aktuelno-m.gif (3720 bytes)

31. MAJ 2002. g.

STENOGRAM

 

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U vašem selu nije bilo OVK? Želim da vas podsetim na četvrti pasus, na drugoj strani vaše izjave, čitaću polako da bi mogli da prevedu. "Krajem godine OVK je uspostavio štab blizu džamije kako bi branili selo od tih čestih i neizazvanih napada. Komandir OVK u selu je bio Afet Bilali (25. godina). Tu je bilo oko 30 vojnika OVK od kojih je oko 10 bilo iz sela."

 Dakle, ja sam vas juče pitao  kako se zvao komandant u selu rekli ste da niste nikog videli i da ne znate, a i rekli ste da nema OVK u selu. Kako objašnjavate ovo što ste rekli u vašoj izjavi?

SVEDOK:

            Juče sam rekao da je tamo bila jedna mala grupa OVK, oni su posmatrali selo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A, šta su nosili od oružja?

SVEDOK:

            Nisam video kakvo oružje su imali. Imali su lovačke puške.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro.

            Pitao sam vas juče, na tome smo ostali, niste mi odgovorili,  da ste otišli u kuću Fajta Limanija. Ko je bio u toj kući?

SVEDOK:

            Fajt Limanijeva četiri sina, njih sam našao u kući, bili su budni. Nedžad Fatmir i Sali i Enver. I ja sam otišao tamo s mojim sinom. Otišli smo tamo zato jer su srpska vojska i policija dolazili za nama i onda smo išli od kuće do kuće Sadika Nebiua gde smo našli u štali, a u Fajkovoj kući je moj sin bio ozleđen u nogu sa brda Beboš. Onda smo otišli do Sadika i tamo smo našli 28 ljudi. Sakrili smo se tamo, a srpske snage su nas uhvatile i odvele u dvorište. Rekli su izađite s rukama u vis. Tukli su nas i zlostavljali.  To je bila srpska policija i vojska.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, to ćemo kasnije. Vi kažete da su oni svi bili civili i da su na sebi imali civilno odelo. Zbog čega je potrebno da ističete kako su na sebi imali civilno odelo ako su bili civili?!

SVEDOK:

            Bili su civili, to su bili civili. Ja sam ih tamo zatekao, oni su bili civili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da su imali samo lovačke puške, znači oni su pucali na policiju samo iz lovačkih pušaka, a nisu imali druge puške?

MEJ:

            O čemu sada govorimo, izgleda da smo se malo mimoišli. Vi ste pitali o civilima i kud sada idemo odatle.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja govorim o onih 30, kako kaže svedok, vojnika UČK, koji su bili u selu. Jesu samo iz lovačkih pušaka pucali na policiju?

MEJ:

            Ne smete zbunjivati svedoke tako što skačete s jedne teme na drugu. To bi ih moglo zbuniti, a bogami i sud. Dakle, sve što je svedok rekao do sada  je da su oni imali lovačke puške.

            Gospodine Bilad, vratimo se sada na OVK u selu, koji su nosili lovačke puške. Pitanje je bilo jesu li oni koristili te lovačke puške da pucaju na policiju. Dakle, to nije pitanje koje se tiče 15. januara, specifično koliko sam ja shvatio, nego je to opčenito pitanje. Opčenito govoreći jesu li oni pucali na policiju iz tih lovačkih pušaka?

SVEDOK:

            Ne. Nisu pucali na policiju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A ko je pucao na policiju 15. januara?

SVEDOK:

            Srpske snage ušle su u selo 15. januara. OVK je pokušala pomoći civilima, međutim nisu bili u stanju to učiniti. Sa onim oružjem koje su imali nisu nam bili u stanju pomoći jer srpske snage su imali teško oružje, oklopna vozila, topove, prage, oni su opkolili brda oko sela i ušli u samo selo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je poznat podatak o broju poginulih pripadnika OVK toga dana?

SVEDOK:

            Neki su poginuli u brdima. Srpska vojska i policija pucali su na brda i ubili njih osam, možda devet, nisam ih video, ali čuo sam da su oni poginuli. Oni su pokušali pomoći nama civilima, međutim, nisu to bili u stanju da učine bili su pogubljeni.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznat podatak o žrtvama na strani jugoslovenske vojske i policije?

SVEDOK:

            Ne znam!

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi kažete da ste kasnije pobegli u kuću Sadika Osmanlija, jer ste sa tog mesta imali mogućnost za siguran beg u šumu, je li to tačno?

SVEDOK:

            Ne, nije bilo sigurno ići u šumu, otišli smo samo iz Sadikove kuće. Jer, vojne i policijske snage bile su veoma blizu.  Nisu nam dozvolili da izađemo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Evo, ja ću vas podsetiti na strani 3, u drugom pasusu, vi kažete "smesta smo odlučili da napustimo štalu i odemo do kuće Sadika Osmanlija koja se nalazi na ivici Gašija, dela Račka (fotografija 4, prilog A). Ova kuća je udaljena manje od 100 metara, to mesto je omogućavalo siguran beg u okolnu šumu i stoga smo odlučili da tamo odemo".

 Šta je sada tačno, to što ste sada rekli ili ovo što ovde piše?

SVEDOK:

            Dalje, nije bilo u šumi nego na livadama, sa livada se moglo otići u brda, a srpske snage su isterale u dvorište i pretukle nas i skinuli nas sve do donjeg rublja. I tamo smo sedeli, bilo nas je 28, a 24 njih je odmah pogubljeno, ja sam bio 5-ti koji je zaostao. Bio sam peti sa stražnje strane otpozadi, a njih su sve ubili srpska vojska i policija. Ubijeni su po vašim naređenjima. Izvukli su njegovu belu kapicu i zatim mu je zabili u usta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja vas pitam drugo, ovde ste rekli da ste imali odatle siguran beg u šumu, ali ni vi ni ostali koji ste se tu nalazili niste pobegli pre dolaska policije, dakle to ste sada rekli. Zašto niste onda pobegli kad ste hteli da pobegnete?

SVEDOK:

            Mi smo pretučeni u dvorištu i zatim su nas polegli na zemlju jednog po jednog i zatim su se udaljili dva-tri koraka unazad, razgovarali su preko svojih voki-tokija.

 

MEJ:

            Gospodine Bilal, mi razumemo kroz šta ste vi prošli, međutim, vaš odgovor izgleda da se ne poklapa sa pitanjem. U vašoj izjavi stoji da je kuća u koju ste vi otišlči mogla omogućiti siguran beg u šumu. No vi ste otišli u kuću a zatim se pridružili grupi u štabiju, pitanje je dakle, jeste li imali priliku pobeći u šumu? Da li je bilo moguće pobeći?

SVEDOK:

            Ne, nismo imali nikakvu priliku da pobegnemo u brda jer bili smo opkoljeni. Opkolilo nas je otprilike 30 policajaca i vojnika tamo u dvorištu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li su sva lica koja su sa vama bila u kući Fajta Linamija prešla u kuću Sadika Osmanlija, jeste svi prešli?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ste se kretali u grupi ili pojedinačno?

SVEDOK:

            Išli smo zajedno kao grupa.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je prilikom prelaska neko na vas pucao?

SVEDOK:

            Srpska policija je pucala. Oni su pucali u zidove, mi smo bili unutra oni su pucali u okolo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vas je prilikom tog pokretanja iz kuće u kuću primetila policija?

SVEDOK:

            Provalili su vrata i ušli u Sadikovo dvorište. Videli smo kroz prozor i to veoma dobro. Videli smo da su oni svuda okolo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A šta je Haćif iz Petrova radio u vašem selu u 7 ujutru kada je počeo napad?

SVEDOK:

            On je bio gost kod svog ujaka ili strica. On je bio u poseti. Došao je tamo pre nego što je počeo rat. Dve nedelje ranije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je Haćif bio pripadnik UČK-a?

SVEDOK:

            Ne. Ne. Ja sam ga sam video i on nije bio pripadnik OVK-a. Niti jedan od nas nije bio pripadnik OVK-a.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Izjavili ste da se, kada su oko 10.00 časova policajci pronašli vašu grupu, u selu neprekidno pucalo. Da li znate između koga su se vodile te borbe? Kažete u selu se neprekidno pucalo.

SVEDOK:

            Na nas, srpska vojska i policija pucali su na selo i oko sela.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A to znači UČK-a nije pucala?

SVEDOK:

            Ja ne znam da li su pucali ili ne. Nisam ih video.

 

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro,  pošto kažete "neprekidno se pucalo kada su oni upali" u vašu kuću, kako je moguće da se po celom selu neprekidno puca a vas tridesetoricu policija pretresa, oduzima dokumenta i tuče sat vremena, kako vi kažete, a okolo se puca?

SVEDOK:

            Pucali su sa brda. I u dvorištima su ubili civile, a u međuvremenu su pucali sa brda. Pucali su iz oklopnih vozila i tenkova u okolini sela, a počeli su u 6.00 sati ujutru, nešto malo ranije, pre šest, nisam imao sat pri sebi, pucali su na selo. Jer, opkolili su nas, bili su svuda okolo sela. A, onda su počeli ulaziti u dvorišta i ubijati civile.

MEJ:

            Pitanje je bilo, ako je stalno trajala ta pucnjava, kako je onda bilo moguće da vas policija pretraži i oduzme vam dokumenta i pretuče vas, i da sve to traje sat vremena, ako su okolo stalno traje pucnjava? Možete li nam to objasniti?

SVEDOK:

            Policija se nije bojala. Oni su govorili preko svojih voki-tokija i rekli su ne pucajte tu gde smo mi.

mej:

            Gde ste to tačno vi bili pretučeni i pretraženi, gde se to tačno dogodilo?

SVEDOK:

            U Sadikovom dvorištu.

mej:

            Da li je tamo postojala nekakva zaštita od pucnjave?

SVEDOK:

            Mi smo bili u Štavilju. Oni su pucali sa brda. No, meci nisu ušli u dvorište.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A vi ste izjavili da vas oko podneva posle tog maltretiranja o kome govorite i pretnji, policija iznenada pušta da krenete u pravcu sela Rance, kako je to moguće?

SVEDOK:

            U 12.00 sati rekli su nam idite u brda, jedan po jedan.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pošto su vam rekli da idete u brda, to znači da nikoga nisu ubili u tom vašem dvorištu, nego su vam rekli da idete u brda pošto su vas pretresali, je li tako ili ne?

SVEDOK:

            Tako je. Pretražili su nas, oduzeli su nam lične karte i onda su nam rekli idite u brda, jedan po jedan, i čuo sam kako govore na voki-toki, rekli su to su civili, a čuo se glas koji kaže sve ih pobite. Oni su nenaoružani.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Dobro, oni su vas pretražili, ustanovili da su civili, javili preko voki-tokija da ste civili i pustili vas da idete prema selu Rance, je li tako?

SVEDOK:

            To se brdo zvalo Bebuš, u brdo Bebuš i onda smo otišli gore na brdo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, i niko vas nije ni čuvao ni pratio prilikom tog vašeg odlaska? Vi ste samo otišli?

SVEDOK:

            Policija i vojska naredili su nam da idemo uz brdo iz Sadikovog dvorišta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, oni su vam rekli da idete i vi ste otišli, ali vas oni nisu pratili, je li tako? Nisu išli sa vama?

SVEDOK:

            Ne, nisu. Nisu, nisu izašli iz dvorišta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali Ćazimi je seo i rekao drugima da nastave bez njega jer se on premorio, je li tako? Vi ste išli uz brdo, on se premorio, seo, a vi ste nastavili put?

SVEDOK:

            On je bio zadnji. Bio je veoma umoran pa je seo. I rekao, vi drugi nastavite. On je bio zadnji, ja nisam znao da je on tamo zaostao, a on nije znao da su drugi bili pogubljeni tamo gore, one je bio tek nekih 150 metara iza.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Sada ne razumem, vi ste išli gore prema brdu, kretali se, kažete on nije znao da su drugi pogubljeni, jer ste vi znali da je neko pogubljen gore?

SVEDOK:

            On nije znao šta se gore dešavalo. On je došao gore kasnije. I rekao je, ja sam mu rekao, zar nisi video da su oni svi pogubljeni, rekao sam mu dođi, dopuzi do onog mesta i videćeš da su svi pogubljeni. Njih je bilo nekih trojica iza mene, otišli su u šumu i oni su takođe preživeli. Ukupno nas je pet preživelo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U vašoj izjavi vi ste naveli da ste prilikom ulaska u guduru, na sredini brda ugledali srpske policajce koji su bili u uniformama, a onda da ste videli samo jednog policajca, koliko ste vi policajaca videli gore?

SVEDOK:

            Nije bio jedan policajac, bilo ih je mnogo. Mnogo se pucalo, streljali su. Ne mogu vam reći koliko ih je gore čekalo u zasedi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne čujem dobro ovaj prevod.

            Dakle, nisam razumeo koliko ste vi policajaca videli, jer govorite o jednom ili govorite o grupu?

MEJ:

            On je rekao na kraju svog poslednjeg odgovora, "Nisam mogao da odredim koliko ih je bilo tamo, koliko ih je čekao u zasedi". Rekao je da ih nije bio jedan nego mnogo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Izjavili ste da ste se pretvarali da ste mrtvi pet sati, je li to tačno?

SVEDOK:

            Da. Pet sati se nisam micao. Bio sam nepokretan. I tek kada se smračilo, onda sam video okolo, oko 5, 6 mrtvih ljudi. Nisam znao šta da radim, a onda je došao Šaban. Pitao me jesam li ranjen, je si li živ, a ja sam odgovorio tu sam. On je rekao da su svi ostali ubijeni

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Sad ja ne razumem ovde nešto. Gospođa Romano je juče objasnila da ste vi bili u nesvesti 5 sati, ako sam  dobro razumeo.  Jeste li vi bili u nesvesti ili ste se pretvarali da ste mrtvi.

SVEDOK:

            Ja sam možda pao u nesvest. Bilo je toliko pucnjave, nisam znao ni gde sam ni šta se dešava.

MEJ:

            Da, izvolite gospođo Romano.

ROMANO:

            Prema rezimeu koji sam ja pročitala piše da se on pretvarao da je mrtav 5 sati.

 

MEJ:

            Pretvarao se da je mrtav. Možda je bilo greške u prevodu. Uglavnom važi ono što kaže svedok.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, dobro. Za to vreme, dok ste se pretvarali da ste mrtvi, čuli ste glasove policajaca.

SVEDOK:

            Nisam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A koliko dugo su policajci ostali na tom mestu, da li imate predstavu.

SVEDOK:

            Policajci su ostali tamo gde nisu sve pogubili. Nisam video kad su se povukli.

MEJ:

            Ali da li nam možete dati neku predstavu o tome koliko dugo su oni bili tamo ili to nije moguće.

SVEDOK:

            Ne znam. To je bilo usred noći, oni su bili tamo ali ne znam tačno gde su se nalazili.

MEJ:

            Ali sve to vreme u guduri dok je trajalo pogubljenje i vi ste se pretvarali da ste mrtvi. Možete li nam pomoći da shvatimo koliko dugo su policajci bili u toj Guduri. Recite nam tako.

SVEDOK:

            Ja sam samo ležao dok su oni streljali druge, a onda sam izgubio svest i ne znam šta se desilo kasnije. Bilo je 7 ili 8 ljudi koji su bili masakrirani. Jednom su iščupali srce dok je još bio živ i učinili su još strašnih stvari. Nekom su stavili njegovu belu kapu, nagurali su mu je u usta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Maločas ste rekli da ste se pravili mrtvi, sada kažete da ste izgubili svest. Da li možete da precizirate jeste li vi bili u svesnom stanju ili ste bili u nesvesti.

MEJ:

            On je već odgovorio. Pretvarao se da je mrtav. Možda je u međuvremenu izgubio svest. Gospodine Avdiju, jeste li u redu, jel osećate da možete da nastavite.

SVEDOK:

            Ne čujem vas.   U redu je, dobro sam.

MEJ:

Možete li nastaviti, to je bilo pitanje.

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Sada ste rekli, a to ste rekli i u izjavi, neka od tela su bila unakažena, a sada ste pomenuli da je telo Ragipa Bajramija bilo tu isto unakaženo, da mu je dok je bio živ bilo isčupano srce iz grudi i  takve strahote ste izneli. Da li vi znate da svi izveštaji koji su napravljeni o tim mrtvima govore da nijedno telo nije bilo unakaženo, a kamoli da pominju da je nekome isčupano srce iz grudi. Pogotovo da je to bilo dok je bio živ. Zašto ste to izmislili.

SVEDOK:

            Ja sam to video lično. On nije imao ranu od metaka. Video sam nož i video sam kako mu čupaju srce.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, vi ste videli ko mu je to nožem čupao srce. Je li to bilo više ljudi ili jedan ili koliko njih.

SVEDOK:

            Znam da je to bila policija, policajci su to sami uradili. On nije imao nikakvih rana od metaka, to znam. To je, imao je samo ranu od noža gde su mu iščupali srce. To je bila jedina rana na njegovom telu.

ROBINSON:

            Da li ste videli kako se to dešava ili ste tek kasnije videli kako on leži sa iščupanim srcem.

SVEDOK:

            Otišao sam tamo kasnije kad se već smračilo i video sam telo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste vi videli ili čuli vojnike ili policajce kako unakazuju ta tela jer kažete da su mnoga tela bila unakažena.

MEJ:

            U njegovoj izjavi piše neka od tela su unakažena.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Onda da preciziramo, gospodine Mej. Koliko tela je bilo unakaženo.

SVEDOK:

            5 ili 6 leševa je bilo unakaženo. Posle ubistva su ih sekli nožem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jeste vi videli kad su ih to sekli noževima.

SVEDOK:        

            Nisam video svojim očima. Otišao sam da pogledam kada su srpska policija i vojska već otišli, kad su se oni povukli i video sam rane od noža.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I koliko je to bilo sati kad ste vi došli da ih vidite tako iskasapljene noževima.

SVEDOK:

            Tek pošto se smračilo, u sumrak.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate da su svi ovi stručnjaci, i međunarodni i jugoslovenski, pregledali tela i da nigde nema nikakvih rana od noža niti izvađenog srca, niti rana koje ste vi dosad opisali.

MEJ:

            Vi ste svedoku to već rekli i on je dao svedočenje o tome. Tu činjenicu ste mu već prezentirali.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je oko tela bilo mnogo krvi.

SVEDOK:

            Jeste, bilo je. Bilo je krvi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Je li mnogo bilo krvi.

SVEDOK:

            Oko svih leševa je bila krv.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

Objasnite mi jednu rečenicu vaše izjave. Kažete na strani 4, u pasusu  trećem, peti red: "većina preminulih su bili u velikoj grupi i očigledno su pogođeni u istoj poziciji u kojoj su nađena tela".  Šta znači "pogođena u istoj poziciji u kojoj su nađena tela".

SVEDOK:

            Svi su nađeni u isto vreme, niko nije nađen kasnije.  Kada je 5 ili 6 policajaca Srba ušlo. Svi su bili poređani tamo, jedan pored drugog.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A je li to znači da kad kažete "pogođeni u poziciju u kojoj su nađena tela", da su oni ležali na zemlji  i da su ih oni tako dok su ležali na zemlji pogodili, odnosno streljali kako vi kažete.

SVEDOK:

            Ne, oni nisu ležali, oni su stajali kada su ih streljali.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A vi ste videli  da su ih streljali. Vi ste lično videli svojim očima da su ih streljali.

SVEDOK:

            Video sam ih da stoje na nogama. Tamo su bile srpske snage, onda se čula pucnjava i onda su pali na zemlju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jeste to videli svojim očima kako ih streljaju.

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Je li to isto kao što ste videli ovo srce što su iščupali iz grudi sa istog tog mesta.

MEJ:

            To je komentar, on  to ne može, ne može da odgovori na to pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja sam pitao da li je sa istog mesta sa koga je video kako vade srce živom čoveku, video i ovo streljanje.

SVEDOK:

            Ja sam bio blizu. Video sam da stoje, video sam kad su ih streljali.

ROMANO:

            Možda grešim ali po transkriptu mislim da on nije rekao da je video  kako čupaju srce nego je video ranu.

MEJ:   

            Ja ovde imam belešku da je  on u jednom momentu rekao da je video, a da je kasnije promenio izjavu, tj. iskaz. Moraćemo da pogledamo u transkriptu, ne možemo sad o tome odlučiti.

            Gospodine Miloševiću, sada ste imali više od sat vremena sa ovim svedokom. Ima li još neka tema na koju želite da ga ispitujete.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, imam još dosta pitanja. Dosta pitanja, pošto on svedoči o stvarima prilično priznaćete neverovatnim. Čovek je u godinama i ozbiljan, on je video da ...

MEJ:

            Ne, to je vaš komentar. Mi prihvatamo da je on važan svedok.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, tvrdite da ste odatle otišli...

MEJ:

            Još 15 minuta zbog značaja ovog svedočenja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Tvrdite da ste odatle otišli u šumu i zapalili vatru. Je li tako.

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jeste bili sigurni onda da nema u blizini policije ili vojske koja može da primeti usred noći tu vašu vatru. Čak i sa velike udaljenosti.

SVEDOK:

            Bio sam siguran. Ja, bili smo visoko u brdima u jednoj vrsti jaruge, gudure gde sam mogao da zapalim vatru. Bilo je dosta hladne vode u blizini i tamo smo ostali do sledećeg jutra.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A recite mi kako ste znali da u Račku više nema vojske i policije.

SVEDOK:

            16-og u 10 ujutru izašao je jedan čovek i povikao ko god da je tamo u planinama sad može da siđe jer nema više srpske policije i vojske u selu. Onda je stigao Voker, bilo je oko 10 sati i mi smo se vratili u selo i ja sam otišao svojoj kući.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi tvrdite da ste saznali da je u Račku ubijeno 15 pripadnika OVK.

SVEDOK:

            Nisam rekao 15. 8 ili 9 nikad nisam rekao 15. Mada ih ja nisam video. Oni su poginuli tamo u brdima i ja to nisam video.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Evo piše ovde u ovom velikom pasusu na strani 5. vaše izjave: "Tada sam otišao iz sela za Godance 17. januara 1999, moj sin je otišao dan ranije. To je vaš sin koji je ranjen u nogu, je li tako.

SVEDOK:

            Da. Da moj sin je ranjen u nogu. Mi smo napustili selo 17.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Na kraju ovog velikog pasusa nadalje "rečeno mi je da je 15. januara 1999. godine ubijeno 15 pripadnika OVK. Svi su bili obučeni u uniforme OVK. Jedini iz sela koji je ubijen je ...

MEJ:

            Na engleskom piše 10. Moram da vas prekinem, izvinite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ovo je brojka, nije reč. Ovo što piše to je vaš papir, izvolite da proverite.

MEJ:

            Mi imamo cifru 10.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Mej, ovo je njegova izjava.

TAPUŠKOVIĆ:

            Časni sude, u srpskoj verziji piše 15, ne znam šta piše u albanskoj verziji. U srpskoj verziji  piše 15.

MEJ:

            Moramo proveriti upoređivanjem sa albanskom verzijom. Može li nam tužilaštvo pomoći.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Imate albansku verziju. Ova srpska je prevedena sa albanskog, nije sa engleskog.

 

 

 

MEJ:

            Verovatno je i engleski sa albanskog. Prema onome što kažu prevodioci u albanskom takođe piše 10 tako da je greška verovatno negde u prevodu. Izvolite, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jedini iz sela koji je ubijen je Šaćir Latif.  A onda kažete Sadih Mujota, jedan od ubijenih izgledao je da je on na sebi imao uniformu. A gde je pronađeno njegovo telo.

SVEDOK:

            Tamo u brdima, bar su mi tako rekli. Tamo u brdima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da je on bio iz sela Malopoljce.

SVEDOK:

            Da. Znam da je on iz Malopoljda.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Recite mi kako su izgledali rovovi koje ste kopali u Račku i okolini, kako su izgledali ti rovovi.

SVEDOK:

            Ja sam bio civil. Mi smo zajedno sa ženama i decom kopali rovove noću jer su oni pucali i mi smo morali da bežimo u brda. Stvarno ne znam kakvi su to bili rovovi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ali to što ste kopali morali ste da vidite kako izgleda, kako su izgledali rovovi, koliko su bili dugi, koliko su bili duboki, koliko široki, koliko vas je učestvovalo.

SVEDOK:

            Ne znam koliko je ljudi učestvovalo u tome. Ja sam bio jedan od tih koji je pomagao u kopanju. 15 santimetara, izvinite 50 santimetara nisu bili dublji.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Duboki 50 santimetara, jesu to rovovi koje ste kopali u decembru ili pre decembra.

SVEDOK:

            Ne sećam se datuma, nisam ga zapisao pa se ne sećam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne pitam vas za tačan datum, nego pitam odprilike. Kad je to bilo odprilike. Na početku zime, usred zime, pre Nove godine mnogo ili malo itd.

SVEDOK:

            To je bilo pre Nove godine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Koliko pre Nove godine. Dve nedelje, pet nedelja, odprilike.

SVEDOK:

            Verovatno mesec i po dana.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A jeste li vi radili i na pravljenju bunkera ili ste samo kopali rovove.

SVEDOK:

            Ja sam samo kopao rovove.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A ko je radio bunker.

SVEDOK:

            Ne znam. Ja tamo nisam bio.

 

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi tvrdite da su Voker i ostali iz misije bili u selu kada ste se vi vratili, je li tako.

SVEDOK:

            Tako je 17-og.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            17. januara ili 16. januara.

SVEDOK:

            16-og.

MILOŠEVIĆ:

            Dobro, vi kažete da ste došli u selo oko 10 sati. Da li ste odmah s njim razgovarali.

SVEDOK:

            Video sam ga, ali nismo razgovarali, jer se ja nisam dobro osećao. On je pokazao rukom da idem kući.

MILOŠEVIĆ:

            To je bilo oko koliko sati - oko 10, koliko razumem ovo što ovde piše.

SVEDOK:

            Oko 11.

MILOŠEVIĆ:

            Dobro, znači s vama nije razgovarao jer ste se vi osećali loše, a je li razgovarao sa svim ostalim u selu.

SVEDOK:

            Nije razgovarao ni sa drugim seljacima.

MILOŠEVIĆ:

            Pa je li bilo tada, jeste li videli da je razgovarao i sa pripadnicima OVK koji su tada bili u selu.

SVEDOK:

            To nisam video. Video sam ga samo kako razgovara sa civilima.

MILOŠEVIĆ:

            Da li ste uopšte videli nekog od pripadnika UČK u selu kad ste se vratili i kad je tamo bio Voker. Da li ih je bilo tada u selu.

SVEDOK:

            Kad sam sišao sa brda nisam video nikoga. Samo  Vokera. A onda sam otišao kući. I nakon toga ništa više nisam video. Sve do 17. nisam izlazio.

MILOŠEVIĆ:

            Dobro. To je bilo 16. da ne mešamo datume. Shvatam da je to bilo 16. zar ne.

SVEDOK:

            16.-og onda sam otišao kući. I napustio sam kuću tek sledećeg dana.

MILOŠEVIĆ:

            A ko je odveo Vokera i ove saradnike u tu jarugu gde se nalazila ...

SVEDOK:

            Oni su došli svi i onda otišli svuda, sve pregledali, celo selo i ...

MILOŠEVIĆ:

            To su znači oni sami učinili. Niko ih nije odveo. Ili ih je neko od meštana vodio.

SVEDOK:

            Ne. Verovatno jedan od ... ne znam, nisam video.

MILOŠEVIĆ:

            U grupi je bilo koliko kad ste išli prema toj guduri, prema udolini koliko vas je bilo u grupi. Vi ste bili u kući zajedno i završili ste, pa otišli gore, išli uzbrdo, krenuli  koliko vas je bilo u grupi.

SVEDOK:

            24  pogubljenih,  5 nas je preživelo.

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, vaše vreme je sada isteklo. Već smo govorili o incidentu u udolini.

            Gospodine Tapuškoviću.

TAPUŠKOVIĆ:

            Hvala, časni sude. Ja bih  samo nekoliko pitanja bih vam postavio gospodine ...

            Ako sam dobro razumeo kad ste krenuli iz dvorišta Sadika Osmanija ... ostalo u dvorištu.

SVEDOK:

            Tako je.

TAPUŠKOVIĆ:

            Da li bi mogli sudu da objasnite koje je rastojanje od tog dvorišta do ove gudure na kojoj se dogodilo ovo o čemu ste govorili.

SVEDOK:

            Ne znam koliko je to daleko. Od Sakikovog dvorišta, to ne znam.

TAPUŠKOVIĆ:

            Koliko vam je vremena trebalo da li to možete da kažete dok ste  hodali prema tom mestu. Ako je poprilično udaljeno koliko ste vremena morali da utrošite da bi stigli na to mesto.

SVEDOK:

            Pa nije bilo toliko daleko, ali bilo je uzbrdo i trebalo nam je nekih 20 minuta, ali išli smo sporo.

TAPUŠKOVIĆ:

            Sve to vreme nije bilo policije u vašoj blizini niti vojske.

SVEDOK:

            Policija je ostala tamo u dvorištu i rekli su idite uzbrdo, a oni su ostali dole.

TAPUŠKOVIĆ:

            Znači dok ste hodali 20 minuta policije nije bilo u blizini dok ih niste gore sreli, je li tako.

SVEDOK:

            Ne, nije bilo nikoga sve dok nismo došli tamo gore.

TAPUŠKOVIĆ:

            A da li je među vama bilo reči dok ste tako išli da se možda raziđete po kućama uz koje ste prolazili ili da ne idete baš u tom pravcu. Da li ste razmišljali o tome da ipak ne uradite ono što vam je policija kazala.

SVEDOK:

            Ne. Jer se nismo usudili. Policija nam je rekla idite ravno gore uzbrdo. I bili ste svi zajedno u grupi.

TAPUŠKOVIĆ:

            Razumeo sam. Međutim,  vi ste kazali da vam je sin u dvorištu bio ranjen, je li to bila ozbiljna rada, da li je krvario.

SVEDOK:

            Krvario je malo. Ali ljudi koji su tamo bili povezali su mu ranu i bio je u stanju hodati.

TAPUŠKOVIĆ:

            Pa je li on išao sa vama i šta je bilo sa vašim sinom.

SVEDOK:

            Sa mnom je došao do Sadikove kuće, a onda nas je policija izbacila u dvorište, on je tada takođe bio u dvorištu sa mnom. Tamo je bio jedan dečak ... i on je plakao. Policija ga je stavila uza zid i pitala ga ko ima oružje. On je rekao mi nemamo oružje, mi smo civili. Došli smo ovamo da bismo potražili utočište. I onda su uzeli, odveli tog dečaka Halima i mog sina i odveli ga u drugu kuću sa ženama.

TAPUŠKOVIĆ:

            Vaš sin je živ.

SVEDOK:

            Da, živ je.

TAPUŠKOVIĆ:

            Ja bih samo još da se pokaže ova fotografija, koja je napravljena po onome što je govorio gospodin ...

            To je fotografija broj 8. Postoji u prilogu.

ROMANO:

            Časni sude, mislim da je to već uvršćeno u ... imamo ovde kopiju u boji.

MEJ:

            Stavite molim vas kopiju u boji.

TAPUŠKOVIĆ:

            S tim u vezi u svom pismenom iskazu na strani 3. pasus 6, engleske verzije vi ste kazali ovako: mislim u tom trenutku sam pogledao prema gore uz guduru i primetio sam policajca kako čuči i puca u našem pravcu. Mislim da je on bio najodgovorniji za ubistva onih koji su bili meni najbliži. Fotografija 8. pokazuje poziciju policajca koji je pucao u našem pravcu. Je li to mesto odakle je policajac pucao. On se nalazio potpuno u guduri. On nije bio sa strane, nego je bio na ovom mestu kako ste vi pokazali.

SVEDOK:

            Ne vidim to.

MEJ:

            Pogledajte fotografiju tu koja je pokraj vas to ćete na njoj jasnije videti.     Molim poslužitelja da stavite to ispred svedoka.

TAPUŠKOVIĆ:

            To je bio policajac koji je u stvari najodgovorniji, najviše pucao na vas. Sa tog mesta i on se nalazio potpuno  u Guduri.

SVEDOK:

            Ovde, ovde je policija pucala.

TAPUŠKOVIĆ:

            Ne, ali niste na fotografiji koja je napravljena, kako ste vi pokazivali na licu mesta stajali na onom mestu na kome je bio policajac. Tako ste pokazali istražiteljima, a ne sa strane kako sad pokazujete.

SVEDOK:

            Oni su bili ovde i odavde sa ovog mesta su došli i odavde i od tamo. Ali tu je bila jedna crta.

TAPUŠKOVIĆ:

            Ja vas molim gospodine samo da pokažate da li je ova fotografija kako ste ranije videli već  i koja je napravljena po vašim uputstvima, da je policajac koji je najviše pucao bio u Guduri na mestu na koje ste vi stali sami. Kad ste to snimali. A ne sa strane.

SVEDOK:

            Da.

TAPUŠKOVIĆ:

            Hvala, to je sve.

MEJ:

            Molim da se fotografija vrati. Ima li dodatnog ispitivanja gospođice Romano.

ROMANO:
            Samo dve teme, časni sude. Dok je poslužitelj još tamo želela bih svedoku pokazati jednu drugu fotografiju. Fotografija broj 5. Dakle, to je dokazni predmet 156, tabulator 8, fotografija broj 5.  Gospodine, ovo je fotografija na kojoj vi pokazujete put između Sadikove kuće i brda Babuš. Da li je to tačno.

SVEDOK:

            Tako je.

TUŽBA:

            E, ovu fotografiju da. Možete li molim vas ako to vidite, pokazati sudu gde je bila kuća. Taj Štagalj i ta kuća.

SVEDOK:

            Ovde je ulaz, evo ovde.

TUŽBA:

            A da li se na drugoj fotografiji vidi kuća. Na fotografiji broj 5.

SVEDOK:

            Ovo je kuća.

TUŽBA:

            Ali gospodine tu na fotografiji broj 5 vi stojite.

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Gde je kuća na toj fotografiji, dali je ona nizbrdo u pozadini.

SVEDOK:

            Da, tu niže dole.

TUŽBA:

            I to je mesto na kojem su bili policajci.

SVEDOK:

            To se ovde ne može videti, ali to je tu dole niže, ispod.

TUŽBA:

            Znači policajci su bili i na vrhu  brda. Da li je to tačno.

SVEDOK:

            Da, gore na brdu.

TUŽBA:

            Gore na brdu.

SVEDOK:

            Gore na brdu, srpska  policija bila je na brdu.

TUŽBA:

            Oni su mogli lako pucati na vas dok ste vi išli iz Sadikove kuće do brda Babuš.

SVEDOK:

            Da, mogli su da su to hteli.

TUŽBA:

            Ali znali su da je gore na brdu taj stražar i da bi ih oni ubili. Dakle, da li ste vi i drugi mogli pobeći dok ste išli uz to brdo.

SVEDOK:

            Ne, mi smo išli u jednoj koloni.

TUŽBA:

            Hvala. Gospodine Avdiju, u dolini nakon pucnjave vi ste se tamo onesvestili i ostali ste tamo 5 sati. Da li je to tačno.

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            I onda kad se smračilo vi ste proverili da li ima još preživelih. Da ili ne.

SVEDOK:

            Oni koji su bili iza mene, oni su preživeli. A drugi su bili u kolini i oni su pogubljeni.

MEJ:

            Gospodine Najs, da se pozabavimo jednim pitanjem o kome smo upravo dobili obaveštenje. Optuženi mora ponovo da ide kod zubara iduće nedelje, u sredu i to ranije ujutru, tako da ćemo raditi od pola deset, osim ako on ne stigne da dođe do tog vremena. Treba da naglasim da bi on možda mogao da ide kod zubara popodne, ali to nije moguće zbog toga što zubar ne radi popodne. To je što se tiče rasporeda.

            Sada bi bilo najrazumnije da raspravimo ono što možemo u vezi vašeg zahteva. Možda bi bilo najbolje da pogledamo koje imamo planirane svedoke iduće nedelje.

NAJS:

            Imamo jednu ažuriranu listu svedoka koja je već podeljena. Iz razloga koji su vam poznati K12 mora da počne u ponedeljak, tako da kad bi gospodine Abrahams počeo danas i završio danas ne bi bilo vremena za ponedeljak, ali postoji mogućnost da on može da počne pa da završi u neko drugo vreme. Nadam se da oba ova svedoka možemo završiti do ponedeljka.

Onda za utorak, spisak koji vi imate je malo drugačijeg formata nego moj. Onda imamo po mom proračunu Mehmeti, Bećiri i Šabani, sva trojica mogu biti završena u utorak. K7 koji će kad dođe svedočiti izgleda bez zaštitnih mera, to će biti u sredu. Znam da se sudsko veće interesovalo za verifikatore, ovaj čovek je bio verifikator Ijan Hembrej, on je imao sličan ali ne baš identičan položaj. To govorim pošto je sudija Robinson pominjao, znači Hembrej bi mogao da svedoči u sredu, da završi u četvrtak.

Što se tiče statusa po pravilu 92 BIS svedoka Žunići, on će moći da se pojavi u četvrtak, posle njega Džemini koji će možda nastaviti do petka, onda će biti Popaj Ramadani. Možda bismo mogli da povučemo Elšanija da bismo uštedeli vreme i to nas dovodi do 10. juna ukoliko su moji proračuni tačni, što je ponedeljak. U ovom prvom ... ćemo preći sa Račka na Belu Crkvu, ali će nam ostati neki svedoci za Račak. Voker ne može u ovom periodu da se pojavi, on se nalazi na drugom kraju sveta, ali se nadamo da će moći da dođe 11. ili 12. juna ili tu negde. Ima još jedan čovek u vezi koga sam pomenuo jedan indirektan zahtev za odluku po pravilu 70 i moći ću da planiram njegov dolazak kada saznam ishod tog zahteva. Onda postoji mogućnost da dođe čovek po imenu Dok, koga je pominjao general Mezanej. To će trajati  više od dva dana ukoliko unakrsno ispitivanje Vokera bude duže trajalo, što nas dovodi do kraja sledeće nedelje. Onda prelazimo na onu tamo nedelju. Da li želite da nastavim, jer mi imamo ... do jula.

MEJ:

            Da, izvolite.

NAJS:

            Vidite da 10. juna imamo svedoka K6, Voker bi mogao da se pojavi 11-og, a 129 nadamo se sa Naumanom 13-og i 14-og. Time prelazimo na onu tamo nedelju, Vlasi koji je obelodanjen i to je svedok koji će verovatno trajati, svedočiti više od jednog dana, tako da će stići do 17-og i 18-og. Zatim imamo jednog svedoka koji je dete, koji neće dugo da svedoči, to će biti 19-og. Onda imamo svedoka Hodžu koji će verovatno da počne 19-og i preći na 20. To je tema Đakovica. 21-og prelazimo na Suvu Reku sa svedokom po imenu Beriša i tog istog dana verovatno je da ćemo moći da pozovemo svedoke Glogaja i Berišu. Pošto smo neke svedoke zbog vremena uspeli da eliminišemo, dolazimo na svedoka K 40, koji je takođe poznat kao K 35, to je jedan svedok i on će verovatno tražiti veoma ozbiljne zaštitne mere, ali ako bude svedočio uopšte to će trajati poduže, tako da bi bilo potrebno da se ove stvari reše unapred, što skorije, tako da bi bilo gubljenje vremena da se odluka donese prekasno kada imamo samo tri dana planirana za njega. Tako da moramo odlučiti o tom rasporedu već sledeće nedelje ili najkasnije one tamo nedelje.

            Naravno, verovatno ćemo čuti prigovor od druge strane za ove zaštitne mere koje se traže za njega.

MEJ:

            On ima broj C i broj K, što znači da on pokriva široke teme po tom pitanju, ali ja imam mogućnost da neke svedoke pozovem samo jednom, tako da će neki svedoci iz Kosova pokriti delove tema o Hrvatskoj i Bosni. Takođe je moguće da će neki svedoci za Hrvatsku i Bosnu moći da svedoče i o Kosovu.

Da se vratim na svedoke sa 40. Moguće je da će još jedan svedok tražiti da svedoči preko video linka u istoj lokaciji kao C 40 što  nije još uvek rešeno. Onda bi bilo razumno da njih dvojica svedoče zajedno zbog toga što je taj video link veoma komplikovano organizovati za sekretarijat i za druge službe koje su uključene.

Pojavljuje se mogućnost da u ta tri dana možemo da saslušamo još jednog svedoka koji može da svedoči preko video linka. Onda stižemo do C 39.

Niste tražili ništa za ove svedoke do sada.

NAJS:

            Ne, mi smo tek nedavno utvrdili da su ovi svedoci uopšte raspoloživi i tek nedavno je sve to postalo jasno. Znači imamo tri dana za ovog svedoka C 39. Da ovde napravim jednu malu digresiju. Ima jedan generalni problem sa svedocima po pravilu 92 bis, u vezi njihovog unakrsnog ispitivanja trebalo bi da ti svedoci u izvesnom broju budu spremni ovde da bi bili raspoloživi za sud kad god se pojavi neko vreme da se oni saslušaju. To je veoma skupo, meni su dali neke brojke o rashodima, sve se to podrazumeva i to je veoma naporno za budžet.

Jedna od mogućnosti koja mi je pomenuta, može da odgovara u ovom slučaju, je da rezervišemo četrnaest dana, instaliramo sve što je potrebno za video link u Prištini i saslušamo sve te svedoke ukoliko je to moguće. To bi bilo dobro za budžet, ali za nas je to dosta loše zbog toga što nemamo neku rezervu ljudi koji mogu da uskoče kada potrošimo svedoke za određenu nedelju. Mi pokušavamo to da izbegnemo ali taj rizik uvek postoji.

Znači C 39 će biti saslušan 2. jula, onda imamo Petriča i Sandru Mičel, mislim da njima treba po dva dana. Onda ćemo moći da ubacimo dva svedoka po pravilu 92 bis ili možemo malo da ih zgusnemo. Onda dolazimo do Holbeka koji takođe zahteva dva dana. Zatim stižemo do svedoka K 34 koji će tražiti zaštitne mere i kome treba dosta vremena i moramomo da rešimo njegov zahtev za zaštitne mere čim se on izjasni o njima ili čim se izjasne oni koji ga predstavljaju, tako da smo na ...

KVON:

            Da li u Prištini već postoji video link, tj. tehnika za video link?

NAJS:

            Ne, ali koliko sam ja razumeo to je takva tehnologija da se može instalirati. Možda je trebalo da to ranije proverim.

KVON:

            Hvala.

 

 

NAJS:

            Nisam se upuštao u tehnička pitanja, možda je trebalo to da uradim. Pokušaćemo da to utvrdimo odmah. K 33 je privremeni psedudonim. Nadam se da će taj svedok koji je veoma važan svedok, biti raspoloživ u ovo vreme. Verujemo da ovaj privremeni pseudonim može da ostane kako jeste ukoliko on tada bude mogao da svedoči. On će govoriti o mnogo čemu osim Kosova. Možda će njegov psudonim biti ukinut tada, možda ćemo ga pozvati kasnije, ali tada će on izaći iz kruga tema vezanih za Kosovo .......

MEJ:

            Govorim ustvari, ukoliko neki svedoci izlaze iz granice Kosova i govore o tome između ostalog, to bi onda bio razuman pristup. Bitno je da prođemo one svedoke koji se uglavnom odnose na Kosovo.

NAJS:

            Videćete da to nije moguće po ovom rasporedu.

MEJ:

            Vama je poznat naš nalog i moram ponovo da vam naglasim koliko je važno da ovaj postupak bude završen na vreme i da celo suđenje bude završeno na vreme. Jeste čuli šta je reklo raspravno veće juče. Mi smo objasnili da se ne radi samo o ovom suđenju, ima i drugih ljudi koji čekaju suđenje i radi se o kredibilitetu ove ustanove koja je u pitanju. Vidimo da se ..... veliki brojevi novih svedoka, ja moram da se zapitam koliko ih je zaista potrebno, koliko ih je, zaista, neophodno. Na primer, nije nam više potrebno da slušamo političke svedoke. Vidim da nameravate da pozovete veštake. Pitam se koliko je njih potrebno, vidim da ćemo slušati i svedočenje o istorijatu, mada je veće već vrlo jasno reklo šta misli o svedočenju o istorijatu, ali i gospodin ...... između ostalih treba da govori o istorijatu, mada on ne može o tome mnogo da zna. On je istoričar, koliko ja znam, a onda treba da se pozove još jedan svedok. Mišljenje raspravnog veća je sledeće. Svedočenje o Kosovu, dokazi o Kosovu treba da budu završeni do 26. jula i vaša je stvar kako ćete organizovati izvođenje dokaza tokom tog perioda. Možda ćete zaključiti da je poslednji svedok koji je zapravo jedan od preživelih iz Račka opisao ono što se desilo i to je možda značajnije kao svedočenje nego veliki broj verifikatora. Naravno, na vama je da to razmotrite. Ali raspravno veče želi da jasno stavi do znanja da će sve strane biti vremenski ograničene. Mi ne možemo dozvoliti da ovo suđenje traje beskrajno.

            Pošto već govorimo o ovome, mogu još da vam kažem da su nas podsetili da ograničimo vreme koje je dato optuženom za unakrsno ikspitivanje o bazi zločina, za svedoke po pravilu 92-..., na 45 minuta, ukoliko se ne prezentuju vrlo jaki razlozi zbog čega bi to trebalo da bude duže.

NAJS:

            Tužilac je, naravno, uzeo u obzir sve vaše naloge i sva pravila. Ovo je veoma obiman predmet i naša je dužnost da izvedemo svoje dokaze na adekvatan način. Naša ... da je izneta ovde u spisku svedoka koji smo vam dali i shvatamo potrebu da javnost shvati i prihvati šta se dešava ovde, šta se ovde radi i želimo da vas podsetimo da smo za izvođenje dokaza do sada potrošili 67 sati što je 13 sudskih dana ili 14 dana u normalnom sudu i to po našem mišljenju uopšte nije preterano. A vreme predviđeno za ove svedoke koje smo stavili u plan je 92 sata ili malo više, a amikusi imaju 10 sati.

KVON:

            Da li to uključuje i vreme za unakrsno ispitivanje za svedoke po pravilu 92-BIS?

NAJS:

            To sam posebno proračunao i to jeste uključeno. To su cifre koje se odnose na svedoke o bazi zločina po pravilu 92-BIS. Pet sati i 55 minuta, 26 sati i 14 minuta za optuženog, 18 minuta za amikuse.

Zahvaljujem se tehničkoj službi koja mi saopštava da je videolink instalacija u Ptištini moguća, ali mi je potrebno da im javimo deset dana unapred da bi oni povezali opremu.

MEJ:

            Da, izvolite.

NAJS:

            Kao što sam rekao naša je dužnost da izvedemo dokaze u ovom predmetu i ja ću posebno da se bavim pitanjima veštaka, to ću posebno da objasnim, alim moram reći da tužilaštvo ne samo da je od početka preduzimalo sve mere da skrati izvođenje dokaza nego moram reći, sa dužnim poštovanjem, da iako ne postoji savršenstvo u izvođenju dokaza sve što smo izveli je neophodno za naše vreme dokazivanja u ovom predmetu. Mi ne možemo dokazati ono što treba da dokažemo ako ne dokažemo zločine i zbog toga moramo pozvati svedoke i izvesti dokaze. Optuženi ih ne prihvata i ne priznaje zbog toga mi to moramo dokazati.

            Sud će se setiti da sam ja već ranije govorio o jednom završnom dokumentu koji sam sastavio. Nije registrovano ali će nam možda pomoći, tu ima mnogo rukom upisanih primedbi, to je nacrt, ali ja sam već najavio da ću s vremena na vreme davati jednu analizu prema potvrđenoj optužnici i to je analiza dokaza koji se odnose na određene teme, vrlo pristupačno sastavljene i videćete da je to jedan korektan radni dokument. Ako pogledate, na primer, stranu 2, i dalje strane, to imamo opšte navode koji su već obrađeni u značajnoj meri, deportacija i nasilno premeštanje na strani 11, i u kojoj meri je to obrađeno, kao i lokacije preseljavanja.

 Dakle, da pogledamo konkretni pasus 63, gde smo saželi dokaze koji se odnose na to. Uz dužno poštovanje tvrdim da sud neće tvrditi da smo preterali sa dokazivanjem.

Zatim, lokacije ubistava u pasusu 84, videćete da to ima dosta praznina u 84, 85, 86, jednostavno nismo stigli da dođemo do tog materijala.

Nadam se da će nam ovaj dokument pomoći i da će ubediti raspravno veće da uopšte nema govora da o tome smo izneli previše dokaza inače bi nas sigurno na to upozorili. Navodi u ovoj potvrđenoj optužnici nisu bili selektivni ali su bili dosta restriktivni u broju navedenih lokacija, ubistava, tako da se ne radi o tome da smo mi pokušali da dokažemo ceo istorijat.

Sada moramo da se pozabavimo konkretnim problemima sa kojima se suočava ovakvo tužilaštvo. Treba da dokažemo zločine na najkonciznikji mogući način. Mi smo pokušali da ponudimo neke izjave u sažetom obliku, što je odbijeno. Hteli smo da se pozovu svedoci, po pravilu 92-BIS, to je tek delimično prihvaćeno, i počeli smo da zovemo po jednog svedoka za svaku lokaciju. Mi ne možemo ništa više da učinimo da na odgovoran i ekonomičan način izvedemo svoje dokaze i to su važni dokazi. I to me dovodi do još jedne teme. Mi koji imamo iskustva u pripremi ovakvih predmeta, a to iskustvo dele i drugi, govori sledeće.

U predmetima kao što je ovaj, a ovo je verovtno najobimniji predmet te vrste, od Drugog svetskog rata, ovakve predmete će biti lako dokazati kada bude jedan iz kruga zajednički optuženih koji će biti spreman da da tačno i prihvatljiva svedočenja o svemu što se dogodilo. Možda se to sve može dokazati uz pomoć jednog jedinog svedoka. Međutim, stvaran život nije takav. Što su svedoci bliži optuženom to im je teže prići, teže ih je koristiti i kada pokušamo da koristimo takve svedoke suočavamo sa teškoćama ovog konkretnog suparničkog sistema koji se bazira na premisi da svedok mora biti intokten. To su porblemi sa kojima se mi suočavamo.

Svedoci koji su toliko bliski nekom optuženom će biti nasilno dovučeni u nekom drugom sistemu nego što je ovaj pred istražnog sudiju i biće ispitani o svemu. To će možda biti nešto što ćemo tražiti od vas da razmotrite kao moguće rešenje. Ali tako se ne radi, potencijalni svedoci shvataju bilo da su suoptuženi ili su jednostavno prebliski optuženom da oni mogu reći neke stvari koje su prihvatljive i neke koje nisu prihvatljive i mogu se osloboditi

MEJ:

            Dopustite da vas prekinem na trenutak!

            Deseti april je mislim bio datum, to je nalog ovoga suda na koji ste vi izjavili žalbu, žalba nije bila uspešna. Prema tome, sada morate raditi u tim uslovima. Ono što mi želimo videti da optužba uradi je da se vidi da bar na neki način priznaju da rade u skladu sa tim nalozima. Ja sad vidim ovu vašu listu svedoka koju, usput rečeno, nije numerirana, a bilo bi od pomoći kad bi se ubuduće numerirale, ova lista ima nekim 80 ili 90 imena. Do sada smo pozvali 64 svedoka, ili 67, i kad vidim ovako dugačak popis svedoka, moram priznati da me to navodi na zaključak da niste učinili nikakav pokušaj da ispoštujete naš nalog. Optužba, jednostavno, nastavlja raditi na isti način.

NAJS:

            Dozvolite mi molim vas, mislim da sam se uvek ljubazno, pristojno i pravično odnosio, mislim da se to zna i da sam veće poštedeo nekih od jakih emocija koje postoje u srcima advokata i istražitelja u ovom predmetu. Međutim, ne mogu sebi uskratiti izvršavanje moje dužnosti, a to je da čvrsto, jasno odgovorim na stvari koje jednostavno nisu tačne. Sugestija da mi nismo radili u skladu sa tim nalozima je u potpunosti netačna. I moram priznati da sam ja sa tim skoro uvređen.

MEJ:

            Nemojte biti uvređeni, gospodine Najs!

NAJS:

            Časni sude, dozvolite mi da odmah kažem, mi smo radili izuzetno naporno da bi poštovali rokove koje celi tim optužbe smatra potpuno nesprovedenim u život. Ukoliko mi uspemo ovaj predmet saterati u vreme koje nam je dopušteno, i to moram reći da nikada nismo dobili nikakvo posebno objašnjenje zašto bi 90 dana, ili neki datum u julu trebalo biti granica i krajnji rok, mi bi smo to učinili, da je to moguće. Mi sada činimo sve što možemo da ispunimo zahteve ovoga veća. Treba imati na umu da je na nama odgovornost da se dokažu navodi u ovom predmetu. Treba imati na umu da mi nećemo tvrditi da su naši navodi dokazani ukoliko materijal koji vam iznesemo za to neće biti dosadan.

            Da se vratim na brojke na trenutak. U našem zahtevu, evo samo trenutak da pronađem tačan datum, u našem zahtevu od 2. maja, iznosimo, i to sasvim jasno, u paragrafu broj 2, značaj ovih brojeva, značaj načina na koji se razvija ovo suđenje a gledano kroz brojeve. Evo, ja ću to sada ponoviti.

            Na samom početku tražili smo između 90 i 110 svedoka koji će da svedoče ovde uživo, tzv. živih svedoka, i 123 svedoka koji bi prošli kroz pravilo 92-BIS, znači ukupan brojsvedoka bio bi između 213 i 233. Veće je dozvolilo 90 živih svedoka, uz mogućnost da ih se pozove više ukoliko se za to podastru valjani razlozi. Mi smo jasno dali do znanja, ponoviću vam sada te brojke, da ukoliko prebrojimo svedoke po pravilu 92-BIS, koji sada dolaze ovamo na unakrsno ispitivanje i na taj način postaju neka vrsta živih svedoka, mislim, ne mogu da pornađem ovu brojku, ali mislim da smo time povećali broj na nekih 140. Aha, znam gde je to, ili bar mislim da znam!  Da, evo na šestoj strani,  dakle kad smo tražili izmenu naloga, naveli smo 95 svedoka, što uz 44 već pozvanih  da otprilike 139 svedoka.

Mi smo u svakom trenutku smanjivali broj svedoka koje smatramo nepotrebno reprezentativnim i kao što ste i danas videli mi nastavljamo raditi na taj način.

 Ako mi dozvolite da vas i vaše kolege na trenutak vratim na popis svedoka koji smo gledali kad sam došao do broja K-33, to je bilo znači 17. na 19. juli, valja pogledati šta je ostalo. Usput rečeno, povesti, politika, možda bi o tome nešto trebalo reći.

Istorija je već pokrivena, s tim se u potpunosti slažem, i mi nemamo namere da pozivamo npr. gospodina Abrahamsa da govori o tome, to se istina nalazi u njegovoj izjavi, pismenoj izjavi, ali mi o tome nećemo s njim prelaziti, to uostalom imate u njegovom sažetku.

Kad je čak reč o veštaku istoričaru, taj je pak potreban.

MEJ:

            Mi imamo na umu jednoga za svaku stranu.

NAJS:

            U ovom trenutku, kao što vidite, naveli smo moguću dvojicu svedoka, dr Babin i dr  Donja, vi to jednostavno znate jer ni jedan od njih ne može pokriti ceo vremenski period. Donja pokriva zadnji deo vremenskog perioda. Međutim, mi imamo na umu činjenicu da ovaj predmet proizilazi iz jednog istorijskog konteksta i da bi veće moglo napisati presudu koja se uklapa u istorijski kontekst mora imati neke stvari na raspolaganju iz tog konteksta.

            Isto tako, imamo na umu šta je gospodin Tapušković rekao, na samom početku da on želi podneti jedan dokument u kojem želi govoriti o nekim istorijskim pitanjima. No, sve ovo je zapravo jedna vrsta digresije. Ako sada pogledamo gde se nalazimo, kakva je siutacija 18. i 19. jula, ako vas mogu pozvati da pogledate desnu kolonu, da evo ga, kad bi smo se morali zaustaviti sada i zadnjeg tjedna pozvati naše najbolje preostale svedoke jednostavno ne bismo uspeli dokazati ništa što se odnosi na lokalitete ubijanja navedene u desnoj koloni. Đakovica, na sledećoj strani Izbica, Meja, a to su grozni lokaliteti, gde su se dogodile grozne stvari.

            Prema tome, u svetlu načina koji je iskonstruisana, na koji je konstruisana ova optužnica, mi smatramo da bi bilo potpuno neprikladno kad mi ne bismo nastojali dokazati navode u vezi s tim lokalitetima ubijanja.

            Ako pogledate dalje ovu stranicu, ako prođemo kroz ostale delove optužnice, da vidimo šta je još preostalo na našem popisu, popisu koji nastojimo što je moguće više ekonomizirati, onda dolazimo do vještaka, npr. vojni veštaci videćete da smo njih naveli dvojicu.Zatim finansijski ekspert za koga se nadamo da će moći, bilo u isto vreme, bilo kasnije pokriti finansijska pitanja koja se odnose na sve tri optužnice.

Zatim, imamo, kao što vidite neke konkretne insajdere i onda pod zaglavljem navedeni u provizornom redosledu slede: ekspert za demografiju, nama se čini da je to veštak kojeg bi veće želelo čuti, zatim ustavni veštak, znamo takođe iz onoga što je rekao sudija Robinson da je to svedok kojeg ćete trebati čuti. I, usput rečeno, veoma je interesantno to da smo mi tokom poslednjih nekoliko meseci ustanovili da su svedoci veoma nevoljni da dođu ovamo na sud i da budu izloženi iskustvu kojem su svdoci ovde izloženi. Ne samo jer ima razloga da se boji u njihovo svedočenje nego zato jer ima drugih razloga. Jer mi smo uz poprilično poteškoća locirali koji vam mogu pomoći, oni su ovde da vam pomognu, oni su ovde i da dokažu naše navode i da pomognu veću, da veće stave u situaciju koja može doneti dovoljno obrazloženu osnovu.

Zatim, veštak za MUP, ja ne znam da li će on moći da govori o sva tri segmenta ovog suđenja ili ne.

A zatim, dozvolite mi da kažem još nešto. Vi ste sigurno već stekli neki utisak o količini materijala za koji je optužba rekla da je obiman materijal. Ja sam već ranije objasnio šta ćemo mi napraviti, uzeti svakog insajdera što je moguće ranije, da nećemo pokušavati izvoditi dokaze nekim razumnim redosledom nego pokušati izvesti što je moguće ranije, što moguće više i onda sam dakle, rekao da će ostati neki rezidijum svedoka i da će onda morati doneti odluku da li ih ima dovoljno, da li ćemo morati tražiti još ili da ću moći raditi sa onim što je ostalo.

Pogledajte, molim vas, odmah sam kraj ovog popisa. Želim vam reći nešto što će biti prilično ugodno kad je reč o vremenskim ograničenjima ali to takođe izaziva zabrinutost. Sada postoji izvestan broj svedoka koji su navedeni pod slovom R, to su svedoci prema pravilu 70, to su nedvojbeno svedoci koje bi ste vi želeli da čujete. Ali ja vam sada moram reći da postoje problemi u vezi sa njihovim dolaskom ovamo. Ja ću objasniti kakvu su to problemi u onoj meri u kojoj to mogu učiniti na javnoj sednici.

Za svedoke po pravilu 70, potrebna su dva tzv. pristanka. Prvo, pristanak da se informacija da za svrhu navođenja svedoka i drugo, pristanak ...... između tužilaštva i tela koje daje tog svedoka da taj svedok može da svedoči. U stvari to nisu sporazumi jer onaj koji dopušta svedoku da uđe, jednostavno određuje svoje uslove. U ovom trenutku postojeći svedoci po pravilu 70 za koje ja jednostavno nisam u stanju postaviti zahtev za zaštitne mere koji od mene traži organizacija iz koje dolaze ti svedoci.

Prema tome, ja u ovom trenutku takve zahtev uopšte neću podneti. Međutim, ja moram reći da su to samo ne svedoci koji bi verovatno mogli biti veoma interesantni ovom veću nego ako ti svedoci postanu dostupni na bilo koji način, ti će svedoci verovatno trebati barem nedelju dana, a vrlo verovatno i dve nedelje. Pa prema tome, ja u ovom trenutku nisam spreman staviti moje ime ispod zahteva za zaštitne mere koje se od nas ovde traže. Prema tome njih smo sad u ovom trenutku u potpunosti ispustili, a tu se radi o dodatna barem još dve nedelje poželjnog svedočenja.

            Prema tome, vidite u kakvoj smo se situaciji našli. Još jedna stvar izvan konteksta, radi se o insajderima. Ja sam već govorio io insajderima, odnosno ljudima bliskim optuženom. Već sam nešto rekao o tome kako je čudno to da negde radimo u sistemu u kojem neki svedoci jednostavno mogu izuzeti od svedočenja ukoliko ne budu podvrgnuti unakrsnom ispitivanju optuženog. Mi uvek nastojimo sebe staviti u vaše cipele veća i zato se nama čini da mora da postoji značajan popis imena ljudi koje bi veće želelo saslušati. Svi znamo da je na početku i jedno od zaduženja stavljeno na teret amikusima je to da vas podseti, da vas savetuje koje biste vi svedoke možda želeli pozvati ...Zarad rešenja ovog predmeta i to sva tri segmenta ovog predmeta, možda će postati prikladno da u jednom trenutku veće identifikuje svedoke koje bi želelo čuti. Ja pretpostavljam da će vaša lista biti prilično slična našoj. I da onda razmisli da u predmetima ovako kompleksnim te svedoke veće  pozove samo. I onda bi sve strane imale priliku da u potpunosti ispitaju te svedoke i na način koji je malo poteško postići jer ćemo samo na taj način moći osigurati da vi imate sve te iskaze.

Mi te iskaze imamo, mi smo te ljude videli, mi znamo šta oni govore.

MEJ:

Ali tek onda ćete vi imati iskaze koji vam mogu dati najbolju i najbrži put do pravilnih zaključaka i presude u ovom predmetu. U međuvremenu mi radimo šta možemo sa insajderima koji su bliski ovom optuženom.

NAJS:

 Naravno u ovom jednom ovakvom predmetu u kojem svi drugi znaju bolje šta da radimo od nas koji to radimo i stalno nam govore, ne morate pozvati onoga, mora te pozvati onoga ali interesantno je posmenuti da je prvi svedok koji je došao, to mi je više ljudi reklo. Jedan od malobrojnih ljudi koji je imao hrabrosti da dođe pred ovaj sud i da svedoči. Polako, veoma polako svedoci postaju hrabriju i postoji  mogućnost da ćemo imati bolje, kvalitetnije svedoke koji će otkriti istinu o onome šta se dogodilo. Ali to se neće dogoditi preko noći i nikad u ovom slučaju nećemo biti u mogućnosti da pozovemo jednog svedoka koji bi dokazao sve navode protiv ovog optuženog. Prema tome, sadašnja situacija je ovakva. Prema našim predviđanjima, u ovom trenutku i imajući na umu da moramo dokazati zločine i da smo gde god je to bilo moguće ubacivali svedoke, drugačije vrste koji možda imaju veću vrednost. Vidite da ćemo mi negde sredinom jula i ukoliko neki svedoci ne budu otkazani ili ako ne budu mogli doći, videćete da ćemo sredinom jula biti u situaciji da nam još uvek nedostaju dokazi o nekoliko lokaliteta ubijanja, da onda nećemo biti u mogućnosti da pozovemo veštake. Mi nećemo imati vreme čak ni kada bismo to hteli ili mogli da pozivamo svedoke po pravilu 70.

ROBINSON:

            Koji će vam lokaliteti ubijanja onda nedostajati. Koliko njih.

NAJS:

            Mislim da se radi o brojci odprilike 6, mislim da se radi o 6 lokaliteta.

ROBINSON:

            Od ukupnog broja, koliki je ukupni broj.

NAJS:

            Mislim da je 13, dakle radi se o polovini ukupnog broja.

MEJ:
            Kada bi stvari bile idealne, kada bi imali onoliko vremena koliko tražite, prema vašoj proceni koliko bi onda trajao ovaj segment suđenja. Šta mislite kada biste završili kada biste imali dovoljno vremena na raspolaganju.

NAJS:

            Prema našim proračunima, a naravno to se radi samo o proceni jer mnoge stvari nisu u našoj patroli. Dakle, naša procena je da kada bismo želeli izneti dokaze za navode o svim lokalitetima, kada bismo pretpstavili da se veštaci upute na uobičajeni kratki način, 94 bis uskrati se njihova izjava i onda se unakrsno ispituju, trebalo bi nam još 2 meseca da završimo izvođenje naših dokaza.

MEJ:

            Znači govorite negde o septembru, kraju oktobra.

NAJS:

            Unutar tog vremena nekoliko svedoka pokrilo bi i neke stvari koje se tiču Hrvatske i Bosne.

MEJ:

            Onda bismo verovatno trebali provesti neko vreme da proučimo značajnu količinu materijala koju ste obelodanili u vezi sa Hrvatskom i Bosnom. Šta mislite u ovom trenutku koliko će vam onda vremena trebati za Hrvatsku i Bosnu. Ja znam da vi verovatno nemate detaljne kalkulacije ali dajte nam bar orjentaciono.

NAJS:

            Dopustite mi pre  nego što vam ne dam detaljne kalkulacije da vam objasnim kakva je situacija. Tokom poslednjih nekoliko nedelja naši timovi za Bosnu i Hrvatsku intenzivno rade, velika količina materijala rade na predpretresnom podesku koji će biti ja mislim uručen danas, ovo posle podne. Isto tako radimo na tome da se smanji broj lokaliteta za koje ćemo izvoditi dokaze za Bosnu. Isto tako želimo osigurati konzistenciju između ovog suđenja i suđenja Krajišnik-Plavšić i to sve dovelo je do značajnog smanjenja broja lokaliteta. Mislim da smo sada negde na brojci od samo 10 opština za koje ćemo pokušavati izvoditi dokaze. A gospođa ...kaže mi da je brojka 14. Dakle, ta je brojka smanjena. Opis svedoka je na primer prepolovljen. Tako da smo u Bosni napravili velike, velike uštede a to je verovatno najveći od segmenata u ovom suđenju. Tako da iskreno rečeno vaš odgovor na pitanje o tome koliko će to vremena trajati, zapravo leži u rukama optuženog. Hoće li on zauzeti isti stav prema dokazima o počinjenim zločinima koje je zauzeo ovde na Kosovu.

Kada je reč o Bosni i Hrvatskoj, pogotovo kada je reč o Bosni postoji mogućnost za preuzimanje iskaza iz drugih suđenja gde je izvršeno unakrsno ispitivanje.

ROBINSON:

            Ako pretpostavimo da optuženi zauzme isti stav mene zanima kolika je vaša procena.

NAJS:

            Bojim se da bih tu procenu odložiti za ponedeljak. Ja znam da već imate

ROBINSON:

            Mene to interesuje, gospodine Najs, jer je moj pogled, moje privatno mišljenje to da suđenje koje traže duže od nekog vremena ne može biti pravično. veoma je teško da suđenje koje traje 3 godine bude pravično. Prema stranama.

NAJS:

Ja naravno nisam protiv načela vaše opservacije iako neću ništa reći o ovoj konkretnoj brojci koju ste spomenuli. Iako to u trenutku nije od pomoći, mi svi znamo za druge predmete u drugim ...koji su trajali jako dugo vremena. Ja bih radije sa mojim kolegama danas posle podne ukoliko bude vremena između tadašnjeg trenutka i završenih korekcija u predstojećem podnesku. Ja bih želeo da se ovako posavetujem sa njima  i da vam onda u ponedeljak kažem koliko će svedoka biti potrebno za navode koji se ne odnose na bazu zločina za ova druga dva segmenta suđenje. Svaka procena koju vam ja dam će možda biti menjana, možda prema gore, možda prema dole. Ukoliko dobijemo iskaze toliko vredne koji bi nam omogućili da smanjimo količinu drugih dokaza. Ali umesto da vam sada dam neku brojku koja nije tačna ja bih radije to odložio za kasnije ukoliko je to vama prihvatljivo.

MEJ:

            Naravno, ne smemo previše vremena provesti na tim administrativnim pitanjima, moramo takođe i slušati i  svedoke, a danas nam je vreme već skoro sasvim isteklo. Ali, dakle ono što je važno je sveukupni vremenski raspored. važnost 26. jula je u tome da će nam nam taj datum omogućiti da prođe nešto vremena, to i nama i optuženom  i amikusima da se pripremimo za sledeći deo.

            Ono što je važno je sveukupni vremenski raspored. Važnost 26. jula je u tome da će nam taj datum omogućiti da prođe nešto vremena i nama i optuženom i amikusima da se pripremimo za sledeći deo suđenja i ukoliko propustimo taj datum, to znači da se onda ceo raspored suđenje pomera za kasnije. Što znači da ćemo sa Hrvatskom i Bosnom početi tek 2003. godine možda, a to sigurno nije zadovoljavajuće. U svakom slučaju mislim da moramo razmisliti o tim pitanjima i to ćemo svakako učiniti. Sada samo par stvari o ponedeljku.

            Gospodine Abraham, da li vi sada želite da se on pozove uživo. Dozvolite mi da to objasnim u nekoliko sekundi.

            Abraham je potpadao pod pravilo 92Bis i sve su stvari urađene u vezi sa time koje su trebale biti urađene, ali ja mislim samo sa njegovom redigovanom izjavom prvom i neredigovanom  drugom. Jednom kada je postalo jasno da se njegova neredigirana izjava može uvrstiti u spis onda smo čini mi se jutros, samo da vidim, jutros smo već obavili pripreme uz saradnju sekretarijata da je sada njegova neredigovana izjava diktirana i moguće je da on u ponedeljak ili utorak dođe ovamo kao svedok po pravilu 92Bis. Mi bismo želeli da se to dogodi samo uz jednu doradu. Jedna od značajki njegovog svedočenja to je da Human Riths Njotch primio nekoliko izveštaja  koji su kritički prema svim stranama u ovom sukobu i da je te izveštaje uručio jugoslovenskoj vladi, a čini mi se poslao i na imejl adresu optuženog.

Prema tome, čini mi se da su ti izveštaji uručeni, važno je zbog informacija koje su na taj način dobili optuženi, vlada i ambasada. To nije onoliko detaljno obrađeno u izjavi koliko bi moglo biti i taj bi deo njegovog iskaza mogli verovatno brzo dobiti. Zbog razloga ekonomičnosti mi bismo naravno želeli da on bude 92Bis uz malu ogradu, on je ovde na raspolaganju, imamo njegov sažetak i ja ću naravno što je moguće brže sa njime proći kroz ono što moram proći i neću prolaziti ponovo kroz one stvari o kojima su govorili drugi svedoci.

Mislim da je vama potrebno, ili barem bi vama poželjno da čujete njega da vam objasni kakva je bila metodologija pripreme ove i drugih knjiga.

MEJ:

            Od njega ne želimo čuti nikakvo svedočenje o povjesti, pogledaćemo njegovu izjavu i u kojoj se to meri radi. Još jedna stvar. Samo trenutak molim vas, rečeno mi je da se među svedocima za sledeću nedelju nalaze i četiri svedoka za koje tek treba doneti odluku o pozivanju, budući da su njihove izjave i njihovi sažeci, uručeni tek nakon naloga, gospodin Mahmeti, Džumini, El Šani i Avdali. Meni upravo je rečeno da su to sve svedoci za koje još nije izdat nalog.

NAJS:

            To su tada bili svedoci po pravilu 92Bis i možda je došlo do toga da promena njihovog statusa nije bila povezana odmah i sa promenom pravila koje se onda odnose na njih, ja ću se time pozabaviti u ponedeljak.

MEJ:

            Dobro.

            Gospodine Miloševiću, vaše vreme je isteklo. U ovom trenutku nećemo doneti nikakve odluke, vi nam se možete obratiti kasnije, vi možete nešto reći o našem predlogu da se vaše vreme za unakrsno ispitivanje svedoka  ograniči na 45 minuta, osim ukoliko ne postoje posebne okolnosti.

            Ukoliko sada nema nešto što želite reći, što se mora reći danas, mislim da možemo završiti sednicu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodin Najs je čitav sat govorio, ako ste primetili o ovim stvarima.

MEJ:

            Znam da je govorio, ali on je to govorio na naš zahtev i to su stvari koje se tiču optužbe. Ne morate se bojati. Pre nego što se donese bilo kakva odluka koja bi mogla uticati na vas ili na vašu odbranu, vi ćete imati priliku da nam se u vezi sa time obratite. Međutim, ovo čime smo se sada bavili su zapravo stvari koje se odnose samo na optužbu i vođenje postupka optužbe.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, ali i kada je reč o optužbi i vođenju postupka optužbe, ovde konstatujemo da ima jedan ogroman broj nekakvih tajnih svedoka, veliki je broj nabrojan. Ja sam o tome već stavio primedbu i mislim da je to potpuno neodrživo, drugo, mislim da se apsolutno ne može na štetu mog vremena za unakrsno ispitivanje da privileguje vreme koje druga strana ima i koja nas zasipa materijalima. Pa znate li gospodo da je danas meni najavljeno da danas treba da dobijem 50 kutija dokumentacije i 50 novih registratora. Kako vi uopšte zamišljate u bilo kakvom postupku i organizaciji u toku suđenja koje traje u toku unakrsnog ispitivanja, koje traje u toku priprema za to unakrsno ispitivanje, da ja pročitam 50 kutija dokumentacije i 50 registratora u ovakvoj organizaciji koju ste vi postavili. A da ne govorim da ovde operišete već čitav sat sa nekim spiskom koji ja uopšte nemam. Takođe.

            Ja jednostavno smatram da se na ovakav način ne može da radi. Prema tome, tražim da ...

MEJ:

            Da li je optuženi dobio popis svedoka? Upravo mi je rečeno da ste vi dobili popis svedoka. To je zadnji ažurirani popis svedoka.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ono što je gospodin Najs proglasio za nekakav krunski papir, dostignuće, gde vidim da su važni svedoci onaj što je sam za sebe rekao da je lopov, alkoholičar i doušnik, onaj K5 i onaj lažni svedok Ratomir Tanić, vidim. Ako se na bazi takvih svedoka dokazuje, onda evo sada ovde iz ove gomile vade neku listu svedoka.

MEJ:

            Nemojte komentarisati iskaze sada. Mi imamo na umu količinu materijala koji ćete vi uskoro dobiti. Mi ćemo razmotriti šta s time u vezi treba učiniti. Razmotrićemo to.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Treba da organizuju kamion da se donese taj materijal. Mogu li ja sada u vezi sa ovim Abrahamsom da vam kažem samo nekoliko činjenica da o njima razmislite?

MEJ:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Već niste dali da svedoči istražitelj tužilaštva, a ovaj svedok ne samo da je istražitelj nego je i radio na koncepciji i pripremanju same optužnice, i cela njegova priča je ustvari optužnica u malom. Molim vas, pročitajte u njegovoj drugoj izjavi na strani 4 i 5. na kraju strane 4.

            Od aprila do, radio sam kao savetnik u dva kraća perioda za tužilaštvo međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju. "Od aprila do juna 2000. i ponovo u avgustu 2001. sproveo sam istraživanje i uradio analizu za optužnicu za Kosovo protiv Slobodana Miloševića i drugih". Takođe je, znači ovo je naveo da je radio za tužilaštvo u dva navrata u tim periodima. Propustio je da navede, na primer, evo vam prva strana izjave svedoka Ibrahima Rugove, koji je ovde svedočio, on je u svojstvu istražitelja vodio  razgovore  Fred Abrahams kao istražitelj tužilaštva, ovaj razgovor je vodio 1. i 3. novembra, a ovu izjavu je dao 2002. godine, prema tome mogao je uključiti i vreme kada radi kao istražitelj tog istog tužilaštva, da i to navede u svojoj izjavi što je propustio, odnosno prećutao. Imate dakle čoveka koji je radio na pripremi optužnice koji je autor knjige "Ander Order", koja se podudara sa optužnicom u ime Hjumen rajt voča, istražitelj tužilaštva, saslušavao Rugovu, najveći deo Rugovine izjave je ustvari sadržan u njegovoj izjavi ovde i ja mislim da je cela ova stvar, koja se tiče njega, isključivo postavljena od strane ovih prekoputa sa nekim propagandnim smislom da na odgovarajući način maskiraju ...

MEJ:

            Razmotrićemo to.

            Sada je zaista vreme da prekinemo ovu sednicu. Razmotrićemo prihvatljivost iskaza gospodina Abrahamsa u ponedeljak ili u utorak kada sa time krenemo. Sada se rasprava prekida i nastavlja u 9 sati u ponedeljak.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pokušavam da dobijem redosled svedoka za iduću nedelju, danas u toku dana, da naredite da dobijem redosled svedoka za iduću nedelju, danas u toku dana, a ne da mi se najavljuju minut pre izlaska svedoka ovde.

MEJ:

            Da.

            Gospodine Najs, ukoliko to još nije jasno, možda biste vi mogli.

NAJS:

            Popis je napravljen i popis je uručen uobičajen način.

MEJ:

            U redu, rasprava se prekida.

            Molim ustanite.


Nazad na Aktuelno  |  Odštampajte vest