aktuelno-m.gif (3720 bytes)

29. maj 2002 godine

STENOGRAM 

 

TUŽBA:

 

            Molim vas recite sudu vaše puno ime i prezime.

ODGOVOR:

            Žozef Mišel Mezonev.

PITANjE:

            Generale, ako sam dobro shvatio vi ste sada general major i pomoćnik načelnika štaba  oružanih snaga.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Isto tako može se reći da ste vi proveli otprilike 30 godina u oružanim snagama.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Vi ste bili oficir u oklopnim jedinicama.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Jeste li se bavili komandovanjem  trupama.

ODGOVOR:

            Da. Aneko vreme proveo sam kao štapski oficir u važnim operacijama u Kanadi.

PITANjE:

            Kad kažete jedinice mislite na koliko ljudi.

ODGOVOR:

            Na otprilike oko 1000 ljudi.

PITANjE:

            Rekli ste da ste takođe služili u inostranstvu. Jeste li služili i na Balkanu.

ODGOVOR:

            Da, proveo sam jednu godinu na dužnosti šefa operacije UNPROFOR-a to je bilo godine 1993. i 1994.

PITANjE:

            Imate li nekog iskustva u obuci trupa.

ODGOVOR:

            Da. Radio sam na obuci trupa, bio samoobučavan i to sve do nivoa brigade. To je . otprilike 5000 ljudi. Sudelovao sam u mnogim vežbama i manevrima.

PITANjE:

            Osim vaše službe na Balkanu, da li ste imali još neka iskustva u službi u inostranstvu.

ODGOVOR:

            Tri puta služio sam na Kipru,  u misiji Ujedinjenih naroda na tom ostrvu. Isto tako proveo sam dve godine u Francuskoj, i u programima razmene sa oružanim snagama SAD.

PITANjE:

            Da li ste učestvovali u radu kosovske verifikacione misije, i ako jeste kada.

 

ODGOVOR:

            Da, u novembru 1998 godine, poslat sam u Beč kako bih vodio jedinicu za  podršku KVM. To sam radio otprilike 3 dana, a nakon toga od mene je zatraženo da odem na Kosovo da budem vođa prvog regionalnog centra koji je otvoren u Prizrenu. I tamo sam proveo zapravo tri meseca sve dok misija nije evakuirana u martu 99 kada sam prešao u Albaniju.

PITANjE:

            Vratićemo se još na tu temu, a sada molim vas da mi kažete da li ste vi dali izjavu predstavnicima tužilaštva ovog suda 10. marta 2000 godine.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Jeste li imali priliku pogledati tu izjavu i u nju uneti neke manje ispravke, i to juče 28. maja 2002.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Jeste li tom prilikom takođe svečano potvrdili da je sadržaj vaše izjave sa dodacima i ispravkama koje ste vi uneli tačan i istinit po najboljem vašem znanju.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Molim da se izjava sada uvrsti u spis kao dokazni predmet.

SEKRETAR:

            To će nositi broj dokazni predmet optužbe 175.

OPTUŽBA:

            Časni sude vi ćete uskoro dobiti kopije izjave pravila 92 ... od ovog svedoka. Na osnovu zahteva raspravnog Veća da se deo svedočenja ovog svedoka iznese putem ispitivanja, verzija izjave koju vam sada dajemo ima numerisane paragrafe kako bi se mogle u njoj lakše snalaziti. Prema tome, one kopije koje ste vi primili ranije nemaju brojeve paragrafa pa će vam možda biti od pomoći da vam sada kažem da ova verzija ima brojeve i da ja želim u glavnom ispitivanju proći kroz paragrafe 21 do 37 koje se odnose na Vojsku Jugoslavije. Zatim paragraf 42 i 45 do 50 koji se odnose na ... svedoka sa MUP-om. To su znači paragrafi kroz koje želim proći uživo u glavnom ispitivanju.

MEJ:

            Mislim da morate obraditi i Račak uživo.

OPTUŽBA:

            Da, svakako to je sadržano u paragrafima koje sam spomenuo. Generale da li se može reći da ste vi u vašoj izjavi u prvih 7 paragrafa. Molim da se i svedoku da kopija izjave. Mislim da bi mu to bilo od pomoći.

MEJ:

            Svakako.

SVEDOK:

            Evo imam ovde kopiju kod sebe.

OPTUŽBA:

            Znači u paragrafima 1 do 7 vi govorite o vašem obrazovanju i o osnivanju, organizovanju misije OEBS-a.

ODGOVOR:

            Da.

 

PITANjE:

            U paragrafima od 8 do 20 vi govorite o misijama OEBS-a i KVM.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            U paragrafu 21 od paragrafa 21 pa sve do mislim da je to 37, u tim paragrafima govorite o incidentima u Račku i o vašim opservacijama u vojsci Jugoslavije.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            A zatim u paragrafu 38, govorite o MUP-u i to ide sve do paragrafa 52.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Nakon toga govorite o OVK i o posebnoj grupi za izbeglice koje KVM osnovao u Albaniji i to ide od paragrafa 56.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:         

            Sud će vam možda postaviti neka detaljnija pitanja, a ja ću vam sada postaviti pitanja koja mene interesuju. Vi ste nam rekli da ste 98. godine počeli raditi u KVM.

ODGOVOR:

            Novembar 1998.

PITANjE:

            Jeste li u jednom trenutku postavli vođa regionalnog centra KVM u Prizrenu.

ODGOVOR:

            Da. To je bilo sredinom decembra 98.

PITANjE:

            Da li je taj regionalni centar Prizren, da li se on tako spominje u dokumentaciji.

ODGOVOR:

            Da. Tačno je.  KVM je pokrivala celo Kosovo, ali bila je podeljena u pet regionalnih centara, koji su pokrivali pet upravnih okruga Kosova. Moj regionalni centar bio je smešten u Prizrenu.

PITANjE:

            Ja ću ostaviti malo vremena između odgovora i mog sledećeg pitanja, kako bi omogućio prevodiocima da stignu da prevedu. Koliko je vama poznato da li su elementi nekih brigada Vojske Jugoslavije bili razmešteni u zoni odgovornosti regionalnog centra Prizren.

ODGOVOR:

            Mojoj zoni odgovornosti mog regionalnog centra delovale su dve brigade, 549 brigada je bila zadužena za prostor granice sa Albanijom, a bila je smeštena u samom Prizrenu, a zatim tu su bili elementi 43 brigade smeštene u Uroševcu. Ona je dakle imala sedište u Uroševcu, a neki su njeni elementi bili razmešteni i u Prizrenu.

PITANjE:

            Rekli ste nam da je postojalo pet regionalnih centra. Područje Račak i Štimlje da li se  u celini nalazilo u zoni odgovornosti regionalnog centra Prizren ili je.

ODGOVOR:

            To je područje zapravo pripadalo u regionalni centar broj 5. To je prištinski regionalni centar, a nalazilo se odmah izvan granice mog regionalnog centra.

PITANjE:

            Vratimo se sada na ove dve brigade Vojske Jugoslavije to je 49 i 243 da li znate da li su one pripadale nekoj većoj agregatskoj strukturi Vojske Jugoslavije.

ODGOVOR:

            Ovde su pripadale prištinskom korpusu.

PITANjE:

            Da počnemo sada sa 549 brigadom. Da li znate koja vrsta brigade je to bila.

ODGOVOR:

            To je bila motorizirana brigada. To znači da su oni uglavnom putovali kamionima. Naravno, oni su operirali u graničnom području i u šumskim predelima gde nisu mogli koristiti teško oružje.

PITANjE:

            Kad kažete da su oni operirali uz granicu recite da li to znači da su oni imali neko svoje područje nadležnosti tamo.

ODGOVOR:

            Da. Njihova zona odgovornosti je bila je granica imali su pogranične bataljone koji su odgovarali njima.

PITANjE:

            Da li znate ko je bio zapovednik te brigade.

ODGOVOR:

            Pukovnik  Delić.

PITANjE:

            Jeste li se ikada sastali sa pukovnikom Delićem.

ODGOVOR:

            Da, nekoliko puta.

PITANjE:

            Opišite ga, molim vas.

ODGOVOR:

            Ja smatram da je on bio profesionalni vojnik. On je bio sasvim fer i uvek smo imali veoma produktivne razgovore kad god bi smo se sastali.

PITANjE:

            Vi ste spomenuli da ste s njime razgovarali. Da li ste imali sastanak sa pukovnikom Delićem 4. februara 99.g.

ODGOVOR:

            Ja mislim da moj sastanak sa pukovnikom Delićem bio 1. februara.

TUŽBA:

            Izvinjavam se, krivo sam rekao datum. Dakle 1. februara. Vašoj izjavi je pridodan i zapisnik sa sastanka sa pukovnikom Delićem.

ODGOVOR:

            Tako je. U stvari svaki sastanak na kojem su bili predstavnici strana organizovao sam tako da uvek neko radi beleške kako bi mogao napraviti zapisnik sa tog sastanka. U ovom slučaju ja sam se s njim sastao 1. februara. Mi smo razgovarali najviše o tome da sam ja želeo otvoriti jedan terenski ured bliu granice i mi smo razgovarali o njegovim odgovornostima i o tome da li on ima ovlašćenja za nešto tako ili nema.

PITANjE:

            Časni sude, a sada vas molim da pogledate dodatak, koji nosi 1. februar 1999.g. a nosi naslov Zapisnik o razgovoru i poseti komandantu brigade Vojske Jugoslavije u Prizrenu, održan u oficirskom rekreacionom centru.

 

MEJ:

            Pronašli smo to.

TUŽBA:

            Gospodine, jeste li vi pronašli taj dokument. Imate li ga sa sobom.

ODGOVOR:

            Da, imam ga.

PITANjE:

            Gospodine, to što znači beleške koje je napisao čovek koga ste vi zadužili za to. Kako se on zvao.

ODGOVOR:

            Kapetan Kris...

PITANjE:

            I on se nalazi na popisu ljudi koji su prisustvovali sastanku.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Pri vrhu dokumenta imate legendu za inicijale. Gde je znači pukovnik Delić, M-označava vas a tu su navedeni i drugi učesnici u razgovoru.

ODGOVOR:

            Tako je.

PITANjE:

            Recite prvo, da li ste vi pregledali taj dokument i da li se on poklapa sa vašim sećanjem o tome šta se odigravalo na tom sastanku.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Recite nam, molim vas, kakav značaj vi pridajete ovim beleškama sa sastanka sa pukovnikom Delićem.

ODGOVOR:

            Pa tu se u stvari pokazuje da pukovnik Delić nije imao potpuno odrešene ruke da nije mogao delovati individualno u svojoj zoni odgovornosti. On je bio naravno deo jednog lanca zapovedanja komandnog lanca koji obično sve vojne snage imaju. Ja sam od njega tražio da se složi da se otvori terenski ured u blizini. To je 5 km od granice, a on mi je objasnio da on nema zato ovlašćenje. Nego za takvo ovlašćenja mora tražiti na višem mestu. Isto tako ja sam stekao utisak da je on disciplinovani oficir i da njegove snage slušaju njegova naređenja. Ja sam ranije imao kontakta sa njime i stekao sam isti utisak.

PITANjE:

            Pre nego što okrenemo sledeću stranu, dozvolite mi da vas pitam sledeće. Na ovom dokumentu nalazi se više tačaka. Kad vi spominjete činjenicu da je on trebao ovlašćenje od više komande, recite gde to stoji.

ODGOVOR:

            To stoji pod tačkom 5.

PITANjE:

            Tu piše slovo D.

ODGOVOR:

            Da, to znači da Delić kaže da on nije lično protiv tog plana, ali da mora dobiti prvo ovlašćenje od svoje više komande.

PITANjE:

            U redu. A sada, dakle, vi ste hteli nešto reći o sledećoj stranici.

ODGOVOR:

            Da. Ako pogledate sledeću stranicu, druga tačka, gde on kaže: "Ja nisam ovlašćen da o tome odlučim". I zatim spominje generala Lončara. On je bio oficir za vezu Vojske Jugoslavije u Prištini i Delić kaže da on nije zapovednik nego da je on oficir za vezu. Tako da, niti on, dakle, niti Lončar nema ovlašćenja da odobri osnivanje jednog takvog terenskog ureda.

PITANjE:

            Kad on kaže: "Ja nisam ovlašćen da odlučujem o tome". O čemu to tačno on nije ovlašćen da odlučuje?

ODGOVOR:

            Tu se radilo o pitanju da li će nama biti dozvoljeno da patloriramo u pojasu od 5 kilometara od granice.

PITANjE:

            Znači, on je rekao da je i to van njegovih ovlašćenja?

ODGOVOR:

            Tako je.

PITANjE:

            Idemo na sledeću stranicu. Negde pri sredini stranice, čini mi se da je to 6. tačka na toj stranici, ponovo vidimo inicijal D. Šta nam možete reći o tome?

ODGOVOR:

            Pa, to je mesto na kome sam ja stekao utisak da on ima čvrstu kontrolu na svojim snagama. Ja sam mu rekao da njegovi ljudi zlostavljaju lokalno stanovništvo, a on je rekao da to smatra kršenje discipline. Uvek mi je rekao da će se pobrinuti za takve stvari.

PITANjE:

            Znači, na osnovu vašeg sastanka sa Delićem vi ste došli do mišljenja koja su sadržana u vašoj izjavi?

ODGOVOR:

            Tako je.

PITANjE:

            A ovde objašnjavate kako i zašto ste stvorili te zaključke. U redu, idemo sada, budući da nemamo mnogo vremena.

SUDIJA:

            Međutim, pre nego što krenete, recite da li želite da se i ovi dokumenti uvrste u spis?

OPTUŽBA:

            Ti su svi dokumenti deo paketa koji je prošao kroz 92 bis. A pitanje je samo da li bi ti dokumenti trebali dobiti odvojene brojeve.

MEJ:

            Mislim da bi to bilo dobro, budući da neki dokumenti u ovom paketu su dokumenti koji su već uvršteni u spis.

TUŽBA:

            Mi nećemo tokom ispitivanja ovog svedoka koristiti sve svedoke koji su prošli kroz bisiranje. Oni su deo procesa bisiranja, ali ne i deo glavnog ispitivanja uživo.

MEJ:

            U redu. Onda bi bilo bolje da ti odvojeni dokumenti dobiju odvojene dokazne brojeve, a sve dodatne dokumente koje vi kasnije želite uvrstiti u spis, možete učiniti kasnije.

SEKRETAR:

            Ovo će nositi dokazni broj, dokazni predmet optužbe 176.

TUŽBA:

            Onda, ako mi dozvoljavate, idemo sada na sledeću brigadu 243-ću. Kakva je to bila brigada i ko je njom zapovedao?

ODGOVOR:

            To je bila mehanizovana brigada, što znači da su vojnici bili prevoženi u oklopnim transporterima. Njom je zapovedao pukovnik Delić.

PITANjE:

            Recite, spomenuli ste motorizovanu i mehanizovanu brigadu.

ODGOVOR:

            Ovi vojnici bili su transportovani u oklopnim borbenim transporterima. Znači, imali su oklopna borbena vozila.

PITANjE:

            Izvinjavam se zbog mog neznanja vojnih pojmova. Da li znate gde je bilo njihovo sedište?

ODGOVOR:

            Njihovo sedište, sedište brigade bilo je u Uroševcu.

PITANjE:

            I da li znate da li su neki elementi te brigade bili razmešteni u zoni odgovornosti Regionalnog centra Prizren?

ODGOVOR:

            Uroševačka brigada imala je nekih 150 vojnika sa tenkovima i oklopnim borbenim vozilima razmeštene na uzvisini Duje. I to je bio jedan od timova koji je tamo smeo biti razmeštena, jer je to bilo dogovoreno. No, van kasarne bili su i drugi elementi razmešteni u području Račka, a tu je bio i taj borbeni tim u Duju.

            Dakle, imali su više elemenata van kasarne. Borbeni tim u Duju bio je unutar moje zone odgovornosti i zato sam morao imati kontakt sa zapovedništvom brigade u Uroševcu.

PITANjE:

            Možda ste već odgovorili na ovo, međutim, da li je Račak bio unutar zone odgovornosti 243. brigade?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Jeste li čuli za jedan incident početkom januara u kojem je učestvovala OVK, koji se odigrao u blizini Račka?

ODGOVOR:

            Čuli smo za nekoliko incidenata. Jedan koji se dogodio u mojoj zoni odgovornosti, 8. januara, znači nekih nedelju dana pre Račka, bio je, radilo se zapravo o zasedi u klancu kojom vodi cesta za Štimlje. To je jedan veoma uzak prolaz kroz uzvisinu Duje. Moji ljudi došli su na lice mesta odmah nakon zasede. Videli su da su dva policajca ubijena odmah u toku zasede, a još jedan policajac, pripadnik MUP-a, umro je kasnije u bolnici. I mi smo OVK pozvali na odgovornost u vezi s time. Isto tako, tamo je bio još jedan incident koji se nalazio van moje zone odgovornosti. Bio je u zoni odgovornosti Regionalnog centra broj 5. U tom incidentu, tu je ponovo došlo do toga da je uništeno, spaljeno jedno vozilo MUP-a. To se dogodilo nešto bliže Račku. Dakle, bilo je nekoliko incidenata u tom kraju.

PITANjE:

            Rekli ste da ste pozvali OVK na odgovornost u vezi s time? Da li ste kontaktirali s nekim konkretnim pojedincem?

 

ODGOVOR:

            Da, moj glavni kontakt za celi Prizrenski regionalni centar bio je jedan komandat OVK koji se zvao Drini, sebe je zvao Drini. Ja sam se s njim sastao odmah nakon te zasede kako bih mu objasnio da je to protivno sporazumu, protivno prekidu vatre i da on time samo izaziva odmazdu ukoliko radi takve stvari. U tom trenutku on je rekao da on nije lično naredio tu zasedu, nego da je izveo jedan od njegovih lokalnih komandanata.

PITANjE:

            Idemo onda na icident u Račku, 15. januar. Da li je vama u jednom trenutku postalo poznato da srpske snage izvode neku operaciju u blizini Štimlja?

ODGOVOR:

            Da, 15. januara general Deze, on je bio operativni šef misije, sazvao je sastanak vođa svih regionalnih centara u Peći. Tokom celog tog jutra dobijali smo izveštaje o operaciji koju Vojska Jugoslavije i MUP vrše nad Račkom. U tom trenutku činilo se da se radi o jednoj velikoj operaciji i zato je general Deze od mene zatražio da odem tamo i pogledam o čemu se radi. Budući da se ta operacija odvijala u zoni Regionalnog centra 5, a vođa Regionalnog centra 5 još nije bio imenovan, on je od mene zatražio, Deze je od mene zatražio da odem i nadgledam tu operaciju, iako se, strikno govoreći, nalazila van moje zone odgovornosti.

PITANjE:

            Da li ste vi, odnosno KVM imali verifikatore u blizini Račka u vreme incidenta?

ODGOVOR:

            Da, imali smo nekoliko patrola iz Regionalnog centra 5, a kada sam ja dobio zadatak da tamo odem, ja sam tamo razmestio i nekoliko mojih patrola. Uputio sam ih da odu u Račak i da pomognu patrolama Regionalnog centra broj 5.

PITANjE:

            Da li znate na kakvom su se mestu oni tada zatekli, šta su odatle mogli videti?

ODGOVOR:

            Naše patrole su bile na uzvisini u blizini Račka i odatle su posmatrale operaciju. Oni su videli kako tenkovi Vojske Jugoslavije pucaju u kuće za koje smo mi smatrali da su bile nastanjene. Mogli smo videti stupove dima. A kad je paljba prestala, ljudi su izašli iz podruma iz tih kuća. To su izveštaji koje sam primio od mojih verifikatora. Ja sam lično stigao na lice mesta negde u 4,30 posle podne. Dok sam išao prema tamo dobijao sam izveštaje o pucnjavi koja je prestala negde oko 3,30. Snage Vojske Jugoslavije i MUP-a u tom trenutku su se povukle, tako da kada sam ja putovao prema Račku, to je bio januar, znači, već je počeo padati mrak, jer tada mrak pada veoma brzo, i umesto da odem u selo Račak rečeno mi je da su moji ljudi pokupili neke ranjene Albance i da će ih odvesti u bolnicu. Zato sam odlučio otići u bolnicu i pripremiti bolnicu da primi ranjene. Bolnica se nalazila odmah kraj policijske stanice u Štimlju.

PITANjE:

            A sada vratimo se na trenutak malo unazad. Rekli ste da su vaši verifikatori bili na uzvisini. Vi ste, znači, rekli da su oni videli kako tenkovi Vojske Jugoslavije pucaju u kuće. Kad kažete tenkove Vojske Jugoslavije...

ODGOVOR:

            To mislim na tenkove T 55. To je bila vrsta tenkova koju su oni koristili. Znači, to su bili T 55. Isto tako, neki od mojih ljudi posmatrali su okolno područje. Ja sam već spomenuo da je Vojska Jugoslavije tamo imala neke haubice. Te haubice su takođe bile usmerene prema Račku i okolnim selima.

 

PITANjE:

            Da li su oni izvestili da su i u samom selu videli slične vrste oružja?

ODGOVOR:

            Ne, u selu nije bilo tenkova.

PITANjE:

            Koliko vi znate, da li je MUP imao tenkove na raspolaganju i teško oružje?

ODGOVOR:

            MUP nije imao tenkove. Imali su prage i oklopna vozila BRDM-ove, ali nisu imali tenkove.

PITANjE:

            Znači, ako vidite tenk T 55, on je definitivno pripadao vojsci?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Da li se MUP tamo nalazio u isto vreme?

ODGOVOR:

            Da. MUP je bio u selu i moja procena nakon što sam primio sve izveštaje i procene, a to sam dodao, stavio u moju izjavu, moja procena bila je da je vojska dala podršku iz daljine, ako se to tako može nazvati, za operaciju koju je u samom selu izveo MUP. To je, dakle, bilo pretraživanje od kuće do kuće i čišćenje sela. To je, znači, radio MUP.

PITANjE:

            Pošto imate veliko iskustvo, možete li mi reći imate li neko lično iskustvo u korišćenju tenkova, teške artiljerije ili drugog teškog oružja u borbenim operacijama?

SVEDOK:

            Da, sigurno, u vežbama i u manevrima.

PITANjE:

            Da li ste imali obuku ili ste planirali neke operacije protiv pobunjenika?

SVEDOK:

            Ne.

PITANjE:

            Zbog čega?

SVEDOK:

            Ja sam oficir u oklopnim jedinicama, tako da korišćenje tenkova i oklopnog pešadijskog oružja nije uobičajeno u operacijama protiv pobunjenika. To se obično koristi na otvorenom prostoru i protiv oklopljenog neprijatelja, dok se protiv pobunjenika koriste uglavnom lakše snage nego što su tenkovi itd.

PITANjE:

            Da li prema izveštajima, UČK-a poseduje tenkove i tešku artiljeriju?

SVEDOK:

            Ne. OVK-a nema koliko ja znam.

PITANjE:

            Gospodine, iz vašeg iskustva da li bi bilo umesno da se koriste tenkovi i protivvazdušno oružje, artiljerija na civilne ciljeve?

SVEDOK:

            Apsolutno ne, ovo je jedna od stvari koje sam rekao komandantu u Uroševcu kada sam se sa njim sreo. Rekao sam mu da nismo primerili da postoji neka vatra sa druge strane pre nego što su tenkovi počeli da pucaju na kuće i to je bilo neproporcionalno.

 

ROBINSON:

            Kako bi se moglo umesnije rešavati ta situacija?

SVEDOK:

            Pa ukoliko se iz kuće ne puca, onda bi se koristila pešadija i onda bi se približili kući, ukoliko bi onda pucali iz kuće, naravno uzvratili biste vatru, međutim profesionalni vojnici ne pucaju ukoliko to nije neophodno i ukoliko je potrebna neka vatrena podrška koristile bi se lakše vrste oružja. Uglavnom se sa neprijateljem bori nekom proporcionalnom silom. Ukoliko se radi o vrlo jakim snagama koristili biste sve što imate, ali sigurno ne biste nasumice koristili sve što vam je na raspolaganju.

PITANjE:

            Da li ste vi i drugi posmatrači znali da postoje jedinice OVK-a u Račku?

SVEDOK:

            Mi smo znali da u manjoj meri OVK-a jeste prisutan i OVK mi je zapravo saopštio kasnije da su u tom selu imali izviđače i nekoliko boraca, ali mi sami nismo smatrali da u tom mestu postoje jake snage OVK-a.

PITANjE:

Rekli ste nam o ovom delu incidenta u Račku i tome kako ste primetili da deluje teška artiljerija. Tokom vašeg boravka na Kosovu da li ste videli neke druge primere delovanja tenkova i teškog oružja protiv civila?

SVEDOK:

            To se desilo u nekoliko prilika. Činilo se da je to uobičajeni način delovanja srpskih bezbednosnih snaga, da protiv bilo kakve provokacije, nije bitno koliko male, koriste ogromnu snagu koja nije proporcionalna delovanju OVK-a  ili počinitelja i to je jedna od stvari na koje sam stalno ukazivao Srbima kada sam se sa njima sretao, jer sam im govorio da na taj način provociraju OVK-a dalje.

Na primer u tom klandu kod Štimlja, kada sam rekao da su ubijena tri policajca u zasedi, nekoliko minuta kasnije iz jednog borbenog položaja u Duju pojavio se tenk na takav način da je mogao da puca direktno u selo koje se zove Zlopužane, bez ikakve provokacije i on je pucao na civilne kuće i to bi automatski dovelo do toga da civili, ljudi u tim kućama, pokupe bilo kakvo oružje koje imaju i da uzvraćaju vatru. Po mom mišljenju ova reakcija je apsolutno neopravdana provokacijom i neumesna, neproporcionalna.

PITANjE:

            Da se vratimo na 15. januar. Mislim da ste nam već rekli da ste išli u bolnicu da pripremite prihvat ranjenih iz onog incidenta koji ste posmatrali?

SVEDOK:

            Da.

PITANjE:

            Da li ste videli policiju te večeri, mislim na MUP?

SVEDOK:

            Da, video sam nekoliko pripadnika MUP-a koji su došli u bolnicu, bili su arogantni, osioni i pitali su zbog čega hoćemo da razbudimo lekare. Izgleda da im nije bilo po volji da pokušavamo da zovemo lekare da pomognu tim Albancima.

PITANjE:

            Sledećeg dana, 16. januara, šta se radili gospodine što bi bilo relevantno za ovaj postupak?

 

 

 

SVEDOK:

            Pre svega 15. uveče sam organizovao da se moje patrole vrate rano ujutro. Hteo sam takođe da u selu budu i patrole regionalnog centra broj 5 i odlučili smo da se vratimo sledećeg jutra rano.

MEJ:

            Generale, zamoljeni ste da malo usporite radi zapisnika.

SVEDOK:

            Znači 16. ujutru moji verifikatori su stigli otprilike u sedam ujutro u Račak i počeli su od njih da stižu izveštaji o tome da oni nalaze leševe, da se zapravo odigrala obimna operacija prošle noći u Račku. U onom momentu kad sam ja stigao u Račak, bilo je otprilike devet ujutro, ja sam lično otišao u Račak i video sam svojim očima nekoliko leševa. Bilo je leševa starijih ljudi, onda sam takođe pripremio sastanak sa komandantom brigade Uroševca koji je trebalo da se pojavi 16. januara.

PITANjE:

            Pre nego što pređemo na taj sastanak, mogu li da vas pitam gospodine šta ste još primetili. Da li ste bili u jednom kraju koji se zove Udolina?

SVEDOK:

            Da, bio sam, ali to je bilo posle sastanka.

PITANjE:

            Onda ću pokušati da idem hronološkim redom. Pokušali ste da organizujete sastanak sa kim?

SVEDOK:

            Sa pukovnikom Delićem, komandantom brigade iz Uroševca.

PITANjE:

            To je 243. brigada?

SVEDOK:

            Tačno. On se nije pojavio, ali pojavio se njegov oficir za vezu, potpukovnik Petrović.

PITANjE:

            Da li ste poveli svog čoveka da uzima beleške sa tog sastanka?

SVEDOK:

            Jesam i te beleške su priložene ovde.

TUŽBA:

            Časni sude, imamo jedan prilog na dve strane da tiran 16. januara. To je zapisnik sa razgovora, iz posete komandantu brigade u štabu u Račku, izvinite u Uroševcu. Prisustvovalo je četiri osobe. Ovaj zapisnik verno održava sadržaj vašeg sastanka?

SVEDOK:

            Da.

PITANjE:

            Šta možete konkretno da nam kažete o ovom sastanku?

SVEDOK:

            Takođe sam pomenuo ovaj međunarodni sud i u tom trenutku potpukovnik Petrović je potvrdio da je MUP zapravo učestvovao, tačnije vršio akciju, da su imali vatrenu podršku praga od Vojske Jugoslavije, od brigade.

PITANjE:

            Vaše tvrdnje i njegova potvrda su ovde naznačeni u ovoj belešci.

SVEDOK:

            Da.

 

 

PITANjE:

            U ovoj trećoj tački kažete da ste videli strahovite stvari u Račku u koje su bili uključeni Vojska Jugoslavije i MUP?

SVEDOK:

            Da.

PITANjE:

            Ubijeno je 50 ljudi u jednoj koloni?

SVEDOK:

            Tačno.

PITANjE:

            Šta ste mu još rekli?

SVEDOK:

            Pa, pomenuo sam da je korišćenje njegovih tenkova i teške artiljerije protiv našeg sporazuma. Naravno ja sam razgovarao sa oficirom za vezu, to nije bio komandant brigade i bio sam nezadovoljan što nije tu prisutan komandant brigade da mogu s njim lično da razgovaram i posle mog uvoda kada sam ga pita da li imate šta da kažete, vidite mislim da je to negde u 8. tački, on kaže: Štimlje je obavio MUP sa pragom, sa oklopnim vozilima praga i jednim tenkom i ja sam iz toga shvatio da je to bila podrška koju im je pružila Vojska Jugoslavije.

PITANjE:

            Znači, on zapravo krivi MUP i podršku Vojske Jugoslavije?

SVEDOK:

            Tako je. Zatim, ja u tim beleškama pominjem međunarodni sud za Jugoslaviju i govorim kako to nije prikladno ponašanje za profesionalnu vojsku.

PITANjE:

            Da li ste onda imali još jedan sastanak sa oficirima Vojske Jugoslavije, malo kasnije?

MEJ:

            Da li to hoćete da uvrstite u spis?

SEKRETAR:

            Dokazni predmet tužilaštva 177.

TUŽBA:

            Hvala.

SVEDOK:

            16-og sam se, takođe, sastao sa komandantom MUP-a u Štimlju.

PITANjE:

            Pre nego što pređemo na komandanta MUP-a u Štimlju, na to ću se vratiti kasnije, hteo bih da pređem sa vašeg sastanka sa Petrovićem, koji je bio oficir za vezu Vojske Jugoslavije, na jedan kasniji sastanak koji ste imali 14. februara, 4. februara sa Vojskom Jugoslavije, gde je, i da to uporedimo sa ovim prvim sastankom.

SVEDOK:

            Od 16. januara pokušavao sam da se sastanem sa komandantom brigade iz Uroševca i nekoliko puta sam zahtevao taj sastanak i on se nije desio do 4. januara i to je zabeleženo u belešci razgovora na stranici 18, u dnu strane.

TUŽBA:

            Ovde imamo belešku sa sastanka sa komandantom brigade u Uroševcu od februara 99 to su stranice 18,17,16 priloga. Da se vratimo na našu temu gospodine. Poveli ste svog beležnika. Imate belešku o tome o čemu se razgovaralo.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Vidimo da su bili prisutni pukovnik Kotur glavni oficir za vezu sa štabom KVM.D je pukovnik Krsman Delić.

ODGOVOR:

            Zapravo bi on trebao da bude označen slovom J.

TUŽBA:

            I Petrović čovek s kojim ste ranije razgovarali takođe je bio prisutan na tom sastanku.

ODGOVOR.

            Tačno.

PITANjE:

            Šta se desilo na ovom sastanku gospodine, i šta je od posebnog značaja.

ODGOVOR:

            Pre svega, ja sam ponovo bio nezadovoljan jer taj čovek se nije nikada nije sastajao sa mnom dok ga konačno nisam naterao da se sastane sa mnom preko pukovnika Kotura. Takođe, sam ga pitao gde ste bili tog dana i on je dosta izbegavao da direktno odgovori. Nije hteo da potvrdi nikako da je delovao zajedno sa MUP-om u operaciji Račak. Odgovorio je kako njegove snage nisu pucale na selo, nego su pucale u okolinu sela. Na druga dva sela to su Belinci i ne mogu da se setim naziva drugog sela. Ali poenta je bila u tome da on nije potvrdio da su njegove snage delovale zajedno sa MUP-om.

PITANjE:

            Da li je on potvrdio da su zapravo snage Vojske Jugoslavije bile operativne da su učestvovale.

ODGOVOR:

            Njegov odgovor je bio da su MUP i Vojska Jugoslavije delovali odvojeno ali je. teško verovati. Jer, u bilo kojoj vojnoj operaciji kada se ispaljuju pravi meci, svako hoće da osigura da koordinacija bude najtačnije moguća i ta kordinacija se obezbeđuje tako što se unapred održi sastanak na kome se raspravlja o delovima teritorija gde će snage delovati. Gde se rspravlja o tome kakav će biti lanac koordinacije gde će se pucati na šta će biti usmerena vatra, koja su sredstva kordinacije, frekvencije, radio uređaji da se obezbedi da svi deluju u istoj radio mreži i u koliko se puca pravim mecima treba po svaku cenu izbeći takozvanu prijateljsku vatru da pucate jedni na druge.

PITANjE:

            To je očigledno zar ne. Zbog čega je potrebna ova kordinacija?

ODGOVOR:

            NE želimo da snage sa iste strane pucaju jedni na druge. Zbog toga je potrebna i morala je biti potrebna kordinacija između MUP-a i Vojske Jugoslavije.

PITANjE:

            Do kog stepena u kom nivou.

ODGOVOR:

            Ja bi sigurno rekao  na nivou brigade jer je ova akcija uključivala značajne snage kako MUP-a tako i Vojske Jugoslavije. Tako da bi rekao najmanje na nivou brigade bila kordinacija možda čak i više.

PITANjE:

            Da li je pukovnik Delić potvrdio odgovornost svoje brigade i sad bi vas zamolio da okrenete stranu 17, gde vidimo vaše pitanje njemu upućeno. Da li je on bio odgovorni oficir za snage Vojske Jugoslavije na terenu u Račku 15. januara.

 

 

ODGOVOR:

            Da, u stvari on je odgovorio da je to njegova brigada i da je on odgovoran za celu brigadu. To se nije moglo poreći.

PITANjE:  

            Na strani 17 ovde vidimo da je beležnik pokušao da prikaže ceo slučaj u koji se pretvorila ta diskusija. Da li je to tačno što je ovde napisano?

ODGOVOR:

            Da, tako je išao razgovor.

PITANjE:

            Dok ste slušali šta on govori, da li ste mu verovali. Da li ste to prihvatili što je on odgovorio?

ODGOVOR:

            Ne, nisam verovao on je izbegavao odgovor i često je išao okolo naokolo da ne odgovori na pitanje.

PITANjE:

            Kako ste shvatili njegovo objašnjenje. Kako vam je izgledalo u poređenju sa objašnjenjem koje ste dobili od Petrovića, pre neki dan?

ODGOVOR:

            To se nije uklapalo Petrović je potvrdio da su korišćeni tenkovi i ... tenkovi Vojske Jugoslavije i sreća je što sam mogao da razgovaram sa Petrovićem. Vrlo brzo pošto se desila sama operacija tako da on još nije stigao da dobije mišljenje odozgo, od svog komandanta brigade.

PITANjE:

            Još jedno pitanje. Da li su vaši posmatrači ivzestili da su videli snage Vojske Jugoslavije kako pucaju na ciljeve između Račka i Belinaca 16. januara?

ODGOVOR:

            Ne.

PITANjE:

            Šta su oni rekli?

ODGOVOR:

            Rekli su mi da su videli kako tenkovi pucaju u kuće koje su se nalazile oko Račka, koji je bio okupiran.

PITANjE:

            Molim vas da se vratite na svoj sastanak od 16. januara sa MUP-om te sam vas ja prebacio na drugu temu. Sad možete da dođete na taj sastanak. To su paragrafi 45 do 50 u izjavi.

MEJ:

            Koji je to dokazni predmet.

SEKRETAR:

            Dokazni predmet tužilaštva 178.

TUŽBA:

            Časni sude ovaj dokument 16. januara sastanak sa MUP-om to su stranice 13,12,11 u prilogu. Gospodine ovo je beleška sastanka koji ste vi imali sa jednim Sevićem. On je bio načelnik MUP-a zar ne!

ODGOVOR:

            On je bio načelnik policije za Račak.

PITANjE:

            Vrlo ukratko, da li možete da nam kažete koji su značajni aspekti ovog razgovora?

 

ODGOVOR:

            Ima nekoliko interesantnih stvari. Pre svega, on je opisao operaciju kako je on vidi. Ja sam Gibelsona, koji je bio zamenik načelnika regionalnog centra pet, on je postavljao većinu pitanja. Mi smo pokušavali da utvrdimo ko je rukovodio, ko je zapovedao celom operacijom. Koliko ljudi je  njoj učestvovalo. On je potvrdio da ih je bilo otprilike sto. Sto njegovih ljudi je otprilike učestvovalo. Da je on rukovodio, ako vidite stranu dva izjave u 5 ili 6 tački odozgo on kaže da je učestvovalo oko sto, sto ljudi i pitao sam ga da li je on rukovodio sa tih sto policajaca, i on je rekao da, ako se to vas tiče.

PITANjE:

            I tokom tog razgovora da li ste mu vi rekli da zapravo Vojska Jugoslavije krivi MUP?

ODGOVOR:

            Da. Ako vidite ovde na strani malo  mesto, gde on kaže ih je bilo sto policajaca. Ja mu kažem da Vojska Jugoslavije smatra njih odgovornim, a on to odbija, poriče i kaže da je zapravo ovo bila operacija MUP-a u kojem Vojska Jugoslavije nije učestvovala.

PITANjE:

            I kakvi su vaši utisci sa ovog sastanka, gospodine?

ODGOVOR:

            To je bio još jedan sastanak na kome sam ja pomislio da se odgovori ne uklapaju sa onim što se zapravo desilo na terenu. Oni su sa velikim elanom prikazivali to oružje koje su navodno zarobili prilikom operacije. To su mitraljezi kalibra i bacači granata ali to se nije uklapalo sa mojim poimanjem toga što se desilo i izveštajima mojih posmatrača.

PITANjE:

            Paragraf 42 vaše izjave. Kako bi ste opisali ponašanje MUP-a prema KVM i albanskom stanovništvu na Kosovu.

ODGOVOR:

            U svim ovim odnosima sa MUP-om odnosima MP-a sa OEBS-om i KVM. MUP je bio profesionalan, direktan. Načelnik policije u Prizrenu je nastavio da se prikaže kao profesionalni policajac koji je svestan svojih odgovornosti i zadataka kao policajca ali mi smo na terenu utvrdili da oni imaju drugi pristup. Ljudi koji su bili na kontrolnim punktovima su bili osioni, arogantni, ponekad su tukli nevine civile, i njihovo ponašanje je bilo umereno samo onda kada smo mi bili negde u blizini. Tako da smo u nekim kontrolnim punktovima mi osnovali stalne posmatračke punktove. Jer, sam ja mislio da je to jedini način da obezbedimo da se policija normalno ponaša i drži nekih normalnih standarda.

SEKRETAR:

            Ovo je dokazni predmet tužioca sa brojem 179.

PITANjE:

            Ja sam vas amolio da nam kažete šta ste zapravo videli u Dolini i vi ste rekli u tom momentu da ćete se kasnije vratiti na to. Sada je trenutak.

ODGOVOR:

            Kada smo se vratili u Račak nam je rečeno da će ambasador Voker i general Drevenkijevič da će doći u Račak i ja sam se tada vratio u selo, a moji verifikatori su me odveli u taj deo koji vi zovete dolina. Na toj lokaciji bilo je 20 leševa, koliko sam ja mogao da izbrojim. Oni su bili poređani u jedan red. Bilo je na jednom mestu otprilike osam ili deset,  bilo je deset tela većina ih je sa malog rastojanja ubijena streljačkim oružjem svi su bili muškarci. Svima je uglavnom pucano u glavu. Nisu mi izgledali kao vojno sposobni. To su uglavnom bili stariji ljudi seljani. Neki su imali albanske kape na glavi, i izgledalo kao da je u njih pucano sa malog rastojanja.

PITANjE:

            Koliko ste vi mogli da vidite. Da li je bilo nekih indikacija a vas kao profesionalca ili kao za laika koje bi moglo da se omogući da se utvrdi da li su ti ljudi ubijeni tamo gde su nađeni, ili su preneseni.

SVEDOK:

            Stvarno ne bih mogao da kažem. Jedino čega se sećam je da su tela bila pokrivena rosom koja je tipična za jutro tako da su ubijeni verovatno ujutru.

TUŽBA:

            Da bi smo bili jasniji. U koje vreme ste vi videli te leševe.

SVEDOK:

            Ja bih rekao oko 11 sati.

TUŽBA:

            Da li ste u nekim ranijim izveštajima KVM čuli da se odvajaju žene od muškaraca i da muškarci nestaju.

SVEDOK:

            Čuo sam i sigurno kada se radi o Račku video sam jedan izveštaj psole tog incidenta, tačnije nekoliko dana kasnije. U tom izveštaju je pisalo da su neki muškarci bili pokupljeni iz svojih kuća. Moji verifikatori mi to nisu direktno saopštili, a KVM je imao izveštaje na svom nivou da je odprilike 20 muškaraca odvojeno od svojih žena i odvedeno u nekom momentu tokom operacije.

TUŽBA:

            U vreme kada su ti izveštaji pripremljeni, da li je to bilo pre ili posle pronalaženja tih tela u blizini.

SVEDOK:

            Ne mogu stvarno da kažem sigurno ali rekao bih pre.

TUŽBA:

            Molio bih za kratki odgovor. Treba da završimo u roku od 1 sat. Već ste mi govorili o stepenu koordinacije snaga koje bi bio potreban za tu operaciju u Račku i čini mi se da ste nam rekli delimično ono što sam ja očekivao da čujem. Međutim, drugi aspekat toga bi bio paljba Vojske Jugoslavije ili neke jedinice Vojske Jugoslavije. Kako se izbegavaju žrtve neprijateljske vatre.

SVEDOK:

            Pa kao što sam već rekao jedini način da se to izbegne je da se pre same operacije stvari koordiniraju i da se odredi da li će neki elementi gađati jedno područje, drugi drugo područje a to se čini tako da se na karti povuku neke crte ili da se odrede kordinacijske mere koje omogućavaju jedinicama da znaju. Aha, vi morate pucati tamo u tom trenutku na moje naređenje, a kad vaše prijateljske snage budu napredovale tad će se vatra i pokretati. Znači takvu vrstu koordinacije  treba obaviti pre same operacije.

TUŽBA:

            I moje konačno pitanje je sledeće. Ako od vas zatražimo da napravite kratki sažetak koja je vaša procena vojne operacije u Račku.

SVEDOK:

            Pa moja procena je da se radi o operaciji usmerenoj protiv veoma lako naoružanog lokaliteta tokom koje je kao modus operandi korištena teška nasumična nadmoćna vatra protiv civila i leševi koji su pronađeni po celom selu nakon što su DZ i ambasador Voker otišli, ja sam se vratio u selo i video jednu mladu devojku odprilike 18 godina i jednog 12-njeg dečaka među mrtvim telima. Zato bih ja rekao da se ovde nije radilo o legitimnoj vojnoj operaciji.

TUŽBA:

            Hvala.

MEJ:

            Pre nego što završite imamo ovde jedan dodatak vaše izjave pa bi možda bilo dobro da svedok sada kratko prođe kroz ove razne izveštaje koji su pridodani njegovoj izjavi. Tu je neki izveštaj od 17. januara ili je to 15 ili 16. januar, strane 9 i 10.

SVEDOK:

            To sam ja lično napisao.

MEJ:

            Dakle, bilo bi od pomoći ako bi nam svedok to ukratko objasnio.

TUŽBA:

            Imate li kopiju toga. Onda biste možda mogli samo kratko pomoći sucima kad je reč o onome što tu stoji.

SVEDOK:

            U redu. To se na neki način nadovezuje na ono što sam ja rekao. 15. sam bio na sastanku, poslan sam u područje Račka da nadgledam operaciju. Otišao sam u bolnicu, evakuirali smo neke od ranjenih i ja sam u tom trenutku 15. odlučio da se moramo sastati sa komandantom brigade u Uroševcu kako bi razgovarali o tim akcijama. Zatim, dalje se navodi 16. januar, tu se govori o tome da su naše patrole otišle u sam Račak, zatim sam tamo ja stigao, ono što sledi brifing, zatim sastanak u Oficirskom klubu u Uroševcu sa, tada to nije bio komandant brigade nego Petrović, oficir za vezu. Zatim, šef MUP-a i tu stoji izveštaju da dodam to znači da su ova dva izveštaja ...uvrštena u spis. I zatim sam ja brifirao zamenika šefa operacija i vođu misija i tu se onda uglavnom još prolazi kroz ostatak dana, a na kraju stoji moja procena koja čini mi se i ranije spomenuo, procena događaja onako kako sam ih ja video. To je znači naveče 16. Ja sam to pisao naveče 16. kad sam se vratio. I moja procena u tom trenutku je bila da je Vojska Jugoslavije dala podršku sa udaljenosti vatrenu podršku sa udalojenosti sa uzvisina u okolini Račka, dok je MUP išao od kuće do kuće i čistio dakle pešice u samom Račku.

MEJ:

            Molim da ovo dobije dokazni broj.

SEKRETAR:

            180.

TUŽBA:

            A sada molim vas da okrenete stranicu broj 8 vašeg izveštaja. Mislim da suci nešto žele čuti o tome. Zamolio sam dakle svedoka da pogleda stranicu broj 8 jer mislim da je to nešto drugo što vas interesuje.

ROBINSON:

            Ja bih samo želeo pitati generala na čemu je on zasnovao svoju procenu da je Vojska Jugoslavije pružila vatrenu podršku sa udaljenosti.

SVEDOK:

            To je zasnovano na razgovorima sa verifikatorima na terenu koji su tamo bili. Ja sam i sam otišao dok sam prolazio kroz selo Račak, otišao sam i na uzvisine iznad Račka gde su moji verifikatori videli teknove kako pružaju podršku. Prema tome, ja sam tu procenu dao na osnovu njihovih izveštaja i izveštaja drugih verifikatora u tom području i na osnovu moje vlastite vojne procene o tome kako bih ja izveo takvu operaciju da se radi o dobro utvrđenom, o dobro branjenom lokalitetu.

ROBINSON:

            Hvala.

 

 

TUŽBA:

            Dakle, molimo vas da odmah da veoma kratko opišete stranicu  broj 8 izveštaja aktivnosti regionalnog centra broj 1 Prizren za 17. januar 99.

SVEDOK:

            To sam napisao navečer, 17. nakon što se završila operacija toga dana. U tom trenutku bilo nam je rečeno da u jutro 17. da jugoslovenske vlasti žele da se sprovede istraga i da su jugoslovenske vlasti to želele učiniti to uz veliko obezbeđenje MUP-a. Ja sam se sastao sa generalom DZ u Štimlju, negde pre 8 sati i dogovorili smo se da ću ja odvesti tri patrole u selo Račak. I okolinu kako bismo nadgledali šta se dešava u samom selu. U samom selu u tom trenutku postojala je prisutnost OVK. Ja sam kordinirao pokrete mojih patrola dok se general DZ sastao sa istražnim sudcem. Negde oko 11 sati ona je odbila ući uz pratnju KVM i još je uvek htela ući sa jakim snagama MUP-a i oni su nedugo nakon toga krenuli i ja sam morao evakuirati patrole OEBS-a koje su se nalazile u neposrednoj blizini pucnjave.

TUŽBA:

            I još neko pitanje da to razjasnimo. Da li se sećate da li je sudkinja Marinković bila istražni sudija.

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Poznajete li pukovnika Čanglinskog.

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Jeste li vi i od njega nešto čuli pre nego što ste se evakuisali.

SVEDOK:

            Da, bio sam u kontaktu sa generalom DZ i sa Čonglinskim i to putem radija i njih dvojica su me obavestili da je sudkinja odbila ući male snage, da je odlučila ući uz jake snage i rekli su mi da se odatle izvučem ja i moji ljudi što je moguće brže i ja sam onda kordinirao evakuaciju.

MEJ:

            Hvala. Samo trenutak. U ovom izveštaju vidim neke od uslova koje su pripadnici OVK zatražili. Oni su zatražili da se MUP povuče sa brda.

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Da li je to bilo dogovoreno sa sudkinjom ili sa srpskim vlastima unapred.

SVEDOK:

            Ne, mi smo unapred bili u kontaktu sa OVK u selima nadajući se da će se oni suzdržati. Mi nismo želeli da izbije neka velika bitka i da na obe strane bude mnogo žrtava. Zato smo rekli, sitražna sudkinja doći će sa pripadnicima KVM ako je uspemo na to nagovoriti. Ona će sprovesti istragu. Prema tome, želeli smo na neki način udovoljiti obema stranama. Međutim, emocije su bile prilično uskovitlane, OVK nije želela da se to dogodi, oni nisu želeli da bude bilo kakve srpske prisutnosti u selu. Međutim, uprkos  tome uspeli smo to na neki način dogovoriti i dogodilo se da u istom času kad je ona rekla ne, ja idem sa jakim snagama MUP-a, da smo u tom istom trenutku primili poruku OVK da će se oni složiti da ona dođe ali uz ova 4 uslova. Nažalost, to je došlo prekasno. Ali u svakom slučaju ona se nije složila sa ta 4 uslova tako da je bilo prekasno.

 

MEJ:

            Ono što mene zanima je stavar principa. Stvar suvereniteta. Činjenica da sudkinja ne može ući u selo bez da joj njena vlastita zemlja pruži zaštitu. Meni se čini da je to bio problem, šta vi mislite o tome.

SVEDOK:

            Da, imate pravo. Mi nismo imali nikakvih problema s time da ona uđe sa jednom lakom pratnjom, dakle da uzme nekoliko telohranitelja. Međutim, MUP je tamo doveo kompletnu četu u oklopnim vozilima koji su bili na prilazima i oni su želeli ući u selo gotovo kao da to bude još jedna vojna operacija i to se na kraju i dogodilo. Oni su ušli u selo sa oklopnim vozilima i kompletnom podrškom.

MEJ:

            Možda je ovo pitanje bespredmetno. Ali da su pripadnici OEBS-a ostali tamo i pratili istražnu sudkinju, da li bi onda OVK takođe pucala.

SVEDOK:

            Da, oni su pucali i počeli se svetiti. Međutim, onda su se povukli zato jer ih je bilo veoma malo. I MUP je u stvari počeo pucati umesto da uđe i da samo prati sudkinju. Oni su jednostavno izveli još jednu vojnu operaciju.

TUŽBA:

            Znači to bi bila operacija i protiv verifikatora da ste tamo ostali.

SVEDOK:

            Da, da se tamo ostali. To je upravo bila bojazan koju smo imali ja i DZ i ostali. Mi bismo tamo bili uhvaćeni u unakrsnoj vatri da smo ostali.

TUŽBA:

            Izvinjavam se časni sude, nisam baš zapamtio dokazne brojeve. Da li smo ovoj stranici 8 dali dokazni broj.

SEKRETAR:

            To će biti dokazni broj 181.

TUŽBA:

            Još jedno pitanje ako mi dozvolite pitanje koje sam zaboravio postaviti to će biti moje poslednje pitanje. Gospodine, da li ste vi saznali da li su srpske snage pretrpele neke gubitke 15. januara 1999. u incidentu.

SVEDOK:

            Kasnije sam saznao da su oni imali žrtava, tj. da je jedan od njihovih pripdanika ozleđen.

TUŽBA:

            Vojno gledano, iz vojen perspektive, kakva je razlika u žrtvama na dve strane.

SVEDOK:

            Pa, ako s jedne strane imate 50 uglavnom civila ili ja bih radije rekao civila, a s druge strane jednog ranjenog onda se meni čini da to mesto nije bilo dobro branjeno.

TUŽBA:

            Hvala, to su bila moja pitanja.

KVON:

            A ostali dokumenti.

TUŽBA:

            To je sve ušlo kao dokazni predmet pod 92. bis zar ne.

KVON:

            A ovi sastanci sa zapovednicima OVK, beleške.

MEJ:

            Bilo bi dobro da i kroz to prođete.

 

TUŽBA:

            Svakako, ja sam samo sledio vaše instrukcije jer ste vi rekli da želite da se zabavimo samo sa ove dve stvari. Ja ću to sada vrlo rado obraditi.

MEJ:

            Strana 7 i dalje mislim da bi to bilo od pomoći.

TUŽBA:

            Dakle, molim vas da pogledate stranice 7 i 6. To je 17. januar, zapisnik sa razgovora sa ljudima koje ste već pominjali, odnosno čovekom kojeg ste već pomenuli po imenu Drini. Šta nam možete reći o tome.

SVEDOK:

            To je bio sastanak koji sam imao nedugo nakon toga 17. januara sa OVK, to je bio sastanak o Račku. Činilo se da je komandant Grini u to vreme u tom trenutku bio veoma razočaran akcijama. On mi je u tom trenutku rekao da je selo bilo veoma slabo branjeno, a to su naši verifikatori potvrdili i on je rekao da je taj napad u stvari poslužio da se među ljudima stvori atmosfera straha, a to su kasnije nezavisno potvrdili i naši ljudi. Nakon što se dogodio Račak mi bi smo u nekoliko navrata primili telefonske pozive u dva sata ujutru, u nekim drugim selima seljana koji su bili prestravljeni zato jer je MUP ili neidentificirano belo vozilo prošlo kroz selo u 2 sata ujutru i oni bi uvek govorili, ne želimo da se i nama dogodi Račak. Prema tome, Račak je u stvari stvorio atmosferu straha u celom Kosovu.

TUŽBA:

            Znači, to je bio sastanak na kojem se razgovaralo o tome šta se dogodilo itd. i želeli smo se tada pobrinuti, osigurati da odgovor OVK bude suzdržan i da oni nastave poštovati principe dogovorenog sporazuma.

SEKRETAR:

            Dokazni predmet optužbe 182.

TUŽBA:

            Hvala. Dakle, pretpostavljam da želite da prođemo i kroz ostale dokumente. U redu. 28. januar 99. godine, strana 5, to je izgleda zapisnik razgovora sa Drinijem u kući za sastanke OVK.

SVEDOK:

            Da. To je bilo nakon događaja u Rugovu gde je od prilike 25 Albanaca ubijeno, u ovom slučaju njih većina izgledali su kao pripadnici OVK. I ja sam u tom trenutku sa Drinijem želeo razgovarati o otvaranju raznih terenskih ureda i o tome kakvi bi mogli biti njegove reakcije u različitim područjima. On je u jednom trenutku pokušao nametnuti rok za KVM. Ja mislim da u četvrtoj tački odozgo njemu objašnjavam da se KVM ne bavi rokovima. Da ne poštuje rokove. To je bio jedan redovan sastanak sa Drinijem.

TUŽBA:

            Vaš opšti utisak o sastancima sa Drinijem.       

SVEDOK:

            Pa kratko rečeno, on je bio profesionalni vojnik u JNA, prošao je kroz štabsku školu, u stavri išao je u štabsku školu sa komandantom 549. brigade, pukovnikom Delićem. To je jedna interesantna situacija da se nađete u jednoj takvoj vrsti situacije.

SEKRETAR:

            Dokazni materijal optužbe 173.

TUŽBA:

            Zatim tu imamo neke stranice pisane rukom. Datum je 26. februar 99. godine, 4. mart 99. Ovo od 4. marta nosi naslov ono što je rekao Drin da li je to vaš rukopis.

SVEDOK:

            Ne, to je rukopis Daglasa Janga, on je bio jedan od mojih verifikatora i on je bio na tom sastanku. Ja lično nisam bio na tom sastanku. Na tom sastanku je Drini upozoren zato što je pucano na srpska sela i to je trenutak u kojem on spominje da poznaje ženevske konvencije. I mi smo izričito rekli da neki od problema sa kojima se mi suočavamo proizlaze iz nekontrolisanog ponašanja nekontrolisanih elemenata naobe strane.

SEKRETAR:

            Dokazni predmet optužbe 184.

TUŽBA:

            A sada beleška od 26. februara. To je neki drugi rukopis.

SVEDOK:

            Da. Sastanak 26. februara bio je sastanak na kojem je beleške sastavljao kapetan Vajlfo. Na tom sastanku koji je održan nakon incidenta u Ran Dubravi, to je još jedan incident u kojem je OVK napadnuta od strane MUP-a. Ran Dubrava je malo selo blizu Prizrena. I to je opet bio sastanak da se razgovara o tim događajima.

SEKRETAR:

            Dokazni predmet 185.

TUŽBA:

            I konačno sastanak na kojem vi izgleda niste bili prisutni, 23. januar u Koštricama ali pretpostavljam da su ljudi koji su ovo napisali da su verifikatori.

SVEDOK:

            Da, Majk Mor, bio je drugi u lancu zapovedanja. U mojem regionalnom centru. A drugi su bili moji verifikatori.

TUŽBA:

            O čemu je značaj ovog dokumenta.       

SVEDOK:

            Ovaj dokument od 23. januara koji se održava nakon  zasede u Beloj Crkvi. Tamo smo razgovorali o izgledima za budućnost i to je još jedan sastanak gde je on pokušao nama nametnuti pravilo od 15 minuta. Ako ne preduzmete nešto u roku od 15 minuta pre nego što se dogodi neki incident, onda će se oni sami pobrinuti za to. Ja sam im tada ponovo rekao da se ne bavimo takvim rokovima.

TUŽBA:

            I na tim sastancima je jasno da KVM objašnjava OVK uslove pod kojima ste vi delovali.

SVEDOK:

            Tako je. Mi smo uvek pokušavali biti nepristrani, po mom mišljenju  bili smo nepristrani.

TUŽBA:

            Hvala, nemam više pitanja. Ovo je bio zadnji dokument.

SEKRETAR:

            Dokazni predmet optužbe 186.

MEJ:

            Sada idemo na pauzu. Nastavljamo raspravu u 17.15. generale molim vas da imate na umu tokom ove pauze ili onih drugih pauza da ne smete ni sa kim razgovarati o vašem svedočenju dok se ono ne privede kraju.

SVEDOK:

            Svakako.

MEJ:

            Sednica se prekida. Molim ustanite.

PAUZA

 

MEJ:

            Izvolite gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U saradnji sa albanskim teroristima da li ste učestvovali u pripremi nelegalne, kriminalne agresije NATO na Jugoslaviju.

ODGOVOR:

            To je besmisleno. Nisam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, vaš odgovor je niste. Je li tako?

SVEDOK:

             Koje je bilo vaše pitanje? Da sam ja pripremao NATO? Da sam ja sarađivao s nekim? Ja nisam sarađivao ni sa kim. Ja sam bio  nepristrasni međunarodni posmatrač.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. To ćemo utvrditi. Vi ste svoju izjavu počeli  tvrdnjom, u prvoj rečenici, da ste svedok zločina. S obzirom na to da vi niste pozvani da presuđujete da li je nešto zločin, ili ne. recite mi koje ste izveštaje zvaničnih državnih organa Jugoslavije, ili sudskih organa, ili eksperata, imali u vidu kad ste davali takvu ocenu da ste svedok zločina?

ODGOVOR:

            Moja procena data je u svetlu mog mišljenja kao i događaja koje sam video na terenu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste rekli da je zadatak OEBS-a bio da verifikuje i prati da li sve strane u sukobu poštuju sporazum Holbruk-Milošević. Koje su to bile strane u sukobu i da li je po vama teroristička organizacija tzv. UČK mogla da ima tretman strane u sukobu. To imate na strani dva u poslednjem pasusu.

ODGOVOR:

            Strane koje su učestvovale u Sporazumu su .. vlast sa jedne strane i UČK i albanski meštani na drugoj strani. Što se tiče toga da li je postojao sukob ili ne, to je pravno pitanje za koje ja nisam kvalifikovan da na njega odgovaram.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A vi ste zapravo hteli da učinite OVK legitimnom snagom, a kao način za to između ostalog ste želeli da je postaknete da bude pristupačnija. Je li to tačno?

ODGOVOR:

            Ja ne razumem vaše pitanje? Pristupačnija a zašta?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pristupačnija za saradnju.

ODGOVOR.

            Misija za koju sam ja smatrao da jeste misija OEBS-a je verifikacija Sporazuma između vas i gospodina Holbruka. A taj Sporazum je imao nekoliko elemenata jedan od njih je bio poštovanje prekida vatre kao i smanjivanje nivoa srpskih snaga i poštovanje ljudskih prava. Da bi to ostvario imao sam kontakte sa OVK kako su se oni zvali UČK, i sa albanskim stanovništvom kao i lokalnim predstavnicima srpskih vlasti uključujući MUP, Vojsku Jugoslavije i srpskih organa.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja govorim o tome da ste hteli da učinite OVK legitimnom snagom i da ste u tom smislu želeli da je podstaknete da bude pristupačnija i zato vas podsećam na dokument  druge strane, čiji ste vi autor. Koji je obelodanjen uz vašu izjavu pod naslovom Sprovođenje mera održavanja kontakta. To je na strani broj 03036214 srpska verzija pod tačkom 4, i doslovce piše "međutim, ukoliko OVK želi da bude"...

MEJ:

            Samo trenutak, gospodine Miloševiću, ukoliko želite da reprezentirate neki dokument svedoku. On mora da ga vidi da bi mogao da odgovori. Da li je ovaj dokument uveden u spis.

SEKRETAR:

            Mislim da nije, časni sude. Ja se ne sećam ovog konkretnog dokumenta da li je on bio uveden u spis ili ne. Ali  moj pomoćnik to upravo proverava.

MEJ:

            Pokušajte da ga nađete molim vas.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            U dokumentu doslovce piše: "Međutim, ukoliko OVK želi da bude priznat kao legitimna snaga kojoj se veruje, on se mora potstaći da bude pristupačniji". Dakle, u funkciji predstavljanja terorističke organizacije kao legitimne snage. Molim vas ovo uvedite kao dokazni predmet. To je OEBS verifikaciona misija. Vi ste autor tog dokumenta. Evo izvolite, u celini.

MEJ:

            Dajte da nađemo taj dokument pre svega. Da li imate englesku verziju, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nemam, ali imam srpski prevod sa oznakom suprotne strane i piše prevod orginal engleski 03036212. Evo, možete ga uzeti. Zašto ste se bavili time šta je potrebno da se uradi da OVK bio legitimna snaga i to snaga kojoj se veruje?

ODGOVOR:

            Ja verujem da je posao bilo koje međunarodne snage kao što je KVM da se uspostavi poverenje između svih strana u sukobu. U ovom slučaju verujem da je dokument na koji se pozivate dokument koji je procenjivao neke ciljeve, neke mere koje treba ostvariti ukoliko dođe do sporazuma između srpskih vlasti i ... strane i u tom slučaju trebalo je da uspostavimo jedan režim ne samo za retifikacije već i praćenja kao što smo mi to zvali. Praćenje u senci, da budemo u pratnji obe strane posle uspostavljanja sporazuma da bi smo obezbedili da se obe strane pridržavaju Sporazuma a celo pitanje poverenja što se toga tiče nema nikakve sumnje da smo radili sa srpskom stranom i sa albanskom stranom verujući da treba između njih da se razvije poverenje kao između njih i međunarodne zajednice.

TUŽBA:

            Mislim da smo upravo našli taj dokument koji je označen kao NN6, on nije uveden u spis,  ali jeste prevod orginalne izjave ovog svedoka.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Zašto ste se vi bavili time da je potrebno da OVK bude legitimna snaga? Povezujem  ga sa pitanjem  koje vam je postavio gospodin Kvon. Da li vi smatrate da terorističke grupe mogu da se u bilo kojoj državi dovedu u tretman legitimne strane u sukobu?

ODGOVOR:

            Ja vam mogu reći, kako sam ja pokušavao da radim sa obe strane a to uključuje i srpske vlasti. Ja sam pokušavao da razvijem jednu dozu poverenja, jednu atmosferu u kojoj bi mogao da od njih tražim neke stvari i da od njih dobijem određene informacije tako da mogu da verifikujem da se Sporazum poštuje. U tom sporazumu koji ste vi potpisali sa gospodinom Holbrukom predviđeno je određeno ponašanje vaših snaga i albanskih lokalnih snaga, a neke od njih su bili samozvani OVK. Lokalni organi vlasti albanski orani vlasti i albansko stanovništvo. Mi smo se trudili da budemo apsolutno nepristrasni i da verifikujemo pridržavanje obe strane ovog Sporazuma. Mi nismo pokušavali da ih učino legitimnim, a da bi smo radili sa albancima morali smo da razvijemo to isto poverenje koje smo morali da razvijemo i sa vašim snagama.

MEJ:

            Imamo li taj dokument konačno.

TUŽBA:

            Imam jedan primerak, možemo da napravimo još kopija vrlo brzo ali da bi smo bili fer prema svedoku, moramo da mu pokažemo ovaj dokument odmah, da bi on mogao da odgovori na pitanje.

MEJ:

            Jeste, svedok mora da vidi ovaj dokument.

TUŽBA:

            To je NN2B, čini mi se.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja sam citirao tačku 4 pod A ona je na trećoj strani deo koji piše: međutim, ukoliko UČK želi.

MEJ:

            Molim vas uključite mikrofon.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Mikrofon je uključen. Ja sam citirao ovaj dokument svedoka.

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, prevodioci vas ne mogu čuti. Govorite u mikrofon. Da li je svedok dobio dokument NN.

SVEDOK:

            Da, dobio sam.

MEJ:

            I mi smo ga dobili zajedno sa svežnjem dokumenata koji idu uz ovog svedoka.

ODGOVOR.

            To je taj, koji ja imam pred sobom. On je pomenut kao planski dokument koji nikad nije ostvren, ali tokom pregovaranja u Rambujeu mi smo vršili određeno planiranje za slučaj da bude postignut sporazum i razmišljali smo o merama koje bi bile potrebne u slučaju da se sporazum postigne. To se vidi iz uvoda.

MEJ:

            Dok smo kod toga. Da li se tu negde pominje da oni treba da se pretvore u legitimnu organizaciju kao što tvrdi optuženi?

ODGOVOR:

            Ako pogledate paragraf 4 gde piše OVK tu se govori o želji OVK da budu priznati kao legitimna snaga koja se može verovati a ne o tome da mi želimo da ih priznamo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja sam citirao rečenicu upravo u toj tački 4 pod A gde vi kažete "međutim, ukoliko UČK želi da bude priznat kao legitimna snaga kojoj se veruje on se mora podstići da bude pristupačniji". I to je suština citata ovog dokumenta koji ja prilažem, ali moramo da idemo dalje. Ja vas pitam da li vi pravite razliku između sporazuma.

MEJ:

            Čini mi se da ovo neće imati značaja, dajte da uzmemo broj za ove predmete.

SEKRETAR:

            To će biti dokazni predmet odbrane D20.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li pravite razliku između političkog sporazuma između Vlade Republike Srbije i političkih predstavnika kosovskih Albanaca i terorista koji ubijaju, kidnapuju i vrše sve moguće druge zločine na terenu?

ODGOVOR:

            U ovom slučaju moja dužnost na terenu je bila da verifikujem sporazum. Sporazum je tražio da obe strane tj. srpskih vlasti i od vaše strane na Kosovu i od predstavnika kosovskih Albanaca svih vrsta da se pridržavaju odredaba sporazuma, a to je značilo da se ponašaju u skladu sa ljudskim pravima. A jedan od načina da se obezbedi je da se, pošto je prekid vatre, jedini način na koji sam mogao ja to da verifikujem i da obezbedim da se on poštuje je da budem u kontaktu sa svim stranama. Na vašoj strani i na albanskoj strani.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da idemo s kraćim  i odgovorima, molim vas. Da li je UČK, po vašem stanovištu, teroristička organizacija ili nije? Samo recite da ili ne?

ODGOVOR:

            Po mom mišljenju OVK je organizacija koja se pojavila kao izraz težnje albanskog stanovništva na terenu. To je bila jedna skoro pobunjenička organizacija. To je jedna grupa paramilitarnih snaga.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da li vam je poznata tvrdnja američkog predstavnika za Balkan Roberta Gelbarda da je u pitanju teroristička organizacija. Ja sam tu izjavu uveo kao dokaz, pa neću sad ponovo da je uvodim. Da li vam je poznato to?

ODGOVOR:

            Ne, nije mi poznato.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A sigurno ste upoznati sa Rezolucijom Saveta bezbednosti 1160 od 31. marta 1998. i Rezolucijom 1199 od 23. septembra 1998, zatim Rezolucijom 1203 od 24. oktobra? Sve te rezolucije govore o terorizmu na Kosovu. Da li je to tačno? I onda, zašto se zalažete da jedna teroristička organizacija dobije svoj legitimitet?

MEJ:

            To nije fer pitanje ovom svedoku zbog toga što ono pogrešno odražava ono što je on rekao. On se nije zalagao za njihov legitimitet, on je govorio da je morao da bude u kontaktu sa obe strane. Ja sam vam ranije govorio gospodine Miloševiću da gubimo mnogo vremena tako što ponovo i ponovo argumentujemo neke stvari koje ste već izneli i na koje je svedok odgovorio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Objašnjavate u vašoj izjavi da je KDOM stupio, praktično da je postao jedinstven sa Kosovskom verifikacionom misijom, to je na strani 3, pasus 4, praktično, kako kažete, stopio se sa Kosovskom verifikacionom misijom. Međutim, Drevenkijevič je prilikom saslušanja 11. aprila 2002. godine naveo da je jedan deo KDOM-a ostao nezavistan i to baš američki KDOM koji je sve vreme ostao na Kosovu. On je doslovce rekao, ja ga citiram: "Najjači KDOM je bio američki koji je imao 60 ljudi, a kasnije 120 ljudi. Mi smo uspeli da apsorbujemo deo tog američkog KDOM-a, ali ne sve i onaj deo KDOM-a američkog koji je ostao nezavistan ... sve vreme na Kosovu i ostaje na Kosovu". Je li tako ili ne? Mislim, ko govori istinu - vi ili on? Vi tvrdite da se KDOM stopio sa Verifikacionom misijom, on tvrdi da je jedan deo ostao nezavistan od Verifikacione misije.

 

 

ODGOVOR:

            Kada se pojavio, kada je na terenu, većina KDOM-a je bila apsorbovana u KVM i taj sporazum koji ste vi potpisali sa gospodinom Holbrukom zapravo govori o tome da će OEBS da apsorbuje KDOM-e koje se nalaze na terenu. I upravo se to desilo na terenu u mom regionalnom centru. Ja sam preuzeo pod svoju komandu delove britanskog KDOM-a i američkog. Ali, takođe, verujem da postoje delovi američkog KDOM-a koji su ostali izvan KVM-a.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, to ste znali i onda. Zašto ste samo jedan deo američkog KDOM-a uspeli da apsorbujete i ko vas je u tome sprečio. Da li ste uložili bilo kakav protest Savetu OEBS-a ili Savetu bezbednosti zbog nemogućnosti da američki KDOM stavite u okvire KVM-a?

ODGOVOR:

            Kao što sam vam rekao, ja sam imao jedan deo američkog KDOM-a pod svojom komandom u KVM-u, imao sam mogućnost na mom terenu da rukovodim svojim snagama bez ikakvih teškoća.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali pretpostavljam da nije sporno da je prema sporazumu KDOM morao da bude utopljen u Verifikacionu misiju, pretpostavljam da to nije sporno? Da ili ne?

ODGOVOR:

            Pa, u stvari, neki sporazimi koji su postignuti na višem nivou nisu bili moja odgovornost. Meni su date snage koje su uključivale američku Kosovsku diplomatsku posmatračku misiju, britansku, te delove koje sam ja imao, koji su bili podređeni meni. Ja sam ih koristio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li se onda može zaključiti, da su članovi američkog KDOM-a koji se nisu utopili u KVM na Kosovu postupali protivno sporazumu? Da ili ne?

ODGOVOR:

            Morali biste njih to da pitate, jer sve snage KDOM-a i KVM-a koje sam ja video su delovali u skladu sa sporazumom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste imali komunikaciju sa američkim KDOM-om koji nije bio pod kontrolom KVM-a? Da li ste od njih dobijali izveštaje?

ODGOVOR:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Na kojim mestima su bili raspoređeni članovi američkog KDOM-a koji nisu bili pod vašom kontrolom kao, na primer, u Račku, Dragobilju, Glođanima, tim mestima?

ODGOVOR:

            Ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne znate? A zašto, po vašem mišljenju, nije došlo do sporazuma, vašeg sporazuma sa Albancima? Da razjasnim pitanje, prilikom saslušanja Drevenkijevič je 11. aprila izjavio: "Mi smo shvatili da je jedan od razloga zašto nije došlo do sporazuma sa kosovskim Albancima koji su se nadali da će da bude to tandem sporazuma koji smo u Beogradu potpisali u oktobru, je bio, što je bila javno objavljena pretnja da bilo koji kosovski Albanac koji je imao bilo kakav dogovor sa ambasadorom Hilom, bilo kime iz međunarodne zajednice, da bi se oduzela aktivnosti OVK ili će biti ubijen. "

            Tako da očigledno nije postojao sporazum sa albanskom stranom na bilo kom nivou i mislim da je to jedan od faktora zašto nije bilo takvog sporazuma".

            Da li se slažete sa tom ocenom?

ODGOVOR:

            Ja ne znam za tu izjavu generala Drevenkijeviča i ništa od toga što govorite mi nije poznato.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, i ako ne znate za izjavu, da li ste znali za pretnje UČK da će da ubiju svakog Albanca koji nešto potpiše?

ODGOVOR:

            Ne, ne znam za tu pretnju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali poznato vam je iz vremena kad ste bili na Kosovu da su pojedini Albanci koji su bili lojalni građani Srbije bili ubijeni od OVK i bili žrtve zato što su se oglušili o ove pretnje OVK. Da li vam je to poznato?

ODGOVOR:

            Nije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ni to nije poznato? Dobro.

            Vi ste bili na čelu Regionalnog centra, kako što ste objasnili. Kad ste došli vaša prva iskustva su bila da su srpske snage, kako ih ovde zovu, sve vreme bile kooperativne i imali ste slobodan pristup lokalnim predstavnicima. Je li to tačno?

ODGOVOR:

            Jeste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Šta se onda desilo da se taj odnos promeni? Da li je u pitanju vaše nepostupanje po sporazumu?

ODGOVOR:

            Šta se dogodilo da se promeni šta, nisam razumeo?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da se promeni to što ste konstatovali da su srpske snage sve vreme bile kooperativne i imali ste slobodan pristup lokalnim predstavnicima. To ste potvrdili da je tačno. E, dakle, šta se desilo da se taj odnos promeni? Da li je u pitanju vaše nepostupanje po sporazumu?

ODGOVOR:

            Odnos srpskih snaga u mojoj zoni odgovornosti je bio odnos saradnje, uglavnom. Kad sam hteo da imam sastanak sa njihovim predstavnicima ja bih uglavnom dobio taj sastanak. Posle Račka, međutim, komandant brigade u Uroševcu se nije ponašao onako kako se ponašao komandant brigade u mojoj zoni odgovornosti. On je odbio da se sastane sa mnom i zapravo se nije sastao sa mnom. Cele tri nedelje sve dok ga nije ubedio na moj zahtev pukovnik Kotur. Tako da to sigurno nije bilo zbog promene u ponašanju bilo mojih verifikatora, bilo mene samog.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A ja bih vas podsetio u dokumentu koji je dala druga strana, čiji ste vi autor, koji je obelodanjen uz vašu izjavu pod naslovom "Prvi utisci, Prizren, Regionalni centar" na strani broj 03036093 - srpska verzija ili K0075622 - engleska verzija, pod tačkom 3, poslednji pasus, doslovce piše: "Sve vreme srpske vlasti su bile kooperativne i imali smo slobodan pristup lokalnim predstavnicima."

            Evo, ja ću i taj vaš papir da priložim, imam ga i na srpskom i na engleskom. Izvolite.

MEJ:

            Molim poslužitelja da to preuzme.

            Dajte jedan primerak svedoku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja bih da idem dalje, da ne bismo gubili vreme.

MEJ:

            Ne, ako nešto hoćete da pokažete svedoku, onda on mora da ima priliku da to pogleda. Iz kog dela ste citirali taj deo svedoku, gospodine Miloševiću? Gde je taj pasus?

 

TUŽBA:

            To je na početku druge strane, tu piše da su srpski predstavnici bili raspoloženi za saradnju i mi smo imali slobodan pristup lokalnim predstavnicima. To je datirano 23. decembra, to su bili moji prvi utisci, pošto sam stigao nedelju dana ranije. Ja to ne sporim. I u tom momentu predstavnici srpskih vlasti zaista su bili spremni na saradnju. Ja sam imao njima pristup i bio sam...

MEJ:

            Broj za identifikaciju, dokazni predmet?

SEKRETAR:

            D 21.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, vi ste u  izjavi, na strani 7, u prvom pasusu, posebno istakli da je Delić, to je komandant brigade s kojim ste razgovarali, naglasio da Lončar nije njegov komandant.

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je poznato da je postojala Komisija Savezne vlade za saradnju sa OEBS-om.

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ta Komisija, uključujući i Lončara, nije mogla biti u lancu komandovanja ni Vojske ni policije. Da li vam je to poznato?

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I da li vam je poznato da je Lončar postao član te Komisije, u stvari taj koji će biti u Prištini za saradnju sa OEBS-om upravo na zahtev Vokera, s obzirom na njihovu saradnju nekadašnju u Istočnoj Slavoniji, da su se poznavali i dobro sarađivali? I to vam je poznato.

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato da je inače u Komisiji Savezne vlade bilo 16 članova, da je Lončar bio penzioner koji je na zahtev Vokera stavljen u taj tim da bude u Prištini, inače predsednik Komisije Savene vlade koga je imenovala Savezna vlada. Na čelu tih 16 članova bio je Nikola Šainović, potpredsednik Savezne vlade. Da li vam je to poznato?

 

ODGOVOR:

            Nisu mi poznati svi ti detalji koje ste spomenuli, ali bilo mi je poznato da je Šainović bio na čelu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U vašoj izjavi vi se bavite razmenom razgovra vas i Delića, i koliko sam shvatio on je tada rekao ja samo radim svoj posao i sprečavam teroriste da se spremaju sa oružjem. On je štitio granični pojas. Je li tako?

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To inače ima i u ovom tekstu koje je obelodanilo tužilaštvo, koje bi takođe hteo da uvedem. Vi ste ga potvrdili, ali ja želim da on uđe u zapisnik. To je vaš tekst. "Ja samo radim svoj posao i sprečavam teroriste da se infiltriraju sa oružjem. Moje lično mišljenje da nam možete pomoći samo na jedan način. Da izvršite pritisak na Albaniju kako bi prestala sa isporukom oružja preko granice". Vi kažete slažem se Rezolucija Saveta bezbednosti da traži od Albanije da prestane sa prebacivanjem oružja i tako dalje. Nadam se da to nije sporno.

MEJ:

            Da vidimo taj dokument.

SVEDOK:

            Da, to je zapisnik sastanka koji smo već videli. Delić je to rekao i ja sam to potvrdio.

MEJ:

            Da li je to dokazni predmet koji već imamo.

            Dobro, onda nema potrebe da se to ponovo označi kao dokazni predmet.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            On je tražio od vas da izvršite pritisak na Albaniju da prestane sa prebacivanjem oružja, i vi ste se s tim složili. Je li tako? Malopre sam vam to citirao,  jer  je to u Rezoluciji Saveta bezbednosti koja traži od Albanije da prestane sa prebacivanjem oružja. Je li tako?

ODGOVOR:

            Ja sam se složio s time da moram izvršiti pritisak na albansku stranu. Ali očito da nisam mogao izvršiti pritisak na državu Albaniju. No, na svakom sastanku koji sam imao sa OVK i njihovim lokalnim predstavnicima ja sam ih ukorio i rekao da da moraju osigurati da se više ne krijumčari oružje preko granice.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U vašem području bilo je žestokih borbi između terorista i regularnih snaga Vojske Jugoslavije i policije. Je li to tačno? Vi u stvari to kažete na strani 3, poslednji pasus u vašoj izjavi. Dakle žestokih borbi između terorista i regularnih snaga Vojske i policije.

ODGOVOR:

            Bilo ih je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Taj region, koji je bio u vašoj nadležnosti, bio je jedno od uporišta UČK. Je li to tačno?

ODGOVOR:

            Pa ovisno o tome, na koji način definišete uporište. Tamo je bilo jako prisustvo OVK kao i u drugim područjima.

 

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačna konstatacija da je kosovski pogranični region bio i ostao krijumčarski put koji se trguje drogom, oružjem, ljudima i da je samo ukidanje OVK moglo da osigura granicu. Da li je tačna ta konstatacija?

ODGOVOR:

            Pa granično područje, definitivno je bilo područje na kom je bilo dosta krijumčarenja preko granica. A sada da li bi ukidanje OVK bilo način da se to zaustavi ja ne mogu reći da li bi to radilo ili ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Upravo to piše u ovom dokumentu koji je takođe registrovan od strane preko puta, to je vaš izveštaj. Kaže: "nekoliko vekova kosovski pogranični region korišćen je kao važan krijumčarski put, trgovalo se i danas se trguje drogom, duvanom, novcem, ljudima, stokom, i u poslednje vreme oružjem i pripadnicima OVK. Ako se OVK i potpuno ukine, nedostatak reda i zakona u Albaniji kao i odgovarajućih albanskih graničnih patrola prisiliće zakonske organe vlasti Kosova da osiguraju svoje granice".To je takođe verifikaciona misija. Molim vas da i to uvedete.

            Vi ste sigurno bili upoznati s tim da OVK nabavlja oružje, čak i rakete, to su vam lično govorili. Je li to tačno?

ODGOVOR:

            Ja sam čuo glasine o tome.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Samo glasine. Vama nisu to govorili?

ODGOVOR:

            Ko bi mi to rekao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa evo u dokumentu druge strane čiji ste vi autor, koji je obelodanjen uz vašu izjavu pod naslovom Zapisnik o razgovoru, poseta od 17.01.99 na strani broj 0303595 srpska verzija tačka 8 a engleska verzija strana broj K0075715 tačka 8 piše da vam je regionalni komandant OVK Drini rekao da ima potrebe nabavke oružja za vatru sa posebnim gađanjem, eventualno raketa tipa "kaćuša". Znači, ne glasine nego vam je on to rekao i ako se vi toga ne sećate. Je li tako?

MEJ:

            Dozvolite svedoku da odgovori na ovo pitanje. Generale, možete li odgovoriti na to ili želite prvo videti dokument.

SVEDOK:

            Mislim da je dokument ovde, časni sude. Samo trenutak.

MEJ:

            Od 17. januara ako sam to dobro shvatio sastanak sa Drinijem. To je dokazni predmet 182 za  zapisnik.

SVEDOK:

            A, pronašao sam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Evo ovde citiram vam D to je Drini. A inače piše D-Drini regionalni komandant ... brigadni general Mazonev i C-Kris ... oficir za vezu i tako dalje, nije bitno... u kontekstu razgovora izloženosti i posebnoj vatri "govorio o potrebi nabavke oružja za vatru sa posebnim gađanjem. Eventualno raketa tipa"kaćuša".

ODGOVOR:

            Da, on je to rekao pretpostavljam da jeste.

 

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Imam ovde i engleski tekst vašeg zapisnika To je u vašem izveštaju. Dakle, ne radi se o glasinama nego o obaveštenju koje ste dobili na sastanku s komandantom koga zovete Drini. A inače ste maločas pomenuli da ste imali s njim redovne sastanke, upotrebili ste izraz redovni sastanci. Je li tako?

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A šta ste vi kao KVM preduzeli da sprečite takve aktivnosti, koje su očigledno kako smo maločas konstatovali bile suprotne Rezoluciji Saveta bezbednosti i zadacima koje ste imali. Šta ste preduzeli da sprečite takve aktivnosti?

ODGOVOR:

            Pa mi smo pre svega, preduzeli to da se održavaju ti sastanci sa obe strane a pogotovu sa albanskom stranom. Isto tako patrolirali smo u onoj meri u kojoj je to bilo moguće područje oko granice. Međutim, problem s kojim smo bili suočeni je bilo to da nam srpske snage nisu dozvoljavale da se približimo granici i da imamo slobodu kretanja koja nam je bila zagarantovana sporazumom, slobodu kretanja u tom području. Tako da su nas u tome da obavljamo svoj posao delimično sprečavale i srpske snage.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To je kontradikcija sa onim što ste maločas konstatovali da vas nisu sprečavali, da su bile koperativni. Jesu li vas sprečavali ili vas nisu sprečavali?

ODGOVOR:

            Rekao sam da su bile koopertivne u našim kontaktima. Nisam rekao da su bili koperativne u tome da su nam dozvolile slobodu kretanja u svim područjima gde smo trebali imati slobodu kretanja. Ali kada bi ja nešto tražio, Kada bi tražio da se održi sastanak, onda bi obično dobio pristanak za to.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste dobro znali da postoje planovi OVK za obnavljanje neprijateljstava, januara 99 godine i da su sledeći koraci OVK prenošenje kampanje u gradove. Oni su vas o tome obavestili. Je li to tačno?

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ako nije tačno onda vas podsećam da u dokumentu čiji ste vi autor koji je obelodanjen uz vašu izjavu na strani 03035957 srpska verzija tačka 4 i 8 i engleska K00757520 tačka 4 i 8 doslovce piše: "planovi za obnavljanje neprijateljstava su gotovi, prenošenje kampanje na gradove, aktivan je element sledećih vojnih koraka UČK". Tu je i ovaj dokument.

MEJ:

            Koji je datum tog dokumenta?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Evo sad ću vam reći. Zapisnik sa sastanka sa OVK 23. januar 1999 godine, 15,00 Morut, Kos, ... Vedrini, 1,2,3,4, odozgo "planovi OVK za obnavljanje neprijateljstva na širem planu su gotovi".

MEJ:

            Samo trenutak, gospodine Miloševiću, čekajte da pronađemo taj dokument. To je dokazni predmet 186.

 

 

 

SVEDOK:

            Časni sude, to je sastanak na kojem ja nisam bio prisutan. Tamo su bili prisutni četvorica koja su navedeni. Ta trojica iz KVM i 1 iz OVK. Video sam dokument nakon toga.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, to vam je bilo poznato vi ste rekli maločas da vam nije bilo poznato, a inače na početku govorite da dajete informacije ne samo na osnovu ličnih utisaka nego na osnovu izveštaja svojih verifikatora. Što je sasvim logično. Jer, kad bi bili potrebni samo vaši lični utisci valjda ne bi trebalo 1300 verifikatora. Ovde piše u originalnom dokumentu vašem to je K0075720 ... ... a dole pri kraju ... ... dakle molim vas.

MEJ:

            Dozvolite svedoku da odgovori na to.

SVEDOK:

            Kao što sam rekao, ja sam verovatno to video u to vreme, u stvari na dnu stoji moj potpis, znači da jesam video taj dokument.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A šta ste kao KVM uradili da sprečite takav razvoj događaja. To su ozbiljne stvari. Znači prenošenje terorizma na gradove.

SVEDOK:

            Pa mi smo imali veoma agresivnu mrežu patrola i agresivni plan VV sa stranama kako bi pobrinuli da nijedna od strana ne preduzme takav plan akcije. Jedan od problema KVM bio je pitanje kako da nametnemo neko rešenje. Mi  nismo mogli nametnuti nikakvo rešenje, nismo mogli sa njima samo razgovarati, biti u vezi sa njima i pobrinuti se da oni razumeju da bi se trebali ponašati na određeni način. U slučaju albanske strane često smo primali pretnje i ukore. Oni bi nam često govorili da će preduzeti neku akciju, a mi bismo im onda nastavljali objašnjavati da mi ne odgovaramo na pretnje, da se mi ne služimo pretnjama i da se mi ne možemo pristati da se ponašamo na nekakv određeni način. Mi dakle, mi smo odbili da nam se preti. To je bilo prvi put kad su oni govorili o neprijateljstvima. To je bilo manje od nedelju dana nakon Račka i u to vreme oni su bili veoma napeti još uvek i mi smo ih pokušavali navesti da se malo opuste i da ne preduzmu odmazdu nakon operacije u Račku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li smatrate, gospodine Mazonejev, da bi u tom trenutku s obzirom na veoma veliku ozbiljnost ovakvih informacija koje ste dobili, jedna javna osuda i objavljivanje takvih pretnji bilo plodotvorno za suzbijanje takvih aktivnosti. Jedna javna osuda od strane KVM i objavljivanja tih pretnji da bi bilo plodotvorno za suzbijanje  takvih aktivnosti.

SVEDOK:

            KVM je primao sve zapisnike sa svih sastanaka, mi smo im to slali kao dokumentaciju i na KVM je onda bilo da preduzme neke korake. Međutim, mogu vam reći da kad god je OVK sprovela u delo takve akcije, mi smo onda istupili i izrazili protivljenje tome. Evo primera, trojica policajaca koji su ubijeni 13. januara, mi smo objavili saopštenje za štampu i vrlo snažno smo se usprotivili takvim akcijama OVK, baš kao što smo to radili u slučaju sa srpskim vlastima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ubijene policajce to razumem, ali ja vas pitam zar ovakve pretnje koje su vrlo ozbiljne i koje ste zvanično dobili na zvaničnom sastanku, na kome je vođen zapisnik, nisu bile razlog takođe za osudu i objavljivanje. U cilju suzbijanja takvih aktivnosti. Da ili ne?

 

SVEDOK:

            Pa kada je reč o stavrima koje idu u javnost to nije bilo moj domen. Ja nisam imao ovalšćenje da bilo šta uputim u javnost. Ja sam te stvari slao gore u zapovedništvo KVM-a, a oni bi odlučivali o tome s čime će se ići u javnost a sa čine ne. Mogu vam reći mi smo takve pretnje primali stalno sa obe strane.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To je bila Vokerova znači nadležnost. Ne vaša.

SVEDOK:

            Uopšteno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Govorite da ste stigli decembra 98. godine u Prištinu, sada spominjete pogunulih 35 ljudi koji su bili pripadnici OVK i to je bila legitimna vojna akcija. Je li  tako piše na strani 4, drugi pasus vaše izjave kaže da je u svakom pogledu legitimna vojna akcija. Je li tako?

SVEDOK:

            To je bila moja procena.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U vašoj izjavi navodite na strani 11, pasus 3 da je u vašoj zoni bilo postupaka sa OVK koji bi mogli da se ocene kao ratni zločini iz čega proizilazi da ste bili upoznati sa delovanjem OVK. Je li tako. Da li je prema vašim saznanjima vaših kolega, OVK još marata 98. godine pripremao za rat. Prema vašim saznanjima OVK je još tada vršio regrutaciju ljudi za rat, je li to tačno ili ne.

SVEDOK:

            Ne znam o kom dokumentu sada govorite. Mislim, ja se ne sećam da sam ja radio bilo kakvu procenu o tome šta se dešavalo u martu 98. godine jer tada nisam bio na terenu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, ali mislim na vaša ukupna saznjanja. Dakle, pitam vas o vašim ukupnim saznanjima, o pripremama za rad, regrutaciji i posebno za ovu ocenu ako pitate za dokumente, ja kažem strana 11, pasus  3 vaše izjave, da su postupci OVK mogli da se ocene kao ratni  zločini.

SVEDOK:

            Mislim da sam negde krajem februara 1999, da su tada pripadnici OVK  uzeli za taoce  dva srpska civila i ja sam proveo mnogo vremena pregovarajući sa OVK, razgovarajući sa njima pokušavajući ih nagovoriti da puste taoce. Isto tako proveo sam mnogo vremena sa srpskim vlastima da im objasnim šta se dešava i kako bi se pobrinuo da obe strane znaju kakva je situacija zbog intervencije KVA OVK je pustila jednog zatvorenika živog, a drugi je već bio ubijen. I premlaćen i to su opservacije koje smo mi dali u to vreme. Ja mislim da je taj postupak bio očito kršenje ljudskih prava.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

S obzirom na to da u vašoj izjavi na strani 11, pasus 3 kažete da  šefovi, po naređenju glavnog štaba OVK,  idu u druge krajeve i regrutuju ljude za rat. To se nalazi u njegovoj izjavi. da li vam je to poznato.

SVEDOK:

            Ne, nije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. A 98?

SVEDOK:

            Bojim se da nisam razumeo pitanje.

 

MEJ:

            Molim vas da preformulišete pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Velike promene koje su se dogodile u smislu ekspanzije OVK u 98. godini. Da li je tačno da su te promene upravo posledica delovanja KVM.

SVEDOK:

            Gospodine Miloševiću, KVM je došao na teren u oktobru, u novembru i decembru 98. To je znači pri kraju te godine. Tako da ne znam kako bi oni mogli uticati na bilo kakve ekspanzije OVK.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja upravo o tom kraju godine govorim, jer do dolaska KVM oni su bili potpuno poraženi pa da razjasnimo evo pitanje. Ramuš Haridinaj, jedan od njihovih šefova, zločinaca OVK čije su aktivnosti dobre poznate i drugoj strani u knjizi pod naslovom "Priča o ratu i slobodi". Na strani 116 i 117 kaže: "dolazak verifikatora OEBS-a na Kosovo omogućio je oživljavanje OVK. Susreti sa verifikatorima su bili vrlo dugi...

MEJ:

            Mislim da nam ovo neće biti od pomoći. O čemu to govorite. Nekakva knjiga.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, to je knjiga. Ja imam samo uvod, početak, itd. verifikaciona misija nema celu knjigu, dostaviću vam je na engleskom ali molim da je upišete kao dokazni predmet jer on govori o...

MEJ:

            Ne, ne. To nećemo uvrstiti u spis. To je tek knjiga, to je nečije mišljenje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To nije ničije mišljenje nego svedočenje onoga koji je vršio..

MEJ:

            Ne, to nije svedočenje. Svedočenje je kad tu neko sedi preko puta mene u ovoj sudnici. To je svedočenje. Idemo dalje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A čak i svedok tužilaštva, ovaj za koga  se usprotivio da mu se ime spominje objašnjava u svojoj izjavi da je 98. godine po dolasku KVM došlo do promena i da je napušten politički cilj zbog negativne reakcije na međunarodnom planu. Da li vam je to poznato?

MEJ:

            Svedok  ne može odgovoriti na ovakva pitanja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, vi ste objasnili u vašoj izjavi na strani 5, u poslednjem pasusu da je verifikaciona misija mogla da verifikuje kršenje sporazuma na celom Kosovu. Je li to tačno.

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste verifikovali da je priključivanje OVK bilo u porastu kada je stiglo iz glavnog štaba naređenje  o mobilizaciji stanovništva, odnosno muškarci stariji od 18 godina da budu mobilisani. Da li ste verifikovali  tu informaciju, tu činjenicu.

SVEDOK:

            Ne, to nismo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. A da li vam je poznato da je upravo to naređenje o mobilizaciji izdato vrlo blizu, gotovo neposredno pred nelegalnu agresiju na NATO Jugoslaviju.

SVEDOK:

            To mi nije poznato.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li imate mišljenje zašto takvo naređenje ide uporedo sa početkom NATO agresije.

MEJ:

            Ne, to je irelevantno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nije relevantno?! Dobro, gospodine Mej! A da li ste za vreme vašeg boravka verifikovali, primera radi, u okviru vaše zone odgovornosti brojno stanje naoružanih pripadnika OVK.

SVEDOK:

            Mislite da li smo ih prebrojali?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vaše procene  jeste verifikovali, nekakve vaše procene, vaših verifikatora brojnog stanja UČK s obzirom na sastanke koje ste imali, na informacije koje ste od njih dobijali, na sliku koju ste sticali na terenu, na kontakte koje ste imali sa njima. Da li ste verifikovali njihovo brojno stanje na terenu, njihove jedinice, sastav, naoružanje itd.

SVEDOK:

            Nismo imali konkretne brojeve, nismo bili u stanju prikupiti konkretne brojeve. Međutim, imali smo predstavu o tome koliko je bilo pripadnika OVK, gde su se oni nalazili  i kako su bili naoružani.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. OEBS je pratio događaje u Račku 15. januara je li to tačno.

 

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Taj događaj je pratio od samog jutra, je li to tačno.

SVEDOK:

            Jutro 15. ne. To smo počeli pratiti tek kasnije kad smo čuli da napad već traje. Ne mogu tačno reći kad su verifikatori došli 15. ali oni su bili tamo negde ja bih rekao negde oko podneva ili tako nešto i ostali su tamo do večeri 15-oga.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, na strani 9 u pretposlednjem pasusu vi kažete da su pratili deo akcije sa jednog brda iznad Račka, da su verifikatori videli dim, da izlazi iz dimnjaka u selu, što im je govorilo da im je civilno stanovništvo obavljalo svoje uobičajene jutarnje poslove. Eto, to piše kod vas. Ako su poslovi prema njihovom zapažanju bili uobičajeni, seoski jutarnji poslovi onda je bilo jutro kad su došli. Je li to logičan zaključak ili nije. To proizilazi iz vaše izjave.

SVEDOK:

            Pa šta, to bi onda značilo da ne mogu obavljati svoje poslove u ostatku dana ako to radim samo ujutru. Šta hoćete samo time reći.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi kažete, ja sam vas citirao, da je to dokazivalo da stanovništvo obavlja svoje uobičajene jutarnje poslove. Ako ste konstatovali da obavlja uobičajene jutarnje poslove znači bili ste prisutni od jutra. Niste mogli konstatovati uobičajene jutarnje poslove posle podne. Vi ste, kako sami kažete na strani 8, pasus 2, otišli u Račak 15-og. Kakav je bio vaš izveštaj o tome šta ste tad utvrdili.

SVEDOK:

            15-oga kao što je već to opisano jedno od  ranijih izveštaja, ja sam na to mesto stigao negde oko 16 sati i 30 minuta i 17 sati. Moji verifikatori bili su na terenu još od ranije i kao što sam već rekao oni su videli deo akcije koja se odvijala u Račku. Kad sam ja stigao, otišao sam u bolnicu i organizovao medicinsku pomoć ranjenima. Dakle, ja sam tamo stigao kao što sam rekao negde oko 4, 5 sati posle podne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, stigli ste tamo, vaši verifikatori su  bili od jutra, gledali su šta se događa, vi ste ušli za vašim verifikatorima oko 4 posle podne i ustanovili stanje. Šta ste napisali u tom izveštaju kad ste došli, znači 15-og u Račku, šta ste pronašli tamo, šta ste utvrdili tamo.

SVEDOK:

            Utvrdio sam da je u Račku izvedena jedna akcija, da smo videli tenkove i borbena oklopna vozila kako učestvuju u toj akciji i da smo videli kako Vojska Jugoslavije sa uzvisina puca na nastanjene kuće, da smo videli MUP kako ulazi u selo i kako čisti  selo, kuću po kuću. U tom trenutku, takođe, moji verifikatori utvrdili su da je bilo ranjenih. Njih smo odvezli iz sela naveče 15-og  i o tome sam ja izvestio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, ali upravo maločas kad ste govorili, vi ste rekli otprilike vas parafraziram ali to ima u transkriptu, da su vam verifikatori rekli da se pucalo po obodu sela, oko sela, a ne u kuće u selu. I da su vam to rekli verifikatori vaši. Je li tako ili ne.

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tada, kad ste vi došli 15. januara, bilo u selu pripadnika UČK.

SVEDOK:

Rečeno mi je da je bilo, dobio sam izveštaj od svojih verifikatora da je bilo nekoliko pripadnika, ne mogu reći tačno koliko ali bilo je nekoliko pripadnika OVK.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači već popodne, kad ste vi stigli, selo je bilo u posedu UČK. Vama je poznato, nadam se, da je cela svetska javnost upoznata od strane KVM, odnosno vašeg šefa Vokera, da je u Račku napravljen masakr, da su ubijeni civili i da je posle sledila reakcija sa svih strana. Gospodin Najs je...

MEJ:

            Gospodine Miloševiću,  vrlo je teško sad pratiti vas ukoliko ne postavljate pitanja. Koje je pitanje u svemu ovome.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, ako je takva ocena bila data i pored toga što nije bio izvršen uviđaj i data bez rezultata obdukcija i pre rezultata istrage, zašto je takva ocena bila data bez iznošenja podataka koje ste pribavili ili ste mogli da pribavite od OVK i njihovih komandanata.

SVEDOK:

            Časni sude, ovo je pitanje na koje ja ne mogu da odgovorim jer se time bavio ambasador Voker. To je bila njegova procena. Je li to to što me pitate ili zbog čega je procena uopšte napravljena, zbog čega je izneta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja vas, gospodine Mazonejev, s obzirom na vašu obavezu verifikatora i pretpostavljam obavezu da kažete istinu, pitam da ste  morali znati 15-oga kad ste ušli u Račak da su tamo ubijeni pripadnici OVK. Je li tako ili nije tako.

SVEDOK:

            15-oga ja nisam znao da su ubijeni pripadnici OVK. Zapravo nisam znao ni da su ubijeni civili. Saznali smo 16-og, tačnije našli smo tela tek 16-og i iz sopstvenih osmatranja uverio sam se da  ti leševi ne pripadaju pripadnicima OVK nego civilima. Taj 12-šnji dečak i 18-šnje devojka nisu bili pripadnici OVK, koliko se sećam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja vas nisam pitao za dečaka nego sam vas pitao da li ste znali da su bili ubijeni pripadnici OVK, pošto vi kažete ne, ja vas podsećam da u dokumentu tužilaštva čiji ste vi autor koji je obelodanjen uz vašu izjavu pod naslovom "Izveštaj o ulozi regionalnog centra" na strani 03035952 srpska verzija, pasusu poslednji uz naslov "Ocena", a engleska verzija broj K 0075712 pasus poslednji, doslovce piše: "jedan broj pripadnika OVK je ubijen, a nekoliko je ranjeno". To piše u vašem dokumentu. Dakle,

SVEDOK:

            Ta procena napisana je 16. januara, gospodine Miloševiću, a ne 15-oga.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa pretpostavljam da pošto 16 dolazi posle 15 da ste 16 napisali ono što ste konstatovali.

MEJ:

            Niste fer prema svedoku. On vam je jasno rekao  da 15-og nije znao ali je 16-og već znao. Sada hoćemo li da krenemo napred, hoćemo li nešto postići ovom linijom ispitivanja. Ja mislim da ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To uopšte nije sporno jer pitao sam ga da li su ubijeni pripadanici UČK i da je to morao znati. Rekao je da nije a u izveštaju 16-og piše da su ubijeni pripadnici UČK. I evo vam ovde na drugoj strani ovog originala ovog izveštaja.

MEJ:

            On je rekao, samo trenutak, morate da pazite, rekao je da 15-og nije znao. To je bila poenta. A 16-og je to uključio u svoj izveštaj.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A 16-og je koliko znam Voker objavio da je u pitanju masakr civila, a ne 15-og. Prema tome, na taj dan 16-og kad je Voker objavio masakr civila, čak u izveštaju  koji nosi datum 15. januar, pa ona 16. januar, znači izjava 16. piše da ubijeni pripadnici UČK. Znači na dan na koji Voker govori o masakru civila u zvaničnom izveštaju OEBS-a piše ubijeni pripadnici UČK.

MEJ:

            Tu samo piše da je izvestan broj pripadnika OVK ubijen. Koja je poenta ovog ispitivanja, mislim da samo gubimo vreme.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa poenta je, gospodine Mej, vrlo jednostavna, a odnosi se na razliku između masakra civila i pogibije pripadnika UČK, što smatram prilično različitim stvarima, a i jedno...

MEJ:

            Šta vi tvrdite? Da li vi tvrdite  da su leševi koje je on video bilipripadnici OVK, je li to poenta koju vi imate u vidu jer ukoliko to tvrdite onda on treba da ima priliku da vam odgovori.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja tvrdim ono što piše u izveštaju OEBS-a da je OEBS znao 16., dakle na dan kada je Voker objavio masakr civila, da je OEBS znao jer je to uneo i u svoj pisani izveštaj da su poginuli pripadnici UČK, to tvrdim. A šta je svedok video ja uopšte ne mogu da tvrdim šta je svedok svojim očima video. Ali da je znao da su ubijeni pripadnici UČK 16-og kad je Voker govorio o masakru to je nesumnjivo jer to piše u pismenom izveštaju. To valjda nije sporno.

MEJ:

            Generale, da li ste nešto razumeli od ovoga i ako imate neki komentar dajte nam  ga.

SVEDOK:

            Mogu reći, moja procena uveče 16-og, a to je taj deo na koji se pozivam, taj sam izveštaj i procena, onaj deo gde piše da je nekoliko pripadnika OVK ubijeno u selu ali osim toga tamo se pominje da je ubijeno dosta civila. Mislim da piše odprilike do 50 ljudi od kojih su većina bili civili. Ja sam sam gledao leševe par dana i svi leševi koje sam video, ne mogu reći, ne verujem da su bili pripadnici OVK bili stariji ljudi, većina su ličili na seljane ili su bili vrlo mladi kao što je ta devojka i taj dečak.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Evo šta kaže svedok tužilaštva, da mu ne pominjem ime, komandant operativne zone, preskočiću radi uštede vremena ovo sve što opisuje da je počelo ujutru 15. januara, od šest do sedam, da su inače očekivali napade utvrdili da su se srpske snage približile našim položajima tako da je počela pucnjava. Imali smo u bunkeru dva vojnika koji su ispalili tri metka, što je predstavljalo uzbunu za vojnike OVK u Račku to je bio signal ispaljivanja tri metka. Zatim  u svojoj izjavi komandant  zone...

MEJ:

            Svedok nam ne može pomoći u vezi onoga što je govorio drugi Nema nikakvog smisla za to da ovom svedoku prezentirate tuđe svedočenje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja želim da iznesem ove činjenice i da to spojim sa činjenicom da je svedok general Mazonev bio u kontaktu sa UČK i da su ga oni obavestili o ovim činjenicama, Da mi da odgovor,  da li su ga obavestili o nekoj od tih činjenica. Mislim da je moje pitanje sasvim legitimno, ja moram da pitam svedoka da li je bio obavešten o nekoj od tih činjenica.

MEJ:

            Molim vas da prestanete. Kada ste, generale, sastajali sa OVK da li su vam govorili o bilo kakvom napadu ili odbrani.

 

SVEDOK:

            Ne, nisu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Molim vas, on kaže u izjavi "devet vojnika poginulo u tom prvom napadu". Neću da im nabrajam imena iako su sva imena nabrojana kod njega. A dalje kaže da je u Račku od vremena oktobar-novembar 98 godine bilo 47 vojnika UČK koji su boravili u kući čiji je vlasnik bio Muhamed Mustafa, koji je među poginulima. Oni su se zvali račka jedinica. Imali su određena mesta gde su zauzimali položaje.

MEJ:

            Gubimo vreme.  Ni malo nam ne pomaže stalno ponavljanje tvrdnji jer nam ovaj svedok ne može pomoći. Vi svoje dokaze možete dati kasnije. Hoću da vas podsetim da ovaj svedok ima važne obaveze da ga mi zadržavamo i trošite vreme ovog suda tako što samo čitate ono što vi želite. Da li imate neka pitanja za ovog svedoka umesto što se prepirete s njim o OVK.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Mej, ja kategorično protestvujem, jer juče je gospodin Najs ovde trošio vreme koliko je god hteo i označio Račak kao prelomnu tačku u događajima na Kosovu. Vi meni ne dozvoljavate legitimno unakrsno ispitivanje o tome i tvrdite da je to nerelevantno. Mislim da je to dosad najteži i najdrastičniji prekršaj mojih prava u pogledu iznošenja istine.

MEJ:

            Ja nisam rekao da je ovo nerelevantno, naprotiv vrlo je važno. Neumesno je da nastavljate unakrsno ispitivanje čitajući dugačke delove izjava i da pri tom ponekad uopšte ne postavljate pitanje i da pominjete stvari o kojima ovaj svedok ne može da odgovori. Vama je već rečeno da ćete imati priliku da iznesete svoje dokaze. Ovaj svedok je tu zbog toga da mu postavljate pitanja o onome što on zna, umesto što čitate dugačke delove izjava. U 15 minuta koji su nam ostali ukoliko imate još pitanja za ovog svedoka bolje da mu ih postavite pre nego da čitate naglas.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Je li vi kažete da ja nemam pravo da ispitujem više od 15 minuta još.

MEJ:

            Mi ćemo o tome razmatrati i doneti odluku. Ali ako gubite vreme veoma je malo verovatno da ćemo vam dati dodatno vreme zbog toga vam predlažem da pređete na drugu temu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dodatno vreme, gospodine Mej? Vi meni onemogućavate unakrsno ispitivanje i to ne prvi put, a sada na ovakvom jednom ključnom pitanju kao što je Račak. Molim vas, gospodine Mazonev, da li su vas vaši verifikatori, koji su posmatrali, obavestili o tome, pošto proizilazi iz izjave komandanta zone da je posle 11,30 počela kontraofanziva. Da su iz minobacačima napali Srbe u Račku kako on kaže, da su minobacači pogodili cilj, to je uostalom ono teško naoružanje koje gospodin Drevenkijevič prepoznao kad je gledao traku.

MEJ:

            Upravo sada radite ono što sam govorio, držite govor. Gde je pitanje?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Moje pitanje je da li su vas vaši posmatrači upoznali sa kontranapadom koji je izvršio OVK kako se ispostavilo ovde po naredbi svog komandanta zone.

MEJ:

            U redu, molim vas zaustavite se ovde.

SVEDOK:

            Odgovor je ne,  časni sude.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Vi ste toga dana imali kontakt sa OVK i mogli ste te podatke...

MEJ:

            Kog dana? Kog dana da li je imao kontakte sa OVK?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Pa on je potvrdio da je 15. januara imao kontakte sa OVK. Dakle, da li ste mogli da konstatujete njihove aktivnosti i da upoznate svetsku javnost i sa tom stranom stvari o kojoj ja govorim ovde i o kojoj svedoči komandant njihove zone.

SVEDOK:

            Kao što sam ranije rekao, 15. januara moji posmatrači, moji verifikatori su imali kontakte sa OVK i meni su potvrdili to jest preneli da je prisutnost OVK u selu veoma mala, i u mojim sastancima posle 15 što je kasnije i potvrđeno od strane verifikatora OVK su pružali vrlo malo otpora u Račku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To kakvi su oni bili borci to nije pitanje vašeg svedočenja i to me i ne interesuje. To je poznato svima da su bežali ko zečevi i pucali samo iz zasede. Ali sad vas pitam sasvim konkretno.

MEJ:

            To je upravo to o čemu sam govorio i sada ću da razmislim da li ćemo uopšte nastaviti unakrsno ispitivanje. Samo trenutak da se konsultujem. Dozvolićemo da se nastavi ovo unakrsno ispitivanje gospodine Miloševiću, ali da vi postavljate kratka pitanja. Jer, tokom celog ovog suđenja vi ste držali govore umesto da postavljate pitanja. Veće ne zaboravlja da vi branite sami sebe i niste profesionalni advokat, tako da vam se mora dati izuzetna sloboda, ali sada je vreme da prestanete sa držanjem govora i da počnete da postavljate pitanja. Imate, dakle, naše upozorenje.Ukoliko ne počnete sa pitanjima od sada zaustavićemo unakrsno ispitivanje sasvim.

            Generale, da li se možete vratiti u Hag  pre 26. jula  da bi smo nastavili.

SVEDOK.

            Da, mogu, časni sude.

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, izvolite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da je toga dana znači, 15 januara oko 17 i 15 OEBS kontaktirao Fahmija Muju, oficira zaduženog za moralno-politička pitanja u OVK inače, nosio je civilno odelo nije nosio oružje i da li je tačno da ga kontaktirao i da je zakazao preko njega sastanak sa ovim komandantom zone koji je održan u Petrovu tog dana uveče. Da li je to tačno? Na tom sastanku je OEBS.

MEJ:

            Pre svega stanite tu. Prvo pitanje je, da li je bilo sastanka, dajte svedoku da odgovori.

SVEDOK:

            Ja ne znam za takav sastanak.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li se Voker sastao sa nekim komandantima OVK 16.januara.

SVEDOK:

            16 mislim da jeste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate, jeste vi bili s Vokerom 16 u Račku?

SVEDOK:

            Ja sam bio u Račku ali nisam bio na sastanku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A je li sastanak održan u Petrovu u 13,00 po podne.

SVEDOK:

            Ne znam tačno u koje vreme.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vas je Voker upoznao da je tada obavešten o ukupnoj vojnoj situaciji i šta se dešavalo od strane komandatna zone.

SVEDOK:

            Nije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato da je svedok o kome sam govorio lično pokazao istražiteljima tribunala sve položaje sa kojih se dejstvovalo tada prema Račku od strane UČK i gde je bilo smešteno 47 vojnika i Štab  i položaje  u Račku.

MEJ:

            Rečeno vam je da vam pitanja budu kratka.

SVEDOK:

            Nisam znao da je ta osoba pokazala položaje. Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Koliko je u Račku na groblju sahranjeno tela.

SVEDOK:

            Šta hoćete da kažete, kad su sahranili poginule u Račku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne mislim  uopšte na groblje, od kad groblje postoji, nego tada.

SVEDOK:

            Čini mi se 40, 45, to je zajedno, to je zapravo broj bez tela koja su odneta u Prištinu i predata Albancima tamo tako da ne znam tačan broj koji je sahranjen kod nas.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nailazi se na te dve različite cifre koje ste maločas, gospodine Mazonejev, pomenuli. Koliko je ubijeno u Račku, 40 ili 45?

SVEDOK:

            Ja nemam tačne brojeve, ne znam ih napamet ali čini mi se da je 45. Verifikatori ljudskih prava koji su došli u Prištinu 15-oga i posle tog datuma su radili na tome da utvrde koliko je talno nađeno leševa. Moji verifikatori su 16. nastavili da pronalaze tela u toku svojih patrola u selu i razgovarali sa albanskom stranom i kada sam ja ujutru 16 išao tamo broj pronađenih tela je rastao konstantno. Pred kraj 16 broj je bio između 40 i 45.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate išta o tome šta je sa ovih 5 koji su tamo nedostajali, ko su bili ti ljudi. Tih 5 kojih stalno nema. Ne znate ništa o tome.

SVEDOK:

            Ne znam ništa o tome.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi znate da je na toj sahrani, jer tu je prisustvovala KVM, uhapšen jedan broj Albanaca, je li tako.

SVEDOK:

            Ne znam zato što su moji ljudi, moji verifikatori nisu bili tamo. Račak nije u mojoj zoni odgovornosti, a sahrana je bila u zoni odgovornosti regionalnog centra broj 5 tako da moji verifikatori tamo nisu bili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li sam ja dobro shvatio vas kad ste danas objašnjavali da je zbog toga što nije bio postavljen šef regionalnog centra broj 5, taj posao na neki način kao istaknutom članu misije i generalu itd., stavljen vama u zadatak. Jer regionalni centar 5 nije imao šefa. To sam shvatio iz vašeg obrazloženja jutrošnjeg.

SVEDOK:

            Tačno 15, 16 i 17. je to bilo tako a onda je ta operacija bila vraćena u delokrug zamenika načelnika koji jeste postojao u regionalnom centru broj 5.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a to znači s obzirom na ovo što ste sad rekli da su svi izveštaji do kojih bi došli bilo koji verifikatori u bilo kojim kontaktima za dane 15, 16 i 17. koje ste sad naveli morali doći i u vaše ruke. Da li sam dobro razumeo.

SVEDOK:

            Pa ne baš, nije se moralo tako desiti. Verifikatori regionalnog centra 5 bi sa mnom sarađivali na terenu. Mi bismo dobijali njihovu informaciju, dakle to bi bilo moguće, a onda bi se oni vraćali u svoj regionalni centar i svoje izveštaje slali normalnim lancem svojim pretpostavljenima. Radi se o tome kako se integriše informacija. Moji verifikatori su izveštavali mene i preko mene štab, a regionalni centar je imao svoje posebne pretpostavljene i svoj lanac sa štabom.

MEJ:

            Moramo da prekinemo za danas. Sada je 13.45. Generale molim vas da organizujete da se vratite ovamo. Razgovaraćete sa tužilaštvom oko praktičnih aranžmana, mi ćemo vam biti zahvalni ako se vratite ovamo pre 26. jula. Dozvolićemo dodatno unakrsno ispitivanje u roku od 1 i po kada se ovaj svedok vrati.

            Hvala vam, sada prekidamo sa radom do sutra u 9 ujutru.


Nazad na Aktuelno  |  Odštampajte vest