aktuelno-m.gif (3720 bytes)

24. maj 2002. godine

STENOGRAM

 

 

NAJS:

            Časni sude, znam da jutros imamo ograničeno vreme. No, budući da sam ja potrošio samo sat i 17 minuta sa jučarašnjim svedokom, želeo bih započeti novog svedoka, K 5. Da bismo to mogli učiniti, ja bih ga već sada morao pozvati. Budući da on nije sada u zgradi suda, da li imate neke poglede o tome koliko će unakrsnog ispitivanja biti na raspolaganju optuženom?

MEJ:

            Pa, budući da taj vaš svedok nije ovde, moram reći da raspravno veće sumnja da li će on mnogo toga dodati onome što smo mi do sada čuli. Možda bi optužba želela ponovo razmotriti situaciju, videti da li je zaista nužno pozvati tog svedoka.

NAJS:

            Ovaj svedok spada u kateogoriju svedoka koji popunjavaju važne praznine u raspravi.

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, imate do pauze za unakrsno ispitivanje ovog svedoka. Isto tako, molim vas, da imate na umu što sam rekao da smo mnoge stvari već ranije čuli i da nam arguemnti i svađa o političkim pitanjima neće pomoći. Čuli ste što su naši pogledi o tim stvarima i šta mi mislimo o relevatnosti toga i relevantnosti celog iskaza. Molim da se svedok uvede u sudnicu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da li sam ja dobro shvatio vi mi ograničavate i unakrsno ispitivanje i ovog svedoka na sat i po praktino, je li tako?

MEJ:

            Pa, već ste imali 7 minuta, prema tome, to će biti negde oko sat i 40 minuta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Rekli ste da ste 90.-te godine otpušeni s posla. Međutim, banka u kojoj ste radili je te 90.-te godine bankrotirala. Je li to tačno?

MEROVCI:

            To nije tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, sami kažete da je otišla u likvidaciju. To je izraz koji ste vi upotrebili za bankrot.

SVEDOK:

            Nakon ustavnih promena srpski režim želeo je ostvariti kontrolu nad celom kosovskom privredom. To je bila banka koja je imala sasvim jednaka prava među drugim bankama u Jugoslaviji, imala je svoje vlastite vanjske odnose, imala je svoj vlastiti račun,. imala je, dakle, status kompletne banke i nikada nije bilo govora o nikakvom bankrotu ili nečem sličnom. To možete pogledati ako pogledate finansijski izveštaj banke.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da ne gubimo vreme na tome zašta je banka bila ovlašćena, nije sporno da je banka radila u skladu sa propisima i da je imala ovlašćenja da radi. Ja govorim o drugoj stvari, kada banka prestane da bude sposobna da ispunjava svoje obaveze onda ide u likvidaciju. Vi ste i napisali u izjavi da je banka otišla u likvidaciju. Da li vam je poznato da su pravne posledice, po zakonu, likvidacije da prestaje radni odnos svim zaposlenim i da, dok traje postupak likvidacije zadržava samo minimalan broj zaposlenih. Da li vam je to poznato?

SVEDOK:

            Pretposatavimo na trenutak da ste u pravu. Kako onda objašnjavate činjenicu da niti jedan jedini Srbin nije bio otpušten tokom tog procesa likvidacije?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja to ne verujem, a po ....

MEJ:

            Mislim da je ovo nešto o čemu možemo više ustanoviti iz dokumenata. Da li je ta banka išla u likvidaciju ili ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Tu ste u pravu, jer bar kod banaka sve stoji u papirima, tako da na to više ne gubimo vreme, a što se tiče da li je otišla u likvidaciju, to piše čak i u izjavi svedoka da je otišla u likvidaciju. Na strani četiri, treći pasus.

            Idemo dalje. Vi govorite, u svojoj izjavi, na drugoj strani u pasusu 6, Albanci su radili zajedno sa Srbima i svi su se lepo slagali. Kako je to moguće kada samo pre toga, par redova, kažete kako su se Srbi i Albanci mrzeli? 

SVEDOK:

            Postojala je minimalna profesionalna kurtoazija na poslu i taj minimalni odnos bio je zasnovan na dobroj volji većine Albanaca, albanske većine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači nije bila ta atmosfera dobrih odnosa zasnovana na dobroj volji Srba koji su radili tamo?

SVEDOK:

            Već sam odgovorio na to pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, vi ste govorili o ustavnim promenama 89, pa, da li su Albanci bili zadovoljni ustavnim rešenjima Ustava od 1974. Tim ustavnim rešenjima zbog kojih imate primedbe što su promenjene 89. godine, da li su bili zadovoljni ustavnim rešenjem 74. godine?

SVEDOK:

            Nisu bili sasvim zadovoljni i to se moglo videti i na miroljubivim protestima godine 1991. tj. 81.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Zahtev tih protesta je bio Kosovo Republika, je li tako?

SVEDOK:

            Da, to je tačno.  Protest je stigao 1981. bili su prvi korak ka demokratiji i Evropi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je Kosovo po Ustavu iz 74. godine bilo sastavni deo teritorije Srbije i Jugoslavije?

SVEDOK:

            Ja nisam u stanju da o tome govorim kao stručnjak. Mogu reći da je Kosovo bilo deo Srbije i konstitutivni deo stare jugoslovenske federacije sa pravom veta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, Kosovo je bilo deo Srbije, je li tako, po tome kako vi kažete?

MEJ:

            Ne, bolje da se o tome ne raspravljamo. On je odgovorio u onoj meri u kojoj je to pravno pitanje, o tome ćemo mi odlučivati. Nema smisla o tome svađati se sa svedokom.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nisam shvatio da je ovo svađanje, a da li smatrate da je i sad Kosovo deo Srbije?

MEJ:

            To nije relevantno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            pomenuli ste demonstracije 81. godine, da li vam je poznato da je posle tih demonstracija 81. a do kraja 80.-tih godina preko 50 hiljada Srba i Crnogoraca napustilo Kosovo? Da ili ne?

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato da je i pre tih demonstracija u periodu od 68. pod pritiskom preko 30 hiljada Srba napustilo Kosovo do te 81. godine, da li to znate?

SVEDOK:

            Pritisak na Srbe je politički izraz i tu se radi o jednom ozloglašenom sindromu protiv Albanaca. Navodno su srpske žene bile silovane, srpska groblja uništavana, a ustvari to nije bio slučaj. Istina je drugačija. Bilo je i demonstracija koje je organizovao Beograd i čiji je cilj bio da se Albanci diskreditiraju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To znači da su pritisci na Srbe bili izmišljeni i da je ovih 50 hiljada od 81. ili ovih 30 hiljada do 81. napustilo Kosovo zbog izmišljenih pritisaka. Je li to vi tvrdite, da ili ne?

SVEDOK:

            Rekao sam da brojke nisu tačne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je pojava tačna?

SVEDOK:

            To su fabrikovani fenomeni, to je fabrikovao srpski režim.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno da su u patrolama policije, koje su posle 81. uvedene bile sastavljene od Albanaca i Srba, da su to bile uvek mešovite patrole?

SVEDOK:

            Nakon protesta i demonstracija protiv kojih je režim upotrebio silu, a tu mislim na miroljubive demonstracije za uspostavljanje demokratije, policijske patrole počele su nositi uniforme koje do tada nisu bile poznate na Kosovu. Oni su patrolirali u grupama od tri policajca i to uvek dva Srbina i jedan Albanac.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, bile su mešovite patrole, Albanci i Srbi?

            Rekli ste da niste imali razloga da vam Srbi budu posebno dragi i da su Albanci bili odgajani da budu oprezni sa Srbima i da je to bio slučaj i sa vama, je li to tačno?

SVEDOK:

            Nakon tog perioda, Albanci su sprečavani u mnogim stvarima i nisu mogli uživati svoja prirodna prava.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja govorim o vašoj izjavi da niste imali razloga da vam Srbi budu posebno dragi, da su Albance bili odgajani da budu oprezni sa Srbima i da je to bio slučaj i sa vama. Evo pročitaću vam šta piše u vašoj izjavi. "Nisam video razloga da mi budu posebno dragi, Albanci odgajaju da budu oprezni sa Srbima, a to je slučaj i sa mnom. Uvek sam bio veoma oprezan u svim poslovima i kontaktima s njima". Zašto odgajati dete da bude oprezno prema detetu zato što je dete srpskog porekla?

SVEDOK:

            Nismo ih poštovali, ali smo ih prihvatili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ja ću da preskočim neka pitanja zbog ovog ograničenog vremena. To je vezano za vašu izjvau, vi kažete na trećoj strani u drugom pasusu da su se "Srbi posle Vlasijevog hapšenja počeli vraćati na Kosovo u velikom broju". Dakle, odakle su se to Srbi vraćali na Kosovo, i kada kažete da su se počeli vraćati, pretpostavljam da mislite da su prethodno sa Kosova otišli. Ako je tako, kažite mi razlog zbog čega su otišli?

SVEDOK:

            Postojao je posebni program za "povratak Srba na Kosovo". Ja ne isključujem mogućnost da su neki Srbi koji su napustili Kosovo, da su neki Srbi napustili Kosovo zbog posebnih demografskih razloga. Međutim, postojalo je mišljenje, veoma političko da se promeni nacionalna struktura Albanaca. To mogu potsetiti činjenicom da su Srbi održavali jedan neracionalan odnos prema Albancima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ako su počeli da se vraćaju mogli su početi da se vraćaju samo ako su pre toga odatle otišli, je li to tako ili ne?

SVEDOK:

            Već sam to objasnio. Postojao je poziv da se oni vrate, ali bio je problem da se tamo zadrže.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Govorite u vašoj izjavi, na trećoj strani u drugom pasusu da sam predložio određene mere i ustavne amandmane kojim bi se ukinuo status autonomne pokrajine. Najpre, da li je tačno da su pre donošenja ustavnih amandmana u Parlamentu Srbije delegati Skupštine Kosova, inače većinom Albanci, 23. marta 89. izglasali saglasnost amandmana na Ustav Srbije. Je li to tačno ili ne?

SVEDOK:

            Ustavni amandmani izneseni su na javnu raspravu. Svi oni građani koji su imali mogućnost izraziti svoje poglede su to i učinili. Većina ljudi protivila se tim predloženim amandmanima. No, ishod rasprave nikada nije uzet u obzir. Održana je sednica skupštine, i to pod vanrednim merama, zgrada skupštine bila je opkoljena, a u samoj dvorani nalazili su se agenti državne sigurnosti. Zgradu su opkolile policijske snage i tokom samog glasanja ljudi koji nisu trebali biti tamo, koji nisu bili poslanici u skupštini takođe su glasali.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Hoćete da kažete da skupština nije izglasala amandmane na Ustav? Samo da ili ne, da bi ste išli dalje, molim vas.

SVEDOK:

            Ponovite pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li želite da kažete da skupština Kosova nije izglasala amandmane na Ustav 23. kako sam naveo, samo da ili ne?

SVEDOK:

            Nisam uspeo reći ono što sam želeo, međutim, govorim istinu kao što sam se zakleo na početku, a istina je da su ustavni amandmani odobreni pod okolnostima koje sam opisao. I ista ta skupština objavila je isto tako i ustavni proglas o nezavisnosti sledeće godine.

 

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To, naravno, nije tačno, ali nećemo se na tome zadržavati. 1990. godine vaša partija je smatrala da treba da učestvuje na izborima u Srbiji, ali ste procenjivali da nećete dobiti više od 15 mesta koliko ste do tada imali u Narodnoj skupštini Srbije. Da li je to tačno? 

SVEDOK:

            Mislio sam na skupštinu kao instituciju iako je ona bila u različitom sastavu. I morate ponoviti pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ovo što ste rekli nije tačno, o tome postoje dokumenti, pa neću da se zadržavam. Kažem 1990. godine vaša partija je smatrala da treba da učestvuje na izborima u Srbiji, ali ste procenjivali da nećete dobiti više od 15 mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije, koliko ste do tada imali. Da li je to tačno?

SVEDOK:

            To nije tačno. Jer u programu najveće stranke, koja je u to vreme stvorena postojala je opcija za Kosovo kao republiku ravnopravnu sa drugim republikama u bivšoj Jugoslaviji.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, pošto tvrdite da nije tačno, ovde imam podatak koji je  obelodanila druga strana. Pod naslovom "Rugova o platformi Demokratskog saveza Kosova, to je broj dokumenta 03037052, a engleska verzija K 021410, gde stoji da je 6. septembra 90. upravo posle. registracije vaše partije u Saveznom sekretarijatu za pravosuđe i upravu, predsednik vaše partije, gospodin Rugova, izjavio "Oslobođenju" iz Sarajeva da "učestvovanje na izborima u Srbiji ne bi donelo ništa više od onoga što imamo, to je  15 delegata u Skupštini, ali ipak moramo da se pripremamo za izbore na Kosovu, možda u Srbiji i Jugoslaviji". Dakle, da li ste nameravali da učestvujete na izborima ili ne, opet ponavljam pitanje, s obzirom na ovu izjavu vašeg šefa partije?

SVEDOK:

            Nakon što je došlo do prisilnih ustavnih promena 1989. Kosovom je prošao talas protesta, jer ustavne promene značile su, takođe, to da Albanci gube prava i  to u suprotnosti sa tadašnjim trendovima u Evropi i Jugoslaviji, gde je kao proces demokratizacije ....... 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas, moje pitanje je,  da li je ovo tačno .....

MEJ:

            Pustite svedoka da odgovori. Pitanje je glasilo jeste li odlučili da sudelujete na izborima?

SVEDOK:

            DSK-a je u svom programu iznela političke zahteve i glavni zahtev DSK-a bio je da se politički zahtevi kanaliziraju u politički protest, jedan od njih je bio da Kosovo postane republika. To je tačno, ono što vi kažete nije tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ovo što sam citirao bilo je godinu i po dana posle ustavnih promena, i to po dokumentu koji je obelodanila upravo druga strana. Dakle, godinu i po dana posle ...

MEJ:

            Dobro, recite onda to svedoku. Gospodine, čuli ste šta je rečeno. Šta je gospodin Rugova navodno rekao 6. septembra. Možete nam reći nešto o tome, o pripremanju za izbore, o sudelovanju na izborima?

SVEDOK:

            Kojim izborima?

MEJ:

            Čuli ste ono što je pročitano. Molim vas pročitajte to ponovo gospodine Miloševiću, izgleda da svedok to nije čuo.

SVEDOK:

            Nikad nije uopšte došlo do pitanja o tome da bi se sudilo ovim izborima za srpsku skupštinu, to nije tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Vi govorite da su uvedene vanredne mere. Da li je tačno da je te mere uvelo Predsedništvo Jugoslavije zato što je na Kosovu bio ugrožen poredak, integritet zemlje i da li je na čelu predsedništva bio Musliman Raif Dizdarević? Da ili ne?

SVEDOK:

            Mere o kojima se radi bile su vojne mere. Prisilne mere, i sve je to bilo učinjeno pred otvorenim pretnjama, čak iako je situacija bila ovakva kakvom ste je vi opisali iako je to glasanje bilo u Predsedništvu i ova osoba je zaista bila predsednik koju ste vi spomenuli.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, ali te mere je donelo, dakle, to Predsedništvo, da ili ne?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi i predsednik vaše partije ste, kada je Rugova navodno izabran za predsednika Kosova, pretili međunarodnoj zajednici da će doći  do radikalizacije strategije vaše partije ako međunarodna zajednica bude i dalje ignorisala vaše zahteve. Je li to tačno ili nije? Samo da ili ne, molim vas.

SVEDOK:

Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vas možda mogu da potsetim ako vam kažem da upravo u dokumentu druge strane u engleskoj verziji KO 214097, pasus dva  stoji da je predsednik vaše partije 25.8. 92. godine u intervjuu koji je objavljen u "Standardu" iz Beča, izjavio: "Naš glavni zahtev, nezavisnost Kosova, ako budu i dalje ignorisali, ne možemo da garantujemo da se ljudi neće opredeliti za radikalniju strategiju". Je li to tačno ili ne?

SVEDOK:

To je tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno da se iza tog zateva za nezavisnost krije plan za ujedinjenje sa Albanijom?

ODGOVOR:

            To nije tačno. Ali tačno je da je postojala politička platforma sa tri opcije koju je reprezentirao gospodin Rugova i to u svom vlastitom iskazu. Ako želite ja to mogu ponoviti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Podsećam vas na dokument, takođe  druge strane, u engleskoj verziji kao 214092, Rugova je izjavio da je granica Kosova i Albanije neprirodna, da liči na berlinski zid, da je ta granica razdvojila Albance i da se ta, to je bilo povodom nagrade Fondacije za ljudska prava u američkom Kongresu, nagrada može shvatiti kao zeleno svetlo za ujedinjenje Albanije i Kosova. Da li se sećate te izjave?

 

 

ODGOVOR:

            Dr Rugova je vodio mirnu politiku koja je bila priznata na međunarodnom planu i svaka njegova izjava o promeni granice je bila predstavljena kao stvar evropske integracije i zapravo čak i da se ujedine sve albanske teritorije na balkanskom poluostrvu mi bi imali jedinstvenu državu sa najmanjim manjinama na svetu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li su vama poznate norme međunarodne zajednice i Helšinski akt o nepromenljivosti granica u Evropi. Da li smatrate da to stoji suprotno tom evropskom stavu na koji se  pozivate.

ODGOVOR:

            Ja se ne zalažem za to. Ja samo kažem da pitanje promene granica, kako vi kažete, u onom vremenskom periodu o kome sada govorimo, politika gospodina Rugove i većine Albanaca na Kosovu je bila  da Kosovo postane nezavisna država i stabilizirajući faktor na Balkanu a to je bio dobar preduslov za dalju evropsku integraciju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da je plan za otcepljenje Kosova trebalo da se realizuje tako što će Kosovo da bude pod međunarodnom kontrolom. Da ili ne, prema vašim pogledima.

ODGOVOR:

            Možete li molim vas ponoviti pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da je plan za otcepljenje Kosova trebalo da se realizuje tako što ste smatrali da Kosovo treba da dođe najpre pod međunarodnu kontrolu.

MEJ:

            O kakvom to planu govorite, gospodine Miloševiću?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Govorim o planu otcepljenja Kosova od Jugoslavije, odnosno od Srbije i ujedinjenje.

MEJ:

            Kakav je to plan, ili je zapravo neka vaša zamisao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne, pa mi smo ovde u unakrsnom ispitivanju Rugove predstavili par dokumenata iz kojih se taj plan vidi za stvaranje Velike Albanije. Ja dakle pitam da li je ...

MEJ:

            To je ono što vi tvrdite. To je samo nešto što vi navodite. Da li vi zapravo hoćete da kažete da je ovaj svedok bio deo tog navodnog plana.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, naravno, kao...

MEJ:

            U redu, gospodine Merovui, da li ste vi bili deo ovog plana o uspostavljanju Velike Albanije. To je pitanje koje vam se sad postavlja.

ODGOVOR:

            Demokratski savez Kosova ima svoj statut i program i u njima nema nijedne reči o objedinjavanju albanskih zemalja na Balkanu. Ja sam samo rekao da postoji politička platforma gde se kaže da prema sporazumu sve teritorije bivše Jugoslavije koje su naseljene Albancima da se u odnosu na te teritorije u platformi nalaze tri tačke, tri stava. Ukoliko želite ja to mogu da ponovim, ali gospodin Rugova je  to iznosio tokom svog svedočenja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a da li se sećate Rugovine izjave "Špiglu" da je konfederacija sa Albanijom pitanje budućnosti. To isto u dokumentu koji je obelodanila druga strana.

ODGOVOR:

            Pitanje budućnosti ne može nikad biti prejudicirano.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            A dobro, u vezi sa ovim pitanjem na koje mi niste odgovorili bar u drugom delu poenta je da se to može realizovati tako što Kosovo prvo mora da dođe pod međunarodnu kontrolu, da vam osvežim pamćenje, Rugovinom intervjuom budimpeštanskom listu  "ocepljenje Kosova moguće postići ako se Kosovo demilitarizuje i dođe pod međunarodnu zajednicu". To je engleska verzija K0214118 pasus 4, to je njegov intervju koji je prezentiran u dokumentaciji. Je li tako ili nije?

ODGOVOR:

            Ja sam i ranije rekao vi govorite o nekom planu koji zapravo nije postojao. Što se mene tiče ja imam jako dobro pamćenje, ja se jako dobro svega sećam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, idemo onda na drugu temu, pošto o tome postoje dokumenta. Pominjete na strani 5 u pasusu 4 u vašoj izjavi da vas je Državna bezbednost ispitivala nekoliko dana. Ali oni vas tada nisu zatvarali. Da li je to tačno.

ODGOVOR:

            To je prvi put bilo 1995 godine,  u prvoj polovini 95 godine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da vas nisu hapsili tad.

ODGOVOR:

            Prvi put ne, nisu me hapsili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, bar smo to razjasnili. A drugi put kad govorite, juče ste govorili da ste bili u zatvoru 6 meseci, ne znam kako je transkrip to pokazao, pa 6 nedelja na kraju, iz vaše izjave proizilazi da ste bili 16 dana i to povodom nelegalnog posedovanja oružja. Je li to tačno ili nije.

ODGOVOR:

            Ja mislim da je ovo nagađanje zapravo. Ja sam prvobitno bio osuđen na mesec dana zatvora, a zatim sam pušten posle 16 dana kad sam platio nekome za to. Posle toga sam uslovno pušten na slobodu, a drugostepeni sud je poništio odluku prvostepenog suda zato što je našao da je ta presuda bila neosnovana.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Bili ste u zatvoru 16 dana. Je li tako.

MEJ:

            Moramo biti pošteni prema svedoku, to je on zapravo rekao, vrlo je jasno rekao da je bilo nekoliko presuda i koliko je proveo vremena u zatvoru.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Juče je bilo 6 meseci, pa ostalo, zato pitam.

MEJ:

            To je bila njegova rečenica, on je vrlo jasno to rekao, ne vreme koje je proveo u zatvoru.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kaže se da je vaš brat nekome platio, a u stvari bilo je jemstvo, odnosno mera predviđena Zakonom o krivičnom postupku, a jemstvo znači da se određenom nepokretnošću ili novcem garantuje da ćete se odazivati pozivu suda. Je li to tačno ili nije.

ODGOVOR:

            Način kako vi to formulišete nije ispravan. Nije da sam ja platio, već sam ponudio garanciju. Ponudio sam svoju kuću kao zalog da bi me pustili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jemstvo se i ne plaća, nego se daje kao garancija. Prema tome, na bazi tog jemstva ste i pušteni. Je li tako ili nije?

ODGOVOR:

            Da, ali ja nisam platio novac, nisam zapravo nikome dao novac.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To mi je drago da čujem. Tvrdite da ne verujete da je OVK svojevremeno osudila Rugovu na smrt.Je li tako?

ODGOVOR:

            Možete li, molim vas, da ponovite pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Tvrdite da ne verujete da je UČK svojevremeno osudila Rugovu na smrt.

ODGOVOR:

            Ja sam apsolutno siguran da to nije bilo tako, to je jednostavno nagađanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A to što ne verujete znači da niste sigurni. Rekli ste ne verujete?

ODGOVOR:

            Nisam rekao da ne verujem. Ja sam rekao da sam siguran u to.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno da ste vi i Rugova 1998. ocenili i zaključili kako nije bezbedno putovati na Kosovu, posebno po zabačenim mestima.

ODGOVOR:

            To je bilo tačno tokom celog desetogodišnjeg perioda. Mi smo bili veoma oprezni  nismo putovali zbog toga što je postojala opasnost da srpske vojne i policijske snage organizuju neki incident.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ali da li je tačno da pripadnike Vojske i MUP-a nije bilo na tim zabačenim mestima. I ko je to ako vojske i MUP  nije bilo na zabačenim mestima mogao da ugrozi bezbednost Ibrahima Rugove i vašu.

ODGOVOR:

            Srpska vojska i policija nisu se mogle nalaziti u svakoj kući na Kosovu. Ali da bi se stiglo do tih mesta moralo se proći kroz čitav niz kontrolnih punktova.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U toku 98. i početkom 99. OVK je držala pod svojom kontrolom zabačene teritorije Kosova i delovala sa tih kako kažete zabačenih mesta. Da li vam je to poznato. Da li je to tačno?

ODGOVOR:

            OVK jeste imala razna područja pod svojom kontrolom i da bi se posetila ta područja, kao što sam rekao, moralo se proći kroz desetine kontrolnih punktova koje su držali srpske snage i vladalo je stanje rata.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, vi niste išli na zabačena mesta gde je bila UČK zato što ste morali da prolazite kroz punktove, a ne zato što ste se plašili za svoju bezbednost na tim zabačenim mestima. Je li tako?

ODGOVOR:

            Ne, mi se nismo bojali OVK. Zato što je OVK bila organizovana vojska koja je imala komandu i bila je proizvod vaše nespremnosti da se suočite sa rešavanjem problema i da dozvolite Albancima da koriste svoja prirodna prava. OVK e štitila ljude od snaga okupatora.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A kako neko može da okupira svoju sopstvenu teritoriju?

ODGOVOR:

            Ja nisam pravnik. Ja sam svedok sa Kosova i kada se prisilno skraćuju prirodna prava uz pomoć Vojske i policije i uništavanje institucija ja moram da kažem da su prirodna prava pravo na život, pravo na obrazovanje, sloboda misli i izražavanja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pitao sam vas kako neko može da okupira svoju sopstvenu teritoriju. Da li možete da mi odgovorite ili ne.

MEJ:

            Svedok je dao svoj odgovor.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da su Rugova i Hil imali zajednički posao oko nacrta sporazuma za Kosovo?

ODGOVOR:

            Posle vašeg sporazuma sa Holbrukom došlo je do jedne diplomatije, diplomatskog jednog pokušaja kada su formirane grupe G15, i G5 kada su pokušale da uspostave mere poverenje, kako su se te mere nazivale i na kraju to nije bilo uspešno nije postiglo uspeh zbog vašeg odbijanja i to je dovelo do međunarodne konferencije o Kosovu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja sam vas pitao da li je tačno da su Rugova i Hil imali zajednički posao oko nacrta za Kosovo. Odgovorite mi sa da ili ne?

ODGOVOR:

            O kakvom sporazumu govorite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            O Sporazumu za Kosovo. Evo da vas podsetim, da vam osvežim pamćenje. U dokumentu druge strane stoji da je Rugova razgovarajući sa Vokerom rekao "radimo na Hilovom nacrtu, na Hilu je da sastavi novi Nacrt. Hil zna naš zahtev. Sada mi čekamo Hila". Dakle, jesu imali zajednički posao oko tog Nacrta ili ne? Jesu oni zajedno radili to?

ODGOVOR:

            Moram da vas zamolim ponovo da prestanete da me podsećate, a moja sećanja su apsolutno jasna. Moj odgovor je ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ja samo radi ovde zapisnika, to je engleska verzija 00805325, poslednji pasus je 00805326 drugi pasus. Idemo dalje. Da li je tačno da s obzirom na vašu malopređašnju izjavu o UČK da li je tačno da su vaša partija i vaš predsednik partije Rugova UČK nazivali ekstremistima. Da li je to tačno?

ODGOVOR:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ovde u ovom dokumentu, zbog zapisnika kažem engleska verzija 00805327, stoji: "Rugova u razgovoru sa Vokerom izjavio u Mališevu "imamo ekstremiste". Dakle, u Mališevu imamo ekstremiste, ne možemo da zanemarimo" i tako dalje. Da li je to tačno ili ne?

ODGOVOR:

            Ni u jednom dokumentu niti i u jednoj javnoj izjavi Rugova nije OVK nazvao ekstremistima. Bilo je slučajeva u kojima je nazivao patriotama.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da li zna zašto ruski ambasador Majorski u Rambujeu nije stavio potpis na sporazum u Rambujeu.

ODGOVOR:

            Možete da pitate gospodina Majorskog za to.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Koliko je članova albanske delegacije iz Rambujea otputovalo u Brisel da se tamo sastane sa Klarkom, komandantom NATO.

ODGOVOR:

            Kolko je meni poznato 7 ili 8.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A ko su oni bili, ti koji su otišli?

ODGOVOR:

            Ja mogu samo da spomenem gospođu Idu Tehiri, koja je bila prisutna na tom sastanku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            7 ili 6, ne možete da se setite. Da li vam je Klark tada rekao da Albanci treba da se sklone sa ulica i da će oni za par dana biti.

MEJ:

            Ovaj svedok nije bio tamo, ta činjenica pominje da im je rekao da se sklone sa ulice i da će oni za par dana biti tamo. Da ili ne?

            Da li vi znate išta o tome?

ODGOVOR:

            Ja nisam bio na tom sastanaku, ali meni je bilo protumačeno da to nije se zapravo radilo da se sklone sa ulice, nego jednostavno da budu oprezni.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, nije im rečeno da se sklone, da idu u Makedoniju ili Albaniju. Da ili ne?

ODGOVOR:

            Nije se radilo o tome da se ode ni u kom smislu. Ovo je bilo upozorenje za sve građane Kosova.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Upravo i govorim o svim građanima Kosova. Da li im je sugerisano da se sklone sa Kosova. Da ili ne?

ODGOVOR:

            Ne, nikad.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Pošto imate, kako ste sad rekli, lepo mišljenje o UČK. Odgovorite mi direktno na pitanje koliko je članova vaše partije i neposrednih saradnika Ibrahima Rugove ubijeno od strane UČK posle rata.

ODGOVOR:

            Nijedan.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pošto nemam vremena, samo da vas podsetim Haki Imeri iz ... kod Srbice 2. novembra 99 ubijen, Sejdo Koči takođe član DSK, ovaj je predsednik DSK u Srbici, izjavio za list "Koha ditore" 8.11.99. da su sedišta DSK u Dečanima, u Suvoj Reci i Mališevu izložena napadima i aktivisti DSK pretnjama maltretiranju i ubistvima. Šaban Majan predsednik DSK za Istok,  nestao 1.8.2000 Sanije Geci iz sela ... iz Srbice

MEJ:

            Pustite, molim vas, svedoka da odgovori. Pustite ga da odgovori. Da li znate gospodine Merovci, o ovim slučajevima koji se sada spominju.

ODGOVOR:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja nisam dobio prevod uopšte ili se nešto kod mene prekinulo. Sad čujem. Molim vas prevod, nisam dobio ovo poslednje.

ODGOVOR:

            Ljudi koji su spomenuti su mi uglavnom poznati, ali ne može da se dokaže na koji način su ubijeni.

MEJ:

            Evo možete da pročitate sa transkripta, ne može se dokazati na koji način su ubijeni.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da ne gubimo vreme, pročitao sam već u međuvremenu. Prema izveštaju  od 24.11. Rugova je izjavio u Monaku da treba uložiti sve napore da se kazne ubice njegovog saradnika  Mustafe koji je ubijen u Prištini. Da li se bar toga sećate?

ODGOVOR:

            Pokojni Džemal Mustafa je ubijen. To je tačno, ali za sada se još uvek ne zna ko ga je ubio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A Ismet Rači, zvaničnik DSK i predsednik opštine Klina 25. aprila 2001 godine, koji je sahranjen u selu ... kod Kline. Da li se zna ko je njega ubio?

ODGOVOR:

            Ja znam da je on ubijen ali ne znam ko se krije iza njegovog ubistva.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vi tvrdite da iza ovog, nemam vremena da vam dalje navodim niz ubistava vaših aktivista predsednika opštinskih odbora, istaknutih predstavnika vaše partije ne stoji UČK.

ODGOVOR:

            Ja sam rekao da je OVK nastala iz naroda i OVK nikad nije ciljala Albanca.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ne znate za ubijene i kidnapovane Albance od strane UČK  u toku 97, 98 i 99 godine, je li to

MEJ:

            Svedok to poriče. Mi smo se dosta vremena zadržali na ovome.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kada je počeo rat, vi ste bili na Kosovu. Vi se sećate konferencije za novinare u kući dr Rugove, na kojoj ste vi bili prisutni. Kako se sećate, Rugova je ovde u svedočenju rekao da su bili jugoslovenski, turski, grčki i drugi, bilo ih je mnogo. I o tome postoji zabeleška. On kaže ovde sam "od kada sam se sa porodicom vratio iz Pariza, bilo je špekulacija da sam ubijen ili ranjen. Ja sada iz mog doma, ne samo NATO-u nego i svim međunarodnim faktorima u svetu, posebno u UN poručujem, da odmah prekinu bombardovanje Jugoslavije. Pregovori, i mirno rešenje kosovskog problema su jedini put. Sada su se svi otreznili, sada drugačije mislimo. Ovo nije dobar put za rešavanje, ne samo ovog problema nego i bilo kog drugog". Da li se toga sećate?

SVEDOK:

            Da, sećam se kao da je bilo juče. I mogu ovde da izjavim da je ovo bila preskonferencija koja je održana uz prisustvo možda 7 naoružanih vojnika, policajaca i tokom te konferencije gospodin Rugova nije nijednom rečju ili rečenicom ikad pozvao da se zaustavi NATO-vo bombardovanje. Ja sam ovo izjavio i ranije i mogu da ponovim i danas. Ukoliko postoje dokazi koji mogu da dokažu suprotno od onoga što ja tvrdim, ja ću i dalje ostati pri tome da ja govorim istinu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, dobro, to je vrlo interesantno. Pošto znate da ti dokazi postoje. Bila je velika preskonferencija, ali da idemo dalje. Govorite o dolasku Rugovinom kod mene. Njemu je tada bio ugrožen život od strane albanskih terorista. Da li je to tačno?

SVEDOK:

            Dve stvari nisu tačne. Prvo, Albanci u svojoj istoriji nikada nisu bili teroristi. Oni nikada nisu počinili nikakva ubistva u Beogradu ili Skoplju. Oni su se  samo borili za svoja prirodna prava i drugo,  gospodin Rugova nikad nije bio u opasnosti od Albanaca, ni na koji način.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa ako nije bio u opasnosti što je došao da me moli da spasem njega i njegovu porodicu, da ih pošaljem da odu iz Prištine. Iako nisu bili teroristi u pitanju.

SVEDOK:

            Gospodin Rugova i ja otišli smo u Beograd a da nismo učestvovali u odluci da se tamo ode i mi vas nismo molili da nas pustite i da nas spasite iz opasnosti kao što vi to kažete. Mi smo vas molili samo to da ako smo slobodni kao što ste vi to tvrdili da nas  onda morate pustiti da napustimo Kosovo jer smo se osećali ugroženim. Ugroženi od strane srpske policije, vojnih snaga i paravojnih snaga.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ali...

SVEDOK:

            Kako  objašnjavate ubistvo Aganija?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa ja sam to baš hteo vas da pitam, pošto je to jedna od žrtava terorizma na Kosovu. Jeste li konačno ustanovili ko je od vas, ko je od tih grupa ubio Aganija.

SVEDOK:

            Deo onoga što vi kažete je tačan. Njega su ubili srpski teroristi. Razlozi za njegovo ubistvo su to što je taj ugledni pokojni profesor bio otelovrenje miroljubivog duha i on je bio učesnik u svakom procesu koji je tekao na Kosovu tokom poslednjih 10 godina.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Meni je lično žao zbog ubistva gospodina Aganija, njega sam imao priliku da sretnem par puta, ali da li vi tvrdite da njega nisu ubili albanski teroristi.

SVEDOK:

            Vi kažete da vam je žao što je on ubijen, ja to ne znam, ali činjenica je da njega nisu ubili Albanci.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A zašto kažete da su srpski policajci, kada su navodno ušli silom u Rugovinu kuću insistirali i tražili razgovor sa njim. Ako je bio uhapšen mogli su da razgovaraju, da ne traže od vas čitav sat da s njim razgovaraju. Jednostavno  da ga privedu i razgovaraju. Kako je to onda moglo kad je bio uhapšen kako vi tvrdite.

SVEDOK:

            Ja sam juče već rekao  da je to bio 31. mart, u podne  došla je policijska patrola, provalili su kroz dvoja vrata na kući. Jedna od njih su bila ojačana i ja sam sišao dole, rekao sam im da u kući ima ljudi i kao što sam rekao juče i to ispričao, podigao sam obe ruke uvis. Oni su ostali sat vremena. Zato jer sam im rekao da se tu nalazi gospodin  Rugova.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim?

SVEDOK:

            Ali policija mi je rekla "došli smo tu da obavimo naš posao i Rugova je bio prvi koji je tražio intervenciju NATO-a", zatim sam se ja posavetovao sa nekim i oni su mi naredili da dovedem dole sve pripadnike porodice i to smo i učinili. Sišli smo u prizemlje, svi smo se okupili u jednoj sobi. I tamo su nas držali 4 sata. Nisu nas pustili da bilo šta drugo uradimo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A pre toga su vas tukli jedan sat, kako ste juče rekli. Je li tako.

SVEDOK:

            Rekao sam da su me zlostavljali i stid me je zaista onog što se dogodilo na Kosovu. Imajući u vidu šta se dogodilo širom  Kosova, stid me da se ovde sada tužim i da kažem da su me zlostavljali sat vremena.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ječe ste vrlo precizno rekli da su vas tukli sat vremena, a sutradan ste vi bili na sastanku kod mene. Sad ste potvrdili da je to bilo 31. marta, a 1. aprila ste bili na sastanku kod mene. Na vama nije bilo tragova, niste izgledali kao čovek koga je neko tukao a kako to da niste onda iskoristili sastanak kod mene  da kažete da vam je neko nasilno upao u kuću, da su vas tukli, da su vas maltretirali itd. naprotiv, rekli ste da vas štiti policija, da ste bezbedni i ostalo. Kako to da se niste onda požalili, na to što vam se događalo samo dan ranije.

MEJ:

            Pustite svedoka da odgovori.

SVEDOK:

            Kao odgovor na vaše pitanje zašto se nisam žalio na sastanku sa vama nego da sam rekao da nas policija štiti. Ja ne znam kako vi shvatate reč zlostavljanje. Oni me nisu tukli po licu, međutim tukli su me po telu kundacima i zaista ja i sada ne shvatam kako to da me tada nisu ubili a za vašu informaciju ja nisam čovek koji se lako žali. Kao što sam već rekao pogotovo uzevši u obzir sve što se dogodilo na Kosovu, sva zverstva koja su tamo počinjena, moja pritužba bila bi zaista trivijalna. Tokom mog kućnog pritvora mi smo se borili na život i smrt. Mogli smo pobeći, odnosno ostati u životu zahvaljujući onome što ću reći.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, molim vas, nemojte  da uzimate vreme...

SVEDOK:

            Prvo zahvaljujući Bogu, drugo zahvaljujući Rugovinoj mirnoći i zahvaljujući međunarodnom pritisku. I konačno zahvaljujući mojim ličnim instiktima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, dobro, jasno je. Desilo vam se nešto tako strašno dan ranije, onda ste vi i Rugova došli kod mene sutradan...

MEJ:

            Ne, ne. To je  komentar. On je na vaše pitanje odgovorio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja znam da je lično rekao prilikom našeg sastanka 1. aprila da će akcija protiv OVK uskoro biti završena i da nakon toga neće biti potrebe za velikim brojem vojnika i policajaca na Kosovu, je li tako?

SVEDOK:

            Da, nešto tako.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Tvrdite da sam rekao Rugovi da moramo sklopiti sporazum kako bi se ljudi vratili na Kosovo, je li tako.

SVEDOK:

            Ne, nije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A Rugova vam je  rekao, to kad ste vi kao njegov sekretar ušli kod nas zajedno sa mojim sekretarom, posle našeg razgovora, bar ste juče tako rekli, da treba reći da smo za miran put i političkim sredstvima. Šta je drugo objavljeno u toj izjavi nego upravo naše zajedničko zalaganje za miran put i politička sredstva.

SVEDOK:

            To je bilo saopštenje za štampu i reči mir, miroljubivo rešenje, miroljubiva sredstva, to je nešto dosta apstraktno, a način na koji je trebalo bi sproveden u praksi zavisi od vas.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa miroljubiva sredstva se zna šta podrazumevaju. Dakle, Rugova vam je sam dao instrukciju o onome što piše u saopštenju i takvo je saopštenje i objavljeno i tako ste sastavili vi, kao  njegov sekretar, i Milinović, kao moj sekretar. Upravo ste juče to potvrdili, je li tako?

SVEDOK:

            Ja nisam učestvovao niti na jedan trenutak u sastavljanju te izjave. Mene je tamo pozvao gospodin Rugova zato jer se želeo posavetovati sa mnom i takođe dobiti na vremenu. I ja sam mu rekao da je to tek saopštenje za štampu, ništa više od toga. A vama sam rekao da se saopštenje za štampu obično ne potpisuje. to je u stavri bila formalnost. Mi smo samo iz teksta precrtali reč Metohija i vi ste sa time složili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Tvrdite da je Rugova pristao da potpiše saopštenje zato što u njemu nije bilo ničeg štetnog, to ste rekli. A juče ste objasnili da vam je on rekao za mirno rešenje itd. Tako treba da bude saopštenje. je li tako ili nije. Odgovorite mi sa da i ne, imamo još malo vremena. Evo još 15 minuta svega.

SVEDOK:

            Kad me je gospodin Rugova pozvao već je u ruci držao pisanu izjavu. To pobija ono što vi kažete da sam ja učestvovao u pisanju te izjave.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja vas pitam o sadržini, ne ustanovljavamo sad sve drugo mada i to nije tačno što kažete. Pitao sam vas o sadržini i da ili ne. I idemo dalje. Dobro,

SVEDOK:

            Ovo časno sudsko veće ima tekst te izjave i ja smatram da nije potrebno da sada odgovaram na to, na ovo pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, pošto se podudara sa onim što ste juče rekli da vam je Rugova rekao. tvrdite da vam je Šainović više puta rekao da ste slobodni, je li tako.

SVEDOK:

            On je to rekao tek tako da bi stvari na površini dobro izgledale.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja to ne razumem. Ako vam je rekao da ste slobodni i svaki put to ponovio, kako ste onda bili taoci kada vam je on rekao da možete da idete.

SVEDOK:

            U stvarnosti su stvari izgledale drugačije. U svakom trenutku kad smo razgovarali sa njim, tražili smo od njega da nas pusti. Ako smo bili slobodni zašto nam onda nije bilo dozvoljeno 1, 2, 3, 4, 15 dana da odemo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa on  vam je rekao da ste slobodni, ko vas je sprečavao da odete. Da li vas je neko sprečavao da odete.

SVEDOK:

            Srpska policija i vojska sprečili su nas da odemo a oni su bili pod vašom komandom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, vi ste hteli da odete i pokušali ste da krenete ali vas je zaustavila policija i vojska. Je li to tvrdite sada.

SVEDOK:

            U svakom trenutku kad god smo imali priliku da sa nekim komuniciramo naš je jedini zahtev bio da nas puste da idemo. Da nam se dozvoli da napustimo Kosovo zato jer smo se tamo osećali ugroženima i nismo mogli voditi normalni život.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, dobro da požurimo, gospodine Merovci, jer...

SVEDOK:

            Već sam ovde naveo faktore koji su doveli do našeg preživljavanja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Razumem, samo sam hteo da utvrdim te stvari. Da li  vam je poznata Rugovina izjava u Rimu maja, dakle kada ste došli tamo, da on želi prisustvo međunarodnih snaga da se obezbedi autonomija Kosova, ali ne i nezavisnost. Da li vam je to poznato. Samo recite da ili ne.

SVEDOK:

            Da, to ga se dobro sećam. On nikada nije rekao ono što vi sada tvrdite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je poznato da je  9. maja, nakon razgovora sa Strankom zelenih u Briselu takođe naglašeno od strane Rugove  da treba stvoriti autonomiju Kosova u okvoru Jugoslavije. To imate i Rojtersov izveštaj o tome. Da ili ne.

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da li je tačno da rukovodstvo vaše partije, tada u Rimu 6. maja i to je objavljeno, rekao da sa se Miloševićem može razgovarati o autonomiji i čak i bio je komentar da su D, Alema i  ostali bili iznenađeni što je on to rekao. Da ili ne.

SVEDOK:

            Na svakom sastanku sam bio prisutan i nikada nisam čuo da je Rugova rekao nešto tako.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, to je tako objavila štampa šta je rekao. vi ste jedan od najbližih saradnika njegovih. On je 6. maja, kako je to registrovano takođe u vestima izjavio u Rimu da je Kosovo napustio da bi se sastao sa svojim saradnicima i razgovarao o budućnosti Kosova, a da je tokom boravka na Kosovu imao mnoge kontakte sa vlastima u Beogradu i da je razgovarao o procesu iznalaženja političkog rešenja i stvaranja klime poverenja. Da li je to tačno.

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da je 7. maja, nakon takve izjave portparola OVK, Jaku Krasnići izjavio da lider kosovskih Albanaca Ibrahim Rugova nema mandat za pregovore o kosovskom problemu. Je li to tačno. Da, ne.

SVEDOK:

            Nije to bilo tako. To je bilo drugačije. On je rekao da nije tačno da je sporazum postignut uz njegov pristanak sa Srbijom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da li je tačno da je 19. maja 1999. godine u Bonu Rugova zahtevao da međunarodna zajednica ne prodaje oružje OVK i da ih treba razoružati. Da ili ne.

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro i to imate AFT 19.05.1995. A da li je tačno da je tada vaša partija navela 17. maja 99. godine da ne priznaje vladu kosovskih Albanaca u azilu koja je proglašena prošlog meseca u Tirani na čijem je čelu vođa separatističke OVK Hašim Tači. To su saopštenja vaše  Partije, one koju je dao Rugova u Bonu. Da li je to tačno ili ne?

SVEDOK:

Pitanje je privremene vlade bilo je pitanje kojim se bavila delegacija u Rambujeu. Gospodin Tači je bio izabran za predsednika vlade i on je pridonio rešenju kosovskog pitanja i on je takođe doprimio transformacije OVK u kosovske zaštitne snage.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja sam vas pitao da li je vaša partija saopštila da tu vladu ne priznaje. Vi kažete da to nije tačno, iako i to piše. A da li je tačno da u to vreme ni vi Rugova niste smeli da idete u Tiranu s obzirom da je šef albanske diplomatije  Paskla Miljo 8. juna 99. godine izjavio da Rugova nije došao u Tiranu jer mu u Albaniji nije garantovana bezbednost. Da ili ne.

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A recite mi, zar nije jedan od zaključaka razgovora koje je vodio Rugova sa Milutinovićem bio upravo formiranje zajedničke vlade, mešovite vlade.

SVEDOK:

            Kad ste uhapšeni, kad vas drže kao taoca, onda ćete reći bilo šta. Mi smo tamo samo slušali, mi nismo učestvovali u tom dokumentu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Prilikom tih razgovora Rugova  vas je pominjao kao kandidata za tog predsednika te buduće mešovite vlade. Da ili ne.

SVEDOK:

            To je vaša špekulacija. Ja nikada nisam ni sanjao o tome a kamoli da bi to postala stvarnost .

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a da li se sećate da je tokom tih razgovora sa Milutinovićem, gde vi kažete da ste bili kao uhapšenici, Rugova dao poklon Milanu Milutinoviću jedno parče rude, kristal sa Kosova. Da li se sećate toga?

SVEDOK:

            Toga se ne sećam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa to je bilo čak i na televiziji. Dobro, vi kažete da se ne sećate. Vi kažete da je Rugova insistirao da ostane na Kosovu sve vreme a on kaže da je tražio da ide u inostranstvo. Ko govori istinu, vi ili on.

SVEDOK:

            Mi obojica govorimo istinu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa ako kažete Rugova insistira da ostane na Kosovu sve vreme a on kaže da je tražio da ide u inostranstvo. Prema tome, kako ...

MEJ:

            To je bilo u jednoj fazi, on je to rekao u svom iskazu. To je bilo na kraju. Očito je došlo do neke zabune kod postavljanja pitanja. Gospodine recite nam da li je u jednom trenutku gospodin Rugova zatražio da ode u inostranstvo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To nije sporno da je tražio.

SVEDOK:

            Gospodin Rugova je odlučio da ostane na Kosovu jer smo se po povratku iz Pariza vratili na Kosovo, započelo je bombardovanje, a srpske snage su nakon što je počelo bombardovanje počele terati sve Albance da napuste Kosovo. Mi smo bili držani kao taoci i želeli smo napustiti Kosovo kako bismo se spasili. Govorim sada o vremenu kada je sedam ili  osam stotina hiljade ljudi već napustilo Kosovo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, molim vas, gospodine Merovci, pošto...

SVEDOK:

            Ja mislim da je ono etničko čišćenje koje je optuženi zamislio već  počelo da se događa.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Merovci, vi ste televiziji NAC iz Prištine, novinaru Fatmiru Šehoriju izjavili u to vreme, znači par dana nakon sastanka Rugova - Milošević sledeće, citiram vas: "Rugova ima hranu i telefon i sve su mu to omogućili". To je vaš citat. Dalje, "posle bombardovanja obilazio sam na moj zahtev sa Ljubišom Vasićem Prištinu i okolinu, mesta gde su padale bombe, video sam u centru Prištine mesta gde su pale bombe i u centru grada porušene kuće i poštu. Moje kancelarije su uništene, moj grad nisam mogao da prepoznam, bombardovanje itekako je doprinelo bežanju jer niko nije želeo da napušta svoj grad. Bombardovanje je pospešilo bežanje stanovništva, vreme će pokazati. Kategorično tvrdim da je bombardovanje Kosova glavni uzrok bežanja stanovništva". To ste rekli za televiziju.  Je li to tačno?

MEJ:

            Samo trenutak. Dozvolite svedoku da odgovori.

SVEDOK:

            To je bila fiktivna televizija stvorena iz političkih razloga. Svrha te izjave bila je drugačija. Oni su iskoristili tu priliku da mi postave nekoliko pitanja, zbog vremena ću pokušati da budem brži, izvinjavam se prevodiocima. Ja nikada nisam ni u jednom trenutku rekao da je NATO bombardovao. Ono što sam ja rekao u vezi sa bombardovanjem, ako sam ja to rekao u vezi sa bombardovanjem kako onda mi možete objasniti to da Albanci beže u Crnu Goru kad i tamo se bombarduje. Kako to možete objasniti da nijedan Srbin nije napustio Vojvodinu, a oni su ljudi isto kao i mi. To je ono što sam ja rekao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Merovci, da li vi tvrdite da niste rekli, jer imamo traku ali neću da je sad pokazujem da ne bi trošio svoje vreme. Rekli ste: "kategorički tvrdim da je bombardovanje Kosova glavni uzrok bežanja stanovništva", a uz to, što se tiče Crne Gore, Crna Gora gotovo uopšte nije bombardovana. Da li se sećate parola da su pisali "bombardujte i nas, nijesmo gubavi" i da li znate  da je 40% ukupnog bombardovanja bilo upravo na Kosovu i da li znate da je 100.000?

 

MEJ:

            Imate li tu traku? Da li imate traku ovde?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne, ja ću vam je dostaviti. Ja ću vam dostaviti traku sa svim ovim što  sam citirao, a i objaviću je naravno javno. Sve ovo što sam citirao da je rekao gospodin Merovci na televiziji gde kaže: "kategorično tvrdim da bombardovanje Kosova glavni uzrok bežanja stanovništva".

MEJ:

            Da, to ste rekli? Da, izvolite gospodine Najs.

NAJS:

            Časni sude, ovo je nešto što bi očito trebalo pokazati ovom svedoku pre nego što on napusti sud.

MEJ:

            Da. Gospodine Miloševiću, gde vam je ta traka?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ona je u Beogradu, ja nemam ovde nikakve uslove da mogu da komuniciram. Mogu da komuniciram samo  jednim telefonom. Samo sa jednim telefonom.

MEJ:

            Da, to nam je sve jasno. Kada možete da traku dopremite ovamo?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kad mi je neko donese, za 1 dan na primer.

MEJ:

            Do ponedeljka možete. Izvolite, gospodine Najs.

NAJS:

            Ovaj svedok se sprema da ide kući ovog vikenda pošto je već proveo dovoljno vremena. Ja ne znam da li je on u situaciji da može da ostane do ponedeljka. Ovo je vrlo nezadovoljavajuće zato što je ovaj svedok bio prvobitno naveden kao prvi svedok i ovo je veoma važna stvar i on je svedok koji je svedočio nekoliko dana.

MEJ:

            Da, svakako. Gospodine Merovci, vi ste čuli šta se desilo. Mi mislimo da bi vi trebalo da imate šansu da odgovorite na ovo što se tvrdi vezano za ovu traku, mislim da mi treba da vidimo ovu traku i trebalo je da se ona pravovremeno donese. Ja predlažem da mi nabavimo tu traku, a onda da nađemo vreme kada je vama zgodno da dođete ovamo i da se suočite sa tim. Gospodine Najs, možda vi možete  da organizujete to.

NAJS:

            Da, ja ću to van sudnice raspraviti to sa gospodinom Merovcijem. Naravno neću sa njim razgovarati o suštini onoga što se ovde tvrdi. Ne znam da li sud može da pomogne da se ova traka što pre dopremi. Optuženi naravno ima pomoć i podršku koju mu pružaju advokati koji rade za njega.

MEJ:

            Da, tako je.

NAJS:

            Ja normalno ne bih morao to da radim niti bih očekivao da se traži neka pomoć od nas u ovom smislu ali ukoliko neko dolazi iz Beograda, onda bi mogla da se donese ta traka.

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, mi ćemo naložiti da se ova traka donese što je moguće pre i mi ćemo se dogovoriti tokom pauze sa svedokom da vidimo kad je njemu zgodno da se vrati ovamo i suoči sa tim.

 

NAJS:

            Naravno, ja bih bio veoma zahvalan ukoliko bi mi dozvolili mogućnost da postavim dopunska pitanja vezano za dve stvari.

MEJ:

            Prvo da vidim da li ima pitanja od amikusa.

SVEDOK:

            Ukoliko mi dozvolite časni sude ja bih dao jedan komentar.

TAPUŠKOVIĆ:

            Časni sude, ja bih imao možda samo jedan minut.

MEJ:

            Sledeći svedok treba da se pripremi za svedočenje i  prema tome gospodine Tapuškoviću možda je najbolje da vi sada iznesete vaše pitanje, a za to vreme će se pripremiti sledeći svedok.

ROBINSON:

            Gospodine Miloševiću ja moram da vam kažem da ste vi trebali da tu traku nabavite pravovremeno i da je dopremite ovamo. Raspravno veće je uradilo sve što je moguće da bi vama stvorilo sve uslove uključujući i dva pravna savetnika. Vi ste morali tu traku da dostavite ovamo, nemate je danas i to je prouzrokovalo velike probleme u radu veća.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Robinson, ja sam sa informacijom da je ta traka nađena upoznat tek jutros. Ja sam znao za izjave gospodina Merovcija, jer je slično izjave davao i kad ja bio on i Rugova kod mene u poseti, kako ih policija hrani, kako im kupuje pelene za bebu, kako brinu o njima, veoma su bili zahvalni na brizi, na zaštiti, na pomoći i na svemu i govorili isto ovo. Ali ja nisam znao da su moji saradnici našli traku, ja nemam ...

MEJ:

            U redu, dopremite tu traku ovamo. Izvolite, gospodine Tapuškoviću.

TAPUŠKOVIĆ:

            Hvala, časne sudije. Ja imam samo jednu jedinu temu, a ona se u engleskoj verziji nalazi na stranici 4, pasus 3. Ja ne bih ponavljao ono što je gospodine Merovci tu govorio, ja bih samo zamolio gospodine Merovcija da mi po mogućstvu, ja mislim da će moći, da mi na svako pitanje odgovori sa da ili ne.

            Gospodine Merovci, ja ne bih ponavljao ono što piše u vašoj izjavi. Vi ste tu govorili o tri opcije za koje ste vi Albanci bili spremni da se na taj način reši status Kosova. Je li tako?

SVEDOK:

            Da.

TAPUŠKOVIĆ:

            Vi znate da je Jugoslavija prestala da postoji. Praktično Slovenija, Hrvatska i BIH su ostvarile samostalnost 1992. godine i postale članovi Ujedinjenih nacija. Je li tako?

SVEDOK:

            Da.

TAPUŠKOVIĆ:

            Da li to znači da je onda ona prva opcija, nakon što je prethodna Jugoslavija prestala da postoji, više nije dolazila u obzir sa stanovišta Albanaca i vaše partije i gospodina Rugove?

SVEDOK:

            Da. Zato smo mi imali opciju nezavisno Kosovo, prvo republika, a onda ...

 

TAPUŠKOVIĆ:

            Da li su 1992. godine održavni parlamentarni i predsednički izbori kod vas od strane Albanaca, referencdum i sve ono drugo.

SVEDOK:

            Referendum je održan 1991. godine, a predsednički i parlamentarni izbori su bili 1992. godine, 24. maja.

TAPUŠKOVIĆ:

            Gospodine Merovci, da li je posle 1992. pa sve do 1999. godine, bilo uopšte sa bilo čije strane od Albanaca, vaše partije, gospodina Rugove i bilo koje druge političke stranke, bilo govora o bilo kojoj vrsti autonomije bilo onoj iz 1974, 1989, 1963, 1971, da ne nabrajam sve zakone, da li je uopšte bilo govora o bilo kojoj vrsti autonomije unutar Srbije, je li bilo sa bilo kim pregovora u tom smislu?

SVEDOK:

            Posle ustavnog proglašenja i usvjanja ustava, nije bilo nikakvih razgovora među Albancima ili između Albanaca i Srba o ovome o čemu vi govorite, o tom statusu.

TAPUŠKOVIĆ:

            Vi ste hteli jedino da pregovarate o nezavisnosti, otcepljenju i traženju jedino procedure pomoću koje ćete doći do toga. Je li tako?

SVEDOK:

            Po Ustavu iz 1974. godine Kosovo je bilo konstitutivni element Federacije, uzimajući u obzir da se Federacija raspala uspostavljen je vojni režim na Kosovu i ljudi su to uradili u kontekstu raspadanja Federacije.

TAPUŠKOVIĆ:

            Posle 1992.  vi uopšte više niste hteli da razgovarate ni o kakvoj drugoj soluciji?

SVEDOK:

             Pitanje otcepljenja nije imalo smisla, jer kako se možete otcepiti od države koja više ne postoji. To je bio izraz želje naroda da se ostvare njihov prirodna prava. Nezavisnost je bila jedini način da se ostvare njihova prirodna prava. Oni nisu hteli da imaju državu samo zato da bi imali državu.

TAPUŠKOVIĆ:

            1998. godina. Uzmimo samo 1998. godinu. Više puta potpisivali zahteve Srbiji u ime gospodina Aganija i Rugove, gde ste bili pozivani na određene razgovore i pregovore ili niste? Da ili ne?

SVEDOK:

            Bilo je nekih lažnih poziva. Pošto sam ja bio šef protokola, ja sam ih prihvatio.

TAPUŠKOVIĆ:

            I je li bilo pregovora?

SVEDOK:

            Ti sastanci nisu bili zasnovani ni na kakvim principima.

TAPUŠKOVIĆ:

            Da li poznajete gospodina Tanića, da li je bilo ko ih vaše partije, Rugovine ili bilo koji Albanac da li je ikada razgovarao o tim stvarima sa gospodinom Tanićem?

SVEDOK:

            Ja lično nisam nikada upoznao gospodina Tanića.

TAPUŠKOVIĆ:

            A kao sekretar gospodina Rugove, da li je gospodin Rugova pregovarao sa njim?

SVEDOK:

Mislim da ga niko od nas nije upoznao.

TAPUŠKOVIĆ:

            Hvala. Potpisan je Rambuje. Da li je i posle potpisa Rambujea, vaša jedina želja, svih vas Albanaca naravno, da se stekne nezavisnost, bez obzira na ono što piše u dokumentu iz Rambujea, da se njime ne bavimo?

SVEDOK:

            Svaki Albanac, bez obzira na to gde živi u svetu, podržava nezavisnost Kosova, zato što to predstavlja izraz većine stanovništva i to je zahtev koji smo mi preuzeli od porodice Jašari, koja mislim zaslužuje Nobelovu nagradu za slobodu i demokratiju.

TAPUŠKOVIĆ:

            "Forcep armatores republike e Kosovo". Zadnje pitanje.

SVEDOK:

            Čuo sam u štampi i medijima, ali nikada nisam bio uključen u njihov rad i nemam ništa da kažem. Kao što sam rekao ja nikad nisam bio uključen u rad te organizacije, ne znam nikakve detalje vezane za nju.

MEJ:

            Izvolite gospodine Najs.

NAJS:

            Samo dve teme imam da pokrijem vrlo ukratko. Pre svega, prilikom sastanka sa Milutinovićem, bez obzira na to da li je došlo do nekog sporazuma ili ne, da li je išta bilo rečeno o nekoj vrsti zajedničke vlade?

SVEDOK:

            Tokom tog sastanka ja sam bio taj koji je zapravo najviše insistirao na tome da ona četvorica koja su bila sa nama napuste Kosovo. Ja sam ih molio da donesu odluku da nam se dozvoli da napustimo Kosovo odmah. Mi smo takođe diskutovali o onome što me vi pitate i to je bilo vrlo površno, zapravo mi smo se bavili detaljno tim pitanjem zato što smo bili taoci, ljudi koji su bili uhapšeni kao što sma rekao.

NAJS:

            Znači i vi ste bili ti koji ste inicirali razgovor o zajedničkoj vladi ili je to bio Milutinović ili ne možete da se setite?

SVEDOK:

            Ni gospodin Rugova ni ja nismo inicirali ijednu drugu temu sem temu našeg puštanja i dozvole da odemo odatle.

NAJS:

            Drugo pitanje se tiče ove TV emisije za koju se tvrdi da je snimljena na video traku. Optuženi  vam je izneo sledeći citat koji ste navodno vi izgovorili, samo deo ovoga što je on naveo da ste vi izgovorili: "Bombardovanje je zapravo doprinelo bekstvu naroda jer niko nije želeo da napusti svoj grad. Bombardovanje je ubrzalo bekstvo naroda i vreme će pokazati da je bombardovanje Kosova glavni razlog za to što je narod napustio Kosovo". Završavam citat, molim vas da mi odgovorite na ovo pitanje sa da ili ne. Da li možete da se setite da ste vi izgovorili na albanskom ove reči tokom te TV emisije? Molim vas odgovorite sa da ili ne.

SVEDOK:

            Ne, ja mogu da parafraziram tu izjavu.

NAJS:

            Samo trenutak, prvo da vidimo nešto drugo. Da li postoje neke okolnosti kojih se vi sećate, pod kojima su možda vama postavljana pitanja u smislu ovoga što sam sada citirao i koja bi vam pomogla da se setite tačno onoga što ste rekli? Molim vas odgovorite sa da ili ne.

SVEDOK:

            Ja se sećam da su oko meni stajali naoružani policajci i vojnici, to je bila jedna vrsta pritiska, ali bez obzira na to ja se sećam svake reči koje sam izgovorio i ja mogu da parafraziram ono što sam rekao sa tačnošću od 99,99%.

NAJS:

            U redu. Prema tome da li mislite da ima ikakve istine u onome što se tvrdi da ste vi ovo rekli tokom jednog TV intervjua?

SVEDOK:

            To je bila jedna improvizovana ad hok TV stanica. On se zvala TV A, ja nisam imao priliku da pogledam tu emisiju kasnije. Znam da je to bilo emitovano dve ili tri nedelje kasnije. Meni je to rečeno, da je to bilo montirano i ja bih sada zamolio uvažene sudije da se dozvoli nekom stručnjaku da pogleda pažljivo tu emisiju zato što je moguće da je tu nešto podmetnuto ili da je nešto montirano, da su moje reči izvučene iz konteksta i parafrazirane i ja sam ovo već rekao. Kako sam ja mogao da kažem da Albanci napuštaju Kosovo zbog NATO-a i zbog bombardovanja, ja sam zapravo rekao da oni idu na drugu teritoriju zato što se tamo osećaju bezbedno i ja sam takođe rekao da nijedan Srbin nije napustio Vojvodinu, nije napustio Srbiju, jer oni su isto bili ljudi kao mi.

            Dozvolite mi, gospodine Najs, samo da kažem još jednu stvar. Ja sam indirektno rekao da se ovo može shvatiti ili protumačiti tako da znači da je bombardovanje možda imalo ulogu, ja sam manje više to rekao, ali ja ni u jednom trenutku mogao da kažem da je bombardovanje bilo glavni razlog za napuštanje teritorije Kosova od strane naroda. Ja ovo tvrdim uz punu odgovornost zato što su se Albanci radovali NATO bombardovanju, smatrali su to najhumanijom misijom tog veka koja im je dozvolila da ostvare svoja prirodna prava.

NAJS:

            Časni sude, moja pitanja su bila usmerena na to da vidim da li može da se spreči da svedok ne mora da se vrati ovamo za slučaj da stigne traka i mislim da isto tako moramo da pregledamo tu traku i da je prevedemo.

MEJ:

Možda biste vi sami mogli da pronađete traku ili kopiju ove trake.

SVEDOK:

            Postoje Albanci koji su snimili   tu emisiju i koji su mi rekli to sami.

MEJ:

            Gospodine Merovci, sa izuzetkom te trake vi ste završili svoje svedočenje. Moramo da vas zamolimo da se vratite na kratko da bi se suočili sa tom trakom i treba da odredimo kad je zgodno za vas da to uradite, možda biste o tome mogli da prodiskutujete sa tužilaštvom, Kada mi nabavimo kopiju ove video trake onda ćemo sve ovo da razjasnimo.

            Sada prekidamo sa radom. Gospodine Miloševiću, kada ponovo budete imali ovakvu vrstu informacija koja je važna i koja se tiče suštine unakrsnog ispitivanja, molim vas da nam u ranoj fazi, dovoljno rano skrenete pažnju na to, tako da se može dovoljno vremena prodiskutovati o tome i vi bi morali da imate taj materijal spreman kod sebe da biste suočili svedoka sa tim, a ako nemate onda morate da nam kažete tako da mi možemo da se reorganizujemo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da se razjasnimo oko toga. Ne znam da li ste čuli kada sam vam objasnio da sam za postojanje trake obavešten jutros, prema tome nije bilo moguće...

MEJ:

            Da, da, ono što ja vama govorim je da smo mi čuli vaše objašnjenje, ali vam kažem da u slučaju da se ponovi ovakva situacija nemojte molim vas to ostaviti za kraj unakrsnog ispitivanja. Recite na početku ili iznesite ovo pred svedoka na samom početku, tako da na početku možemo to da razrešimo.

            Sada prekidamo, imamo pauzu od 20 minuta.

            Na kraju današnjeg dana imamo neka administrativna pitanja koja treba da rešimo sa tužilaštvom, ali prvo ćemo saslušati sledećeg svedoka. Molim ustanite.

 

POSLE PAUZE

 

MEJ:

Izvolite sesti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vezano za prethodnog svedoka ja sam samo hteo da naglasim da dokumenta koja sam pominjao i diktirao brojeve tih dokumenata koje je druga strana podnela, na koja sam se ja osvrtao u unakrsnom ispitivanju, budu uvedena kao dokazni predmet.

MEJ:

            Mi ćemo svakako razmotriti vaš zahtev, a sada molim da svedok pročita svečanu izjavu.

SVEDOK:

            Svečano izjavljujem da ću govoriti istinu, celu istinu i ništa osim istine.

MEJ:

            Molim da predstavite svedoka gospođo Romano, a onda moram ja na nešto da ga upozorim.

ROMANO:

            Časni sude, ja takođe predlažem da identifikacija svedoka dođe na kraju njegovog svedočenja, da bi smo to uradili jedan ekspeditivni način.

MEJ:

            Mislim da je bolje da na početku pređemo u zatvorenu raspravu. Mislim da je bolje da se svedok identifikuje na samom početku i to ćemo onda uraditi na zatvorenoj sednici.

            Gospodine K 5, da biste vi shvatili vaš status ovde u ovoj sudnici, mi smo videli izjavu i svedočenje o kome vi nameravate ovde da govorite. Nešto od goga može da vas inkriminira, da vas okrivi za neka krivična dela. Da biste vi u potpunosti shvatili kakav je vas status ovde, vi imate pravo da se usprotivite da date bilo kakvu izjavu koja bi mogla da vas optuži. U tom slučaju veće može da vas prisili da odgovorite na to pitanje ukoliko tako odluči, ali ukoliko pod ovakvim okolnostima kažete nešto, to se ne može koristiti kao dokaz u nekom kasnijem postupku protiv vas za bilo koje krivično delo, sem za krivično delo lažnog svedočenja. Možete nastaviti.

ROMANO:

            Gospodine, dok je vaš otaj još bio živ i dok je radio, došlo je do jedno incidenta gde je on otpustio jednog drugog albanskog policajca.

SVEDOK:

            Tako je.

TUŽBA:

            Kako se on zvao i zašto je bio otpušten.

SVEDOK:

            On se zvao Avdi Musa, bio je iz Uroševca i razlog njegovog otpuštanja je bio taj što je postojala diploma o srednjoj školi koja je bila lažna i on je bio otpušten.

TUŽBA:

            A zapravo u čemu se sastojao problem sa tom diplomom srednje škole?

SVEDOK:

            To je bio falsifikat, diploma je bila falsisfikovana.

TUŽBA:

            Da li je on ponovo ikada došao na rad u policijsku stanicu.

SVEDOK:

            Da, vratio se kada su albanski polijaci bili otpušteni sa posla 1989, zapravo 1999. godine, on se tada vratio u policijsku stanicu u Uroševcu i posle njegovog povratka u Uroševac, on je nazvao telefonom mog oca i moju porodicu i rekao, ja sam se vratio u Uroševac i ja ću se sada vama osvetiti, vama i vašoj porodici i od onda, od tog trenutka on je počeo da maltretira mene i moju porodicu.

TUŽBA:

            Gospodine, u kom se svojstvu taj čovek vratio?

SVEDOK:

            Vratio se kao inspektor SUP-a u Uroševcu.

TUŽBA:

            Možete li reći na koji način je on maltretirao vas i vašu porodicu?

SVEDOK:

            Kao što sam rekao, u početku se on samo vratio u Uroševac, a posle nekog vremena je oduzeo mom ocu oružje za koje je moj otac imao dozvolu i on je napravio ršum po našoj kući i posle jedno nedelju dana je došao i pozvao me bez ikakvog razloga, samo što sam bio sin svoga oca, a on je sa mojim ocem imao neke neraščišćene probleme.

TUŽBA:

            Da li ste vi ikome prijavili da je on vas maltretirao?

SVEDOK:

            Jesam, pošto smo pretrepeli dosta maltretiranja od njega, ja sam odlučio da odem u policijsku stanicu u Uroševac i otišao sam kod komandira Momira Mitića i ja sam prijavio ovaj slučaj i rekao da nam taj čovek pravi puno problema. On me je maltretirao skoro svake nedelje, a moja porodica, moji rođaci, moja šira porodica su takođe bili maltretirani. On je rekao u redu, mi vam možemo pomoći, ali vi morate da pomognete i nama.

TUŽBA:

            Gospodine, možete li nam opisati Miomira Mitića.

SVEDOK:

            Da, Miomir Mitić je bio komandir policijske stanice u Uroševcu.

TUŽBA:

            I šta vas je on zamolio da uradite?

SVEDOK:

            Zamolio me je da radim kao doušnik za njega.

TUŽBA:

            Kao dušnik kakve ste vi poslove za njega obavljali?

SVEDOK:

            Kao doušnik ja sam mu u početku slao informacije o švercerima droge, lopovima i običnim zločinima koji su se vršili, tek toliko da bi taj čovek prestao da nas maltretira.

TUŽBA:

            Jeste li vi sve ovo Mitiću javljali?

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Da li vam je on nešto plaćao kao naknadu za to?

SVEDOK:

            Plaćao mi je cigaretama i novcem.

TUŽBA:

            Da li je Musa prestao da vas maltretira tada?

SVEDOK:

            Ne. Ovo maltretiranje nije prestalo, jer bar koliko sam ja shvatio to je takođe organizovao Mitić i srpski policijski inspektori. Oni su organizovali da ja budem maltretiran iako sam bio policijski doušnik.

TUŽBA:

            1994. godine vi ste pobegli u Nemačku, zar ne?

SVEDOK:

            Da. 1994. sam pobegao u Nemačku zato što nisam mogao više ovo da podnosim, nije mi se to sve dopadalo i odlučio sam da pobegnem u Nemačku i da tamo tražim azil i otišao sam na šest meseci.

TUŽBA:

            Posle vašeg povratka na Kosovu, mislim da je to bilo 1995. godine, jeste li nastavili da radite za Mitića?

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            I šta se onda desilo u maju 1999. godine?

SVEDOK:

            1996. godine je došlo do incidenta u kome sam ja bio u kafiću sa prijatetljem Musaja i došlo je do tuče u kafiću zbog provokacija koje su bile upućene meni. Onda su Musa i Azem Haliti, inspektori u Uroševcu, me tukli čitava tri sata samo da bih ja priznao neke laži i optužili su me da sam navodno pretukao osobu Haro Ruša iz sela Varoš pored Uroševca i da sam navodno ukrao od njega 500 maraka. Onda su me poslali u zatvor na šest meseci, a sudija Danica Marinković je izdejstvovala da me puste kao nevinog.

TUŽBA:

            Znači, da li ste vi onda imali redovno suđenje?

SVEDOK:

            Da. Ja sam bio osuđen, zapravo meni su sudili, ali na kraju sam bio proglašen nevinim.

TUŽBA:

            Kad kažete da ste bili osuđeni recite, proveli ste neko vreme u zatvoru, onda ste išli na suđenje i koji je bio ishod tog suđenja?

SVEDOK:

            Ishod suđenja bio je to da sam ja oslobođen. Ja nisam ukrao ništa, jer Musa Avdiju i Azem Hailiti tvrdili su da sam ja ukrao 500 maraka, a ispostavilo se da to nije tačno. Ja sam se samo sa njima potukao.

TUŽBA:

            Jeste li nekoga sreli u zatvoru?

SVEDOK:

            Da, tamo sam se upoznao sa jednim Srbinom po imenu Dejan Stojković iz sela Balić, blizu Uroševca, a njegov je nadimak bio Crni.

TUŽBA:

            Možete li nam opisati tog čoveka?

SVEDOK:

            On je bio pripadnik Arkanovih tigrova. Učestvovao je u ratu u Hrvatskoj i Bosni.

TUŽBA:

            Jeste li posle zatvora nastavili da radite kao policijski doušnik?

SVEDOK:

            Da. Nastavio sam da radim, mi smo nastavili raditi ali bili smo odvojeni, on je bio na jednoj strani, ja sam bio na drugoj.

TUŽBA:

            Šta je Stojković radio?

SVEDOK:

            Stojković je radio kao doušnik za Mitića, ali je radio za SRNU. Ja sam takođe radio za Mitića, ali zasebno od Stojkovića.

TUŽBA:

            Jeste li godine 1998. vi i Stojković započeli zajedno neki posao?

SVEDOK:

            Da. Otvorili smo kafić po imenu "Mimoza" i započeli smo jedan posao. Sa novcem koji smo zaradili kupili smo jedan automobil, crnu "Zastavu 128". To je bio kafić bar. Posle nekoliko meseci policajac Jaša iz Vitine nam se pridružio.

TUŽBA:

            U martu 1998. primili ste telefonski poziv od Mitića, da li se sećate toga?

SVEDOK:

            Da, 1998. dobili smo neke informacije preko telefona. Rečeno nam je da moramo otići u policijsku stanicu u Uroševcu. Crni i ja otišli smo u policijsku stanicu, on je ušao prvi, a ja posle pet minuta.

TUŽBA:

            Gde se nalazila policijska stanica?

SVEDOK:

            Policijska stanica u Uroševcu nalazi se na putu za Štimlje, blizu vojnih zgrada, iza onoga što se zvalo zgrada JNA.

TUŽBA:

            I jeste li vi takođe otišli da se sastanete sa Mitićem?

ODGOVOR:

            Da, otišli smo u policijsku stanicu, Dejan i ja, i tamo se sastali sa načelnikom policije Mitićem.

PITANjE:

            Da li je Mitić bio sam u svom uredu?

ODGOVOR:

            Da, Mitić je bio sam. Bio je tamo i jedan magacioner po imenu Vlada, koji je, pak, imao svoj posao.

PITANjE:

            Jeste li susreli još nekoga dok ste bili u policijskoj stanici?

ODGOVOR:

            Da, kasnije, nekih sat vremena kasnije. No, prvo smo razgovarali samo s Mitićem.

PITANjE:

            I o čemu ste razgovarali s Mitićem?

ODGOVOR:

            Pa, na početku su Dejanu i meni dali jedan dokument, neku vrstu dozvole. Takođe, dali su nam pištolje TT 7,68. Svako je dobio takav jedan pištolj. I tokom tog razgovora...

PITANjE:

            I o čemu ste razgovarali?

ODGOVOR:

            Razgovarali smo o činjenici da je Mitić napravio popis raznih stvari, raznih zadataka koje smo trebali obaviti.

PITANjE:

            Možete li objasniti kakav je to bio popis i kakvi su to bili zadaci?

ODGOVOR:

            To je bio popis Albanaca za likvidaciju, onih koji su finansirali OVK, onih koji su imali braću u OVK i tu su bili ljudi za likvidaciju. Trebalo je bacati bombe, trebalo je bacati kineske ručne bombe u albanske poslovne prostorije. Eksplozije, spaljivanje kuća, dakle, takve vrste poslova smo trebali obavljati.

PITANjE:

            A ko je sastavio taj popis?

ODGOVOR:

            Popis je sastavio Mitić.

PITANjE:

            Zašto je on želeo koristiti kineske ručne bombe?

ODGOVOR:

            Hteo je koristiti kineske ručne bombe zato, jer je u to vreme OVK koristila tu vrstu municije. Njegova ideja bila je da se koriste te stvari kako bi se za te incidente okrivila OVK, a ne srpska policija.

PITANjE:

            I šta ste vi i Stojković trebali raditi u tom planu?

ODGOVOR:

            Ne razumem pitanje.

PITANjE:

            Izvinjavam se. Recite šta je Mitić želeo od vas i Stojkovića?

ODGOVOR:

            Mitić je hteo da radim kao doušnik zato jer sam bio iz Uroševca, poznavao sam ljude i ulice. I moj posao bio je samo da pokazujem ljude, one koje treba likvidirati. Mesta na koje treba baciti bombe i te druge stvari koje su bile na Mitićevoj listi.

PITANjE:

            Rekli ste da ste se susreli s drugim ljudima dok ste bili u policijskoj stanici, nekih sat vremena kasnije. Možete li nam nešto više reći o tome?

ODGOVOR:

            Sat vremena kasnije otišli smo u ured načelnika SUP-a, po imenu Bogoljub Bolki ili Bogin, iz Štrpca, koji je radio u Uroševcu. On je bio načelnika DB iz Beograd, ali je živeo negde u Prištini. A njegovo ime je bio Jašanin, on je bio druga osoba koju sam susreo.

PITANjE:

            Jesu li oni bili u unoformi?

ODGOVOR:

            Ne, bili su u civilnim odelima. Mitić je nosio uniformu.

PITANjE:

            Šta se nakon toga dogodilo? Da li je Mitić od vas i Stojkovića tražio da ga pratite do nekog mesta?

ODGOVOR:

            On je ostao sa Bolićem, a mi smo otišli u Prištinu.

PITANjE:

            Znači, vas trojica ste otišli u Prištinu?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Šta ste radili u Prištini?

ODGOVOR:

            Tamo smo išli zato jer se to nalazilo na Mitićevom popisu. Otišli smo zapovedniku specijalne jedinice za Kosovo, specijalne antiterorističke jedinice za Kosovo, otišli smo, dakle, u policijsku stanicu. Ne sećam se baš njegovog imena. Mislim da mu je ime bilo Dragan.

PITANjE:

            Zašto je on trebao ići u Prištinu? Da li mu je trebalo neko odobrenje?

ODGOVOR:

            Hteo je otići zapovedniku kako bi od njega dobio dozvolu da obavi te poslove.

PITANjE:

            Da li je, takođe, spomenuo preuzimanje neke opreme?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Nakon što ste došli u Prištinu, kuda ste se uputili?

ODGOVOR:

            Kad smo došli u Prištinu, otišli smo načelniku policije.

PITANjE:

            Gde se nalazila policija?

ODGOVOR:

            To je bilo blizu stadiona i blizu trgovinskog centra "Boro i Ramiz". Ta policijska stanica zvala se skraćeno "92".

PITANjE:

            Jeste li se tamo sastali sa načelnikom, sa komandirom?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Možete li ga opisati?

ODGOVOR:

            Kad smo tamo došli, Mitić me predstavio tom komandiru i rekao da je to komandant specijalnih jedinica policije na Kosovu. Rekao je, takođe, da je on učestvovao u operaciji u Prekazu kad su ubili Jašarija. Rekao je, takođe, da je doveo jednu ženu iz Uroševca, po imenu Besa, tražio je da pronađemo tu ženu, jer su je hteli pokazati na televiziji. To je bilo nešto u vezi s borbama u Prekazu.

PITANjE:

            Da li znate kakva je to bila specijalna policija?

ODGOVOR:

            SAJ. Oni su bili specijalna jedinica, antiteroristička jedinica.

PITANjE:

            Da li je on nosio civilnu odeću?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            O čemu se tamo razgovaralo?

ODGOVOR:

            Razgovaralo se o svim tim zadacima. Takođe, postavljeno je još jedno pitanje, naime, to da nam se daju uniforme OVK i da odemo na put Štimlje-Suva Reka i da razgovaramo sa novinarima iz Slovenije, Hrvatske i stranih zemalja, da im oduzimamo video kamere, da ih pljačkamo i, takođe, imali smo naređenje i da ubijemo.

PITANjE:

            Ko je to predlagao?

ODGOVOR:

            To je predložio Mitić.

PITANjE:

            I da li je to odobreno?

ODGOVOR:

            Ne, to nije bilo odobreno. Rečeno je da to treba ostaviti za kasnije.

PITANjE:

            Da li je Mitić sve ciljeve objasnio komandantu SAJ-a?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Da li je pročitao sva imena sa popisa meta?

ODGOVOR:

            Prvo, Đafer Morina, Meta Morina, Agim Ibrahimi, Šaban Hašani, trebali su biti likvidirani.

PITANjE:

            Da li je taj plan odobren?

ODGOVOR:

            I Elmir Ridžica i razni drugi čijih se imena sada ne sećam .

PITANjE:

            Imenima ćemo sa kasnije detaljnije pozabaviti. Da li je plan odobren.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            I da li ste dobili neku opremu od tog komandanta?

ODGOVOR:

            Da, dobili smo uniforme OVK, pušku M 45, kineske ručne borbe, oznake OVK, eksploziv trotil. I sve smo to uzeli, otišli u Uroševac. Ja sam kasnije otišao kući, a Dejan Stojković te je stvari odneo u svoj stan.

PITANjE:

            Na listi je bilo nekoliko meta i Stojković i vi ste onda počeli obavljati te zadatke sa popisa, i to ste nastavili raditi tokom godine 1998. Neke mete sa popisa obavili ste 1998, a neke su odrađene tokom sukoba, godine 1999. Da li je to tačno?

ODGOVOR:

            Da, to je tačno.

PITANjE:

            Da li se sećate šta je bio vaš prvi zadatak?

ODGOVOR:

            Godine 1998. moj prvi zadatak bio je da odem u Manastiricu i da ostavim jedno pismo koje sam napisao na albanskom i koje je nosilo i znak OVK. I u pismu je stajalo da se Srbi više neće voziti ovim autobusima. Mi smo to napisali i ostavili u kući vlasnika autobusa, jer je on imao privatne autobuse. I onda je Dejan polio autobuse benzinom i zapalio ih.

PITANjE:

            Da li se sećate drugog zadatka?

ODGOVOR:

            Drugi zadatak bio je da se ode u jednu ulicu gde se nalazio minimarket, mali privatni dućan. Ja sam otišao tamo, stajao sam pred dućanom, zajedno sa Dejanom Stojkovićem. I mi smo iz dućana odneli ono što je bilo od vrednosti, zatim smo dućan zapalili.

PITANjE:

            Zašto je taj dućan bio na popisu?

ODGOVOR:

            Taj dućan pripadao je nekom iz Slatina, u opštini Kačanik, po imenu Ruždi Rudi, i on je davao novac OVK.

PITANjE:

            Da li je na popisu bio i Hamdi Komuna?

ODGOVOR:

            Da. Mitić je rekao da je Hamdi Komuna bogat i on se našao na popisu zato jer je i on, navodno, finansirao OVK. Otišli smo do njegove kuće. On je imao BMV, najnoviji model, parkiran ispre kuće. Dejan je BMV polio benzinom i zapalio ga. I zatim smo pobegli.

PITANjE:

            Da li se sećate Agima Ibrahima?

ODGOVOR:

            Agim Abrihimi je, prema Mitićevim rečima, bio organizator demonstracija. On je bio neka vrsta patriota. On je podržavao Albance, a radio je kao stražar u jednoj od albanskih škola. I Dejan ga je trebao likvidirati.

PITANjE:

            Šta se onda dogodilo?

ODGOVOR:

            Nakon nekoliko dana otišli smo u našoj crnoj "zastavi 128", pratili smo ga, jer se nalazio na listi za likvidaciju. On je bio u jednoj čajdžinici na putu za Gnjilane. Mi smo ga pratili, jer smo znali gde se nalazi njegova kuća. On je živeo u jednoj novoj četvrti u blizini vrtića, tamo se nalazila jedna livada. Mi smo ga tamo čekali i kad je pala noć on je došao. Međutim, bio je u društvu sa još jednom osobom i psom. I Dejan se spremao da ubije obojicu, međutim, ja sam rekao: ne znam koji je ovaj drugi, ne možemo ih obojicu ubiti. Jer nismo imali uputstva da ubijemo i tog drugog čoveka, nego samo Agima Ibrahimija. Dejan se razljutio i odustali smo od te misije.

PITANjE:

            Gospodine, da li je u to vreme još neko radio sa vama i Stojkovićem ili ste samo vas dvojica operisali?

ODGOVOR:

            Bili smo samo nas dvojica. Bilo je još drugih, ali kasnije.

PITANjE:

            Da li je na popisu bio i Šaban Hasani?

ODGOVOR:

            Da, Šaban Hašani bio je na popisu i Mitić je rekao da je on direktor Tehničke škole u Uroševcu. On je bio član Demokratskog saveza Kosova i učestvovao je na mnogo sastanaka. Bio je prisutan, takođe, i na skupštini u Kačaniku koja je proglasila Ustav Republike Kosovo. I zato se našao na popisu za likvidaciju. Otišli smo do njega, čekali smo pred njegovim dvorištem. On je u dvorištu imao NjC. Čekali smo nekih pola sata. Izašli su njegova žena i njegov sin, ali on nije izašao na NjC. I tako smo se vratili neobavljenog posla.

PITANjE:

            A Ilmir Ridžica?

ODGOVOR:

            Mitić je za njega rekao da je on bio osuđen za političke zločine. Imao je informaciju da je Ilmir Ridžica zapovednik OVK za selo Jezerice. Imao je njegovu fotografiju. I imao je naređenja da se i ta osoba ubije. I neki članovi njegove porodice. I Dejan i ja otišli smo i do tog čoveka. Čekali smo pred njegovom kućom....


Nazad na Aktuelno  |  Odštampajte vest