aktuelno-m.gif (3720 bytes)

4. JUN 2002. godine

STENOGRAM

 

SVEDOK:

            Kontakt kojI vi spominjete je bio tog jutra, 29. septembra. Pre nego što smo stigli u Gornje Obrinje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, pa to piše na strani 7, u trećem pasusu vaše prve izjave da vas je o tome obavestio američki verifikator, da ste tu dobili informaciju. A da li ste tada obavili razgovor kada ste došli u Gornje Obrinje sa nekim očevidcima događaja.

SVEDOK:

            Pre svega nije tačno da je nas Kejdom informisao. Mi smo potvrdili ovaj događaj sa Kejdomom. Ali ja sam dobio podatak o tome da postoji nepotvrđeni izveštaj o ovome 28. septembra. Taj izveštaj je govorio o tome da je možda došlo do ubistava u selu Gornje Obrinje, a 29. pre puta u Drenicu gde je i dalje u toku bila ofanziva moj kolega i ja zajedno sa novinarkom iz Njujork Tajmsa smo otišli u kancelariju Kejdoma da postavimo dva pitanja. Prvo je bilo da li se zapravo nešto desilo u Gornjem Obrinju i oni su odgovorili sa da, a da nam nisu dali nikakve detalje o tome, a drugo pitanje je bilo kojim putem da idemo da bi izbegli mine. Zato što prethodnog dana ili prethodna dva dana, mislim na 26. septembra je kanadsko vozilo Kejdoma naletelo na minu. I mislim da je 29. ili 30 i vozilo crvenog krsta takođe, naišlo na minu. I zato smo hteli da se potrudimo da se to ne desi i nama.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa moje pitanje je bilo da li ste tada obavili razgovor u Gornjem Obrinju sa nekim očevicima događaja?

SVEDOK:

            Da, razgovarali smo sa svakim ko je mogao na neki način da nam pomogne da razumemo šta se desilo. Oprostite, nisam shvatio da li ste vi mislili konkretno na Kejdom?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne, ja sam vas za Kejdom pitao prethodno da ste od njih dobili, kako piše u vašoj izjavi, znači 28. septembra tu informaciju, a drugo pitanje koje sam vam sad postavio, da li ste razgovarali sa očevicima? Razuemo sam da ste odgovorili da jeste, jel tako? E, pa sad vidite u vašoj izjavi na strani 7, to je prva izjava, kaže "neki od ljudi koji su nam ispričali šta se po njihovom mišljenju dogodilo su pobegli kad je došla policija". Oni nisu bili očevici događaja, znači, vi ovde kažete da ste razgovarali sa ljudima koji nisu bili očevici događaja, dakle taj događaj niti ste videli vi, niti su videli oni s kojima ste vi razgovarali, odnosno niti ste razgovarali sa nekima koji su to videli. Evo da vas podsetim, to vam je pretposlednji pasus na sedmoj strani, oni nisu bili očevici događaja.

SVEDOK:

            Da, to je tačno. Niko nije direktno video ova ubistva, ali mi smo razgovarali sa ljudima koji su bili upoznati sa okolnostima vezanim za ubistva i mogli su da nam objasne šta se desilo pre tog trenutka i posle tog trenutka. Prema tome, mi smo mogli da rekonstruišemo taj događaj.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, ali iz onoga što vi kažete da ste mogli da rekonstruišete, vi ste juče pomenuli da je u tim borbama oko Gornjeg Obrinja poginulo 14 policajaca. Ali to nesumnjivo ukazuje da su to bile ozbiljne i teške borbe.

SVEDOK:

            Bez svake sumnje u Gornjem Obrinju i oko njega je bilo borbi. Kao što sam ja juče spomenuo OVK je imala štab u susednom selu, selu Lipovac. Ali, po našem mišljenju koje je zasnovano na činjenicama, ništa od toga nije bilo relevantno za ubistvo porodice Devijaj. 21. član te porodice je ubijen, od toga 14 njih u šumu, kao što sam ja juče rekao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste to objasnili, da ne gubimo vreme na tome, to ste objasnili, ja hoću jednu stvar da razjasnim sa vama, a to je da ste vi jednostavno bez dokaza čak i bez razgovora sa direktnim očevidcima događaja, događaj u kome je poginulo 14 policajaca objasnili kao nekakav zločin srpskih snaga. Jel to tako ili nije?

SVEDOK:

            Sve činjenicu su nas navele na taj zaključak, da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali ja nisam mogao da ustanovim kakvim ste vi činjenicama raspolagali, pošto vi kao što vidite razgovarate sa ljudima koji nisu očevidci događaja, a izvlačite zaključke. Da li možete da komentarišete, evo dobili su moji saradnici imejlom pismo jedog vašeg sugrađanina iz Njujorka koji se zove Džordž Tintor. Da li možete da komentarišete ovo što on kaže, meni je bilo očigledno da je Abrahams radio u rukavicama propagandistima NATO da bi ukaljao Srbe. Abrahams je dao izjavu SNN-u samo četiri dana posle početka bombardovanja i samo jedan dan pošto je američka vlada počela svoju propagandu o zverstvima i o genocidu na nedeljnim prepodnevnim emisijama u Americi. Čak iako su tvrdnje Abrahamsa tačne, bilo bi nemoguće nekom ko sedi u Njujorku da proveri dovoljno dokaza u tako kratkom i haotičnom vremenskom periodu, da bi iznosio tvrdnje koje on iznosi. A on govori o pismu koje je tada, znači, 28. marta kad ste vi...

MEJ:

Dozvolite, gospodine Miloševiću, svedoku da na ovo odgovori. Vi njemu iznosite stvari na koje on treba da odgovori. Vi njemu postavljate pitanja, ali pre nego što to uradite, molim vas recite nam ko je ovaj gospodin Džordž Tintor.

SVEDOK:

            Ja na žalost, nisam upoznat sa tim pitanjem.

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, ko je ovaj Džordž Tintor.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa jedan sugrađanin njegov, Njujorčanin, ja sam upravo hteo da pročitam pismo koje je uputio SNN-u u vezi sa ovim ...

MEJ:

            Ne, neka svedok na to odgovori. Ukoliko je to uopšte korisno za veće. Gledište nekog stanovnika Njujorka je da ste vi zajedno sa NATO-om učestvovali u kampanji paljenja Srba i zatim je takođe, bilo rečeno da pošto ste vi se nalazili u Njujorku, bilo je nemoguće za vas da prikupite dovoljno dokaza o svemu tome. Prema tome, ovaj gospodin Tintor, ko god da je on, je naveo ove dve stvari i posle što je to pročitano naglas, vama treba pružiti mogućnost na to.

SVEDOK:

            Što se tiče toga da sam se ja nalazio u Njujorku, mogu samo da naglasim ono što sam rekao juče, a to je da smo mi vodili naše istraživanje na terenu. Ovaj izveštaj o ubistvima u Gornjem Obrinju je zasnovan na više od 3 nedelje istraživanja. A to je slučaj sa drugim izveštajima, prema tome, mi smo strogo pazili da ne sedimo u Njujorku i da ne procenjujemo situaciju iz daljine. A što se tiče ove vrlo tesne i koordinisane zavere, mislim da opet je najbolji odgovor da ukažem na naše istraživanje. Naši izveštaji su kritikovali NATO, naš izveštaj o NATO je imao jedno drugo gledište, nego nalazi međunarodnog krivičnog suda o NATO-u, zapravo prelemenarni izveštaji istrage koje je sproveo tužilaštvo i ja mislim da smo mi uravnoteženo prikazivali naše gledište na ovaj način.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A kako komentarišete ovo što je on napisao u pismo SNN-u, toga dana "Fred Abrahams komentariše situaciju u Kosovu, gde sramno optužuje Srbe da su sistematski izvršavali zverstva protiv Albanaca, ali njegove optužbe nisu zasnovane na čvrstim dokazima, već na izveštajima aktivista ljudskih prava i novinara na Kosovu. Gospodin Abrahams je propustio da pomene da su ovi novinari, i aktivisti svi Albanci. On koristi ove izmišljenje priče i izmišljene istorijske činjenice da bi podržavao sve ovo. Uopšteno gledano, prezentacija gospodina Abrahamsa je suviše glatka i suviše rafinisana da bi delovala uverljivo. Čini se da je njegov glavni cilj da pomogne američkoj administraciji da opravda svoje bombardovanje Srbije. Predsednik Klinton zna da bez ljudi kao što je gospodin Abrahams javna podrška za bombardovanje bi brzo izčezla.

Nalazite da je ovo tačno što kaže Džordž Tintor u vreme kad vi iz Njujorka svedočite o ovome na Kosovu? Govorim vam o svetlu...

MEJ:

            Molim vas, dozvolite svedoku da odgovori.

SVEDOK:

            Ja poštujem moje sugrađane, žitelje Njujorka, ali ja ne znam ko je ta osoba koju vi sad navodite, ali ću ipak odgovoriti na njegove navode.

            Ja pre svega kategorički odbijam ove navode, jer smo mi optuživali Srbe zaova zverstva. To je pogrešno prikazivanje naših nalaza. Mi smo optužili vladu Srbije i Jugoslavije. Optužili smo i snage Srbije i Jugoslavije da su počinili prekršaje i to je jedna značajna razlika i mi smo napadali srpski narod ili celu naciju.

            Durgo, ovaj izveštaj o naređenju ima više od 60 strana fusnota. Svi drugi naši izveštaji su imali takođe, veliku količinu fusnota. I ukoliko pogledate ovo, videćete da je velika većina fusnota nešto što se odnosi na razgovore, na terenu. Mi navodimo mesto i datum svakog razgovora, prema tome, jednostavno nije tačno, da mi sedimo u našim kancelarijama i izmišljamo, smišljamo zverstva i koristimo informacije od lokalnih aktivista za ljudska prava i novinara.

            Naravno mi možemo da koristimo njihovu informaciju kao nešto što bi nas navelo da obavimo naše istraživanje i da potvrdimo, ali svakako to ne bi koristili kao primarni izvor.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas.

ROBINSON:

            Gospodine Miloševiću, kada navodite citate nekih osoba koje su značajne za svedočenje, odnosno kritikuju se svedočenje svedoka, po meni bi ta kritika bila kredibilnija i moglo bi joj se više verovati ukoliko biste vi znali nešto više o toj osobi, mogli nešto više o tome da kažete. Recimo, ovaj, Džordž Tintor kao što je rekao predsedavajući sudija, je šta, samo žitelj Njujorka i bilo bi mnogo kredibilnije i mislim da bi vaša unakrsna ispitivanja ostavilo mnogo jači utisak ukoliko biste vi mogli nešto da kažete o osobi čije citate ovde nalazite. Mi ovde imamo gospodina Abrahamsa, a vi iznosite kritiku njegovog svedočenja i na to imate pravo. Ali, mi znamo ko je gospodin Abrahams. I ono što bih želeo da vam sugerišem je da u buduće kada imate ovakvu vrstu citata, onda kažite vašim saradnicima da vam kažu nešto malo više koji upućuju ovakvu vrstu kritike.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Hvala na sugestiji, mislim da je ovde najznačajnije što činjenice koje on navodi, dakle, koje gospodin Džordž Tintor navodi uopšte nisu sporne, i što su očigledne.

MEJ:

            Kakve činjenice, o kakvim činjenicama govorite gospodine Miloševiću? To je niz navoda protiv svedoka. Ne radi se ni o kakvim činjenicama. Gospodine Abrahams ima i drugi deo citata ovog gospodina Tintora, to verovatno više ne možemo  da vidimo ovde na ekranu našeg zapisnika, ali radilo se o sledećem. I ovo je verovatno jedna misao koju je usvojio i optuženi i trebalo bi vam dati mogućnost da na to odgovorite. Ovde se kaže da je vaša svrha vašeg rada bila da pomognete američkoj administraciji da opravdaju bombardovanje. Iznosi se ovakva tvrdnja i vama treba dati mogućnost da na to odgovorite.

 

SVEDOK:

            Časni sude, ja odbacujem ovakvu vrstu navoda, ja mislim da su naši izveštaji kritikovali američku spoljnu politiku. Mi smo zapravo glasno vikali i skretali pažnju o kršenjima ljudskih prava na Kosovu tokom 90-tih godina i niko u zapadnim prestonicama nije obratio pažnju na to, glušili su se na naše izveštavanje, a zatim smo mi kritikovali i vođenje NATO-vog bombardovanja i naša organizacija Hjuman Rajts Voč nije nikada tražila da dođe do ovog bombardovanja. Mi smo urgirali da se nešto uradi, da se zaustave kršenja na Kosovu,a li mi smatramo da naša kritika Zapadnih vlada i NATO-a je najbolji odgovor koji ja mogu da iznesem na ovu vrstu navoda.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kada govorim, gospodine Mej, o činjenicama, mislim na činjenice da se informacije skupljaju iz druge ruke o tzv. aktivista, novinara itd. koji su bili uključeni u medijsku kampanju i medijski rat protiv Jugoslavije. Dakle, apsolutno se ne može taj kredibilitet prihvatiti. Molim vas, uzmite jedan drugi primer, evo komentarišite ovo gospodine Abrahams. Ovo je izveštaj od januara 29-og. Njujork piše vezano je za Račak: "Hjumen Rajts Voč je kategorički danas  odbacio navode jugoslovenske vlade da su žrtve napada na Račak od 15. januara  bili vojnici OVK, koji su poginuli u borbi ili civili koji su poginuli od usputne vatre".Kako je to moguće.

MEJ:

            Možete li nam reći odakle citirate to?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Citiram izveštaj istraživanja Hjumen Rajts Voča gde se kaže da je jugoslovenska vlada kriva.

MEJ:

            Molim vas, recite nam o kom se tačno izveštaju radi da bismo mi mogli da ga nađemo? Gospodine Abrahams, da li vi možete da nam kažete o čemu se radi?

SVEDOK:

            Da, to je u ovom izveštaju časni sude, na strani 76.

MEJ:

            Ovo je dokazni predmet 98, zar ne? Naslov je "Nedelja terora u Drenici.

SVEDOK:

            Tako je.

MEJ:

            U redu, znači, strana 76.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja ne znam da li je to taj,  ja sam citirao ono što ovde piše. Dakle, vi sebi sa svojim aktivistima i novinarima dajete pravo da konstatujete da ste sproveli detaljnu istragu i da, kao što ovde piše posle detaljne istrage organizacija je, kažem organizacija, mislim na Hjumen Rajts Voč, optužila snage specijalne policije i jugoslovensku vojsku za napadanje civila, mučenje zatvorenika i streljanje po kratkom postupku. Dokaz svedoče o tome, da su vladine snage imale direktno naređenje da ubiju stanovnike sela starije od 15 godina. Pa sve što se posle pojavilo u vezi s Račkom pokazalo je da je to bila prevara koju je organizovao Vilijem Voker. I da ovo nije tačno. I da su stvarno poginuli pripadnici UČK.

SVEDOK:

            Ovaj izveštaj ja mislim da vi sada citirate saopštenja za štampu o našem izveštaju i to je zasnovanu na našem izveštaju na terenu. Kao što sam ja juče rekao konsultant Hjumen Rajts Voča po imenu Gordana Ibrić je provela godinu dana istraživakjući u Račku i oko Račka i sastavila je ovaj izveštaj na osnovu svog rada na terenu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, moje pitanje je da li vi smatrate da je Hjumen Rajts Voč koristeći aktiviste i novinare mogao sebi da pribavi pravo da govori o ocenama o tome da li je reč o zločinu ili ne, da li je reč o krivici, čijoj krivici itd?

SVEDOK:

            Ne, mi ne bi zasnovali naše nalaze na radu novinara ili aktivista. Mi zasnivamo naše nalaze na našem istraživanju na terenu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Juče ste rekli da se, kad sam vas pitao o finansiranju Hjumen Rajts Voča, svaka donacija preko 5.000 dolara posebno registruje, upisuje i vodi i pravi se jedan, rekao bih, prilično veliki budžet. Jel tako?

SVEDOK:

            Tako je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li se slažete da čovek mora da bude ne samo bogat, prilično bogat, ako može da daje donacije preko 5 000 dolara za jednu ovakvu organizaciju?

SVEDOK:

            Pa ili prilično bogat ili veoma zainteresovan za pitanja o kojima se radi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A ne čini vam se da je ta organizacija u stvari, nešto gde bogati finansiraju organizaciju koja pomaže bogatima da siromašne stave pod kontrolu. Da je to suština te organizacije koja to čini pod izgovorom brige o ljudskim pravima? Da bogati  finansiraju organizaciju koja pomaže bogatima da siromašne stave pod kontrolu?

SVEDOK:

            Ne, ja ne mislim da je to tako.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li mislite da je reč o jednom novom kolonijalizmu u čijoj mašineriji je i ovaj.

MEJ:

            Ne, mislim da sada prevazilazimo okvire dozvoljenog unakrsnog ispitivanja. Postavite neka druga pitanja gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

Evo vezano za vas, gospodine Abrahams. Kako to da vi kao Amerikanac, Njujorčanin, čovek koji se bavi ljudskim pravima u toj organizaciji, Hjumen Rajts Voč, više brinete o ljudskim pravima Albanaca u Jugoslaviji, nego o ljudskim pravima Amerikanaca u Americi?

MEJ:

            To je irelevantno pitanje, postavite sledeće.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li imate podatke o tome, koliko ima beskućnika, koliko ima gladnih u Americi, koliko ima obojenog...

MEJ:

            Ne, gospodine Miloševiću, rekli smo vam da imate sat vremena na raspolaganju. Ako gubite vreme na ovako irelevantna pitanja onda ćemo završiti unakrsno ispitivanje. Na vama je da odlučite da li ćete da nastavite sa adekvatnim pitanjima i relevantnim pitanjima ili ne. Ako nastavite sa irelevantnim pitanjima onda ćemo završiti unakrsno ispitivanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Mej, ovde se radi o kredibilitetu i svrsi organizacije Hjumen Rajts Voč, to nije irelevantno pitanje, već veoma relevantno pitanje.

MEJ:

            Ne, to je irelevantno, da li imate neka druga pitanja ili hoćete da ovo završite?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Imam veoma mnogo drugih pitanja gospodine Mej.

MEJ:

            Onda izvolite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Govorili ste o Orahovcu, da li vam je poznato da je UČK, vi pišete pokušao, da zauzme Orahovac. Koliko je Srba stanovnika Orahovca dakle, civila nestalo za ta dva dana dok je UČK držao Orahovac? Na strani 12 u trećem pasusu vi sami govorite da je nestalo 40 srpskih civila za ta dva dana.

SVEDOK:

            Da, to je tačno. OVK je na kratko držala u rukama Orahovac i 85 srpskih civila je odvedeno i pritvoreno. No nakon nekoliko dana, ako me sećanje dobro služi, mislim da je 45 njih pušteno. A 35 ih je ostalo u zatočeništvu i tih 35 ljudi se i danas vode kao nestali. Moje osobno mišljenje je da oni najverovanije više nisu na životu. To je jedan od najozbiljnijih incidenata iz godine 1998.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nisu ubili 40,  nego 35 srpskih civila u ta dva dana, a vi tvrdite, kažete u borbama u Orahovcu ubijene 42 osobe albanske nacionalnosti.  Dakle, u borbama su poginula 42 pripadnika UČK, a 40 Srba civila nestalo i sami trvdite najverovatnije ubijeno, jer se i do danas ne zna njihova sudbina. Zašto izjednačavate žrtve koje su izgubile život u borbi sa civilima koji su oteti, a potom ubijeni bez ikakve šanse za život? Zašto sada u tom konkretnom slučaju napada UČK na Orahovac pogibije na jednoj strani civila, na drugoj strani pripadnika UČK, terorističke organizacije, vi bacate krivicu na vladine snage, kako ih vi zovete, na vojsku i policiju Jugoslavije? Ko je koga tom prilikom napao?

SVEDOK:

            Kao što sam već rekao smatram da je OVK pokušala zauzeti Orahovac. I počeli su sa Maleševom koje su u to vreme kontrolirali. Ja ne smatram da mi pokušavamo izjednačiti ta kršenja ljudskih prava, mi smo sasvim jasno osudili otmice i ono što bi možda nazvao nestanak 35-orice srpskih civila.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja se slažem da vi ne pokušavate da izjednačite, naprotiv vi krivicu bacate na jugoslovenske vlasti, na vlasti Srbije. Prema tome, nema tu izjednačenja. Ali da se vratimo na vaše tvrdnje u vezi s Gornjem Obrinjem gde jekažete poginulo 14 policajaca, bile teške borbe, a vaš je zaključak da su srpske snage, kako ih vi nazivate, neproporcionalno odgovarale. Šta bi se smatralo po vašem mišljenju proporcionalnim? Koliko je policajaca trebalo da pogine da bi vi smatrali da je proporcionalno?

SVEDOK:

            Pazite, broj žrtava među snagama, bez obzira da li se radi o 14 ili 1 400, ne opravdava ubijanje jednog jedinog civila. I što se mene tiče, ja sam u potpunosti uveren da su članovi porodice Delija bili civili, da nisu bili borci. Oni su se krili u šumi i oni su po svemu sudeći ustreljeni u glavu. Ja nisam našao nikakve dokaze koji bi sugerisali da su oni sudelovali u vojnim aktivnostima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali niste našli ni nikakve dokaze od čije su vatre oni poginuli. Jel tako ili nije?

SVEDOK:

            Naš zaključak bio je  da se radi o srpskim snagama, što je priznajem u izvesnoj meri nejasno. Mi nismo našli dokaze da bi onemogućili da uperimo prst u specijalne policijske jedinice ili u vašu terorističku jedinicu. I ja ponovo kažem da mi ne iznosimo jake navode bez takvih dokaza.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, vi ste navode zasnovali na tome što su to bili Albanci koji su poginuli, pa kad su poginuli Albanci mora da su ih ubili Srbi, to je vaš, kako bih rekao, mehanizam zaključivanja. Jel tako? A da li vi znate koliko su albanski teroristi UČK pobili Albanaca u 98-oj ili 99-oj? Da li znate koliko su Albanaca pobili?

SVEDOK:

            Pre svega ja odbacijem navod da bilo što pretpostavljam. Upravo suuprotno. Ako uopšte postoji neka pretpostavka mi polazimo od pretpostavke da nije došlo dokršenja, mi pokuašvamo pronaći sve dokaze koji bi objasnili naše zabrinutosti. Mi našu istragu sprovodimo uz taj veoma kritički pristup. A kad je reč o vašem pitanju o Albanskim žrtvama, drugim rečima, albanskim žrgvama albanskoga nasilja, ja nemam precizne brojke, ali tačno je da su albanci bili ubijani i zastrašivani i fizički zlostavljani. Tu se u najvećem broju slučajeva radilo o pojedincima, o ljudima za koje se smatralo da su kolaboratori, da kolaboriraju sa srpskom državom. Ja to ne opravdavam ja samo to objašnjavam kako su stvari funkcionirale. Dakle, to je bio problem i mi smo o tome pisali u našem izveštaju nakon završetka bombardovanja NATO pakta u 199. Izveštaje pod naslovom zlostavljanje Srba i Roma u novom Kosovu. U tom dokumentu postoji također i jedo celogloglavlje u kojem se govori o zločinima Albanaca nad Albancima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, ali o žrtvama na srpskoj strani vi ste govorili posle juna 99-te godine, o ovim masovnim zločinima. A kad kažete da su ubijali Albance koji su smatrali kolaboratorima u državi u kojoj žive, da li vi sa svojim kriterijumima, ljudskim pravima možete da prihvatite da se na primer poštari ili šumari ili lekari zaposleni u državnoj službi, u pošti u šumskom gazdinstvu, u bolnici itd, mogu da ubiju tek tako sa opravdanim političkim razlozima da kolaboriraju zato što rade svoju profesiju u državi u kojoj žive. Kakvi su to kriterijumi? Da li vi možete da prihvatite te kriterijume?

SVEDOK:

            Pre svega, nije istina da smo mi javljali o srpskim žrtvama tek bombardiranja NATO pakta. Naš izveštaj iz godine 1998. sadrži jedno celo poglavlje nasilju koji je vršila OVK. A da li su oni druge izjave o otmici srpskih novinara itd. Kada je reč o vašem pitanju odgovor je apsolutno ne, to ne prihvatamo. Albanci koji su odlučili da rade za državne službe čak i oni koji su odlučili raditi u policiji imaju pravo na to. Oni su građani Jugoslavije mi ih osuđujemo nasilje nad njima i to smo i ranije osuđivali.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, vi evo sad to retorički kažete. A vi ste došli ovde da svedočite za navodne ratne zločine, vidite li vi da li svedočenje o ratnim zločinima UČK i njihovih lidera, s obzirom na iskustva koja imate i s obzirom da ste i sami juče rekli da su oni počinili zločine, da li  ste znali to svedočenje za njihove zločine?

SVEDOK:

            Sve informacije koje mi objavljujemo, odnosno koje smo mi objavili po tom pitanju, redane su i tužilaštvo ovoga suda.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To znači potpuno ste isto tretirali i jednu i drugu stranu.

SVEDOK:

            Ne shvatam ovo pitanje u kom to smislu mislite?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U smislu elementarnog morala u pogledu optuživanja legalnih snaga koje se bore protiv terorizma i u pogledu zločina koji su izvršile te terorističke grupe u Jugoslaviji.

SVEDOK:

            Ja smatram da smo mi sasvim iskreno pokušali biti što je moguće objektivnije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U onom članku koji ste juče gledali, od 5. avgusta 98-me godine, napisali ste i sledeću rečenicu: "najvažnije - vas citiram - Vašington propušta osnovnu tačku da neće biti stabilnosti na Balkanu sve dok je Milošević na vlasti". Da li ta stabilnost podrazumeva da neće biti okuapcije. Naime, jedan od prethodnih svedoka Pedi Eždaun je  okupacioni upravnik u BiH ...

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, prvo, vi biste ovde trebali postavljati pitanja, drugo, ne želimo da se ovde bilo ko ubeđuje. Koje je vaše pitanje? Gospodine Abrahams, možete odgovoriti na citat, ne znam da li se sećate citata? Da li želite nešto objasniti u vezi sa time?

SVEDOK:

            Apsolutno. Da, ja sam to napisao u redakcijskom komentaru i ja apsolutno, 100 posto, stojim iza tih reči. To je bilo moje mišljenje i mišljenje organizacije da će Balkan ostati nestabilan sve dok je Milošević na vlasti. I to nije bilo političko mišljenje, politički stav koji smo mi onda nastojali na neki način podupriti time da pronađemo činjenice koje se u to uklapaju. To je bio zaključak do kojeg smo došli na osnovu naših istraživanja na terenu. Da postoji ciklus nasilja i zlostavljanja, da postoji stalna nevoljnost da se sukobi rešavaju na miroljubivi način, da postoji tendencija, da se antagonizira i provocira, da postoji i političko mišljenje, da je sukob iskorišten za političke ciljeve. Prema tome, na osnovu svega toga, mi smo došli do tog zaključka, odnosno to je bio moj zaključak da stabilnosti neće biti dok je god ta vlada na vlasti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vi pravite razliku  između uzroka i posledice?

SVEDOK:

            Možete li malo razjasniti pitanje, mislite li uopšteno ili ovde sada?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Mislim uopšte da li pravite razliku?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kako onda nije bilo ničega od onoga o čemu govorite sve dok nisu počela nasilnička, zločinačka ponašanja upravo od početka 98-me godine i u 99-oj godini. Kako do tada, ta vlada je bila na vlasti do tada punih 10 godina, kako do tada ničega nije bilo, nego kad su počeli teroristički napadi, ubijanja policajaca, poštara, šumara i civila i otmice itd, da je onda odjednom ta vlada postala nekako zločinačka vlada koja vrši zločin što štiti svoje građane i svoju teritoriju od terorizma.

SVEDOK:

            Kosovo je bilo jedno izuzetno nasilno mesto, mesto puno nasilja celu poslednju deceniju. Naši izveštaji tokom celih godina 90-tih ilustriraju celi obrazac nasilja i zlostavljanja. Prema tome, nije istina to da su kritike počele biti upućivane te godine 98-me. Mi smo u našim izveštajima pisali o tom nasilju i pre izbivanja oružanog sukoba. A to se intenziviralo, dakle izveštaji su se intezivirali onda kada su i zlostavljanja bila intenzivnija.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, vi ste sami u svojoj izjavi govorili o egzodusu Srba 70-ih, 80-ih godina itd. Odakle taj egzodus Srba i šta je uopšte bilo, šta je uopšte bilo s tim, da li ste vi išta o tome, o tome razmišljali, prikupili podatke, ustanovili o čemu se tu radilo. Ko je nad kim vršio nasilje? Zbog čega egzodu Srba? Tih godina bar ono što vi navodite.

SVEDOK:

            Da, Hjumen Rajts Voč govorio je o tom pitanju, iako u povesnom kontekstu, jer mi nismo sprovodili istraživanje na terenu u to vreme. Međutim, zaključili smo da je postojala neka diskriminacija nad srpskim stanovništvom Kosova u 80-ima. Međutim, takođe smo zaključili da ta diskriminacija nije ni približno ravna intenzitetu tvrdnji koje su iznošene u Beogradu. Konkretno govorim, recimo, o čuvenom memorandumu, zloglasnom memorandumu Akademije nauka u kome se tvrdilo da se nad Srbima na Kosovu vrši genocid. Mi smo uvek smatrali da se tu radi o jednom teškom preterivanju i da iako problemi jesu postojali, oni nisu ni na koji način bili tog nivoa. U stvari, isto tako zaključili smo da su mnogi Srbi napustili Kosovo iz ekonosmkih razloga.       Kosovo je bila najsiromašnija pokrajina, najsiromašniji region bivše Jugoslavije i to siromaštvo imalo je veoma negativan efekat na međunacionalne odnose. Pogotovo je to imalo za posledicu da su mnogi Srbi napustili Kosovo u potrazi za boljim životom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ako kažete da je u Memorandumu Akademije nauka, to je najviša naučna institucija u Srbiji, bilo preterivanja, je li vaš Hjumen Rajts Voč otišao da poseti Akademiju nauka  da potraži objašnjenja za argumente, da se obavesti o tome, da proveri i po vašim kriterijumima da se možda ne radi o preterivanju, da se možda radi o konstatacijama koje su zasnovane na činjenicama. Da li ste to učinili ili niste?

SVEDOK:

            Naša istraživanja na Kosovu započela su godine 1990.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Na strani 3, vaše druge izjave, tvrdite da se većina izveštaja Hjumen Rajts Voča odnosila na zloupotrebe ljudskih prava ili ratne zličine koji su počinili, kako kažete, srpske ili jugoslovenske vlasti jer odražavaju srazmere zloupotrebe i intenzitet kršenja na terenu. Jel tako, to ste tako napisali! Zar vam se ne čini isuviše očiglednim, gotovo neverovatna podudarnost između vaše izjave i ove lažne optužnice koja je ovde podneta pa čak i kad je u pitanju i redosled izlaganja. Optužnicu ste analizirali, to ste sami rekli, izjavu ste sami napisali, prema tome, zar vam se ne čini neverovtnom takva podudarnost između optužnice i vaše izjave?!

SVEDOK:

            Prvo i prvo nije tačno da sam ja analizirao optužnicu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa to ste vi napisali!

SVEDOK:

            Tačan odgovor je da sam ja sudelovao u istraživanju za predmet Kosovo. Kad je reč o sličnostima koje ste vinaveli ja mogu samo reći da su nas na naše zaključke navele činjenice,činjenice kakve smo zatekli prilikom istrage na terenu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne čini li vam se upravo ta vaša argumentacija kao što je argumentacija optužnice, u stvari i u suštini pa i ovo suđenje da je glavni cilj da se opravdaju zločini koje je NATO izvršio u agresiji na jednu suverenu zemlju? Da ili ne?!

MEJ:

            Time smo se već bavili, nije na ovom svedoku da komentariše svrhu ovoga suđenja. On je ovde da svedoči, vi ste već izneli te navode o opravdanju bombardovanja NATO pakta, on je vama dao njegov odgovor, on je rekao da je to potpuna neistina. Prema tome, nema smisla da se ponovo time bavite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vi tvrdite da je neistina da su vaši izveštaji bili naručeni?

SVEDOK:

            Da, tvrdim da je to neistina!

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kada kažete da ste istraživanja pitanja egzodusa Srba i druga pitanja koja su se događala, da li ste u izradi vaših istraživanja sarađivali sa nekim iz Srbije, osim te dame koju ste pomenuli?

SVEDOK:

            Bili smo u kontaktu s raznim organizacijama sa sedištem u Srbiji. Za neke od njih ja imam veoma visoko poštovanje. U Srbiji postoje neke organizacije za ljudska prava veoma visokog kvaliteta i oni rade u veoma teškim uslovima. Tu mogu spomenuti centar za humanitarno pravo, zatim Helsinški komitet, Beogradski krug, Beogradski centar za ljudska prava, Komitet advokata za ljudska prava, to su samo neke od tih organizacija. Mi smo sarađivali sa mnogima od njih i sa mnogim pojedincima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li mislite da su neki od tih pojedinaca takođe bili aktivisti u ulozi samoponižavanja i samooptuživanja Srbije?

SVEDOK:

            Ja ne mogu govoriti o njihovoj ličnoj psihologiji ili o ulozi koju oni igraju u društvu, ja mogu samo reći da smatram da su mnogi od njih visoko profesionalni ljudi koji rade izloženi velikom riziku kako bi mogli objektivno izveštavati jer je to nešto što nije bilo lako uraditi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi tvrdite da su Srbi 24. marta 1987. u Kosovu Polju demonstrirali zbog maltretiranja od strane Albanca, da li je to tačno? O kakvom se maltretiranju radilo?

SVEDOK:

            Oprostite, možete li ponoviti pitanje, nisam to uhvatio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Govorili ste da su Srbi 1987. u Kosovu Polju demonstrirali zbog maltretiranja od strane Albanaca, o kakvom se maltretiranju radilo? Da li ste ustanovili to?

SVEDOK:

            Da. Postojao je izvestan stupanj diskriminacije i zlostavljanja od strane lokalnih vlasti a protiv Srba. Tu se najviše radilo o nečemu što bih nazvao jednim stalnim maltretiranjem, konstantnim maltretirnjem. Međutim, po mom mišljenju tu se nije radilo o nekim ekstremnim oblicima maltretiranja. Srpska zajednica na Kosovu je smatrala da su oni veoma izolovani, oni su se osećali veoma izolovanim, oni su bili daleko od Beograda, daleko od geografskog centra Srbije i oni su konačno na Kosovu bili manjina. Prema tome, to je izazvalo razne pritiske. I po mom mišljenju to je bio motiv demonstracija koje ste vi spomenuli.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A, dobro, da li smatrate da je logično da se u Srbiji Srbi treba da osećaju kao manjina i da treba da prihvate da budu maltretirani na ovakav način na koji vi objašnjavate da su bili maltretirani. I još da dodam, da li smatrate da su to tek-tako neki kako ste rekli, benigni načini maltretiranja kad su oni sadržali i ubistva i silovanja i razne druge zločine te vrste, paljevine itd.

SVEDOK:

            Ja sigurno neću umanjivati ni jedno kršenje bilo koje vrste. I građani Jugoslavije imali su pravo da ih se zaštiti pred takvih kršenjima. Vlada treba upotrebiti sve mere da im zagarantira tu zaštitu, apsolutno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A u čemu je onda problem?!

MEJ:

            Koji problem?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vlada preduzima mere da zaštiti stanovnike od terora, od progona itd. Zašto se onda Vlada za to što čini, kao legitimni akt optužuje maltene za zločine, ne maltene nego za zločine?!

SVEDOK:

            Pazite, nije problem to da je Vlada delovala. Problem je kao što sam rekao juče, u tome kako je vlada delovala. Vlada ima pravo da štiti prava građana, dapače, vlada ima dužnost da to čini, Vlada ima pravo da odgovori na oružanu pobunu, ali Vlada nema pravo da krši svoje vlastite zakone, da krši međunarodne norme kada vrši te akcije, i to je naša kritika onom što se dogodilo na Kosovu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas, pošto vi kažete da su to sve kršenja koja čini Vlada, vi ste Njujorčanin, koliko ubistava i silovanja npr. ima dnevno u Njujorku?!

MEJ:

            Nemojte odgovoriti na to pitanje.

            Gospodine Miloševiću, sad je isteklo vreme za vaše unakrsno ispitivanje. Ukoliko imate još neko relevantno pitanje možete ga postaviti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja imam još mnogo relevantnih pitanja gospodine Mej, ja uopšte ne razumem zašto vi meni ograničavate čak i na svedoku koji ne svedoči po ovom vašem famoznom 92-BIS nego je živi svedok, zašto mi ograničavate vreme za unakrsno ispitivanje?

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, nećemo sada da se prepiremo oko toga, vaše je vreme ograničeno iz razloga sa kojima ste vi upoznati, zato što imamo ograničeno vreme za ovo suđenje, ali uglavnom je ograničeno zbog toga zato što vi trošite previše vremena na nerelevantne stvari i prepirete se sa svedokom konstantno, i ovde smo videli primere toga. Dozvoliću vam još dva pitanja za ovog svedoka.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja nisam primetio da sam se prepirao sa svedokom, to je vaš utisak.

            Napisali ste na strani 6, u šestom pasusu, da je Skupština Kosova, 2. jula 1990, proglasila Kosovo nezavisnim konstitutivnim elementom Jugoslavije. Da li ste vi kao istraživač ikad pročitali Ustav Jugoslavije?

SVEDOK:

            Pročitao sam relevantne delove koje se tiču zaštite ljudskih prava.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa na osnovu čega, ako ste pročitali važeći Ustav, nekakakvoj skupštini albanskih separatista dajete značaj legalne Skupštine Kosova na kome žive i Srbi, i Turci, Muslimani, Romi, Goranci i druge nacionalnosti. Da li znate da je to bio nelegalan akt?

SVEDOK:

            Organizacija Hjumenrajtvoč nije nikada zauzela stav da je bilo legalno, bilo nelegalno. Mi smo to naveli kao istorijsku činjenicu nešto što se desilo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste u ovom tekstu koji smo citirali govorili da treba dati poruku diktatorima da se njihovo nasilje i nepoštovanje ljudskih života biti tolerisano, da se ne nadaju, jer od strane međunarodne zajednice, zarad teritorijalnog integriteta. Da li vi znate da je pitanje teritorijalnog integriteta država glavni princip međunarodnog prava, poštovanje teritorijlanog integriteta svake države. Da li znate to?

SVEDOK:

            Ja znam da je teritorijalni integritet jedan od ključnih principa u međunarodnim ondosima, ali naš zadatak kao organizacije je bio da zabeležimo i objavimo slučajeve kršenja prava bilo domaćeg bilo međunarodnog. A u slučaju Kosova mi smo tvrdili da su ova kršenja zakona bila na masovnom nivou.

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, to ćemo sada završiti, potrošili ste vreme na koje ste imali pravo.

            Da li sada neko od amukusa ima neko pitanje?

VLADIMIROV:

            Da, časni sude.

            Gospodine Abrahams, sud je u prethodnim prilikama doneo odluku da istražitelji nemaju prava da svedoče o tome kako su oni procenili događaje, tako što bi sudu dostavljali samo rezime ili tumačenje onog što su drugi rekli, ili videli. Prema tome, mislim da je razumno da treba biti veoma precizan u onome što vi kažete da ste vi videli i ono što se nalazi u vašem izveštaju što zapravo podseća na nekog drugog. Tokom vašeg svedočenja vi ste više puta rekli, naš zaključak, ili mi smo zaključili, mi nismo ustanovili, ili mi smo ustanovili, mi smatramo, mi smo izveštavali o ovo-ono, prema tome, sada ću vam postaviti nekoliko pitanja o ovim dokaznim predmetima koji su korišćeni tokom vašeg svedočenja.

            Da počnem sa dokaznim predmetom 145. To je zapravo, knjiga po naređenju. Da li ste vi napisali sve delove te knjige?

SVEDOK:

            Ne.

VLADIMIROV:

            Možete li nam reći koje ste delove, koje ste glave vi napisali.

SVEDOK:

            Knjigu sam uglavnom pisao ja i Bendžamin Vord, to je jedan naš drugi istražitelj. Hoćete li da vam kažem glavu po glavu šta je ko pisao?

VLADIMIROV:

            Mene interesuje samo šta ste vi pisali.

SVEDOK:

            Ja sam napisao glavu, ceo rezime, zatim sam napisao glavu o kontekstu, napisao sam glavu snage konflikta, napisao sam otprilike polovinu pregleda, glave koja se zove pregled.

VLADIMIROV:

            Možete li da nam kažete tačno koje delove?

SVEDOK:

            Napisao sam one delove koji se odnose na ubistva, na broj mrtvih, na ciljana ubistva, na nasumična hapšenja, zagađenje bunara sa vodom i mine.

VLADIMIROV:

            Možete li dalje da kažete šta ste pisali, koje glave?

SVEDOK:

            Napisao sam glavu o Đakovici, o Istoku, o Orahovcu, o Peći, cesta Prizren-Đakovica, zatim glavu o Suvoj Reci, Vučitrnu, napisao sam glavu o statistici i neke delove o događajima posle 12. juna,  mada je u velikoj većini to napisao gospodin Vord. Da, napisao sam još nešto i o radu Suda za ratne zločine i pravnim standardima, to sam uradio zajedno sa našim pravnicima u Hjumen Rajts voču.

VLADIMIROV:

            I sad, gledajući sve ovo što ste vi napisali, da li ste to napisali usled vašeg ličnog istraživanja ili ste vi rezimirali, zatim redigovali, lektorisali rad i nalaze drugih?

SVEDOK:

            Možete li nam reći na koje tačno glave mislite.

GOSPODIN VLADIMIROV:

            Vi ste sada sudijama rekli koje ste glave napisali vi. Ono što nas interesuje je koje delove ste napisali, odnosno one delove koje ste napisali, da li ste to uradili na osnovu onoga što ste sami videli ili na osnovu onog što su drugi videli pa ste vi onda rezimirali ili dali procenu njihovih izveštaja ili ste to jednostavno vi uredili itd. Možete li nam reći koji metod ste koristili?

SVEDOK:

            Pa, kombinaciju raznih metoda. Kad god je moguće mi bi posećivali

PITANjE:

            Molim vas nemojte govoriti mi smo posećivali, ja postavljam pitanje vama.

ODGOVOR:

            Da, ja sam posetio čitav niz mesta zločina, npr. selo Ćuška, selo Velika Kruša, Bela Crkva, a ostali nalazi su zasnovani na našim razgovorima.

PITANjE:

            Šta mislite kad kažete naši razgovori?

ODGOVOR:

            Mislim razgovore koje sam ja vodio, uglavnom je to razsnovano na razgovorima koje sam ja vodio. Ali, ima nekih delova kao što je npr. selo Belanica, ili selo Gornje Studimlje, koje su istraživali drugi saradnici, ja sam sakupio njihove beleške i napisao ove delove u konsultaciji sa njima. Radi se, znači, o dva-tri sela, a u svim ostalim slučajevima sam ja lično radio istraživanja.

PITANjE:

            Hvala vam.

            Hajde sada to malo detaljnije da pogledamo. Kada vi pišete o radu koji je obavio neko drugi, da li vi rezimirate ono što su oni napisali, da li obavite s njima razgovor, da li vi procenjujete njihove izveštaje, kako teče taj vaš radni proces?

ODGOVOR:

            Pa, taj proces teče na sledeći način. Mi smo u kontaktu tokom istraživačkog rada i diskutujemo o prethodnim nalazima i o pristupu u radu, ali najveći deo kontakata dolazi kasnije kad se otkucaji svi razgovori, svi intervjui, kad ja njih pažljivo sve pregledam, a onda se to piše u konsultaciji sa onim istraživačima koji su ih obavili. Mislim da je ovo nešto što se odnosi na ova tri dela koja sam spomenuo, Belanice, Gornje Studinje i Trnje. To su tri sela koja istražuje nekogdrugi.

PITANjE:

            Kada vi kažete, "kada mi pišemo", da li to znači  rezimirate ono što ste pročitali ili vi procenjujete ono što ste pročitali ili vi tumačite ono što ste pročitali?

ODGOVOR:

            Ja bih rekao da ja pišem, zapravo iznosim u pismenom vidu njihove nalaze, to je najbolji način da se to objasni.

PITANjE:

            Da li to znači da vi usvajate njihove zaključke?

ODGOVOR:

            Ne, ja samo kažem da mi navodimo, iznosimo nalaze koje su oni dubili putem razgovora obavljenih na terenu. Ja kažem oni, a zapravo  pod ovim podrazumevam samo jednu osobu.

PITANjE:

            U redu, ajde sada da pogledamo onda ove dokazne predmete, i vikažete da počnemo sa dokaznim predmetom 188, što je zapravo vaš izveštaj o Srbiji i Crnoj Gori.

Molim da se sada da svedoku ovaj dokazni predmet!

TUŽBA:

            Dok se traži taj dokazni predmet, možda bi bilo prikladno da sada kažem sledeće. Postavka koju iznosi gospodin Vladimirov, zapravo da istražitelji nemaju prava da svedoče o svojoj proceni i svom mišljenju dokaza, moguće je da on zapravo pogrešno tumači ono što je sud do sada rekao o radu istražitelja tužilaštva. Jer, do sada je dozvoljeno da se koriste i ovi dokumenti, i ovi dokumenti koje smo imali iz OEBS-a.

MEJ:

            Da, apsolutno ste u pravu.

VLADIMIROV:

            Hvala vam.

            Na strani 40, ovog dokaznog predmeta, naćićete poglavlje gde se iznosi ko je sve učestvovao u radu i prikupljanju podataka.

ODGOVOR:

            Tako je.

PITANjE:

            Da li sam ja u pravu kada kažem da ste vi učestvovali u ovom izveštaju tako što ste sami radili istraživački rad, išli na istraživačke misije, a takođe ste pisali i uredili nalaze drugih.

ODGOVOR:

            Ovaj izveštaj je zasnovan na tronedeljnoj misiji koju sam ja obavio na Kosovu, ja sam putovao po raznim selima tokom šire te pokrajine i nalazi su zasnovani na istraživačkom radu koji sam tamo obavio. Ja bih sada morao da pogledam ceo izveštaj da bih precizno odgovorio na vaše pitanje, ali mogu nedvosmisleno da izjavim da sekundarni izvori, a to su izveštaji iz drugih organizacija  mislim da su ti izveštaji citirani ali suština, okosnica je istraživanje koje sm mi obavili.

PITANjE:

            Kad kažete mi, šta mislite pod tim?

ODGOVOR:

            Mislim na sebe, koje sam ja obavio.

PITANjE:

            U redu, a sada da pogledamo dokazni predmet 190.

            Ovde se navodi spisak ljudi koji je učestovao u sastavljanju ovog izveštaj, na strani 29, i opet vam postavljam isto pitnje, u kom svojstvu ste učestvovali u ovom izveštaju, da li ste sami obavljali misiju istraživačku, da li ste pisali o radu drugih ili je to bila mešavina?

ODGOVOR:

            Ovaj izveštaj je zasnovan na istraživačkom radu koji sam ja obavio tokom dve nedelje u Srbiji.  Ja sam otišao tamo da bih razgovarao sa žrtvama i svedocima policijskog, zloupotrebe vlasti od strane policije tokom izbora 96. godine.

PITANjE:

            Hvala vam.

            A sada da pogledamo dokazni predmet 191.

            Tu možete da nađete spisak ljudi koji je učestvovao u pripremi ovog izveštaja, da vidimo na kojoj strani, možda bi ste vi mogli da nam kažete, na samom početku, da evo imam to pred sobom. To ste napisali vi ali da je to zasnovano na onome što ste vi lično videli?

ODGOVOR:

            Ovaj izveštaj je uglavnom zasnovan na mom istraživačkom radu na Kosovu.

PITANjE:

            Kad kažete vaš istraživački rad, vi pod tim podrazumevate da ste vi lično razgovarali sa ljudima, da ste bili na licu mesta ili ste vi zapravo samo rezimirali ono što su drugi uradili na terenu?

ODGOVOR:

            To je uglavnom zasnovno na našem istraživačkom radu na terenu, ali kao što samrekao ima slučajevima gde smo mi citirali rad drugih.

PITANjE:

            Kad kažete naš rad,  vi kažete mi....

ODGOVOR:

            Oprostite mi na tome, ja sam toliko dugo u organizaciji, ja sam navikao tako da govorim, ali kao što sam rekao to uglavnom je zasnovano na mom istraživačkom radu, a kada se pozivamo na rad drugih mi uvek to citiramo.

PITANjE:

            Kad kažete drugi izvori, da li to mislite na ljude koji ne rade za Hjumen rajts voč?

ODGOVOR:

            Da, tačno je. Recimo, nalaze druge organizacije.

PITANjE:

            Moje pitanje se odnosilo na izveštaj ili nalaze drugih ljudi koji rade za Hjumen rajts voč  i čije ste izveštaje vi videli, da ste lično vi videli sve događaje, ili ste se oslanjali na druge ljude i ono što su oni videli, druge ljude koji rade za Hjumen rajts voč?

ODGOVOR:

            Da, nalazi koje mi iznosimo, kao naše, su zasnovani na našem istraživačkom radu na terenu.

PITANjE:

            Kad kažete naš,št to znači?

ODGOVOR:

            Oprostite, mislio sam na moj istraživački rad ili istraživački rad mojih kolega.

KVON:

            Gospodine Abraham, ovde stoji da postoji još neki istraživački rad koji je obavio gospodin Bukart i neki drugi, na ovoj istoj strani.

ODGOVOR:

            Da u ovom izveštaju je bilo istraživačkog rada koji su obavili i kolege.  Piter Bukar je istraživač koji je radio konkretno na slučajevima Gornje Dobrinje i Golubovac i to je uključeno u prilogu ovog izveštaja. Hoćete li da objasnim ove druge osobe koje su ovde navedene.

KVON:

            Ne, to je dovoljno.

SVEDOK:

            Oni su kolege iz Hjumen ratjs voča.

VLADIMIROV:

            U redu, sada molim vas da pogledamo dokazni predmet 198. To je druga knjižica. Sada ću vas zamoliti da pogledate ovu stranu gde se navode imena ljudi koja su učestvovala u ovome. To smo radili i u odnosu na prethodne knjige i ovde se kaže da, ovde ste rad obavili vi, a šta je sa drugima ili možda oni nisu uvršćeni u ovaj izveštaj. Mogu li da skrenem vašu pažnju na ovaj izveštaj o Račku.

ODGOVOR:

            Ovaj izveštaj o Gornjem Obrinju i Golubcu je zasnovan na tri misije koje sam ja lično obavio, zajedno sa gospodinom Buhartom, ali vi ste u pravu.

TUŽBA:

            Oprostite, časni sude što prekidam, imamo problem sa zapisnikom, ne znam da li i vi imate isti problem? Ne znam da li će nam se vratiti zapisnik na ekran, samo sam hteo da skrenem pažnju da postoji problem.

MEJ:

            Može li neko da nam kaže nešto o tome?

            Evo sad se ponovo vratilo.

SVEDOK:

            Da, ova knjiga je zasnovana na tri misije koje su obavljene na terenu, ali vi ste u pravu, ovaj prilog, apendiks gde je uključen izveštaj o Račku je zasnovan na četvrtoj misiji, prema tome ovde gde se navodi ko je sve učestvovao u tome i koji su izvori itd. jeste neprezican u tom smislu zato što ova misija za Račak nije uključena ovde, a ona je obavljena krajem januara 99. godine.

PITANjE:

            Da li ste vi sami vodili istraživački rad u Račku?

ODGOVOR:

            Nisam.

PITANjE:

            Jeste vi bili u Račku?

ODGOVOR:

            Ne, nisam.

PITANjE:

            U redu, sada onda da pređemo na dokazni predmet 200.

            Hoćete li molim vas objasniti sudijama da li ste ovo napisali na osnovu sopstvenog iskustva onoga što ste vi videli ili na osnovu iskustva onih drugih i onog što su oni videli?

ODGOVOR:

            Ovaj izveštaj je zasnovan na istraživačkom radu jedne druge osobe koja je radila za Hjumen rajts voč.

PITANjE:

            Hvala vam.

            A, šta je sa dokaznim predmet 201?

ODGOVOR:

            To je izveštaj o kršenjima prava i zlostavljanjima Srba i Roma na Kosovu, u novom Kosovu i sada skrećem vašu pažnju na str. 108, odnosno str. 118, da li ste vi bili uključeni u sastavljanje ovog izveštaja?

ODGOVOR:

            Jesam.

PITANjE:

            A, u kom svojstvu?

ODGOVOR:

            Ovaj izveštaj je uglavnom napisao Bendžamin Vord koji je ovaj istraživački rad. On je jedan od istraživača Hjumen rajts voča. Moj doprinos, koliko se ja sećam, se zaključivao u tome što sam ja vodio istraživački rad sa Romima i takođe sam pomagao kao uređivač ovog izveštaja.

PITANjE:

            Hvala vam.

            A, sada molim vas dokazni predmet 202, a to je izveštaj koji se zove silovanje kao oružje etnikog čišćenja. To je izveštaj o Kosovu i sada ovde skrećem vašu pažnju na str. 38, ovde stoji da ste vi bili uređivač ovog izveštaja, a kakvu ste ulogu imali u sastavljanju i u istraživačkom radu za ovaj izveštaj?

ODGOVOR:

            Glavni istraživački rad je obavila Martina Vanenburg uz pomoć Đoan Marinen. Moja uloga se ovde sastojala u recimo, savetodavnoj funkciji sam ja bio. Gospođa Vandenburg je došla na Kosovo avgusta 99. kad sam ja tamo obavljao svoj istraživački rad i mi smo proveli prilično vremena zajedno, diskutovali o ovom izveštaju, o strategiji vođenja istraživanja i takođe sam joj pomogao u jednom delu istraživačkog rada. Sećam se da sam ja obavio razgovorom sa doktorom u Đakovici, recimo, ali razgovor sa ženama je naravno gospođa Vanderburg obavila sama, zajedno sa gospođom Marinen.

PITANjE:

            Hvala vam.

            A sada da pređemo na dokazni predmet 204, a to je izveštaj o zatvaranjima i zlostavljanjima na Kosovu.

Isto pitanje, kakvu ste ulogu imali u sastavljanju ovog izveštaja?

ODGOVOR:

            Ja sam bio jedan jedini istraživač i autor ovog izveštaja.

PITANjE:

            Hvala vam.

            Sada prelazimo na dokazni predmet 205, a to je ova žuta knjižica. Da pogledamo stranu 9. Kakvu ste ulogu imali u ovom izveštaju?

ODGOVOR:

            Jel imamo istu knjigu?

PITANjE:

            Da, da imamo istu knjigu, ja sam mislio na rimsko devet.

ODGOVOR:

            Ja nisam radio u Hjuman rajts voču kad je sastavljen ovaj izveštaj.

PITANjE:

            Hvala vam lepo.

            I konačno, dokazni predmet 206, koji se zove civilne smrti prouzrokovane NATO-vom vazdužnom kampanjom, i ovde skrećem vašu pažnju na stranu 78. Hoćete li molim vas, reći sudijama kakvu ste ulogu imalu u sastavljanju ovog izveštaja?

ODGOVOR:

            Ja sam obavio  istraživaki rad koji se odnosi na Kosovo. Od 90 slučajeva NATO-vog bombardovanja koji su prouzrokovali civilne žrtve otprilike jedna trećina je bila na samom Kosovu i ja sam obavio neki deo istraživačkog rada, recimo zatvor Dubrava, ili put oko Đakovice, ja sam tu učestvovao u tom istraživačkom radu, a gospodin Ivanišević i gospodin Akan su obavili istraživački rad izvan Kosova u drugim delovima Jugoslavije.

PITANjE:

            Hvala vam.

            Imam još dva pitanja za vas.

            Tužilaštvo je dostavilo dva seta pisama, korenspondencije, jedan je označen kao dokazni predmet 189, i samo nakratko da ih pogledamo, molim vas. Ovo su pisma koja ste vi sastavili i sami ste ih poslali, zar ne?

ODGOVOR:

            Tako je.

PITANjE:

            A, drugi set pisama je dokazni predmet 192. Da li ste vi isto sastavili i poslali ova pisma?

ODGOVOR:

            Da, jesam.

PITANjE:

            Potpisao ih je neko drugi?

ODGOVOR:

            Da, moj direktor ih je potpisao, ali ja sam ih sastavio i poslao.

PITANjE:

            I vi ste takođe, proverili da li je bilo odgovora po ovim pitanjeima ili ne?

ODGOVOR:

            Da, jesam.

PITANjE:

            Hvala vam, to je sve što sam imao za vas.

TUŽBA:

            Ja imam još pet do deset minuta, časni sude.

MEJ:

            U redu, mislim da bi bilo bolje da ovo završimo sada.

TUŽBA:

            Gospodine Abrahams, odgovarajući na  pitanja gospodina Vladimirova, vi ste spomenuli druge istraživače sa kojima ste sarađivali, da li bi ste mogli da ih kontaktirate ukoliko bi postala potreba?

ODGOVOR:

            Apsolutno.

PITANjE:

            Znači, moglo bi da se stupi u kontakt sa njima ukoliko bi oni trebali da svedoče, zar ne?

ODGOVOR:

            Što se tiče vaših izveštaja, raznih izveštaja, videli smo da su pripremljeni i poslati na razne adrese pre nego što je došlo do bombrdovanja Srbije i Kosova?

ODGOVOR:

            Tako je.

PITANjE:

            Kad je reč o tom vremenskom periodu kad su ti raniji izveštaji bili objavljeni i poslati raznim ljudima, da li je ikada izneta tvrdnja da ste vi u Hjumen rajts voču imali neku pristranost na štetu optuženog ili njegove vlade?

ODGOVOR:

            Meni nie poznato da je bilo kakva direktna optužba izneta na naš račun direktno  od Vlade. Naravno, bilo je raznih odgovor o štampi u kojima je naša objektivnost dovedena u pitanje, to su radili obično razni komentatori i drugi ljudi.

PITANjE:

            Recite nam kakvi su to bili navodi? Kakva vrsta navoda o pristranosti? I da li i na koji način Hjumen rajts voč je odgovorio na te navode?

ODGOVOR:

            Pa, zanimljivo je to da su nas na Balkanu optužili da smo raspoloženi antimekedonski, antialbanski, antisrpski, antihrvatski itd. U ovom konkretnom slučaju bili smo optuženi da smo antisrpski.

PITANjE:

            Da li je za to pružen nekakav razlog? Optuženi je sugerisao da ste vi naime pomagali NATO-u, ali recite da li je bilo još nekih drugih navoda i razloga ili su to samo bili navodi o vašoj pristrasnosti?

ODGOVOR:

            Ja predpostavljam da je to došlo zbog toga jer neki ljudi nisu bili zadovoljni našim nalozima.

PITANjE:

            Časni sude, kada je reč o Đorđu Tintoru, autoru onog dokumenta mi smo izvršili kratko istraživanje dok je trajalo unakrsno ispitivanje, jer nam optuženi nije ništa mogao reći o njemu i pronašli smo ga na veb sajtu pod nazivom "Empti vor dot kom" i on obično piše pisma novinama zagovarajući srpsku stvar. Sugerisano je da Hjumen rajts voč pomažu samo bogataši. Da li vama pružaju podršku i ljudi koji imaju i manje od 5 hiljada dolara da vam daju odjednom?

ODGOVOR:

            Apsolutno.

PITANjE:

            Da li vas podupiru studenti i drugi?

ODGOVOR:

            Da. 5 hiljada dolara je brojka iznad koje se donacije moraju objaviti u našem godišnjem izveštaju, ali naravno mnogi prilozi su ispod te brojke i mi ih takođe dobijamo. Sećam se čak da smo dobili ponekad neke koverte u kojima je bio samo sitniš.

PITANjE:

            Po naređenjima vama je postavljano dosta pitanja o toj knjizi. Kada su drugi istražitelji sprovodili razgovor jeste li vi lično proučili taj materijal?

ODGOVOR:

            Da detaljno.

PITANjE:

            Kada ste pripremali knjigu da li ste preispitali poglavlja koja je napisao vaš kolega i da li je on preispitao poglavlja koja ste napisali vi?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Jeste li vi sugerisali ispravke na onim mestima koja su po vašem sudu trebala ispravke?

ODGOVOR:

            Da. Radilo se o jednom zajedničkom projektu na kome smo sarađivali.

PITANjE:

            Kažete nam da je Hjumen rajts voč znao da je u 80-tim postojala diskriminacija protiv Srba.

            Recite nam da li je to objavljeno u nekom od vaših izveštaja ili je tada još bilo prerano da bi se tako nešto pojavilo u vašim izveštajima?

ODGOVOR:

            Taj period je pokriven u poglavljima o istorijatu nekih drugih izveštaja konkretno u ovom izveštaju po naređenjima. Taj se deo istorije nalazi u poglavlju o istorijatu situacije.

PITANjE:

            Još jedan detalj. Mi smo ovde čuli svedočenje o vremenu u kojem su kosovski albanci izgubili svoje poslove u državnim službama na primer u bankarstvu i zamenili su ih sa tim radnim mestima Srbi koji su došli spolja. Da li vi nešto znate o takvim izveštajima? O tim stvarima.

ODGOVOR:

            Da. Moj rad lično, moj osobni rad tim se pitanjem bavi tek tengencionalno. Jedini izveštaj u kojem govorim o diskriminaciji u obrazovanju i zaposlenju je izveštaj 1996. No prije toga mislim da i ovaj izveštaj "otvorene rane" sadrži veoma iscrpnu dokumetaciju o tom periodu o kojem govorite.

TUŽBA:

            To je dokazni predmet 205.

            Da li znači izveštaj govori otom procesu o kome su Albanci otpuštani a Srbi dolazili spolja idobijali njihove poslove. Ako to nije tako, recite?

ODGOVOR:

            Ne sećam se toga. U njemu je dokumentovana diskriminacija u raznim segmentima društva.

PITANjE:

            Još jedan detalj, molim vas da uzmete dokazni predmet 198. Okrenite stranu 76. Kao što ste veću objasnili optuženi je citirao saopštenje za štampu 29. januara 1999. u kojem se govori o događajima u Račku.

            Optuženi vam je skrenuo pažnju na drugi pasus u kojem se spominje nasomično napadanje civila bez posebnog biranja cilja o mučenju zatvorenika i o pogubljenjima po kratkom postupku i pitali su vas kako se to može podržati. Molim vas da sada uzmete dokazni predmet 200, to je kratki izveštaj koji je pripremio jedan vaš kolega, kome vi niste doprinosili. Ja to sada spominjem jednostavno zato jer nismo u poziciji da istražimo sve događaje u vezi sa Račkom, moramo se usredsrediti samo na ograničeni broj zbog veličine tog incidenta. Sada ako pogledate taj izveštaj pri dnu strane br. 2., vaša koleginica navodi broj razgovora sa očevicima koja je sprovela i ovde kada govori o mučenju, govori šta se dogodilo u dvorištu Sadika Osmanija, zatim pri vrhu sledeće stranice, detaljno govori, ja se nadam da će veće imati priliku da to samo detaljno pročita, kako bismo uštedeli na vremenu. Ona iznosi šta se dogodilo dečacima u tom dvorištu, zatim u trećem paragrafu spominje kako su ljudi pretražili da bi se otkrilo oružje, kako su dečaci izvedeni i kako je sa njima postupano.

            Dakle, dali u tom izveštaju bilo izveštaja koji opravdavaju navode o mučenju i druge navode sadržane u saopštenju za štampu.

ODGOVOR:

            Taj izveštaj zasnovan na istraživanju koje je sproveo Hjuman rajts voč u toku od nedelju dana u i oko Račka.

PITANjE:

            Znači razgovaralo se sa preživelim svedocima i to se sve dešavalo neposredno nakon događaja o kojem se radi.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Jedan geografski detalj isti dokazni predmet. Sudije su izrazile interes za geografiju Drenice, odnosno konkretno ako pogledate početak ovog dokumenta, tu se nalazi jedna karta, na toj karti vidi se lokacija Gornjeg Obrinja, Golubovca i Pločice.

            To nije numerisano nalazi se odmah nakon indeksa. Veće će videti da je to značeno takođe i u našem kosovskom atlasu na strani br. 6. I to je ovde dole levo na desnoj strani, vidite ova tri mesta, Pločice, Golubovac i Gornje Obrinje, odmah u gornjem kvadratu.

            Znači ta se sela nalaze na tom mestu. Jedini opis Drenice koji sam ja pronašao u vašim dokumentima nalazi se u dokaznom predmetu 191 na strani 18, autori tamo kratko opisuju Drenicu i kažu da se radi o brdovitom području u centru Kosova.

            Možete li veću biti od pomoći. Možete li reći i reći nešto o Drenici.

ODGOVOR:

            Drenica je jedna regija, a ne opština, tako da ja ne mogu tačno reći koje bi bile granice te regije. Međutim, uopšte govoreći Drenica se prostire od Komorana u blizini Glogovca, govorim približno. Pa na sever do Srbice, na istoku ga ograđuje planina Ćićavica i onda se ona prostire na Zapad nekih 30-40 kilometara u smeru Peći.

KVON:

            Čini mi se da sam primetio Drenicu i Peć na stranici 156 ovog izveštaja.

ODGOVOR:

            Da, tačno.

            Da. Drenica se znači proteže između tih dve opštine, Srbice i Glogovca.

TUŽBA:

            Još dva pitanja. Prvo, 198, optuženi vam je opširno postavljao pitanja o ovom dokaznom predmetu, u vreme objavljivanja ovog izveštaja o februaru, da li je bombardovanje već započelo ili ne?

ODGOVOR:

            Ne.

PITANjE:

            Znači cela ta knjiga bila je pripremljena i objavljena pre bombardovanja za koje je iznesena tvrdnja da ga je ta knjiga podržavala.

ODGOVOR:

            Tako je.

PITANjE:

            Juče ste kritikovani zato jer niste uključili fotografije štete, koju je počinio NATO i OVK, rekli ste da te fotografije postoje i da ste ih vi uzeli u obzir.

            Da li nam možete reći u kojem bi ih izveštaju mogli naći ili da li imate sirovi materijal i gde bismo mi njega mogli nabaviti.

ODGOVOR:

            Da ukratko fotografije kršenja od strane OVK nalaze se u knjizi po naređenjima u poglavlju o zlostavljanjima nakon 12. juna.

            Mogu vam spomenuti stranice,

PITANjE:

            Ne. Samo uopšteno, molim vas.

SVEDOK:

            Osim toga imamo i fotografije zlostavljanja od strane OVK na stranici 50 u poglavlju u kontekstu nalaze se dve fotografije. Kada je reč o NATO paktu izveštaj o civilnim žrtvama tokom kampanje NATO sadrži niz fotografija, ja mislim da se radi više otuce fotografija koje koje pokazuju štetu prouzrokovanu bombama NATO pakta. A neke od tih fotografija reprodukovane su i u ovom izveštaju po naređenjima.

TUŽBA:

            Nemam više pitanja.

MEJ:

            Gospodine Abrahams, time je vaše svedočenje završeno.

            Hvala vam što ste došli svedočiti pred međunarodnim sudom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Niste mi dozvolili da dođem do tih prigovora, pored toga što sam osporio sve ove dokazne predmete koji spadaju u publicistiku. Ja sam imao nameru i to osporavam sada i sve ove fotografije koje ne mogu biti nikakvi dokazni predmeti, nemaju nikakve dokaze o autentičnosti, nemaju nikakve dokaze ni ko su ti ljudi. Čak da li su građani Jugosalvije, da li su Albanci, ko su ta beživotna tela, ko ih je ubio, a svedok niti je bio u Orahovcu kada su se vodile borbe, niti je bio u Prekazima 5. marta 98. niti je bio u Račku 15. januara 99. Niti je bio u Likošanima i Ćirezu u dane o kojima navodi, niti je bio u Suvoj Reci i Gornjem Obrinju kada se ...

SUDIJA:

            Gospodine Miloševiću, moram vas zaustaviti.

            Mi smo uvrstili u spis njegov izveštaj. Uvrstili smo njegove fotografije, on je identifikovao mesta gde su te fotografije primljene i mi smo to uvrstili u spis. A kakvu ćemo težinu pridodati tim dokumentima to je na nama.

            Sada idemo na pauzu. Gospodine Abrahams, hvala vam što ste došli, sada možete ići. Imamo još jednu sitnicu, izvinjavam se prevodiocima što ih zadržavam, a to je da ćemo sutra i u sredu, zasedati od 9,30 do negde iza 4 sata posle podne.

            Sutra i u četvrtak.

 

PAUZA OD 20 MINUTA

 

MEJ:

            Izvolite, gospodine Najs.

 

NAJS:

            Pre nego što se vratimo na K 12, nekoliko administrativnih pitanja. Prvo, gospodin Voher iz OEBS-a. Mi smo s njim stupili u kontakt, nadam se da ću s njim razgovarati kasnije tokom ovog jutra i nadam se da ćemo ga moći pozvati sledeće nedelje. Da bi smo ga mogli pozvati sledećeg tjedna, trebalo bi nam dopuštenje za kasniju dostavu druge njegove izjave na BHS-u. Ta izjava je optuženom već uručena na engleskom, ali kao što veće zna, treba čekati na prevod i u vezi s time ništa ne možemo učiniti, tako da optuženi još nije dobio verziju na BHS-u. Zato sada tražim dopuštenje da zakažemo gospodina Vohera za sledeći tjedan. U svakom slučaju, učinićemo sve što možemo da prevodu te izjave damo visoki prioritet, ali čini nam se da bi bilo od pomoći veću kada bi, što je moguće više dokaza, o Račku čuli otprilike u isto vreme.

MEJ:

            Da li je prevod već gotov?

NAJS:

            Ne, nije i ne znamo kada će prevod biti gotov. Mi smo u isto vreme radili na tome i pokušavali stupiti u kontakt sa gospodinom Vokerom. Evo, gospođica Grejah će mi nešto sada napisati. Znači, optuženi je to dobio na engleskom 26. marta. Znači, prevod smo već trebali dobiti, nadam se da će trebati još samo nekoliko dana.

MEJ:

            Nadam se da ćete vi to rešiti barem do ovoga vikenda, kako bi optuženi imao priliku da to pročita.

NAJS:

            Da, mi se nadamo da će ambasador biti u mogućnosti putovati u nedelju. Druga stvar, informacija za optuženog, konačno smo primili izveštaj sudije Marinković o Račku. To je na srpskom, čini mi se čak na ćirilici, i to se sada prevodi i mi ćemo to staviti na raspolaganje što je ranije moguće. Ja smatram da optuženi već ima pristup tom dokumentu iz drugih izvora. Isto tako, postoji i video traka koja je sastavni deo tog izveštaja sudije na kojoj se vide razne stvari, uključujući i snimke generala Drevinkijevića, uključujući i snimke oružja koje je, tvrdi se, pronađeno u toku istrage. Ja ću, možda, u tom video snimku želeti pokazati jednom svedoku, koji ću pokazati, kojeg ću pozvati sutra, pa ću nastojati kopiju tu video trake dostaviti amikusima i optuženom danas kako bi je mogli pogledati unapred. Zatim, imamo još neka nerešana pitanja koja se nekako stalno ostaju nerešena. Znači, imamo još neke dokazne predmete, neke novine koje još nisu razrešeni i nadam se da ćemo na svaki slučaj, gospođica Grejam i ja u saradnji sa vašim osobljem osigurati da te stvari ne ostanu nerešene još dugo vremena.

            A sada tri svedoka o kojima ste vi govorili juče. Agron Menheti, trebao je prvo biti svedok po pravilu 92 bis. I, imajući to u vidu, donesen je nalog od 11. januara i budući da se taj nalog odnosi na svedoke koji su trebali biti pozvani uživo, smatrali smo da se taj nalog ne odnosi na njega, budući da on treba biti 92 bis. No, u svakom slučaju, na kraju, mi smo uručili BHS verziju njegove izjave nakon što je započelo suđenje. Ustvari ne, 25. januara, to je znači pre nego što je započelo suđenje. Prema tome, mi smo to uručili, 25. januara, zatim  situacija je slična. On je na početku bi trebao biti 92 bis, njegova izjava na engleskom objelodanjena je 25. januara, dve od tri izjave su uručene i na BHS-u, a treća je uručena čim smo je dobili 03. maja. Zatim, tu su bile još neke izjave koje nisu date ovome sudu, a one su obelodanjene 23. aprila. Prema tome, uz dužno poštovanje, mi tvrdimo da smo mi do sada ispoštovali sve uslove kada je reč o tim svedocima, iako gospođica Grejam me upravo podseća, da kada je reč o Mehmetiju, da smo samo englesku verziju uručili pre suđenja, a verzija na BHS-u su došle nešto kasnije. No, u svakom slučaju, optuženom nije nanesena nikakva šteta.

            I, zatim, treći svedok Agim Jemini, to je svedok kojeg smo od početka nameravali pozvati uživo u celosti i, prema tome, treba nam dopuštenje da to učinimo. To je svedok koji će govoriti o radio-komunikacijama koje je čuo na tavanu na kojem se krio. Mislim da to svedočenje govori ne samo o bazi zločina nego da ima i nešto veći značaj zbog onoga što je on uspeo čuti. Odluka da se on pozove donesena je u isto vreme kada smo doneli odluku da gde god je moguće smanjimo broj svedoka. Njegove izjave ovome sudu su prvi put obelodanjene na engleskom 01. februara, znači to je bilo pre početka suđenja. Verzija na BHS-u 15. marta. I tu je i druga izjava na engleskom uručena 13. februara, dakle sve pre dosta vremena. Njegovo ime je od početka na listi, prema tome naša namera da ga pozovemo je od samog početka bila jasna, iako nismo formalno bili zatražili dopunu liste. On je ovde.

MEJ:

            Da, u redu, dopuštamo da se on pozove.

            Pre nego što idete dalje, da li želite pozvati gospodina Anšani, on se nalazi pri dnu stranice i piše da on možda neće biti pozvan.

NAJS:

            Ne, Elšanija smo izbacili sa liste. Kada je reč o nalazima po pravilu 92 bis, veće još nije donelo nalog u vezi sa Mehmetijem, to je sledeći svedok.

MEJ:

            Pa, ja se jasno sećam da smo mi to već odlučili. Mislim da smo otišli sve do Hendrija.

NAJS:

U redu, dakle, oni mogu biti pozvani po 92 bis, to je sve što mi treba. K 7 nastupa sutra, ne znam kakva je situacija s njime, on spada, čini mi se, u drugu kategoriju.

MEJ:

            Još se nismo bavili svedokom K 7.

NAJS:

            Mi ga danas pripremamo, on je u drugoj kategoriji, mi naravno čekamo na vašu odluku. I to me sada dovodi do sledećega. Sećamo se da ste vi najavili ograničenje na 45 minuta unakrsnog ispitivanja za optuženog kada je reč o svedocima o bazi zločina po pravilu 92 bis. Međutim, čini mi se da je optuženom ostavljena prilika da se u vezi s time još obrati veću, prema tome, o tome se još treba razgovarati.

            E, a sada dolazim ponovo na svedoka koji je započeo svedočiti juče. To je K 12, i molio bih sada veće da mi dozvoli da pređemo samo na nekoliko minuta na neka pitanja.

Već ste odgovorili na to pitanje, rekli ste da ste odslužili vojsku?

            Da li ste odslužili vojsku u Jugoslaviji?

SVEDOK:

            Ja sam odslužio vojsku, koliko se sećam, i rekao sam da je meni dosta ovog psihološkog obrađivanja po dva dana da me još više zbune. Ja ne mogu ni u čiju korist da svedočim danas ovde, i da me puste na miru jer ću da ja poludim polako. Ovaj, ne može ovo ovako, ako oni ne razumeju moj problem, ja bih tužiocu rekao da mi ...

MEJ:

            Gospdoine K 12, vi morate da shvatite u kakvoj se situaciji nalazite. Vi se sada nalazite na sudu koji vas je pozvao da svedočite. Vi ste odbili to da uradite, mi smo razmotrili kakvo ovlašćenje imamo vezano za ovo, i ona su sledeća. Mi, koristeći naša ovlašćenja možemo proglasiti krivim za nepoštovanje suda one koji svesno i hotimično ometaju sprovođenje pravde, a to uključuje svaku osobu koja svedoči pred većem i uporno odbija da odgovori ili ne odgovara na pitanja. Vi morate da shvatite da mi imamo pravo da vas proglasimo krivim za nepoštovanje suda ukoliko vi odbijete da odgovorite na pitanja koja je tužilac valjano postavio. Sada vas pitam, da li ćete odgovoriti na pitanja ili nećete?

SVEDOK:

            Ako oni misle da sam ja kriv za nešto neka me stave u zatvor, ja sam rekao da ja ne mogu, ako oni ne razumeju zašto ja ne mogu da svedočim, onda ja ne mogu da objasnim bolje nego što sam objasnio. Ja nisam direktno sudiji objasnio, ali ja ne znam ni šta mi je javni tužilac rekao, ali ako brate ne razume da ne mogu, onda ne mogu i ako misle da treba da idem u zatvor, ja ću ići u zatvor i sedeću tamo dok on misli da može nešto drugačije. Ja ne znam šta. Ja se ne bojim da sedim u zatvoru, šta će da me stave u zatvor? Ja imam veći problem nego da ja sedim u zatvoru, ako nisam u zatvoru ili šta ja znam kako...

MEJ:

            U redu. Vi odbijate da odgovorite na pitanja koja vam sud postavlja. Mi sada donosimo odluku da ste vi krivi za nepoštovanje ovog suda usled vašeg odbijanja da odgovorite na pitanja. Mi nalažemo tužioca da pokrene postupak protiv vas. Mi ćemo naložiti sekretarijatu, da u slučaju da vi to tražite, vam dodeli branioca i vi ćete se vratiti pre ovaj sud da se dalje rešava ovo pitanje kada ćemo mi razmotriti ono što vi imate da kažete preko vašeg branioca i mi ćemo tada razmotriti kakva kazna vam sledi za ovo nepoštovanje suda. U međuvremenu ćete ostati na spisku svedoka kao svedok koji je naveden kao neko ko treba da svedoči. U slučaju da se predomislite i odlučite da hoćete da svedočite, obavestite tužioca i bićete pozvani ovamo. U međuvremenu ćemo vas obavestiti kada treba ponovo da dođete na sud da bismo rešavali pitanje vašeg nepoštovanja suda.

            Sada prekidamo sa radom na pet minuta, pre nego što nastavimo sa sledećim svedokom.

NAJS:

            Časni sude, možda bi bilo pametno da prvo odredimo kada će se svedok vratiti na sud i za one koji treba da znaju koji je taj dan, za slučaj da ne možemo da se dogovorimo oko prvog dana.

MEJ:

            U redu, to neka bude onda za mesec dana, za 28 dana. Sada prekidamo sa radom. Molim ustanite.

            Izvolite sesti.

MEJ:

            Da li se odnosi na ovog svedoka?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne, to je povezano sa ovim što se maločas dešavalo, imam vrlo ozbiljan prigovor.

MEJ:

            Prvo ćemo saslušati ovog svedoka, a prigovore ćemo ostaviti za kraj današnjeg radnog dana. Sada molim da svedok pročita svečanu izjavu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li mogu da znam ko je svedok?

MEJ:

            Za trenutak. Molim da svedok pročita svečanu izjavu. Molim da proverite da li je izjava na dobrom jeziku.

SVEDOK:

            Svečano izjavljujem da ću govoriti istinu, samo istinu i ništa osim istine.

MEJ:

            Izvolite.

            Sada molim vas sedite i kažite kako se zovete?

SVEDOK:

            Agron Mehmeti.

TUŽBA:

            Gospodine Mehmeti, gde ste se rodili?

SVEDOK:

            Rodio sam se u selu Račak.

TUŽBA:

            A kada ste se rodili?

SVEDOK:

            15. jula 76.

TUŽBA:

            Da li ste vi Albanac sa Kosova?

SVEDOK:

            Da, ja sam Albanac sa Kosova.

PITANjE:

            I, da li radite kao koordinator za društvo majke Tereze?

ODGOVOR:     

            Jesam, radio sam, a trenutno ne radim.

PITANjE:

            Gospodine Mehmeti, vi ste dali tužilaštvu dve izjave. Jedna je bila 12. decembra 99. godine, a druga je bila 21. 24. avgusta 2001. godine? Je li to tačno?

ODGOVOR:     

            Tačno je ovo što ste rekli za prvu izjavu, a kažite mi ponovo za drugu izjavu?

PITANjE:

            Druga je bila 24. avgusta 2001. godine?

ODGOVOR:     

            Da, tako je.

PITANjE:

            I vi ste 6. februara 2002. godine bili na sastanku gde se nalazio predsedavajći ovog suda. I tada, tom prilikom su vam pročitane dve izjave i dobili ste i primerak tih izjava na albanskom, zar ne?

ODGOVOR:     

            Da, to je bilo negde na početku februara.

PITANjE:

            I da li ste imali tada priliku da pregledate sadržinu te dve izjave i da se uverite da su one ispravne?

ODGOVOR:     

            Da, one su bile tačne. I mogao bih da dam neka mala objašnjenja, ukoliko mi dozvolite.

TUŽBA:

            Da, to ćemo uraditi malo kasnije. Sada bi tužilaštvo želelo da uloži u dokazni predmet, u dokazni materijal ove dve izjave.

SEKRETARIJAT:

            Ovo je dokazni predmet tužilaštva 207.

TUŽBA:

            Rezime izjave svedoka je sledeće. Ovaj svedok kaže da je došlo do neisprovociranih napada na selo Račak od strane srpskih snaga krajem 98. godine. Tokom tog vremena je došlo do granatiranja i niz kuća je uništen ili oštećen. 14. juna 98. godine ubijen je srpski policajac, što je onda dovelo do pooštravanja ........ mera u odnosu na albansko stanovništvo koje više nije moglo da putuje u Štimlje. 25. jula 98. godine došlo je do srpske ofanzive na selo Zbocko koje se nalazi šest kilometara odatle. Selo Račak je takođe bilo napadnuto. Svedok je evakuisao svoju porodicu u drugo selo gde je takođe došlo do napada srpskih snaga. 23. avgusta 98. godine, srpska policija i vojska su počele da pucaju na selo Račak. Seljani su se sakrili u podrum Šukrija Hajrizija, ali su odatle bili uklonjeni od strane policije. Starešina svakog domaćinstva, ili glava svakog domaćinstva je bio odveden od strane policije a njihove kuće pretražene. Otprilike 80 kuća je bilo zapaljeno. 15. januara 98. godine ujak svedoka Bajram se probudio kada je čuo eksplozije u selu. Svedok je čuo pucnjavu iz vatrenog oružja. Otišao je da se skloni u kuću Ibriza Hajrizija koja je bila odmah pored njegove kuće. Tamo su se već nalazili ljudi u skloništu. Neki od njih su bili odlučili da pobegnu u vozilima ..... Oni su, na njih su pucali dok su bili na putu i rođak ovog svedoka Elham je bio povređen, bio je ranjen u nogu. Bajram je bio ranjen u nogu, a još jedna rođaka u grudi. Kasnije su od ovih rana, Bajram i Hanemše umrli. Preživeli su se sklonili u kući dok nije pao mrak, a onda su otišli da uklone tela preminulih. Sledećeg dana svedok je čuo da je došlo do masakra u selu.

            A sada molim da se svedoku pokaže registrator za Račak, tabulator 7 i tamo ima jedna serija fotografija, htela bih da se svedoku to pokaže. Te fotografije se nalaze u sredini tabulatora 7 i to je mesto zločina 377 ERN broj ovog dokumenta je K 0215490.

            Sada molim da počnemo sa fotografijom broj 1 koja se nalazi na sledećoj strani. Molim poslužitelja da tu fotografiju stavi na grafoskop za svedoka.

            Gospodine, možete li ukratko opisati sudijama šta se sada vidi na fotografiji?

SVEDOK:

            Ovo je fotografija sela Račak. Ovo je kraj sela koji se nalazi pored seoske džamije.

PITANjE:

            Možete li nam reći gde ste vi bili, odnosno na kom mestu su poginuli Bajram i Hanemšan? I gde ste se vi sklonili, u kom skloništu?

ODGOVOR:     

            Kuće gde smo se mi sklonili se ne vide na ovoj fotografiji. Mislim da mi treba druga fotografija.

TUŽBA:

            Onda molim da pogledamo fotografiju broj 6.

MEJ:

            Izvolite gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To su fotografije koje je Keli napravio. Pošto vidim, mesto zločina 1, mesto zločina 2, itd. To su Kelijeve fotografije.

            Koliko sam shvatio taj svedok je odbačen iz svedočenje, kako mogu da se upotrebljavaju njegove fotografije?

MEJ:

            Ovi registratori su bili usvojeni i fotografije. To što se ovde kaže da je to scena zločina, to je potpuno irelevantno.

SVEDOK:

            Ova fotografija je u redu. Ta fotografija se odnosi na mene.

TUŽBA:

            Gospodine, mi smo sada prešli na fotografiju broj 6. Možete li da kažete sudu šta se nalazi na ovoj fotografiji brj 6?

SVEDOK:

            Da, mogu, objasniću. Ukoliko mi sudija dozvoli, ja ću to ukratko objasniti.

TUŽBA:

            Vrlo ukratko.

SVEDOK:

            Ova fotografija je slikana posle rata, zato što vidim da ovde ima nekih promena. Ova cev nije bila ovde u potoku, ona je tu ugrađena 2000. ili 2001. godine.

TUŽBA:

            Oprostite gospodine, ali ono što mene interesuje da kažete sudu, koje je ovo mesto? Šta se desilo na ovom mestu 99. godine? Do kakvih je promena kasnije došlo, to uopšte nije bitno.

SVEDOK:

            Pa, tada nije bilo samo ove cevi, ove metalne cevi za vodu.

ROBINSON:

            Gospodine, kažite nam šta se desilo na tom mestu?

SVEDOK:

            Ovo je mesto gde je ubijen moj ujak ili stric Bajram. I njegova ćerka Hanemša je takođe upucana. Makfira Hajrizi je ranjen i još jedna osoba iz porodice Mehmeti je bila ranjena. A ovo je potok i mi smo svi sem Bajrama uskočili u ovaj potok. Hanemša je mogla da hoda nekih 5 do 6 metara. I kada smo skakali u taj potok, tada je Makfera Hajrizi zadobio povredu.

TUŽBA:

            Hvala gospodine. Ove dve osobe koje ste spomenuli, Hanemša i Bajram, da li se oni vide na fotografijama broj 7 i 8?

ODGOVOR:

            Ja ne vidim fotografije, ali sam siguran da je to tako.

TUŽBA:

            Evo, poslužitelj će vam dati te fotografije.

SVEDOK:

            Hvala.

            Ovo je Hanemša. 22 godine, ćerka Bajrama, a ovo je Bajram, 54 godine. Ako želite mogu da kažem kada su napravljene ove fotografije.

TUŽBA:

            Ne, to nam ne treba gospodine. Sada molim da poslužitelj stavi fotografiju broj 1 na grafoskop i da vi onda na toj velikoj fotografiji pokažete sudijama gde se to sve desilo. Na kom mestu.

            Da li se to vidi na ovoj fotografiji.

SVEDOK:

            Ne, ne vidi se na ovoj.   

TUŽBA:

            Onda da pogledamo fotografiju broj 2.

SVEDOK:

            Ne, ne.

TUŽBA:

            Jel se kuća Idriza Hajrizija nalazi ovde.

SVEDOK:

            Ono što ja vidim ovde su kuće koje se nalaze u kraju oko džamije.

TUŽBA:

            Hvala vam, gospodine. Gospodine, kad ste vi dali izjavu da li vam je istražitelj Barni Keli dao nekoliko fotografija neidentifikovanih tela i da li ste ih vi onda identifikovali jedno po jedno.

SVEDOK:

            Da. Svi ti pobijeni ljudi  iz sela Račak koje sam ja identifikovao su ljudi koje mogu da identifikujem i danas ukoliko to sudije odmah žele. Mogu da kažem kako su se zvali, kako su se prezivali, kada su rođeni i mogu svakoj osobi da kažem dve do tri rečenice.

TUŽBA:

            Ne gospodine to nam nije potrebno, samo bih htela da potvrdite da li fotografije koje će vam biti pokazane sada su one iste uz pomoć kojih ste identifikovali te ljude. Te fotografije nisu u registratoru za Račak, ja ih imam ovde, imam primerke ovde ali bih molila da se ove kopije, kopije ovih fotografija u boji  vrate da bih mogla da napravim nove kopije u boji.

SVEDOK:

            Ukoliko mi gospođa tužilac dozvoli

MEJ:

            Ne, molim da vi dozvolite meni. Ja mislim da ne moramo sve ovo sada da pokrivamo. Mi imamo registrator.

TUŽBA:

            Časni sude, ali ove fotografije nisu u registratoru.

MEJ:

            Onda u redu, samo molim vas jako ukratko.

TUŽBA:

            Ja sam samo htela da svedok potvrdi da su ove fotografije upravo one koje su mu pokazane onda.

MEJ:

            Molim onda da svedok samo u tu svrhu pogleda ove fotografije.

SVEDOK:

            Ova osoba koju vidim ovde  je osoba 170

TUŽBA:

            Ne, gospodine vi ste već izvršili identifikaciju. Treba samo sudu da kažete da li ste i ranije videli ove fotografije.

SVEDOK:

            Da. Da li da ih sada sve pregledam.

TUŽBA:

            Ne, vi ste to već ranije uradili, ne treba nam.

SVEDOK:

            Gospođo, meni nije sasvim jasno kad smo videli fotografije onog mesta odakle smo mi krenuli 15. januara kada smo napustili kuću Hadrija Idrizija, da li mogu te fotografije ponovo.

MEJ:

            Na tužiocu je da odluči šta je relevantno ili ne. Pošto smo mi ograničeni sa vremenom, mi smo ovde prisiljeni da se pridržavamo jedne prilično striktne procedure. Zahvalni smo vama što se došli ovamo da svedočite, ali nas ne interesuje svaki pojedini  detalj. Šta ste hteli da kažete gospođo Romano.

TUŽBA:

            Pa svedoka je možda malo zbunila ona prva mapa koju smo mu pokazali gde je trebao da pokaže kuću ali mislim da to nije veliki problem. Možemo da nastavimo. Prema tome, nemamo više pitanja.

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, čuli ste šta smo rekli, a to je da nameravamo da svedoke koji svedoče o raznim zločinima po pravilu 92. bis, svedoci čije su izjave usvojene da u odnosu na njih nameravamo da ograničimo vaše unakrsno ispitivanje na 3 četrvt sata, a to je zbog toga  što mi već imamo iskustvo sa vašim unakrsnim ispitivanjem tokom proteklih nekoliko nedelja i da se puno vremena gubi na ponavljanje i na prepiranje i nekad na nerelevantne stvari. Prema tome, zato smo odlučili da ovo ograničimo. Da li vi hoćete nešto da kažete o tome.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa hoću pošto se vi pozivate na iskustvo iz prethodnih ispitivanja, onda bih iz tog iskustva mogao da se izvuče samo jedan zaključak, a on je da je 1 sat unakrsnog ispitivanja nesumnjivo nedovoljan jer za sve svedoke koje sam unakrsno ispitivao u ograničenom vremenu od 1 sat vi ste me prekinuli ostavljajući mnoga pitanja nepostavljena. I sada umesto da mi povećate vreme unakrsnog ispitivanja poučeni tim iskustvom, vi ga smanjujete na zahtev suprotne strane koja ima probleme sa vremenom tako da probleme vremena suprotne strane rešavate uskraćivanjem mog vremena. Dakle, ja se kategorički protivim daljem skraćivanju vremena unakrsnog ispitivanja. Zahtevam da ono ostane najmanje u onim okvirima od 1 sat koje takođe smatram nedovoljnim i potpuno neadekvatnim u pogledu mogućnosti postavljanja pitanja. A  i sami ste videli da sam svedoke koje nisam imao mnogo pitanja da postavljam, par njih, ispitivao manje od 1 sat. Dakle, nisam želeo da iskoristim to vreme.

MEJ:

            Ja ću odgovoriti na ova pitanja koja ste vi postavili. Pre svega, nije tačno o ovome što vi govorite da je ovo doneto na zahtev tužilaštva jer nije donelo. To je zasnovano jednostavno na vremenu koje ste vi izgubili tokom vašeg unakrsnog ispitivanja a razlog što vas mi prekidamo i što ćemo vas prekidati ukoliko nastavite sa tom praksom je taj što vi postavljate ili pitanja koja se ponavljaju ili iznosite ili se prepirete ili postavljate irelevantna pitanja. Ukoliko to budete radili mi ćemo vas prekidati, ukoliko ne budete radili nećemo vas prekidati. Pošto smo poučeni iskustvom iz proteklih nekoliko nedelja ja mislim da od 67 ili 66 svedoka koliko je ovde bilo sumnjam da je bilo 2 ili 3 u slučajukojih niste iskoristili svo vreme koje vam je stavljeno na rapolaganju. Znači samo u odnosu na dva do tri svedoka ste iskoristili manje vremena i iz tog razloga ćemo ograničiti vaše unakrsno ispitivanje na tri četvrt sata u odnosu  na ove svedoke. Zapravo sada bi možda bilo prikladno da napravimo pauzu pre nego što počnemo unakrsno ispitivanje. Pauza od 15 minuta.

            Gospodine Mehmeti vi ste ovde svedok i molim da ni sa kim ne govorite o vašem svedočenju tokom pauze sve dok se vaše svedočenje ne završi. Mi nastavljamo sa radom u 12.30.

            Molim, ustanite.

 

POSLE PAUZE

 

MEJ:

            Izvolite sesti.

            Izvolite gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kao prvo da počnemo sa ovim pitanjima koja su maločas vezana za usmeno

MEJ:

            Ne treba nam više fascikla.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Rekli ste malopre neopravdani napadi na Račak 98. godine. Da li je tačno da u tim napadima niko nije stradao.

SVEDOK:

            Godine  1998. niko nije poginuo u Račku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno da je policija tražila oružje prilikom tih, kako vi kažete, neopravdanih napada.

SVEDOK:

            Ne znam da li je policija tražila oružje. Oni su došli 23. avgusta 1998. i zapalili 80 kuća u našem selu i odveli dvojicu ljudi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A u vezi sa ovim što ste rekli da je 14. juna 98. ubijen policajac, da li smatrate da je neopravdano pšto je policija dolazila da traži oružje i da traži ubicu policajca.

SVEDOK:

            Taj policajac nije ubijen u Račku i ne znam kakvo vam je to uopšte pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A maločas ste vi rekli da je 14. juna 98. godine ubijen policajac.

SVEDOK:

            Rekao sam da smo sumnjali da je on ubijen ali u svakom slučaju nije ubijen u Račku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali je ubijen u okolini Račka, je li tako ili ne.

SVEDOK:

            Sumnjalo se da je ubijen u Caraleju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Rekli ste da je posledica toga pto je  policija bila prisutna bilo to da niste mogli da putujete u Štimlje. Zašto niste mogli da putujete u Štimlje.

SVEDOK:

            Ne, ne. Policija je tamo bila i ranije ali kada je taj policajac ubijen ako je uopšte ubijen onda je podignuta barikada, kontrolni punkt, a videli smo i vojsku na Pišatu u Štimlju i nismo mogli ići u Štimlje. Ja ne vidim svrhe da se o tome govori.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ste mogli da idete kroz taj kontrolni punkt ili niste.

SVEDOK:

            Ne, na raskršću se nalazio kontrolni  punkt  ali ja nisam razloga da se dovodim u opasnost. Nije bilo razloga zašto bi se trebao na taj način izgladati vidiku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, opisali ste 15. januar na sledeći način, pa vas pitam je li to tačno. Rekli ste da je vaš ujak čuo pucnjavu, da je pobegao u kuću Hajrizija, da su neki građani trčali, da je jedna osoba ranjena u nogu, druga u glavu, treća u grudi. Tako ste opisali ceo događaj, a onda ste rekli posle ste čuli da je došlo do masakra u selu. Dakle, je li tačno ili nije.

SVEDOK:

            Časni sude, molim vas da optuženog zamolite da ne postavlja tako duge odgovore jer moram dati detaljo objašnjenje.

MEJ:

            A šta je to što ne razumete.

SVEDOK:

            Razumem ali ako trebam da odgovorim na tako dugo pitanje, to će mi trajati.

MEJ:

            Pa odgovorite najbolje što možete. Brže ćemo raditi ukoliko vi samo budete odgovarali na pitanja i ne ulazili u rasprave.

SVEDOK:

            Oprostite ali ne znam kako da kratko odgovorim na tako dugo pitanje.
MEJ:

            Molim vas, gospodine Miloševiću, pitajte ga neko drugo pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Naveli ste u prvoj izjavi da vam je zanimanje tada kada ste davali izjavu koordinator društva Majka Tereza, a  maločas ste odgovorili na pitanje  gospođice Romano da više ne radite za Majku Terezu. Kad ste  prestali da radite.

SVEDOK:

            Ja još uvek imam ovde sa sobom bedž društva Majka Tereza što se može videti. Ja sam radio za to društvo, ali međutim u ovom trenutku to društvo ne radi i zato jer je vanredno stanje u selu prošlo i nema potrebe za pomoći te vrste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a pored toga rekli ste da ste zamenjivali sveštenika. Da li još uvek zamenjujete sveštenika.

SVEDOK:

            Ne, ne. Mi Muslimani nemamo sveštenike. Imamo koga zovemo Hodža i ja sam ga ponekad zamenjivao kad on nije bio prisutan. Isto tako moram reći da hoću videti transkript na albanskom, a vidim samo na engleskom.

MEJ:

            Transkript postoji samo na engleskom.

SVEDOK:

            Hvala.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Rekli ste u svojoj izjavi, na prvoj strani u prvoj izjavi: problemi Albanaca na Kosovu se pogoršali ubistvom u selu Prekaze, nagnali su Albance da preduzimaju mirnu akciju. Da li vam je poznato da je 98. godine počeo veliki talas terorizma. Da ili ne.

SVEDOK:

            Ne razumem ovaj izraz talas terorizma. Osim ukoliko ne govorite o vašim vlastitim policijskim i vojnim  snagama koji su počinili teroristička dela nad albanskim stanovništvom. Ja drugačije ne mogu shvatiti taj izraz.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja vas pitam za terorističke akcije UČK koje su bile brojne 98. godine. U njima je poginulo mnogo  i Srba i Albanaca i  drugih  nacionalnosti vojnika i policajaca. Da li je to tačno ili ne.

SVEDOK:

            Za mene je OVK oslobodilačka vojska i ja ne shvatam ovu frazologiju kojom se vi koristite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li to što je radila OVK vi nazivate mirnom akcijom.

SVEDOK:

            Ne, ne, ne. Ja govorim o civilnom stanovništvu koje je otišlo na miroljubive demonstracije u Štimlju i to odlazilo 54 dana kontinuirano.  To nije teroristički  akt. Mi smo samo išli da protestujemo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja sam vas pitao za UČK. Rekli ste Albanci preduzimaju mirne akcije.

MEJ:

            Pitajte neko drugo pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Povezali ste sa događajem u Prekazu. Koliko kilometara je udaljeno vaše selo Račak od Prekaza.

SVEDOK:

            Ne mogu tačno reći u kilometrima jer se Prekaz nalazi na severu Kosova, a Račak se nalazi u centralnom i  južnom delu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa ima oko 70 kilometara, jel tako, preko Prištine i Mitrovice.

SVEDOK:

            Ne, ne, ne. Ne znam tačno, ali to je daleko u jednoj sasvim drugoj opštini. Mislim da je to u opštini Srbica.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tokom 98. godine u selu Račak i opštini Štimlje bilo incidentnih situacija.

SVEDOK:

            Ono što ja zovem incidentima su dolazak srpske policije i vojske 23. avgusta kada su palili kuće. I proterali nas sa mesta gde smo bili. Ne znam šta bi se drugo moglo nazvati incidentom ako ne spaljivanje kuća samo zato što su to albanske kuće.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pošto ste maločas doveli u pitanje ubistvo policajca, vi pišete u prvoj izjavi na drugoj strani. Citiram vas: "dana 14. juna ubijen je srpski policajac a nakon toga nismo mogli da idemo u Štimlje", je li to tačno ili ne.

SVEDOK:

            Ne samo da je srpski policajac ubijen, to nije jedini razlog. Čak i ranije nego što se počelo sumnjati da je taj srpski policajac ubijen, cesta je bila blokirana i nismo mogli ići u Štimlje niti da protestujemo niti da kupimo osnovne namirnice. To je policija učinila ako vas zanimaju dokazi o tome da li je srpski policajac ubijen ili ne, ja mogu dati neke detalje o tome.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, u sledećem pasusu vi kažete "izgleda da je ubijen jedan policajac u Crnoljevu". Da li vi isto ubistvo opisujete kada to kažete. Da li mislite na isto ubistvo ili na drugo.

SVEDOK:

            Ne, iznešena je tvrdnja da je tamo ubijen policajac. Na osnovu informacija koje smo imali onoga što smo čuli na televiziji u emisijama na srpskom iako je to ponekad prevođeno na albanski, smatra se da se radi o incidentu u Caralevu u kojem je ubijen srpski policajac ali ja nisam bio tamo i ne mogu reći da li se dogodilo ili ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kad kažete da je 25. jula 98. izvršen napad na selo Zborce, moje pitanje glasi: zašto ste vi bili u opasnosti kad navodite u svojoj izjavi da je to selo bilo udaljeno oko 16 kilometara od Račka.

SVEDOK:

            To je 6 kilometara od Račka i piše Štimlja i od Česta i od ...Oni su granatirali selo sa tih mesta, selo Zbor a takođe i selo Račak i druga sela u opštini Štimlje. Videli smo ih kako granatiraju Zbor. Bili smo manje od hiljadu metara od njih, kako onda da se ne bojimo. Jer mi nismo mogli ostati u selu nakon takvih pretnji.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kažete "pucali su na nas sa jednog brda, nisu nas pogodili ali mislim da nisu hteli nikoga od nas da pogode jer su hteli da zaplaše izbeglice". Da li ostajete pri toj izjavi.

SVEDOK:

            Da. To je možda istina. Samo trenutak molim vas. Neko ko puca to je pokušaj ubistva. Ne znam kako neko može u oklopnim vozilima, da li toga ima bilo gde u svetu da se dopušta da se takve stvari dešavaju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Od 2.300 stanovnika Račka, koliko je bilo UČK.

SVEDOK:

            U Račku je bilo 2.370 stanovnika. I to su bili civili. Ja ne znam tačno koliko je bilo vojnika OVK i nemam niti ovlašćenja da o tome govorim. Verujem da će vama doći neki svedok koji vam o tome može dati tačne informacije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ali odprilike recite. Znači, nemate tačno, ali imate neku predstavu. Odprilike koliko.

SVEDOK:

            Ja vam ne mogu dati čak niti orijentaciono jer ja se nisam bavio OVK, nisam imao popise tako da vam ne mogu dati tačan broj.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali vi kažete  u prvoj izjavi na strani 2 da period koji se odnosi posle ubistva policajca 14. juna "OVK je sve više izbijao u prvi plan i zaokupljao Srbe". Dakle, imate predstavu o tome. Objasnite mi smisao tog navoda onda ako nemate predstavu.

SVEDOK:

OVK na osnovu medijskih izveštaja i vremena to je ono na šta se oslanjam. To je bila oslobodilačka vojska Račka i Štimlja i zvala se oslobodilačka vojska Kosova.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Onda kažete posle ovoga da je izbijao OVK u prvi plan i zaokupljao Srbe. Zbog toga su Srbi preduzeli energične mere i izvršili agresiju. Je li to poenta vašeg objašnjenja. Da su Srbi reagovali na aktivnost OVK, je li tako. Da ili ne.

SVEDOK:

            Ne, ne mogu na to odgovoriti sa da ili ne. Ne mogu vam dati kratki odgovor. Ako je srpska vojska i policija preduzimala neke mere protiv OKV-a, naređenja su došla od vas da se napadne selo Račak, od optuženog.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste rekli da zato što je OVK-a izbijala u prvi plan i zaokupljala Srbe, da su zato Srbi preduzeli energične mere i izvršili agresiju. Dakle, da li je tačno ili nije da su snage policije reagovale na aktivnosti UČK-a? Je li to tako ili nije?

SVEDOK:

            Ne znam. OVK-a je po celom Kosovu, dakle ne mislim sada na OVK-a u našem selu, OVK-a je bila na celom Kosovu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa to znači i u vašem selu, pa zato i pitam koliko ih je bilo u vašem selu?

SVEDOK:

            Nije bilo vojnika OVK-a u mom selu. Kao što sam već ranije rekao, ja vam samo mogu govoriti o civilima s kojima sam živeo u svom selu. Ako imate pitanja o njima o tome vam mogu govoriti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je poznata dužina rovova koje su pripadnici UČK-a iskopali i koristili u selu Zborce o kome govorite?

SVEDOK:

            Ne, ne znam, nisam bio tamo, nisam video rovove, to je šest kilometara daleko od Račka. Nisam išao tamo da ih gledam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Maločas ste rekli da ste posmatrali aktivnosti policije sa daljine od jednog kilometra.

SVEDOK:

            Piša i Štimlje je otprilike kilometar daleko. Kao što sam već ranije rekao to je nekih 50 do 1.000 metara daleko severozapadno od Štimlja i odatle se granatiralo selo Zborce. Ja sam video oklopna vozila kako granatiraju, video sam kako odatle dolaze granate, ali ne znam gde su te granate pale na zemlju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kad kažete da je u selu ostalo 300 do 400 ljudi, ja vas citiram: "Morao sam da održim dobar ugled svoje porodice, baš kao što su i drugi muškarci u to vreme ostali u selu da zaštite svoju imovinu". Znači 300, 400 muškaraca je tamo ostalo da štiti imovinu. Šta to znači?

SVEDOK:

            Nisu to bili samo muškarci, oni koji su ostali, bilo je i porodica koje se nisu toliko uplašile. Neki su ostali. Ja sam u svojoj izjavi rekao da su oni ostali kako bi se brinuli o stoci i ja to ne mogu shvatiti. To je sasvim apsurdno da me neko izbaci iz moje vlastite kuće samo zbog moje nacionalnosti, samo zato što sam Albanac.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa vi sami kažete da ste ostali da se brinete o stoci, da ste se brinuli za useve, da ste porodici slali povrće iz bašte itd. Da li to što vi kažete predstavlja dokaz da i vas i druge muškarce koji su ostali u selu niko nije ometao u obavljanju tih svakodnevnih aktivnosti? Da li to govori o tome?

SVEDOK:

            Ne shvatam kako to da ih niko nije sprečavao, ne shvatam, nisam to rekao. Tamo je bilo pretnji, tek posle rata sam se uspeo na neki način pomiriti sa svim tim pretnjama i granatama koje su dolazile od vaše policije i vojske. Naravno, pretnje nisu uspele sprečiti rast paradajiza i drugih biljki, zato jer voda dolazi sama od sebe. Sve što sam ja morao uraditi je da odem na petnaest minuta i da se pobrinem za njih. Možda nisam u pravu, ali da ste uspeli sprečiti rast paradajiza i to bi učinili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste u vašoj izjavi rekli da je tokom tog perioda, znači leto 98-me, policija granatirala brda, ali nije ušla u selo. Moje pitanje glasi: A zašto je policija granatirala brda?

SVEDOK:

            Mislim da pitate pogrešnog, mislim da bih ja to trebao vas da pitam, jer vi ste dali narešenja i vi treba da znate zašto su napadali ta brda, ja to ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je bilo uporišta UČK-a po tim brdima?

SVEDOK:

            Na koje selo mislite?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Mislim na brda.

SVEDOK:

            Ne razumem na koja brda mislite? Račak je na granici Štimlja ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Malopre ste rekli, policija je granatirala brda, ali nije ušla u selo.

SVEDOK:

            Ne, oni nisu ušli u selo pre 23. avgusta 1998, oni su granatirali preko Račka i preko kuća. U nekih sedam ili osam slučajeva koji nisu spomenuti u toj izjavi, kuće su pogođene minobacačkim projektilima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, posle pretresa kuća u ovom istom periodu policajci su vam rekli da ne idete u šumu, isto to su vam ponovili pre nego što su otišli iz sela. Je li tako ili nije?

SVEDOK:

            O kojem to vremenskom periodu govorite, datum, mesec, godina?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            O tome vi govorite u izjavi. Vi kažete kad ste hteli da krenete iz sela prema gradu, da vam je tada policajac rekao, navodim vaš citat, "da ne moramo nikuda da idemo jer će nas oni štititi". Je li tako ili nije?

SVEDOK:

            Srpska policija da štiti nas, da li to hoćete da kažete?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste napisali, rekli su vam: "Ne moramo nikuda da idemo jer će nas oni štititi". To su vam rekli, to je vaša izjava?

MEJ:

            Ne, ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali to svakako ima.

AMIKUS:

            Časni sude, četvrta strana, zadnji pasus engleske verzije.

MEJ:

            Hvala.

SVEDOK:

            Srbi su bili spremni.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A kako objašnjavate da su policajci, kako vi kažete po imenu Boža i Miro, navodim vaše reči, bili veoma poznati i ozloglašeni u gradu Štimlju, kada u svojoj prvoj izjavi na strani 3, kažete: "Jedan od Roma hteo je da nas napadne, ali mu je Miro rekao da nas ne dira i taj Rom je odmah prestao da nas gura kundakom svoje puške". Je li tako ili ne? Znači, zaštitio vas je.

SVEDOK:

            Ja mislim da je došlo do zabune imena. Miro je neko drugi, Boža je isto neki drugi policajac, bili su i neki drugi Boža, Četa itd, Saša i to se sve odnosi na 24. avgust 1998. godine. Oni su imali marame, a Miro je imao crvenu traku oko ruke, a drugi policajci su nas udarali kundacima. Miro ih je zamolio da to ne rade, ja mislim da je to bila neka vrsta igre koju su oni igrali sa nama. Meni u svakom slučaju to nije ništa značilo. Meni su oni svi bili isti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste poznavali Albanca Nazmi Oljurija, Aljurija ili Oljurija?

SVEDOK:

            Odakle je on?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            On je ubijen od strane UČK-a između sela Zborce i sela Belince, na mestu Koda Goranve, bio je stariji samo tri godine od vas, 73-će godište. Da li znate za to?

SVEDOK:

            Ne. Mislim da treba da uporedite neke ljude, nemojte molim vas da pokušavate da uporedite ljude po uzrastu sa mnom, Božu i Mira, ne treba da poredite vaše teroriste sa mnom.

MEJ:

            Molim vas da pokušate da se skoncentrišete na pitanja koja vam se postavljaju. Gospodine Mehmeti brže ćemo završiti, postavili su vam pitanje da li znate Albanca koji je ubijen. Da li ga znate ili ne?

SVEDOK:

            Ne, ova osoba nije iz Račka, ja ne znam za njega.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li znate Đeljadina Fehmija iz Račka, rođenog 1954. godine, koji je otet od strane UČK-a 28. 12. 1998. godine. SUP-u je otmicu prijavila Albanka Abazov Fatimi, rođena 1958. godine. Ovo je čovek iz Račka, da li njega ...?

MEJ:

            Jedno po jedno pitanje, molim vas?

SVEDOK:

            Molim vas da me podsetite koje je bilo prvo pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ste poznavali Đeljadina Fehmija iz Račka?

SVEDOK:

            Da li mislite na Fahmi Dželadinija?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da.

SVEDOK:

            Da, znam ga.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li znate da je otet od strane UČK-a 28. decembra 1998?

SVEDOK:

            Ne, njega nije niko oteo, ne znam gde je bio kao izbeglica u to vreme. Posle 12. juna 1999. godine on je kao i svi drugi iz Račka došao u moje društvo za humanitarnu pomoć, da se obrati za pomoć, ja zapravo ne znam, on je bio ili u kući ili negde oko svoje kuće.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li znate da je njegovu otmicu SUP-u prijavila Albanka Fatimi Abazov?

SVEDOK:

            Ne postoji Fatimi Abazov u selu Račak. To ime ne postoji, taj podatak nije tačan.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ste čuli da je 10.1. 1999. ubijen policajac Svetislav Pržić kod Račka, od strane UČK-a, 10. januara 1999?

SVEDOK:

            Da li ste rekli 11. januara?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            10. januara.

SVEDOK:

            Ne, ne znam da je neki policajac bio ubijen. Nije bilo nikakve pucnjave tokom tog vremena.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja sam vas pitao da li ste čuli, ako niste idemo dalje. Vi ste već sledećeg dana 11.01. rekli, to stoji na strani 5 vaše izjave, svom stricu rekli da vašeg rođaka Vehbija odvede u Godance, jer će tako lakše biti da pobegnemo ako nas napadnu. Je li tako? Da li ste već tada znali za akciju policije koja je okružila selo radi shvatanja ubice policajca?

SVEDOK:

            Nije mi jasno zašto ne spominjete 9. januar, a ne 11. januar. Policija je došla i ostala tada i zato sam ja, upravo iz tog razloga tražio da Vehbi napusti selo, tako da ja i moj stric možemo vrlo brzo da napustimo selo u slučaju da se nešto desi. Nešto se i desilo 15. januara što su prouzrokovale vaše snage.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Dobro. U drugoj izjavi od 24. avgusta, na prvoj strani objašnjavate istražiteljima, odnosno istražitelja haškog tribunala vodili pokažete, kako vi kažete, citiram vas: "značajna mesta na kojima znam da su stanovnici sela Račka ubijeni 15. 1. 1999. godine". Da li je tačno, dakle moje pitanje glasi, da li je tačno da ste ove lokacije označili, a da nijedno ubistvo niste lično videli? Da ili ne.

SVEDOK:

            Ne, ja sam pokazao Barniju Keliju mesto gde sam se ja nalazio, gde su moji rođaci ubijeni, moj stric i njegova ćerka, a na drugoj strani sam pokazao gospodinu Keliju ono što je meni bilo rečeno od strane drugih ljudi. Recimo Sait Meduši je ubijen od strane vaše policije i njeno telo je nestalo i nema je do današnjeg dana. Njen grob je prazan i celo selo Račak traži nju, a možda vi znate gde.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U vezi s tim vas upravo pitam, citiram vas, kažete: "Šabani mi je rekao da mu je njegova majka rekla da je videla telo da tamo leži". Do danas njeno telo nije pronađeno, govorite o toj osobi. Znači vi ništa od toga niste videli? A Šabani vam je rekao da mu je njegova majka rekla da je videla, je li to tačno?

SVEDOK:

            To je tačno. Ja sam bio nekih 200 metara udaljen od mesta ubistva, zapravo tu osobu zovem nestalom i tačno je da je to ispričala majka Šabana, preciznije Rama Šabanija.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno da ste istražitelju pokazali gde je navodno ubijen Nazmi Nuha, na osnovu priče ostalih seljaka i to isto niste videli?

SVEDOK:

            Ne, navodno ubistvo Nazmija, ja sam njega video negde drugde a ne tamo gde je on ubijen. On je bio stariji gospodin, oženjen, nije imao dece i imao je otprilike 80 godina i ja kod sebe imam i njegov tačan datum rođenja ukoliko je sudiji to potrebno i njega je ubila policija, vojska ili paravojne jedinice, ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Moje pitanje je bilo da vi to niste videli, da ste čuli iz priče i na osnovu priče ostalih seljaka, je li tako?

SVEDOK:

            Tako je, ja to nisam lično video, nisam video ubistvo Nazmija jer nisam išao sa policijom da vidim koga su oni ubili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ste zatim izjavili za Aslanija da su ga Srbi ubili 15. 1. ali da ne znate na kom mestu, da vam je neko to rekao, ali da se ne sećate ko vam je to rekao? Je li tako ili ne?

SVEDOK:

            Ne, ja ne mogu da se setim ko je on bio. Znam da je Mustava Beč Aslani ubijen, on je bio mentalno zaostala osoba i verovatno nisam govorio o toj osobi u mojoj izjavi. On je bio mentalno hendikepiran.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja samo govorim o onome što ste rekli u vašoj izjavi. A da li ste zatim istražitelju opisali smrt Hali Šaćirija i Avdi Ademija i naveli mu dve verzije njihovih ubistava, a onda ste rekli nisam siguran koja je priča tačna. Je li tako ili ne?

SVEDOK:

            To je tačno, ja nisam bio sa Halitom Šaćirijem kad je bio ubijen, ja sam bio sa njegovim ujakom Abdulom Abdemajem, oni su ubijeni u Štimlju, ne znam tačno kog dana, ali mislim da je bio 14. april 1999. godine, ne znam u koje vreme se to desilo. Postoje dve verzije o ovom događaju, ne znam o koj se radi ovde, o prvoj ili drugoj verziji i to je cela informacija koju sam ja dobio od porodice Halita Šaćirija. Mene je više interesovalo da dobijem tu informaciju budući da je on poreklom iz Račka. Vidim da ovde na ekranu ima greška, nije Halil, nego Halit, sa "t".

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Od koga ste saznali obe verzije, ne znate koja je tačna, od koga ste saznali obe bez obzira na to koja je tačna, da li je jedna tačna, ko vam je ispričao te dve verzije?

SVEDOK:

            Porodica Halita Šaćirija, ove dve verzije su prilično slične i isprvna je prva ili druga gde se kaže da je ove ljude ubila srpska policija.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a da li je tačno kada govorite o ubistvu Hasana Bećirija da takođe govorite o saznanjima iz druge ruke, to isto niste videli, to vam je isto neko ispričao. Je li tako?

SVEDOK:

            Nisam dobio prevod. Sada čujem. Ja nisam video kako ubijaju Hasana Bećirija na mestu gde je ubijen. Njegovo telo je doneto u selo Petrovo i ja sam ga lično svojim rukama sahranio zajedno sa nekim drugim stanovnicima Račka.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno da ste ovu priču o njegovom stradanju čuli od nekog mladića za koga vi kažete u drugoj izjavi, citiram vas: "ali ne znam kako se zove". Čuli ste od nekoga za koga ne znate ni kako se zove, je li tako ili ne?

SVEDOK:

            Da, ja sam u međuvremenu saznao njegovo ime, pošto sam dao izjavu Baretu i mogu da vam dam to ime.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, ali čuli ste opet od toga za koga ste saznali kasnije njegovo ime, je li tako? To isto niste lično videli.

SVEDOK:

            Ja nisam video kako srpska policija ubija Hasana, video sam kako ubijaju nekoga iz sela Dremljak i video sam Hasana iz sela Petrovo i lično sam ga svojim rukama sahranio zajedno sa nekim drugim stanovnicima sela Račak. Mesto gde je Hasan ubijen je Ceravek pored Petrova.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

             A da li je možda on stradao u borbama između UČK-a i policije? Kako vi znate od čije je vatre on stradao i uopšte od čije su vatre stradali ovi ljudi koje navodite. Kako to znate kad nikog niste videli?

SVEDOK:

            Mogu da vas informišem o Arbenovoj informaciji, a on mi je rekao da je čuo srpske policajce kako pričaju na srpskom. Oni su obojica otvorili vatru i pogodili su Hasana u stomak, a Arben je uspeo da preživi taj pokušaj ubistva. Sahranio sam Hasana u Petrovu, a 13. avgust sam ekshumirao njegovo telo i sahranili smo njega i dvojicu drugih na groblju onih koji su masakrirani u Račku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Čuo srpske policajce, šta je čuo kad kažete čuo srpske policajce. Šta je čuo?

SVEDOK:

            Nije policajce, tu je bilo više policajaca. Arben je čuo kako oni pričaju na srpskom, sigurno su psovali i otvorili su vatru i ovi ljudi su otišli da vide kolonu izbeglica, da vide kuda da pošalju pripadnike paravojnih jedinica i da vide da li da izbeglice pošalju ka Albaniji ili ka Makedoniji.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, to što ih je čuo nije bilo u vezi ni sa kakvim ubistvom, nego je čuo neki razgovor njihov?

SVEDOK:

            Ja ne znam da li pokušavate namerno da me neshvatite ili šta, ovo su bili mladi ljudi, dečaci, mladići od petnaest, šesnaest godina. Ja imam više detalja među ovim mojim podacima u torbi. Ja ne znam srpski jako dobro i ja ne mislim da su oni otišli tamo da mu nude slatkiše.

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, vi ste sada iskoristili vaše vreme.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Rekli ste i to vam je na strani iskaza, to je 03045489 "Stradala je kuća u kojoj se Avdul nalazio". Tamo kažete da su Srbi zapalili kuće u tom selu. Kažete "nisam video njegovo telo, ali dok sam nosio sanduk imao sam utisak kao da nosim praznu kutiju". Je li tako. Da li je to vaša izjava.

SVEDOK:

            Abdul Sejdi je bio starija osoba od 99 godina, iznemogla. On nije imao više od 40 kila. Pa bez obzira na to vaše snage su spalile njegovu kuću sa njim unutra u selu Bremne. Njegova porodica je otišla i izvadila njegovo telo, njegov kostur i kad sam ja podigao njegov kovčeg, činilo mi se kao  da podižem prazan kovčeg iako su kosti bile unutra.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, hvala vam lepo.

MEJ:

            Izvolite, gospodine Tapušković. Koliko sam ja vas shvatio vi nemate pitanja.

TAPUŠKOVIĆ:

            Da.

MEJ:

            Da li tužilaštvo ima dopunskih pitanja.

TUŽBA:

            Samo par stvari, časni sude. Gospodine, da bismo pojasnili ono što stoji u zapisniku, a to stoji i u vašoj izjavi. Da li možete da navedete imena ljudi čije ste ubijanje, ubistvo vi lično videli.

SVEDOK:

            Video  sam dve osobe kako su ih ubili metar od mene. To je bio Bajram Mehmeti od 54 godine i Hanišaj Mehmeti od 22 godine.

TUŽBA:

            Da li ste videli tela drugih ljudi koji su ubijeni 15. januara tog dana ili sledećeg dana.

SVEDOK:

            42 civila koji su bili pobijeni 15. januara između 7 ujutru i 5 po podne.

TUŽBA:

            Znači videli ste tela.

SVEDOK:

            Da, sledećeg dana. Sem nekoliko koje sam video to veče.

TUŽBA:

            I videli ste ih gde.

SVEDOK:

            Na koja tela se sad ovo odnosi. Bilo je 24 ljudi koji su masakrirani na brdu Bebušin.

TUŽBA:

            I vi ste to videli na tom brdu.

SVEDOK:

            Da, u subotu, kada je njegova ekselencija ambasador Vilijam Voker stigao.

TUŽBA:

            Hvala. Časni sude oprostite ali ja ću morati ponovo da zatražim da se registrator stavi da bismo bili fer prema svedoku zato što prva fotografija koju smo mu pokazali je bila pogrešna. Zato zamoliću sada poslužitelja da u tabulatoru 7 pokaže svedoku fotografiju K0 214954.

SVEDOK:

            Da, potpuno tačno.

TUŽBA:

            Možete li nam reći šta se desilo, šta je prikazano na tom mestu.

SVEDOK:

            Da. Ovo je kuća Idriza Ferizija da. Ovo je kuća mog strica bajrama Mehmetija, a ovde u sledećem dvoriptu je moja kuća. Mi smo se krili u kući Idriza Hajrizija, a u 10.25 Hasim Belali je došao i rekao da  policija i vojska ulaze u selo i onda smo mi otišli u tu kuću, pa onda ovim putem, ovom stazom ovde i ovde je ranjem Alami i moj rođak je onda povikao mom stricu i rekao je: Alami je ranjen. A onda je moj stric stigao i ovde strelica pokazuje gde je moj stric pogođen metkom sa brda Bebušid i onda je on pao. Pao je blizu mene, zatvorio je oči,a njegova kćerka je onda povikala i rekla nešto a onda su pripadnici paravojnih jedinica optuženog pogodili nju u grudi. A onda je Arben Hajrizi  prvi skočio, potukao se a onda su i drugi išli za njima, a onda je Arben Hajrizi ranjen dok je skakao u potok. ... bilo u stanju da hoda nekih 5-6 metara, mi smo joj pomogli a onda je na ovom mestu ovde ona umrla i ostala je tamo do uveče kada je prestala pucanjava i mi smo se krili ovde  u nečemu što ja zovem špajz.

MEJ:

            Da, mi smo sad pročitali sve to. Hvala vam, gospodine Mehmeti.

KVON:

            Gospodine Mehmeti, vi ste rekli da je metak bio ispaljen sa brda Bebešid, je li to tačno.

SVEDOK:

            Da. Tačno je ali takođe se pucalo i sa glavne ceste i sa Česte, iz tri pravca se pucalo na osnovu rana koje je zadobio moj stric moglo se ustanoviti da je on pogođen metkom koji je ispaljen sa Bebušica.

KVON:

            Hvala.

MEJ:

            Hvala vam, gospodine Mehmeti. Vi ovim završavate vaše svedočenje. Hvala što ste došli na sud da svedočite. sada možete ići.

SVEDOK:

            Časni sud mogu li ja samo da kažem nešto na pola minuta.

MEJ:

            Nažalost ne. Naša pravila ne dozvoljavaju da svedoci daju takvu vrstu izjava. Mi ovde imamo vrlo ograničeno vreme ali u svakom slučaju hvala vam što ste došli.

SVEDOK:

            Hvala u ime sela Rečak i svih koji žive tamo. Mogu li ja sada da idem i da ga ostavim ovde na mestu gde on zaslužuje da bude.

MEJ:

            Izvolite, gospodine Rajneveld.    

TUŽBA:

            Hvala, časni sude. Tužilaštvo sada zove sledećeg svedoka Janela Bećirija.

MEJ:

            Gospodine Rajnevald, dok čekamo na ovog svedoka, ukoliko biste želeli da prenesete poruku koja se tiče svedoka K7. Ne znam da li ćete ga vi ispitivati ili neko drugi, ali bez obzira na to mi smo ukratko pogledali njegivu izjavu i čini nam se da on neće moći da ide po pravilu 92. bis, ali ćemo u svakom slučaju saslušati vaše argumente. Po tom pitanju i razmotriti.

TUŽBA:

            Da, u redu. Hvala. Imaću u vidu ovo što ste rekli, onda ćemo ga pozvati kao živog svedoka.

MEJ:

            U redu.

TUŽBA:

            Časni sude dok čekamo da se uvede sledeći svedok, uzimajući u ibzir vaše pojašnjenje da su  dokumenti koji se nalaze u registratoru usvojeni  kao dokazni predmeti, ja sada ne tražim  da se sve to vadi za sledećeg svedoka već samo ću da pročitam  rezime i onda ću navesti koje ćemo dokazne predmete koristiti tako da biste vi to mogli da pripremite i da imate pred sobom. Nadam se da je to od pomoći za vas.

MEJ:

            Da. Molim vas da pročitate svečanu izjavu.

SVEDOK:

            Svečano izjavljujem da ću govoriti istinu i celu istinu i ništa osim istine.

MEJ:

            Izvolite sesti.

TUŽBA:

            Recite nam, molim vas, vaše puno ime i prezime.

SVEDOK:

            Džemal Bećiri iz sela Račak.

TUŽBA:

            Jeste li celog života živeli u Račku.

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Vi ste stari 48 godina i po nacionalnosti ste kosovski Albanac. Da li je to tačno.

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Jeste li oženjeni.

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Koliko dece imate.

SVEDOK:

5.

TUŽBA:

            Vi ste ranije bili poljoprivrednik, ali zadnjih nekoliko godina vi ste  aksi vozač.

SVEDOK:

            Bio sam taksi vozač, vozač taksija ali više nisam. Sad se ponovo bavim poljorpivredom.

TUŽBA:

            Hvala. A sada predlažem da pročitam vrlo kratak sažetak. U stvari trebao bih pitati još nekoliko pitanja.

            Gospodine da li ste 7. decembra 1999. dali izjavu istražiteljima ovog suda u vezi sa incidentima koji su odigrali u Račku.

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Jeste li 6. februara ove godine pred predsedavajućim službenikom ovoga suda potvrdili i u jednoj svečanoj izjavi da je izjava koju ste ranije dali tačana po najboljem vašem znanju i verovanju.

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Molim da se ta izjava sada označi kao dokazni predmet u ovom postupku.

MEJ:

            Da.

TUŽBA:

            Molim da nam sekretarijat da dokazni broj.

SEKRETAR:

            Dokazni predmet optužbe 208.

TUŽBA:

            Časni sude u ovoj izjavi koja vam se upravo daje stoji da je i pre napada na Račak od 15. januara 99. Račak bio izložen napadima srpskih snaga. Svedok u svojoj izjavi opisuje da je 15. januara 99. godine, odprilike u 6 sati i 45 minuta ujutru probuđen bukom eksplozije u selu. Shvatio je da Srbi napadaju pa su on i njegova porodica pošli uz brdo kako bi pobegli. U Račku je bilo izbeglica iz Blinca jer su njihove kuće već bile spaljene mesec dana ranije. On u svojoj izjavi opisuje kako je srpska policija ušla oklopna vozila i pragama. I on je zatim identifikovao putem fotografija koje su dodatak njegovoj izjavi artiljeriju koju su Srbi koristili toga dana. Dok je gledao te pokrete artiljerije ...i gledao kako oni dolaze prema selu, primetio je da je metak prošao kroz kapu koju je tada nosio. Tokom tog napada njegovi  rođaci Ramez, Zejnel i Riza Bećiri bili su ubijeni i izgubili život, a Zijer i Fetija Bećiri, njegova majka i kćer su ranjene iz vatrenog oružja. On se sklonio u kući Hitnija Eminija gde su bili prisutni i drugi seljani. On u svojoj izjavi opisuje kako je Esmet Emini došao u kuću sa prostrelnom ranom u ruci i rekao da su Srbi ubili Esmetovog brata Ajeta pred njegovom kućom. Ovaj svedok mogao je čuti  zvuke pucnjave i ljude kako vrište. On opisuje da je srpska policija došla i naredila im da izađu na ulicu gde je video mrtvo telo svog rođaka Bajrama Mehmetija od 54 godine i njegovu kćer odprilike 20 godina Hanemšu kako leži na cesti. Dvojica nećaka ovog svedoka Beći i Nerem bili su pripadnici OVK. Merem se pridružio OVK tek nakon incidenta od 15. januara kad su ubijeni i njegov otac Riza i brat Halim.

            Svedok kaže da su tamo bili prisutni jer regularni policijaci ne može prepoznati imenom osim dvojice. Jedan se zvao Božo a drugi Cvetko, prezime im ne znam. Ti su im policajci naredili da se poređaju na ulici i vređali ih. Muškarci su zatim razdvojeni od žena. Srpska policija optužila je muškarce da su vojnici OVK i da su pucali na njih i zapretili su da će oni biti ustreljeni. Zatim su pucalu u jednog od seljana i za dlaku ga promašili. Muškarcima je naređeno da idu uz brdo međutim umesto toga otišli su i prema potoku Beriša. Srpska policija  došla je iz jednog drugog smera i pucala na njih. Oni su potražili zaklon i na svu sreću nisu bili ozleđeni. U dodatku u svojoj izjavi on opisuje oznake koje su policajci nosili na rukavima. On i njegov rođak doneli su mrtva tela Rize i halima natrag u Šefketovu kuću, a kasnije su ih preneli u džamiju gde je sakupljeno još odprilike 40 drugih leševa. Kasnije je saznao da je, da su 24 leša pronađena u dolini onog dana kada je bio Vilijam Voker iz OEBS-a tamo došao. On kaže da je bilo  ukupno  40 žrtava. Zatim, ovaj svedok opisuje kako 17. januara 99. dva dana nakon napada on sa porodicom je napustio selo i otišao za Lužnu dva ili tri kilometara daleko od Račka i zatim opisuje kako je u danima koji su dolazili putovao u druga sela zajedno sa izbeglicama.

            On u svojoj izjavi kaže da na dan masakra nije bilo OVK u Račku. On je prilikom pripremnog razgovora za ovo svedočenje objasnio da nije bilo pripadnika OVK u njegovom delu Račka. Kao što vi naravno znate Račak se sastoji od više četvrti koje se nazivaju mahale. On smatra da je došla OVK u Račak nakon napada. On je takođe čuo da je srpskoj istražnoj sudiji bilo dopušteno da dođe u Račak, da je OVK to dopustila pod uslovom da je ne prati srpska policija. On kaže da mu je rečeno da je srpska policija došla u Račak 18. januara i silom tela odvezla u prištinsku mrtvačnicu. Rečeno mu je da je većina mrtvih tela vraćena seljanima odprilike mesec dana nakon toga te se vratio u Račak kako bi prisustvovao sprovodu. On je ostao na Kosovu tokom celog sukoba. Ovo je dakle bio dakle kratki sažetak, a sada je ovaj svedok na raspolganju za unakrsno ispitivanje.

MEJ:

            Nastavićemo sa unakrsnim ispitivanjem sutra ujutru, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Imam prigovor, rekli ste da ćete mi omogućiti da stavim  povodom K12 na kraju današnjeg rada.

MEJ:

            Nije na vama da o tome govorite. To je postupak koji je, o kojem je odlučio sud i to nema veze sa vašom intervencijom ali recite šta želite reći.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa želim samo da konstatujem nekoliko činjenica. Prvo, nesumnjivo je da svedok K12 položio zakletvu, drugo nesumnjivo je da je počeo sa svedočenjem jer je odgovorio za par minuta na par pitanja. Pa je onda to svedočenje prekinuto. prema vašim pravilima na koje sve upozoravate od kad počne svedočenje kad dođe do prekida ne može suprotna strana niti bilo ko da komunicira sa svedokom, što  u ovom slučaju  nije poštovao. To je jedna stvar na koju skrećem pažnju, na koju prigovaram.

            Druga stvar, on je ovde izjavio u mikrofon da su ga dva dana obrađivali. Ja vas podsećam da postoji međunarodna konvencija koja garantuje da se ne mogu iznuđivati iskazi svedoka. A šta je to dva dana obrađivanja, smatram da je vaša dužnost da to takođe utvrdite. To je sve što imam da kažem.

MEJ:

            Optužba, odnosno strane u ovom postupku imaju pravo da razgovaraju sa svedokom pre nego što svedok počne svedočiti. Ukoliko je potrebno oni od svedoka mogu uzeti dodatne izjave. Prema tome, tu nije bilo nepravilnosti. Drugo, strana u postupku može uz dopuštenje suda kontaktirati svedoka i tokom svedočenja ukoliko je tako nešto potrebno. U ovom slučaju optužbi je dozvoljeno da govori sa svedokom jer je svedok odbijao svedočiti. Prema tome, vaš je prilog u tome smislu neutemeljen, nije došlo do kršenja pravilnosti. sada moramo prekinuti sednicu.

            Gospodine Bećiri, molim vas da se vratite ovamo sutra ujutru u 9 sati. Izvinjavam se, podsećam da sutra počinjemo sa radom u 9.30 kako biste nastavili sa svedočenjem. Molim vas takođe da imate na umu da tokom ovog prekida ni sa kim ne razgovarate o vašem svedočenju. To se odnosi i  na pripadnike tima optužbe.

            O vašem svedočenju ne smete ni sa kim razgovarati sve dok svedočenje ne bude gotovo.

            Molim, ustanite.

 

Nazad na Aktuelno  |  Odštampajte vest