu pokazati. Tako su oni došli do bunkera išli su rovovima. To su bili rovovi.

PITANjE:

            Da bi se iz Petrova došlo do baze, kojim putem se obično ide.

ODGOVOR:

            Bilo je veoma teško ići normalnom cestom zbog položaja kod Bojika mi bi smo obično išli sa ... strane iz Lužka. Išli bi kroz Lužak da dođemo do ovamo.

PITANjE:

            Znači morate proći pokraj lokaliteta broj 6 da bi ste došli do baze. Lokalitet 6 je Udolina.

ODGOVOR:

            Ne, jer klisura je ovde, a ovde se nalazi ono što zovemo  Krajkovo, tako da se ovde može proći pokraj bunkera da bi se došlo do baze ali smo ubek koristili taj put jer je to bio opasan put.

KVON:

            Hvala.

OPTUŽBA:

            Izvolite sesti.

            Mislim da imam još samo tri ili četiri pitanja.

MEJ:

            Da.

OPTUŽBA:

            Optuženi vam je sugerisao da ste vi mogli ući u selo, ili da jeste ušli u selo i vi ste tu tvrdnju odbacili. Posetite nas sada vojnici koji su ubijeni na lokaciji broj 2, ubijeni su sa okolnih brda jednostavno kad su izašli na ulicu. Da li je to tačno?

ODGOVOR:

            Srpski vojnici pozicionirani ovde, prvi vojnici ubijeni su u bunkeru sa zoljom i sa ove pozicije je pucano na sve vojnike.

PITANjE:

            Ali ako bi se na područje baze na primer jednostavno našli na ulici da li bi se time izložili vatri srpskih vojnika. Kao što su poginuli vaši prvi ljudi.

ODGOVOR:

            Ljudi koji su ubijeni, ubijeni su ovde zato jer se sa ovog položaja lako može pucati na bazu i tamo su oni ubijeni.

PITANjE:

            Optuženi je takođe izneo tvrdnju da svi ljudi koji su izgubili život u Račku, a njih je 45 navedeno u optužnici i oni su poginuli na raznim lokalitetima optuženi je rekao da su oni svi bili pripadnici OVK. Ja sad neću kroz sva imena. Ali tu imamo dva ženska imena  Ljuta Islami i Hanuša Mehmeti. Recite da li su te žene bile članice OVK.

ODGOVOR:

            Ne.

PITANjE:

            70-godišnji Haki Matuši,  je li on bio član OVK.

ODGOVOR:

            Ne.

PITANjE:

            I još samo da se zaustavimo na još jednom imenu. Iznešena je tvrdnja da je čovek po imenu Mustafa da se taj čovek uvukao na listu civila a Mustafa o kojem ste vi govorili, kome je bilo 62 godine. On je insistirao da postane član OVK. Da li je to tačno?

ODGOVOR:

            Taj čovek se zove Mehmed Mustafa, a optuženi je namerno spomenuo drugog Mehmeta, Mehmeta koji se nalazi na popisu civila.

OPTUŽBA:

            Znači i to ime na popisu civila je takođe Mustafa, i sada samo da se nadovežemo na pitanje sudije Kvona, jer nemamo snimke tog lokaliteta. Koliko je težak teren između baze označene brojem 2 i Udoline jaruge u kojoj su pronađeni leševi. Možda ćemo to moći kasnije videti kroz druge dokaze. Ali recite nam vi kako taj teren izgleda između baze i Udoline.

ODGOVOR:

            Radi se o veoma strmom planinskom terenu i veoma je teško tu Udolinu videti sa ovog položaja. Radi se o veoma nepristupačnom terenu.

PITANjE:

            Postavljena su vam pitanja o ubistvima policajaca. Juče smo videli dva izveštaja. Mislim da će i treći biti uručen kada se prevede. Ti izveštaji dolaze sa srpske strane i u njima se govori da jedan policajac teško ozleđen i da nije bilo više žrtava od tog broja. Da li vi prihvatate da je u Račku jedan policajac možda teško ranjen?

ODGOVOR:

            Mogao je biti ranjen sa položaja broj 10. No, teško je zamisliti da su Srbi poginuli u jutarnjoj borbi.

OPTUŽBA:

            U redu, i moje zadnje pitanje spomenuli ste da je opštenito na raspolaganju bilo 1400 pripadnika OVK. Koliko je od njih bilo na raspolaganju u području Račka i koji su se mogli boriti u Račku?

ODGOVOR:

            Oni koji su bili spremni za borbu u Račku, njih je bilo oko 30 jer, naravno bilo je i ljudi koji su radili ... pomoćno osoblje oni nisu bili naoružani, opertivno osoblje koje takođe nije bilo naoružano i drugi vojnici koji su tamo bili a takođe nisu bili naoružani.

OPTUŽBA:

            Nemam više pitanja.

KVON:

            Gospodine Buja, imam dva pitanja. Prvo bi želeo da vam sekretar da jedan dokazni predmet jer se on tako često citira.

SEKRETAR:

            Ovo će biti dokazni predmet optužbe 212.

KVON:

            Da li su stanovnici Račka znali da je OVK prisutna u njihovom selu.

ODGOVOR:

            Oni bi to mogli znati samo da je bilo vojnika OVK u gornjem delu sela. Znači blizu Račka, ovde na ovom položaju. Ali mi nismo civilima dozvoljavali da ovamo dolaze tako da oni nisu mogli znati broj vojnika ili njihov položaj jer je postojala opasnost da bi oni mogli te informacije dati kad budu mučeni i zlostavljani. Zato smo ovde postavili stražara tako da civili ne bi mogli doći. Dakle, bilo bi teško za stanovnike Račka da znaju koliko je vojnika bilo ili na kojim su položajima bili.

KVON:

            Vi ste ih upozorili i sad je to ... da se evakuiraju pre napada, govorim o seljanima. Prema tome, oni su i pre napada morali znati da postoji neka baza OVK u selu.

ODGOVOR:

            Oni bi mogli znati da je nešto bilo u Račku, ali ne bi mogli znati broj vojnika. Kada smo ih mi upozorili oni su mogli videti vojnike i pokrete vojnika jer ovde na ovom mestu su vojnici prelazili preko brda da bi došli do Lužačke klisure i to je bilo vidljivo za stanovnike Račka.

KVON:

            Hvala i moje zadnje pitanje se odnosi na sudiju Marinković, istražnog sudiju. Da li su vaši vojnici pucali na policiju koja je pratila sudkinju.

ODGOVOR:

            Mi nismo znali da li je tamo bila sudija ili ne. Mi smo pucali na one snage koje su pucale na nas i na policiju i Vojsku koji su bili stacionirani u i oko Račka i kod Borika. Znači, pucali smo na policiju i Vojsku koja je pokušala doći do položaja ovde a nije nam bilo poznato da je tamo prisutna i sudkinja. Videli smo kamione koji su pripadali policiji i Vojsci.

KVON:

            Da li su srpske snage tada prve zapucale?

ODGOVOR:

            Borbe su trajale celog tog dana, 18. i 19. stalno su trajale borbe.

KVON:

            Hvala.

MEJ:

            Gospodine Buja, time je vaše svedočenje završeno i sada možete ići. Hvala vam što ste došli svedočiti na Međunarodni sud.

SVEDOK:

            Hvala vama što ste mi pružili mogućnosti da ovde svedočim.

MEJ:

            U redu, sada idemo na pauzu od 20 minuta. Molim ustanite.

pauza

 

MEJ:

            Možete sesti. Prihvatamo ovu izjavu pod pravilom 92.

TUŽBA:

            Da li je vaše puno ime Jusuf Žunići.

ODGOVOR:

            Da, Žunići Jusuf.

PITANjE:

            Gospodine Žunići, da li ste dali izjavu istražiteljima tužilaštva 4. maja 1999 godine, i da li ste 31. maja ove godine pročitali tu izjavu u prisustvu predsedavajućeg službenika ovog Suda kao što je potvrđeno vašim potpisom. Da li ste potvrdili svojim potpisom  da je ta izjava tačna?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Mogu li ja onda pod tim okolnostima ponuditi u dokazni materijal tu izjavu i potvrde koje idu uz izjavu kao dokazni predmet.

SEKRETAR:

            Dokazni predmet je 213 i 213 A za redukovanu verziju.

TUŽBA:

            Pre nego što pročitam rezime koji je verujem već podeljen. Hteo bi da kažem sudskom veću da ćemo sa ovim svedokom odstupiti od Račka i preći na jedan drugi lokalitet. Molim vas da pogledate stranu 10 atlasa koji je stavljen na grafoskop i ja ću objasniti šta ona znači i koji je njen potencijalni značaj za sudsko veće. Vidimo belu crkvu i nadesno prema železničkoj pruzi sa desne strane se nalazi bela crkva koju preseca železnička pruga. Druga sela koja se pominju ovde su Salin i Glogovac, Pčelina i Glogovac, a na zapadu izvinjavam se ako ću pogrešno izgovoriti je gradić Đerđe, a na jugu označena narandžastom bojom je gradić Rogov. Ako sudsko veće sad ponovo pogleda belu crkvu videće da su osim puteva koji su označeni narandžastom bojom, označene i plave linije koje idu direktno sa severa na jug i koje preseca železnička pruga i to je prelaz. Koliko ja znam tu postoji most i to je mesto strašnih događaja o kojima ćete uskoro čuti.

            Sada bi zamolio da se preko ove karte stave dve fotografije. Te fotografije su iz drugog ... bele crkve na tabulatoru jedan. Zamolio bi poslužitelja da ovo stavi preko karte i da karta ostane tamo gde jeste pošto ćemo se na nju vratiti.

            Prva fotografija je pogled iz Bele Crkve i vijugava linija drvoreda je pored reke, o kojoj ćemo kasnije više čuti. Tu vidimo pored i pravu liniju koja se nalazi sa desne strane na ekranu. To je železnička pruga koju preseca potok. Tako da je ta prava plava linija potoka pomalo je vijugava kao što vidite na fotografiji. Sada da pogledamo drugu fotografiju i da .. na most. Ova fotografija prikazuje reku sa mosta i sa železničkom linijom i na tom mostu su se desili događaji o kojima ćemo govoriti. Kao što ću pročitati iz rezimea ovaj svedok koji ima 42 godine, je poreklom iz Bele crkve. Izvesno vreme,  nekoliko godina je proveo u Švajcarskoj na radu. Vratio se 1996. godine i kupio je dva autobusa i sa njima je otada radio kao privatni prevoznik. Živi u Beloj Crkvi sa svojom ženom, dve ćerke, dva sina, ocem i majkom. Pre NATO bombardovanja svedok nije znao ni za kakve sukobe u svom selu ili u okolini. U Beloj Crkvi zapravo nije ni bilo srpskih stanovnika. Oko 3,30 ujutro, 25. marta 1999. godine probudili su ga zvuci i prizor 12 zelenih tenkova Vojske Jugoslavije koji su dolazili iz pravca Orahovca i zaustavili se kod njegovog sela.

            On je prikupio svoju porodicu i ostale članove šire porodice i odveo ih u zaklon, u sklonište na jednom polju, na ivici sela. Tamo se skupilo, takođe, još 200 seljana. Sa ovog položaja gospodin Žanići je video kako se tenkovi kreću izvan sela, kako napuštaju selo u pravcu Čelina. Otprilike 15 minuta kasnije začuli su zvuke automatske pucnjave i video je plamen iz kuća, svega 200 metara daleko. On je ponovo sakupio svoju porodicu, izveo ih iz kuće i ovog puta otišao je u pravcu tog potoka. Ali, suprotno od pravca u kome je prvi put išao. Otprilike 700 seljana se okupilo kod potoka i svedok i njegova porodica su hodali otprilike kilometar u pravcu Rogova koje sam već pokazao sudskom veću.

            Otprilike u njihovom pravcu su pucali snajperi, a čula se i druga pucnjava i eksplozije. Stigli su do železničkog mosta i sklonili se ispod mosta. Otprilike oko 9,30 videli su kako iz istog pravca iz koga su oni došli dolazi vod od otprilike 16 policajaca obučenih u maskirne uniforme sa trakama na rukavima. Svi su bili naoružani sa automatskim puškama AK 47 i imali su dugačke noževe u futrolama na svojim pojasevima. Neki policajci su, takođe, imali i pištolje u futrolama. Svedok je prepoznao da ovo nisu isti policajci koji su normalno radili u Orahovcu.

            Uskoro zatim, svedok je video kako 13 civila kosovskih Albanaca koji nisu još bili na mostu, ali su išli prema mostu, kako na njih puca policija sa malog rastojanja. Samo jedan dvogodišnji dečak je preživeo. Ljudi ispod mosta su još uvek bili na istom mestu i na njih su pucali snajperi, otprilike u njihovom pravcu. Policija koja je ubila dvanaestoro ljudi tog jutra se razdvojila u dve grupe i zauzela vatrene položaje na obalama tog potoka.

            Jedan srpski policajac, koji je govorio albanski, naredio im je da idu prema policiji, a onda im je dao još nekoliko naređenja, pre svega, da stave ruke iza glave, da pređu potok prema železničkoj pruzi, da se razdvoje u grupe, da se muškarci odvoje od žena i dece, a muškarcima je potom naređeno da se skinu do donjeg veša i oduzeta im je sva gotovina, zlato i svi dokumenti. I jedan policajac, kada je našao pasoš svedoka pitao je: "Ko je Jusuf Žanići?". I svedok je rekao ko je on, na šta je policajac njegov pasoš pocepao zajedno sa njegovom ličnom kartom i vozačkom dozvolom. I policajac je rekao: "On je isto kao mrtav".

            Taj policajac, koji je govorio albanski, naredio je kosovskim Albancima, muškarcima, da se obuku i da se skupe u jednu grupu, a ženama i deci je rekao da napuste to mesto idući do železničke pruge, u pravcu Đerića. Kada su žene i deca odmakli na otprilike 100 metara i još uvek su se mogli videti, čovek po imenu Šendet Popaj je oboren na zemlju jednim udarcem i vođa policajaca je stavio svoju nogu na njegovu nogu. Ujak tog čoveka koji je bio otprilike 20 godina star, taj ujak, jedan doktor iz Bele Crkve, rekao je vođi policajaca: Ostavite nas na miru, mi smo obični zemljoradnici, mi nismo OVK. Policajac ništa nije rekao nego je samo otvorio jedan kratak rafal iz svoje automatske puške. Pogodio je doktora u grudi i momentalno ga ubio, a onda je ubio i mladića koji je ležao na zemlji. Ostali muškarci, njih 65 ukupno, su po naređenju ušli u potok. Zatim je dato naređenje da se na njih otvori vatra.

            Svedok je pogođen u rame i drugi ljudi su pali na njega. On je ostao pri svesti, ali se pravio da je mrtav dok se pucnjava nije zaustavila. A ona je trajala oko pet minuta. Posle prekida pucnjave policajci su ušli u potok i pregledali sva tela i kada bi, kao što je svedok čuo, rekli da je: ovaj diše, začulo bi se nekoliko pojedinačih pucnjeva. Svedok se seća deset takvih pucnjeva. Onda je čuo kako jedan policajac kaže: sada su svi gotovi, idemo odavde. Svedok je sačekao otprilike 20 minuta dok se sve nije smirilo, ustao je i otkrio da su oko njega svi mrtvi ili su pretrpeli strašne povrede od pucnjave. Video je oko 50 tela, od kojih je mogao da identifikuje 41. u svojoj izjavi.

            Uprkos povredama, uspeo je da se dokopa Đerđa gde je našao svoje rođake. Dobio je prvu pomoć i mada je povremeno gubio svest tokom sledećih nekoliko dana, preživeo je. Policija je zatim stigla i tamo i zbog toga je svedok napustio svoju porodicu i sklonio se u planine, noseći sa sobom pribor za prvu pomoć. A tamo u planinama našao je 40 ili otprilike 40 seljana iz Bele Crkve koji su se takođe tamo krili. Oni su ga obavestili da je celo selo uništeno i ostalo je samo nekoliko nezapaljenih kuća, samo dve nezapaljene kuće. On je na kratko posetio svoju porodicu u Đerđi, 31. marta i odande je otišao peške u Glogovac gde su mnoge prognane osobe našle sklonište, utočište. Srbi su im bili naredili da napuste svoja sela. On se skrio u štali u tom selu kada je jedan avion bombardovao selo leteći vrlo nisko ili je bombardovao celo područje.

            Svedok je tom prilikom pobegao, ali je od komada granate pretrpeo nekoliko povreda u ruku i u glavu. Ostao mu je jedan metak u ramenu. U izjavi svedoka kaže se da nije bilo nikakve prisutnosti OVK u Beloj Crkvi, da on nikad nije bio član OVK, iako je, ima jednog mlađeg brata sa kojim nije razgovarao otprilike 12 meseci pre tog događaja koji je bio član OVK neko vreme pre te kampanje. To je sve sadržano, kao i rendgenske fotografije i fotografije povreda svedoka u fascikli Bela Crkva, tabulatori 4, 5 i 6. To je razime.

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, imate li neka pitanja za ovog svedoka?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Imam, svakako.

            Vi ste u svojoj izjavi naveli da se pre 24. marta, iako ste bili svesni incidenata koji su se dešavali na Kosovu u vašem selu i u njegovoj okolini, ništa značajnije nije dešavalo. Je li tako?

SVEDOK:

            Ne, ništa se nije desilo. Ja ne znam da se bilo šta desilo pre 24. marta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, vaše nevolje su počele sa početkom rata, je li tako?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Koliko je Orahovac udaljen od vašeg sela?

SVEDOK:

            Prizren je vrlo daleko.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja nisam pitao za Prizren. Ne znam odakle vam Prizren. Pitao sam za Orahovac.

SVEDOK:

            Prizren je na rastojanju od 80 kilometara.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne razumem zašto mi odgovarate o Prizrenu, pitam za Orahovac. Gledali smo na karti Belu Crkvu i odmah u blizini na severoistoku, u istom tom kvadratu, Orahovac. Koliko kilometara ima od vašeg sela do Orahovca?

SVEDOK:

            Orahovac je vrlo blizu, oko deset kilometara.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači, vaše selo se smatra okolinom Orahovca ili Orahovac je u blizini vašeg sela.

SVEDOK:

            Jeste, da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li znate da je u periodu od 17. do 22. jula 1998. godine sa područja Orahovca oteto i odvedeno, kidnapovano dakle, 39  Srba i Albanaca od strane terorista UČK?

            Vi ste vozili tamo, pretpostavljam, da znate dobro događaje. Da li znate za to?

SVEDOK:

            Tog dana, 16-og  jula 1998, ja sam bio u Prizrenu i ne znam šta se dašavalo u mom selu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A niste čuli za za te događaje i za kidnapovanje Srba i Albanaca u Orahovcu u julu 1998. dakle? Ništa o tome vam nije poznato?

SVEDOK:

            Ne znam ništa, bio sam odsutan sve dok nije sigao OEBS i tek onda sam se vratio u Belu Crkvu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a da li znate ko je Nuredin Kastrati, vaš kolega vozač autobusa iz sela Našpale?

SVEDOK:

            Ne znam tog čoveka.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li se sećate incidenta iz aprila 1998. godine kada je autobus pun putnika zaustavljen od strane UČK-a. Nije bitno da li znate ko je bio vozač, da li se sećate tog događaja?

SVEDOK:

            U to vreme OVK-a nije zaustavila autobus, to su bili pripadnici paravojnih formacija sa srpske strane i srpska policija.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači, znate za taj događaj. Samo tvrdite da su ga Srbi zaustavili, je li tako, u aprilu 1998?

SVEDOK:

            U to vreme OVK-a je bila u planinama i tamo je bila sve vreme, nije silazila na puteve koji su bili pod kontrolom srpske policije i vojske.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate ko je Đeljaj Hajda,  zvani Toni?

SVEDOK:

            Ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li znate za napad UČK-a na Orahovac?

SVEDOK:

            Ne, ne znam ništa.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali postoje podaci da je UČK-a, kad je išla u napad na Orahovac, išla i kroz vaše selo, tu se zadržavala, da li išta znate o tome?

SVEDOK:

            Ne znam, nikada nisam video pripadnike OVK-a u selu Bela Crkva i o tome ne mogu ništa reći.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate ko je Skender Hodža?

 

SVEDOK:

            Nikad za njega nisam čuo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li znate ko je bio komandant UČK-a u tom području Orahovca, da li ste čuli za njegovo ime?

SVEDOK:

            Ne, nikad nisam čuo njegovo ime, nije me to zanimalo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je poznato da su se pri kretanju u napad na Orahovac, UČK-a u vašem selu ne samo zadržala već i prisilno mobilisala nekoliko meštana? Da li ste za to čuli i da li znate nešto o tome?

SVEDOK:

            Rekao sam već, 16-og sam  bio u Prizrenu i ne znam ništa slično.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, pošto ne znate ništa, vi ostajete pri tome da se u vašem selu do početka rata nije događalo ništa značajno, to smo znači konstatovali, je li tako?

SVEDOK:

            Da, to je tačno. Znam samo šta su srpska policija i vojska radili u selu Bela Crkva.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi u izjavi navodite da je 25.3. u 3,30, znači usred noći vas, i vaše ukućane probudila buka tenkova. Je li to tačno?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li možete da mi odgovorite na pitanje da li ste sigurni da vas je probudila buka tenkova ili buka od bombardovanja NATO-a, 25.3. ujutru, odnosno u toku noći, kako vi kažete?

SVEDOK:

            25. marta, u pola četiri ujutro, probudio sam se i video dvanaest vojnih tenkova, tačnije srpskih tenkova.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi kažete da ste napustili kuću i otišli u polje na rubu sela. Je li to bilo zato što ste se uplašili od tenkova ili je postojao neki drugi razlog?

SVEDOK:

            Bojao sam se tenkova.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali tenkovi su samo prošli, oni se nisu zadržavli u blizini sela. Je li tako, bar tako vi kažete?

SVEDOK:

            Napustio sam kuću i nisam se vraćao sve dok se tenkovi nisu udaljili, tek onda sam se vratio kući.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Sad smo na onoj fotografiji videli da je između polja i kuća u Beloj Crkvi šuma. Kako ste mogli da vidite šta se dešava u selu kad je mesto na kome ste bili bilo polje zaštićeno od pogleda tom obližnjom šumom.

SVEDOK:

            Kad su počeli paliti sela ja sam bio kod kuće.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja govorim o ovom događaju kada ste otišli uplašeni od tenkova pa se posle, kad ste ustanovili da su otišli, vratili. Kako ste to mogli da vidite kada vam je šuma između polja i sela?

SVEDOK:

            Nisam bio jako daleko, samo nekih 200 metara daleko od sela. Bilo je veoma mračno, još nije svanula zora.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Koliko je sati bilo kad ste se vratili u selo?

SVEDOK:

            Vratio sam se u pet sati.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači, ukupno ste bili otsutni sat i po?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Što ste ponovo napustili kuću?

SVEDOK:

            Otišao sam zato jer sam, na otprilike 200 metara, video kako selo gori. Policija i paravojnici dolazili su pešice u selo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A kakvi paravojnici, nije mi jasno? Šta su to paravojnici?

SVEDOK:

            Vi biste trebali takve stvari znati. Ja ne znam šta su tačno bili ti pripadnici paravojnih grupa. To su oni koji su ubijali i pucali na ljude.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, je li neko pucao na vas?

SVEDOK:

            U samom selu nisu pucali, ali su pucali na ljude i ubili ih kod mosta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To je ovaj most koji imamo, bar ga ja imam ovde još na monitoru, je li tako? Ovaj koji je prikazan malopre?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vidimo da na njemu stoji nekoliko ljudi, pa se može prema visini ljudi.

MEJ:

            Odjedanput dobijamo francuski u našem engleskom kanalu. 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            S obzirom na to da na mostu ima ljudi, a i vidi se širina pruge, taj most nema u dužini više od desetak metara, je li to tako ili ne?

SVEDOK:

            Duži je od deset metara.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, dobro,  možda ima i jedanaest, samo se dole sužava i dole je reka, je li tako?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A kako je moglo tu nešto više od 700 stanovnika sela da se sakrije ispod mosta, objasnite mi, molim vas?

SVEDOK:

            Mi nismo bili ispod mosta. Tu se nalazi jedan kanal za navodnjavanje i tamo smo se krili, a ne ispod mosta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

Ja sam shvatio iz vaše izjave da ste se sakrili ispod mosta i da ste ostali nekoliko sati?

MEJ:

            On je na to već odgovorio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A, koliko je bilo sati kada ste došli do tog mosta?

SVEDOK:

            Do mosta smo došli otprilike oko 5.30 i tamo ostali negde do 9.15, sve dok srpska policija nije došla do tamo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, sada mi nešto nije jasno. Vi ste se u 5.00 vratili kući, pošto su prošli tenkovi, tako ste opisali, a već u 5.30 ste bili ispod mosta. Kako je to moguće?

SVEDOK:

            Tačno je da sam u 5.00 sati ujutru bio kod kuće i da mi je trebalo pola sata da dođem do mosta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali, vi kažete da su oko 9.30 časova, toga dana ujutru, prema vama krenuli policajci, naoružani, je li tako?

SVEDOK:

            Otprilike oko 15, 16 policajaca je bilo tamo, jer ja sam svojim očima video  porodice Spahimi, koji su ubijeni na udaljenosti od nekih 150 metara. I rekao sam vam, preživeo je samo jedan dvogodišnji dečak. Sedmoro dece je tamo ubijeno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači, kada su policajci, je li to bilo 9.30, kako vi tvrdite u izjavi, krenuli prema vama? 

SVEDOK:

            Kada je policija došla, došla je do železničke pruge koja povezuje Prizren i Donje Žeće.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I koliko su oni bili daleko od tog mosta gde ste se vi krili?

SVEDOK:

            Policija je bila na železničkoj pruzi i oni su nam na albanskom rekli da izađemo i da im priđemo, to su rekli prvoj grupi. A, druga, veća grupa, u kojoj su bili žene, deca i starci je dobila isto uputstvo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A, koliko su bili daleko policajci?

SVEDOK:

            Policajci su bili na nekih 20, 30 metara od nas kada smo izašli sa rukama na potiljku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi kažete da su bili naoružani jurišnim puškama. Molim vas, recite mi šta je to jurišna puška?

SVEDOK:

            To je automatska puška koju su koristili da pucaju na albanske civile.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali, vi precizirate da je to AK 47?

SVEDOK:

            Pa, to je bilo, ja sam to video vlastitim očima. To je bila automatska puška.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, ali da znate da upravo AK 47 koriste teroristi UČK-a?

MEJ:

            To je zasebna stvar. Svedok je rekla da su te puške bile AK 47.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, ja hoću da vas potsetim onda, gospodine Mej, da je upravo prethodni svedok Buja, koji je šef jedne od tih terorističkih grupa, naveo da je to njihovo naoružanje. Da su oni koristili AK 47.

MEJ:

            Ne želimo sada ulaziti u svađu oko toga. Da li vi sugerišete da se tu radilo o pripadnicima OVK-a, a ne o policajcima, je li to ono što hoćete reći?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja sugerišem da svedok ne zna šta je jurišna puška, niti zna šta je AK 47.

MEJ:

            Dobro, da li znate šta je AK 47? Kako ste tu pušku uspeli prepoznati, gospodine Žunići?

 

SVEDOK:

            Mogu vam je opisati. To je bila automatska puška, a znam da se u ratu koriste samo takve vrste oružja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A kakve je boje kundak?

SVEDOK:

            To nisam video u tom času.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, otprilike, da li je tamne boje ili svetle boje?

MEJ:

            Ne, ne, već smo se time previše bavili. Pronađite neku drugu temu. Nije važno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, gospodine Mej.

            Vi govorite o policajcu koji je govorio albanski, a za koga ste sigurni da je Srbin, je li tako?

SVEDOK:

            Siguran sam da je bio Srbin.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A na osnovu čega tvrdite da je Srbin ako je govorio albanski?

SVEDOK:

            Ja u to vreme nisam znao njegovo ime, ali kada sam se vratio iz Albanije video sam ga, njegovo ime je Nenad Matić.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste naveli da se ispod mosta nalazilo sklonište, je li tako?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Je li to bilo sklonište za napad iz vazduha?

SVEDOK:

            Ne. Tamo je bio jedan kanal za navodnjavanje, za poljoprivredne potrebe i ljudi su se sakrili u tom potoku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, to znači, nije bilo nikakvo pripremljeno sklonište nego ste taj kanal za navodnjavanje vi kvalifikovali kao sklonište, je li tako?

SVEDOK:

            Mi smo to koristili kao sklonište. Jer, to je bio jedan kanal za navodnjavanje, mi nismo razmišljali o tome da to pripremimo za ovu svrhu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A, da li ste to koristili, koliko puta, kao sklonište?

SVEDOK:

            To je bilo prvi i zadnji put toga dana.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nikada drugih dana to nije pre toga korišćeno kao sklonište, ni posle toga, je li tako?

SVEDOK:

            Nismo to koristili u tu svrhu. Ja sam to koristio samo za navodnjavanje polja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, kako se dogodilo da svih vas 700 krene baš na to mesto da se skloni. Obično,  kada je opasnost, svako odluči negde da ide, kako je vas 700 odlučilo baš da ode na to mesto da se skloni, da li znate to da objasnite?

SVEDOK:

            Da, mogu objasniti. Nismo mogli ići niti u jednom drugom smeru, jer srpska vojska i policija nalazila se na svim drugim stranama. Jedino kuda se moglo ići bilo je da se pođe prema mostu Belaja i da se onda ide, ili u selo Đerđ, ili u selo Rugova.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Vi navodite da je ovaj policajac koji je naređivao na albanskom jeziku naredio policiji da puca na jednu grupu kada je ubijen rođak, mislim da piše Žunići, je li tako?

SVEDOK:

            Porodica Žunićija je bila tamo, kao i obitelj njegovog  Đemala Spahila, koji je pretučen i ubijen. Jedina osoba iz te grupe koja je preživela bio je dvogodišnji Dardan Žunići.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ali odgovorite mi, molim vas, na pitanje zašto bi policajac izdavao naređenja na albanskom? Zašto bi srpski policajac izdavao naređenja na albanskom?

MEJ:

            Nije na svedoku da na to odgovori. On samo kaže da je policajac to uradio, ne može reći zašto je to uradio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. A da li je bilo još Albanaca u toj grupi  lica koja su govorila albanski osim tog policajca koga ste čuli da izdaje naređenja na albanskom? Da li ste čuli još nečiji glas da govori na albanskom iz te grupe?

SVEDOK:

            Ja sam ga čuo samo kako kaže  "Stavite ruke na potiljak", a inače je govorio na srpskom. Na albanskom je govorio samo kada nam je naredio da stavimo ruke na potiljak, onda kada je vikao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vi govorite srpski?

SVEDOK:

            Malo, da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Na kom jeziku je izdao naređenje da se otvori vatra, na albankom ili srpskom?

SVEDOK:

            Na srpskom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste ga čuli kada je on naredio da se otvori vatra, je li tako?

SVEDOK:

            Da, čuo sam ga, jer bio sam samo dva metra od njega.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači, oni su pucali na vas sa dva metra blizine?

SVEDOK:

            Ja sam se nalazio na dva metra od mesta na kome je on ustrelio Nesima Popaja, doktora i sedamnaestogodišnjeg Šendeta Popaja, koji je ustreljen u glavu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A, koliko je bio udaljen kada je naredio da se puca u vas?

SVEDOK:

            Oko dva metra, kada je dao naređenje da svi siđemo u potok, a onda je naredio i da se puca na civilno stanovništvo.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da ne upotrebimo taj izraz zbirno civilno stanovništvo, vi ste rekli da vas je bilo 700. Znači, on je naredio da se puca u vas 700 tamo, je li tako?

SVEDOK:

            On je odvojio muškarce od žena, a nekim starcima rekao je da odu u selo. I nekih 100 metara od reke pogubio je muškarce.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, koliko je to on onda muškaraca pogubio, kako vi kažete?

SVEDOK:

            Kod potoka je pogubio decu, žene, starce, ukupno 60 ljudi. Dvoje ljudi bilo je paralizirano. Bili su nepokretni, nisu se mogli kretati i zapaljeni su u svojim kućama, u Beloj Crkvi, u kući Mehmeta Žunićija.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, to znači, vi tvrdite da je od 700 ljudi, pošto su odvojeni muškarci, on naredio da se pobije, znači vas 60, ali ne samo muškaraca, nego žena, dece, itd. Što su onda odvajani muškarci i kako to da je tako malo bilo muškaraca od 700 ljudi?

SVEDOK:

            Žene, deca i starci bili su udaljeni 150 metara od mesta gde su streljani Žunići i njegova porodica, a među njima je bilo 38, u mojoj grupi je samo 6 preživelo, 6 je ranjeno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, od 700 ljudi, 60 je tu stradalo, kako vi tvrdite, je li tako?

SVEDOK:

            Nije ih 600 stradalo, 60 je ubijeno. A, i to na oko 150 metara daleko od mosta. 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tada bilo u toku NATO bombardovanje, za vreme tog događaja koji opisujete?

SVEDOK:

            Nije bilo bombardovanje NATO u našem kraju. 25. marta smo samo videli kako avioni NATO pakta lete gore visoko.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Videli ste ih visoko gore, dobro. A navodite da su NATO avioni u dva noću bombardovali Nogavac kada ste vi bili tamo, je li tako? To je, znači, drugi događaj?

SVEDOK:

            NATO nije bombardovao Nogavac. To su bili jugoslovenski avioni, oni su bombardovali Nogavac.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A, znači tako. Dobro. A padale su bombe po Nogavcu, nije bitno sada čije, a možete li to bliže da objasnite, jer vi navodite da imate još metak u desnoj nadlaktici i blizu zgloba, da li ste vi tada kada je bilo to bombardovanje zadobili tu povredu?

SVEDOK:

            Da. Ne. Imam metak u ramenu od 25. marta, ali imam još 8 drugih rana koje su nastale 2. aprila u Nogavcu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To je, znači, za vreme tog bombardovanja, jer kažete na četvrtoj strani da ste zadobili razderotine po glavi i desnoj ruci, je li tako?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, dobro, koliko je ljudi poginulo u tom bombardovanju, da li znate? Vi ste, eto, bili teško ranjeni, koliko shvatam, a koliko je ljudi poginulo u tom bombardovanju?

SVEDOK:

            U to vreme, u jedan sat ujutru, ja sam stigao u Nogavac, i veoma dobro sam čuo "migove" kako dolaze iz Crne Gore i kako pucaju na selo Nogavac. I tada je bilo ljudi koji su teško ranjeni.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja vas  pitam koliko je ljudi poginulo u tom bombardovanju?

SVEDOK:

            Ne znam, jer ja sam i lično bio teško ranjen.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je neko rekao koliko je ljudi poginulo u bombardovanju?

SVEDOK:

            Ne znam, bilo je dosta mrtvih, ali ne znam tačan broj.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da niste vi pomešali te mrtve sa onih 60 što kažete da ih je pobila policija?

SVEDOK:

            Ne, nisam ih pomešao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A, da vam postavim direktno pitanje, da li vi ovom izjavom želite da prikrijete, ustvari, da su žrtve koje ste nabrojali, zapravo, žrtve NATO bombardovanja, s obzirom na vrste povrede koje ste opisali? Da ili ne?

SVEDOK:

            NATO nije bombardovao civilno stanovništvo. Vaši avioni su bombardovali Nogavac. A nemački KFOR je nakon našeg povratka pronašao bombe sa ćiriličnim slovima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Čuli smo već o tim ćiriličnim slovima, samo da li je vama poznato da naši avioni uopšte nisu leteli tu?

SVEDOK:

            Siguran sam da su to bili srpski avioni, ti koji su nas bombardovali.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A, na osnovu čega? Na osnovu čega ste sigurni?

MEJ:

            On je rekao što je mogao o tome, on je dao svoj iskaz.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, neću da ga onda dalje pitam,  sasvim je dovoljno.

OPTUŽBA:

            Meni nije jasno, kakva je to sad teza iznesena o mrtvima pod mostom. Da li se tvrdi da je to bila posledica bombardovanja?

MEJ:

            Iznesena je tvrdnja da je to bila posledica bombardovanja NATO pakta, koliko sam ja shvatio.

AMIKUSI:

            Nemamo pitanja.

OPTUŽBA:

            Biću vrlo kratak. Gospodine Žunići, da li ste shvatili da je iznesena tvrdnja da su ljudi pod mostom, izgubili život od eksplozije bombe. Ima li u tome bilo kakve istine?

ODGOVOR:

            Nije ih ranila bomba, nego srpska policija. Ja sam ih video svojim vlastitim očima, nosili su automatske puške i ustrelili su sve te ljude.

PITANjE:

            Nenad Matić, čovek kojeg ste spomenuli, čovek kojeg ste videli po povratku iz Albanije, sećate li se kada ste ga poslednji put videli i gde?

ODGOVOR:

            Poslednji put kada sam ga video, bilo je to, prvi put kada sam ga video, video sam ga na tom mostu, a prema fotografijama koje je doneo KFOR, ja sam njega prepoznao kao Nenada Matića.

PITANjE:

            Rekli ste da se u koritu potoka nalazilo ukupno 700 ljudi, ali to nisu bili ljudi koji su se okupili pod mostom, to niko nikada nije rekao. Recite 700 ljudi, koliki je to deo sela, odnosno drugim rečima, koliko je ljudi ukupno živelo u selu?

ODGOVOR:

            U selu ima nekih 350 kuća sa otprilike tri hiljade stanovnika.

KVON:

            Gospodine Žunići, rekli ste da ste videli sliku Nenada Matića? Ljudi iz KFOR-a su vam pokazali njegovu sliku, da li je to tačno?

ODGOVOR:

            Prepoznao sam Nenada Matića jer sam ranije radio u autobusu. Ja nisam znao njegovo ime, tek kada mi je nemački KFOR pokazao fotografije, prepoznao sam ga i identifikovao imenom.

PITANjE:

            Da li su vam oni kada su vam pokazali tu sliku nešto rekli o njemu, na primer šta on radi, gde se nalazi, da li je on policajac, ili vojnik, ili tako nešto?

ODGOVOR:

            Ne. Oni su samo pitali da li ja tu osobu znam i ja sam rekao da ga prepoznajem.

KVON:

            Hvala.

MEJ:

            Gospodine Žunići, time je vaše svedočenje završeno. Hvala vam što ste došli,  sada možete ići.

SVEDOK:

            Hvala i vama.

MEJ:

            Sada prekidamo raspravu. Rasprava se nastavlja sutra ujutro u 09.00 sati. Bojim se da imamo još jednu izmenu u rasporedu rada, u ponedeljak ćemo raditi od 09.00 do 14.00.

OPTUŽBA:

            Hvala. Sutra je, čini mi se, na redu Hendri, ne znam da li smo već dobili odluku o 92 bis.

MEJ:

            Mislim da jesmo. Evo, kažu mi da jesmo.

            Dakle, rasprava se nastavlja sutra ujutro.

 

 

Nazad na Aktuelno  |  Odštampajte vest