aktuelno-m.gif (3720 bytes)

28. maj 2002. godine

STENOGRAM


 

MEJ:

            Preostalo nam je niz pitanja od juče. Gospodine Najs, dok još nisam zaboravio, ono o čemu smo juče govorili i ja sam vas zamolio da razmotrite ponovo da li ste ..... tužilaštvo.

NAJS:

            Da, ja jesam, razmotrio sam i shvatio sam jutros da zapravo bih mogao nešto da vam predam pismeno. To još nisam uradio, ali ukoliko bismo mogli da se vratimo na to, to bi bilo zgodno.

MEJ:

            U redu. Gospodine Najs, da li postoji nešto što se može tumačiti kao presedan u predmetu Blaškić, ali dok vam se obraćam, molim da mi dozvolite da vam kažem sledeće. Što se tiče jučerašnjeg svedoka K 5, spominju se o tome da je on prethodno osuđivan, on je to poricao, ali ukoliko optuženi ima spise i dokumenta, sudska dokumenta koja je juče spominjao onda bi bilo prikladno da on to nama dostavi putem Sekretarijata da bi mi to razmotrili. U svakom slučaju, da nam se to omogući.

MEJ:

            Da.

NAJS:

            Druga stvar, što se tiče onog postupka kada svedoci svedoče po pravilu 92 bis u sudnici, mislim da bi taj proces u sudnici za koji Sekretarijat kaže da zahteva pet punih radnih dana komuniciranja sa nama, za nas je, tako reći, nemoguće da damo adekvatan, da ispoštujemo rok obaveštavanju Sekretarijata od ovih pet dana, prema tome, mi mislimo da bi skraćeni pospupak po pravilu 92 bis, uzimanje izjava bio vrlo prikladan. Mi se sada suočavamo sa ovim problemom i jutros smo o tome razgovarali. Jedan od mojih kolega je predložio sledeće da, recimo, svedok dođe ovamo i da kaže: "Da, ja jesam dao ovu izjavu i ta izjava je istinita". Mislim da smo to jednom uradili u Kordiću kada nismo imali dovoljno vremena, nismo zapravo dali celu izjavu već samo rezime izjave, ali naravno problem sa kojim se suočavamo u tom smislu je da, možda se to čini protivno smislu zbog kojih su ova pravila i stvorena. A što se tiče svedoka K 12, ja mislim da je preostalo da se odluči da li on podlaže ovom postupku po pravilu 92 bis ili ne. Ukoliko još niste dobili podatke o njemu, onda ja možda grešim, ali ja sam tako shvatio.

MEJ:

            Ja se ne sećam da smo dobili išta vezano za svedoka K 12. Zapravo, ne mislim da smo dobili tu izjavu.

NAJS:

            Da, meni se čini da smo mi to dostavili prošlog četvrtka ali možemo ponovo to da uradimo.

MEJ:

            Ali, dok se bavimo sa tim, dozvolite mi da kažem da smo imali izjavu gospodina Hendrija. Mi jesmo dobili izjavu, iako on možda nije prošao kroz ovaj postupak. Izgleda, bar prima facio, da on jeste svedok na koga može da se primeni postupak po pravilu 92 bis.

NAJS:

            Da, on je jedan od svedoka u pogledu koga bi ovaj skraćeni postupak u pravilu 92 bis mogao da bude od pomoći.

MEJ:

            U redu, ja ću onda razgovarati sa Sekretarijatom da vidim šta može da se uradi po tom pitanju. Ja znam da nema dovoljno vremena. Ali, pre nego što se osvrnemo na dokazne predmete gospodina Miloševića, postoji nekoliko stvari koje moram da uradim. Moram da donesem odluku o slučaju gospodina Kelija, ali pre nego što to uradim, moramo da rešimo neke praktične stvari. Sutra, kao što znate, optuženi ima zakazanog zubara, te ćemo početi tek u 10.30. Da li je general Mezanov ovde ili tužilaštvo, on će biti ovde. I usput, što se tiče gospodina Kelija, iako sam rekao da postoji sudska praksa koja datira od ranije, ja sam se nadao da ću vam izneti svoje argumente o obimu njegovog svedočenja, i zapravo sam planirao da pređem sa njim nekontraverzni deo njegovog svedočenja, ukoliko takav postoji, da bih, ukoliko postoje ikakve sumnje, objasnio zašto njegov izveštaj treba da bude usvojen i ja bih želeo da to mogu da uradim zato što ovaj nekontraverzni deo onda neće da potroši previše vremena.

MEJ:

            Znači, vi predlažete da ga pozovete ovamo i tek onda uložite zahtev.

NAJS:

            Da, zapravo da pokrijemo ovo što se tiče geografije i terena i skelet onoga što predstavlja suštinu njegove istrage.

MEJ:

            U redu, ali da se vratimo na generala Mezanova. On dolazi u sredu i biće ovde nekoliko dana, zar ne?

NAJS:

            Ja mislim da on planira da svedoči samo jedan dan. Veće je prošle nedelje reklo da delovi njegove izjave mogu da prođu po pravilu 92 bis. Gospodin Rajneveld koji će ga ispitivati je odredio one delove za koje on smatra da mogu da potpadaju pod pravilo 92 bis. Ja se nadam da će to donekle skratiti postupak, a da li on ima dovoljno fleksibilan rasplet, pa može da ostane duže, ja to zaista sada u ovom trenutku ne znam.

MEJ:

            Znači, njega treba pozvati sutra ujutro.

NAJS:

            Da, mi sada planiramo naš raspored oko njegovog rasporeda, tako da je moguće da će on biti ubačen između dva druga planirana svedoka.

MEJ:

            Da, u redu, sutra ćemo početi onda u 10.30. U svakom slučaju, radimo skraćeno i videćemo kako će sutra da teče dan i dok se bavimo rasporedom u petak, da vam kažem da ćemo i u petak raditi skraćeno od 09.00 do 11.45, zato što moramo da kasnije tog dana predsedavamo u jednom drugom predmetu. Ali, tog jutra bi trebali da se pozabavimo sa vašim zahtevom da se unesu izmene u našu sudsku odluku, u našu odluku od januara, što znači da ćemo redivirati ceo predmet.

NAJS:

            Da, mi to sada radimo da bi videli da li možemo da organizujemo da se eskpeditivno pozabavimo u petak. Ja mislim da ćemo imati puno stvari o kojima treba da porazgovaramo i treba da vidimo kakav je nalog o rasporedu.

MEJ:

            Molim vas da nam date neku predstavu o tome koliko će vam vremena za to trebati, ali tog dana mi treba da završimo u 11.45. Znači, u petak.

            Da li ima još nekih pitanja koje tužilaštvo želi da pokrene?

NAJS:

            Ne.

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, juče popodne kada smo završili sa radom, vi ste hteli da se usvoje neki dokazni predmeti. Možete li nam ukratko reći o čemu se radi i mi ćemo onda razmotriti to.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Najkraće, u vezi sa svedočenjem gospodina Merovuija, broj 1 odnosno tačka 1 koju imam, to je pitanje koje se odnosilo na partiju DSK-a 90.-te godine, smatrala je da treba da učestvuje na izborima u Srbiji ali da je procenjivala da neće dobiti više mesta u Parlamentu od 15, koliko je tada imala. To je bila moja tvrdnja, a dostavljam vam kao dokazni predmet materijal, koji je druga strana objavila, koji nosi naslov "Rugova o Platformi Demokratskog saveza Kosova", broj dokumenta srpska verzija 03037052, pasus tri i poslednji, a engleska verzija K 021410, pasus tri i osam.

MEJ:

            Prevodioci su vas zamolili da sporo ponovite brojeve.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, broj dokumenta srpska verzija 03037052, pasus tri i poslednji, a engleska verzija K 021410, pasus tri i osam. Dostavljam vam samo srpsku verziju, to je jedno. Pa, u vezi pitanja da se svedok Merovui, Rugova i njihova partija, pretili međunarodnoj zajednici da će doći do radikalizacije na Kosovu u to vreme ....

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, ne moramo ponovo sve to da pretresamo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To činim jer će vam biti lakše da povežete. Znači, dokument ...

MEJ:

            Mi možemo to da uradimo. Mi smo čuli svedočenje i možemo da vidimo da li je to relevantno ili ne. Zašto ne možete da nam date i englesku i srpsku varijantu dokumenta?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U ovom slučaju je nemam, imam samo srpsku, ali vi ćete naći englesku jer sam vam dao i broj engleske, a imam ....

MEJ:

            U redu. Ukoliko nam dostavite sada dokumente onda ćemo ih razmotriti, ali ne možemo sada da gubimo puno vremena pretresajući ponovo sve to.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ništa ne pretresate, ja vam samo kažem koji su brojevi dokumenata. Ovo se odnosi, dakle na upozoravanje radikalizacije, to je srpska verzija 03036489, pasus tri i osam, i engleska verzija KO 214097, pasus dva i sedam. Dostavljam vam i srpsku i englesku verziju. Evo, to je druga stvar.

            Treća, u vezi sa pitanjem koja se odnosila na zeleno svetlo za ujedinjenje sa Albanijom, dostavljam vam, takođe, papir druge strane, srpska verzija 03036366, pasus četiri i pet, i engleska verzija KO 214092, pasus četiri i pet, dostavljam vam i srpsku i englesku verziju.

            Četvro, plan za otcepljenje Kosova, mislim dokaza to da je trebalo da se realizuje tako što će najpre da dođe do međunarodne zaštite, dostavljam vam, srpska verzija 03036508, pasus pet, engleska verzija K 0214118, pasus četiri. Dostavljam vam i srpsku i englesku verziju.

            Peto, u vezi sa odnosom njihove partije prema OVK-a kao ekstremistima, dostavljam vam pod srpskom verzijom 03036356 i engleska verzija 00805327. Dostavljam vam i srpsku i englesku verziju. Evo, izvolite ovde.

            I, šesto. I to je poslednje. U vezi pitanja koje se odnosilo na plan sa Hilom i nacrtom za Kosovo, srpska verzija 03036354 i 03036355 i engleska verzija 00805325 i 0080526. Dostavljam vam i to.

            Dakle, to je sve i nemam više tu ništa osim što će gospodin Ognjanović još dostaviti kasetu koju ste vi tražili i koju sam ja citirao. Ona bi vam bila dostavljena ranije ali dobio je objašnjenje moj saradnik, koji je hteo da dođe da mi to donese u petak, da ne može da unese kasetu u zatvor jer nije odobrio registar i objašnjenje je bilo da za svaku kasetu koja mi se unosi u zatvor mora da dođe pojedinačno odobrenje registra, pa molim da i to razjasnite, ako ja imam pravo da mi saradnici unose dokumente koji se tiču ovog predmeta, pretpostavljam da u to spadaju i trake, a pošto je on najavio dan ranije svojim pismom upravi zatvora da će uneti traku, dokumenta, itd., i napiše "legal documents" na vrhu toga, molim da razmotrite da li svaki put mora  svaka traka da se prijavljuje, registruje i da se preko registra onda komunicira sa upravom zatvora.

            Eto, to je sve, već kao što vidite kratko. Ovde su vam svih šest ovih ....

 

MEJ:

            U redu. Molim sada da poslužitelj pokupi ta dokumenta.

            Ja ću, takođe, zamoliti predstavnika Sekretarijata da razmotri ovo pitanje sa video kasetom.

            U redu, mi ćemo sada ovo dati tužilaštvu, da oni to pogledaju i da vide da li imaju neki prigovor. Ukoliko oni nemaju, mi ćemo ih onda usvojiti, odnosno označiti brojeve.

            Gospodine Miloševiću, druga stvar za koju smo vas pitali se odnosi na sudsku evidenciju koja je spominjana juče, sudska dokumentacija. Vi ste tražili neku sudsku dokumentaciju, spominjali ste je, da li imate kopije tih sudskih spisa da biste dali to nama i da bismo mi to pogledali.

 

 

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja imam broj koje sam naveo, kopije spisa nemam ali se mogu pribaviti, jer se evidencija suda iz Uroševca vodi kod suda u Nišu. Prema tome raspoloživo je kod sudskih organa Jugoslavije.

MEJ:

            U redu. Gospodine Najs, da li biste vi mogli ovim da se pozabavite, to bi bilo od velike koristi.

NAJS:

            Da, mi ćemo to naredno uraditi, trebaće nam vremena i ne možemo da garantujemo da ćemo uspešno ovo završiti, zavisi od toga koliko će vlasti biti spremne na saradnju sa nama. Što se tiče ovih dokaznih predmeta, verovatno bi bilo bolje da ja to sada vratim da mi to ne bi izgubili. Vratiću to Sekretarijatu, ja ću proveriti engleske verzije ovih dokumenata i onda ću vam reći da li imamo neki prigovor ili ne.

MEJ:

            Možda bi bilo prikladno da im sada damo oznaku brojčanu da bi mogli kasnije da ih identifikujemo.

NAJS:

            Da, svakako. Isto tako moram da sa vama kasnije razgovaram o novinskim člancima.

MEJ:

            Da, mislim da bi to bilo zgodno ukoliko bi sada mogli da damo broj za ova dokumenta i onda da kasnije možemo da se vratimo na njih.

NAJS:

            Da.

MEJ:

            Da. Neka sada to Sekretarijat uradi, a u međuvremenu molim da se pozove svedok.

TUŽBA:

            Pozivamo Viljema Roberta Fultona.

            Ja ću koristiti dokazni predmet 166 koji se nalazi u registratoru. To je, zapravo, drugi deo tog registratora kao i dokument 167. Molim da se to pripremi za svedoka. Časni sude, ja ću se obraćati svedoku uz dozvolu da on koristi svoje beleške. Ja mislim da vi imate primerak njegovih beleški jer on je bio istražitelj koji je radio u Beogradu i učestvovao je u nadgledanju iskopavanja masovnih grobnica.

MEJ:

            Da, mi to imamo pred sobom. Neka svedok sada pročita svečanu izjavu.

SVEDOK:

            Svečano izjavljujem da ću govoriti istinu, celu istinu i ništa osim istine.

MEJ:

            Molim sada sedite.

            Izvolite, tužilaštvo.

TUŽBA:

            Možete li nam reći kako se zovete?

SVEDOK:

            Vilijem Roberts Fulton.

TUŽBA:

            Gospodine Fulton, ja ću vas zamoliti da pravite pauzu između pitanja i odgovoa, da bi prevodioci mogli da prevedu.

            Gospodine Fulton, vi ste policajac koji ima rang detektiva, više detektiva u irskoj policiji, u policijskoj službi Severne Irske gde ste radili 23 godine, je li to tačno?

ODGOVOR:

            Tako je.

PITANjE:

            Da li ste učestvovali u organizaciji i obuci da biste mogli da identifikujete tela onih koji su stradali prilikom velikih katastrofa?

 

 

ODGOVOR:

            Da. Ja sam bio jedan od koautora generalnog plana za identifikaciju tela koji je sačinjen u našoj službi policije.

PITANjE:

            Vi ste bili uključeni u britanski tim forenzičara koji je radio na Kosovu u septembru i oktobru 99. godine i ponovo 2000. godine? Vi ste radili na eskumaciji, da li je to tačno?

ODGOVOR:

            Tačno je.

PITANjE:

            Vi ste od maja 2001. godine radili kao istražitelj u kancelariji u tužilaštvu ovog suda. Je li to tačno?

ODGOVOR:

            Tačno je.

PITANjE:

            Gospodine Fulton, od 6. juna 2001. godine, vi ste bili poslani da radite u našu kancelariju u Beogradu, je li to tačno?

ODGOVOR:

            Tačno je.

PITANjE:

            Ko vas je uputio da obavljate taj posao i čime ste se, zapravo, tamo bavili?

ODGOVOR:

            Mene je tamo poslao vođa našeg tima, gospodin Kevin Kokrtis i moj posao je tamo bio da nadgledam ekskumaciju koja je trebala da počne na teritoriji Srbije.

PITANjE:

            Koliko ste lokaliteta obišli i nadgledali?

ODGOVOR:

            Tokom mog rada u Srbiji bilo je četiri lokaliteta. Ja sam nadgledao dva od njih, iako sam posetio sva četiri.

PITANjE:

            Možete li nam reći kako su se zvali?

ODGOVOR:

            Dva na kojima sam ja radio su bili u Batajnici i u Petrovom selu. U Petrovom selu ih je bilo dva, iako su bili veoma blizu jedan drugom. Sledeći je bio u, blizu Perišićkog jezera.

PITANjE:

            Sada molim da se sveoku pokaže ova karta, da se pokaže i optuženom i amikusima kurije, oni, dobro, to već imaju, imamo ovde primerak i za sudije. To je karta Srbije gde se vide lokaliteti masovnih grobnica i lokaliteta eskumacija. Gospodine, kada pogledate ovu kartu, možete li, molim vas, onda sudijama pokazati tačno gde su se nalazili ovi lokaliteti?

ODGOVOR:

            Prvi lokalitet koji sam radio je predgrađe Beograda, otprilike 20 kilometara od Beograda, u Batajnici.

PITANjE:

            Molim vas, pokažite tačnu lokaciju tog mesta.

ODGOVOR:

            Ovde je Batajnica.

            Sledeći lokalitet gde sam bio je Petrovo selo, to je ovde. Naravno, u Batajnici ih je bilo dva i jezero Perućac, gde je bila jedna porodica. Na kraju je bilo jezero Perućac.

PITANjE:

            Dokazni predmet 172.

            Gospodine Fulton, ovi lokaliteti koji su nedavno otkriveni u Srbiji, kako su oni otkriveni i ko je vodio ovu istragu?

ODGOVOR:

            Informacija je stigla uz tužilaštvo, prvenstveno iz medija i istraga je počela sa otkrivanjem jedne hladnjače u Dunavu, koju je istraživao Dragan Karleuša, kapetan u MUP-u , blizu sela koji se zove Trećija. On je zamenik načelnika policije u MUP-u. u toj hladnjači postoje tela žrtava koje su ubijene na Kosovu.

PITANjE:

            Da li možete da nam objasnite malo detaljnije kako je počela istraga u vezi ove hladnjače?

ODGOVOR:

            Po mom shvatanju, u aprilu 99. je otkrivena ova hladnjača u Dunavu i istraga je počela malo kasnije i konačno je rezultirala otkrivanjem, započinjenjem istrage 2001. godine. To je bio prvi lokalitet u Batajnici.

PITANjE:

            Smatralo je da su ove hladnjače, tela ubijenih na Kosovu?

ODGOVOR:

            Da, tako se činilo.

PITANjE:

            Da li je zaista tužilaštvo utvrdilo neku vezu između ove hladnjače i tela u njima i druge optužnice?

ODGOVOR:

            Posle te eshumacije koju su izvršili eksperti Instituta za sudsku medicinu iz Beograda,  u Batajnici vođena je, dobijeni su podaci da su zaista tela ljudi sa Kosova i uglavnom sa Suve Reke.

PITANjE:

            Ko je vršio ekshumacije?

ODGOVOR:

            Kao što sam rekao, to su bili članovi sudskog tima iz Instituta za sudsku medicinu u Beogradu, a glavni u tom timu je bio profesor Dušan Dunjić i njegovi saradnici.

PITANjE:

            Da li su oni završili ceo posao u vezi ekshumacije?

ODGOVOR:

            Ja sam shvatio da je kapetan Karleuša njima pokazao sve lokalitete. Na lokalitetu u Batajnici ima još uvek dve masovne grobnice koje još nisu obrađene.

PITANjE:

            Da li je tužilaštvo dobilo sve izveštaje  o ekshumacijama koje su već završene?

ODGOVOR:

            Tužilaštvo je na svoj pismeni zahtev dobilo kompletne sudsko medicinske izveštaje u vezi prvog lokaliteta u Batajnici i fotografije koje su tamo snimljene. Ali za druge lokalitete ... nisu još uvek dobili izveštaj.

PITANjE:

            Ali Tužilaštvo je tražilo da ih dobije?

ODGOVOR:

            Tačno.

PITANjE:

            Da li se od vas tražilo da posmatrate proces ekshumacije?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Možete li opisati svoj rad?

ODGOVOR:

            Ja sam tamo bio po principu ne mešanja, samo kao posmatrač. Moj zadatak je takođe bio da vodim evidenciju  svega što je činilo od značaja.

PITANjE:

            sva informacija koja je vezana za prvi lokalitet u Batajnici je sadržana u prvom registratoru koji ste vi sastavljali zajedno sa drugim članovima tužilaštva. Da li je to tačno?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Mogu li da dobijem, evo poslužitelja to je registrator na kome je napisano Suva Reka A, broj 166.

            Batajnica je bio prvi lokalitet gde ste vi radili.

ODGOVOR:

            Da. Batajnica je bila prva.

PITANjE:

            Pod oznakom 29 imate fotografiju lokaliteta ekshumacije. Da li možete pokazati tu fotografiju sudu?

ODGOVOR:

            Ovde na grafoskopu.

ROMANO:

            Molim poslužitelja da stavi fotografiju na grafoskop.

PITANjE:

            To nije lokacija u Batajnici.

ODGOVOR:

            To je jedna pre fotografija koju je snimio kriminolog-tehničar i ona pokazuje fotografiju te oblasti pre početka ekshumacije tj. na početku.

PITANjE:

            Gde se tačno nalazi ovo mesto? Da li je to odmah iza Beograda.

ODGOVOR:

            Jeste, to je u predgrađu Beograda, u Batajnici, kao što sam rekao. Odmah iza sa leve strane, se nalazi ograda koja ograničava mesto, gde je stacionirana jedinica za terorizam. I tu se nalazi poligon za streljaštvo.

PITANjE:

            Ko vam je dao informaciju o ovoj masovnoj grobnici?

ODGOVOR:

            Ova informacija je stigla u opštinski sud u Beogradu. Gde se time bavio istražni sudija.

PITANjE:

            Da li se sećate ko je bio taj sudija?

ODGOVOR:

            To je bio Goran Čavlina.

PITANjE:

            Koliko je bilo ljudi u tom timu?

ODGOVOR:

            Bilo je nekoliko patologa koji su radili na smenu, bilo je antropologa, i drugih koji su nam pomagali.

PITANjE.

            Kada su se vršile ekshumacije i u kom periodu ste ih vi nadgledali?

ODGOVOR:

            Od 10 juna do 26. juna,  bio sam prisutan.

PITANjE.

            Da li ste bili jedini posmatrač?

ODGOVOR:

            Ne, bilo ih je nekoliko još iz humanitarnog, pravnog centra, OEBS-a, i tako dalje.

PITANjE.

            Tokom ekshumacije da li su pronađeni neki leševi i koliko?

ODGOVOR:

            Koliko je meni poznato, pronađen ukupan broj tela je između 36 i 38.

PITANjE:

            Koliko muških, i koliko ženskih leševa?

ODGOVOR:

            Bilo je 14 ženskih leševa, 13 muških, 9 dece i 1 ...

PITANjE:

            Da li su pronađeni još neki predmeti kao što su odeća?

ODGOVOR.

            Da.

PITANjE:

            Da li ste vi bili prisutni kada se to desilo?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            I da li ste vi upoznati sa detaljima sadržanim u tim dokumentima koji su sastavljeni o predmetima nađenim u toj ekshumaciji. Izvinjavam se što sam brzala. Da li imate primerke tih dokumenata?

ODGOVOR:

            Na naš pismeni zahtev dobili smo fotografije svih identifikacionih dokumenata koji su nađeni.

PITANjE.

            Dok ste bili na toj lokaciji iz tih dokumenata šta se dalje desilo s tom informacijom.

ODGOVOR:

            Kad god sam imao takvu informaciju ja sam je prenosio tužilaštvu.

PITANjE:

            I da li su članovi tima tužilaštva proveravali svoje spise, da bi proverili da li se podaci poklapaju sa podacima žrtava koje su poznate tužilaštvu?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Šta je utvrđeno?

ODGOVOR:

            Utvrđeno je da su dokumenti pronađeni tokom ekshumacije vezani za ljude koji su ubijeni u Suvoj Reci.

PITANjE:

            I koliko je takvih slučajeva kada se dokumenti poklapaju sa poznatim žrtvama?

ODGOVOR:

            Izvinite sad ne mogu da se setim koliko. Mislim da je devet takvih dokumenata, ličnih dokumenata i 8 od njih se odnosi na ljude koji su ubijeni u Suvoj Reci.

PITANjE:

            A kasnije ste pomenuli da ste dobili kopije fotografija kao i izveštaje od sudskih medicinara.

ODGOVOR:

            Tačno.

PITANjE:

            Kada ste to dobili, i od koga?

ODGOVOR:

            Kada nam je tim sudske medicine predao svoje izveštaje oni su predati beogradskom opštinskom sudu.

PITANjE:

            Da li su  registratori ispred vas.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Pogledajte sada oznake 34 do 38 i 41. Da li su to ti izveštaji?

SVEDOK:

            Ponovite, molim vas, pitanje.

PITANjE:

            OD 34 do 38 i oznaka 41.

ODGOVOR:

            Jeste to su izveštaji veštaka sudske medicine  koje je vodio prof Dunjić.

PITANjE:

            I oni se odnose na ovih 9 identifikacija 9 isprava.

ODGOVOR:

            Da, ima još više naravno izveštaja. Međutim, to su oni koji se odnose na ovih 9 slučajeva.

PITANjE:

            A fotografije pod oznakama 19 do 27.

ODGOVOR:

            Da to su te fotografije.

PITANjE:

            Molim vas recite imena identifikovanih osoba i koje vrste isprave ili dokumenata su pronađene koje su omogućile njihovu identifikaciju. Pogledajte indeks ukoliko ga imate.

ODGOVOR:

            Da li da vam pokažem ovaj, pošto je to na latinskom, tu je i ime osobe.

MEJ:

            Stavite to na grafoskop.

SVEDOK:

            Ova fotografija prikazuje ličnu kartu to je isprava i odnosi se na Berišu.

PITANjE:

            Da li Afrim Beriša jedan od žrtava koje su navedene u drugoj optužnici.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Ime druge žrtve?

ODGOVOR:

            Druga žrtva je Medžmedin Beriša.

PITANjE:

            A fotografija pod tabulatorom 20. Da li je to ta osoba?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Da li se ona odnosi na identifikaciju  Beriše i gde je pronađena ta isprava.

ODGOVOR:

            To je lična karta.

PITANjE:

            Sledeća žrtva?

ODGOVOR:

            Sledeći dokument koji omogućava identifikaciju je vozačka dozvola na ime Morina M... tako mi je prvobitno javljeno. Međutim, to je kasnije promenjeno zbog toga što su ovi dokumenti jako oštećeni neki od njih su goreli tako da neki od detalja naročito u ovom slučaju nisu sasvim jasni.

PITANjE:

            Ova osoba nije u prilogu K, a da li je to osoba iz Suve Reke?

ODGOVOR:

            Da.

MEJ:

            Sva indikacija odgovara tome da je ova osoba poreklom iz opštine Suva Reka.

PITANjE:

            Hvala. Sledeća osoba je Hamdi Beriša, tabulator 22.

ODGOVOR:

            To je tačno, časni sude.

PITANjE:

            Gde je nađen dokument i koji je to dokument?

ODGOVOR:

            U ovom slučaju je to lična karta.

ROMANO:

            Časni sude, da bismo brže radili, vi ste hteli da idemo jedan po jedan dokument, pa kasnije da damo oznake.

MEJ:
            Mi želimo samo da vidimo te dokumente.

PITANjE:

            Molim vas recite mi samo od sada ime osobe i vrsta dokumenta koja je pronađena. Recite indeks ako hoćete.

            Znači sledeća je Hamdi Beriša, koji je bio taj dokument. To smo već prošli.

            Sledeća je Fatmi Beriša

ODGOVOR:

            Jeste.

PITANjE:

            O kom se dokumentu radilo? Gde je on nađen?

ODGOVOR:

            On je nađen u razbacanoj odeći, radi se o ličnoj karti koja je na ime Fatmira Beriša.

PITANjE:

            Hamdi Beriša i Fatmira Beriša su naznačeni u prilogu K, druge  izmenjene optužnice.

ODGOVOR:

            Tačno.

PITANjE:

            Takođe imate i zdravstvenu knjižicu na ime Hamdi Beriša.

ODGOVOR:

            Jeste. Rečeno mi je da je to zdravstvena knjižica.

PITANjE:

            Da li je to isti Hamdi Beriša na koga se odnosi lična karta.

ODGOVOR:

            Ja to ne mogu da odredim.

PITANjE:

            Sledeće je Vesel Beriša.

ODGOVOR:

            Da, sa ovim lešem je bila otkriveno nekoliko dokumenata.

PITANjE:

            To je pod tabulatorom 25.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Hasan Bitići?

ODGOVOR:

            Za Hasana Bitići imamo ličnu kartu i vozačku dozvolu, takođe postoji i dozvola za vozilo na ime Zogan Bitići.

PITANjE:

            Koji je tabulator?

ODGOVOR:

            26.

PITANjE:

            Osobe iz Suve Reke?

ODGOVOR:

            Tačno, časni sude.

PITANjE:

            Sledeća osoba je Musli Beriša.

ODGOVOR:

            Broj 27.

            Imamo ličnu kartu na ime Musli Beriša, i poslednja od naznačenih stvari nađena je u razbacanoj odeći koje je bilo dosta.

PITANjE:

            Mislim da smo sve prošli, svih 9 osoba.

            Gospodine Fulton, da li je bilo drugih pokušaja da se identifikuju leševi i ostaci sa lokaliteta, koristeći druge načine identifikacije.

ODGOVOR:     

            Uobičajeno je da se tela identifikuju pomoću predsmrtnih podataka i posmrtnih podataka koje su nađene na mestu ekshumacije, međutim, zbog vrste leševa koji su nađeni zbog mnogobrojnih preloma kostiju izmeđanosti leševa i vatre bilo je nemoguće drukčije identifikovati osim pomoću analize DNK.

PITANjE:

            I da li u Beogradu postoje takva sredstva, takve mogućnosti.

ODGOVOR:

Ispostavilo se da ne.

PITANjE:

            I šta je onda urađeno.

ODGOVOR:

            Dogovoreno je da se koristi objekat u Madridu koji će da obradi uzorke uzete u Batajnici i da analizira DNK tih leševa.

PITANjE:

            Znači 26. novembra 2001. godine vi ste išli sa prof. Dunjićem u Madrid.

ODGOVOR:

            Tačno.

PITANjE:

            Na Institut Nacional de toksikologija.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            I da li je već postojao preliminarni izveštaj?

ODGOVOR:

            Profesor Dunjić je uzeo te uzorke i dostavio iz Institutu u Madridu i preliminarni rezultati su dostavljeni od strane ovog Instituta.

PITANjE:

            Što se tiče uzoraka uzetih od rođaka žrtava, kako su oni uzimani?

ODGOVOR:

            Imali smo uzorke krvi od preživelih članova porodice ljudi iz Suve Reke i oni su dobijeni od Instituta iz Madrida.

PITANjE:

            I da li je tužilaštvo dobilo ovaj preliminarni izveštaj?

ODGOVOR:

            On je poslat u tužilaštvo od profesora Dunjića u Beogradu.

PITANjE:

            Da li je to izveštaj pod tabulatorom 28.?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            I kakvi su rezultati u ovom preliminarnom izveštaju?

ODGOVOR:

            Ovde imamo zaključke madridskog Instituta koji pokazuju da postoji jasna veza, genetske veze između uzorka iz tela BA-34, do tela BA-52 sa uzorkom krvi koji je uzet od porodice žrtava iz Suve Reke.

PITANjE:

            A fotografije koje se odnose na ova dva tela su pod tabulatorom 31. i 32. u registratoru.

ODGOVOR:

            Jeste 31. i 32. i 30.

PITANjE:

            Da li je tužilaštvo takođe dobilo izveštaj veštaka sudske medicine u vezi ova dva leša?

ODGOVOR:

            Da to je tačno.

PITANjE:

            Oni se nalaze pod tabulatorom 39. i 40. Da li je tako?

ODGOVOR:

            Tako je.

PITANjE:

            Ova analiza je upućena u koordinacioni centar u Kosovu za, radi zvanične identifikacije.

ODGOVOR:

            Da. Postupak za zvaničnu identifikaciju treba da se obavi. Međutim, radi se o tome da treba da se uzme analiza DNK  predsmrtni podaci i posmrtni podaci o osobi, da bi se ova identifikacija završila.

PITANjE:

            U ovom registratoru takođe imam fotografiju lokaliteta, posle eshumacije i posle završetka rada, mislim da je to pod tabulatorom 33.

ODGOVOR:

            Tačno je.

PITANjE:

            Molim vas pokažite ovu fotografiju sudu, i šta se na njoj vidi?

ODGOVOR:

            To je jedna od fotografija lokaliteta po završetku eshumacije vađenja svih leševa i svih materijala. Vidimo da tu ima i železničkih pragova koji su postavljeni na dno ove jame i to i tragova vatre.

PITANjE:

            O čemu ovo govori?

ODGOVOR:

            Čini se izgleda da se radilo o pokušaju uništavanja ovih leševa spaljivanjem.

PITANjE:

            Mislim da nama ovaj registrator neće više trebati.

            Gospodine Futon ta informacija koju je zatražilo tužilaštvo vezano za rad na drugim lokalitetima.

            Sve što tužilaštvo ima, to su beleške.

ODGOVOR:

            Tačno.

PITANjE:

            Znači tužilaštvo nije još  dobilo druge zaključke ili fotografije?

ODGOVOR:

            Koliko sam ja shvatio izveštaj veštaka sudske medicine i fotografije sa drugog lokaliteta u Batajnici su dostavljeni sudu. Međutim, mi ih još uvek nismo dobili.

PITANjE:

            Možete li nam reći ono što znate o drugom lokalitetu.

ODGOVOR:

            On se nalazi unutar kruga jedinice za antiterorizam, tj. na njihovom poligonu za streljaštvo.

PITANjE:

            Ko vam je dao informaciju?

ODGOVOR:

            U oba slučaja to je bio sud.

PITANjE:

            Ko je vodio ovu istragu?

ODGOVOR:

            To je bio istražni sudija Milan Dilparić.

PITANjE:

            U kom periodu je trajala ekshumacija na ovom lokalitetu?

ODGOVOR:

            Od 10. jula do 16. septembra.

PITANjE:

            Da li ste vi tamo bili sve vreme?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Koliko je leševa pronađeno?

ODGOVOR:

            Meni je rečeno da je na ovom lokalitetu otkriveno od 69 leševa.

PITANjE:

            Da li su identifikovana ta tela?

ODGOVOR:

            Ne još uvek ne.

PITANjE:

            Da li je bilo dokumenata, odeće, nećega što pomaže na identifikaciji?

ODGOVOR:

            Bilo je nekoliko isprava.

PITANjE:

            Da li ste vi bili na tom mestu kada su pronađena ova dokumenta?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Da li su vama dostavljeni podaci koji su sadržani u tim dokumentima?

ODGOVOR:

            Da. Članovi firme su mi dali te podatke.

SVEDOK:

            Ja sam kad god dobijem takvu informaciju ja bih to prosledio u Tužilaštvo.

PITANjE:

            Da li su pripadnici, da li su članovi tužilačkog tima u Hagu proverili svoje podatke da bi ustanovili da li se poklapaju ovi detalji sa onima koji su pronađeni.

SVEDOK:

            Da.

PITANjE:

            Koji su podaci korišćeni od strane tužilaštva.

SVEDOK:

            Korišćeni su podaci iz Međunarodnog komiteta crvenog krsta.

PITANjE:

            Molim sada da se svedoku pokaže registrator koji se odnosi na ...to je dokazni predmet 167, tabulator 2 i to je spisak nestalih osoba koje je sastavio Međunarodni komitet Crvenog krsta. O čemu tačno svedoči ovaj dokument, gospodine Fulton.

SVEDOK:

            Ovaj dokument govori o ljudima koji su prijavljeni kao nestali kod Međunarodnog crvenog krsta. Isto tako daje se sve moguće podatke, očevo ime itd. gde god je to bilo moguće.

PITANjE:

            I od dokumenata koji su pronađeni koliko njih je sadržalo  podatke koji su se poklapali sa ovim podacima nestalih ljudi.

SVEDOK:

            Mislim da ih je bilo 9 takvih. 9 dokumenta se odnosilo na ljude koji se nalaze na popisu Crvenog krsta.

PITANjE:

            Meni se čini da je bilo 8.

SVEDOK:

            Oprostite, izvinjavam se.

PITANjE:

            Prvi dokument se odnosi na Ali Bajramija. Molim vas da okrenete prvu stranu dokumenta Crvenog krsta. Stranu 61 molim, to je spisak Međunarodnog crvenog krsta i sada molim poslužitelja da pomogne svedoku da izvadi tu stranu i stavi je na grafoskop. Ali Bajrami je naveden kao nestala osoba i to osoba koja je nestala 27. aprila 1999. godine u Mejru. Gde je dokument pronađen na lokalitetu gde je vršena ekshumacija u odnosu na ovu osobu.

SVEDOK:

            Ovo je lična karta koja je izdata na ime Ali Bajramija, ime oca je bilo Kadrija.

PITANjE:

            Druga osoba je Sinan Sokoli. I možete njega da nađete na strani 67 i da pokažete sudu gde se nalazi njegovo ime na toj strani. Molim da nam sve to pokažete na grafoskopu. možete li nam reći gde je taj dokument pronađen.

SVEDOK:

            Radilo se o ličnoj karti nađenoj na telu 177 koje je izvađeno iz te grobnice.

PITANjE:

            Da li su se podaci u ličnoj karti poklapali sa imenom koji se nalazi na međunarodnom spisku Crvenog krsta.

SVEDOK:

            Da, jesu.

PITANjE:

            Sledeća osoba je Sezaj Rama i on je naveden na strani 66, dokument Međunarodnog crvenog krsta. Mislim da ne moramo da stavljamo svaku od ovih strana na grafoskop, samo ću vas pitati gde je pronađena isprava uz pomoću koje se identifikovali ovu osobu.

SVEDOK:

            Ovde se radilo o zdravstvenoj knjižici.

PITANjE:

            A Izis Feid Hasanaj je naveden u spisku Crvenog krsta na strani 63. Gde je nađena njegova isprava.

SVEDOK:

            Ovo je bila lična karta koja je nađena na telu broj 221.

PITANjE:

            Sledeća osoba je Kris ... On je, njegovo  ime je na spisku Crvenog krsta na strani 67.

SVEDOK:

            Nađena je njegova lična karta.

PITANjE:

            Sledeća osoba je Grani Smajli na strani 67.

SVEDOK:

            Odgovor za njega je takođe nađena lična karta na telu broj 240.

PITANjE:

Sledeća osoba je Kun Krasnići. Njegovo ime se nalazi na strani 60.

SVEDOK:

            Oprostite, molim vas, koja strana.?

PITANjE:

            Strana 60. Ova osoba je navedena kao neko ko je nestao iz Korenice 27. aprila 1999. godine.      

SVEDOK:

            Možete li molim vas ponoviti to ime.

PITANjE:

            Krasnići Huan Bib.

SVEDOK:

            Ah, da. Da, tako je, časni sude.

PITANjE:

            Ova istraga zapravo ne može da identifikuje osobu ali mislim da je identifikovala pojedinca koji je nestao po imenu Duan Krasnići.

SVEDOK:

            Da, osoba koja je rođena 12.1.1966. godine. Ime oca po imenu Bibe.

PITANjE:

            Možete li reći sudu kako ste došli do tog zaključka.

SVEDOK:

            Da, kao što ste vi rekli ova istraga ne može odmah da identifikuje osobu pod tim imenom ali to je jedna bliska veza između pojedinca i onog koji je naveden u spisku Međunarodnog Crvenog krsta na strani 40.

PITANjE:

            Znači zaključak je da je Bib Krasnići najverovatnije otac Dina Krasnićija zar ne.

SVEDOK:

            Da, tako je.

PITANjE:

            Sledeća osoba je Brahim Gadžeri na strani 62.

SVEDOK:

            Da. Za njega je nađena lična karta koja je izdata na to ime.

PITANjE:

            Evo sad smo ovde naveli osam osoba. Gospodine Futon, možete li nam reći koji je bio treći lokalitet koji ste vi posetili.

SVEDOK:

            Došlo je do preklapanja u ekshumacijama koje su se odvijale. Sledeći lokalitet koji sam ja posetio je bio u Petrovom Selu i to je bilo 27. juna.

PITANjE:

            I tužilaštvo nema nikakav izveštaj ili fotografije sa ovog ekshumacionog mesta.

SVEDOK:

            Tako je.

PITANjE:

            I dok ste vi bili tamo. Šta ste vi tamo primetili.

SVEDOK:

            Bio je u toku proces eshumacije. Imam vremena samo za jednu kratku posetu i dostavljena mi je informacija o tome da eshumacija na tom lokalitetu vođena 24. juna do 5. jula.

PITANjE:

            Koliko tela ukoliko ih je uopšte bilo nađeno je bilo pronađeno.

SVEDOK:

            Na prvom lokalitetu je bilo pronađeno 16 tela, a na drugom 57 od koji je 7 bilo ženskih.

PITANjE:

            I da li ste mogli da utvrdite da nađete bilo kakve isprave i da li su vam dali neke isprave koje su pronađene kod tela.

SVEDOK:

            Da, meni je bilo rečeno da je bilo niz isprava koje su bile pronađene. Na prvom lokalitetu je nađen dokument koji se odnosio na tri osobe sa prezimenom Bicići.

PITANjE:

            I šta je urađeno po tom, u vezi sa tim.

SVEDOK:

            Verovalo se da su ti ljudi bili sa Kosova, a da su bili američki državljani iz Čikaga, iz Amerike.

PITANjE:

            I da li je proverena neka evidencija da bi se izvršila identifikacija.

SVEDOK:

            Ova informacija je tada dobijena od Međunarodnog crvenog krsta i ona nas je navela na indikaciju da su ovo bili tri brata po imenu Agro, Mehmet i Vili.

PITANjE:

            I da li su ova tri brata bila prijavljena kao nestale osobe.

SVEDOK:

            Da, jesu. Bili su prijavljeni kao nestali Međunarodnom crvenom krstu. Nestali su iz zatvora blizu Niša 8. jula 99. godine.

PITANjE:

            Šta je pronađeno na drugom lokalitetu u Petrovom selu.

SVEDOK:

            Pronađeno je još 5 dokumenata od kojih su tri se odnosila na lica čiji su se podaci poklapali sa spiskom nestalih osoba Međunarodnog crvenog krsta.

PITANjE:

            Možete li nam reći koja su ta tri imena i dokumenta pronađena i da li su oni bili prijavljeni kao nestali.

SVEDOK:

            Da našli smo ličnu kartu na ime Ilija Zamuslija koji je nestao 1. aprila 99. godine iz Izbice.

PITANjE:

            I da li je ova osoba navedena na spisku Međunarodnog Crvenog krsta na strani 40.

SVEDOK:

            Ja imam referentni broj, to je broj srb.blg. 804238.

PITANjE:

            A druga osoba.

SVEDOK:

            Nađena je lična karta na ime Hisena Mehmetija, nađena je na odeći ove osobe.

PITANjE:

            I da li je ova osoba prijavljena kao nestala.

SVEDOK:

            Da, podaci odgovaraju podacima koji su navedeni u registru Međunarodnog Crvenog krsta i odnosi se na osobu koja je nestala 24. maja 99. godine sa nepoznate lokacije.

PITANjE:

            Da li se ovo nalazi na strani 55. Međunarodnog Crvenog krsta.

SVEDOK:

            Ja nažalost nemam pred sobom taj spisak.

PITANjE:

            Na strani 85.

SVEDOK:

            Tako je.

PITANjE:

            A treća osoba.

SVEDOK:

            Nađena je lična karta na ime Nazmi Gradine.

PITANjE:

            A ova osoba je prijavljena kao nestala. Od kada i sa kog mesta.

SVEDOK:

            To odgovara registru Međunarodnog Crvenog krsta kao osoba koja je nestala 24.5.99. godine.

PITANjE:

            Da li se i to nalazi na strani 85.?

SVEDOK:

            Da, tako je, časni sude.

PITANjE:

            Hvala vam.

            I poslednji lokalitet četvrti lokalitet na jezeru Perućac. Možete li nam tačno reći gde se nalazi to mesto i kada je tamo vođena ekshumacija?

ODGOVOR:

            Ekshumacija je vođena od 6 do 14. septembra 2001 godine, na jezeru Perućac i imala je monitora posmatrača koji je radio eshumaciju i posmatrana je reka Derventa koja se uliva u to jezero.

PITANjE:

            I koje je telo rađeno na toj lokaciji?

ODGOVOR:

            Ova tela su bila spaljena ostala su samo kosturi i bilo je puno fraktura i bilo je indikacija da se tamo nalazilo bar 48 tela na tom mestu gde jev rešena eshumacija.

PITANjE:

            Da li je izvršena identifikacija tih tela?

            ODGOVOR:

            Ne, još uvek nije.

PITANjE:

            Da li su pronađene neke isprave ili predmeti?

ODGOVOR:

            Da, meni je rečeno da su pronađene dve isprave.

PITANjE:

            Kakvi podaci se nalaze u ovim dokumentima?

ODGOVOR:

            Prva je bila lična karta koja je pronađena u odeći i izdata je na ime Gezim Derve.

PITANjE:

            Ko je ova osoba? Da li je on prijavljen negde kao nestala osoba?

ODGOVOR:

            Ova osoba je prijavljena kao osoba nestala iz Đakovice 31. marta 1999 godine.

PITANjE:

            I on je takođe uključen na spisak Međunarodnog Crvenog krsta.

ODGOVOR:

            Tako je.

PITANjE:

            Da li se nalazi na strani 37.

ODGOVOR:

            Da. 37

PITANjE:

            A druga isprava to je bila vozačka dozvola izdata na ime ... i to je osoba koja je nestala iz Đakovice 31.03.1999.g.

PITANjE:

            Znači ova osoba je navedena kao nestala osoba na spisku Međunarodnog Crvenog krsta na strani 37.

ODGOVOR:

            Sa teškoćom to nalazim, ali da evo ga ovde.

PITANjE:

            Hvala vam. Gospodine, vi ste pratili proces ekshumacije čitavog tog perioda u Beogradu i na osnovu vašeg iskustva  da li je taj posao obavljen profesionalno i na adekvatan način.

ODGOVOR:

            Apsolutno tako.

ROMANO:

            Ja više nemam pitanja, časni sude. Hvala vam.

MEJ:

            Izvolite gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Fulton ...

MEJ:

            Molim vas, ponovite, gospodine Miloševiću, izgleda nije bilo prevoda.

SLOBODAN MILOEŠVIĆ:

            Kako da ne, ponoviću gospodine Fulton, vi ste profesionalni policajac.

ODGOVOR:

            Da, ja sam policajac.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Čime se bavite u policiji? Šta je vaša specijalnost, otkrivanje krivičnih dela ili neki drugi posao? Detektiv sam koliko sam svatio?

ODGOVOR:

            Da, jeste tako je, ja sam detektiv već više od 18 godina.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Recite koliko je trajao vaš ukupni boravak u Jugoslaviji?

ODGOVOR:

            Ja sam otišao u Jugoslaviju 6. juna prošle godine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Prvi put.

ODGOVOR:

            U Srbiju. Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            I vratili ste se.

ODGOVOR:

            Od onda sam se puno puta vraćao tamo. Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pitanje je bilo koliko je trajao vaš boravak u Jugoslaviji.

ODGOVOR:

            Ja sam radio u Jugoslaviji 6. juna prošle godine i ja sam i dalje tamo. Moja funkcija je i dalje u Beogradu, do današnjeg dana traje taj moj mandat.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Razumem vas sad. Vi ste znači skoro godinu dana u Beogradu.

ODGOVOR:

            Da, tačno je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ste bili za tih godinu dana na sastancima sa predstavnicima vlasti u Beogradu.

ODGOVOR:

            Na koje vlasti mislite?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je u vreme vašeg boravka u Beogradu bilo kakvih poseta iz tužilaštva, za koje vi radite, poseta Beogradu.

ODGOVOR:

            Da meni se čini da jeste. Tako je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste vi učestvovali na tim sastancima koje su tužioci kada su doputovali u Beograd imali sa predstavnicima vlasti.

ODGOVOR:

            Da li mislite na posetu gospođe tužioca Beogradu? Je li na to mislite?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Mislim i na njenu i na posetu drugih predstavnika tužilaštva. Da.

MEJ:

            Ovaj svedok je svedočio o eshumacijama i vaše unakrsno ispitivanje treba da se usredsredi samo na to i ni na šta više.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa pretpostavljam da mogu da ga pitam da li je učestvovao u razgovorima sa predstavnicima vlasti u zemlji u kojoj je otišao da iskopava leševe. Ne vidim da to izlazi iz okvira gospodine Mej.

MEJ:

            Samo ono što se tiče ekshumacija. Gospodine ... molim vas recite nam sledeće.

SVEDOK:

            Da, ja časni sude nisam učestvovao na sastancima koje je gospođa tužilac imala sa predstavnicima vlasti kad god je ona išla u posetu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Izjave koje se koriste ovde dali ste u dva navrata. Gde ste dali svoje izjave?

ODGOVOR:

            Oprostite ne znam na šta se to odnosi?

MEJ:

            Gde ste vi dali vaše izjave. Izjave svedoka.

ODGOVOR:

            Ovde časni sude.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kom istražitelju ste dali izjavu.

ODGOVOR:

            Ja sam dao vođi svoga tima gospodinu Kevinu ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Je li to ona osoba koja je mene kidnapovala iz Beograda, gospodine Mej.

MEJ:

            To nije relevantno pitanje. Izvolite nastavite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi kažete da ste bili da nadzirete ekshumaciju. Šta se podrazumeva pod nadziranjem o kojem vi govorite?

ODGOVOR:

            Časni sude, ja nikad nisam rekao da sam nadzirao. Ja sam tamo bio u svojstvu posmatrača i ja sam vrlo jasno stavio do znanja da ja sam tamo bio neko po principu ne mešanja. Ja sam posmatrao šta se događa, a sve poslove i korake su poduzimali pripadnici članovi beogradskog Instituta za sudsku medicinu kao i drugih institucija.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Šta podrazumeva posmatranje?

ODGOVOR:

            Ja sam posmatrao, časni sude.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jeste posmatrali sve radnje od kada počinje rad tih timova, do kada timovi završe rad. Da li se vaše radno vreme i prisustvo poklapalo sa radnim vremenom timova.

ODGOVOR:

            Na prvom lokalitetu u Batajnici svakako, časni sude.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li možete da mi kažete da li je uopšte utvrđivano i da li je utvrđeno kada su tela doneta na lokaciju na kojoj ste ih vi videli.

ODGOVOR:

            Na to pitanje mora da odgovori osoba koja vodi istragu. Ja nisam bio tamo u istražnom svojstvu. Ja sam tamo bio isključivo kao posmatrač i ja ne mogu da govorim o tome koliko su ta tela već bila ukopana u zemlju. To je nešto o čemu može da govori samo tim veštaka. Na njima je da oni to odrade.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, vi ništa o tome ne znate.

ODGOVOR:

            O čemu?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            O tome kada su ta tela doneta na lokaciju na kojoj ste je vi iskopavali.

ODGOVOR:

            Indikacije koje su navedene u štampi su govorile o tome da su ta tela bila tamo doneta u aprilu i maju 1999 godine, uglavnom je to informacija koja je data štampi od strane policajaca koji su vodili istragu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, osim informacije iz štampe vi nemate drugu informaciju sa lica meta, iz vaših kontakata sa onim koji su vršili ekshumaciju.

ODGOVOR:

            Osobe koje su vršile ekshumaciju nisu bili ljudi koji su radili pod mojim nadzorom. To su bili ljudi iz srpskog Instituta i na njima je bilo da odrede to. To nije bilo na meni. Oni su ti koji su bili eksperti koji poseduju ekspertno iskustvo i oni su to trebali da odrede.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja ne govorim ovde o forenzičkom delu posla, nema sumnje da su forenzičari eksperti za svoj posao. Ja sam vas pitao drugo. Da li imate informaciju, vi kažete da nemate. Maločas ste često odgovarali na pitanja tužioca, kako ste identifikovali tu i tu osobu, kako ste identifikovali drugu osobu, sećate se pošto je to bilo pre pet minuta, da vas je pitala za mnogo osoba kako ste identifikovali. Da li je i koja osoba uopšte identifikovana, gospodine Fulton?

SVEDOK:

            Nije bilo formalnih identifikacija za sada. Ja nisam rekao to, ja sam rekao da su nađene isprave, identifikacione isprave.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, ali ste čuli da vas tužiteljica pita kako ste identifikovali tu i tu osobu, kako ste identifikovali sledeću osobu i više puta vam ja postavila pitanje kako ste identifikovali. Da li ovaj vaš odgovor znači da ste vi nabrojali dokumenta koja su nađena u zemlji u nekoj rasutoj odeći? Je li tako ili ne?

MEJ:

            To je svedok rekao tokom iskaza. Kako tužilac postavlja pitanje nije nešto o čemu svedok može da komentariše. Svedok je rekao sledeće: "Među odećom koja je pronađena u ovim raznim grobnicama zajedno sa telima, nalazile su se ove identifikacione isprave". To je ono što je on rekao, a na sudu je da odluči kakvu težinu tome treba da prida.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro gospodine Mej. Mislim da to što ste rekli podrazumeva da i na moja pitanja treba da odgovori, a ne da i komentariše. Moje pitanje glasi: Da li su tela identifikovana ili ne?

MEJ:

            On je to već odgovorio, rekao je da nije još urađena formalna identifikacija, ali da su pronađene ove identifikacione isprave. To je on rekao, da se ovi dokumenti povezuju sa nestalim osobama. Ovaj svedok ne može mnogo više od toga reći, a na veću je da odluči o tome kakvu dokaznu vrednost da prida tome.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja ne znam zašto vam smeta da mi svedok odgovori da li su tela identifikovana ili ne?

MEJ:

            Zbog toga što vam je on odgovorio, rekao vam je da nije zasad obavljena zvanična, formalna identifikacija. Ali rekao je da postoje ti dokumenti koji su pronađeni. On ne može više od toga da vam kaže, on je svedok. Ako hoćete da tvrdite da to nije dovoljno  da se bile ko identifikuje, imate na to pravo, ali nema smisla da se prepirete sa svedokom.

            Sada je u svakom slučaju vreme za pauzu. Nastavljamo kroz 20 minuta.

Gospodine Fulton zapamtite da ne treba ni sa kim da razgovarate o svom svedočenju za vreme pauze. Molim ustanite.

 

Posle pauze

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, da li je to tačno ili ne?

SVEDOK:

            Ne, ja sam posmatrao, bio sam tamo posmatrač, monitor kako se kaže na engleskom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, to znači da je u ovoj izjavi, po ovome što sad kažete, netačno napisano šta ste radili.

MEJ:

            Možda nije tačno prevedeno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Šta piše u engleskom, ja nemam engleski tekst.

MEJ:

            Mi takođe nemamo. Gospođo Romano, da li imamo englesku verziju izjave?

ROMANO:

            Da.

MEJ:

            Sada imamo englesku verziju. Drugi pasus odozgo, prva strana izjave. "Poslat sam u Beograd da posmatram proces ekshumacije".

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Moje sledeće pitanje glasi, pošto ste govorili o dokumentima, da li je igde utvrđeno da se radi o autentičnim dokumentima?

SVEDOK:

            To je pitanje na koje ja jednostavno ne mogu da odgovorim.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Da li je istražni sudija ili istražne sudije konstantno prisustvovali ekshumaciji?

SVEDOK:

            Mislim da ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ste vi ekshumacijama prisustvovali od samog početka ili ste pristupili u nekoj kasnijoj fazi.

SVEDOK:

            U Batajnici na lokalitetima 1 i 2 od samog početka, časni sude.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Onda mi opišite kako su pre započinjanja ekshumacija izgledala mesta na kojima su ekshumacije vršene?

SVEDOK:

            Za Batajnicu 1, ja sam prisustvovao kada su oni već očistili teren u svrhe istraživanja, da se utvrdi da li je to zaista lokalitet koji je naznačio policajac istražitelj, a u drugom lokalitetu unutar baze jedinica za antiterorizam, to je bila jedna čistina sa malo grmlja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Koliko ljudi je izvodilo postupak ekshumacije?

SVEDOK:

            Ti detalji su naznačeni u izveštaju gospodina Dunjića, koji je u drugom registratoru. Svi koji su bili uključeni u taj posao su navedeni u toj listi, kao i policijci koji su takođe bili tamo pre nego što je izvršeno čišćenje terena. To je bilo to mesto.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li sam vas dobro razumeo. To znači poznata su sva imena osoba koje su vršile ekshumaciju i navedena u izveštaju. Je li tako?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li su izrađene fotografije ili video zapisi ovih mesta pre započinjanja ekshumacije?

SVEDOK:

            Ja mislim da jesu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A čime su vršena iskopavanja?

SVEDOK:

            To je rađeno ručno posle  iskopavanja mašinom. Uglavnom se radilo rukama.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Na kojoj dubini su pronađeni posmrtni ostaci o kojima govorite?

SVEDOK:

            Čini mi se da su ti detalji naznačeni u izveštaju sudskih eksperata, to nisu detalji koje sam ja unosio u svoju evidenciju. Ja nisam ništa unosio sam u izveštaje o procesu ekshumacija.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A u kom stanju truležnih promena su se nalazila tela koja su pronađena, kako vi kažete, tamo?

SVEDOK:

            Ja mogu samo odgovoriti kao laik. To su bili kosturi sa ostacima mesa, oni su bili izmešani između sebe, bilo je brojnih fraktura pre smrti. Ja stvarno ne znam da li su pre smrti ili posle smrti nastale te frakture. To su pitanja na koja treba da odgovori izveštaj sudskih eksperata.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li su u fazi iskopavanja ili ekshumacije takođe zabeležene na video traci ili fotografijama?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Kad govorite o lokaciji koju označvate sa BA 1, pod rednim brojem 1 pominjete telo DA09, je li tako?

SVEDOK:

            Tako je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            O kakvim se posmrtnim ostacima radilo, odnosno da li se radilo o skeletu ili su još  postojali tragovi tkiva?

SVEDOK:

            Ne znam. Postoji fotografija tog leša posle ekshumacije. Ona se nalazi u registratoru i to može da odgovori na pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste vi lično prisustvovali vađenju lične karte sa podacima koje navodite? Naveli ste da je to izvađeno iz pantalona koje su bile na telu?

SVEDOK:

            Situacija sa posmatranjem je takva da se posmatrač ne meša, samo pokušava da prikupi informacije. Posmatrač ne treba ni da smeta poslu. Ja sam uvek stajao na određenom rastojanju i čekao sam da mi se ukaže na neke stvari na koje treba da obratim pažnju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A gde se molim vas, izjasnite se maksimalno precizno, nalazila pronađena lična karta?

SVEDOK:

            Bojim se da ne mogu konkretno odgovoriti. Ovo je radio tim sudskih veštaka, ne znam koji tim, to je bio njihov lokalitet. Njihov je posao bio da pronađu tela, da ih otkopaju, a moj posao je bio da posmatram i da prikupim sve moguće informacije do kojih oni dođu. Ja nisam hteo da im se motam po nogama.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A koji je ostali deo sadržaja novčanika u kojem je pronađena lična karta?

ODGOVOR:

            Izvinite, ja ne znam o čemu govorite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Shvatio sam da je bila u novčaniku. Šta je bilo još, šta je još sadržaj tog novčanika u kome je bila lična karta?

ODGOVOR:

            Časni sude, ja nisam našao ličnu kartu. Nju su našli sudski veštaci. Ti detalji se nalaze u indeksu, u registratoru. Ja ne mogu da se setim šta je još bilo pored lične karte.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, govorim o tom telu označenom sa BA09. Da li je izvršena identifikacija tog tela?

ODGOVOR:

            Časni sude, ovi leševi nisu identifikovani. Jedan dokument koji omogućava identifikaciju je pronađen i povezan je sa telom BA09.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, nisu identifikovani. A kada je u pitanju telo označeno sa BA19, tvrdite da je iz odeće na telu izvađena takođe lična karta na ime Nedžedin Beriša, sa ostalim navedenim podacima. Da li je to tačno?

ODGOVOR:

            To je informacija koja mi je u to vreme preneta, časni sude.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A iz kog dela odeće je ova lična karta izvađena?

ODGOVOR:

            Časni sude, ja nisam vadio ni jedan od tih dokumenata, nisam ih ni pregledao. To je ono što je meni javljeno kada su dokumenti nađeni. To je radio tim sudskih veštaka. Na njima je bilo da obave taj posao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je postupak vađenja lične karte iz odeće sa tela o kojoj govorite zabeležena video tehnikom?

ODGOVOR:

            Ja stvarno ne znam, časni sude. Ja pretpostavljam, pošto je tamo bio tim kriminalističkih tehničara koji su imali i foto aparate i kamere. Gospodin Dunjić, kao vođa tima sudskih veštaka je davao uputstva tom fotografu i kamermanu tj. tehničaru. Ja stvarno ne znam šta je njemu govoreno da radi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A u kom stanju se nalazilo telo BA19?

ODGOVOR:

            Ne mogu da se setim, ali fotografije su tu. Ono što mogu da kažem je da su sva tela značajno truležna promenjena. To su bila kosturi sa vrlo malo tkiva. To je opšti pregled, to o čemu ja govorim. Videli smo i tragove gorenja. To je bio vrlo žalostan prizor ljudi koji su bačeni u tu jamu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ja mogu da zaključim da ste vi prisustvovali trenutku kada je iz odeće sa tela izvađena lična karta o kojoj govorite?

MEJ:

            On je već svedočio najbolje što može o ovome. On je bio posmatrač opšte prirode, monitor.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi potom govorite o identifikacionim dokumentima koji su pronađeni, kako kažete, u rasutoj odeći. Je li tako?

ODGOVOR:

            Rasutoj odeći, izvinjavam se. Ja sam govorio da su to pojedinačni delovi, pojedinačni odevni predmeti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A objasnite onda na koji način je ta odeća bila rasuta.

ODGOVOR:

            Sudski veštaci su iskoristili taj termin "rasuta odeća" zbog toga što nije bila vezana za određeno telo ili određeni deo tela.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A u kojim delovima odeće su ta dokumenta bila pronađena? Molim vas, izjasnite se precizno.

MEJ:

            On ne može da odgovori na to  pitanje. Gospodine Miloševiću, ja stvarno ne vidim poentu ovog unakrsnog ispitivanja. Dokazi govore o tome da postoji masovna grobnica. U njoj postoji određeni broj tela. U odeći tih tela nađeni su dokumenti koji se odnose na masakre, a tačnije na nestale ljude sa Kosova. To je status dokaza. Kada se završi predmet na nama će biti da na osnovu toga odlučimo da li to ide u prilog argumentima tužilaštva da su ta tela dovezena sa Kosova i stavljena u te masovne grobnice na datim lokacijama.

            Do sada ste unakrsno ispitivali već pola sata i nismo čuli ništa što nam, što predstavlja novinu. Ako želite da dalje ispitujete o nekim dokumentima u ovom registratoru, ali po mom proračunu imate otprilike 15-20 minuta najviše. I to je više nego dovoljno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Mislite ukupno imam 15, 20 minuta?

MEJ:

            Da, ovo su dokazi čisto tehničke prirode. Meni se čini da mi ovde gubimo vreme.

ROBINSON:

            Gospodine Miloševiću, hoću samo da kažem nešto u prilog onoga što je rekao predsedavajući sudija. Čudi me što toliko vremena trošite na unakrsno ispitivanje o nečemu što je apsolutno tehničko pitanje. Trebalo bi da sačuvate svoje vreme za unakrsno ispitivanje za predmete od veće težine, značajnije stvari.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Tvrdite da su sva pomenuta imena sa dokumenata o kojima govorite pripadala osobama iz masakra u Suvoj Reci? Sada je i gospodin Mej pomenuo tu reč i to od 26. marta 1999. godine. Je li to tačno?

ODGOVOR:

            Čini mi se da sam rekao da su svi leševi, osim jednog, svi dokumenti tačnije, osim jednog, pripadali ljudima sa Suve Reke.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A na osnovu čega se tvrdi da je u Suvoj Reci bio masakr?

MEJ:

            To sam rekao ja, ne svedok. Molim vas nastavite sa unakrsnim ispitivanjem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ste ekshumacijama na lokaciji označenoj sa BA2 prisustvovali od samog početka ili ste pristupili u nekoj kasnijoj fazi?

ODGOVOR:

            Ja sam tamo bio od samog početka, časni sude.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kod tela pod rednim brojem 1 sa ovog lokaliteta govorite o ličnoj oznaci na ime Ismaina Laci, sa datumom rođenja 30. juni 1980. godine u Tirani, koja nije bila zakačena za telo. Da li je tačno?

ODGOVOR:

            Tako je, časni sude.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A šta je to lična oznaka?

ODGOVOR:

            Meni je to objašnjeno kao oznaka koja je okačena na telo, oko vrata.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Zakačena oko vrata?

ODGOVOR:

            Uopšte u ovom slučaju nije bilo stavljeno na telo ili zakačeno za telo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kako to mislite: nije bilo zakačeno na telo?

ODGOVOR:

            To je stajalo samo po sebi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pod rednim brojem 2, vaša oznaka 2, BA92, pronađena je, kako kažete, lična karta na ime Ali Bajrami. Gde je pronađena ta lična karta? Je li ona bila zakačena za telo ili nije?

ODGOVOR:

            Ja nisam našao ličnu kartu. Meni je javljeno da je lična karta nađena u odeći leša 2, BA 92.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A šta je od odeće bilo na telu pod rednim brojem 3 vaše izjave, koja se odnosi na lokaciju 2 BA, koje je kod vas označeno kao 2 BA 117?

ODGOVOR:

            Mislim da je taj broj dao tim sudskih eksperata. Oni imaju svoj sistem numeracije. Ja stvarno ne znam šta su oni našli na telu. Ako oni kažu da je nešto nađeno na telu ili na odeći tela 2 BA 117, to je informacija koju sam ja evidentirao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kod tela pod rednim brojem 4 vaše izjave, oznaka 2 BA 177, govorite o pronađenoj ličnoj karti na ime Simon Sokoli. Gde je tačno pronađena ova lična karta i potvrda o zaposlenju kod "Jahtes holding korporacije"?

ODGOVOR:

            Ja stvarno ne znam, časni sude.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A vi kada je ovo telo u pitanju pod rednim brojem 5 navodite da je u stvarima koje su pripadale ovoj osobi pronađena i druga lična karta sa prezimenom Sokoli i nečitkim imenom i datumom rođenja 31.01.1965. Je li to tačno?

ODGOVOR:

            Tako je, časni sude.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A na osnovu čega tvrdite da su stvari u kojima je pronađena ova druga lična karta pripadale prethodnoj osobi?

ODGOVOR:

            Ja ništa ne tvrdim, časni sude. Ovo je informacija koju su meni dali članovi tima sudskih veštaka.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A u kom stanju su se nalazili posmrtni ostaci tela pod rednim brojem 6, u delu vaše izjave koji se odnosi na lokaliter 2 BA?

MEJ:

            Ali, svedok je već rekao da ne može o tome ništa da kaže.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da li se radi o skeletu ili telu na kojem je još uvek bilo, govorimo o tome da kažete da je pronađen ruksak, da se nalazio ruksak, da li se radi o skeletu ili telu na kome je bilo još uvek tkiva?

ODGOVOR:

            Na osnovu mog sećanja ja sam video tela na lokalitetu i mogu uopšteno da kažem da su neki bili u obliku kostura, neka tela su bila prilično dobro sačuvana, neka su još imala i tkivo na sebi. Da li se to odnosi na telo o kome optuženi sada govori, ja jednostavno ne mogu sad da kažem, časni sude. Ova tela, onako uopšteno gledano, su izvađena zajedno sa gumama iz grobnice. Ta tela su bila izmešana. Bilo je i paljenja, ja jednostavno, bilo je puno fraktura. Isto tako je bilo puno udova koji su bili razbacani na sve strane. Jednostavno ne mogu da kažem ništa konkretnije od toga.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A šta se još nalazilo u ruksaku koji ste pronašli?

MEJ:

            On ih nije našao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, dobro, koji je pronađen.

ODGOVOR:

            Ja ne znam, časni sude.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pod rednim brojem 7 lokacija 2B213 pronađena lična karta na ime Hasana ... Je li to tačno?

ODGOVOR:

            Ja mislim da se to odnosi na ime Osa.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jeste vi prisustvovali pronalaženju tog dokumenta identifikacionog. Da ili ne?

ODGOVOR:

            Da, trebalo je da sam bio prisutan.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A tvrdite da je lična karta pronađena na telu. Je li tako? Na kom je delu tela ona pronađena?

ODGOVOR:

            Časni sude, ja ne tvrdim ništa od ovoga. Ova informacija je meni data od članova forenzičkog tima koji je vršio ekshumacije. Koji je vršio obdukciju i koji je obavljao svu evidenciju ono što je nađeno. Ovu informaciju su oni meni dostavili. Ne znam kako ovo jasnije da stavim.

MEJ:

            Ne postoji način da se ovo jasnije izrazi. Jednostavno ćemo nastaviti sa unakrsnim ispitivanjem sve dok ne bude završeno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U ovom dokumentu, koji nam je podeljen neposredno pred vaše svedočenje pretpostavljam da ga imate, na prvoj strani stoji pod onim podnaslovom, samo je na engleskom dostavljeno: "smatra se da je hladnjača  tela prenosila tela, koja su preneta sa Kosova u Beograd". Ovo je bitno što želim da citiram: "kao deo kampanje čiji je cilj bio da izbriše tragove zločina počinjenih na Kosovu". Na osnovu čega se tvrdi da je to bila kampanja za skrivanje zločina počinjenih na Kosovu.

ODGOVOR:

            Čini se da je ovo gledište imao policajac koji je vodio istragu i to može da se nađe i u punom izveštaju za štampu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je utvrđeno ko su počinioci?

ODGOVOR:

            Časni sude, ja nažalost ne mogu  da odgovorim na ovo pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, vi ste profesionalni policajac već 20 godina. Pa vas pitam, s obzirom na vaše profesionalno iskustvo da li verujete da neko može da smisli takvuo besmislicu da u toku rata gde gine mnogo ljudi.

MEJ:

            Ovo nije adekvatno pitanje. Pre svega, ona mišljenja svedoka nisu relevantna. Drugo, ovo je nešto što treba da uputite nama gospodine Miloševiću. Nema nikakvog smisla da ovo pitanje postavljate svedoku. On dozvolite mi da završim molim vas zato što je ovo jedna opšta stvar. Svedoci nisu ovde da iznose argumente. Argumente iznosi Tužilaštvo. A vi ćete pravovremeno imati priliku to da pobijete. Svedoci ovde govore o stvarima koje su čuli, videli ili o kojima znaju. A vaše unakrsno ispitivanje treba da bude usredsređeno na to.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A moje je usredsređeno na to, gospodine Mej, jer u ovom papiru koji je dostavljen pred ispitivanje ovog svedoka, piše: konstatuje se da se radi o nekoj kampanji. Ako vi podrazumevate da su Srbi toliko glupi da mogu da poverujem da neko u ratu uzima jedan mali.

MEJ:

            Nećemo sada slušati ove vaše argumente. Ono što svedok kaže kada iz ove stolice za svedoka daje izjavu, je ono što mi smatramo dokazima. Ono što stoji u rezimeima izjave ne spada u dokazni materijal. Vi naravno, možete da postavite pitanje pošto se to nalazi u rezimeu izjave ali, svedok je na to odgovorio najbolje što je mogao. Da li imate još nešto o čemu želite da pitate svedoka.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Stoji u rezimeu. U rezimeu stoji da je to deo kampanje da li može isto tako u rezimeu da stoji da nije u pitanju možda montaža zle namere, a ne takva glupost da neko šalje.

MEJ:

            Nećemo više nastaviti da o ovome raspravljamo, biće vremena da vi iznesete vaše argumente. Da li amikusi imaju pitanje za ovog svedoka. Odgovor amikusa ne.

            Gospodine Miloševiću, vi ste već potrošili vreme koje smo imali za ovo. Gospođo Romano, da li vi imate nekih dopunskih pitanja.

ROMANO:

            Samo jedno, časni sude. Svedok je spomenuo ime policajca koji je vršio istragu i čije to mišljenje bilo. Htela bi samo da čujem da li on može da nam kaže ime tog svedoka.

ODGOVOR:

            To je kapetan Dragan Karleuša.

ROMANO:

            Hvala vam. Samo sam htela sada da čujem da li je dodeljen broj ovoj izjavi.

MEJ:

            Nije, evo sad će to biti urađeno.

SEKRETAR:

            Ovo će biti dokazni predmet Tužilaštva broj 173.

MEJ:

            Gospodine Fultone, vi ovim završavate vaše svedočenje. Hvala vam što ste došli na Sud, da svedočite. Sada možete ići.

SVEDOK:

            Hvala, časni sude.

TUŽBA:

            Časni sude, sledeći svedok je istražitelj Barni Keli i gospodin Najs će ga ispitivati. Treba nam samo minut dva da bi svedok došao ovamo.

TUŽBA:

            Molim da svedok ne uđe u sudnicu za trenutak. Časni sude sada prelazimo na svedoka, odnosno na svedoke koji će govoriti konkretno o selu Račak. Ja znam da vi imate njegovu izjavu, ovog sledećeg svedoka koji dolazi Bar Nikeli. Ja se takođe nadam da ste imali priliku da dobijete i njegov pun izveštaj.

MEJ:

            Je li to onaj koji je priložen uz njega?

TUŽBA:

            Da, tako je.

MEJ:

            Samo da proverimo da li se radi o istoj stvari. Ovde nama piše da je pregled ocena.

NAJS:

            Da, tako je to se tako zove i govori se na četvrtoj strani o Račku, i o mestu koje Račak zauzima u optužnici u paragrafima 98 i tako dalje. Ja se nadam da ćete vi sada shvatiti pravi obim svedočenja ovog svedoka. Ja znam da će ovo verovatno prouzrokovati određena pitanja i zato sada hoću da vam kažem da razlog zašto smo odstupili od nekih proceduralnih normi u ovom slučaju je to što polje dokaza je ograničeno, a ne neograničeno. U Račku postoji jedno ograničeno i jako značajno polje dokaza. Ali to je njegov obim je tako veliki da se zapravo ovaj sud ne može time pozabaviti u vremenu koje je izdvojeno za razmatranje ovog pitanja.

            Ovo se može reći za mnoge ako ne i za sve lokacije o kojima će Veće morati da razmatra u ovom delu suđenja, kao i delu suđena koje se odnosi na Bosnu i Hrvatsku. Prema tome, ovo pitanje je opšteg značaja. Račak sam po sebi je značajan ne samo zato što ima mesto u optužnici koje mu je dodeljeno, već i zato što je bila tačka prekretnica posle koje je NATO doneo odluku da bombarduje Kosovo i ono je značajno za odbranu zbog unakrsnog ispitivanja i zbog toga što su ovde postavljena pitanja oko toga da li su tela, da li su ljudi ubijeni na način na koja tela sugerišu ili na neki drugi način. I zato veće ima na raspoloaganju rezime izjave svedoka to je važno za ovu fazu suđenja. To je važno za raspored celokupnog suđenja. I po našem skromnom mišljenju to je važno za integritet presude koja treba u dogledno vreme da se donese i koja treba da skrene pažnju na to da smo imali više materijala za razmatranje a ne manje.

            Ovo je takođe važno i za druge predmete gde može doći do sličnih pitanja. To što sam ja ranije rekao ovaj Tribunal u nešto drugačijem sastavu se i ranije pozabavio ovim pitanjem i ja sad neću spominjati sudsku praksu koja se na to odnosiali sada hoću samo da spomenem neke stvari sudske prakse koje će možda biti od pomoći za vas, ali naravno odluka mora biti doneta po našim pravilima o tome da li može da se izvrši rezimiranje dokaza, odnosno dokaznih predmeta. A sada bi hteo nešto da kažem o tome da svedok treba pre svega da iznese nekoliko činjenica o biografiji područja i da identifikuje određene lokacije gde su izvršeni zločini. I moram jasno da vam stavim do znanja sada da svrha ovoga se zasniva na tome da se pred Veće iznese čitav stepen kompleksnosti ovog što se desilo u Račku iz onih razloga koje sam već naveo, i usled teškoća ili ozbiljnih teškoća u tome da se, zato što će nama biti prilično teško da pozovemo veliki broj svedoka koji će moći da svedoči o ovome. Ja sam hteo ovde isto tako da izvršim jednu anologiju između svedočenja ovog svedoka i materijala koji je Veće već dobilo u izveštaju OEBS-a. Mi ćemo ovo da prekledamo sa svedokom ja mislim da svedok ima prilično velike karte koje donosi sa sobom.

Mi smo napravili umanjenu verziju ovih karata isto tako ćemo da imamo ovde jednu tablu koja će biti izneta i mislim da bi gospođa Graham trebao da mi da broj ovih karata. To su karte 94 tabulator 73 to je jedna umanjena karta i mislim da isto tako.

MEJ:

            Mislim da će biti i puno fotografija. Zar ne?

TUŽBA:

            Da, biće puno fotografija u albumu ja ću tražiti od svedoka da odredi po broju i mislim da će to biti od pomoći. Ovo je jedna komplikovana priča i koliko se upoznamo geografski sa terenom, mislim da ćemo shvatiti da je vreme potrošeno na to bilo korisno potrošeno vreme.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim da mi razjasnite nešto. Ovde se opet pojavljuju službenici tužilaštva koji treba posluže kao svedoci. Ovaj svedok svedoči, u pitanju je istražitelj koji u svom iskazu daje ocene koje su na svakom sudu u isključivoj kompetenciji suda. To je prva konstatacija koju bih želeo da mi razjasnite. Druga je, on je svedočio o tome da je obavio razgovore sa svedocima, da su njihova svedočenja dosledna u mnogim aspektima...

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, moram da vas prekinem. Prekinuću vas da bih vam objasnio šta će se sada desiti. Svedok će svedočiti o geografiji, o reljefu i o fotografijama koje je on snimio. On može to da uradi, on ima pravo to da uradi, jer on je bio tamo i on zna o tome.

            Što se tiče drugih stvari, doći će do pravnih argumenata vezano za to da li se ovom svedoku može dozvoliti da o tome svedoči ili ne. Prema tome, pre nego što mi odlučimo o tome, mi ćemo vam dati priliku da kažete šta imate. A sada predlažem da saslušamo svedoka o ovome prvom.

            Neka svedok pročita svečanu izjavu.

SVEDOK:

            Svečano izjavljujem da ću govoriti istinu, celu istinu i ništa osim istine.

TUŽBA:

            Molim sada poslužitelja da donese velike karte. Isto tako, moram da pitam da li ste pronašli umanjenu verziju karte? Hvala.

            Možete li nam reći vaše ime?

SVEDOK:

            Barni Keli.

PITANjE:

            Možete li nam reći nešto o vašem zanimanju i iskustvu.

ODGOVOR:

            Ja sam istražitelj. Ja sam pripadnik irskih policijskih snaga i  radim kao istražitelj poslednjih 18 godina.

PITANjE:

            Kada ste počeli da radite u tužilaštvu?

ODGOVOR:

            15. septembra 2000. godine.

PITANjE:

            Da li ste bili zaduženi za istraživanje i pripremu izveštaja o Račku?

ODGOVOR:

            Jesam.

PITANjE:

            I jeste li vi dali izveštaj koji je veće opisalo kao pregled, procenu?

ODGOVOR:

            Jesam.

PITANjE:

            Usled vašeg rada da li ste mogli isto tako da napravite veliku kartu koja se sad nalazi sa vaše desne strane?

ODGOVOR:

            Tako je.

PITANjE:

            Oprostite zbog ovog zakašnjenja, časni sude, mi čekamo da stigne tabla na koju može da se stavi ova karta, ali evo još nije stigla. U međuvremenu možemo da stavimo na grafoskop, dok ne dobijemo ovu tablu na koju možemo da stavimo kartu.

            Da bi uštedeli na vremenu, gospodine Keli, možete li da se okrenete i da uzmete prvu od ove dve velike karte koje se nalaze iza vas? Ne znam da li sudije mogu da vide sa svog mesta ovu kartu? Čini mi se da sudija Robinson ne može da je vidi. Sad ćemo da vidimo da li to može da se vidi na ekranu. Ne znam da li bi kamere mogle da prikažu ovu sliku na ekranu?

            Da li je ovde prikazan Račak i okolina?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Molim vas da govorite u mikrofon. Imate ovde pokazivač. Da li sad možete da nam pokažete, je li ovo selo Štimlje?

ODGOVOR:

            Ne, ne, to je opština Štimlje, selo je Račak.

PITANjE:

            Da, svakako. To je opština Štimlje, tako je. Samo možete li to da nam pokažete sada, molim vas? Nadam se da će to sad svi moći da vide. U redu. Molim vas pokažite nam opštinu Štimlje.

ODGOVOR:

            Ovo je cela opština Štimlje i grad.

TUŽBA:

             Molim sada da se to prikaže na ekranu i da to ostane na ekranu. Mislim da postoje tri puta koji vode u Račak. Jedan od njih je glavni. Možete li nam ga pokazati?

ODGOVOR:

            To je ovaj put ovde, ova cesta. Ona ide dole, onda morate da skrenete na desno ovde na ovom mestu i da uđete u selo.

PITANjE:

            Čuli ste za bolnicu. Možete li da nam kažete gde se ona nalazi?

ODGOVOR:

            Ona se nalazi ovde gde je tačka 4.

PITANjE:

            Postoji jedno mesto gde dva puta za Račak se spajaju u jedan. Možete li da nam pokažete gde je to?

ODGOVOR:

            To je ovde, ovaj put ovde koji ide do oznake za Račak. Onda ide do glavnog puta za Prizren i glavnog puta za Prištinu, koji prolazi kroz grad Štimlje.

TUŽBA:

            Molim sad da se prva karta stavi na tablu. U redu. Samo vas molim da ostanete blizu mikrofona. Molim da sada poslužitelj pomeri mikrofon bliže svedoku, tako da dok on pokazuje možemo da čujemo šta govori.

            Sedite, molim vas, gospodine Keli. Nadam se da će audio-tehnička kabina sad moći ovo da nam pokaže na ekranu.

            Molim da nam audio-tehnička kabina to sad prikaže.

            Vi ste nam pokazali drugi put koji vode do tamo, ali mislim da postoji i neki manji putevi.

ODGOVOR:

            Da, tako je. Jedan od ovih manjih puteva je ovaj put ovde koji ide prema Prizrenu i ovde preseca drugi put koji je bliži bolnici za mentalne bolesti i onda ovde u jednom trenutku vodi u selo Račak, otprilike pored džamije.

PITANjE:

            Znači, vi sad razumete da mene interesuje samo geografske lokacije i ne interesuje me ono što ste čuli od drugih ljudi.

ODGOVOR:

            Razumem.

PITANjE:

            Ono što smo označili ovde, sad ćemo vrlo ukratko to pogledati, a onda ćemo pogledati drugu kartu. Znači, ovo što smo ovde označili sa brojem 1 je elektrocentrala, zar ne?

ODGOVOR:

            Tako je.

PITANjE:

            U redu. Sad molim da se to zadrži na ekranu. Znači, to je centrala. Broj 2 su opštinske zgrade. Nećemo sad govoriti o njima. Broj 3 je opšta slika MUP-a, odnosno MUP-ovih zgrada. Da li je to jedini takav kompleks MUP-a ili ih ima više?

ODGOVOR:

            Ne. To je jedini kompleks takav u tom području.

PITANjE:

            Da li znate da li se to odnosi na obe grane MUP-a ili ne znate?

ODGOVOR:

            Ne znam.

PITANjE:

            Četiri ste rekli da je ludnica, bolnica za mentalne bolesti. Pokažite nam.

ODGOVOR:

            Evo je ovde.

PITANjE:

            Sad ćemo da pogledamo ovaj levi ugao, da vidimo tačke 5, 6 i 7, 8 i 9. Znači, broj 5 je kuća Sadika Osmanija, zar ne?

ODGOVOR:

            Tako je.

PITANjE:

            Mislim da bi trebalo ovde da kažemo da ova bela linija koja je ucrtana u fotografiju, koja je slikana iz vazduha je nešto što je ucrtano. To nije topografska odlika, je li tako?

ODGOVOR:

            Tako je.

PITANjE:

            Dobro, možete nam kasnije reći šta je to. E, sad, samo da kažemo da je to ucrtano. Šest je mesto, odnosno jama, provalija gde su pronađena tela.

ODGOVOR:

            Tako je.

PITANjE:

            Sedam je nešto što je označeno kao bunker. Jeste li vi to videli? To je bio bunker OVK.

ODGOVOR:

            Tako je, video sam.

PITANjE:

            Imamo fotografije bunkera u registratoru za Račak i imamo fotografije koje su slikane iz bunkera odakle se vidi pogled.

ODGOVOR:

            Tako je.

PITANjE:

            Isto tako smo čuli da se ovde govori o još nekim utvrđenjima. Ovaj bunker pokazuje da su ovde nađeni opušci, itd.

ODGOVOR:

            Ne u vreme kad sam ga je pregledao.

PITANjE:

            Ali, on je pokazivao neke tragove toga da je bio korišćen?

SVEDOK:

            Da, čuli smo, bilo je nekih tragova o tome da je bio korišćen.

PITANjE:

            U redu, 8 je škola, 9 je džamija, mislim da sada ne treba da govorim o broju 10, zato ćemo da se vratimo na brojeve 8 i 9. Molim sada da nam se to prikaže na ekranu.

TUŽBA:

            Molim tehničku službu da mi pokaže 8 i 9. Kada se ulazi u selo sa južnog puta, glavnog puta, prolazi se pored škole, onda se dođe do džamije i pošto to selo ima centar, da li je ovde taj centar označen. Možete li nam reći?

SVEDOK:

Oni ne označavaju geografski centar, ali jesu verski centar, bar džamija.

TUŽBA:

            Molim tehničku kabinu da nam pomogne tako što će da pomeri fokus malo na gore. Ovo što je označeno narandžastom bojom to je brdo?

SVEDOK:

            Brdo Česta.

TUŽBA:

            A dalje vidimo brdo Hiša, a na istoku je brdo Mištea. Ova karta časni sude se nalazi u registratoru Račak, tabulator 4, već je uneta kao dokazni predmet broj 94. Sad možemo pogledati drugu kartu koja je malo detaljnija, ali pre nego što na nju pređemo, molim vas da nam kažete sledeće o svom istraživanju, o svojoj istrazi. U toku vaše istrage koliko ste pregledali izjava svedoka?

SVEDOK:

            62.

TUŽBA:

            Pominje se u vašoj izjavi 60, ali bilo je još dva.

SVEDOK:

            Da, to uključuje i ta 2.

TUŽBA:

            U početnoj fazi predmeta koliko se njih razmatralo za prezentaciju sudu?

SVEDOK:

            Otprilike 30.

TUŽBA:

            Pošto su advokati koji su tad radili u timu to razmotrili, na koji se broj to smanjilo?

SVEDOK:

            Na 17.

TUŽBA:

            Od 17 na koliko?

SVEDOK:

            Na 9.

TUŽBA:

            A dalje?

SVEDOK:

            To je dalje smanjeno na 5.

TUŽBA:

            To znači 5 svedoka o selu Račak?

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Osim toga postoje i drugi svedoci, general Radinkovič, Čanglinski i drugi?

SVEDOK:

            Tako je.

TUŽBA:

            U vašem pregledanju tog materijala označili ste nekoliko lokacija koje treba uzeti u obzir i vi ste opisali na ovoj mapi koja je označena kao dokazni predmet 94, tabulator 73, ustvari obe karte su pod tabulatorom 73. Vi ste označili šest lokacija zločina, ali pošto neke od njih imaju više mesta zločina, treba uzeti u obzir da postoji više od šest mesta zločina za selo Račak?

SVEDOK:

            Tako je.

TUŽBA:

            Možda bi nam bilo od koristi, a možda i ne bi, da pogledamo fotografije, neću da robujem tome, ali bih hteo da se one na kraju identifikuju. Molim tehničku službu da ponovo fokusira na mapu, na tačku 1 i njenu okolinu.

            Molim da zumiramo na tačku broj 1. Treba primetiti da su se promenile reference koje ste koristili. Na jugu i na istoku vidimo drugačije simbole nego što su oni koji su ranije viđeni?

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Na ovoj karti vi ste prešli na međunarodno priznate konvencionalne znakove?

SVEDOK:

            Tako je.

TUŽBA:

            Ove znake?

SVEDOK:

            Međunarodni simbol za džamiju.

TUŽBA:

            Sada to nije na ekranu, to ne vidimo. Na istoku vidimo međunarodno priznati znak za školu?

SVEDOK:

            Tako je

TUŽBA:

            S leve strane, znak "P", označava šta?

SVEDOK:

            Štab.

TUŽBA:

            Kakav štab?

SVEDOK:

            To je štab OVK-a u Račku.

TUŽBA:

            Tačno u centru sela. Još jedan geografski element pre nego što zaboravim. Od jednog svedoka, generala Drevenkijevič smo čuli i videli jednu traku koja prikazuje utvrđenja u drugom položaju nego što ste vi opisali u bunkeru, mi vidimo taj bunker na mapi, bunker koji ste vi opisali u dnu, malo levlje od znaka za školu. To je međunarodno priznati znak za šta?

SVEDOK:

            Za bunker.

TUŽBA:

            Vidimo tu i neke linije koje označavaju šta?

SVEDOK:

            Rovove. Ovde vidimo znakove koji označavaju mrežu rovova u tom delu.

TUŽBA:

            Osim toga general Drevenkijevič nam je rekao da postoje utvrđenja koja su korišćena. Da li ste ih vi videli?

SVEDOK:

            Ne, nisam.

TUŽBA:

            Da li ste ih bilo kada videli?

SVEDOK:

            Ne ono o čemu je on govorio.

TUŽBA:

            Gde ste vi bili, podsetite nas.

SVEDOK:

            Ako idete levo od mesta zločina broj 1, idete ovim putem prema mestu zločina 5 i otprilike u ovom delu ovde se nalazi to utvrđenje o kojem je govorio general.

TUŽBA:

            Vidimo to. Dajte da pređemo na mesto zločina 1. Mi ne treba da čujemo od vas ništa što su vam rekli drugi ljudi, ali da li je tačno da je ovde nađeno jedno telo bez glave? Recite nam ovo, od ovih 60 ili 62 izjave, koliko ste pregledali, da li je neki od tih svedoka mogao da da iskaze iz prve ruke o tom ubistvu?

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Da li je taj svedok ušao u onih pet koji su odabrani od prvobitnih trideset.

SVEDOK:

            Ne.

TUŽBA:

            Sada ćemo preći na mesto zločina 2, koje ste vi podelili na 2/3, 2/2, 2/4 i 2/5. Koliko smrti je vezano za ova dva podmesta zločina?

SVEDOK:

            Na mestu zločina 2 bilo je tri leša. Na jednom podmestu, na drugom 1, na podmestu 2/4 jedno telu i na podmestu 2/5 jedno telo.

TUŽBA:

            Znači to je šest ukupno? U okviru tih izjava koje ste vi pregledali da li je bilo očevidaca, živih očevidaca za bilo koji incident?

SVEDOK:

            Jedan.

TUŽBA:

            Jedan ili više?

SVEDOK:

            Više od jednog.

TUŽBA:

            Da li je bilo moguće da se neko od njih uključi u pet svedoka koji će izaći pred sud?

SVEDOK:

            Ne.

TUŽBA:

            Sada, ako pređemo na mesto zločina 3, koje ste vi podelili na tri podlokacije...

SVEDOK:

            Dve.

TUŽBA:

            Izvinjavam se, 3/6 i 3/7, da li je to tačno?

SVEDOK:

            Tako je.

TUŽBA:

Vidimo ovde tri podlokacije. Imamo 3/6, 3/7 i 3/8. Da li je ovo mesto zločina govorio jedan ili više od jednog od onih pet koji dolaze pred sud?

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Jedan ili više od jednog?

SVEDOK:

            Jedan.

TUŽBA:

            Da li će on govoriti samo o jednom podmestu zločina ili o više?

SVEDOK:

            Više.

TUŽBA:

            O kome konkretno?

SVEDOK:

            O 3/6 i 3/7.

TUŽBA:

            Sad prelazimo na mesto zločina 4. Sad treba da vas pitam koliko je smrti vezano za ova tri podmesta zločina 3/6, 3/7 i 3/8?

SVEDOK:

            Pet.

TUŽBA:

            Mesto zločina 4, koje ste vi označili kao jedinstveno mesto 9, koliko je tu bilo smrti?

SVEDOK:

            Tri.

TUŽBA:

            Da li ima svedoka koji će doći pred sud?

SVEDOK:

            Da ima jedan.

TUŽBA:

            Jedan. Znači ta oblast je pokrivena.

SVEDOK:

            Tako je.

TUŽBA:

            Kako smo opisali već dva od tih pet svedoka.

SVEDOK:

            Tako je.

TUŽBA:

            Prelazimo na mesto zločina 5. Podeljeni su 5/10, 5/11 i 5/12. Vidimo ovde makar 5/10. Da li je to centralni deo onoga što se desilo u Račku?

SVEDOK:

            Da, to je jedan od najozbiljnijih delova Račka.

TUŽBA:

            To je jaruga.

SVEDOK:

            Tako je.

TUŽBA:

            Koliko od tih pšet svedoka će govoriti o tome?

PITANjE:

            Koliko od tih 5 svedoka će govoriti o tome.

ODGOVOR:

            Dvoje.

PITANjE:

            Koliko je smrti vezano za ovu oblast?

ODGOVOR:

            23. Na mestu zločina 5, deo 10 i po 1 za 11 i 12.

PITANjE:

            Znači imamo 2 svedoka za 5, tačka 10. Da li smo objasnili znači četvoro od tih 5 svedoka.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            O čemu će govoriti peti svedok. Možda ste zapravo zaboravili jednog?

            Polako razmislite, vratićemo se na to.

            Sada ću preći na tačku 6. na karti, to je podmesto 13. koliko je ovde bilo smrti?

ODGOVOR:

            Jedna.

PITANjE:

            Da li će neko od tih pet svedoka govoriti o tome?

ODGOVOR:

            Ne.

PITANjE:

            Da li je to uključeno u neka od 60 izjava svedoka koji će govoriti o tome. Delimično ili kompletno?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Razmislite još jednom polako. Da se vratimo na onog svedoka koga ste propustili sa ... zločina 2-5, i 1 i 3 na koje se on mesto odnosi?

ODGOVOR:

            Za ovu oblast imamo jednog svedoka koji je spreman da da pregled.

PITANjE:

            I on će govoriti o nekim događajima iz prethodnih godina.

ODGOVOR:

            Tako je.

PITANjE:

            Nadam se da će mi sudsko veće dozvoliti da postavim ovo pitanje ovom svedoku.

            Pozabavićemo se formatom vašeg izveštaja za trenutak, nesadržajan, hoću da pitam sledeće, pet svedoka koje ste odabrali ili koje smo mi odabrali. Da li po vašoj proceni ima dovoljno materijala da se opiše ceo slet događaja koji su se odigrali u Račku.

ODGOVOR:

            Ne.

PITANjE:

            Od tih pet svedoka da li ima dovoljno materijala koji će moći dovoljno da pokriju celokupnu aktivnost UČK u tom periodu.

ODGOVOR:

            Ne.

PITANjE:

            Od odabranih svedoka da li možemo dobiti dovoljno materijala da pokrijemo aktivnost onih srpskih snaga koje su tamo učestvovale.

ODGOVOR:

            Delimično.

PITANjE:

            Ukoliko uzmemo u obzir ukratko format vašeg izveštaja, da li imate primerak pri sebi.

ODGOVOR:

            Imam, časni sude.

TUŽBA:

            Molim sudska veća da kao primer pogleda stranu 4 od ovih 66 strana gde ste vi dali istorijat onako kako ste bili u mogućnosti da zaključite o njemu istorijat događaja. Rekli ste, dali ste u fus noti imena svih svedoka čiji je rezimirate.

ODGOVOR:

            Tako je.

PITANjE:

            Ponekad imamo do sedam svedoka koji potkrepljuju neku tvrdnju ili imamo uključene i potencijalne svedoke kao što je u fusnoti 8.

ODGOVOR:

            Tako je.

PITANjE:

            Držali ste se toga bratstva, tokom celog izveštaja, mada imate i narativnih delova gde rezimirate događaje i nekoristite fus note, ali uglavnom pomoću fus nota ukazujete na izvore svojih zaključaka.

ODGOVOR:

            Uglavnom je tako, skoro u svim slučajevima.

PITANjE:

            Vidim da ste se koristili drugim materijalima, kao što su telegrami i drugi dokumenti, stvari te vrste.

ODGOVOR:

            Tako je.

PITANjE:

            Da li bih sada mogao da stavim pred svedoka jedan primerak izveštaja kako viđeno tako rečeno, izveštaja OEBS-a. Znamo da je OEBS pripremio jedan opširan izveštaj koji je sada naš dokazni predmet br. 106 i hteo bih da pogledam uvod označen rimskim brojem 15 kada stavimo na grafoskop. Pogledajte glavu pod rimskim brojem 15 koja je naslovljena uvod. Ako ne možete da nađete, naći ću vam ja.

ODGOVOR:

            Koja strana.

PITANjE:

            Strana 15, na samom početku. Molim vas da se stavi na grafoskop i da se zumira. Recite nam sledeće, u vreme kada ste vi sastavljali svoj izveštaj, da li ste videli ovaj dokument.

ODGOVOR:

            Ne.

PITANjE:

            Ovaj dokument govori o raznim dokumentima OEBS-a koji su stavili na raspolaganje međunarodnom krivičnom sudu za Jugoslaviju, da li ste te dokumente videli u vreme sastavljanja tog izveštaja.

ODGOVOR:

            Neke od njih jesam.

PITANjE:

            Da li je neki vaš kolega pregledao neke od tih dokumenata?

ODGOVOR:

            Da pregledao ih je naš analitičar iz tima, tačnije jedan od naših analitičara.

PITANjE:

            Da se pozabavimo metologijom ovog dokumenta i da vidimo kako on izgleda u poređenju sa metodologijom koju ste vi koristili. Ako pogledamo levu kolonu na strani 15. videćemo da u pasusu koji je naslovljen metodologija. Imamo ovaj citat. Posle 15. marta odeljenje za ljudska prava je uzimalo izveštaje od žrtava i očevidaca kao i od izbeglica. Te podatke je pregledao OEBS. Da li ste vi videli te izjave?

ODGOVOR:

            Tako je.

PITANjE:

            Da li ste mogli da uporedite svoje podatke sa onim što su prikupili ljudi iz OEBS-a.

ODGOVOR:

            Jesam.

PITANjE:

            Da li su neke stvari manje detaljne, nego vaši izveštaji?

ODGOVOR:

            Ja mislim da međunarodni krivični sud uzima detaljnije tačnije podatke.

PITANjE:

            Sledeći dokument, sledeći pasus nas poziva na dokumente OEBS-a i formulare za intervjuisanje izbeglica. Nisam siguran da ste se pozivali u vašem izveštaju na dokumenta OEBS-a.

ODGOVOR:

            Ne.

PITANjE:

            Takođe govori o meterijalu koji je dostavljen međunarodnom krivičnom sudu kao poverljiv dokument, a sa druge strane možete da vidite u prvom novom paragrafu sledeću informaciju kada se onaj koji vodi intervju, kada on odredi neku informaciju, kao informaciju iz druge ruke, a ne iz prve ruke, to je zabeleženo, kao što su zabeležene i razne nepodudarnosti, odnosno kontradiktornosti u kojima se ono što je rekla osoba u intervjuu razlikuje od nekog drugog opisa tog istog incidernta. Možete li da nam kažete kakvo je to u poređenju sa praksom koju ste vi koristili u dokazima iz druge ruke i kontradiktornostima?

ODGOVOR:

            Pa dokazi iz druge ruke i nekontradiktornosti su u izjavama tako naznačene.

PITANjE:

            Ako pogledamo dalje u toj istoj koloni doći ćemo do službenika koji su se bavili ljudskim pravima i koji su postavili lokacije koje su bile ranije određene i tamo su obavili još neke intervjue. Da li se uklapa ovo sa ovim što ste vi uradili?

ODGOVOR:

            Tako je.

PITANjE:

            A što se tiče ovih mesta gde se spominju istrage koje su obavljali veštaci sudske medicine , to je ono što nas interesuje, postoje dve strane gde se opisuje metodologija i sud će možda hteti da zna da se ovaj uvod odnosi na ono što je napisano na strani izveštaja, gde takođe postoji opis metodologije i ja mislim da se sve to podudara sa onim što je ovaj svedok radio ovom svedoku. Gospodine Keli u ovom trenutku postoji još jedno pitanje koje nije pokriveno izjavom i niti je o tome govoreno u vašoj izjavi, ali to je, potrebno i reći sudu i optuženom o ovome i ja ću to uraditi, tako što ću vas pitati kako ste vi saznali za ovo?

            Počeli su da stižu svedoci iz Račka, zar ne?

ODGOVOR:

            Tako je.

PITANjE:

            Da li su to obrazovani ljudi ili su to zapravo seljaci?

ODGOVOR:

            Seljaci.

PITANjE:

            Da li ste vi juče kod njih primetili nešto što ste možda i ranije mogli da primetite kod drugih svedoka?

ODGOVOR:

            Da jesam.

PITANjE:

            A šta?

ODGOVOR:

            Oni zapravo nisu hteli da govore, oklevali su kada je trebalo da govore o OVK.

PITANjE:

            Da li vam je rečeno da vidite zašto?

ODGOVOR:

            Jeste.

PITANjE:

            Da li ste saznali zašto su oni oklevali da pričaju o OVK? Zašto su se ustezali?

ODGOVOR:

            Da ja sam ih pitao i ja sam saznao razlog.

PITANjE:

            Vi ste saznali razlog da li ste isto tako saznali kakve su emocije i kakva su uopšte razmišljanja imali ti svedoci.

ODGOVOR:

            Jesam.

PITANjE:

            Da li ste te svedoke uputili na nekog?

ODGOVOR:

            Jesam.

PITANjE:

            Na koga?

ODGOVOR:

            Na seoskog starešinu u selu Račak.

PITANjE:

            Da li ste vi mogli da govorite sa seoskim starešinom, da li su oni mogli da razgovaraju sa njima?

ODGOVOR:

            Jesu.

PITANjE:

            I koliko je vama poznato da li postoji neka prepreka u tome da oni sada govore o OVK.

ODGOVOR:

            Ne. Seoski starešina im je rekao da kažu istinu i da govore o svemu u svojim izjavama da govore na sva pitanja. I on im je pružio podršku.

PITANjE:

            I naravno izjave koje ste vi uzeli u to vreme kada god ste uzimali te izjave i izjave koje su uzimali drugi pre vašeg stizanja u to mesto, te izjave spominju OVK, Zar ne?

ODGOVOR:

            Tako je.

PITANjE:

            Vaš izveštaj je rezimirao ono što može da se sazna na osnovu ovog o istorijatu i učešću OVK kroz te izjave, zar ne?

ODGOVOR:

            Tako je.

TUŽBA:

            To je sve što sam nameravao da pitam svedoka u ovom trenutku časni Sude mi nismo pregledali fotografije one se nalaze u registratoru. Mislim da one govore same za sebe i naravno ponekad jednostavnije ukoliko ih svedok sam pregleda.

MEJ:

            Kako vi sad ovde iznosite ovo  pred nas a da znate šta smo mi prethodno govorili o dokazima iz druge ruke. Isto tako o pravilu koje kaže da svedok ne može da svedoči odnosno da komentariše o stvarima o kojima mi tek treba da donesemo odluku.

TUŽBA:

            Ja ne znam da li želite da sada iznosim argumente u prisustvu svedoka ili ne.

MEJ.

            Mislim da nema nikakve veze.

TUŽBA:

            Ja sada iznosim iste argumente koje sam iznosio i ranije, a svodi se na ovo. Po našem skromnom mišljenju ono što se sadrži u ovom izveštaju ima trojaku vrednost. Prvo ima vrednost samo po sebi i to smo videli iz formata ovog izveštaja ukoliko 25 svedoka kaže da je OVK bilo prisutno i 25 svedoka kaže da je Vojska Jugoslavije bila prisutna. Onda to samo po sebi mora da ima težinu bez obzira na to što je, tu nema nikakvog pravila protiv  dokaza iz druge ruke, jednostavno se radi o težini.

            Drugo, kao što sam ja rekao i u prethodnim prilikama pred ovim Tribunalom kao i u ovom predmetu. Materijal koji imamo dostavlja veliku potencijalnu vrednost da proveri provizorne nalaze na osnovu procene celokupnog materijala. Ja mislim da ćete se vi setiti da sam ja o ovome govorio i ranije, a možda ipak korisno i ja to da ponovim. Ukoliko ovi provizorna gledišta ukoliko se naprave provizorna gledišta  što se tiče sleda događaja ili učešća određene grupe i ukoliko veće vidi da tu nema nikakve kontradiktornosti u izveštaju svedoka kao što je ovaj ili u materijalu koji se nalazi u dokumentu OEBS-a onda neće ništa sprečavati, neće ništa izazivati probleme, odnosno neće biti nikakvih prepreka da se stvori jedno mišljenje gledište na osnovu toga. Ali ukoliko vi nađete nešto u ovom izveštaju ili nekom sličnom dokumentu koje se protivi ovom prvobitnom prelimenarnom gledištu, onda bi to naravno dalo materijala za razmišljanje i to možda dovodi do treće i najveće vrednosti ovog izveštaja, koji skreće pažnju upravo na onaj dopunski materijal koji se nalazi u živom svedočenju do koga može da dođe u nekim slučajevima kada je to moguće.

            Ovo su tri generalna principa koja sam ja uvek smatrao kao suštinskim i ja mislim da oni leže u osnovi korišćenja materijala kao što je ovaj. Kad se radi o Račku mislim, da kada imamo ovoliko lokacija i ovoliko pitanja koja mogu da izniknu mislim da da je očito na osnovu unakrsnog ispitivanja koje smo već imali da ovo može sve da s e obavi da se svede zapravo na pet živih svedoka. Ali ukoliko čak i pre nego što je Veće uspostavilo vremensko ograničenje, koje je uspostavilo čak i pre toga tim je svatio da ima više materijala koji je potreban da se u potpunosti sve ovo dokaže nego što može da se iznese u vremenu koje nam je stavljeno na raspolaganje.

ROBINSON:

            Ukoliko mi dozvolite, pitao bih nešto o tome. Da li iko od ovih predloženih svedoka čije su izjave rezimirane govori o zločinima u odnosu na koje pet svedoka neće svedočiti uživo.

ODGOVOR:

            Apsolutno,  i zato sam ja doveo ovog svedoka ovde da nam kaže u odnosu na ova mesta zločina koja nisu pokrivena.

ROBINSON:

            Ne, ja ne govorim o mestima zločina, već govorim o zločinima.

ODGOVOR:

            To su sve navodi zločina u optužnici.

ROBINSON:

            Koji zločini neće biti pokriveni svedočenjem pet svedoka.

ODGOVOR.

            Zato što je bilo još drugih ubijanja o kojim ovi pet svedoka ne može da svedoči.

ROBINSON:

            Ne, ja ne govorim o tome. Ja govorim o konceptu zločina.

TUŽBA:

            Da, sad mi je jasno.

ROBINSON:

            Ukoliko imate zločin progona, ubistva, ono što mene interesuje je da li iko od ovih svedoka čije su izjave rezimirane može da svedoči o vrsti zločina, o kojima ovih pet živih svedoka neće svedočiti.

TUŽBA:

            Da, to mi je sad jasno. Mislim da uopšteno možemo da kažemo ne, mada će se govoriti o generalnim aspektima ali ono što as brine je to što trebalo bi da postoji adekvatna zastupljenost uzoraka dokaznih predmeta. Kako za ceo predmet tako i za lokacije, pojedinačne lokacije. I zbog toga ovih 5 svedoka će govoriti samo o malom delu cele scene koja treba da bude pokrivena. I da se vratimo na tome zašto je ovo suštinski primer, ne samo da se radi o tome o kojim zločinima će se ovde govoriti već o naređenjima i o sugestijama da optuženi i drugi mogu da izvuku odnosno, sugestijama koje optuženi i drugi mogu da izvuku na osnovu onoga ko je to uradio i kome je to bilo urađeno, i da li su tela bila pomerena i ostale stvari. I mi smatramo da ednostavno nije moguće da se ovo sve izvede u  odnosu na lokaciju zločina kao što je ova i da imamo da to sve bude urađeno uz ona ograničenja koja su nama ovde postavljena. Ja nisam ovo pitao gospodina Kelija ali mislim da znam kakav bi njegov odgovor bio. Možda je u redu da ja iznesem njegovog odgovor. Ovo bi se možda moglo, da li bi pomoglo da pozovemo 60 svedoka. Možda bi smo mogli ovo da izvedemo i sa trideset svedoka. Mi znamo da 30 svedoka jednostavno ne može ovo sve da obavi. Ali to nas ne oslobađa od dužnosti da pokušamo da iznesemo pred ovo veće u najboljem svetlu materijal koji imamo i po našem skromnom mišljenju to ne oslobađa veće od obaveza da razmotri ceo materijal i u najboljem mogućem obliku materijal koji je ovde iznet pred njim. Bilo putem živog svedočenja, bilo putem svedočenja koristeći drugu metodologiju, a to je još jedan razlog zašto ja želim da ovaj svedok pokaže sličnost između njegove metologije i metodologije drugih koja je bila ovde primenjena. To bi naravno bilo interesantno i bilo bi korisno da se vidi a to je ovaj svedok i uradio da se to pokaže da postoji sličnost između toga.

MEJ:

            Ono što je ranije bilo rađeno u odnosu na izveštaj kao što je izveštaj OEBS-a je bilo da oni nisu bili dostavljeni za svrhu istrage, odnosno za svrhu vođenja postupka. Gospodine Najs meni se čini da je već prošlo vreme kada obično pravimo pauzu. Ovo je sasvim jasno nešto o čemu mi treba ozbiljno da razmislimo i gde treba da se iznesu ozbiljni argumenti. Ono što možemo da uradimo je da što više postignemo danas, ali moram da kažem da sutra imamo generala koji treba da dođe da svedoči i naravno nama bi trebalo vremena da o ovome razmatramo. Prema tome, malo je verovatno da ćemo mi o ovome doneti odluku danas. Mislim da nema smisla da sada prekinemo ovog svedoka pa da se vratimo na drugog svedoka.

TUŽBA:

            Pa možda i ima, ja mislim da predstojeći svedoci u svakom slučaju jedan od njih je veoma žuri da svedoči i mislim da ne mogu ništa da uradim, sem da vidim ko je sledeći na spisku od svedoka. Jedan od svedoka koga bi poželo da pozovem ići će po proceduri 92 i možemo odmah posle toga da pozovemo svedoka. Ja nisam čuo od gospodina Rajnevelda šta se događa sa generalom. Ali mislim da je general rekao da namerava da se vrati letom koji ide u četvrtak u 7 ujutru nazad za Kanadu. Tako da između 10,30 i 12,45 imamo svega tri sata i ukoliko samo deo toga bude išao uživo mislim da bi to možda dalo optuženom dovoljno vremena da izvrši unakrsno ispitivanje.

MEJ:

            Gospodine Najs, ono što ćemo uraditi je sledeće. Ukoliko bi gospodin Keli pristao da sada prekine sa svedočenjem, mi ćemo onda uzeti drugog svedoka pa sutra ispitivti generala, onda ćemo se vratiti na ovo pitanje u četvrtak kada ćemo saslušati i pravne argumente obe strane.

TUŽBA:

            Ukoliko mi dozvolite da bi uštedeli na vremenu, ja bi sada podelio dva lista papira sa otkucanim verzijama dela protiv argentinske hunte i neki tekstovi o Holandskom procesnom pravu i Španskom pravu ukoliko bi to bilo od pomoći vama i sada ću isto tako da predložim dva paragrafa iz predmeta Ruganda i odnosi se na paragraf 363,369,372,380 ,381, 436, 439,i predmet ... paragrafi 781.

MEJ:

            Dajte poslužitelju, on će to nama dati mislim da sad moramo da idemo na pauzu a vi gospodine Keli, molim vas tokom ove pauze nemojte govoriti ni sa kim i molim vas da se vratite kada ponovo budete pozvani.

            Sada pravimo pauzu i uz izvinjenje svima za ovo što smo produžili pauza će biti 15 minuta. Molim ustanite.

 

Posle pauze:

 

MEJ:

            Neka svedok da svečanu izjavu, a onda ćemo čuti vaš prigovor.

SVEDOK:

Svečano izjavljujem da ću govoriti istinu, celu istinu, i ništa osim istine.

MEJ:

            Da, izvolite gospodine Miloševiću, što želite reći.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Imam nekoliko stvari da kažem. Prvo, kad sam otišao na pauzu rekli su mi da je sledeći svedok Avdiju. Kad sam se vratio sa pauze pre jedan minut rekli su mi da je sledeći svedok ovaj koji je sad došao. Drugo, ovo mi je nesumnjivo i to svako može da vidi jedan čitav haos. Vilijams je došao i otišao brže nego što je došao, a da nisam mogao da ga ispitam. Keli takođe. zašto nisam dobio mogućnost.

MEJ:

            Bićete zaustavljeni u unakrsnom ispitivanju. Odbijali ste da prihvatite uputstva ovog suda. Vi ste nastavili svoj argument. Sada ćemo saslušati ovog svedoka i onda ćete moći unakrsno da ispitujete. Ne, nećemo više slušati prigovore, nemamo vremena. Možete da uložite svoj prigovor kada dođe vaš red da unakrsno ispitujete. Da, izvolite gospodine tužioče.

TUŽBA:

            Gospođo, recite vaše puno ime.

ODGOVOR:

               KRITA EMINI.

TUŽBA:

            Gospođo, da li sam dobro razumeo da imate 24 godine, vi ste Albanka sa Kosova, muslimanske vere.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Rođeni ste i živeli ste celog života u selu Račak, sa ocem, majkom, braćom i sestrama. Je li tako?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            I radite kod kuće?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Gospođo, da li sam dobro razumeo da ste vi dali dve izjave istražiteljima međunarodnog krivičnog suda za Jugoslaviju i pre nekoliko dana pojavili pred  službenikom ovog suda i tada ste izjavili da su te izjave koliko vi znate i verujete tačne.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Imali ste priliku da pregledate te izjave one su vam pročitane na albanskom jeziku.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Tokom davanja tih izjava čini mi se da ste prepoznali boje nekih uniformi koje su vam pokazane.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Časni sude, sada ću pročitati jedan kratki rezime. Tačnije zaključak tog rezimea i zamolio bi da se svedoku pokaže jedan dokazni predmet koji se odnosi na boje određenih uniformi koje je ona videla. Onda bi hteo i časnom Sudu i publici da prezentujem kratki rezime onoga što je sadržano u izjavama. Brita Emini priča kako je dve godine pre 15. januara srpska policija ušla u Račak odvela ljude u policijsku stanicu i pretukla ih. U jednoj situaciji dvojica policajaca odveli su njenog oca u policijsku stanicu u Štimlju gde je on pretučen. Krajem 98. godine ona opisuje kako su srpske snage zauzimale položaje na brdima oko Račka i kako su u toku tri do četri meseca gađali Račak svakodnevno sa tih brda. Ona takođe, govori o tome kako su srpske snage uhapsile njenog komšiju i kako su istog dana srpske paravojne snage pucale na nju i na članove njene porodice dok su oni trčali u podrum da se sakriju.

            Takođe govori o tome kada je njena porodica napustila Račak iz sigurnosnih razloga na tri dana i u drugoj jednoj prilici oni su proveli 6 dana u jednoj pećini da bi izbegli paljbu pod kojom je bio Račak. Konkretno govori o događajima od 15 januara 1999 godine. Tog jutra, ona u svojoj izjavi kaže da se probudila oko 6,30 od pucnjave u celu, kroz prozor svoje spavaće sobe videla je kako policija i Vojska koji su bili locirani nabrdima i u jednoj jaruzi kako ih je videla i nekoliko trenutaka kasnije prozor je pogođen jednim metkom.

            Njena porodica i ona su se pridružili grupi od 34 ljudi u podrumu njenog strica gde su se sklonili i takođe, ovaj svedok daje nekoliko spiskova. Jedan od tih spiskova je spisak ljudi koji su bili u tom zaklonu. Takođe, govori kako se u 8,00 sati tog dana 15. januara 1999 godine, dvoje ljudi  su došli u taj podrum i rekli su da su tri člana njihovih porodica ubijeni u bežanju od policije. Takođe kaže, da je njen rođak Ismet .. stigao u taj podrum ranjen. Imao je u rukama jednu ... sa čela svog brata. On je navodno umro u rukama svog brata od rane u čelo. Dok je bila u tom podrumu svedokinja je videla kako policija pca na Račak. Takođe je videla kroz jednu rupu u zidu na podrumu, opisuje takođe, kako je u 12,00 sati kako je videla vojnike. Takođe se seća kako je videla komšije koji nisu bili u podrumu kako stoje sa podignutim rukama jednog komšiju Bajrama ... kako leži na zemlji onda je izgubila svest. Vojnici su optužili mlađe ljude da su članovi UČK i opisuje kako su ti mlađi ljudi vređani. Takođe opisuje odvajanje žena i dece od muškaraca, i kako je ona zajedno sa drugim ženama i decom odvedena u jednu kuću koja je bila pod stražom i kako su joj pretili da će je ubiti. Celog popodneva tog dana slušala je pucnjavu. Kasnije kažu da su čuli jedno vozilo OEBS-a kako prolazi pored kuće i njen otac joj je rekao kako su muškarcima naredili da hodaju prema brdu, ali su se oni sakrili.

            Sledećeg jutra 16. januara, u svojoj izjavi ona kaže kako sa ostalim seljanima vratila  i  ugledala nekoliko leševa. Onda daje spisak tela koje je prepoznala i kako je tri dana provela sa svojim rođakom, ili rođakom. Vratila se 19. januara, i pomagala timu OEBS-a u lociranju drugih ljudi uključujući i njenog brata koji se vodio kao nestali.

            Takođe daje kratki opis onoga što je videla. Molim da se svedokinji pokaže predmet. Dokazni predmet 17.

SEKRETAR:

            Dokazni predmet 18 mislite.

RAJNEVELD:

            Gospođo u svojoj izjavi vi ste rekli da ste videli neke policajce i pokazane su vam fotografije i vi ste od tih fotografija izabrali one za koje verujete da prikazuju uniforme koje ste videli. Da li sada vidite na ovoj fotografiji neke uniforme koje ste videli u Račku 15. januara 1999 godine. Da li ćete pogledati te fotografije.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Sada gledate na ekran, ali ako pogledate na fotografije sa vaše leve strane na grafoskopu uzmite pokazivač i pokažite ako vidite da neku fotografiju gde su prikazane uniforme koje liče na one koje ste videli.

ODGOVOR:

            Mogu li da nastavim.

PITANjE:

            Pokažite na samoj fotografiji, to će se videti na ekranu.

            Hvala vam. Vi ste to učinili ali ja nisam video. Da li možete ponovo da pokažete te uniforme. Sada pokazujete na neke osobe na fotografiji broj 6 u dokaznom predmetu 18. Da li su to uniforme nalik na one koje ste videli?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Da li su na ovim fotografijama prikazane neke druge uniforme koje ste takođe videli.

ODGOVOR:

            Izvinite nisam vas razumela.

PITANjE:

            Da li vidite ovde još neke fotografije koje prikazuju druge uniforme koje ste  takođe videli u Račku, 15. januara 1999 godine.

ODGOVOR:

            Samo ove dve.

PITANjE:

            Sada pokazujete na fotografiju u gornjem desnom uglu broj 4 na dokaznom predmetu 18. Da li je tako?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Hvala, gospođo, to su moja pitanja.


 

MEJ:

            Izjava treba da bude uneta u dokazni materijal i da dobije broj.

RAJNEVELD:

            Mislim da postoje dve izjave.

MEJ:

            One će takođe ući u materijal.

SEKRETAR:

            Izjava će biti dokazni predmet tužilaštva broj 174, a redigovana verzija će biti 174 A.

MEJ:

            Da gospodine Miloševiću, izvolite. Imate li pitanje za ovog svedoka.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja imam pitanje za tog svedoka, ali prethodno želim da vas pitam zašto ste mi onomogućili da osporim argumente u vezi sa prethodnim svedokom Kelijem, koji je takođe brže otišao, nego što je došao.

MEJ:

            Imaćete priliku u četvrtak kada se vratimo na taj postupak, na taj argument. Rekao sam da ćemo saslušati argumente o tom pitanju u četvrtak sa svih strana o njegovom svedočenju se zasad ne donose nikakve odluke. To će biti učinjeno u četvrtak kada prvo saslušamo ovu svedokinju, a zatim generala sutra, onda ćemo se vratiti na gospodina Kelija.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            U vezi sa Mazonelom sutra kako ja moguće da se za njega ostavi samo tri sata kad je on jedini koji je 15. januara bio u Račku. Ovde smo imali unakrsno ispitivanje po dva dana ljudi koji nisu bili u Račku tog 15. januara, a on je ograničen.

            Kako je moguće da se za njega ostavi samo tri sata, kad je on jedini 15. januara bio u Račku, ovde smo imali unakrsno ispitivanje po dva dana ljudi koji nisu bili u Račku tog 15. januara. Šta znači da mu je vreme ograničeno, da li to znači da opet neću imati priliku da unakrsno ispitujem?

MEJ:

            Mi ćemo razmotriti situaciju kada saslušamo njegova svedočenja. Za sada nam je on na raspolaganju sutra, a kasnije ćemo odlučiti da li će on biti pozvan ponovo. Ali dajte da sada pređemo na ovu svedokinju, a o tome ćemo razgovarati sutra.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pre mesec dana otprilike prikazan je jedan dokumentarni film na TV Priština, na kome se vi pojavljujete u uniformi UČK-a sa  Fadiljom Idrizijem iz Košara, je li to tačno?

SVEDOK:

            Ne mogu na to da odgovorim sa da ili ne. Morala bih da odgovorim detaljnije.

MEJ:

            Odgovorite detaljnije. Pre svega recite nam da li je tačno da li ste bili u tom TV filmu, onda možete i da objasnite.

SVEDOK:

            Ne. To nikad nije prikazano na televiziji, ja nikad nisam bila član UČK-a.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U svojoj izjavi ste naveli da su vaš otac i vaša braća simpatizeri stranke čiji je vođa Hašim Tači, koji je tu stranku osnovao posle rata, je li to tačno?

SVEDOK:

            Cela moja porodica je podržavala partiju Hašima Tačija, to je tačno. Zapravo obe partije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li su vaš otac i braća bili članovi UČK-a?

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li su UČK-a i partija Hašima Tačija imale mesnu organizaciju u vašem selu?

SVEDOK:

            Ja ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da su meštani sela morali prisilno da pristupaju organizaciji kojom je rukovodio Hašim Tači?

SVEDOK:

            Da li biste to mogli da ponovite, nisam sasvim razumela.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da su meštani sela morali prisilno da pristupaju organizaciji kojom je rukovodio Hašim Tači?

SVEDOK:

            Ja ne znam, ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U svojoj izjavi navodite da su meštani pomagali u kopanju rovova za UČK-a dva tri meseca pre događaja od 15. januara, da su radili noću i da su vaš brat i otac pomagali u kopanju rovova. To vam je poslednja rečenica izjave na strani 6 i prva rečenica na strani 7. Je li to tačno?

SVEDOK:

            Ne znam šta je radio moj otac. To se dešavalo gore u planinama, ja nisam videla šta je on tamo radio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Povezujem to sa vašom izjavom, to što piše u vašoj izjavi. To je tačno, je li tako ili ne?

SVEDOK:

            Ne znam šta je on radio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A po čijem nalogu su meštani počeli da kopaju rovove?

SVEDOK:

            Ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A kada su počeli da kopaju rovove, možete li preciznije da odredite datum kopanja rovova?

SVEDOK:

            Ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li to znači da vi ne znate o onome o čemu govorite u svojoj izjavi?

MEJ:

Pomozite nam na ovaj način. Vaša izjava kaže: "Moj otac i brat su pomagali u kopanju rovova". Sada možete li nam reći, objasniti, zašto je to u vašoj izjavi ukoliko nije tačna. Možda jeste tačna, da li nam možete pomoći da ovo razjasnimo?

SVEDOK:

            Možete li ponoviti molim vas?

MEJ:

            U vašoj izjavi piše, stranica 7 u engleskoj verziji: "Moj otac i brat su pomagali u kopanju rovova".

SVEDOK:

            Ne znam, znam da su otišli u brda, možda su tamo kopali rovove, ali ja nisam videla da su oni to radili, ne znam šta su radili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da nastavim znači. A koliko je meštana radilo na kopanju rovova?

SVEDOK:

            Ja ih nisam videla, pa ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa ja govorim o rovovima u Račku, ne govorim o rovovima u planinama. Rovovi u Račku nisu sporni.

SVEDOK:

            Ja ih nisam videla i ne znam gde su bili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A jeste li vi bili za to vreme u Račku?

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A koje vreme niste bili u Račku, recite molim vas, odredite datume?

SVEDOK:

            Da li biste mogli da ponovite pitanje? Kada je rat počeo na Kosovu, mi smo bili izbeglice. U selu nije bilo nijednog mesta gde bismo bili sigurni.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A od kada do kada niste bili u Račku? Rekli ste malopre da niste bili u Račku, od kog do kog datuma niste bili u Račku?

SVEDOK:

            Ne sećam se datuma. Ne mogu da vam kažem zato što se ne sećam. To je bilo tokom rata u Račku, svi krenuli iz sela, svi su napustili selo kao izbeglice, a kasnije smo se 1998. vratili i sve vreme smo bili izbeglice, sve vreme smo bili van sela.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ali molim vas, u svojoj izjavi ste naveli da su meštani pomagali u kopanju rovova za UČK-a dva, tri meseca pre događaja 15. januara. To piše u vašoj izjavi. Jeste li vi dva, tri meseca pre 15. januara bili u Račku ili ne?

SVEDOK:

            Ne sećam se kada su kopali rovove.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li se sećate kada su kopali mitraljeska gnezda?

SVEDOK:

            Ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste ovaj razgovor vodili 22. maja 1999. godine, a onda ste se sećali. Jeste li vi od 22. maja zaboravili to ili se uopšte ne sećate? Na osnovu čega ste onda davali izjave?

SVEDOK:

            Rekla sam da ne znam jer nisam bila tamo, ja taj posao nisam radila, ne vidim zašto moram toliko puta to da ponavljam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne morate vi ništa da ponavljate, ja vas pitam o sadržini vaše izjave. Vi navodite u izjavi da je na brdu Bebuš, koje vi zovete Kodra e Bebuši, odnosno na mestu gde se odigrao navodni masakr bilo vojnika UČK-a. Je li to tačno ili nije?

SVEDOK:

            O kom datumu govorite?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Govorim o događaju gde se odigrao navodni masakr. Rekli ste da je bilo vojnika UČK-a, u svojoj izjavi. Vi znate šta ste izjavili, pitam vas da li je to tačno ili nije?

SVEDOK:

            Ne.

MEJ:

            Da li se svedokinji mogu pokazati njene izjave na albanskom jeziku?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, dok se ne pokažu mogu da idem na dalja pitanja. Na strani 7 izjave navodite da je dva meseca pre 15. januara UČK-a bila u selu Račak oko mesec dana bez prestanka. Da li je to tačno ili nije?

SVEDOK:

            Pre masakra 15. januara, ne sećam se tačno kada, ali jesam videla vojnike, možda četiri, pet, ne znam kog datuma, da li je bilo 4. ili 5, ne znam koliko dugo su ostali, ali videla sam ih. Oni su jednostavno pregledali teren. Nisu bili tamo sve vreme i onda su otišli na neku tajnu lokaciju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, ali rekli ste u izjavi da su bili mesec dana bez prestanka, sada kažete drugačije. Šta je tačno? Jesu li bili mesec dana bez prestanka ili nisu?

SVEDOK:

            Ne, nisu bili tamo mesec dana.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači ovo što piše u vašoj izjavi nije tačno?

SVEDOK:

            Tačno je da nisu bili tamo jako dugo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Na istoj strani izjave dalje navodite da su jedne noći srpski vojnici i policajci ušli pešice u Račak i da ih je UČK-a sprečila u tome i da su ranjena dva pripadnika UČK-a. Je li to tačno ili nije?

SVEDOK:

            To sam čula od meštana.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A koliko je pripadnika UČK-a tada bilo u selu kada su ta dvojica ranjena?

SVEDOK:

            Ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A i ovo što tvrdite u izjavi vi ste samo čuli od meštana, je li tako?

SVEDOK:

            Čula sam od meštana da su povređena dva vojnika, ali ja ih nisam lično videla. Samo sam čula o tome.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A za ove za koje ste maločas rekli da ste ih videli neko kraće vreme u selu, gde su oni bili raspoređeni?

SVEDOK:

            Ne sećam se gde su bili tada.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li možete bliže da kažete, bar približno datum kad se to dogodilo?

SVEDOK:

            Ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je bilo posmatrača OEBS-a tada u selu?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A koliko je meštana iz Račka tada imalo oružje?

SVEDOK:

            Ja nisam išla po kućama i tražila da vidim koliko su imali oružja. Ne znam. To me nije interesovalo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A koliko ste ih videli naoružanih, van kuća?

SVEDOK:

            Nisam nikad videla ikoga naoružanog, sa oružjem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači, i ovi koje ste rekli da ste videli nisu imali oružje? Videli ste ih bez oružja, je li tako?

SVEDOK:

            Nisam videla nikog sa oružjem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tada sa pripadnicima UČK bio i lekar Vezir Bajrami iz sela Petrovo, pominjete ga na 7. strani vaše izjave u poslednjem redu?

SVEDOK:

            Vezir Bajrami nije iz Petrova, on jeste lekar.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je bio tada sa pripadnicima UČK u selu?

SVEDOK:

            Ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Osim ovog sukoba policije i UČK, u kome ste rekli da su dva bila ranjena, koliko je još takvih sukoba bilo u toku 1998. godine, da li se sećate?

SVEDOK:

            Ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A kada je počeo, kako vi navodite, rat u Drenici, da li nešto bliže znate šta se dešavalo u Drenici?

SVEDOK:

            Kako bih ja mogla da znam šta se tamo događalo. Mene je interesovao samo moj kvart, to je sve ono o čemu sam ja nešto znala.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a s obzirom da u svojoj izjavi dva puta pominjete Drenicu i sukobe u Drenici, na strani 4 svog iskaza, od koga ste onda dobili informacije šta se dešava u Drenici?

SVEDOK:

            Možete li, molim vas, da ponovite pitanje zato što nisam sasvim razumela šta vas interesuje?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, ja sam se nadovezao na vaš odgovor da vi ne znate ništa u Drenici, a pominjete u izjavi Drenicu. Dakle, s obzirom da dva puta pominjete Drenicu i sukobe u Drenici, to vam je na strani 4 vašeg iskaza, moje pitanje glasi: Od koga ste dobijali informacije šta se dešava u Drenici?

KVON:

            Da bi bilo fer za svedoka, ja ću sada citirati ono što je svedokinja rekla u izjavi. Vi ste rekli: "Kad je rat izbio u Drenici, srpska vojska i policija su bili prisutni u Pišiti, Gešteji i Brdu Cesta. Tamo ih je bilo puno, sa puno tenkova, oklopnih vozova i džipova". Vi ovo kažete u vašoj izjavi. Kako znate za ovo?

SVEDOK:

            Ja nisam videla ovo, ja sam videla, u Cesti sam videla srpsku policiju i vojsku. Tamo su bili tenkovi i druga oprema i u Pišitu, a videla sam i u Gešteji.

KVON:

            Jeste vi čuli o tome od ljudi?

SVEDOK:

            Ja sam ih videla u Gešteji i u Cesti, a ne u samoj Piši.

KVON:

            Izvolite, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li su oni koji su vam davali informacije o Drenici bili oni isti koji su se sukobili sa policijom u Drenici?

SVEDOK:

            Nisu mi ljudi o tome govorili, ja sam to sama videla na televiziji. Znala sam da je izbio rat na Kosovu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A to ste, znači, sa televizije vi videli, to što tvrdite? Je li tako?

SVEDOK:

            Nije mi sasvim jasno šta me pitate.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Sad ste rekli da ste to videli na televiziji. Dakle, niste lično videli, nego na televiziji ste to videli?

SVEDOK:

            Srpsku vojsku i policiju sam videla sopstvenim očima na brdu Cesta i na brdu Gešteja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, pošto govorite i o Drenici, da li, znači,  znate i šta se dešavalo u opštini Štimlje, to je vaša opština?

SVEDOK:

            Ne znam šta se događalo, mogu samo da vam kažem za moje selo, odnosno za kraj mog sela gde ja  živim.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, tu u vašem kraju u kome se nalazi vaše selo, tu je pored Račka, Malopolje, Petrovo i Belince, južno i zapadno od Štimlja. Da li vam je poznato koliko je tamo bilo pripadnika UČK i da su iz tih krajeva neprekidno vršili napade na policiju? Šta o tome znate?

SVEDOK:

            Ne znam. Nisam videla da se tamo pucala, da je vojska tamo pucala. Nisam videla.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li poznajete vašeg sunarodnika, dakle, Albanca, Đemalja Batićija iz Račka koji je bio pripadnik lokalnog obezbeđenja, pripadnik lokalne policije? Da li ga poznajete?

SVEDOK:

            Možete li mi ponoviti ime nisam ga shvatila?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Batići Đemalj, iz Račka.

SVEDOK:

            Ne, ne poznajem ga. Ne znam nikoga pod tim imenom. Ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste čuli da su nekome, ovde se radi upravo o toj osobi, 18. novembra 1998. godine UČK zapalili kuću? Da li ste čuli bar za taj događaj? Kad se zapali kuća u selu, verovatno svi znaju. Da li to znate?

SVEDOK:

            U selu Račak nije bilo nikad ni jednog OVK vojnika koji bi spalio neku zgradu, sem 24. avgusta 1998. godine kad su srpska vojska i policija izdala naređenje i počela da pale selo. Nisam tačno sigurna koliko kuća, pet ili šest kuća, je 24. avgusta 1998. godine bilo spaljeno. Srpska policija i vojska su spalili naše selo. To je bilo tokom prve ofanzive.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li poznajete Albance Đeljadini Fehmiua iz Račka i Fatimu Abazov, takođe iz Račka? Da li ih poznajete?

SVEDOK:

            Ne, ne znam ih.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate da je Fatima Abazov u decembru, krajem decembra 1998. godine prijavila da su četvorica UČK ušla u njihovu kuću i odvela Đeljadina samo zato što je radio u policiji kao čistač? Da li znate za taj događaj da je neko ko je radio u policiji kao čistač odveden od strane UČK?

SVEDOK:

            Ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate, takođe Albanca, Ševsedina Ramu koji je radio u Elektrokosmetu? Da li njega znate, on vam je isto iz Račka?

SVEDOK:

            Ne znam ga, ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate Ramadani Haljija, takođe iz Račka?

SVEDOK:

            Možete li ponoviti pitanje?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li poznajete Haljija Ramadani?

SVEDOK:

            Ne znam ga, ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Koliko stanovnika ima Račak, recite mi, molim vas.

SVEDOK:

            Možda ima oko 300 kuća, možda malo više, nisam sasvim sigurna.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I vi ni jednog od ovih koje sam pomenuo ne poznajete?

SVEDOK:

            Ne, ne znam nikog od njih.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U svojoj izjavi navodite na strani 4 da ste se sa svojom porodicom skrivali u podrumu kuće komšije koji se zvao Šukri Izak, Hajrizi? Da li je to tačno?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A u istoj izjavi na istoj strani navodite da je Hajrizi uhapšen tokom rata zato što je imao podrum i da je u zatvoru držan nekoliko meseci. Je li to tačno?

SVEDOK:

            To je bilo tokom prve ofanzive 1998. godine, 24. avgusta. Bila je nedelja kad su srpska policija i vojska ušle u naše selo. Moja porodica i ja...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, znači tačno je to što ste rekli. A dalje navodite, na strani 5....

MEJ:

            Molim vas, govorite jedan po jedan.

SVEDOK:

            Bila je nedelja kad su srpska policija i Vojska ušle u naše selo. Moja porodica i ja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Navodite na strani pet, da je njega uhapsila paravojska i da vi lično znate da se radi o paravojsci. Je li to tačno ili ne?

ODGOVOR:

            To je bila srpska policija. Vaša paravojska.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, je li razlikujete uniforme Vojske, policije, UČK, paravojske. Sve to razlikujete je li tako?

ODGOVOR:

            Jako dobro poznajem policijsku i vojnu uniformu. Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa kakvu je uniformu nosila ta paravojska za koju tvrdite da je uhapsila ovo lice.

ODGOVOR:

            Srpski pripadnici paravojnih jedinica su imali maskirnu odeću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa kako onda kažete da je paravojska a nije policija, i nije vojska ako su imali istu odeću.

ODGOVOR:

            Srpska paravojska je imala marame na glavi. Isto tako su imali na rukama jedan upečatljivi amblem i lica su im bila zacrnjena.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Imali su marame na glavi. Je li tako?

SVEDOK:

            Možete li da ponovite pitanje, molim vas.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li to znači da su ovi što su uhapsili njega imali marame na glavi pa ste po tome zaključili da je paravojska. Nisu imali kape, znači marame su imali.

ODGOVOR:

            I u selu su ih zvali paravojska i ja sam ih isto tako zvala. Mogli ste da ih vidite po licu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A recite mi zašto bi neko bio uhapšen zato što ima podrum u sklopu kuće. Valjda svaka kuća u Račku ima podrum. Je li ima ili nema?

ODGOVOR:

            Ja ne znam zašto je uhapšen. Cela porodica je bila zajedno muškarci žene, mi smo otišli u podrum i onda su oni došli, i pitali su ko je vlasnik ove kuće. Vlasnik je odgovorio i reko je ja se zovem Šuki ... i onda su oni njemu rekli gde je tvoj brat Azim Harizej. Naser Harjizi je bio u policiji pre nego što je izbio rat na Kosovu, radio je u Uroševcu i otpustili su ga i bio je prinuđen da ode u Švajcarsku i ne znam više šta se dalje desilo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, meni nije bilo jasno pa zato pitam jer ste rekli to vam je na 4 strani da je Hajrizi uhapšen tokom rata zato što je imao podrum. A ja vas pitam zašto bi neko bio uhapšen zato što ima podrum. Kako to što ima podrum može da bude razlog nečijeg hapšenja.

ODGOVOR:

            On je izgradio podrum odnosno, utvrdio je podrum zbog granatiranja i mi smo se tamo krili. To je bio jedan utvrđeni ojačani podrum i vi znate zašto je on uhapšen.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, to  je bilo utvrđenje a ne podrum.

ODGOVOR:

            To je bio podrum ali bio je učvršćen, zbog granatiranja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Da li ste vi istražitelju Keliju pokazali o kakvom je podrumu reč.

ODGOVOR:

            Da. Keli je slikao to mesto gde smo se mi krili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, vi ste mu pokazali to utvrđeno mesto, je li tako?

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jeste još detalja pokazali istražitelju Keliju, osim tog utvrđenog mesta. Koje ste mu detalje još pokazali?

ODGOVOR:

            Ne znam zašto me to pitate o čemu se radi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa pitam vas pošto ste kažete istražitelju Keliju pokazali to utvrđeno mesto. Šta ste mu još pokazali osim toga, kad je s vama razgovarao.

ODGOVOR:

            Pokazala sam taj podrum kako smo mi ušli cela famlija i tamo je bilo drugih familija, zato što su srpska policija i armija granatirali sa raznim oružjem sa ceste i ... to je bila nedelja 24. avgust. Tačno je to.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, vi dalje navodite da ste 15. januara ujutro u 7,00 sati otišli kod svog strica Eminija ... i da ste kod njega bili u podrumu sa još 45 ljudi. Je li tako?

ODGOVOR:

            To je bilo 15 januara onog dana kad su srpska policija i vojska počinile masakr.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste bili sa 45 ljudi u tom podrumu vašeg strica. Je li tako?

ODGOVOR:

            Tako je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A koliko je velika ta kuća?

ODGOVOR:

            Ima tri sprata.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Tri sprata, a da li kuća ima ogradu.

ODGOVOR:

            Mi smo bili u podrumu, u garaži gde su bili atomobili tu smo mi bili, u podrum garaži.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A ja vas pitam da li kuća ima ogradu?

ODGOVOR:

            Pa obično kuća ima nešto okolo. Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A je li ta ograda betonska ili drvena?

ODGOVOR:

            Kad smo bili u podrumu ležali smo na podu, tamo u podrumu je bilo drvo, nelakirano drvo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja vas pitam za ogradu.

SVEDOK:

            Nije mi jasno šta me pitate.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne pitam vas za pod podruma. Nego vas pitam za kuću koja je imala ogradu. Da li je ograda bila od betona ili drveta. Ograda oko kuće.

ODGOVOR:

            Ne, nije bilo ograde.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači, ta kuća nema nikakvu ogradu? Je li nema ogradu? Ili ima ogradu?

ODGOVOR:

            Tamo gde smo mi bili u podrumu je bilo svuda okolo drva, nelakiranih drva mi smo ležali na podu, a srpska vojska i policija su pucali na nas.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, koliko je ova rupa u zidu podruma kroz koju ste vi mogli da gledate bila iznad zemlje. Vi tvrdite da ste gledali odande. Koliko je ta rupa kroz koju ste gledali iznad zemlje? To imate na strani 11 u prvom redu vašeg iskaza, da ste gledali kroz neku rupu iz podruma. A sad kažete da ste ležali na podu, ili ste gledali kroz rupu iz podruma.

ODGOVOR:

            Mi smo ležali na podu od betona.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa kako ste mogli, malopre ste rekli drveni, ali to nije važno. Ali kako ste onda mogli da vidite  brdo ako ste ležali na podu od betona.

ODGOVOR:

            Mogli smo da vidimo brda preko puta od nas, sa mesta gde smo bili u podrumu. Mogli smo da vidimo brda okolo.

MEJ:

            Sad je došo trenutak kad moramo da prekinemo sa radom.

            Gospodine Miloševiću, danas ste imali 40 minuta unaksrnog ispitivanja i preostalo vam je 20 minuta, i ja ću sada da vidim kada bi smo mogli to da završimo. Da li ima još nekih novosti vezanih za generala za sutra.

TUŽBA:

            Da, časni sude. General  je tu na raspolaganju sutra ceo dan, on ima neke obaveze, i bio bi vrlo zahvalan ukoliko bi to moglo sutra da se završi, ali ako ne onda bi on mogao da organizuje da se vrati kasnije nekog drugog dana kao što je uradio i general Drevenkijević da se vrati, da završi unakrsno ispitivanje. Ali on ne može da ostane do četvrtak. On u četvrtak ujutro u 7,00  mora da se vrati zbog nekih hitnih stvari.

MEJ:

            U redu, onda ukoliko je to moguće onda bi bilo bolje da se ova svedokinja vrati u četvrtak, da zarši svedočenje. Tako da mi pre toga završimo generala.

TUŽBA:

            Mislim da je to vrlo mudro, naročito u svetlu toga što imamo skraćeni rad sutra počinjemo tek u 10,30

MEJ:

            Gospođice Romano, sada moramo da prekinemo sa radom. Ostalo je još nekih 20 minuta unakrsnog ispitivanja. Molim vas da se vratite u četvrtak da završimo sa tim, u četvrtak u 9,00 sati. U međuvremenu molim vas da ni sa kim ne govorite o vašem svedočenju sve dok se ne završi vaše svedočenje, a to uključuje i pripadnike tužilačkog tima. Sada prekidamo sa radom i sutra nastavljamo u 10,30


Nazad na Aktuelno  |  Odštampajte vest