aktuelno-m.gif (3720 bytes)

30. MAJ 2002. g.

STENOGRAM

 

            ... nama je rečeno tačnije moji verifikatori su znali da je selo Račak vrlo lako branjeno. Da ima nekoliko izviđača ovde da nije bilo nikakve jake koncentracije OVK.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Prema podacima koji su sadržani u materijalima koje daje druga strana, brojno stanje ljudi naoružanih, kako oni kažu vojnika, na tom području se kretalo a on govori od dvema brigadama o hiljadu ljudi, a u čitavoj zoni oko 1400 ljudi. Jeste imali te podatke? Da li ste imali te podatke?

SVEDOK:

            Ne, nisam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            A da li vam je poznato da su ti podaci o vojnoj situaciji dati OEBS-u i da je Voker imao sastanak u 13,00 sati u Petrovu sa komandantima OVK.

ODGOVOR:

            Kao što sam juče pomenuo, znao sam da je gospodin Voker bio na nekom sastanku. Ali nisam znao da su mu dali neke brojke. Međutim, pošto se radi o 16. januaru to nam u svakom slučaju u to vreme ne bi pomoglo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste imali prilike, kad ste posetili Račak, da se upoznate sa svim tim njihovim objektima, bunkerima, rovovima, mitraljeskim gnezdima oko Račka, iznad Račka, koji su rađeni već početkom decembra 1998 godine, prema podacima koje raspolažemo.

ODGOVOR:

            Ja sam posetio Račak 16. i ne pre 16.  tako da nisam posetio nijedan deo Račka pre tog dana. 16 sam otišao u onaj deo koji se zove Dolina ili koridor. Video sam da su rađeni neki  zemljani radovi u jednom delu iznad tog korita potoka ili jaruge, tako da nisam ništa detaljno znao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ranije kad ste bili vi ništa od toga niste videli, a tek 16. ste videli nešto od toga što je bilo u Račku. A da li znate da je komandant jedinice u Račku bio Afet Bilali. Da li ste ga upoznali?

ODGOVOR.

            Ne, nisam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste išta znali o tome da su do početka januara 99. iskopani bunkeri rovovi, i da je počelo kopanje slične odbrane u drugim krajevima, da su kopali i civili i pripadnici UČK. Da li ste znali nešto o tim aktivnostima.

ODGOVOR:

            Ne, nisam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je kasnije ili u to vreme,  ali najmanje kasnije, bilo poznato to što su oni kasnije dali kao informacije da su vojnicvima razdelili automatsko oružje, minobacače, mitraljeze kalibra 7,9 i 12,7 mm top, dva minobacača 60 mm, to se sve nalazi u podacima. Da li vam je sve to poznato?

 

 

 

 

ODGOVOR:

            Meni je srpska policija rekla na jednom sastanku 17. tačnije 16. i zapravo su mi i pokazali jedan mitraljez kalibra 12,7 mm, kao i jedan minobacač i jedan lanser granata od 40 mm, koji je navodno poticao iz tog kraja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja ne govorim o podacima naše policije, već govorim i nabrojao sam malopre podatke koje su oni izneli, koje je druga strana iznela u materijalu šta je bilo podeljeno. Dakle, vi ništa o tome ne znate niti ste znali u to vreme, kasnije saznali? A da li znate gde je selo Rnace?

ODGOVOR:

            Ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U neposrednoj blizini Račka.

SVEDOK:

            Kako ste rekli da se zove.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            A da li znate gde je bilo sedište te njihove takozvane 161 brigade?

ODGOVOR:

            Ne znam. To je bilo iznad moje zone odgovornosti tako da nisam nikad održavao nikakve sastanke niti sam imao razloga da idem u Račak pre toga dana.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a da li ste saznali da je odatle gde je bio i štab i sedište 161 brigade u blizini Račka u stvari napravljen kontranapad i da su popodne ponovo zauzeli Račak.

ODGOVOR:

            Ne, nisam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Ali kad ste prikupili sve ove elemente koje su imali vaši verifikatori ovog regionalnog centra koji ne pripadaju vama ali ste vi ta tri dana, kako ste rekli o njima brinuli, dobili te informacije o rovovima, bunkerima, broju vojnika, prisustvu u Račku i tako dalje. Kad ste dobili te podatke?

ODGOVOR:

            Ja ih nisam dobio, mora biti da su otišli u drugi regionalni centar jer kada se operacija završila 17. i kada je istražni sudija došla ja sam se vratio u svoj regionalni centar. Ja sam se vratio u svoj regionalni centar ja sam imao svoj sopstveni region da pokrivam. Posle tog dana nisam imao nikakve informacije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Sad pošto ste vi vojnik, stručnjak, kad imate u vidu dakle, rovove, bunkere, mitraljeska gneda, podatke o kojima oni govore, ne policija naša nego oni, od 1000 do 1400 vojnika u tom delu. da li smatrate da su to bile tako beznačajne snage koje nisu ugrožavale ni teritoriju, ni stanovništvo, ni policiju, ni vojsku, ni bilo koga na tom području.

ODGOVOR:

            Ako je zaista bilo 1400 vojnika, to nije zanemarljiv broj.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            E sad ako imate u vidu i ono što smo juče govorili da su oni u bunkeru imali vojnike koji su otvorili vatru čim je se policija pojavila prvo kao upozorenje vojnicima u Račku, kako oni kažu, a onda na samu policiju, šta je u tom slučaju po vama proporcionalna primena sile ako se deluje na bunkere, mitraljeska gnezda, rovove i tako dalje.

ODGOVOR:

            To su pitanja koja zahtevaju određenu špekulaciju nagađanja. Ne znam da li mogu da odgovorim.

 

MEJ:

            Možete se potruditi koliko umete.

SVEDOK:

            Kako je tačno pitanje. Ako neko puca na policiju i ako oni žele da uđu i da istraže taj slučaj kakva je reakcija umesna. Je li to vaše pitanje?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kad je policija ušla u Račak to se videlo i na trakama nije bilo nikakvog napada ona je ulazila u Račak kad je na nju otvarana vatra. Imate bunker, mitraljeska gnezda, imate rovove po njihovoj izjavi samo u račkoj jedinici 47 vojnika, u tri sela se vodi borba okolo, to ste znali. Je li tako?

MEJ:

            Napravite ovde pauzu. Ovo je još jedan argument koji ste izneli generalu. Da li ste znali da se vode borbe u raznim selima u okolini.

SVEDOK:

            Nisam, časni sude.

MEJ:

            Ukoliko jeste bilo borbe, mi to ne znamo. To samo kaže optuženi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ništa niste znali o borbama koje se vode u tri sela.

ODGOVOR:

            Nisam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da li možete iz ovih podataka koje ste znali da procenite s obzirom na to da se puca na policiju šta bi bila po vama proporcionalna upotreba sile onda.

MEJ:

            Da li uopšte možete da odgovorite na to.

SVEDOK:

            Ukoliko neko puca na voz, uzvratite vatru, proporcionalno dok pucnjava ne prestane i dok onda uđete u selo i obezbedite taj kraj, tu zonu. Ukoliko neko puca na vas treba uzvratiti vatru. Naravno to bi uradio vojnik.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste, generale, govorili o vatri artiljerije i tenkova. Ako sam vas dobro razumeo juče. Je li tako? A govorili ste i o poginulim koje ste vi videli. Da li je i jedan poginuli poginuo od vatre artiljerije i tenkova.

ODGOVOR:

            Ne. Ja ne bih rekao, koliko sam ja mogao da primetim, da je bilo ko od njih poginuo od tenkovske ili artiljerijske vatre. Dakle, svi su stradali od lakog pešadijskog naoružanja. Uostalom to je nalaz i forenzičara koji su ih pregledali. Nije bilo drugih uzroka smrti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a da li znate da 13 osoba od 40 koji se vode kao ubijeni u Račku, što ste vi juče govorili i kako se uostalom vodi u onim svim forenzičkim izveštajima, nemaju svoje grobove na groblju u Račku, 13 od njih 40.

ODGOVOR:

            Nisam znao za to.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Da li je nesporno da je dakle u vreme popodneva, od negde 16,00 časova 15. januara 1999. godine, Račak bio u rukama UČK.

ODGOVOR:

            Mi se ne sećamo da smo videli bilo kakvo prisustvo oko 16,00 časova pa nadalje. Srpske vlasti su se vratile i napustile selo i koliko ja znam u to vreme su doveženi neki ranjeni. Verifikatori su u to vreme bili u selu i mislim da su u to vreme bili dvojica ili trojica boraca OVK u selu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a da li je jasno, dakle, da su se u Račku vodile borbe tog dana. Iz činjenice da su vaši verifikatori posmatrali, da su saopštili o pucnjavi sa raznih strana . Da li je jasno da su se vodile borbe toga dana u Račku i da je znači posle 16,00 da kažemo, eto, i 17,00 časova Račak ponovo bio u rukama UČK.

ODGOVOR:

            Što se tiče borbe, ja ne znam koliko je bilo borbe. Moje viđenje je takvo da je iz Račka vrlo malo uzvraćena vatra snagama bezbednosti. Ja nisam video da se koristi krupno naoružanje ili da se puca na srpske snage. Ja sam se kasnije sastao sa srpskim komandantom i pitao sam se zbog čega su bili korišćeni tenkovi i kao oficir oklopne jedinice ja nikad ne bih dozvolio da moji tenkovi pucaju u civilne kuće ukoliko se iz njih ne puca. To je ceo smisao proporcionalnosti. Ukoliko na vas ne pucaju iz velikog naoružanja, onda vi ne uzvraćate vatru sa oružjem velikog kalibra. I sigurno ne pucate na kuće, ako shvatate da su unutra civili. Tako da moji verifikatori nisu izveštavali o nekoj velikoj borbi, govorili su o maloj vatri koja se sporadično uzvraća prema srpskim snagama iz sela.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da je prilično sporna ta tzv. vatra iz tenkova, jer niko nije poginuo od artiljerijske vatre, to smo maločas konstatovali, a i vi ste juče govorili da prema vašim saznanjima neka artiljerija je pucala samo po obodu Račka, a ne po kućama. Dakle, da li se može uzeti pretpostavka...

MEJ:

            Dozvolite svedoku da odgovori na to.

SVEDOK:

            Ova pitanje o tome šta je obod, a šta ne, ja vam mogu reći sledeće: verifikatori su meni lično javili da su oni lično videli kako tenkovi pucaju u kuću koja je u to vreme bila nastanjena, jer je iz dimnjaka išao dim u to vreme i da su kasnije ušli u tu kuću i, naravno, u njoj niko nije bio ubijen zato što su ljudi bili u podrumu i krili su se. To su izveštaji koje sam ja lično dobio od svojih verifikatora.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To ste dobili za tu jednu kuću u koju se pucalo.

SVEDOK:

            Da, to je ta jedna kuća, bar jedna.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A ko je mogao da puca tenkom u tu kuću kad vojska nije učestvovala u toj operaciji?

SVEDOK:

            Vojska jeste učestvovala u operaciji zbog toga što su tenkovi bili na brdima i verifikatori, moji verifikatori su bili tamo oko tih tenkova pokušavajući da ih nagovore da prestanu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vama je komandant policijskih snaga rekao, to ste rekli juče, da je to bila policijska operacija. Je li tako?

SVEDOK:

            To je on meni rekao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A s druge strane čuli smo da je, kako je objasnio gospodin Rajneveld, neko od vojske optužio policiju, što vi niste rekli. Nisam čuo da ste rekli da je neko od vojske ko je s vama razgovarao optužio policiju. On je tako zaključio. Da li je neko iz vojske ko je s vama razgovarao optužio policiju za to što se dogodilo tamo?

SVEDOK:

            Vojska jeste rekla da je policija učestvovala u Račku, to im je bilo očigledno pošto su oni bili na okolnim brdima podržavajući, po mom mišljenju, policiju. I onda na jednom sastanku 16-og sa Petrovićem, oficirem za vezu za 243. brigadu, on  je bio potpukovnik, rekao mi je da je operaciju izvršio MUP sa podrškom Vojske Jugoslavije u obliku jednog tenka, najmanje jednog tenka i nekih praga.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To je, kako bih rekao, jedno čisto objašnjenje. Vama je komandant policije rekao da je to bila policijska operacija. Vama je oficir za vezu iz vojske rekao da je to bila policijska operacija, eventualno sa nekom podrškom vojske. Prema tome, gde je mogao, da li se iz vaše izjave iz ovoga što ste vi konstatovali može izvući zaključak koji je izvukao gospodin Rajeneveld da je oficir optužio policiju za to što se desilo. On vas je jednostavno informisao da je to policijska operacija što vas je i policija informisala.

SVEDOK:

            Meni se čini da je to u jednoj od mojih izjava kada sam ja rekao policiji da Vojska Jugoslavije tvrdi da je policija bila ta koja je vršila operaciju. Ne znam da li je to bilo krivljenje ili optuživanje.

MEJ:

            To je naš dokazni predmet 179. To je zapisnik sa sastanka. Neka ga svedok pogleda. Svedok sad ima taj dokument. To je zapisnik sa sastanka 16. januara sa policijom, sa MUP-om. I na stranici 2, negde u dnu, svedok kaže pukovniku MUP-a: "Vi rukovodite sa stotinom policajaca". A ovaj mu odgovara: "Da, ukoliko se to vas tiče". A drugi oficir kaže: "Vi krivite Vojsku Jugoslavije. Da li su oni bili sa vama ili ne?". A odgovor je bio: "Mi nismo bili sa Vojskom Jugoslavije".

SVEDOK:

            Da, vidim taj pasus. To je bio Gil Gilbertson, koji je bio zamenik načelnika Regionalnog centra 5. On je bio na tom sastanku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, nije nikakav oficir vojske optužio policiju? Je li tako ili ne?

SVEDOK:

            Ne znam gde je Gil dobio tu informaciju da je Vojska Jugoslavije optužila policiju. Sećam se da je Vojska Jugoslavije javila kako mi nismo imali ništa s time. To je bila čista policijska operacija. Međutim, moji verifikatori su bili pored tih tenkova i videli su kako pucaju na kuće. Ušli su u jednu od tih kuća i pomogli su tim ljudima da se izvuku iz podruma.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ovde nije poenta u tome da li je bila policijska operacija, pošto je to rekao i komandant policije. To nije sporno. Ali je sporan, kako bih rekao, taj ružan detalj koji se pokušava nametnuti od strane druge strane kako je vojnik koji je razgovarao optužio policiju. Što bi imao da optužuje policiju neko za legitimnu akciju koju izvrši policija. Mislim, ružnu sliku daje da bi neki oficir to uradio. I ja tvrdim da nije nikakav oficir optužio policiju. I to sam želeo da s vama razjasnim. Dakle, vi nemate podatak o tome. Je li tako ili ne?

SVEDOK:

            Tako je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Drago mi je da to raščistimo. A da li vam se čini, s obzirom da je, dakle, i Voker imao sastanak 16-og sa komandantom zone i znali o borbama u Račku, i znali o poginulim, kako oni kažu, vojnicima UČK u Račku. On je imena njihova sva nabrojao, sa imenima i prezimenima itd. I znali su o položajima, dakle, o svemu tome. Šta je vaše mišljenje zašto je misija sakrila te podatke, da li je to bilo fabrikovanje alibija za kasnije postupke prema našoj zemlji? Zašto su svi ti podaci sakriveni od svetske javnosti?

 

SVEDOK:

            Ja nisam nikakve podatke sakrivao od javnosti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A vi ste objasnili da su podaci koji su do vas dolazili išli u komandu misije i da je komanda misije bila jedina nadležna da daje informacije. Je li to vaše objašnjenje? Jesam vas dobro razumeo?

SVEDOK:

            Tako je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A ja vas sad pitam šta je vaše mišljenje? Vi, ipak, niste samo bili šef Regionalnog centra. General, važna ličnost u misiji. Da li cenite sada, evo sad, iz ove perspektive, znajući sve ove podatke, zašto je komanda misije prećutala sve te podatke o borbama u Račku, o prisustvu velikih snaga UČK, o naoružanju, o minobacačima, mitraljezima, gnezdima, rovovima, bunkerima, borbama. Zašto je....

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, vi postavljate ta pitanja koja predstavljaju zapravo vaše dokaze navodno sakrivanje, zavere, isto je to. Stvarno nema razloga za to. Da li ćemo mi uopšte saslušati gospodina Vokera?

RAJNEVELD:

            Nadamo se, koliko ja sad znam, on potpada pod postupak po pravilu 70, ali on dolazi na sud.

MEJ:

            Ali, to nije sigurno.

RAJNEVELD:

            Ne mogu reći da je sigurno, ali verujem da je vrlo verovatno da će doći.

MEJ:

            Zbog toga što ako on dolazi, ovo pitanje, očigledno treba postaviti njemu. Međutim, ukoliko postoji neka sumnja o tome da on dolazi dozvolićemo da se to pitanje postavi ovom svedoku.

            Generale, ovde se navodi da je možda se radilo o nekom sakrivanju, zaveri.

RAJNEVELD:

            Izvinite, samo još trenutak. Koliko sam razumeo gospodin Voker će doći kroz dve nedelje.

SVEDOK:

            Ja mogu da vam ispričam kako smo kontaktirali sa obe strane. Nismo pokušavali ništa da sakrijemo. Svaki put kada bih dobio neke podatke o bilo kakvom neadekvatnom ponašanju sa albanske strane, ja sam bio isto tako oštar prema njima, kao što sam bio prema srpskoj strani i mislim da je cela misija tako postupala. Ja sam radio pod pretpostavkom da su svi nepristrasni.

ROBINSON:

            Pre nego što nastavite, gospodine Miloševiću, gospodine Rajneveld?

Želim vas pitati da li ćemo mi ovde čuti i bilo kojeg od verifikatora, jer to su ljudi koji su bili tamo na licu mesta i koji su videli šta se dešavalo. General nije bio lično tamo.

RAJNEVELD:

            Ne, časni sude. Svrha pozivanja šefa je upravo to da se dobije sažetak događaja. Oni su njega izveštavali. Ja znam da to jeste iskaz iz druge ruke. Međutim, to je iskaz iz druge ruke zasnovan na ličnim opservacijama u okviru strukture izveštavanja koja je ovom generalu dala informacije na koje se on ima puno pravo oslanjati. Mi ovde imamo veoma ograničeno vreme u okviru kojeg možemo izvoditi dokaze.

ROBINSON:

            Ja lično bih smatrao da su vaši dokazi daleko verodostojni ako bismo čuli barem jednog verifikatora. Ja bih lično apelovao na vas da vi organizujete te stvari.....

RAJNEVELD:

            Mi naravno možemo vama dovesti verifikatore, to nije problem. Međutim,  na neki način se dovodi  u opasnost i ovako naše pretrpano vreme.  Mi ćemo razmotriti to i sada kada ste vi rekli da imate interes za to konkretno pitanje, mi ćemo učiniti sve što možemo da dovedemo ovamo jednog ili dvojicu verifikatora. Ja lično znam da su neki na raspolaganju i radi se samo o tome da ako pozovemo te svedoke da ćemo imati manje vremena da pozovemo druge svedoke, to je problem.

ROBINSON:

            Kao što sam rekao, ja lično smatram da je to od apsolutne vitalne važnosti u svetlu teza odbrane.

RAJNEVELD:

            Uzećemo ovo što ste vi rekli u obzir i učinićemo sve što možemo da te svedoke dovedemo što je moguće ranije.

ROBINSON:

            Ja naravno ne apelujem na vas da nas preplavite verifikatorima, međutim mislim da bi bilo od pomoći ako ne možda vitalno onda da čujemo barem jednog verifikatora ovde.

RAJNEVELD:

            Mi planiramo pozvati jednog. Jedan je siguran na našoj listi svedoka.

ROBINSON:

            Hvala.

MEJ:

            Generale, da li sam ovo dobro  shvatio. Vama je sugerisano da je misija kao celina ili barem vođa misije dostavljala lažne informacije kao propagandu. Iznešena je tvrdnja da je on imao neke skrivene motive za to. I rečeno je da su informacije koje su iznešene u javnosti o Račku bile informacije koje nadvode na pogrešan zaključak. Dakle, da se radilo o čistoj propagandi.

MEJ:

            Da li je  misija imala interesa da u javnosti iznosi propagandu ili da preferira jednu stranu na drugom .

SVEDOK:

            Časni sude, to je veoma dobro pitanje, samo nešto o mom ličnom iskustvu i o mom radu misije u regionalnom centru  i kada sam zamenjivao generala  Dezeda o radu u glavnom centru u Prištini. Po mom mišljenju misija je svoj posao obavila na potpuno nepristrasan način. Misija nije imala nikakvu preferenciju, bilo za jednu, bilo za drugu stranu. Mogu vam dati jedan dobar primer. U mom regionalnom centru ja sam se dosta brinuo za srpsku zajednicu koja se nalazila u džepovima u opštini Prizren okružena Albancima, odnosno albanskim stanovništvom. Ja sam se sastao sa predstavnicima te srpske zajednice u nekoliko  navrata, govorio sam na srpskoj televiziji, beogradskoj televiziji i radiju kako bih izrazio neke od svojih zabrinutosti i kako bih pregovarao sa Srbima koji su bili zaduženi za ta područaj da se otvore terenski uredi OEBS-a. Na primer u Rambujeu je donešen  konkretan sporazum da se otvori naš terenski ured usred jedne takve male zajednice kako bi se pobrinuli da ne dođe do reakcija i napada na te Srbe. Prema tome, u mom srcu u mojim reakcijama nije bilo nikakve pristranosti bilo prema jednoj, bilo prema drugoj strani. Ja nisam odobravao niti jedan potez koji je povukla bilo srpska, bilo albanska strana da naudi drugoj strani. Prema mom mišljenju naša misija je bila da se sačuva status kvo i da sprovedemo u delo pristup međunarodne zajednice  ljudskim pravima kako bi se omogućilo da se nastave politički pregovori i putem političkih pregovora pronađe konačno rešenje. Prema tome, moje mišljenje je da nije bilo pristranosti, da nije bilo sakrivanje informacija niti drugih stvari te vrste u našoj misiji.

MEJ:

            Izvolite gospodine Milošević.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To uopšte nije sporno da je većina članova verifikacione misije i da bi većina članova verifikacione misije rekla ovo što ste vi rekli generale. Uostalom mi smo videli i izjave nekih članova misije koji su žalili što su određeni postupci učinjeni. Ja govorim o samo činjenicama koje ukazuju na to da su da je u račku fabrikovan alibi za dalje poteze. Da vidimo samo tri činjenice da razmotrimo. Prvo, da li je poznato i da li je potpuno nesporna činjenica da je Voker objavio da je u Račku izvršen masakr nevinih civila. To je tačno je li tako. druga činjenica da li je jasno iz

MEJ:

            Dozvolite svedoku da odgovori na to pitanje jedno po jedno. Da li se slažete sa time, generale.

SVEDOK:

            Da, ja sam čuo da je ambasador Voker dao takvu izjavu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da su ubijeni u Račku, da je izvršen masakr nevinih civila. Je li tako.

SVEDOK:

            Da, čuo sam  da je to rekao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Druga činjenica, da li je sporno da je u Račku u borbama poginuo jedan broj pripadnika UČK koji se nikako ne mogu smatrati civilom. Da li je to sporno ili nije.

SVEDOK:

            Pa ja to mogu osporiti samo na osnovu onoga što sam video na terenu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja sam vam juče prezentirao vaš izveštaj od 16-og u kome piše onaj minimum koji ste već znali 16-og, znači na dan kad je Voker objavio da je to masakr nevinih civila, da je poginulo i tu piše 8 pripadnika UČK, 8 vojnika UČK. Dakle,  taj dan kad se objavljuje da je masakr nevinih civila u vašem izveštaju  piše da je poginulo 8 učesnika UČK, vi imate posmatrače od samog jutra, vi znate da su bile borbe. Dakle,  te dve činjenice su nesporne,nesporno da je Voker objavio da su ubijeni civili

MEJ:

            Dozvolite, gospodine Miloševiću, svedoku da odgovori na to što ste rekli. Vi ga ovde unakrsno ispitujete, a ne držite govore. Dozvolite svedoku da odgovori.

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Svedok je obrazovan čovek i dozvolite mi...

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, zaustaviću vas zato jer sada ovde držite govor, a rečeno vam je juče da ne držite govor. Rečeno vam je da postavljate pitanja. Znači, ako imate tvrdnju koju želite izneti svedoku, svedok mora biti u stanju da odgovori na to. Generale, iznešena je tvrdnja da ste vi znali i da ste 16-oga izvestili da je izvestan broj vojnika OVk tamo takođe ubijeno. Da li se slažete sa tom tvrdnjom.

SVEDOK:

            Ja sam to izjavio u mom izveštaju od 16-oga, a to je tačno. Ono što sam ja tamo rekao je da je izvestan broj pripadnika OVK ubijen. To je bila naša ocena i ja sam tamo stavio brojku 8 i uz brojku 8 je stavljen upitnik. Međutim, kao što sam rekao to je izveštaj koji sam ja dobio i nema nikakve sumnje da sam taj izveštaj dobio i da je to javljeno u dobroj nameri i nisam imao razloga da sumnjam u to. Međutim, na osnovu onoga što sam ja  video na terenu, ja tamo nisam video nijednog pripadnika OVK.

 

ROBINSON:

            Pitanje je bilo da li bi ta  brojka biti veća ili manja od ovoga.

SVEDOK:

            Mogla bi biti veća ili manja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, konstatovali smo, Voker je izjavio da je bio masakr nevinih civila. Konstatovali smo da je u tom trenutku, kad je to izjavljivao, znao da su poginuli pripadnci UČK. Dakle, da li je jasno da je namerno prećutao ...

MEJ:

            Ne, ne prekinuću vas. Vi iznosite ovom svedoku o tome šta je neko drugi mislio. Vi takvu tvrdnju trebate izneti ambasadoru Vokeru. Ali iznositi tu tvrdnju ovom svedoku je gubljenje vremena. Znači imate li neke druge tvrdnje koje želite izneti ovom svedoku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja sam razumeo da general Mazonejev odgovara iskreno i u vezi sa onim što je on video. Prema tome, da li ...

MEJ:

            Da, da možete to pretpostaviti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Posle te dve činjenice i jedna Vokerova izjava, zatim realnost o kojoj ste vi izvestili, da li ste svesni činjenice da je ta realnost prećutana od strane komande, da ne upotrebim reč Voker. Nije bitan Voker. Da je ta realnost prećutana. I da je samo otišla izjava o masakru nevinih civila. Da je to otišlo u svet, da u svet nije ništa procurelo od toga da su to vojnici UČK poginuli, da su bile borbe i sve ostalo nego masakr nevinih civila. Da li ste svesni toga.

SVEDOK:

            Svestan sam toga da je ambasador Voker dao izjavu o tome da su u Račku ubijeni nedužni civili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, hvala vam. Neću više da vas pitam o tome. Vi pominjete u vašoj izjavi, na strani 10 u prvom pasusu, događaj koji je prethodio Račku i to ubistvo policajca. Pretpostavljam da se toga sećate, da to nije sporno. Vi ste takođe u vašoj izjavi na strani 11. naveli da je na glavnom putu Suva Reka-Štimlje OVK pažljivo birao da to bude mesto provokacije jer su znali da tu patrolira. Da li je policija patrolirala zato što je bila dogovorena maršruta na osnovu sporazuma između  vlasti SRJ i OEBS-a. Upravo tom maršrutom.

SVEDOK:

            Jeste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, na dogovorenoj maršruti između policije, odnosno vlasti Jugoslavije i OEBS-a, izabrali su, jer vi kažete "birala pažljivo OVK", birala da to bude mesto . Izabrali su mesto da ubiju policajca gde oni čak po dogovoru  vrše patroliranje. Je li tako.

SVEDOK:

            OEBS i srpske vlasti dogovorili su se da će to  biti ruta za patroliranje. OEBS-u nije bilo poznato da OVK priprema zasedu i da su odabrali to mesto za zasedu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja to kažem da vi konstatujete da su birali mesto i da su ga izabrali upravo na maršruti koja je bila dogovorena između vlasti i OEBS-a za patroliranje policije i na tom putu ubili.

 

 

 

SVEDOK:

            To je tačno. To je ono što je proizašlo iz istrage. Ja sam lično posetio  to mesto na kojem je bila postavljena zaseda i meni i mojim verifikatorima činilo se da su oni nekoliko dana pripremali zasedu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kada ste kontaktirali predstavnika vojske u vezi sa Račkom, dobili ste objašnjenje, to vam je na strani 7. vaše izjave, 7 pasus, da nijedan vojnik nije imao kontakt sa civilima. Je li tako?

MEJ:

            Sada smo se vratili na Račak.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kažem o tome da su vam rekli da nijedan vojnik nije imao kontakt sa civilima, jeste to ustanovili?

SVEDOK:

            To mi je rečeno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle vi o bilo kakvom učešću vojske uprkos izjavi komandanta policije da je to bila čista policijska akcija, vašu procenu o učešću vojske zasnivate na tome da vas je neko od verifikatora o tome obavestio, je li tako.

SVEDOK:

            Zasnivam na tome da je  Vojska Jugoslavije viđena kako pruža podršku napadu MUP-a sa uzvisine oko Račka i sela u blizini.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste juče...

MEJ:

            Ne sme se zaboraviti u ovom iskazu da kada ste govorili sa potpukovnikom Petrovićem 16. januara da vam je on rekao da je s tim ja predpostavljam, da to znači Račak odradio MUP, pragama, oklopnim vozilima i tenkom. A vi ste nama rekli da ste vi shvatili da tenk znači da je u tome sudelovala i Vojska Jugoslavije.

SVEDOK:

            Apsolutno, zato jer MUP nije imao tenkove.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nije poenta u tome, ja sam želeo samo da rasčistim poentu da Vojska nije optužila policiju jer je to bila legitimna akcija i tužilac je imao nameru da izvrne nešto, da okrene da je Vojska nešto optužila policiju, ali to smo rasčistili. Vi ste juče generale objasnili stručno.

REJNVELD:

            Uz dužno poštovanje časni sude, ja ipak tu ne mogu stajati a da ništa ne učinim. Ja moram reći da je citat koji sam ja izneo svedoku došao iz dokumenta koji je on pripremio, a vi sada govorite o citatu jednog drugog čoveka koji je rekao da oni optužuju nekoga. Prema tome reči koje sam ja iskoristio dolaze iz tog dokumenta, ja nisam ništa iskrivio.

MEJ:

            Gospodine Rajneveld možete smatrati da optužbe koje optuženi upućuje optužbi ovo raspravno veće ne smatra ničim drugim nego tekst navoda, da je na ozbiljan način dovedeno u pitanje ponašanje optužbe, da je ozbiljno rečeno da optužbama ne raspolaže dokazima ili da pogrešno predstavlja dokaze, onda bi se ovo veće tim tvrdnjama i te kako pozabavilo, međutim, ovo su tek navodi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Onda vam ja sugerišem, gospodine Mej, da se pozabavite tim. Zato što je svedok govorio o informacijama koje je dobio a ne o bilo kakvoj optužbi policije od strane Vojske. Vojska ga je informisala da je to bila jedna policijska operacija, policija ga je takođe informisala da je bila policijska operacija i to je sve, a gospodin Rajneveld je objasnio i da je Vojska optužila policiju, što nije tačno. Prema tome, to je manipulacija i izvolite se time pozabaviti. Jer Vojska nije optužila policiju.

MEJ:

            Imamo dokaze pred sobom, gospodine Miloševiću. A sada idemo dalje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodin Mazonev nije tvrdio da je Vojska optužila policiju, nego da mu je dala samo informaciju. Nije optuživala.

MEJ:

            Nećemo još gubiti vreme na to.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Mazonev, vi ste juče stručno objasnili logiku kada je koordinacija potrebna. Kada se na terenu vrše operacije i kada treba da se vodi računa da neko ne pogine od neprijateljske vatre. To je suština vašeg objašnjenja. Zar ne?

SVEDOK:

            Tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja sam vam posebno zahvalan na tom objašnjenju jer je do sada ovde u raznim prilikama bilo kakva koordinacija između Vojske i policije tretirana kao nekakva nelegalna zavera i neznam kakva kriminalna radnja i vrlo je dobro da jedan vojnik dao to objašnjenje. Da li znate koliko su bili duboki rovovi ovi u Račku.

SVEDOK:

            Ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vaš kolega ili vaš podčinjeni, ne znam šta je, Jan Henri koji dolazi tu da svedoči, tvrdi da su bili metar i dvadeset. I sada kada to imam u vidu, ja vas pitam, pošto ste vi rekli da su poginuli bili pogođeni u predelu trupa i glave, ako su rovovi bili duboki 1,20 da li je logično da budu pogođeni u tom predelu u kome ste vi konstatovali da su pogođeni?

SVEDOK:

            Nisam shvatio pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ako se neko nalazi u rovu,  ako je  bude pogođen u gornji deo tela, u glavu i trup, a ne u noge, da li je logično, da ako je u rovu koji je dubok 1,20  tako bude i pogođen.

SVEDOK:

            Da, ako se osoba nalazi u rovu,

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Potvrdno odgovarate pošto krimate glavom, a ovde se samo snima što se kaže, ja čekam da kažete, glasno.

            Sada, molim vas, vi ste juče izjavili, da je većina pogođena sa malog rastojanja, to je vaša jučerašnja izjava. Ja vas pitam, da li znate da prema forenzičkim analizama, dakle i jugoslovenskim i beloruskim i finskim, to nije tačno i da su sva lica osim jednog lica, koji jeste pogođen sa malog rastojanja, pogođena sa velikog rastojanja u pokretu, dakle u pokretu sa velike razdaljine. Da li vam je poznato to, i da li vam je to bar postalo poznato naknadno?

SVEDOK:

            To mi nije poznato, ja nisam video forenzički izveštaj finskog tima. Sve što sam ja rekao, a nemam nikakvo specijalno obrazovanje u tom području, je  da se meni činilo da su pogođeni iz neposredne blizine a to temeljim na onome kada sam video tela iz neposredne blizine. Na osnovu mogu iskustva kao oficira znam da je veoma teško da se neko iz velike udaljenosti pogodi u glavu. Kada nišanimo malim lakim oružjem onda se obično nišani u centar onoga što se vidi, u centar te mase, prema tome kada ste na udaljenosti, obično ne ciljate u glavu, ciljate u telo. Naravno postoji šansa da se pogodi i glava. Međutim, kada nišanite, nišanite u centar mase vidljive mete.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To razumem, samo vi valjda kao vojnik imate u vidu da se ne ispali jedan metak, pa onda da računate da li ga je pogodio, nego se ispali mnogo više metaka za jedan pogodak. Kada bi svaki metak pogađao, ne bi bilo nikog život na zemljinoj kugli. Kao što znate bolje od mene. Vi ste pomenuli juče čak da taj ima kapu na glavi, a pogođen je u glavu. Vi znate da je ta albanska kapa kao vrh ljuske od jajeta. Da li možete da zamislite da neko bude pogođen u glavu, da padne i da mu ostane takva kapa na glavi? Da mu čak kapa ne spadne s glave i to ne vojnička kapa, nego kapa koja je oblika vrha ljuske od jajeta?

SVEDOK:

            Predpostavljam da ako je neko bude pogođen u glavu, da je  veoma neverovatno da bi kapa ostala.

KVON:

            Samo trenutak, gospodine Miloševiću.

            Gospodine Mezonejev, zanima me vaša špekulacija da su žrtve pogođene iz neposredne blizine. Da li se to zasniva na činjenici da su žrtve pogođene u glavu?

SVEDOK:

To nema veze sa širinom, mislite širinom rane, ulaznom ranom?

KVON:

            Da.

SVEDOK:

            Ja nemam specijalističkog obrazovanja u tome. Ja vam mogu reći kako to izgleda kada se radi o hitcu iz velike udaljenosti ili male udaljenosti.

KVON:

            Znači, vi to ne možete razlikovati.

SVEDOK:

            Ne, ne mogu, ali video sam da su neki metci došli odpozadi, a neki spreda i meni se čini da ako ste pogođeni i iz velike udaljenosti da bi bilo veoma teško da dobijete takvu vrstu rane, zato je moj zaključak bio da su te žrtve pogođene iz male udaljenosti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Generale, vi ste rekli da prema vašem opažanju, ja sam upravo zapisao vašu reč  opažanja, poginuli nisu bili pripadnici UČK.

            Je li to vaše opažanje bilo zasnovano na činjenici da nisu imali uniforme?

SVEDOK:

            Zasnovano na činjenici da nisu imali uniforme, zasnovano na njihovoj starosnoj dobi. Većina pripadnika OVK s kojima sam ja dolazio u kontakt i koje sam ja video kao borce, bili su mnogo, mnogo mlađi, a ovo je bio skup starije gospode. Izgledali su kao seljaci i nisu izgledali kao pripadnici OVK.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kažete u samoj udolini, rekli ste u udolini toj, bilo je 20-tak i da su bili poređani u jedan red.

            Da li je to sada povezano sa ovom drugom činjenicom da je UČK držao mesto pod kontrolom od 15. januara, da kažemo posle 16 ili 17 sati pa sve do vremena kada ste vi došli i Voker kada je došao da to vidi, da li to govori o tome da je neko ta tela doneo pa ih poređao tu? Ili ih je mogao doneti znači od popodne jednog dana do prepodneva drugog dana, da li to govori o tome da je neko ta tela doneo u toku noći?

ODGOVOR:

            Verovatno postoji izuzetan broj opcija što se moglo dogoditi. Kada sam ja video leševe, oni su bili poređani u jednu liniju i jedan broj leševa bio je pri samom dnu doline, a nešto malo više prema gore bilo je nekih možda 8 do 10 leševa koji su bili u grupi, nešto malo više gore.Izgledalo je gotovo kao da su oni hodali uz puteljak. Međutim, to se verovatno može zaključiti iz fotografija iz sudsko-medicinske istrage, gospodin  je bio jedan od verifikatora koji je video ta mrtva tela. On će biti u stanju da vam to kaže. Meni se činilo da su oni hodali uz brdo. Ima verovatno i drugih mogućnosti ali ja ne mogu špekulisati o tome kako su oni tamo završili. Međutim, meni je bila prva stvar koju sam pomislio  kao da su hodali uz tu dolinu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, a da li vam je palo napamet da se zapitate kako nigde nije bilo čaura?

ODGOVOR:

            Ne, nije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste juče rekli sami da ne možete da se izjasnite o tome da li su tela doneta u dolinu ili ne. Je li tako?

ODGOVOR:

            Tako je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Shvatio sam da ste potvrdili. Ovde su, generale, prikazane neke fotografije na kojima se vide leševi čije su ruke u vazduh podignute, u položaju u kome nikako ne mogu da budu, ako je neko poginuo na tom mestu, ako nije donet sa nekog drugog mesta, jer je nemoguće da mrtav čovek zadrži ruke u vazduhu. Da li ste i vi primetili te i takve, rekao bi  indicije  da su tela doneta pa poređana tu posle smrti.

ODGOVOR:

            Ne, nisam. Primetio da su kod nekog ruke u vazduhu, možda nisam u to vreme ni obraćao pažnju na to.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Samo mi recite još u koliko sati su otkrili tela u dolini, vaši verifikatori. Koliko je sati bilo?

ODGOVOR:

            Mislim da je to bilo ujutro. Verovatno pre 10 sati ujutro, 16-og.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači oko 10 sati 16-og.

ODGOVOR:

            Mislim pre 10 sati.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To znači, negde ajde da kažemo 17 sati 15.og, pa najmanje do 9 sati ujutro 16-og.,  s tim su isključivo mogli manipulisati UČK i niko drugi. Tamo nije bilo Vojske i policije. Je li tako ili ne? Ili je možda neko od verifikatora ostao da prenoći tamo?

SVEDOK:

            Verujem da tamo nije bilo verifikatora u tom kraju, uveče 15-og. bar koliko ja znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Moram da skratim. Pomenuli ste juče da su neke haubice bile usmerene prema selu. Jeste li vi samo rekli da su bile usmerene ili da su otvarale vatru na selo.

ODGOVOR:

            Koliko ja shvatam minobacači i haubice su bili upereni na selo. To  mi je saopštio jedan od mojih verifikatora.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Juče ste rekli upravo ovako da su bili odvedeni muškarci ali da vam to nisu rekli verifikatori. Ko vam je to rekao da su bili odvedeni muškarci?

ODGOVOR:

            To je izveštaj za koji sam saznao kasnije. Taj izveštaj nisam dobio tog dana. Mislim da je taj izveštaj poticao od drugog regionalnog centra i da je išao u Prištinu i verujem da je lokalno stanovništvo reklo verifikatorima da su muškarci odvojeni od žena i odvedeni.

 

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste juče govorili o onom pokušaju istražnog sudije gospođe Marinković da izvrši uviđaj. To je bilo kada vam je i sudija Kvon postavio pitanje  da li sudija u svojoj zemlji i u skladu sa zakonom vrši uviđaj. Vi znate da u skladu sa zakonom istražnog sudiju obezbeđuje policija i mesto obezbeđuje policija. Dakle, rekli ste prekasno su iz UČK javili da neće biti problema i onda je došlo do samostalnog uviđaja i ako je to pravo koje ima istražni sudija. Da li vi nešto zamerate u toj celoj stvari istražnom sudiji?  Da li vi nešto zamerate gospođi Marinković kao istražnom sudiji u tome?

ODGOVOR:

            Jedino što mogu reći pretpostavljam je, da po mom mišljenju u svetlu onoga što se dogodilo u Račku i veliki napor napetosti koja je vladala u to vreme, sa svim tim leševima koje smo našli sa borbama koje su se odvijale pretresima od kuće do kuće od strane srpskih vlasti i srmću nekih meštana to nije bio dobar trenutak da se otvoreno ulazi u selo sa velikim srpskim snagama sa jakim snagama. Mi smo pokušavali da smanjimo napetost i da osiguramo da ne bude nastavka borbi tako da sam ja imao pristup kao i general Drevenkijevič i ceo OEBS je bio taj da ne treba da ulazi mnogo policije, i kada je ona insistirala da je prati cela četa policije otprilike stotina sa oklopnim vozilima i da oni budu viđeni otvoreno kako sa takvom silom ulaze u Račak po mom miđljenju to nije bilo zgodno. Naravno, niko od nas nije sporio sa njenim pravom da izvrši uviđaj i da radilo se samo o tome da je OEBS pokušao da je ubedi da oni daju pratnju, ili neku ličnu pratnju a ne celu četu MUP-a. U to vreme radilo se samo o velikoj napetosti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vama je poznato da je prilikom tog uviđaja UČK gađala minobacačima istražnog sudiju i njenu ekipu i čak da su i tu poginuli ljudi. Je li tako?

ODGOVOR:

            Ne znam da je neko ubijen. Ali to je moguće.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, istražni sudija izlazi da izvrši svoju dužnost da napravi uviđaj. On to svakako ne radi iz zadovoljstva da ide tamo u selo i u tim uslovima da pravi uviđaj. Znači ide da izvrši svoju dužnost. Teroristi ga gađaju minobacačima i zaključak kriv je istražni sudija što je provocirao teroriste zato što je došao da izvrši uviđaj. Da li tako ispada, generale?

ODGOVOR:

            Nesumnjivo je bar u mojoj svesti da ako cela četa MUP-a ulazi u selo gde je prošlog dana ubijeno 45 ljudi i vršeni su pretresi od kuće do kuće to jeste provokacija.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vlasti, sudske vlasti jedne zemlje treba da traže dozvolu od terorista da li da rade svoj posao ili da ga ne rade.

ODGOVOR:

            Očigledno ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa šta je onda problem.

ODGOVOR:

            Ja sam vam objasnio, gospodine Miloševiću, da po mom mišljenju i po mišljenju OEBS u to vreme nije bilo problema da istražni sudija uđe i izvrši uviđaj. Ali mi smo pokušavali u to vreme da smanjimo napetosti i ulazak sa celom četom MUP-a nije bio pravi pristup. Mogla je da bude praćena od strane kosovske verifikacione misije, general Drevenkijevič je bio spreman da je prati, i to bi bilo dovoljno uz neku ličnu pratnju ona bi imala zaštitu i ne bi bilo toliko provokativno.

KVON:

            Možete li nam razjasniti značenje minimuma, da li to znači da je mogla ući sa nekoliko pripadnika MUP-a a ne sa celom četom.

SVEDOK:

            Ne bi bilo problema da je ona ušla sa malom grupom, sa ličnom zaštitom otprilike petoro ljudi, ali moj pristup tada je bio da cela postrojena četa MUP-a kao da su spremani za novi napad i čišćenje sela. Sve je to bilo u suprotnosti sa našim viđenjem. Ona je mogla ući sa jednim vozilom praćena od strane nekoliko pratilaca iz OEBS-a generala Drevenkijeviča mogla je tako da uđe u selo. To bi bilo mnogo bolje, nesumnjivo je bar u mojoj svesti nego način na koji je zapravo ušla.

KVON:

            Da li je postojao uslov u to vreme da ne treba da bude nikakvih ljudi iz MUP-a.

SVEDOK:

            Ne znam kako su išli pregovori sa Drevenkijevičem, ali ja vam govorim šta ja znam. Ulazak sa celom četom MUP-a je bio veoma provokativan. Možete zamisliti kako se celo selo diglo pod oružjem možda to nije dobar izraz, diglo se pod oružjem. Ali celo selo je bilo uznemireno, veoma ljuto, veoma zabrinuto. To je bilo vreme kada je naprotiv trebalo smanjiti naepetosti.

KVON:

            Hvala.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Radi uštede vremena, generale, neću da vam postavljam nijedno od pitanja koje sam postavio generalu Drevenkijeviču ili da iznosim trake, jer zaista nemamo vremena. Postaviću vam u vezi s Račkom samo još jedno pitanje. Da li vi lično, dakle, pitam vas lično,  nakon svih informacija koje imate o događaju o Račku možete da tvrdite da je u Račku izvršen masakr nad civilima?

MEJ:

            To nije pitanje za ovog svedoka. Njegova lična verovanja i mišljenja nas ne interesuju, važno je ono što on može da nam iznese kao svedočenje, a to je nešto o čemu ćemo mi morati da odlučimo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ako ne želi da odgovori, neka to kaže svedok.

MEJ:

            Ne, ne, on neće odgovoriti na pitanje.To nije na njemu. Na raspravnom veću je da odluči. Nema veze kakva su njegova ubeđenja šta veruje. To je nešto o čemu mora da odluči sudsko veće na osnovu dokaza.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Meni je to jasno, a ja se nadam i javnosti.  U vašoj izjavi, na strani 9, pominjete incident u Rogovu. Kažete da ste bili, da ste obišli mesto zločina. Čije mesto zločina ste obišli?Kakav zločin se dogodio u Rogovu?

ODGOVOR:

            U Rogovu jedna grupa, otprilike 25 Albanaca,  ubijeno je u jednoj kući na farmi u Rogovu, datumi su u spisu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Moram da štedim vreme. Da li znate da je u mesečnom izveštaju OEBS-a od 20 februara 99. godine, za period sredina januara-sredina februara 99. godine, navedeno da je jedan od komandanata sektora UČK u Peći priznao i izjavio da su 18 od 25 bili članovi OVK u Rogovu.

ODGOVOR:

            Ja ne znam za njegovu procenu. Mogu vam reći da po našoj proceni, i po našoj informaciji od komandanta UČK s kojom sam ja kontaktirao, da su većina tih ljudi zaista bili UČK. To je stajalo u mom izveštaju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li znate da je tada, pošto ste tamo bili tog 29. januara 99. godine, u 6,30 časova u Rogovu na policijsku patrolu izvršen napad i da je tada ubijen policajac Predrag Raković, rođen 1976. godine. Dakle, tako je počelo u Rogovu ubistvom policajca, napadom na patrolu. Da li je to zločin o kome vi govorite, ili zločinom smatrate odgovor policije na ubistvo policajca na tu istu grupu.

ODGOVOR:

            Za mene je svako ubistvo zločin. Ja sam dobio informaciju od komandanta brigade u Prizrenu, koji je zapravo pisao kako je on sam video i učestvovao u akciji u Rogovu i njegovo mišljenje je bilo da se radilo o UČK i drugim, koje je on pratio od same granice do Rogova i onda je preduzeo te mere i ubio ih.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nesumnjivo da je Rogovo i ta kuća bilo mesto gde su se okupljali i iz koga su delovali teroristi UČK. Iz te kuće su i ubili ovog policajca, odatle je sve krenulo. Da li ste zapazili na spisku poginulih pošto ste sigurno izveštaj dobili da polovina uopšte nije bila iz tog kraja? Da se radilo znači o jednoj jedinici, a ne ni o kakvvim seljacima koji žive tu, a i sad ste sami potvrdili da vam je i vaša informacija potvrdila te podatke da je većina bila članova UČK. Je li tako?

ODGOVOR:

            Jeste. Moja informacija je potvrdila da su većina tih ljudi bili iz UČK. Nisam ja u to vreme znao da su oni iz sasvim drugog regiona, ali  nije bilo sumnje da je akcija srpskih vlasti, kada sam se ja zapravo pitao zbog čega niko nije zarobljen, zbog čega su svi ubijeni, da li su svi pružali otpor, to su bila pitanja koja se meni vrtela po glavi kad sam došao na mesto.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Mene interesuje, pošto je sada jasno iz ovoga što vi kažete, da i vi znate da je to bio takođe sukob policijske jedinice sa grupom pripadnika UČK, zašto onda to nazivate zločinom? Zar nije to legitiman sukob, legitimne policije sa bandom terorista na jednom mestu? Zašto bi to bio zločin? Kako se to može nazvati zločinom.

KVON:

            Prema engleskoj verziji on je samo rekao "ja sam posetio lokaciju", ne piše mesto zločina. Da li možemo to razjasniti.

SVEDOK:

            Ja sam došao na mesto  gde se to desilo. Već sam vam objasnio koja su mi se pitanja vrtela u glavi. Video sam neke od tela, kad sam ja stigao srpske vlasti su već počele da rasčišćavaju tela ali na nekim mestima su tela bila takva razmeštena da sam se pitao zašto su ubijeni. Na primer, jedna osoba je bila u kupatilu, i ubijena je metkom. Ja sam se pitao zbog čega ta osoba nije bila zarobljena umesto ubijena. Nije bilo sumnje da je većina tih ljudi bili pripadnici UČK. To mi je potvrdio iz mog kontakta UČK Drini.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, znači to nije sporno i da li je tačno da su se predstavnici Komisije za saradnju sa OEBS-om, znači jugoslovenske komisije za saradnju sa OEBS-om koju je u Prištini predvodio general Lončar. Da li je tačno da su se oni složili da bude zajednička istraga oko ovog događaja?

ODGOVOR:

            To je moguće. Znam da je general Lončar bio u to vreme na terenu i znam da je u to vreme bio na terenu i general Drvenkijevič.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja ću ovde dati transkript razgovora koji je dao general. Ja mislim da ga je dao general Drevenkijevič ali je u svakom slučaju zaveden kod druge strane pod 03045420 razgovor generala Lončara i generala Drvenkijeviča. Kraj razgovora označen je markerom. Dakle, general-major DZ i, "mogu da potvrdim da pristajete na zajedničku istragu". General Lončar, da, svakako. To je inače vaš snimak razgovora. Mislim da ga je general Drevenkijevič dao ili ga je druga strana uvrstila iz nekih meni neobjašnjivih razloga na svoju stranu. Ali je to tako. Dakle, to nije sporno. A da li je tačno da je OVK, odnosno da su njihovi komandanti pošto ste imali redovne sastanke, s njima imala stav da ako se potpiše sporazum u Rambujeu da će izvoditi  akcije i da je postojala javna spremnost UČK da nastve sa borbom. Je li to tačno?

ODGOVOR.

            Ja za to ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Onda moram da vas upoznam da u dokumentu takođe druge strane obelodanjeno pod naslovom pitanja proizašla sa sastanka sa oficirima za vezu OVK 10 marta, na strani broj 03045428 upravo stoji to što sam naveo.

MEJ:

            Svedok je rekao da on  ne zna, u čemu je svrha nastavljanja. Pitajte ga nešto drugo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Svedok je bio s njima ovde.

MEJ:

            Nemojte da se svađate sa generalom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja se uopšte ne svađam s generalom. Ja ne znam kako ste vi shvatili da se ja svađam s generalom.

MEJ:

            Molim vas nastavite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas ovo je vaš dokument....

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, nema svrhe da se nastavlja sa postavljanjem pitanja na koje svedok ne može da odgovori, jer on sa tim nije upoznat. To sam vam rekao nekoliko puta. Nema svrhe da gubimo vreme.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da uvrstite u dokazne predmete, gospodine Mej.

MEJ:

            Ne, jer on za to ne zna. On ništa o tome ne zna.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Možda bi se setio kad bi mu pročitao pošto je general, i čitao sve izveštaje možda će se setiti ako mu pročitam.

MEJ:

            U redu, neka vidi dokument, pokažite mu ga. Nema poente da čitate vi naglas. Pokažite mu dokument.

RAJNEVELD:

            Ako je to u registratoru sa materijalima ... generala Drevenkijeviča, nemamo dokazni broj za to.

MEJ:

            Prevedimo ga. Vratićemo se na to kada svedok završi a vi molim vas nastavite sa unakrsnim ispitivanjem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ukazujete u drugom pasusu na stani tri vaše izjave da ste razgovarali na jednom sastanku o povlačenju MUP-a u Podujevu, i MUP se nakon tog sastanka povukao. Je li to tačno?

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jeste imali dobru saradnju sa MUP-om?

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Prezentirali ste ovde dokument pod nazivom"Istorijat Kosova". Koji je značaj tog dokumenta. Navodite da ipak taj dokument ne održava vaše mišljenje ali da ga treba tretirati kao poverljiv. Zbog čega je takav odnos prema tom dokumentu? To mi samo nije jasno!

ODGOVOR:

            To je  dokumenat koji je pripremio jedan od mojih verifikatora. On sadrži njegovo lično mišljenje i ja ga nisam koristio. Ja sam ga zapravo koristio bez njegove dozvole. Smatrao sam da taj dokument dobro predstavlja njegovo mišljenje i mišljenje mnogih drugih ljudi koji su služili u Kosovu u to vreme.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U kanadskom vojnom časopisu objavili ste između ostalog da su OVK pristupili korišćenju, Albanci pristupili korišćenju nasilnih sredstava radi postizanja političkih ciljeva. Da li to odražava vaše mišljenje da oni nisu upotrebili terorizam ili jesu? To što vi nazivate upotrebom nasilnih sredstava radi postizanja političkih ciljeva.

SVEDOK:

            Nažalost obe strane su koristile nasilna sredstva da ostvare svoje ciljeve u to vreme. Ja nisam odobravao tako nešto  u pogledu nijedne strane.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Mazonejev, kako možete da govorite o dve strane ako na jednoj strani imate legitimnu vlast jedne suverene države a na drugoj strani teroriste i kada imate 50 godina unazad ili 100 godina unazad po neki sporadični teroristički akt a onda eksploziju 1998. i reagovanje legalnih državnih organa na taj terorizam. Kako možete da govorite o dve strane.

SVEDOK:

            U mojoj svesti nema sumnje da su, kad sam ja bio na Kosovu, bile  dve strane. Bila je albanska strana i strana vlasti. Obe strane su koristile nasilna sredstva, čak jedna strana je bila neproporcionalna, nasilnija nego druga strana ali i druga strana je bila nasilnička. Ne znam da li se može izmeriti težina nasilnosti ali ja ne mogu to uraditi tek tako isto kao što nemogu izmeriti težinu mrtvih. Da li je hiljada ili 45 mrtvih, za mene su to mrtvi ljudi. Ja ne odboravam nasilje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Zadatak državnih organa je da se država i narod zaštite od terorizma.

SVEDOK:

            Apsolutno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li verujete da je dužnost države i državnih organa da zaštiti teritorijalni integritet ako taj terorizam ima kao svoj politički cilj separatizam.

SVEDOK:

            Zaštita je dobar izraz.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

Da li to ako se upotrebi za ostvarenje tih takvih političkih ciljeva znači secesija, ubijanje zvaničnih predstavnika, država mora da upotrebi silu. Ako se upotrebljava nasilje radi ostvarenja tih ciljeva.

SVEDOK:

Ovo su dosta hipotetička pitanja.  Mogu vam reći da nema nikakve sumnje da kada neki elementi vrše nasilje da država ima pravo  da se  pred tim nasiljem brani.

MEJ:

            Generale, pretpostavljam da više ne možete  reći o toj temi. Gospodine Miloševiću, to su upravo ona pitanja koja će ovo raspravno veće trebati razrešiti kada za to dođe vreme. To nisu stvari za ovog svedoka, osim toga vaše vreme je isteklo. Imali ste već sat i po.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Evo još jedno pitanje bar.

MEJ:

            Da, jedno pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Morali ste po ponašanju policije generalno na tim ček pointima i rekli ste da je ono bilo uljudno i umereno kad ste vi bili prisutni. Je li tako. 

SVEDOK:

            Da, tako sam rekao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A kako ste znali da ponašanje nije umereno i pristojno kad vi niste prisutni. Na osnovu čega ste mogli da zaključite.

SVEDOK:

            Zato jer smo dobijali informacije od lokalnih ljudi koji su zaustavljali i koji su nam govorili o tome da se neki pripadnici lokalnog stanovništva premlaćuje. Oni bi nam pokazali da su bili premlaćeni. Isto tako ponekad, mi nismo bili direktno ali su bili u pozadini ali opet na dovoljnoj udaljenosti da možemo posmatrati stvari i sa te udaljenosti videli smo kako se policija ponaša. Prema tome bilo je slučajeva kada mi nismo bili direktno na licu mesta ali smo ipak imali prilike videti da je policija veoma brutalna.

MEJ:

            To je bilo pitanje. I sada smo mislim došli do kraja. Hoće li biti pitanja od amikusa.

TAPUŠKOVIĆ:

            Da, časni sudija.

MEJ:

            Da, ali nakon pauze.

RAJNEVELD:

            Samo jedna stvar da bismo bili pravični. Ja mislim da smo mi locirali engleski prevod dokumenta koji je koristio gospodin Milošević. To je dokazni predmet 94, tabulator 54. To je ono što smo uspeli pronaći. Mi mislimo da je to taj dokument.

MEJ:   

            Gospodine Miloševiću, molim vas da nam predate srpsku verziju pa ćemo videti da li je to taj dokument.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Evo, izvolite.

MEJ:

            U redu, pozabavićemo se time tokom pauze. Nakon pauze kad se vratimo završićemo sa svedočenjem ovog svedoka dodatno ispitivanje i onda mislim da ćemo se vratiti ...

RAJNEVELD:

            Da.

MEJ:

            I nakon toga prelazimo na gospodina Kelija.

TUŽBA:

            Da.

MEJ:

            Odnosno na našu odluku u vezi sa njegovim svedočenjem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Brita Emini ...po mom spisku.

 

MEJ:

            Ne, gospodine Miloševiću, prvo idemo na gospodina Kelija, budući da ga nismo završili. Ali u svakom slučaju sad idemo na pauzu od 20 minuta. Molim ustanite.

 

PAUZA

 

TAPUŠKOVIĆ:

Moje pitanje jeste da li ste vi kao verifikaciona komisija imali neku procenu o tome koliko ima pripadnika OVK na celom području Kosova.

ODGOVOR:

            Mislim da je misija imala takvu informaciju na raspolaganju misije u Prištini.

TAPUŠKOVIĆ:

            Pa znate li vi taj podatak.

ODGOVOR:

            Ne, lično to ne znam.

TAPUŠKOVIĆ:

            Hvala. Rekli ste takođe da ste 15 po podne u 4,30 bili u Račku i da ste videli nekoliko ranjenih ljudi. Jesu li to bili pripadnici OVK?

ODGOVOR:

            Ne, nisu to je bila jedna žena i jedna devojčica.

TAPUŠKOVIĆ: 

            Hvala. Sutradan ste ponovo bili ujutru. Je li tako?

ODGOVOR:

            Da.

TAPUŠKOVIĆ:

            Da li ste u Račku toga jutra naišli na pripadnike OVK.Da li su oni imali svoje punktove na prilazu Račku?

ODGOVOR:

            Ne, nisu.

TAPUŠKOVIĆ:

            U samom selu koliko ste pripadnika OVK videli.

ODGOVOR:

            Jednog ili dvojicu toga jutra samo njih.

TAPUŠKOVIĆ:

            I videli ste toga jutra čoveka beživotnog tela, samo tri ste vi videli.

ODGOVOR:

            Ne toga jutra video sam mnogo više od toga, ali video sam otišao sam  u jarugu i video to govorite o 16-om.

TAPUŠKOVIĆ:

            Ja pitam, ujutru 16. jeste već ujutru bili u jaruzi.

ODGOVOR:

            Da, da jesam pre nego što je došao gospodin Voker, ja sam otišao  i video sam tamo leševe.

TAPUŠKOVIĆ:

            Koliko je to sati bilo?

ODGOVOR:

            Pa mora da je bilo, nakon što sam održao dva sastanka sa oficirima za vezu policije i Vojske Jugoslavije, znači mora da je bilo negde iza 11,30 ali ne znam tačno vreme.

TAPUŠKOVIĆ:

            Ja vas zato i pitam. Jer, prvi sastanak počeo je u 10,37, vi ste imali sastanak sa Petrovićem, u 11,14 ste imali sastanak sa Janićijevićem. Ako ste posle 11,00 sati bili u Račku i videli to što ste kazali kako ste u 10,37 mogli da saopštite ovo što ste ovde rekli kako piše. Ja ću vam pročitati vi ste ovde kazali: videli smo zverstvo u Račku. Ocenjujemo da su zato odgovorni Vojaka Jugoslavije i MUP. Vojska je izvršilac. Ubijeno je preko 50 ljudi. Nisu bili borci.Što nači vi ste na sastanku u 10,30 bili ste na mestu posle 11,00 a na sastanku u 10,30 ste već kazali ovo što ste kazali. I sem toga ste kazali ovo zaslužuje da se time pozabavi Sud za ratne zločine. Znači vi ste to sve već kazali u 10,30. Kako vi to objašnjavate?

ODGOVOR:

            Pa gledajte, kao što sam već rekao dok sam išao putem od Prizrena do Račka, ujutro 16 primao sam izveštaj od mojih verifikatora koji su se nalazili u selu. Koji su tamo sprovodili istragu i pronalazili tela kao što sam rekao dok sam dolazio primao sam  izveštaje o prvo 25 zatim, je ta brojka rasla i išla prema gore i kada sam stigao u Račak u tom trenutku nisam imao vremena da odem u dolinu pre sastanaka koji su bili zakazani, pa sam u tom trenutku lično video tek nekoliko tela. Međutim, govorio sam sa mojim verifikatorima koji su već otišli u Dolinu i koji su mi već javili da se tamo nalazi više tela nisu mi rekli tačno koliko. Nismo znali tačan broj ali smo pretpostavljali da se radi o tome da ih možda može biti i do 50 jer, naravno kad pronalazite tela na raznim mestima možda nekad dva put brojite.

            Prema tome, kada sam razgovarao sa oficirima za vezu brigade spomenuo sam tu brojku otprilike 50. Isto tako dan ranije videli smo kako se puca na kuće i takođe na osnovu toga smo zaključili da su Vojska i MUP bili uključeni u tu operaciju.

TAPUŠKOVIĆ:

            U toku dana saznali koliko je bilo žrtava.

ODGOVOR:

            Ne znam da li sam to uopšte saznao tokom tog dana. Jer, kao što sam rekao uvek je teško utvrditi koja su tela koje, koliko ih tačno ima. Znali smo da ih ima otprilike između 40 i 50 toga dana. Nravno negde oko podne 16 ili odma nakon podneva 16 stigli su ambasador Voker i ceo tim istražitelja iz Prištine upravo sa zadatkom da prebroje leševe i da sprovedu tamo istragu. I tada su utvrđene te brojke.

TAPUŠKOVIĆ:

            Ali vi ste u 10,37 rekli nešto što je predstavljalo na neki način definitivno vašu ocenu vezano za ono šta se tamo dogodilo i čak ste dali kvalifikaciju da je to ratni zločin i da su to zverstva. Da to nisu bili borci ali još uvek niste imali sve te podatke.

ODGOVOR:

            Nisam imao sve podatke ali mogu vam reći da su moji verifikatori videli da se tu ne radi o borcima. Naša procena je bila da se ne radi o borcima i na osnovu te informacije moram vam reći šta bi ste uradili kad se nalazite tamo na licu mesta i kada se sastanete sa tim ljudima i na osnovu tih informacija govorite sa njima. Ja sam to učinio i siguran sam da bi ste i vi to učinili.

TAPUŠKOVIĆ:

            Ja bi još samo jedno hteo da pitam. Vi naravno možete da nam date podatke o tome ko su bili ti verifikatori koji su pogledali to pre Vokera, pre vas i pre bilo koga drugog .. jedno ime.

ODGOVOR:

            Da, da imam imena Rufus ... jedan od mojih verifikatora i  ljudi u njegovom timu. Ne, ne Rufus .. Amerikanac. Ja sam njegovo ime već dao sudu.

TAPUŠKOVIĆ:

            Dobro, ja ću završiti tu temu. Mislim da je ovo bilo dovoljno za ono što nas interesuje. A da li ste uopšte pokušali to jutro i da li ste razgovarali sa ako ste već razgovarali sa predstavnicima vlasti da li ste razgovarali sa predstavnicima OVK, kad ste bili u selu i 15 popodne i 16 ujutru. Da li ste od njih dobili neke informacije?

ODGOVOR:

            Ja lično nisam. Pokušavao sam stupiti u kontakt sa mojim kolegom u OVK dakle, onim koji se nalazio na istom položaju  i nisam se s njim uspeo sastati sve do 17. Međutim, moji verifikatori u selu razgovarali su sa pripadnicima OVK tamo.

TAPUŠKOVIĆ:

            Posle sastanka sa predstavnicima vojske i policije?

ODGOVOR:

            Ne, nakon. Ja sam se sa predstavnicima vojske i policije sastao 16-og, a 17-og sam se sastao sa Drinijem, i to stoji u dokazima.

TAPUŠKOVIĆ:

            DA li ste uopšte pokušali da dobijete dozvolu od predstavnika OVK da pogledate žrtve koje su oni imali? Te ljude koje su pomenuli sa njihove strane? Da bar utvrdite da li su bili u vojnoj ili civilnoj odeći?

ODGOVOR:

            Ne, nisam.

TAPUŠKOVIĆ:

            Još me interesuje sledeće. Uviđaja nije bilo na licu mesta tamo gde su bile brojne žrtve gore na brdu, tamo uviđaja nije bilo onako kako se to vrši po pravilima policijske i sudske istrage?

ODGOVOR:

            Pa jedina istraga za koju ja znam je istraga koju je sprovelo zapovedništvo u Prištini. Tamo je bilo više ljudi koji su se razmilili po celom lokalitetu 16 a mislim i 17, a isto tako istragu je sproveo istražni sudac praćen MUP-om to je pretpostavljam bila pravilna istraga.

TAPUŠKOVIĆ:

            Mislim na uviđaj na licu mesta tamo gde su nađena brojna tela. Da li je tu na tom mestu izvršen uviđaj. Da li je vama poznato ili ne?

ODGOVOR:

            Pa na to i mislim. Govorite o mestu o dolini jaruzi gde su pronađeni leševi o tome govorite. Da, kao što sam rekao 16 je to mesto bilo preplavljeno istražiteljima. Ja mislim da će vam gospodin Hendri govoriti upravo o toj istrazi.

TAPUŠKOVIĆ:

            Da li znate kako su tela preneta u džamiju?

ODGOVOR:

            Ne, ne znam.

TAPUŠKOVIĆ:

            Da li je OVK imao interes da se do tih tela ne dođe, da se ne sazna nešto od onoga što se dogodilo na mestu. Da li je OVK mogao da ima interes?

ODGOVOR:

            Pa ne vidim zašto bi oni imali taj interes.

TAPUŠKOVIĆ:

            Zadnju temu gospodine generale, moram da otvorim, a ona je vezana za ... izveštaj i neke podatke koji se nalaze tu. Ovde se navodi prema posmatračima OEBS-a

MEJ:

            Samo trenutak, gospodine Tapušković, pre nego što se počnete baviti tim izveštajem mi prvo moramo doneti odluku o tom izveštaju i donećmo je za koji trenutak. Možda ćemo taj izveštaj izuzeti iz dokaza. Zato mislim da nije sada prikladno da se o tome postavljaju pitanja.

TAPUŠKOVIĆ:

            Da li je, generalu Mezonevu, poznato da je pred džamijom bijeno 17 Srba u momentu kad su pokušavali da uzmu tela i da ih odnesu u mrtvačnicu u Prištinu. Da li mu je to poznato da je tu ubijeno 17 Srba? To je OEBS utvrdio. Prema izveštajima OEBS-a ili ne?

ODGOVOR:

            To mi nije poznato. Ne.

TAPUŠKOVIĆ:

            Da li je ubijen bilo ko. Da li vam je to poznato?

ODGOVOR:

            Ne, ne znam zato u svakom slučaju ne kad su došli, mislim da bi ja zato čuo, ali nikada nisam čuo zato.

RAJNEVELD:

            Časni sude, imajući u vidu vremensko ograničenje ja odustajem od dodatnog ispitivanja.

MEJ:

            Hvala. Dokument koji smo pronašli to je dokazni predmet 94

RAJNEVELD:

            Da. Mislim da je optuženi želeo da se to prihvati kao dokazni predmet, to već jest dokazni predmet broj 94 tabulator 54.

MEJ:

            U redu, znači to je u spisu.

KVON:

            I to je znači transkript razgovora između Lončara i DZ.

RAJNEVELD:

            Da i to smo pronašli, to je dokazni predmet 94 tabulator 42

MEJ:

            Generale, hvala vam što ste došli svedočiti i hvala vam što ste jutros pronašli vremena i odložili svoj odlazak, a sada možete ići.

SVEDOK:

            Hvala.

RAJNEVELD:

            Vi ste rekli da sada želite da slušate Evitu Emini, kako bi se nastavilo unakrsno ispitivanje.

MEJ:

            Da.

            Izvolite sesti.

            Vi ste još uvek pod svečanom izjavom, koju ste dali juče. Danas ćemo završiti vaše svedočenje. Izvolite, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kada ste iz podruma videli ovo brdo Bebušit, koliko je udaljeno od mesta na kome ste vi bili?

SVEDOK:

            200 metara od moje kuće. Oko 200 metara.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li su policajci koje vi kažete da ste videli na brdu kroz pukotinu na zidu podruma stajali ili su bili u zaklonu?

SVEDOK:

            Videla sam trojicu ili četvoricu, to se tačno ne sećam, tu su stajali.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači videli ste samo trojicu ili četvoricu policajaca na brdu na 200 metara od vas iz podruma u kome ste kažete ležali na podu, je li tako?

SVEDOK:

            Na koje policajce mislite, na srpske policajce, da li govorite o srpskim policajcima?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja sam shvatio da o njima govorite.

SVEDOK:

            Videla sam srpske policajce. Ne mogu reći koliko ih je bilo na brdu Mebušit, ali znam da smo bili opkoljeni od strane srpske policije i vojnika.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Sada kažete da ne možete reći koliko ih je bilo, maločas ste i da vas nisam pitao to rekli da je bilo 3 ili 4.

            Rekli ste pre jedan minut da ih je bilo 3 ili 4 na brdu 200 metara od podruma u kome ste ležali na podu?

SVEDOK:

            Ne znam o kojoj to policiji ili vojsci vi mene pitate?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To o kojoj ste sada odgovarali pitao sam vas o policajcima koje ste videli na brdu Babušit, odgovorili ste i ako vas nisam pitao koliko ih je, da ste videli 3 ili 4 policajca koji su stajali.

SVEDOK:        

            Videla sam srpske policajce i vojnike iz podruma gde sam se nalazila, neznam koliko ih je bilo, ali znam da smo bili opkoljeni srpskom policijom i vojskom i to po vašim naređenjima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro ako ste videli 3 i 4 kažete,  kako ste zaključili da ste bili opkoljeni. Da li su vas ta tri ili četiri policajca koje ste videli na brdu, kako kažete 200 metara od tog podruma, opkolili.

SVEDOK:

            Ovo pitanje optuženog mi nije jasno?

MEJ:

            Molim vas da se prestanete obraćati njemu i da ga nazivate optuženi. Zato nema potrebe. Vi ovde svedočite pred ovim sudom.

            Izvolite, gospodine Miloševiću. Pronađite neko drugo pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Očigledno je da treba drugo pitanje postaviti.

            U svojoj izjavi na strani 8, navodite da ste 6 dana u brdima iznad Luška bili u pećini zvanoj Iver Devetaku, je li to tačno ili ne?

SVEDOK:

            Nisam bila u pećini na tim brdima nad Vrečkom, ostala sam, bila sam u pećini u Lušku. I ta se špilja zove Špilja Imera Čitakua.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, vi ste bili u toj drugoj pećini koju sada pominjete 6 dana, je li tako?

SVEDOK:

            Nedelju dana smo bili u pećini. To je bilo u brdima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate da piše u vašoj izjavi da ste bili u pećini 6 dana. Navodite da ste imali peć na drva ispred pećine, je li tako?

SVEDOK:

            Moja porodica i ja bili smo u pećini Ime Devataku blizu Luška, nismo imali peć, bili smo u brdima, imam i fotografije, koje je snimio Bani Keli. Tamo nije bilo kuća.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Ja i ne pitam za kuće, nego za pećinu. A šta je snimio Barni Keli?

SVEDOK:

            Barni Keli je fotografisao  mesto gde smo moja porodica i boravili u pećini tokom rata.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jeste li vi šest dana proveli u toj pećini?

MEJ:

            Nema veze da li je 6 ili 7 dana, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Zašto ste ostali tamo tolike dane kada je u selu bilo mirno. Zašto ste ostali tamo?

SVEDOK:

            Nismo imali mira u našem selu, zbog srpske policije i vojske, zbog vaših naređenja, granatiranja, nas je prisililo da odemo i boravimo u toj pećini.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kada je bilo to granatiranje? Da li se sećate datuma?

SVEDOK:

            1998. godine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi govorite dakle da ste u pećini bili 1998. a ne 99. godine, da li je tako?

SVEDOK:

            S početkom godine 98.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Početkom 98. ste bili u pećini.

SVEDOK:

            Već sam to rekla.

SLOBODNA MILOŠEVIĆ:

            Bili ste znači početkom 98. u pećini zato što su vam Srbi granatirali selo.

MEJ:

            Ona nije rekla u početku nego sa početkom godine 98.

            Možete li nam reći od prilike kada je to bilo godine 98. u koje doba godine?

ODGOVOR:

            Da, mogu vam to reći, časni sude. To je bilo godine 1998. Ne mogu se setiti tačnog datuma, ali mi smo bili u toj pećini. Kad su srpska vojska i policija granatirali sa brda Ceste i sa Geštenja nije bilo sigurno da ostanemo u selu i bili smo prisiljeni potražiti utočište na nekom mirnijem mestu.

MEJ:

            Ali, recite nam u koje doba godine je to bilo? Ne treba nam tačan datum, ali otprilike.

ODGOVOR:

            Kad je selo zapaljeno 23. avgusta 1998. bila je nedelja.

MEJ:

            Hvala. Izvolite, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            O kom selu govorite, molim vas?

ODGOVOR:

            Govorim o selu Režak, a otišli smo i u blizinu Luška, u brdima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, vi tvrdite da je selo Račak zapaljeno 1998. godine?

ODGOVOR:

            23. avgusta 1998.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Mej, ja ne razumem razliku između "u početku 1998" ili "sa početkom 1998", pošto meni se čini da je to u određivanju vremena isto. Pa, zato bih sada zapitao svedokinju kako avgust može da bude na početku 1998?

MEJ:

            Kad se kaže "s početkom u 1998", znači da je tada počelo, prvi put su tada otišli u pećinu, a ne da su početkom 1998. prvi put otišli u pećine. Mislim da je to ona sad razjasnila. Možemo li preći na nešto drugo?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, dakle, vi tvrdite da je selo bilo zapaljeno u avgustu 1998. godine? Je li tako ili ne? Samo kažite da ili ne?

ODGOVOR:

            23. avgusta 1998, bila je nedelja kada je naše selo spaljeno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, je li postojalo selo i početkom 1999?

ODGOVOR:

            Pošto se rat završio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A kažete zapaljeno je 1998.

ODGOVOR:

            Kada su srpska policija i vojska spalili selo po vašem naređenju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja vas pitam, pošto kažete da je selo zapaljeno u avgustu 1998. godine, je li ono, znači nije postojalo sve do posle rata? Tako ste rekli malopre.

ODGOVOR:

            Časni sude, ne razumem, nije mi jasno šta on govori.

MEJ:

            Koji deo selo, u kojoj meri je selo spaljeno 1998?

ODGOVOR:

            Rekla sam otprilike, ne mogu reći tačno. Možda je bilo 56 ili više kuća.

MEJ:

            Ali ne celo selo, je li to hoćete reći?

ODGOVOR:

            Pola selo je spaljeno. Možda i više, ali stvarno nisam sigurna.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi govorite o selu Račak, je li tako?

ODGOVOR:

            Tako je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači, do 1999. više od pola sela je bilo spaljeno. To vi tvrdite.

ODGOVOR:

            Ja sam rekla i nema potrebe da ponavljam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Međutim, kada kažete u avgustu, kad ste, kad je selo spaljeno, pobegli u tu pećinu, kažete da ste se razboleli od vlage i hladnoće i kažete onda da bi se uverili da vam je porodica u redu i da ste tada bili srećni noću ste dolazili da proverite, kako se oni osećaju.

ODGOVOR:

            Ja sam sa porodicom tamo provela nedelju dana, ali smo se vraćali kući da uzmemo hranu. Jer u brdu nigde nismo mogli naći hleb. Moja dva brata su bila bolesna od zime, od te pećine gde je bilo jako hladno. Unutra je bilo kao u frižideru. Rekla sam već kako je to izgledalo. Čak ni divlje životinje nisu mogle tamo da žive, a kamoli deca. Imam fotografije. Ja sam u toj pećini bila sa svojom porodicom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A recite mi otkud takva hladnoća u avgustu? Je li to bilo nešto izuzetno?

ODGOVOR:

            Ta pećina je u brdima. Unutra je, u dubini pećine je hladno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pošto kažete da ste noću se uveravali da vam je porodica u redu i bili srećni, što je logično, kad to vidite, da li to znači da vi preko dana niste bili sa porodicom?

ODGOVOR:

            Ja sam sve vreme bila sa porodicom. Ponekad bih odlazila kući da uzmem neku hranu. I nisam bila srećna, jer unutra gde smo mi proveli to vreme bilo je jako hladno. Tamo smo otišli zbog vašeg granatiranja, a ne zato što smo hteli. Srpska policija i vojska, vaša policija i vojska, su nas naterali da pobegnemo tamo od granatiranja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, kad ste se  vratili iz pećine kući, recite mi datum. Znači, otišli ste 23. avgusta u nedelju, kad je selo zapaljeno, kako vi tvrdite, kada ste se vratili kući?

ODGOVOR:

            Ne sećam se datuma, nisam sigurna kada smo se vraćali, jer vratili smo se na nedelju dana, pa smo posle toga otišli u Lužeku. U svom selu nikad nismo bili sigurni, nikad nismo bili bezbedni, jer su srpska vojska i policija bili na brdu Ceste ili Česta, pored Geštenja i nikad nismo bili bezbedni.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Izvinjavam se pošto moram da čitam sa transkripta, vrlo je slab zvuk, neuobičajeno slab danas. Dobro, je li to znači da se vi niste vratili kući ili ste se vratili kući posle određenog vremena? Kad ste se vratili kući?

ODGOVOR:

            Ne sećam se datuma.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, dobro, znate li bar otprilike koliko ste dugo bili van kuće? Nedelju dana, dve, mesec, godinu, koliko ste dugo bili van kuće?

ODGOVOR:

            Od 1998, počev od 1998. nikad nismo bili bezbedni kad smo bili kod kuće zbog srpske policije i vojske koji su po vašim naređenjima stalno pucali na naše selo sa brda Česta i stalno smo morali da nalazimo neke zaklone, druga mesta. Jer oni su stalno pucali na Račak. Srpska policija i vojska da su nas našli u selu masakrirali bi nas kao što su uradili 15. januara, jer je ubijeno 43. ljudi i možemo reći šta se desilo u selu Račak 15. januara. To je istina, gospodine Miloševiću.

MEJ:

            Sada ste iskoristili 20 minuta koji su vam dati za ovo ispitivanje. Možete još jedno pitanje postaviti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Na kraju krajeva, i nije neka novost. Vi ste na strani 13 naveli spisak ljudi koji su ubijeni u Račku 15. januara. Da li znate da se imena koje ste vi dali ne slažu sa zapisnikom o identifikacija koje je sprovedena. Da li znate da imena koje ste vi dali i koja ću sad navesti. Znači, Muhamet Imeri, Kadri Sila, Arif Sila, Šahide Sila, Banuši Azemi, Ahmet Zenuni, Muhamet - nepoznato prezime, Šać Beriša, Njazif Imeri....

MEJ:

            Mi sami to možemo da pročitamo iz izjave. Pitanje je? Samo trenutak. Pitanje glasi: ono je vezana za zapisnik o istrazi. Kako ste napravili ovu listu? Da li se sećate liste koju ste napravili u svojoj izjavi?

ODGOVOR:

            Časni sude, molim vas ponovite pitanje.

MEJ:

            Vi ste u svojoj izjavi napravili spisak izvesnog broja ljudi koji su ubijeni u Račku.

ODGOVOR:

            Časni sude, ako mi dozvolite, ja mogu dati imena ljudi koji su masakrirani. 42-je ljudi ubijeni u Račku 15. januara.

MEJ:

            Vi ste dali njihova imena i ona već stoje u izjavi. Pitanje je kako znate ta imena, odakle vam ta imena i kako ste napravili spisak?

ODGOVOR:

            16. januara ja sam otišla sama u brda i neka od tih tela sam videla svojim očima. Ali, od bola i žalosti nisam mogla sve da ih identifikujem. Oni su bili unakaženi.

MEJ:

            U redu. Ovde ćemo prekinuti ovo ispitivanje. Gospodine Tapuškoviću, imate li neko pitanje? U redu, ali ovo je stvarno poslednje pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kako objašnjavate da se vaš spisak razlikuje za 15 lica od onoga što je utvrđeno?

ODGOVOR:

            Nema nikakve razlike. Ja mogu da dam njihova imena ako otpuženi želi. 15. januara 42-ljudi je masakrirano. Dozvolite mi, časni sude.

MEJ:

            Ne, već ste odgovorili.

            Gospodine Tapuškoviću, izvolite.

TAPUŠKOVIĆ:

            Časne sudije, ja imam samo jednu temu i molio bih vas da obratite pažnju na stranicu 14, zadnja dva pasusa engleske verzije, drugog iskaza.

            Gospođice Drita, da li je vama otac kasnije rekao da je muškarcima naređeno da idu prema brdu Bevišit i kada? Ja pitam - kada?

ODGOVOR:

            To je bilo 15. januara.

TAPUŠKOVIĆ:

            Da li vam je on tada rekao da su oni tamo krenuli da idu bez pratnje policije i vojske?

ODGOVOR:

            Srpska policija je bila u zasedi čekajući na njih i ljudi nisu išli u tom pravcu jer su mogli biti masakrirani kao i svi drugi otišli su u različitim pravcima i razišli su se. Nisu išli u onom pravcu u kojem im je srpska policija rekla da idu. Krijući se iza zida tamo je stajala srpska policija.

TAPUŠKOVIĆ:

            Dakle, svi oni su izbegli masakr, kako ste vi ovde kazali? Na taj način su oni svi uspeli da spasu živote?

ODGOVOR:

            Srpska policija i vojska rekla je muškarcima da se penju prema brdu Bebušici i oni su krenuli u tom pravcu. Ali imali su sreće, jer tamo postoji skretanje i oni su se razišli u različitim pravcima. Oko pet ili šest sati su se krili u jarugama, ne znam koliko dugo, i izvukli su žive glave. Jer, srpski policajci i vojnici su ih čekali u brdu, ali oni su ipak izvukli žive glave. To je istina, časni sude. To je istina.

TAPUŠKOVIĆ:

            Koliko ih je bilo koji su tako spasili glave?

ODGOVOR:

            Ne sećam se koliko ih  je bilo.

TAPUŠKOVIĆ:

            Želeo bih, časne sudije, samo s tim u vezi postavim još jedno pitanje gospođici Driti, a ovo o čemu bih je pitao nalazi se na 7. stranici, kraj pasusa, engleske verzije, drugi iskaz.

            Vi ste tu kazali, ali nije jasno, da su neki pripadnici OVK iz Račka dejstvovali u drugim selima i da se to na taj način radilo, tako je to funkcionisalo. Je li to tačno?

ODGOVOR:

            Stvarno ne razumem vaše pitanje.

TAPUŠKOVIĆ:

            Dobro, ne bih insistirao onda. Međutim, zanima me, gospođice Drita, da mi kažete ovo. Ovde ste rekli: "Na brdu Bevišit, odnosno mestu na kome se odigrao masakr bilo je vojnika OVK".

ODGOVOR:

            Na brdu Babuša desio se masakr tog 15-og, a nisam videla nikakve vojnike OVK. Tamo su bili samo civili.

KVON:

            Ja bih hteo da pomognem, ako mogu. Ako bi svedokinja mogla da dobije i da pogleda dokument na albanskom, to su stranice K021, 0279 i 10. Gospođo Emini, da li se sećate pitanja da li je vaš otac i vaš brat, da li su oni pomagali u kopanju rovova u brdima. Vi ste odgovorili da u to vreme niste bili tamo. Ja gledam sada pasus gde se o tome govori. To je blizu dna ove strane.

            Citiram: "Na brdu kod Rei Babušit gde se desio masakr bili su vojnici OVK. Oni su imali rovove na brdu odakle su posmatrali aktivnosti u selu i na drugim brdima. Seljani su pomagali u kopanju rovova za OVK, dva ili tri meseca pre masakra. Ne znam koliko je bilo pripadnika OVK u brdima. Oni su radili noću tako da ih nisam mogla videti. Moj otac i brat su pomagali u kopanju rovova".

            Vi ste ovo napisali u svojoj izjavi. Da li je to tačno ili ne?

ODGOVOR:

            Da, časni sude, možda sam ja pomagala svom ocu, ali ja nisam videla šta su oni radili. Možda sam mu i pomagala, ali nisam mogla da vidim šta tačno oni tamo rade.

TAPUŠKOVIĆ:

            Časni sudijo Kvon, upravo je to bilo ono što sam želeo da pročitam. Hvala. Više nemam pitanja.

MEJ:

            Ima li dodatnog ispitivanja?

RAJNEVELD:

            Samo u vezi te jedne stvari, ako mi dozvolite.

            Gospođo Emini, da biste dali tu informaciju istražiteljima tužilaštva međunarodnog suda, ako već niste videli to svojim očima, da li vam je to neko rekao?

ODGOVOR:

            Ja sam samo čula o tome i moj otac mi je pričao. Govorio je: "Moramo pomoći vojsci".

RAJNEVELD:

            Hvala, gospođo Emini.

MEJ:

            Ovim se završava vaše svedočenje, gospođo Emini. Hvala što ste došli u sud da svedočite. Sada možete ići.

ODGOVOR:

            Hvala vam za informaciju, časni sude. Sve što sam vam rekla je istina.

NAJS:

            Hteo sam da se pozabavimo pitanjima koja se tiču sledećeg svedoka, Barnija Kelija. Kada smo ga prekinuli pre par dana, jer nismo imali vremena, ja sam podelio neke dokumente sa merodavnim pravom. Ne znam da li je sudsko veće imalo vremena da pregleda te materijale koje sam predao.

MEJ:

            Jesmo.

NAJS:

            Radi zapisnika, kada poslužitelj bude tu, zamolio bih da se to stavi na grafoskop. I osim onoga sa čim je sudsko veće već upoznato, ja sam imao priliku da uz pomoć gospodina Guarilja, da vam skrenem pažnju na izveštaje sa suđenja hunti. I tu imamo neke pasuse na prvoj strani u obrnutom redu, gde se vidi da je izveštaj komisije koji je prethodio suđenju, izveštaj Konadepa kaže da se u presudi sudskog veća prihvatljivost izveštaja ove komisije rešila na sledeći način. Informacije sadržane u izveštaju koji je primetila komisija o prirodnim nestajanjima, tačnije izjave raznih svedoka ne predstavljaju svedočenje zbog toga što ne odgovaraju uslovima koje postavlja vojni zakon ili zakon o izjavama svedoka. Međutim, ako su te izjave date pod zakletvom... kojih ne obezbeđuje..... (stalno se prekida) .. ishod suđenja .. istraga, treba istaći da sud neće smatrati činjenicom nešto samo na osnovu tih dokaza koje je predstavila komisija. To je bio citat.

            Materijal koji mogu dati svedoci, kao što je gospodin Keli, mogu nam dati razloge za sumnju o njihovih vrednosti.

ROBINSON:

            Postoji velika razlika između izveštaja ove komisije o prinudnom nestajanju ljudi, u slučaju hunte, i izjava ovih svedoka na osnovu kojih je gospodin Barni Keli napravio svoj izveštaj. Izveštaj Konadepa sadrži sve te izjave svedoka, što nije slučaj sa izveštajem gospodina Kelija.

NAJS:

            Ali, te izjave postoje i one mogu biti raspoložive kao materijal sudskom veću. Postoje rezimei tih izjava i, naravno, na svaku od tih izjava mi se možemo pozvati i možemo je pogledati. Tako da po našoj tvrdnji, uz dužno poštovanje, to nije prepreka. Mi ovde do sada predstavljamo samo izveštaj sa fusnotama.

            Vidimo na drugoj strani presude žalbenog veća da ona odbija izveštaje preliminarne istrage i odbija prigovor na prihvatanje takvog izveštaja na osnovu toga da se ne daje odgovarajuća mogućnost za unakrsno ispitivanje na osnovu tih izjava. I dato je obrazloženje suda. Znači, i tu postoje prigovori. Ja sam skrenuo pažnju na to veću sa materijalom, ali u holandskom krivičnom pravu izveštaj policajaca koji zapravo predstavljaju svedočenje veštaka mogu biti prihvaćeni, a po španskom zakonu postoji generalan odredba, to vidimo na drugoj strani koja je ispred vas, u prvom i četvrtom redu, sudsko veće može uzeti u obzir i razmatrati izveštaj policije, uključujući sva dokumenta koja uz njih idu.

            Ja sam vam već skrenuo pažnju na pasuse koji mogu da nam pomognu. A sudsko veće zna da su se pred našim sudom, u predmetima Krstić i Jelisić, već pojavljivali svedoci koji su rezimirali materijal sadržaj u izjavama svedoka. Mogu li samo još nekoliko stvari da kažem, u vezi merodavnog prava? Sudija Mej je izneo jedan predlog za razmatranje. On je rekao da postoji razlika između onoga što radi gospodin Keli u svom rezimeu i onoga što se, na primer, radi u dokumentu OEBS-a po principu "kako viđeno tako rečeno". Uzgred, budi rečeno, u oba dokumenta se ne daju kompletne izjave svedoka već informacija koja je u njima sadržana. I mislim da je časni sudija pomenuo to, mada nisam uspeo da nađem to u transkriptu. To je razlika između istražitelja koji na neki način učestvuje u sudskom postupku i da se u tome sastoji suštinska razlika. Ja moram da kažem da to se ne slažem s tim. Istražitelji ovog tribunala su imenovani na isti način kao i sekretari, članovi Sekretarijata i ja mislim sudije i tužioci, kao i advokati odbrane. Ja mislim da nema nikakvog razloga da se njihov rad diskvalifikuje.

MEJ:

            Ne radi se uopšte u diskvalifikovanju, gospodine Najs. Mi uopšte ne dovodimo u pitanje njihov profesionalizam. Ne radi se o tome, ali postoji činjenica da su oni deo vašeg tima. To bi bilo isto kao da neko od vaših pravnika ode i napravi rezimee izjava svedoka. Ja ne vidim razliku. Ne želimo ni na koji način da ih kritikujemo ili ocrnimo, ali postoji razlika između prikupljanja dokaznog materijala od strane člana tužilačkog tima i .........

 

NAJS:

Časni sude, zahvalan sam vam na tom razjašnjenju strane u postupku su strane u postupku i to su samo tužiteljica i glavni zastupnici optužbe. I sud bi trebao znati da zbog konvencionalnih granica između onoga šta rade advokati i šta rade policajci u nekim zemljama da te granice nisu prisutne ovde na ovome sudu, ovde su te role puno više preklapaju. Prema tome, ako jedni imaju integritet onda svi imaju integritet. Zato se nama čini, uz dužno poštovanje da situacija sa izjavama koji su uzeli ovi istražitelji da je ona sasvim ista situaciji koju španski zakoni dozvoljavaju u vezi sa dosijeima. To se odnosi na druge zemlje. Na primer, u građanskom pravu je pozicija tužioca obično bliža poziciji sudskog veća. No, u svakom slučaju nema nikakvog razloga da se dovodi u sumnju nezavisnost i integritet radi istražitelja, baš kao što nema razloga da se dovodi u sumnju nezavisnost i integritet same tužiteljice ili nas koji vodimo ove predmete. Prema tome, materijal koji proizvedu ti istražitelji je po našem mišljenju sasvim prihvatljiv ili bi trebao biti prihvatljiv baš kao i izjave koje ne uzimaju profesionalci.

MEJ:

            Ali, zašto onda vi ne sednete ovde na mesto za svedoka i ne date te iste izjave. Niko neće dovoditi u pitanje vaš integritet, međutim, vi iznosite teze optužbe. Vaše teze. Meni se čini da to nema nikakve dokazne vrednosti.

NAJS:

            Bojim se da vas nisam shvatio. Ovo su istražitelji, oni uzimaju izjave u ime ovoga suda. Oni ih uzimaju nezavisno i uz odgovarajući integritet. Da vidimo tačno kakve su vrednosti te izjave. Evo, vidim da se optuženi dobro zabavlja. Prema tome, u osnovi svega mora biti pretpostavka na osnovu onoga što ste vi rekli da postoji manje integriteta ili da su izjave koji su uzeli svedoci, na neki način, manje zadovoljavajuće od izjava koje su uzeli radnici u humanitarnim organizacijama. No, bez obzira na to koliko je zamaskirana ta pretpostavka da postoji potencijal da istražitelji učine nešto loše ili nečasno, ali na kraju krajeva, sudi se na to da onda neko ne bi govorio istinu. U ovom suđenju smo imali već mnogo dokaza o tome da ljudi ne govore istinu. Svi su primetili da albanski svedoci na samom početku suđenja nisu vrlo rado želeli priznati da je postojalo prisustvo OVK-a. Možda će se to nastaviti, možda je to razumljivo, ali to ne obezbeđuje ostatak njihovog iskaza i kada se pokaže neki materijal koji će pokazati da oni nisu govorili istinu, taj će materijal biti pronađen u izjavama koji su uzeli istražitelji. Tu se nalazi integritet. Do sada nije bila iznesena niti jedna podrživa tvrdnja da tim izjavama nedostaje integriteta.

KVON:

            Ali, gospodine Najs,ono što je ovde važno je to da mi moramo uraditi pravu stvar. Pravednu stvar. Ali, takođe je važno i to da ono što radimo da se drugima čini, da drugi to vide, da treća lica vide to kao nešto pravično. Mi ne dovodimo uopšte u sumnju integritet istražitelja. Međutim, oni su deo tima optužbe. Prema tome, jednostavno, ljudima u javnosti, trećim licima se to neće činiti nezavisnim. Oni ne smatraju da će to biti nezavisno od tužitelja. Evo, ja govorim u svoje ime. Ovo veće nije protiv toga da sasluša svedoke koji su bili na licu mesta, ili daju iskaze iz druge ruke. Na primer, Freda Bram, on je pripadao kriminalcima. On je razgovarao sa mnogim svedocima i ono što smo mi odbacili iz njegovog svedočenja je izvor informacija. Govorim u svoje ime, moram reći da smo ga spremni prihvatiti, ali gospodin Barni Keli je jedan drugačiji slučaj. On je različit. On je deo tima optužbe. To je razlog zbog kojeg razmišljamo o tome.

OPTUŽBA:

            Meni je od pomoći da znam to na koji način vi razmišljate. Ja nužno ne prihvatam tvrdnju da bi šira javnost smatrala da je iznenađujuće da ovo veće prihvati izjave koji su savesno uzeli naši istražitelji. Ja mislim da šira javnost može smatrati da će biti iznenađujuće to da veće prihvata da radi, da zasniva svoj rad na veoma ograničenom asortimanu materijala, a da uopšte ne razmotri tri veoma dobro definisane svrhe koje sam ja bio predložio. Ljudi koji su voljni biti svedoci ovom predmetu.

MEJ:

            Mi ovde donosimo odluku o dokaznoj vrednosti sažetka, iskaza koji je sačinio član osoblja tužilaštva. Mi ovde ni na koji način ne dovodimo u pitanje njegov integritet niti njegov profesionalizam. To uopšte nije to, ne radi se o tome. Radi se o tome da se postavlja pitanje u čemu je dokazna vrednost sažetka koji je, zapravo, tek nešto više od opisa teza optužbe. Ja vam kažem, to nema nikakvu veću dokaznu vrednost od onoga što ste vi, ili bilo koji drugi zastupnik optužbe ovde izneli sa vašeg mesta tužioca. To je, dakle, tek sažetak teza optužbe. Naravno, ovaj svedok ide još i dalje. On nam daje i zaključke. U redu, možda ćete nam vi u određenom trenutku predložiti da mi pogledamo izjave i možda ćemo morati to razmotriti. To je, pak, jedna sasvim druga stvar. Međutim, u ovom trenutku se mi bavimo izjavom gospodina Kelija.

NAJS:

            Naravno, konkretni zaključci, nije ono što ja želim imati. Ja bih želeo imati, ne toliko sažetak naših teza nego sintezu materijala. To je ono što nam ovaj svedok daje, kao i drugi nezavisni dokumenti koje je sud već razmotrio. Ako pogledate, na primer, dokument gospodina Kelija u kojem je on sintetizirao i sažeo ono što je rečeno, onda to iznosi neku tvrdnju, zatim u fusnosti iznosi svedoke koji podržavaju tu tvrdnju i, zatim, prelazi na sledeću tezu. To je, u svakom slučaju, nisu teze optužbe, to je tek sažetak analize onoga što se nalazi u izjavama svedoka. Ukoliko sud želi uzeti sve izjave svedoka i pročitati ih, a sud to do sada nije želeo učiniti.

MEJ:

            Ne, ne želimo.

NAJS:

            Onda bi došlo do sasvim drugačije situacija. Onda bismo mi bili u situaciji, a sigurno bi i gospodin Keli opet bio u situaciji za Račak, jer je najviše znao o Račku, ali mi bi opet, dakle, bili u situaciji da kada bismo imali dovoljno resursa, da sumariziramo ono što kažu izjave svedoka, da te izjave onda predamo ovde, onda se to može ...... baš kao izjava gospodina Kelija. Prema tome, ako je sud spreman uzeti sve te izjave svedoka i pročitati ih, a radi se o velikom broju izjava, samo za Račak ima ih 60, onda bismo taj problem rešili. A, dozvolite mi samo da iznesem i ovih zadnjih nekoliko stvari, onda ću završiti. Ja sam već pokazao da je takva vrsta materijala važna zato jer ona otkriva neistine ili laži. Izjave koje su uzeli profesionalci a koje leže u osnovi su obično duže i detaljnije, kao ove izjave u knjizi kako viđeno tako rečeno. Ali, moja tvrdnja je da ovakva vrsta materijala sudu daje smer u kome valja poći kada sud počne osećati da mu je potrebno više dokaza. Ja sam evo, već juče čuo da sud želi saznati nešto više od verifikatora. To možda ne stoji u ovom izveštaju, ali to je upravo ona vrsta pitanja koja će se pojaviti pred sudskim većem i sud će onda znati gde na ta pitanja valja tražiti odgovore. Prema tome, sumanizirani, sažeti,  analizirani materijal, kako god to nazovete, uvek ima vrednost i uvek sam tvrdio da on može biti od pomoći. Naravno, jedna od glavnih vrednosti ovog materijala u suđenju one vrste je to da štedi vreme. Kad smo mi naveli svoje svedoke i kada smo ih onda smanjili sa 30 na 20, na 12, na 9, na 5, a onda sa 5 svedoka na jednog živog svedoka, a ostala četiri po pravilu 92 bis, dakle, kada smo mi sve to skupa radili, to smo radili pod pretpostavkom da će veće dobiti jednu drugu vrstu materijala sintetizirani materijal koji će vam omogućiti da imate kompletni uvid u to šta stoji u drugim delovima materijala i na taj način vi ste mogli popuniti rupe koje nastaju u vidu svedočenja. Ako nema nikakvog načina da se taj celoviti materijal iznese pred vas kao što su svedoci objasnili i kao što je verovatno sada sasvim očito, ako imamo pet svedoka, ako imamo toliki broj scena, ako postoji toliki broj pitanja koje otvara optuženi, jednostavno je nemoguće stvoriti jedan sveobuhvatni pogled i sveobuhvatni opis onoga što se dogodilo u Račku, jer jednostavno nećete imati iskaze za najveći broj lokaliteta. Možda ćemo morati na kraju svega skupa preispitati celi naš korpus dokaza. Međutim, to je naša bojaza. A mi imamo još dve druge optužnice. Ovde je verovatno veće i opširnije. Na primer, ja sam se konsultovao sa koleginicom, gospođom

Pitao sam je koji je minimalni broj živih svedoka potreban da se daju sveobuhvatni izveštaji o tom događajima.

MEJ:

            To nas, upravo, dovodi do srži problema. Vi se spremate da vaše teze dokažete detaljima. Ovo je, zapravo, predmet o zapovedne odgovornosti, kao što ste vi sami to na početku rekli, a vi sada želite dokazivati veoma detaljne događaje i to veliki broj takvih događaja. Očito je da mora postojati granica količini dokaza koju optužba može izvesti ili koje veće može proraditi, procesirati. To je jedan konačni, to je jedna konačna brojka, to je konačna količina dokaza i to je srž problema u ovom predmetu.

ROBINSON:

            Dozvolite mi da kažem da se u potpunosti slažem sa sudijom Mejom, da je upravo to srž problema. Dakle,  teza optužbe ukoliko se neke lekcije mogu naučiti iz iskustva ovog suda, nadam se da će Međunarodni krivični sud naučiti te lekcije, to je da se mora ...... količina dokaza koji se izvode u predmetima ovakve vrste kada se radi o masovnim kršenjima međunarodnog humanitarnog prava. Vi možete optužiti koga god hoćete, ali mora postojati granica količine dokaza koji se izvode na sudu, jer inače sudovi nikada neće završiti suđenje. Prestiž suđenja, sudova ovog tipa doći će u opasnost zato jer posao neće biti obavljen. A da se vratimo sada na ovo konkretno pitanje. Ono što sam ja ranije rekao, stoji u kontekstu izveštaja Barnija Kelija. To je tek sažetak onoga što je on čuo od svedoka. Tom izveštaju nisu pridodane nikakve izjave i za mene je to razlika između njegovog izveštaja i izveštaja u predmetu argetinske funte. Vi ste rekli da su pojedinačne izjave svedoka na raspolaganju, da mi možemo pročitati, da ima mnogo, da ih ima 60.

            Sada govorim u svoje ime. Možda možemo pogledati one izjave koje se odnose na incidente o kojima je govorilo petoro svedoka i onda se možda može proceniti da li su te izjave potencijalno potkrepljujuće. Ali, ja ne insistiram na reči potkrepljujuće. Možda bi bilo najbolje da jednostavno kažem da ćemo možda onda pogledati one izjave koje se odnose na iste incidente zato jer one mogu biti relevantne. Ali, kada je reč o drugim izjavama, izjavama koje se ne odnose na ono što je reklo pet živih svedoka, ja bih se onda radije priklonio stavu da neće biti mogućnosti da se te izjave uvrste u dokazni materijal, a to sasvim sigurno spada u delokrug odluke ovoga veća o dosijeu Tulisa. Mislim, dakle, da se to može odnositi, mislim da ćemo to pogledati, videti u kojoj meri se to može prihvatiti. Želim naglasiti da je srž ovog problema opseg teza optužbe. I ono što se može naučiti iz iskustva ovoga suda je to da nije svaki slučaj teških kršenja međunarodnog humanitarnog prava nešto što se može krivično goniti. Jer, inače nećemo nikada završiti naš rad.

NAJS:

            Dozvolite mi da samo se osvrnem na vaše dve primedbe i još jednu stvar da kažem. Ja se slažem sa načelom obe ove stvari koje ste vi rekli, iako se ja uz dužno poštovanje ne slažem sa zadnjom iznesenom tvrdnjom sudije Robinsona. Ovde se radi o veoma ozbiljnim navodima koji se odnose na jednu masovnu zločinačku aktivnost na velikom području tokom dugog vremena. To su navodi i to se ne može saseći toliko da postane neprepoznatljivo. Naravno, ta se stvar može obraditi na takav način da se na pravilan način odaberu uzorci. Naravno, ukoliko ti uzorci budu takvi da se još uvek može dokazati rasprostranjena odnosno sistematska priroda. Naravno, kao što sam već rekao kada sam govorio o vremenskim rasporedima, možda postoji razlika u viđenju između suda i tužilaštva što je dovoljan uzorak. No, u svakom slučaju ne možete na osnovu jednog ili dva odabrana incidenta pretpostaviti samo ukoliko se optuženi tome ne usprotivi, da se to dešavalo na rasprostranjenoj osnovi i na jednom širokom geografskom području. To se ne može učiniti. Na ovaj, ili na onaj način, vi morate dobiti razumno dovoljan uzorak, i ukoliko taj uzorak neće biti razumno dovoljan, onda tužilac neće moći jednostavno iznositi argumente prema onoj optužnici koja je potvrđena. I imajući to na umu, naš pristup je bio, dozvolite mi uz dužno poštovanje, da kažem pristup, da napravimo odabir unutar svakog navoda, da odaberemo jednog ili dva živa svedoka, da ostatak uđe u spisak pravilo 92 bis. Naravno, oni nisu u potpunosti 92 bis. Dakle, to je bio naš plan i mi smo želeli videti, želeli omogućiti veću da vidi na koji način se ti navodi uklapaju u opštu priču tog dela sveta iz šireg rada tog područja i to upravo time da dovedemo sumarizirajuće svedoke koji bi, da tako kažem, ocrtali pozornicu na kojoj se to sve odigravalo. Jer, ukoliko to ne napravimo, onda će svako trebati pogađati. Račak je dobar primer. Sve te stvari koje su se nesumljivo dogodile i sa našim svedocima kojih ima 5, mi smo uspeli pokriti tek tri ili četiri takva događaja, takva lokaliteta. To je naš problem. I zadnja stvar koju želim reći i rečenicu da završim, da kažem zašto. Ako, na primer, pogledamo slučaj Vukovara, slučaj Dubrovnika, naša koleginica je pogledala materijale i rekla da će za svaki od tih lokaliteta trebati 20 ili više svedoka. Ja vam ne mogu dati nikakvu garanciju. Da će biti onoga što je sudija Kvon nazvao nezavisnom dokumentacijom i to one vrste koja nam može poslužiti da proveravamo naše žive svedoke. Možda će biti, možda neće biti. Prema tome, ako u tim predmetima Vukovar, Dubrovnik, Sarajevo, dođemo na samo jednog, dvojicu ili trojicu živih svedoka a ne uspemo ocrtati celu pozornicu tih događaja, kako će onda biti moguće uz najbolju volju na svetu da mi vama ponudimo argumente koji su sveobuhvatni i temeljiti, a da vi onda donesete pravilnu presudu. To je naša zabrinutost.

MEJ:

            Hvala. Idemo sada na pauzu od 20 minuta. Molim ustanite.

 

PAUZA

 

MEJ:

Raspravno veće je već ranije donelo odluku da takvoj vrsti dokaza nije prihvatljiva. To se odnosilo na iskaz Kevina Kertisa koje je bilo predloženo da ga on ovde da. Veće je izuzelo taj iskaz budući da je donelo odluku da se radi o iskazu istražitelja koji je pročitao mnogo  izjava i došao do raznih zaključaka. Raspravno veće je izuzelo taj iskaz na osnovu toga da se radilo o iskazu iz druge ruke bez dokazne vrednosti što predstavlja ponovno navođenje teza optužbe. To je u transkriptu na stranama 672 do 673. Dodao bih takođe da raspravno veće ovde sledi svoju raniju odluku iz predmeta ...od 29. jula 1999. Veće je kasnije izuzelo lične dokaze u ovom predmetu. Na primer izveštaj Džona Trilića, istražitelja tužilaštva iz fascikla Bela Crkva. To je stranica transkripta 3499. Može se dati još jedan razlog za izuzimanje ovakvog, ovakvih dokaza. Barem kad se radi o beleškama svedoka a to je ako svedok iznosi svoje zaključke o dokazima, on time ulazi u domenu funkcije raspravnog veća. Na raspravnom veću je da odluči koje će dokaze prihvatiti a koje odbaciti i kakve zaključke treba izvući iz dokaza.

            Prema tome, svaki dokaz koji ulazi u taj domen biće izostavljen. Gospodin Najs sada tvrdi da bismo mi sada trebali preispitati te naše ranije odluke i prihvatiti barem one delove izjave u kojima istražitelj sumizira dokaze. On ističe da se to odnosi  na jedan značajan incident u ovom predmetu za koji postoji korpus dokaz koji je prevelik a da bi se mogao razmotriti u vremenu  koje imamo na raspolaganju. I koji se ne može pravilno obraditi kroz ograničeni broj svedoka. Prema tome, sažetak istražitelja imao bi neku dokaznu vrednost o kojoj će odlučiti raspravno veće. Nadalje on se oslanja na izveštaj OEBS-a koji je prihvaćen u ovom predmetu. Dokazni predmet 106, a u kojem se u sažetku tog dokumenta i u poglavlju o Štimlju pominju nalazi o incidentu. zasnovani na razgovorima sa svedocima. Prema njegovim rečima to daje paralelu za prihvatanje izjave istražitelja. On se takođe oslanja na principe iz suđenja argentiškim  okrivljenim za koje smo dobili izvode iz publikacije, svedok broj 8.

            U tom suđenju odbačeni su prigovori koji se odnose na prihvatanje u dokazni materijal dosijea istrage i izveštaja komisije o nestalima. Oba ova dokumeta sadržavala su izjave brojnih svedoka. Ali bilo je istaknuto da je odbrana imala pristup svim dokumentima pa je mogla izvoditi dokaze da pobija sve dokumente. A presuditi prema činjenicama morao je zatim pažljivo odlučiti i kakvu težinu tome pridati. Takođe, skrenuta nam je pažnja na odredbe krivičnog postupka u Nizozemskoj i Španjolskoj gde se odobrava upotreba izveštaja policije i istražitelja. Međutim, mora se konstativati da se svi postupci odvijaju u drugačijem obliku od postupka na ovom sudu koji je zapravo suparnički. Zatim, kada je reč o izveštajima i argumentima optužbe prvo izveštaj  OEBS-a. Postoji ključna razlika po mišljenju ovog raspravnog veća i bez obzira na argumente koje je jutros izneo gospodin Najs između tog izveštaja i izveštaja istražitelja. A to je izveštaj OEBS-a proizvelo telo nezavisno od bilo koje od strana u predmetu. S druge strane izveštaj istražitelja po mišljenju ovog raspravnog veća nema ti kvalitetnu nezavisnost. Budući da je taj izveštaj pripremljen upravo za ovu parnicu kojom se bavimo.

            Kao što je istaknuto prilikom iznošenja argumenata bilo bi to isto kao i da advokat koji zastupa optužbu sumanizira izjave u obliku teza optužbe i teze onda iznese raspravnom veću. Zato izveštaj OEBS-a nije presedan za prihvatanje ovih dokaza. Isto tako na španjolsku nizozemsku proceduru ne možemo se osloniti.  Ali to se ne može reći za izveštaj koji su bili prihvaćeni u suđenju argetinske hunte. Međutim, izgleda da ovaj dosije sadrži izjave svedoka. I zato se u odnosu na njega mora primeniti različita procedura od ove koja se razmatra u ovoj sudnici. A sam izveštaj izgleda da je slični izveštaj OEBS-a. U svakom slučaju nisu nas uverili ti argumenti, nisu nas uverili u to da bi trebali odstupiti od ranijih odluka ovog raspravnog veća ili od rezonovanja koje je navedeno u tim odlukama. Mi prihvatamod a je incident u Račku značajan incident. Isto tako imamo na umu ograničenja vremenskoga tipa koja su stavljena optuženom. Međutim, neka su ograničenja neizbežna budući da se ovaj incident ne razmatra izolovano nego tek kao jedan među mnogim incidentima kojima se bavi ovo suđenje. Pod tim okolnostima mi smatramo da nije nerazumno da se optužba osloni na 5 svedoka zajedno sa drugima koji spominju taj incident u svojim iskazima. Ukoliko tokom izvođenja dokaza oba dokumenta ne budu otvorena znajačna pitanja, optužba će uvek imati  odrešene ruke da izvodi dodatne dokaze u fazi pobijanja. I ako naravno valja reći da mi ne ohrabrujemo takav način zastupanja.

            Prema tome, sledi da to nije razlog koji bi nas mogao navesti da odstupimo od principa koje smo ranije spomenuli. Prema tome, ovaj dokaz neće biti uvršten u spis. Moram dodati kako bih zaokružio stvar da je spomenuto da je sličan dokaz bio prihvaćen u predmetu Krstić. Međutim, čini se da tamo prihvatljivo tog dokaza nije bilo osporeno. Isto tako nije nam skrenuta pažnja niti smo uspeli pronaći obrazloženo mišljenje o toj temi koja bi nam mogla biti od pomoći. Gospodine Najs, to je naša odluka. Gospodin Keli je nešto svedočio ali veoma malo.

NAJS:

            Da, nisam siguran da bi sada imalo smisla da ga mi pozovemo da nastavi sa svojim svedočenjem. On će možda biti unakrsno ispitan, o ono što je do sada rekao a možda ne. Pitam se da li bi on možda mogao biti od neke pomoći u vezi sa fotografijama budući da je neke fotografije on sam snimio, a ostale je pregledao. Međutim, imajući u vidu vremenska ograničenja mislim da bi verovatno bilo bolje da ostavimo njegovo svedočenje ovakvo kakvo je sada barem kad je reč o glavnom ispitivanju. A on je uvek ovde na raspolaganju da pomogne u vezi sa dokumentima sadržanim u registratoru za Račak ukoliko veću takva pomoć bude potrebna. Prema tome, sada se radi samo o tome da li optuženi ili amikusi njega žele unakrsno ispitivati pa ćemo onda odlučiti da li ćemo ga dovesti ovamo u sudnicu.

            Ali pre nego što to napravimo dozvolite mi da kažem da kao što  sam već najavio pre nekoliko nedelja, za ovo ukoliko naš zahtev bude odbijen kao što je sad odbijen da ću onda od ovoga veća zatražiti da nam izda odgovarajuću potvrdu za žalbu. Od onda su čini mi se pravila nešto promenjena, upravo sam pogledao novo pravilo 73B gde se traži potvrda ili sertifikacija pre nego što se može započeti procedura ...žalbe. Uslovi za tu sertifikaciju su da se mora raditi o značajnom uticaju za ishod ovog suđenja za koje bi  odluka žalbenog veća mogla pridoneti vođenju postupka.

            Časni sude, ja bih prvo želeo primetiti kao što ste vi to nedavno rekli da još ne postoji nijedno obrazloženo mišljenje o ovoj temi osim mišljenja ovog veća. U svakom slučaju takvo mišljenje do sada ne ...žalbenog veća. Prema tome, postoji potreba za takvu smernicu. Ukoliko stav optužbe bude prihvaćen na žalbenom nivou to bi moglo imati značajan učinak na vođenje preostalog dela ovog suđenja kao i drugih suđenja. Isto tako imalo bi veoma značajan učinak na dužinu vremena koja će biti potrebna za takva suđenja. Isto tako ukoliko ta odluka bude protivna, to će onda na definitivan način potvrditi parametre unutar kojih optužba mora oceniti koliko dokaza mora izvoditi. Ukoliko ovo pitanje ostane nerazješnjeno, moramo imati na umu da su već izrečene neke presude koje će doći u žalbeni postupak i tamo bi se moglo pojaviti pitanje dovoljnosti dokaza u vezi sa bilo kojim od delova ovog predmeta. I žalbeno veće bi onda moglo reći pa da je bilo moguće uvrstiti u spis sumarizirajuće dokaze. Tog problema ne bi bilo a sad je to prekasno. Prema tome, iz svih tih razloga koje sam već ranije predvideo mi vam kažemo da smatramo da se tu radi o slučaju podobnom za sertifikaciju i mi bi smo odmah želeli uložiti žalbu o tome.

MEJ:

            Dobro, razmotrićemo to.

NAJS:

            Hvala. Veće molim vas kolege,  i optuženi sada mogu odlučiti  o gospodinu Keliju pre nego što svedok nakon njega dođe, moraćemo utvrditi još nekoliko administrativnih pitanja.

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, odlučili smo da ne uvrstimo u spis izveštaj i iskaz gospodina Kelija. On je već počeo svedočiti i svedočio je čini mi o karti. To je zapravo to.  Da li mu želite postavljati neka pitanja o onome o čemu je govorio o svom svedočenju. Morate imati na umu da će vaše unakrsno ispitivanje biti ograničeno samo na to budući da je izveštaj izuzet iz spiska.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da komentarišem ovo pitanje o kome kako smo videli da je gospodin Najs govorio čitav sat jer ovde je očigledno nastojanje suprotne strane da bude i tužilac i svedok i da sam  svedoči o navodima svoje

MEJ:

            Moramo vas prekinuti. Mi smo već doneli odluku i odluku protiv njih. Prema tome, nema potrebe da sada iznosite argumente sada o toj istoj temi. Mi ćemo se vratiti na ta opširnija pitanja kasnije ali u ovom trenutku pitanje da li želite unakrsno ispitivati gospodina Kelija ili ne. Da li ga želite nešto pitati o njegovom iskazu ili ga se možemo rešiti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je vama jasno da je uz sve argumente koje ste vi izneli, koji nesumnjivo su opravdani da se odbaci ovakvo svedočenje, da se ovde radi i o jednoj krajne rekao bih zlonamernoj aktivnosti jer u

MEJ:

            Ne, ne. Nismo sada spremni slušati argumente o tome. Mi smo o tom pitanju doneli odluku, mi ćemo kasnije sutra čuti opširnije argumente. Sada vas pitam da li želite unakrsno ispitati gospodina Kelija ili ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas da mi odgovorite na jedno pitanje. Pošto je gospodin Keli ovde, pošto je nacrtao mape. Na tim mapama označio razna mesta kao mesta zločina, da li spada  u njegov posao da nešto što prikazuje na prvi pogled potpuno beningo na geografskim kartama, on kartama kvalifikuje kao zločin iako on ne može da bude pozvan da nešto kvalifikuje kao zločin ili ne pogotovo kada se radi o sukobu legalnih političkih snaga sa terorističkom grupom. On prejudicira kvalifikaciju, vi imate na kartama mesto zločina 1, mesto zločina 2, 3, 4, 5 itd. Dakle, ovde se implicite želi da nametne i ovom sastavu koji ovde sedi i javnosti da se radi o zločinu, a ja moram da kažem da se potpuno slažem sa gospodinom Najsom da je nemoguće dokazati ovu lažnu optužnicu i takođe da je nemoguće pogotovo dokazati i odbraniti Vokerovu prevaru u vezi sa Račkom i ne samo sa ovakvim ...

MEJ:

            Iz ovoga shavatam da nemate nikakvih pitanja za gospodina Kelija. Imamo u vidu vašu poentu u karti i naravno imamo to na umu. Na nama je da odlučimo da li se radilo o zločinima ili ne. To ćemo imati na umu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Imam još jednu primedbu. Da li mogu da je obrazložim.

MEJ:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U vezi je sa svedočenja Freda Abrahamsa, koje je pomenuo gospodin Kvon. Mislim da je svedočenje Freda Abrahamsa još očigledniji primer nepodobnosti za svedočenje nego što je to primer gospodina Kelija. Naime, ne znam da li je gospodin Kvon pažljivo pročitao njegovu izjavu ali iz izjave proizilazi potpuno nesumnjivo da je i on deo tima optužbe. Naime, on ...

MEJ:

            O tome ćemo tek čuti. Nismo još stigli do gospodina Abrahamsa. Koliko sam shvatio nema pitanja za gospodina Kelija. On može biti slobodan, prelazimo na sledećeg svedoka.

TUŽBA:

            Imam nekoliko administrativnih pitanja koje bi trebalo da rešimo. Pre svega je pitanje novinskog članka.

MEJ:

            Nismo zaboravili to.

TUŽBA:

            Ne znam da li želite da time se bavim dalje pošto je to u vašem ovlašćenju. Ja sam predao primerak, ... i naravno nas veoma brine ukoliko se ne preduzmu mere da se stane na put ovakvom postupku. To može imati određene efekte ili mogu drugi svedoci odustati od svedočenja.

ROBINSON:

            Mislim da se svi slažemo u ovom veoma složenom pitanju. Da li imate nešto pismeno ili imate usmene argumente.

TUŽBA:

            Jedino ovlašćenje koje mi možemo da nađemo može biti nacionalnom zakonodavstvu u pravilu 77. ukoliko bi sudsko veće samo pokrenulo postupak kao što predviđa ovo pravilo, alternativa je da se nama da uput da istražimo to pitanje što bi izazvalo određeni zastoj u predmetu Blaškić naloge je predstavljao instrukciju državi da preduzme mere da se pruži inforamcije i pregledajući pažljivo pravila i pokušavajući da nađem kakvo bi ovlašćenje imao ovaj sud da instruiše urednika, da objasni ovaj veoma ozbiljan prekršaj. Našla sam samo pravila ...a to je da sudsko veće samo započne postupak. Međutim, to se nije dešavalo mnogo često. U prošlosti nije dovelo ni do kakvog postupka koje smo mi uspeli da pronađemo. Toliko o tome, ne znam da li želite da čujete još nešto od mene o tome.

ROBINSON:

            Mi ćemo ozbiljno razmotriti to pitanje, ne samo razna pitanja nego i pragmatičnije aspekte i uzećemo u obzir vaše argumente. Zatim K12, radimo na pretpostavci da to nije svedok koji potpada  pod odredbe pravila 92 V. On je predviđen za ponedeljak, ja sam pokušala da malo ispremeštam raspored da on dođe neki drugi dan ali možda neće biti u stanju. On će možda da se pojavi u ponedeljak. Ne znam da li ćemo uspeti da počnemo i da završimo gospodina Abrahama sutra. Kad sam već stigao do njega ima nekoliko ...pitanja koje treba da rešimo. Ukratko, prva od njegove dve izjave ima i sdrži neke redigovane stvari koje su zapravo  izbrisani delovi a to su imena ljudi koji su mu pružili određenu informaciju. Bilo bi u redu da mi pre svega dobijemo odobrenje od tih ljudi čija su imena redigovana, da se njihova imena iznsu u javnost na ovom suđenju kao i da od organizacije Humen Raits Njatch  dobijemo njihovu saglasnost da se oni odriču svojih prava u svojoj uobičajenoj proceduri. Do sad smo bili uspešni samo u dva slučaja u pogledu dvoje ljudi. Ako dobijemo odoborenja drugo dvoje ljudi koji u ovom trenutku rade na terenu, sudsko veće će moći da čuje njihove iskaze. A druga izjava da je u februaru ove godine u ...svakom slučaju na drugu izjavu. Tako stoje stvari u pogledu gospodina Abrahamsa.

MEJ:

            Da li ste vi tražili da to bude svedok po pravilu 92 bis.

TUŽBA:

            Tražili smo ali ne znam da li ćemo to biti odobreno.

MEJ:

            Moram pogledati, nisam upoznat sada sa tim.

TUŽBA:

            Možda ćemo tražiti vašu pomoć što nije naš najomiljeniji način da se stvari rešavaju. A jutros ste spominjali neke svedoke koji spadaju pod pravilom 70. Ako je ovo previše nejasno, verovatno ću morati to na drugi način da uradim, verovatno kroz neko ročište eksparte. Pitanje je da li sudsko veće biti spremno da izda ovaj nalog uopšte za sastanak. Kao nekome ko daje informaciju po pravilu 70, zahtev bi bio sledeći, a to je da predstavnik takve zemlje bude u sudu, to je jedan deo zahteva da ispitivanja od strane tužilaštva bude detaljni pregled sa kojim se složila vlada date zemlje. To se striktno ne tiče sudskog veća ali samo radi vaše inforamcije. Zatim, da obim unakrsnog ispitivanja bude ograničen na obim direktnog ispitivanja, a još važnije od toga je da se može  dobiti nalog unapred za takav iskaz, za takvo svedočenje. Ukoliko bi se postigao takav sporazum po pravilu 70 između tužilaštva i onoga ko daje takve informacije pitanje je da li bi sudsko veće izdalo nalog koji samo omogućavaju takve mere ili bi se to rešavalo ad hok na samom suđenju. Pitanje ukoliko mi date odgovor na ovo pitanje, možda bih mogao da ubrzam naš rad.

MEJ:

            Ja ću to razmotriti. Možete uvesti sledećeg svedoka.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Mogu li ja da  dam primedbu na ovo. Molim vas u samoj izjavi Abrahamsa piše da je u dva navrata  bio angažovan od strane tužilaštva 2000. godine i 2001. godine kada je, kako to sam tvrdi, u svojoj drugog izjavi radio na analizi optužnice i istraživanjima u vezi sa optužnicom. Znači, profesionalno angažovan od strane tužilaštva da radi na tome. On je dakle deo tima optužbe i u tom pogledu čak očigledniji primer nepodobnosti jer je radio na analizi optužnice i istraživanjima u vezi sa tim. On je naime, neko ko je veoma aktivno sarađivao u izradi optužnice, a onda radio i na njenoj analizi i na istraživanju. To ispada da gospodin Najs ovde praktično svedoči o svojim sopstvenim konstatacijama i optužbama. To bi bilo kao da on menja mikrofon, postavlja pitanje na svom mestu pa odgovara na mestu svedoka.

            Mislim da je potpuno jasno da je Abrahams u tom pogledu deo tima optužbe što sam potvrđuje profesionalno i 2000-te i 2001. godine apsolutno u još goroj poziciji nego Keli koga ste maločas odbili. Podsetio bih vas da kod prošlog svedoka,  Mazonejeva koji je general, koji je bio na Kosovu i Metohiji, koji je bio očevidac, vi njemu niste odobrili da odgovori na moje pitanje koje se ticalo njegovog mišljenja. A ovde čoveku koji nije bio očevidac koji nije ni očevidac ni ekspert, koji je aktivni učesnik tima optužnice vi stavljate mogućnost da on ovde iznosi i svedoči. Mislim da je to jedna tako očigledna nedopustiva manipulacija kojom se služi tužilaštvo da biste vi morali da na to reagujete. A pogotovo i to je ovo poslednje što je pominjao tužilac. Kaže, treba da svedoči u skladu sa pravilom 70. To znači da iznosi razne navode s tim da su zaštićeni oni od kojih je navode dobio čak da ne sme da kaže i odakle mu i kako su ti izvori informacija korišćeni. Mislim to sa tim tajnim svedocima, tajnim izvorima informacija ... 

MEJ:

            Gospodine Milošević, ja ću morati da vas prekinem. Sve to su pitanja koja možemo rešiti uskoro kada on dođe da svedoči.

            Shvatili smo gospodina Najsa da je poenta o informaciji nešto što će biti tek razmatrano. Neka uđe sledeći svedok.

ROMANO:

            Sledeći svedok je Avdiu Bilal.

            Ja bih htela da kažem da je to veoma prost čovek, on ima teškoća sa čitanjem, i neće moći da pročita svečanu izjavu i takođe treba da informišemo optuženoga, da njegova pitanja treba da budu jednostavna inače ih taj čovek neće razumeti.

MEJ:

            Molim prevodioca da pročitaju svečanu izjavu.

PREVODILAC:

                        Svečano izjavljujem da ću govoriti istinu, celu istinu i ništa osim istine.

MEJ:

            Hvala vam.

            Izvolite sesti.

ROMANO:

            Vaše ime je Bilal Avdiu. Je li tako?

SVEDOK:

            Da.

PITANjE:

            Kada ste rođeni?

ODGOVOR:

            1947.

PITANjE:

            Da li ste rođeni u Račku?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Da li tamo živite?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Gospodine Avdiu, vi ste dali jednu izjavu u redu tužilaštva 30. novembra 1999. sećate li se toga?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            A 28. maja 2002. godine? Došli su na sastanak sa predsedavajućim službenikom ovog suda i nama je pročitana vaša izjava na albanskom jeziku. Da li se sećate toga?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            U to vreme imali ste mogućnost da pregledate tu izjavu, da li se slažete sa njenim sadržajem?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Tužilaštvo predlaže da se izjava sa prilozima uvrsti u spis.

MEJ:

            Da.

SEKRETAR:

            Dokazni predmet 187 za neredigovanu verziju, za kompletnu verziju i 187a za redigovanu verziju.

PITANjE:

            Samo jedno razjašnjenje za informaciju suda. Uz njegovu izjavu postoje dva priloga. Prilog A, to su fotografije koje je dao sam svedok, koje prikazuju njegovu kuću, sa nekoliko mesta u Račku, ove fotografije su isto fotografije koje se nalaze u fascikli Račak, tabulator 8. A prilog B, su fotografije vozila koje je identifikovao ovaj svedok. Rezime svedočenja ovog svedoka je sledeći, on je kosovski albanac koji je proživeo incident u jaruzi u Račku u opštini Štimlje 15. januara 1999. godine, on kaže da su tog dana izvršena dva napada na Račak, od strane srpske policije koja je okružila selo, u to vreme nije bilo nikakvih pripadnika OVK u selu, niko nije bio ubijen tokom ofanzive, ali nekoliko kuća je uništeno ili oštećeno i ubijeno je i povređena su dva civila. Svedok kaže da je policija nosila plave maskirne uniforme kao i obične plave uniforme, a vojnici Vojske Jugoslavije su imali zelene uniforme sa maskirnim elementima.

            Policijska i vojna vozila, oklopna vozila i prage primetio je ovaj svedok na brdu Česta pre 15. januara 1999. godine i ona se nalaze u prilogu B 15. januara 1999. godine u 7 ujutru, ovaj svedok se probudio od pucnjave i eksplozija u selu. Shvatio je da se, da je selo napadnuto i sklonio se sa svojim sinom u jednoj štali. U toj štali bilo je petorica ljudi iz sela svi su bili u civilnoj odeći. Njegov sin je ranjen prilikom ulaska u štalu. Oni su svi napustili tu štalu i otišli su u kuću Sadika Osmanija gde su se pridružili drugim muškarcima iz sela. Stiglo je oko 25 policajaca oni su izveli muškarce iz kuće i pretresli su ih, a pregledali su njihove lične karte, oduzeli su ih i policija je onda počela da bije ljude štapovima i drugim instrumentima.

            Psovali su ih, pretili su im da će ih ubiti, a bili su prisutni i pripadnici Vojske Jugoslavije. Zatim su naredili muškarcima da se penju na brdo do jaruge. Kada su stigli u Jarugu, Sadat je video uniformisane srpske policajce koji su vikali i psovali ih. Srpska policija je otvorila vatru i na te muškarce i ubila ih. Svedok je izgubio svest od prilike pet sati je bio u nesvesti i pet sati je ostao tamo da bi preživeo. Proveo je noć u šumi sa drugim preživelima. On kaže da su svi muškarci u jaruzi bili civili, nisu ništa nosili što bi moglo da ih pomeša sa borcima. Bili su ili mladi ili stariji ljudi.

            Izvolite, gospodine Milošević.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U vašoj izjavi naveli ste da su na Račak izvršene dve ofanzive u periodu od kraja 1998. pa do 15. januara 1999. godine. kada su te ofanzive izvršene?

ODGOVOR:

            Vidite, krajem 98. godine srpske snage i srpska vojska pokušali su da uđu u selo, ali tamo nije bilo vojnika OVK.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je bilo nekog napada na selo pre kraja 98. godine.

SVEDOK:

             Oni su došli, počeli da pale kuće. Spalili su oko 65 kuća, nije bilo pripadnika OVK ali oni su palili kuće. To su bile srpske snage i srpska policija. Oni su to činili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas vodite računa šta vas pitam i odgovarajte na moje pitanje. Da li je bilo napada na selo pre kraja 98. godine. da li je bilo napada na selo na primer u leto 98. godine.

SVEDOK:

            Bio je napad ali nisam siguran za datum.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je bio neki napad u leto 98. godine.

SVEDOK:

            Jeste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jel to znači treći napad. Ova ste dva rekli od kraja 98. pa do 15. januara. Je li to treći napad, odnosno desio se pre ta dva napada.

MEJ:

            Svedok je možda zbunjen ovim pitanjem. Gospodine Avdiju, recite nam ako možete koliko je bilo ukupno napada, srpskih napada u 98. i 99. godini.

SVEDOK:

            Dva u 98. i 15. januara oni su ušli u selo. Prvo su okružili selo noću a ujutru u 7 sati 15. januara sa obe strane sela u blizini džamije

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači, bila su dva napada 98. godine.

MEJ:

            To je on rekao.

SVEDOK:

            Ne znam tačno datume.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je bilo proleće, leto, jesen ili zima.

SVEDOK:

            U drugoj polovini leta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I šta se desilo prilikom tog prvog napada za koji kažete da je bio u drugoj polovini leta.

SVEDOK:

            Srpske snage, policija, napali su selo. Ali nisu ušli u selo. Drugi put jesu ušli u selo sa obe strane i popalili su kuće.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja vas pitam za prvi napad, znači taj što je bio u leto. Nisu ušli u selo.

SVEDOK:

            Ne, nisu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Je li neko povređen tada u selu, je li nešto porušeno u selu, je li nešto zapaljeno u selu tada.

SVEDOK:

            Jeste bilo je požara u selu. Ali niko nije bio ni ubijen ni ranjen.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kako je bilo požara ako nisu ušli u selo.

SVEDOK:

            Ne znam datum ali taj prvi put, taj drugi put oni su ušli u selo i palili. Prvi i drugi put jesu napadali i granatirali su sa udaljenosti a onda su ušli, palili i probudili su nas.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste naveli da prilikom ovih, kako vi kažete, ofanziva u selu nije bilo pripadnika  OVK nego samo civila. Je li to tako.

SVEDOK:

            Bili su samo civili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa kako onda nisu uspeli da uđu, kako vi kažete, srpske snage u selo. Rekli ste te su ofanzive bile neuspešne. Ko je tada iz sela pružao otpor vojsci.

SVEDOK:

            Oni su nas provocirali. Srpska policija.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A jel to znači da oni nisu hteli da uđu u selo.

SVEDOK:

            Provocirali su nas, pucali su na nas.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pucali iz daljine znači a nisu ulazili u selo.

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je bilo žrtava nekih tada, da li vam je poznato.

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U selu nije bilo. A da li vam je poznato da li je bilo žrtava na strani vojske i policije. Da li je poginuo neki vojnik ili policajac.

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li su stanovnici vašeg sela, znači vi stanovnici, da li ste imali neki unapred pripremljen plan za slučaj napada na selo.

SVEDOK:

            Ne znam. Nije bilo plana.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li možete da objasnite kako je moguće da prilikom tih napada i kažete granatiranja sela od strane vojske i policije, nije bilo nikakvih žrtava.

SVEDOK:

            Ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, da li imate neko, kako bih rekao, saznjanje ili zamisao o tome zašto je vojska želela da uđe i osvoji to vaše nebranjeno selo u kome nije bilo nikakvog prisustva UČK.

MEJ:

            To nije na ovom svedoku da odgovori. On ne može reći zašto je vojska nešto uradila.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. A znate li gde se nalazi mesto Rance.

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Koliko je ono udaljeno od Račka.

SVEDOK:

            5 kilometara.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ste bili tamo u toku kraja 98, 99. godine.

SVEDOK:

            Nisam bio u Rancu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste znali u Račku da se tamo  nalazi štab OVK.

SVEDOK:

            Ne znam za štab da je tamo neki štab. Bio je štab OVK i oni su gledali na teren.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A krajem 98. godine koliko je članova OVK bilo u samom Račku.

SVEDOK:

            Nisam čuo, nije bilo dozvoljeno da se ide u štab. Ja sam išao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li znate kako se zvao komandant OVK u Račku.

SVEDOK:

            Ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li su oni bili sve vreme u selu ili su se vratili, išli sa drugim pripadnicima OVK u Rance i u druga mesta.

SVEDOK:

            Oni su tamo ostali neko kratko vreme a  štab je bio u Rancu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa za vreme boravka u Račku, bez obzira koje vreme su bili, da li su pripadnici OVK imali svoje  prostorije u kojima su se hranili, spavali, lečili itd.

SVEDOK:

            Ja nisam bio u štabu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A jeste li bili u bolnici.

SVEDOK:

            Ne. Nisam bio u bolnici.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jel to znači da ste se sa pripadnicima OVK mogli sresti samo na ulici.   

SVEDOK:

            Ja ih nisam video. Oni su nadgledali teren i ja ne znam ko su oni bili, ne znam njihova imena.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ali vi ste naveli...

SVEDOK:

            Nije se moglo pitati ljude koji su oni.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, dobro, ali vi ste naveli da su od te 30-ice pripadnika OVK 10-ica bili vaše komšije ili rođaci. Vi znate bar imena tih  komšija ili rođaka.

SVEDOK:

            U OVK nije bilo pripadnika moje porodice. A kada je reč o drugim ljudima ne znam ko je bio u OVK.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ali oni ljudi koje pominjete kao vaše komšije i rođaci, da li su vam oni poznati.

SVEDOK:

            To su bili civili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li su stanovnici Račka pomagali ovim pripadnicima UČK od kojih su ta 10-ica koje ste naveli komšije i rođaci prilikom ovih njihovih napada na policiju, vojsku itd.

SVEDOK:

            Ne, oni nisu nikada napali.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je neko od stanovnika sela imao oružje osim pripadnika UČK.

SVEDOK:

            Nisu imali.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Niko u selu nije imao oružje osim pripadnika UČK.

SVEDOK:

            Tako je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U izjavi ste naveli da je kuća Faika Limanija odmah do vaše. Pa onda kažete da je to negde 50 metara. Koliko je ta prva kuća, je li to prva kuća do vaše, koliko je stvarno udaljena odatle.

SVEDOK:

            Kuća do moje je nekih 10 metara iza moje kuće.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A ne 50.

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A je li ova kuća Faika Limanija 50 metara od vaše kuće ili je to kuća koja je sa 10 metara od vaše kuće.

SVEDOK:

            Između  je samo jedan puteljak i sledeća kuća nije ni 10 metara daleko.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A je li to ta kuća Faika Limanija.

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Kada je počeo napad na Račak, vi i vaš sin ste se uputili ka toj kući. Zašto ste se uputili ka toj kući.

SVEDOK:

            Da, tako je. Policija i srpska vojska je tokom noći opkolila selo, a ujutru  je došlo do pucnjave sa svih strana. Prage, tenkovi, oklopna vozila i to nas je probudilo. Ja sam otišao u dvorište, pucnjava je trajala

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Moje pitanje je zašto ste otišli u kuću Faika Limanija kada kažete da samo 10 metara je daleko od vaše. Šta se nalazilo u kući Faika Limanija.

SVEDOK:

            To su bila četvorica braće i sestra. Oni su bili u kući i ja sam ih probudio i odveo ih tamo. Otišao sam ih probuditi.

MEJ:

            Sada je vreme da završimo današnju sednicu. Gospodine Avdiju molim vas da se vratite ovamo sutra ujutru kako biste nastavili svedočiti u 9 sati ujutru. Molim vas takođe da imate na umu da sa nikime ne smete razgovarati o vašem svedočenju dok se ono ne privede kraju. To se odnosi i na pripadnike tima optužbe. Dakle, molim vas da se vratite u 9 sati ujutru, a sada se sednica prekida. Molim ustanite.


Nazad na Aktuelno  |  Odštampajte vest