aktuelno-m.gif (3720 bytes)

21. MAJ 2002. godine

STENOGRAM

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kažete: "Saznanja koja ste stekli u poslednjih pet godina kroz mnogobrojne kontakte sa mnogim pojedincima koji su radili direktno kod Slobodana Miloševića. Četvrto, u profesionalnom odnosu sa Službom državne bezbednosti i intenzivnoj saradnji sa Zoranom Mijatovićem i Jovicom Stanišićem. I peto, iz odnosa sa Dušanom Mihajlovićem, predsednikom stranke koga najčešće, u stvari, ovde pominjete kao ličnost uključenu u svu tu aktivnost. I Dušanom Mitevićem, kako ga opisujete, bivšeg rukovodioca u Radio televiziji Srbije, nekad jednim od ključnih, ličnih pregovarača i bliskih prijatelja Miloševića, kome je Milošević najviše verovao. I, onda Momčila Perišića, koga i na 20.-toj strani citirate kao čoveka, za koga kažete većina mojih informacija od delovanja državne komisije dolazi od Perišića. Tu su, koliko se vidi, ključne ličnosti na koje se pozivate, osim Dušana Mihajlovića, na koga ćemo doći kasnije, Perišić i Mitević. Mitević kao čovek kome sam ja najviše verovao, kako tvrdite ovde na prvoj strani, i Perišić sa kojim ste vi razgovarali. E, sada, u vezi sa tim, da li znate kada je Mitević smenjen sa dužnosti direktora Radija televizije Beograd?

SVEDOK:

            Ne znam tačno, ali znam da je pre dosta godina.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            1991. godine, dakle. A da li znate da je na predsedničkim izborima u Srbiji,  1993. godine je moj glavni protivkandidat bio tadašnji savezni premijer Milan Panić, Amerikanac, koji je izgubio od mene na izborima 93. godine već u prvom krugu. Da li se sećate toga?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li se sećate ko je bio šef izbornog štaba Milana Panića i glavni čovek koji je radio na njegovom izboru?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je to bio Dušan Mitević?

SVEDOK:

            Da, ali je on bio prijatelj vaš.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, dakle, vi tvrdite ovde da sam ja najviše verovao nekome ko je bio šef izbornog štaba mog protivkandidata, koji je smenjen još 1991. godine. A da li znate da je Dušan Mitević, naravno, pod drugim imenom, napisao knjigu protiv mene, samo on je dobio 6 hiljada maraka, vi ste dobili, koliko sam, čuo 5 hiljada eura. Više vas cene, izgleda, nego njega. Da li znate za to?

SVEDOK:

            Postoje druge evidencije da je gospodin Mitević bio vaš lični pregovarač i prijatelj i nakon toga.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A šta je on to pregovarao u moje ime? S kim je to pregovarao?

SVEDOK:

            Zajedno sa Milanom Panićem, priprema mirovnog sporazuma u Dejtonu sa SAD. To je isključivo išlo preko, sa naše strane priprema, preko gospodina Panića i gospodina Mitevića, kad je priprema obavljena kako treba onda je, naravno, onda ste vi bili glavni posle toga.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To vas je, isto, neko pogrešno informisao, ali da se  u to ne upuštamo. Jasno je na koga se pozivate. A da li vam je poznato, kada govorite o Momčilu Perišiću, da je Momčilo Perišić, general i nekadašnji načelnih Generalštaba, ove godine, tu pre nekoliko meseci uhapšen kao špijun od strane sadašnje vlasti kao američki špijun zajedno sa jednim američkim predstavnikom u motelu na Ibarskom putu.  Da li vam je to poznato?

SVEDOK:

            To sam pročitao iz novina, ne mogu da komentarišem nešto što nisam u zemlji, i nisam mogao da pratim šta se dešava.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, izvori podataka su vam Panićev šef štaba i ovaj što odgovara za špijunažu protiv svoje zemlje?

SVEDOK:

            Ako je neko špijun, ne znači da ne govori istinu, a to nisu bili izvori podataka moji glavni, nego samo dopunski, kao što i stoji u izjavi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U izjavi stoji da su vam najveći deo podataka upravo takvi i na takav način

            Dobro, vi kažete da smo se sastajali u kabinetu Mire Marković, odnosno moje supruge. Vi, se niste nikada sastali sa mojom suprugom, je li to tačno ili nije?

SVEDOK:

            Nije tačno, ja sam se sa njom sastao ne u svojstvu vaše supruge nego predsednice Direkcije JUL-a.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Je li imate za to bilo kakav dokaz?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A kakav imate, dajte da čujem.

SVEDOK:

            Sastanak je bio sa gospodinom Martinom Lucom, gospođa Mira Marković, gospodin Martin Luc, izaslanik Karla Bilta i ja, bio je posvećen pitanjima otvaranja predstavništva Evropske unije na Kosovu, o tome postoje zapisnici, a ja mislim da može i gospodin Luc da posvedoči, ukoliko vi to dovodite u pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, ja dovodim u pitanje bilo kakav odnos vaš sa njom, a da li ste vi bili u pratnji i da li neko treba da govori o tome da li je uopšte bio taj sastanak i ko je bio u pratnji toga ko je došao na sastanak, to je, nadam se da se slažete, sporedno, je li tako ili nije?

SVEDOK:

            Ja nisam bio samo u pratnji gospodina Martina Luca, nego sam imao aktivno učešće na tom sastanku, a čak i da sam bio u pratnji, to dokazuje da smo se videli.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To ne dokazuje ništa, ali idemo dalje, samo da to konstatujemo. Dalje govorite kako ste se sastajali sa Stanišićem, šefom Državne bezbednosti. Na četvrtoj strani stoji, u drugom pasusu, "sastojao sam se sa Stanišićem, ali nikada se sa Stanišićem nisam nalazio u situaciji kad je tu bio i neko drugi. Je li to kažete tako, a onda kažete da ste izveštavali Milana Milutinovića, itd. Je li tako ili ne?

SVEDOK:

            Prevod je nekorektan. Ja sam rekao da sam se video sa Stanišićem, a ne sastojao. Veoma je jasno iz moje izjave, iz mog svedočenja, da sam se ja sastajao sa gospodinom Zoranom Mijatovićem, njegovim zamenikom i šefom SDB-a za Beograd. Ja sam samo rekao da sam se video sa Stanišićem.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, vi niste imali nikakav odnos sa Jovicom Stanišićem, je li tako?

 

SVEDOK:

            Ja sam imao odnos sa Jovicom Stanišićem, ali ne u smislu da sam dobijao lične instrukcije od njega ili da sam imao sastanke sa njim. Sa gospodinom Stanišićem sam imao profesionalan odnos preko njegovog zamenika, gospodina Zorana Mijatovića, koji je bio i šef SDB-a za Beograd, znači drugi čovek službe. U prevodu se, nije korektno prevedeno, ja sam samo rekao da smo se videli u dve ili tri prilike na nekom prijemu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Na prevod ćemo doći kasnije pošto  sam uzeo engleski prevod pa sam video da tu nema nekorektnog prevođenja, tako da se taj izgovor ne može da prihvati, odnosno ja ga notiram pa ćemo videti da li se može prihvatiti kada neko uporedi te prevode. 

SVEDOK:

            U svakom slučaju, ja sam imao profesionalni odnos sa Stanišićem, pošto je Stanišić kao šef službe jedini mogao da odobri ono što radi praktički njegov drugi čovek, i u tom smislu treba interpretirati ovu izjavu. Ja sam veoma jasno rekao da nikada nisam primao lične instrukcije od gospodina Stanišića, ali odnos je postojao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Na kraju trećeg pasusa, na četvrtoj strani, vi kažete: "Pismene analize u toku svog zadatka izrađivao sam u saradnji sa drugim pripadnicima SDB-a". Vi ste, dakle, izrađivali analize u saradnji sa drugim pripadnicima SDB-a, je li to....

MEJ:

            Gde vi to vidite?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne, ja gledam sada na srpskom a pomenuo sam engleski tekst jer sam uporedio pozivanje na engleski tekst i loš prevod, i ustanovio da nema lošeg prevoda. A u srpskoj verziji, na četvrtoj strani, na kraju pasusa u samoj sredini strane, kaže: "Pismene analize u toku svog zadatka izrađivao sam u saradnji sa drugim pripadnicima SDB-a". Tačka. To je cela rečenica. Moje pitanje glasi da li to, dakle, potvrđuje da ste vi bili pripadnik SDB? Vi ste pripremali analize sa drugim pripadnicima SDB?

SVEDOK:

            To je tačno, ali to ne potvrđuje da sam bio pripadnik SDB-a, niti sam to rekao. To potvrđuje da sam radio u zvaničnom sistemu Službe Državne bezbednosti, u zvaničnom radnom sistemu Službe Državne bezbednosti, ali ne potvrđuje, niti sam ikada rekao da sam bio pripadnik SDB-a. Opis saradnje dat je u smislu da nije bilo nikakvih cinkarenja ili nikakvih dojava, već jedan ozbiljan strateški rad, a ja imam, između ostalog i jedan dokument koji to potvrđuje. Inače, imam sve dokumente koji potvrđuju da nije tačno što vi kažete.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To je to, vaša stvar, ja vas pitam u vezi sa ovim što govorite u izjavi. Vi kažete na strani pet, na početku trećeg pasusa: "I na kraju preko svojih kontakta sa SDB-om bio sam u mogućnosti da pratim Miloševićeve reakcije na predloge za rešavanje krize na Kosovu. On je morao da prihvati ono što sam postigao u pregovorima da bih ja uopšte mogao da nastavim pregovore". Je li to kažete? Znači, ja sam morao da prihvatim to što vi postignete u pregovorima da bi vi mogli da nastavite pregovore? A, onda na kraju tog pasusa, kažete: "Po tome da li je Milošević odobrio ili otkazao pregovore, znao sam kakvo je njegovo mišljenje o njima". E, sada moje pitanje glasi, znači, pored Milutinovića, predsednika Srbije, koji je vodio pregovore sa albanskom stranom, sa predstavnicima kosovskih Albanaca, pored vladinih predstavnika i komisije, i raznih grupa radnih, potsetio bi vas da je i gospodin Najs ovde pokazao službeni list sa sastavom vladine komisije. Dakle, zašto bi SDB vodio pregovore? I kada je uopšte SDB vodio neke pregovore koji se tiču političkih stvari. Da li smatrate da jeste ili da nije?

SVEDOK:

            SDB je uvek bio uključen u obaveštajnu dimenziju svih vaših pregovora, a morao je da bude uključen zato što su vaši saradnici zajedno sa vama obmanjivali domaću javnost, a često su i vas obmanjivali vaši saradnici. Zbog toga je SDB bio uključen u te pregovore, a moja rečenica koju ste pomenuli je savršeno jasna da vi niste prihvatili ono što sam ja radio, ja ne bih mogao tri godine, tri i po godine to raditi. Bio bih zaustavljen posle dva meseca. Rekao bi mi neko: nije to u redu i ne može to da se radi. Postoji lanac subordinacije u delovanju političkog sistema Srbije i Jugoslavije. SDB je sastavni deo tog lanca i sastavni deo ukupnog informisanja o realnoj situaciji.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, dobro, ja upravo i tvrdim da vi to nikad niste ni radili, pa se tu slažemo. Tu nije nikakav problem. Da idemo dalje, na strani šest.

TANIĆ:

            Oprostite, o ovome se nismo uopšte složili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, dobro, na strani šest, u prvom pasusu, rekli ste: "Agani je bio važniji od Rugove". To prvi put čujem. Da li vi to smatrate nekim svojim nalazom?

TANIĆ:

            To je rečeno da je Agani bio važniji u pregovorima od Rugove, u smislu da je on stalno učestvovao u tim pregovorima po Rugovinom ovlašćenju, a Rugova je učestvovao samo povremeno. Svi znamo, i vi znate jako dobro, da je gospodin Rugova hermetička ličnost, da se nije pojavljivao veoma često direktno u pregovorima i u tom smislu Agani jeste bio važniji, isto onako kao što sam ja, koji nisam imao neku veliku funkciju, bio motorna snaga mnogih od tih pregovora. U Srbiji se politički život odvija u velikoj meri van institucionalno i to svi znamo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To vi tvrdite. Na to ćemo doći kasnije. Ali, idemo dalje.

            U četvrtom pasusu, na istoj ovoj strani, kažete: "Monsinjor Palja, izaslanik pape, koga je Evropska unija ovlastila da bude posrednik u pregovorima", itd.

            Da li vi znate da je Palja delovao kao pojedinac i da je njegova prednost bila upravo ta što nije predstavljao nikakvu državu, što nije predstavljao nikakvu instituciju i što se postavio kao prijatelj lični, i moj i Rugovin, da pomogne u nalaženju zajedničkog jezika. Da li, dakle, znate da je njegova prednost upravo bila što on nije predstavljao nikoga, osim samog sebe? Da li to znate ili ne?

TANIĆ:

            To naprosto nije tačno. Gospodin monsinjor Palja, sada biskup Palja, imao je ličnu autorizaciju i od Pape Jovana Pavla II i bio je prihvaćen od strane Evropske unije, kao diskretan pregovarač. On jeste delovao u lično ime na početku, ali kada je ostvario najznačajnije rezultate, on je bio prihvaćen isto onako kao što su preporuke Bertesmanove komisije bile prihvaćene od strane Evropske unije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Sada dolazite upravo na moju tvrdnju, jer sve podrške koje je Palja dobio od raznih institucija usledile su posle zaključivanja sporazuma o školstvu u kome je on pomogao da do njega dođe. Je li to tako ili ne?

TANIĆ:

            Čim je monsinjor Palja, sada biskup Palja, ostvario napredak oko sporazuma o školstvu, pre njegovog potpisivanja, on je dobio tu podršku i tu su učestvovali mnogi i međunarodni posrednici i domaći. To je bio proces koji se odvijao na osnovu tzv. dobrih usluga. I ja sam takođe učestvovao u tome. To uopšte nije sporno i nema, ja ne vidim nikakvu kontradikciju.

 

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kontradikcija je u tome što dok nije objavljen sporazum između mene i Rugove, u kome je učestvovao Palja, niko za njega nije znao, niti u njemu učestvovao. Je li to tačno ili nije?

TANIĆ:

            To uopšte nije tačno. Ja mogu da predložim najmanje nekoliko dokaza.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kažete nije?

TANIĆ:

            Ne, to nije uopšte tačno.

SLOBODAN MILŠEVIĆ:

            Molim vas, kažete da nije tačno?

TANIĆ:

            Apsolutno nije tačno da ste učestvovali samo vi i monsinjor Palja u pripremi tog sporazuma i da niko nije znao osim vas.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, dobro.

            Na kraju šeste strane kažete, kao treće, "SDB je radila analize potencijalnih problema koji bi mogli da se pojave i ugroze pregovore ili bi",  na ovome je poenta "drugim pojedincima u krugu oko Miloševića pružili priliku da mu daju netačne informacije". Dakle, zašto je to bila aktivnost da se pruža prilika nekim drugim pojedincima oko Miloševića da mu daju netačne informacije?

TANIĆ:

            Ovo je apsolutno izvrtanje smisla rečenice. Upravo u rečenici, ako se pažljivo pročita, stoji da je SDB sprečavala neke pojedince oko vas da vam daju netačne informacije, jer je bilo i takvih ljudi oko vas.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ako je netačna rečenica, onda nemam šta da je dokazujem, pošto  tako piše.

            Na sledećem kažete.

TANIĆ:

            Oprostite, tako ne piše, molim sud da se pročita rečenica. Tako ne piše.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pročitao sam je, pa sud to može kasnije da gleda.

            Kažete, u drugom pasusu, "organizovani su okrugli stolovi koji su, u stvari, služili kao paravan za prave diskusije koje su se vodile naveče". Dakle, kad se završi okrugli sto, pa se onda sedi u kafani, onda su to prave diskusije, je li tako?

TANIĆ:

            Organizovanje okruglih stolova svugde u svetu je paravan da se posle toga obave diskretni sastanci između značajnijih ljudi koji tu učestvuju. Ne u kafani, nego u prostorijama gde se vrše i ti sastanci. Uvek postoji javna i tajna dimenzija, svugde u svetu kod takvih situacija. To je najklasičniji oblik pregovora koji se primenjuje u mnogim, mnogim okolnostima, svugde u svetu, svugde u svetu u sličnim okolnostima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, vi tako tumačite, ja sam vam postavio pitanje i to smo razjasnili. A recite mi, molim vas, u petom pasusu, da li ste primetili, naveli ste jedno tri članka, da su svi datumi članaka posle 1. septembra, dakle posle datuma kada je potpisan dogovor između Rugove i mene o školstvu na Kosovu?

TANIĆ:

            Dužan sam da obavestim sud da ja nikada nisam negirao značaj tog sporazuma, a inače ima i članaka pre toga sporazuma o školstvu i mojih intervjua. Ja sam priložio jedan procenat od mojih intervjua vezanih za Kosovo, relevantan za temu, a ne za moju ličnu promociju.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ako vi svedočite o svojim intervjuima, onda ja o njima nemam ništa da vas pitam.

            Vi ste rekli da su sve preporuke, to piše ovde na strani osam u prvom pasusu, "predstavljaju ono do čega se došlo u prvoj od tri faze koje smo Mihajlović i ja predložili Miloševiću na našem sastanku", itd. Dakle, to je bio rezultat zajedničkog rada vas i Mihajlovića, i vašeg angažovanja na pripremi sporazuma. Je li tako ili ne?

TANIĆ:

            Samo da vidimo stranicu, molim vas.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Evo, strana osam, u prvom pasusu, u vrhu, kaže: "Ove preporuke predstavljaju ono do čega se došlo u prvoj od tri faze koje smo Mihajlović i ja predložili Miloševiću". Ja vas pitam, dakle, glavna aktivnost je bila Mihajlovićeva i vaša, je li tako? Vi i Mihajlović ste, u stvari, o tome svemu vodili brigu, radili i bili angažovani na tome. Vi i Mihajlović?

TANIĆ:

            Mi smo vama predložili taj program, dotle niste imali nikakvu platformu za pregovore. Mi smo bili motorna snaga tih pregovora. Stalno smo vas jurili da se demontira bure baruta dok nam ne eksplodira u lice i platforma koju smo Mihajlović i ja vama prezentirali, a vi odobrili 1995. godine, bila je najkompletnija platforma na kojoj je Srbija i Jugoslavija ikada pregovarala o kosovskom problemu, a ta platforma je, naravno, tada razrađivana i nju vidimo sve do vašeg sporazuma sa Holbrukom. To se može dokazati iščitavanjem dokumenata i njihovim povezivanjem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, dobro, ja samo hoću da utvrdim ovo što vi tvrdite da ste vi i Mihajlović bili ti koji su nosili praktično taj posao za koji vi tvrdite, je li tako?

MEJ:

            On je dao odgovor.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas, pustite ovu kasetu. Traje samo jedan minut, pa ću vas zamoliti da mi odgovorite na pitanje. I molim prevodioca da prevodi pošto je u pitanju uživo ono što govori Mihajlović o tome što vi tvrdite. Nema ton. Sad je u redu.

kaseta:

            "NOVINAR:      

            Prema njegovim rečima u današnjem svedočenju u policiji još ima onih koji zadržavaju istinu. On je konkretno pomenuo čak i šefa Javne bezbednosti, gospodina Sretena Lukića.

            DUŠAN MIHAJLOVIĆ:

            Pa, vidite, haški tribunal je suviše ozbiljna institucija u koju je svet uložio mnogo očekivanja i mnogo vremena, i mnogo novca, i nada, da bi videli ovo što nam se sada dešava i da bi došli u jednu smešnu ili tužnu situaciju da tužilaštvo gromoglasno najavljuje, kao jednog od možda ključnih svedoka ličnost koja to ne može da bude ni u kom svojstvu, odnosno koja je sabrala ono što smo svi čitali u novinama i pripremajući tu svoju knjigu o krizi na Kosovu, praktično stavila na raspolaganje haškom tribunalu.            

            Tako pomešane su babe i žabe, pomešana je neka javna politička aktivnost, neki napori da se pregovara sa albanskom stranom koju su organizovale razne nevladine organizacije, fondacije širom sveta, sa nekim drugim naporima koji su činjeni da ne dođe do sukoba, da ne dođe do bombardovanja, itd. Ali, u svakom slučaju, niti je gospodin Tanić u tome učestvovao, niti je bio izvršilac nekih planova o kojima govori. Tako da je sve to na neki način rekla-kazala i predstavlja na naki način, dovodi u pitanje ozbiljnost haškog tužilaštva. I mislim da je sreća...

            NOVINAR:

            Je li on uopšte bio insajder?

            DUŠAN MIHAJLOVIĆ:

            Pa, ni na koji način se to ne može utvrditi, jer ni na koji način nije učestvovao niti u donošenju odluka o kojima svedoči niti u njihovom izvršavanju. Prema tome, bio je posmatrač. Takvih posmatrača, da ne kažem, ako to nisu svi građani Srbije, onda su to svi koji su učestvovali na bilo koji način u javnom i političkom životu. I ponavljam, sve to što je rečeno može se pročitati u nekim novinskim člancima ili smo čuli na nekim emisijama u pojedinima medijima".

kraj kasete

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, znači.

MEJ:

            Kad je snimana ova emisija, koji je to datum?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To je naživo pre tri dana. Upravo kao što vidite, Mihajlovića pitaju u vezi sa svedočenjem ovog svedoka ovde, posle njegovog svedočenja i on kaže.....

MEJ:

            Možete postaviti pitanje o tome. Ono što se videlo  na televiziji nije dokaz, ali o komentarima gospodina Mihajlovića  možete svedoku postaviti pitanje o tome, tako da bi on mogao odgovoriti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li Mihajlović govori istinu ili laže?

SVEDOK:

            Nažalost ne govori istinu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a da li ovde, evo sva štampa je prenela, Dušan Mihajlović, ovo je na primer "Ekspres", kaže: "Tanić priča gluposti", kaže "Ratomir Tanić ni u kom slučaju ne može .... ".

MEJ:

            Nije relevantno, nije relevatno šta neki novinar piše,  možete postaviti pitanje svedoku o tome šta je gospodin Mihajlović rekao da bi vam svedok odgovorio. Ako mu vi nećete postaviti pitanje, ja ću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, ja sam mu već postavio pitanje i on je odgovorio ....

MEJ:

            Ne. Gospodine Taniću, rečeno je u ovom televizijskom programu da vi niste bili sudionik nego da ste bili samo promatrač kao bilo ko drugi u Srbiji. Kako reagujete na to?

SVEDOK:

            To je potpuno netačno, a ja ću kasnije priložiti dokument koji pokazuje da je to netačno. Takođe, mogu priložiti najmanje desetak imena i domaćih i međunarodnih ličnosti koji mogu da potvrde da sam ja u tome učestvovao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Sve novinne su prenele, pored ovoga što je ovo bio televizijski program naživo, ali sada da pređemo na sledeće pitanje. Dakle, glavna ličnost na koju se vi pozivate, Dušan Mihajlović, sadašnji ministar unutrašnjih poslova, vas demantuje. Vi tvrdite da on laže?

MEJ:

            Ovo je komentar, već smo se time pozabavili. Idemo dalje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ispričali ste u jednom delu vašeg iskaza da vas je uhapsila bezbednost i to sa tri kombija i odvela u neki podrum, je li to tako?

 

 

SVEDOK:

            Nije tako, pošto sam ja rekao da su me kidnapovali pojedinci iz Državne bezbednosti a ne uhapsili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, kidnapovali dakle. Dakle, vi ste žrtva službe za koju ste radili, je li tako?

SVEDOK:

            Ne. U toj službi je bilo pojedinaca koji su radili za vas mimo zakonskih normi i o tome je vođena istraga u mom slučaju. Rezultati istrage mogu biti dostupni sudu, a mogu ih i ja komentarisati. A kidnapovana je, takođe, i moja žena.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste vi, možda, to izmislili?

SVEDOK:

            Apsolutno ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da niste vi pobegli iz Beograda iz nekih drugih razloga, gospodine Taniću?

SVEDOK:

            Prvo, ja nisam pobegao iz Beograda nego sam napustio zemlju legalno, a drugo, nisam je napustio iz nekih drugih razloga niti takvi drugi razlozi postoje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste nekoga prevarili ili nekome dugujete novac?

SVEDOK:

            Ne, odnos mojih potraživanja i mojih dugova je deset puta veći u korist mojih potraživanja, a što se tiče prevara, to, nije postojala nijedna.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, molim vas, stavite na projektor ovaj papir. Ovaj, papir, a ja ću vam ga pročitati sa projektora. Ovde piše Okružni sud u Beogradu, odgovarajući broj, da ga ne čitam, 17. maj 2002. godine, Beograd. I ovde piše gore potvrda. "Kod Okružnog suda u Beogradu, u predmetu K" i onda ide "broj 1269/76, vođen je krivični postupak protiv okrivljenog Tanić Ratomira, od oca Lazara, rođenog 6.4. 1956. godine u Beogradu, tada učenika sa stanom u Beogradu, ulica Topovska broj 14, zbog krivičnog dela pljačke, iz Člana 255. stav 1, u vezi Člana 258. stav 2, u vezi Člana 16. Krivičnog zakonika i Člana 306. stav 3, u vezi stava 1 Krivičnog zakonika. Dana 7.3. 1977. godine zbog istih krivičnih dela, oglašen je krivim i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i dva meseca strogog zatvora". Pomerite dalje. "Na ovu presudu podneli su žalbu branilac i okrivljeni 19. aprila 77. godine, presudom Vrhovnog suda Srbije u Beogradu KŽ 130/77 od 1.11.77. Predsednik Okružnog suda u Beogradu K broj 1269/76 preinačena i okrivljeni Tanić Ratomir osuđen na sedam meseci zatvora". I onda piše: predmet je kasnije u skladu sa Zakonom komisijski uništen na osnovu sudskog poslovnika, ne na osnovu Zakona, a potvrda se izdaje mom pomoćniku da se koristi isključivo u postupku protiv Slobodana Miloševića pred Haškim tribunalom. Ovde piše i potpisao je zamenik predsednika Okružnog suda u Beogradu i stavljen pečat Okružnog suda u Beogradu. Dakle, vi ste još 1977. godine bili osuđeni za pljačku, gospodine Taniću, je li tako?

SVEDOK:

            Ja nemam o ovom šta da kažem osim što piše da je predmet komisijski uništen, tako da uopšte ne znam odakle gospodin Milošević ima ovo, a osim toga ovo je nešto pre 26 godina. Lepo stoji da je predmet komisijski uništen. Ja ne znam na šta treba da odgovorim na pitanje o komisijski uništenom predmetu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Taniću, kao što znate, po Poslovniku suda se posle izvesnog isteka vremena uništavaju predmeti ali se zadržava evidencija i ovo je izdao Okružni sud u Beogradu 17. ovog meseca sa potpisom i pečatom suda. Hoćete da kažete da niste bili osuđeni za pljačku u vezi sa ovim što ovde piše i da je ovo falsifikat što sam ja dao?

 

SVEDOK:

            Ja nikada nisam osuđivan za pljačku, a ne vodim se ni u kakvoj legalnoj evidenciji osuđivanih lica u Srbiji i Jugoslaviji, niti bilo gde, i shodno tome, ja zaista mogu taj odgovor da kažem, ja se ne nalazim ni u kakvoj evidenciji osuđivanih lica, nikada nisam osuđivan za pljačku, a ovo je neki papirić od pre 26 godina. Iznošenje takvih podataka, ne znam čemu to služi, ali to sud može da proceni.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, vi tvrdite da je ovo neistina, dakle, ovo što je prikazano sada na projektoru. Da je to papir koji ne postoji ....

MEJ:

            Nije rekao, svedok nije rekao da je dokument falsifikat. Dokument će se uvesti u spis i prevesti. Molim vas dajte broj dokumentu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro.

SVEDOK:

            Inače, jeste, rekao sam, ja nikad nisam osuđivan za pljačku a ovo je nešto pre 26 godina čega se ja, iskreno rečeno, ne sećam, da potvrdim pred sudom, ja se ne nalazim ni u kakvoj legalnoj evidenciji osuđivanih lica.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, molim vas da....

ROBINSON:

            Gospodine Miloševiću, molim vas, da li biste mi hteli dati neka pojašnjenja u vezi sa ovim. Kažete da je komisijski uništeno. Da li to znači da se to čini nakon proteka određenog vremena i koji je taj rok nakon kojega se ponaštava, uništava predmet?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne znam tačno odredbe poslovnika sudskog, ali predmeti se ne vode večno u celini. Međutim, ova potvrda je izdata na dan kada piše sa pečatom i potpisom suda i u njoj nedvosmisleno stoji da je gospodin Tanić bio osuđen za pljačku te godine u to vreme po članovima Krivičnog zakona koji postoji u Jugoslaviji. A, inače, poznato je u poslovničkoj toj praksi  da se to uništava. Molim?

ROBINSON:

            Ova potvrda je izdata u maju ove godine?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Potvrda? Da, potvrdu imate u levom gornjem uglu. Ona je napisana brojkama, prema tome, datum potvrde imate u levom gornjem uglu samog dokumenta.

ROBINSON:

            Ali ono što meni nije jasno jeste kada je došlo do uništenja na datumu kada je izdata ova potvrda, jer čini se da je ova potvrda izdata za ovaj predmet, da se koristi na ovom predmetu, ili da je do tog uništenja došlo u nekom času ranije u maju ove godine?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne, ne, ovo je izdato kao što piše i kao što sam vam pročitao na zahtev mog saradnika koji je inače profesionalni advokat, koji ima kancelariju u Beogradu, i koji je tražio od Okružnog suda, s obzirom na to da je ovde se pojavila ta ličnost, da izda potvrdu o tome da je ova ličnost bila osuđena. I to i piše, da se koristi isključivo zbog ovog procesa jer je to tražio moj saradnik koji je inače advokat u Beogradu.

ROBINSON:

            U redu, potvrdu sada imamo, izvolite nastaviti.

MEJ:

            Dodelićemo broj ovom dokumentu.

SEKRETAR:

            To će biti predmet D 11.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Taniću, da li vam je poznata izjava potpredsednika vaše stranke Nove demokratije, Nebojše Lekovića, koju je dao  televiziji i koju je prenela štampa. Da li vam je poznata ta izjava. Da ili ne, on kaže Tanić nije bio učesnik pregovora s kosovskim Albancima on kaže: "ovaj haški svedok nikada nije bio u posrednoj ulozi u razgovorima sa Albancima i  nikada nije video ni ragovarao sa Slobodanom Miloševićem, već ga je možda video negde preko ulice" i kaže obavešten je da je Tanić u Beogradu zapao u velike dugove i da se u jesen 99. godine jednostavno izgubio iz Beograda, i da je za neki novac pristao da svedoči u Hagu. To tvrdi potpredsednik vaše stranke.

ODGOVOR:

            U Beogradu se vode dva aktivna procesa u moju korist protiv lica koji su meni dužna novac. Što se tiče izjave potpredsednika moje stranke da sam vas mogao videti preko ulice to ćemo dokazati vrlo brzo danas kad budem mogao da iznesem najzad svoje evidencije. Vi ste lepo priložili sudu dokument za koji se kaže da u predmetu da je uništen i priložili ste falsifikat iz Nove demokratije to ćemo dokazati koliko današnjeg dana.

MEJ:

            Ne želim više raspravu.  Ovde su iznesene  dve tvrdnje da se ste nestali iz Beograda na jesen 1999 godine, zato što  ste upali u dugove.  Vaš je odgovor da su zapravo vama ljudi dugovali i da ste pokrenuli postupak da vam se taj novac vrati, je li tačno.

ODGOVOR:

            Da, apsolutno a protiv mene nema nikakvih legalnih potraživanja niti nikakvih legalnih postupaka za nikakve izmišljene dugove.

MEJ:

            U redu, vi ostajete pri ozbiljnoj tvrdnji, koju smo čuli, koja se ovde ponavlja, čini se da ova osoba tvrdi da ste vi prihvatili ovde svedočiti a tako da zauzvrat dobijete novac. Želeo bih da odgovorite na to ima li u tome istine.

ODGOVOR:

            U tome nema nikakve istine, ja imam svoje poslove nezavisno od bilo kakvog odnosa sa haškim tribunalom i ti su poslovi na polju hvala bogu zaštićeni od izmišljotina iz Beograda.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pre nego što pređem dalje ja bi samo podsetio da je i gospodin Najs ovde pomenuo novac u vezi sa zaštitom svedoka, promenom identiteta, preseljenjem u drugu zemlju, davanjem drugog prebivališta i sve to što je vezano za veliki novac koji verovatno ne obuhvata samo to ali smatram da se to mora da istraži.

MEJ:

            Imate li pitanje za svedoka.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa imam pitanje, je li dobio novac ili nije. Da ili ne.

MEJ:

            Svedok je rekao da nije dobio novac  zato da bi trebalo ići dalje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ili postoji neka druga materijalna korist.

ODGOVOR:

            Želim da obavestim sud da mi nikakav novac nije ni nuđen niti sam ga tražio.  Ja imam svoje proizvođačke pogone u jednoj zemlji na zapadu i jedina korist koju mogu imati nakon ovog svedočenja da mogu opet da se bavim proizvodnjom robe kojom sam se bavio 9 godina ranije. Ja o tome mogu da priložim takođe dokaze.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, molim vas ovo što sam pročitao malopre o izjavi potpredsednika Nove demokratije, agencijska vest agencije Beta koja je sa generalnog servisa uzeta a reč je o istupanju na televiziji pa da se stavi i to kao dokazni predmet. Sada idemo dalje.

MEJ:

            Izvolite Rajneveld.

TUŽBA

            Časni sude, nikada nije bilo kontraispitivanja od strane tužiteljstva po ovom tipu dokaza. Kako ja smatram mi bismo ove dokaze mogli koristiti samo tako da se svedoka o njima čita pre nego što optuženi iznese svoje dokaze. To ne može biti  dokazni predmet zbog načina, zbog forme u kojoj se predočava, to je komentar koji bi sada želeo izneti.

MEJ:

            Nećemo usvojiti uz pisane dokumente iz sledećeg razloga. Nije utemeljen, iznešen nakon svedočenja svedoka, reč je o tvrdnjama koje su iznešene iz štampi i nema nikakvog dokaza verodostojnosti istinitosti. Jedini razlog zbog kojeg je dopušteno da dođe do kontra ispitivanja a po tom pitanju da bi svedok mogao odgovoriti jedini dokazi su njegovi odgovori ako odbrana želi uvesti predložiti na usvajanje ove dokumente možete učiniti kada bude izvodila svoje dokaze. Međutim, za sada to nije moguće usvojiti kao dokazni predmet i molim da se vrati optuženom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ja očekujem da mi ovo konferisanje i drugo gubljenje vremena odbijete od vremena koje ste mi dali. Imate tvrdnju na 8 strani kako su Vedrin i Kinkel odnosno Kinkel i Vedrin, kako kažete, u februaru 98. godine došli i predstavili Miloševiću dokument sa zajedničkim preporukama. Moje pitanje glasi: što su mi ga predstavljali ako vi kažete da je to napravljeno uz moju saglasnost.

SVEDOK:

            Pa predstavili su vam dokument ponovo ne bi li ono što ste im obećali pa posle povukli, pa obećali, pa povukli najzad jednom i potpisali kao što već tj tvrdili da hoćete. Vi ste tokom tri godine održavali uporan privid da ćete dati široku autonomiju albancima nazad i pošto je tu bio problem međunarodna zajednica je najzad htela da vas pita kada ćete vi to učiniti. Vi ste to inače učinili sa Holbrukom 1998.g. pismeno pa ste i to pogazili što ste rekli.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi o tome očigledno ništa ne znate, ali samo da vas pitam kako reagujete na sledeću činjenicu pošto je cela javnost znala našu politiku naravno i tu nema nikakvog iznenađenja, evo ja imam zvanični izveštaj sa sastanka Kinkela i Vedrina sa mnom. To naravno nije bilo februara, nego 20 mart piše ovde u zaglavlju Politike znači 19 su bili. To nije bitno, to nije bitno što ste promašili jedan mesec, govori se o saradnji i tako dalje. Znači ovo je sve javno ni o kakvom tajnom nema govora a citiraću vam samo kratak deo koji je pred kraj ili u drugoj polovini zvaničnog izveštaja". U vezi sa problemima na Kosovu i Metohiji za koji su se interesovali ministri Kinkel i Vedrin, predsednik Milošević je rekao da su naša dva ključna stava sledeći. Prvo da je Kosovo unutrašnje pitanje Srbije i da se može rešavati samo u Srbiji političkim sredstvima i drugo, da se zato ne može prihvatiti njegova internacionalizacija", i onda govorim o tome da sam podržao izjavu predsednika Republike Srbije Milana Milutinovića i tako dalje.

            Dakle, da li mislite da bi Kinkel i Vedrin došli s jednom stvari a onda je izjava sa tog sastanka bila sasvim drugačija od onoga što vi tvrdite da je bilo na tom sastanku, i da oni uopšte na to ne reaguju ili postavljaju ta pitanja koja vi postavljate. Da li verujete da je moguće u političkom životu kad jedan šef države prima dva ministra Evropske unije pred kamerama foto reporterima i tako dalje.

SVEDOK:

            Dužan sam da obavestim sud da je razlika između Miloševićevih izjava u novinama i Miloševićevih izjava tokom pregovora sa bilo kime, bila i glavni uzrok što je izbio sukob ne samo na Kosovu nego posle i sa međunarodnom zajednicom. Gospodin Milošević je jednostavno obmanjivao međunarodnu zajednicu kao što obmanjuje i ovaj sud danas.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To, gospodine Mej, nije komentar, je li tako, to je svedočenje pošto je svedok bio tamo i on zna.

MEJ:

            Molim vas krenite dalje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je poznato da sam ih obavestio upravo zbog značaja pregovora koji se vode između rukovodstva Srbije i rukovodstva kosovskih Albanaca, da za te pregovre imenujem i svog specijalnog predstavnika u dijalogu između rukovodstva Srbije i kosovskih Albanaca. Da li vam je to poznato? I to piše u "Politici" toga dana.

SVEDOK:

            Poznato mi je, jedino što mi je poznato da su se ti pregovori vodili na drugi način od onog koji ste vi obećali predstavnicima međunarodne zajednice i domaćim političkim faktorima. U privatnim kontaktima ali i zvaničnim.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste taj domaći politički faktor, je li tako?

SVEDOK:

            Ja sam samo jedan od tih, ali na kraju kada dobijem priliku da kažem priložiću dokumenta koja pokazuju sasvim drugačije od onoga što vi tvrdite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja ne tvrdim ništa. Vi ste svedočili ovde, ja vas ispitujem unakrsno u vezi s vašim svedočenjem. E sada, s obzirom na ovu izjavu, da razjasnimo takođe, vi ste se pozvali na greške u prevodu u vezi sa vašom izjavom koja je u srpskoj verziji, na strani 26, stav 2, rekli ste: "U toku bombardovanja NATO imao sam žestoku raspravu sa Miloševićem na jednom manjem prijemu". Kasnije ste, to piše ovde, a u engleskoj verziji gospodo, na strani 27, u trećem pasusu piše: During the NATO bombing, I had a heated conversation njith Milosevic at a small reception. Nikakvu razliku ne vidim u ovome što piše na engleskom i u rečenici koju sam pročitao na srpskom, kaže u toku bombardovanja NATO, ovde kaže During the NATO bombing. "Imao sam žestoku raspravu sa Miloševićem na jednom manjem prijemu", a ovde lepo kaže I had a heated conversation njith Milosevic at a small reception. Prema tome, tu nikakve razlike u prevodu nema, na koju se pozvao tobožnji svedok.

            E sada u vezi s tim, to da stavimo na stranu. Vi ste, gospodine Taniću, rekli da je u stvari to bio neki prijem u Novoj demokratiji, pa je sa tog prijema Vuk Drašković meni telefonirao, a vi ste slušali razgovor preko spikerfona. Je li tako, to ste izjavili naknadno, da ovo nije tako dobro jer nije prevedeno dobro, iako je prevedeno dobro, nego da je to bio telefonski razgovor Vuka Draškovića.

SVEDOK:

            Kada je reč o tome ja se nisam pozvao na grešku u prevodu, nego sam se izvinio sudu odmah da nisam sasvim precizno opisao te okolnosti, to je iz 2000-te godine i pošto je bilo puno raznih razgovora, histeričnih konverzacija tokom rata, jednostavno sam se izvinuo sudu i tužilaštvu što nisam najpreciznije opisao. Bio je prijem, bio je prijem u smislu da je bio radni dogovor, radni sastanak Vuka Draškovića, potptredsednika Vlade Jugoslavije, Dušana Mihajlovića, mene, italijanskog ambasadora koji je dolazio sa mogućim mirovnim rešenjima koja su mogla da skrate rat. Sa tih razgovora, naravno na tim razgovorima ponekad se nešto i pojelo znate, to su bili tročasovni sastanci.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas nemojte nam sada pričati i šta ste jeli, nego ustanovili smo to što ste rekli. E sad mi odgovorite kako ste vi to mogli da imate sa mnom  žestoku raspravu ako ste slušali razgovor Draškovića telefonski sa mnom?

 

 

SVEDOK:

            Pa iz prostog razloga što ste vi bili prvo obavešteni ko je sve na tom sastanku. Dakle ja, drugo ja sam se uključio sa jednom ili dve rečenice u taj razgovor, Vuk Drašković vas je obavestio, jedva je uspeo da vas nađe. Obavestio vas je, inače on je tražio i Lilića i Pavla Bulatovića. U jednoj okolnosti je uspeo da vas nađe telefonom...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, dobro, gospodine Taniću. Da li vam je poznata izjava Vuka Draškovića upravo u vezi s tim što ste vi ispričali i koja kaže, evo ovde preneo je "Blic": lider SPO je demantovao da je prilikom sastanka sa Mihajlovićem Milošević ikada bio na direktnoj telefonskoj liniji i ocenio Tanićevu izjavu kao potpunu neistinu. Da li i Vuk Drašković govorio neistinu gospodine Taniću?

SVEDOK:

            Pa sad je očigledno da svi peru ruke od toga, ali inače ima dokaza da je bilo i tih sastanaka i da je bilo Vukovih razgovora i sa Lilićem i sa Bulatovićem, a u jednoj prilici je jedva uspeo i vas da nađe. Inače radilo se o mirovnom planu.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, znači i Vuk Drašković govori neistinu, je li tako?

MEJ:

            To je komentar.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, komentar znači. Kažete da nisam hteo da se nagodim sa kosovskim Albancima. Da li smatrate da je nagađanje princip na kome treba da funkcioniše država koja drži do svog integriteta i nacionalnog dostojanstva.

SVEDOK:

Oprostite, na kojoj smo stranici?           

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

Sad ću da vam kažem, ali baš i nisam dužan svaki put da vam citiram. Na kraju trećeg pasusa, na strani 9, "u više navrata odbijao priliku da se nagodi sa kosovskim Albancima". Moje pitanje glasi: Da li smatrate da je nagađanje princip na kome treba da funkcioniše država koja drži do svog integriteta i nacionalnog dostojanstva?

SVEDOK:

            Svaki politički pregovori o osetljivim temama imaju i element nagađanja, to je poznato u celom svetu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, to je znači vaš stav.

SVEDOK:

            Vi ste se nagađali sa njima kad je trebalo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja se nisam nikad ni sa kim nagađao, gospodine Taniću, to se možda vi s nekim nagađate. U sredini poslednjeg pasusa na ovoj strani kažete: "u slučaju monsinjora Palje postigli smo", znači vi ste postigli "dogovor o obrazovanju, ali Milošević nije prihvatio ni da počne da ga primenjuje". Dakle, da li vam je poznato da čak i Albanci, neki svedoci ovde, nisu porekli da je upravo u realizaciji tog pregovora predato više desetina hiljada kvadratnih metara Tehničkog fakulteta, Albanaloškog instituta itd. upravo u radu ove grupe za školstvo koja je sprovodila taj sporazum.

            Dakle, da li se može smatrati da je ovo potpuna neistina kad kažete "nije prihvatio ni da počne da ga primenjuje". Da li vam je poznata ta činjenica?

SVEDOK:

            To je bilo suviše daleko od pravog početka primene sporazuma o školstvu. Prredato je naravno nešto objekata, to je tačno, ali su se tamo srpski faktor po vašem ili nečijem drugom naređenju, suprotstavljao tome što ste vi potpisali. To je prvi put da sam ja video da se neko suprotstvlja onome što vi uradite i to je jednostavno bila dvostruka igra. Potpisaćemo sporazum ali nikad nećemo početi da ga primenjujemo. To su mi potvrdili i vaši saradnici, ali pošto me se niko ne seća sada, šta da radim dokazivaćemo na drugi način.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, to možete s njima da dokazujete. Vi kažete, na desetoj strani,  da to što je napravljen taj sporazum je priznavanje činjenice da u tim oblastima postoji diskriminacija na štetu kosovskih Albanaca. Pa vas sada pitam je li to priznanje postojanje diskriminacije ili nastojanje da Albanci napuste paralelni sistem i reintegrišu se u politički i drugi život Srbije, kako ste vi to definisali. Dakle je li to posebno priznanje diskriminacije ili nastojanje da se reintegrišu Albanci u politički život Srbije? Da ili ne?

SVEDOK:

            Da nije bilo problema i diskriminacije zašto biste pravili sporazum koji rešava te probleme, naizgled ih rešava, gde je sve u redu ne prave se sporazumi o stvarima koje nisu kao problem, gde je bila reč o tome da su se oni školovali po podrumima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Na to ćemo onda doći kasnije. Vidim da na strani 10 nabrajate ko je bio na prijemu, to ste iz novina pročitali ko je bio na prijemu i koga ste videli vi na prijemu, je li tako? Razne ličnosti, Mirka Marjanovića, Milovana Bojića i redom iz Vlade Srbije, to ste saznali iz novina?

SVEDOK:

            Ne apsolutno, ja sam bio na svim tim prijemima, postoji dokaza koliko god hoćete.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Na strani 11 vi ste napisali već na početku strane: "neko vreme pre nego što će biti održan razgovor u Rambujeu, razgovarao sam sa Ratkom Markovićem, potpredsednikom Vlade, u kojem je on rekao da je Milošević naredio da sa kosovskim Albancima neće ozbiljno pregovarati", a pre toga ste rekli, objašnjavali ste u razgovoru sa Ratkom Markovićem da vam je on rekao kako se menja odnos prema Kosovu. Pa evo, ja molim da se bar ovo prihvati kao dokazni predmet, ovo je pismo Ratka Markovića koji kaže u vezi sa izjavom, pismo napisano rukom, "Ratomir Tanić danas dao pred Haškim tribunalom, 14. maja je napisao, a o navodnim susretima i razgovorima koje je imao sa mnom pred odlazak u Rambuje, dužan sam da javnosti saopštim istinu sa gospodinom Tanićem nisam, pred odlazak u Rambuje, imao nikakve susrete, pa samim tim nisam sa njim mogao voditi nikakve razgovore. A koliko nema istine u njegovoj izjavi dovoljno svedoči činjenica da je platforma sa kojom je državna delegacija Republike Srbije išla na pregovore u Rambuje ista kao i ona sa kojom je delegacija Vlade Srbije išla u Prištinu tokom čitave 1998. godine, na bezuspešne pregovore sa predsednicima svih nacionalnih zajednica koje žive na Kosovu i Metohiji. Potpis, Ratko Marković, 14. maja 2002. godine".

I Ratko Marković ne govori istinu, je li tako gospodine Taniću?

MEJ:

            Isto kao i u odnosu na prošli dokument, svedok je čuo šta je ova osoba u pismu rekla. Gospodine Taniću, vi se možete na to osvrnuti, izgleda da je gospodin Marković zaista napisao i pismo u kojem kaže da nije imao nikakvih sastanaka sa vama. Ima li u tome istine ili ne?

SVEDOK:

            Nema, a kada budem dobio reč, navešću imena dvoje ljudi koji mogu da potvrde da je bilo sastanaka. Gospodin Ratko Marković se nekoliko puta video sa mnom i žalio mi se da ima velikih problema vezanih za, on je inače pošten čovek, dakle, ne da je dovodim uopšte u sumnju, ali ljudi su u Beogradu izloženi pritisku i pričaju svašta, ja ću pokazati prosto fotografije i razne druge dokumente koji potvrđuju da je tačno ovo što kažem, ili najveći deo ovoga što kažem, da mogu dokazati.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jesu vam i te fotografije sa nekih prijema?

 

SVEDOK:

            Ne, ne. Ne, ja nisam, ovaj, vukao fotografije sa prijema, inače ste vi rekli da ja nisam ni bio ni čak ni na prijemu, tako da bi možda i one bile dovoljne, ali ne, pozvaću se prosto na svedoke.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Naprotiv, ja sam rekao da ste možda mogli biti jedino na prijemu.

SVEDOK:

            Pa, nisu sa prijema.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, vi ste čak za Ratka Markovića, za koga tvrdite da je pošten čovek, ovde napisali da vam je on rekao, i to isto na 11 strani, kako je dobio stan od Miloševića, pa prema tome mora da se povinuje mojim zahtevima. Zamislite, potpredsedniku Vlade dodeljujem ja stan, i uopšte dodeljujem nekom stanove, a on zbog toga jadan mora da radi šta mu ja kažem. Da li ima kraja, gospodine Taniću, u vašem nastojanju da ovako blatite ljude?

SVEDOK:

            Prvo, ja nisam oblatio gospodina Ratka Markovića, drugo, dužan sam da izvestim sud da mi je gospodin Ratko Marković pokazao modrice koje je dobio od batina u Prištini a da ga srpska policija nije zaštitila, prema tome, čovek je bio poslat tamo kao Miloševićev izaslanik bez zaštite Miloševićevih snaga bezbednosti. Molim vas lepo, ja nisam oblatio ni gospodina Markovića, niti bilo koga u ovim izjavama, jedino je stvar da li oni hoće da se slože s tim ili ne, u Beogradu se zna kakav je pritisak na ljude, takav pritisak je bio i na mene i evo ovo što ja .......

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Moramo da žurimo, vreme ističe, imam još mnogo pitanja. Na strani 12 svoje izjave tvrdite kako ste iz tri zapadna izvora, italijanskog, britanskog, američkog, saznali da su njihove službe bezbednosti nagovestile da će pomoći eliminaciju OVK-a ukoliko ja pružim podršku demokratizaciji, reformama i političkim rešenjima za kosovske Albance, tako što će prestati da ih finansiraju i što će sarađivati sa Srbijom i SRJ u nastojanjima da se prekine albanska trgovina drogom, itd. Je li to tačno?

SVEDOK:

            Jeste, jedino utoliko što vam nisam rekao da prekinu da ih finansiraju nego da prekinu dotoke njihovih finansiranja, molim vas, a inače je tačno, potpuno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, vi potvrđujete saradnju sa svim ovim stranim obaveštajnim službama, je li tako?

SVEDOK:

            Ne, taman posla, jedno su kontakti radni oko legalnih političkih pitanja, kao što je pitanje terorizma, a drugo je saradnja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači, ne potvrđujete, dobro. A da li vam je poznat osnovni zahtev kosovskih Albanaca, ne samo iz tog perioda već i mnogo ranije, da li vam je poznat taj zahtev?

SVEDOK:

            Taj zahtev je bio da se vrati nazad barem autonomija koja im je oduzeta krajem 80.-tih.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Taniću, je li taj zahtev bio Kosovo Republika? Da ili ne, molim vas, imam vrlo malo vremena, pa ne mogu da vas čekam, da mi uzimate vreme. Da ili ne, je li taj zahtev bio Kosovo Republika?

SVEDOK:

            U pregovorima nije bio, a javno šta ko priča to ne komentarišemo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, čuli ste Rugovu neki dan, on je stalno govorio da nije bilo nijedne prilike ni u kakvim pregovorima uključujući i dolazak kod mene, da nije rekao da traži nezavisnost. To je on rekao, da li on govori istinu ili vi? U vezi sa zahtevom, dakle, koje je on predstavljao?

SVEDOK:

            Pa, ja mislim da je gospodin Rugova upravo potvrdio ovo što vam ja kažem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro.

SVEDOK:

            Jedno je autonomija i politička nezavisnost, drugo je secesija, treće je autonomija. Plus....

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro,  ostavite to za tu vašu knjigu. Vama je, dakle, poznato da je Zapad finansirao OVK-a i pomagao ih u tom smislu? I ne presecajući na međunarodnom planu puteve droge albanske, to vam je poznato, je li tako?

SVEDOK:

            Ja nigde nisam rekao da je finansirao OVK-a Zapad, niti stoji u izjavi, niti u mom svedočenju, a jedna je stvar presecanje tokova, drugo je stvar nepresecanje u uslovima pobune albanske, ako nema rešenja, političkog rešenja onda se svašta dešava, nigde nisam izjavio da je Zapad finansirao OVK-a, molim vas lepo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Maločas ste izjavi, da će, ako se nešto desi, oni preseći finansiranje OVK-a, itd. Molim vas. Dakle, vi kao vrstan poznavalac, kako sebe predstavljate, problematike kosovskih Albanaca i stavova međunarodne zajednice, jer nabrajate zemlje u ime čije govorite i učesnik, kako vi tvrdite, brojnih pregovora, izjavljujete da je OVK-a bila finansirana sa Zapada i da međunarodna zajednica nije ništa uradila ......

MEJ:

            To nije ono što je svedok rekao. Prestanite pogrešno predstavljati svedočenje, pogotovo zato što vreme ističe.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi kažete na strani 12, Milošević je odbio Stanišićev predlog da se problem albanskog terorizma izveze u severnu Albaniju koristeći podele između planova Geg i Tos i sukobe u albanskoj politici. Prilika za to pojavila se tokom krize u Albaniji u proleće 97. godine. Dakle, tvrdite da sam odbio Stanišićev predlog da se problem terorizma na Kosovu reši tako što će se on izvesti u severnu Albaniju. Da li to znači da je i Stanišić smatrao da ono što se događa na Kosovu jeste terorizam, samo da ili ne, molim vas, nemam vremena?

SVEDOK:

            Pa, kako da ne, to nije sporno, sporni su bili samo načini rešavanja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je to smatrala i međunarodna zajednica, da je to terorizam?

SVEDOK:

            Ma jeste, samo je bilo pitanje ko ga izaziva, vi ste ga izazivali a ne oni.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A, dobro, dobro. Odlično. E sada, iako za Stanišićev predlog, u cilju izvoza terorizma čujem prvi put od vas, pitam vas da li smatrate da se problem terorizma u regionu može rešiti tako što će se izvesti u susedstvo i da li to smatrate moralnim?

SVEDOK:

            Izvinite, kada je u pitanju odbrana zemlje, nije reč o moralu, sve što koristi odbrani naše zemlje od problema ili rešavanje problema je dozvoljeno. Da li je moralno, da li nije, naš je cilj bio da zaštitimo teritoriju Srbije i Jugoslavije od bujanja terorističkih aktivnosti koje ste vi potsticali.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi, dakle, tvrdite da je Stanišić hteo da proizvodi terorizam u Albaniji? A vi ste učestvovali u pripremi tog plana, kako ovde piše kod vas?

SVEDOK:

            Ne, on je jednostavno hteo da albanske teroriste sa Kosova izveze odakle su i došli, a vi ste hteli da ih zadržavate na teritoriji naše zemlje jer su vam trebali.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Na kraju 12.-te strane kažete "Uprkos činjenici što je od mene dobio informacije da su vlade triju država na Zapadu spremne pomoći da se eliminiše OVK-a", znači od vas dobio poruku o podršci tri države. Kako im nisu dali onda preko Stanišića, Ministarstva inostranih poslova, odbrane, itd., nego preko vas. Koje to tri države su preko vas meni poslali poruku?

SVEDOK:

            Pa, dali su je oni i preko Stanišića i preko drugih kanala Službe bezbednosti, i preko diplomatije, ja sam samo govorio da su je dali i preko mene. Inače ste vi dobili stotinak takvih poruka sa raznih strana i o sve ste se te poruke ste se oglušili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, vi sve to znate. Vi ovde kažete da sam preko vas dobio poruku. Ali, dobro, takođe tvrdite da sam odbio nekakav Perišićev plan, je li to tačno?

SVEDOK:

            Oprostite, samo stranicu, ne mogu da pratim kontekst.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ako ne znate da idemo dalje.

SVEDOK:

            Ne, ne, stranicu bih molio, da bih mogao da pratim kontekst, nije da ne znam. Znam da je postojao taj plan, ali samo da vidim kontekst, molim vas.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro.

SVEDOK:

Perišićev plan, inače sam objasnio pre neki dan. Uvođenje vanrednog stanja, legalna borba protiv terorista. To je Stanišićev plan bio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas, nemojte mi uzimati vreme. Da li ste sigurni da je to bio njegov plan ili je to bio plan nekog drugog, s ozbirom na ovo što se događa sa Perišićem i njegovim hapšenjem za špijunažu, itd.?

SVEDOK:

To je bio zajednički plan gospodina Perišića, gospodina Stanišića, gospodina Lilića, i još nekih, znači, obaveštajni, i još iz javne bezbednosti, znači, poštenih patriota iz obaveštajne strukture, vojne strukture i političara.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I kažete, na strani 15, u drugom pasusu, pozivate se na informaciju američkih, britanskih i vatikanskih službi, od kojih ste saznali da NATO nema problema da deluje pod zastavom UN, itd. A da li možete da mi odgovorite na pitanje, a što NATO nije tražio odobrenje UN i što nikada nije UN dao odobrenje za agresiju koju je NATO počinio i da li vi smatrate da je NATO počinio agresiju i prekršio Povelju UN u napadu na Jugoslaviju?

MEJ:

            Nije za ovog svedoka. Gospodine Miloševiću, dobićete još pet minuta, do 25. Prema tome, ako imate još kakvih pitanja, postavite ih sada.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Imam vrlo mnogo pitanja, meni je teško sada da napravim selekciju, jer kao što vidite, ovaj lažni svedok ima ogroman broj tvrdnji koje svi poriču. Molim vas, rekli ste da  februara, marta trebalo da se prikupe činjenice o Kosovu. Lilić, Stanišić, Perišić i o tome govorite, pa je ušao Šainović, moje pitanje glasi a šta će službi bezbednosti ili vojsci neko od potpredsednika Vlade bez obzira da li se zvao Lilić ili Šainović da sazna šta je pravo stanje. Šta će to njima? Jel oni bez potpredsednika Vlade ne mogu da znaju šta je stanje?

TANIĆ:

            Oni su hteli da sarađuju sa poštenim patriotama iz vašeg okruženja a ne sa ljudima koji su ili vas takođe obmanjivali, ili zajedno sa vama učestvovali u prevarama i protiv Srba i protiv Albanaca. Lilić je bio jako pošten čovek, on je poznat kao pošten čovek. Kao i većina koja ovde nabrajam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, vi tvrdite da su oni meni tada kad su napravili tu informaciju, rekli da ustvari nema nekog velikog organizovanog terorizma na Kosovu, jel tako?

TANIĆ:

            Ne, rekli su vam da taj terorizam može da se eliminiše legalnim sredstvima i da ovaj, ta legalna sredstva je poslednji trenutak da primenite inače će terorizam prerasti u potpunu pobunu i izgubićemo i posvađat se međunarodnom zajednicom i napravićemo mnoge zločine i prema Srbima i prema Albancima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ostavite vaše konstrukcije, pitam vas da li vam je nelogično da informiše o beznačajnim terorističkim grupama, to provejava kroz celu vašu informaciju, znači da informiše o beznačajnim terorističkim grupama, a potom sugiriše upotrebu armije za njihovo suzbijanje. Jel to vama nelogično?

TANIĆ:

            Sugeriše zavođenje vanrednog stanja kao legalnog okvira za borbu protiv albanskih terorista koji su u to doba bili još uvek slabi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A vi tvrdite da bez vanrednog stanja nema legalnog okvira za borbu protiv terorista?

TANIĆ:

            Ima, ali su tada već anticipirani budući problemi koji su zahtevali zavođenje vanrednog stanja, proširenje kontrole graničnog pojasa i izvođenje drugih borbenih dejstava i jasno sagledavanje da li su stvarno svi teroristi ili tu ima i nekih drugih prilika da se reši bez upotrebe sile. To uopšte nije ......

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Tvrdite da nisu definisani šta je terorizam šta nije. Da li znate da Krivični zakon Jugoslavije vrlo jasno sankcioniše krivična dela terorizma i tako dalje?  Da li vam je to poznato?

TANIĆ:

            Jeste, ali jedno su masovne terorističke aktivnosti i pobuna a drugo su pojedinačni akti terorizma u manjem broju koji se mogu rešiti na drugi način.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Govorite o nekakvoj mojoj komisiji za pripremu i sprovođenju etničkog čišćenja i operaciji Potkovica pozajmljenog od JNA, pošto sam od vas čuo da je JNA imala vežbovni plan Potkovica, molim vas, da li je postojala takva komisija, je li ona samo za Albance ili i za Bugare i Rumune i za Mađare i ostale, jel su formirane te komisije, ko je osnovao takvu komisiju? O kakvoj komisiji govorite?

TANIĆ:

            Pa to je ono što smo znali štab za Kosovo i što se pominje u Perišićevom pismu. To je ta državna komisija za Kosovo, koja je osnovana da bi sprovodila vašu privatnu volju mimo legalnih institucija vlasti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste rekli da sam ja mimo legalnih institucija, preko ministra unutrašnjih poslova i šefa državne bezbednosti, nešto naređivao, ja ne znam ko su ministar unutrašnjih poslova i šef državne bezbednosti ako nisu legalne institucije, ali vas pitam da li vi znate, pošto ste Šainovića ovde imenovali kao šefa nekakve nelegalne komisije da je Nikola Šainović bio predsednik komisije Savezne vlade za saradnju sa OEBS-om, da li vi to znate?

TANIĆ:

            Pa nije sporno. Ali nije to ta ista komisija, a inače nisam rekao da ste šefa bezbednosti tada Stanišića bilo na koji način involvirali u to on je bio protiv tog plana vašeg, kao i Perišić.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa kakav plan uopšte. Vi govorite o planu koji nije postojao. Protiv kog plana, recite molim vas, protiv kog plana? Protiv kog plana su to oni bili? I da li se igde pominje reč plan?

TANIĆ:

            Bili su protiv plana da se na Kosovu izazove rat u kome će stradati i Albanci i Srbi i naša vojska i policija i albanski civili, protiv tog plana jesu bili;

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači vi tvrdite da sam ja hteo da etnički očistim Albance a onda da pobijem i Srbe, jel tako? To je ono što vi tvrdite?

TANIĆ:

            Radi vaših interesa vlasti, vi ste hteli da izvršite nasilje i nad Albancima i nad Srbima i to ste i učinili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, gospodine Taniću to je zaista ovako još jedan biser iz ovih vaših izjava, a gde je delovala ta komisija o kojoj vi govorite? Vi ste pobrojali ljude koji su bili na visokim državnim funkcijama i odlazili na Kosovo da pomognu političkom radu lokalnih organa. Nabrojali ste predsednika parlamenta Milomira Minića. Doduše, ovde piše sekretar Savezne skupštine, ali pretpostavljam da je to štamparska greška. On je bio predsednik parlamenta. Nabrojali potpredsednika Vlade koji je bio predsednik Komisije Savezne vlade za saradnju sa OEBS-om. Nabrojali jednog potpredsednika stranke, Duška Matkovića. Nabrojali tadašnjeg predsednika Privremenog Izvršnog veća na Kosovu Zorana Anđelkovića. Zar nije svim tim ljudima mesto da se bave političkim pitanjima koja se tiču Jugoslavije i Srbije. Da ili ne, gospodine Taniću.

TANIĆ:

            Oni nisu radili sa mandatom naših institucija i nikada nije problem Kosova nije raspravljan na skupštinskim organima Srbije, Jugoslavije na vladinim organima kako treba oni su bili državni funkcioneri ali delovali su kao privatna grupa na vezi sa vama a ne sa našim institucijama kao institucijama naglašavam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Taniću...

MEJ:

            A sada vaše zadnje pitanje gospodine Miloševiću, a nakon toga idemo na pauzu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ako mi ne date da nastavljam,  ja jedino mogu da pitam gospodina Tanića kako misli da ovakvu svoju priču proda pogovoto što evo ovde imam, valjda ćete ovo staviti kao dokazni predmet u vezi sa onom zaista apsurdnom izjavom kako smo bili obaveštavani od NATO  da će da gađa televiziju i druge ciljeve, evo ovde imaM pismo mistarstva unutrašnjih poslova Okružnom sudu u Beogradu i to iz 2001.godine jer su se takva pitanja nevezano za mene nego za druge ljude, pokretala i kaže "ovim putem odgovaramo na vaš dopis i tako dalje, kojim ste tražili pismeni izveštaj o tome da li RDB raspolaže zapisu pismenom ili tonskim ili o kakvim drugim dokazom o tome da je neko iz komande NATO ili zemalja NATO alijanse prethodno obavestio nekog od rukovodilaca u našoj zemlji ili rukovodilaca Radiotelevizije Srbije da će zgrada Radiotelevizije biti bombardovana. U tom smislu izveštavamo vas da RDB ne raspolaže gore navedenim dokazima itd. Mislim i ovo možete da uvdete kao dokazni predmet a ne morate i to uvesti, jer svakome je jasno, čak je i NATO demantovao to...

MEJ:

            U redu, u redu. Nema potrebe da držite govor u ovom trenutku. Vaš dokument može se uvrstiti u spis. U redu taj dokument ćemo  uzeti kao dokazni materijal. Molim da se dokumentu doda dokazni broj.

KVON:

            Pre pauze želeo bih uputiti nekoliko pitanja optužbi pa ćete onda vi moći razmotriti tokom pauze. Prvo ovo se ...tiče dokaznog predmeta. Prvo dokazni predmet 147 tačka 3, to je članak iz "Politike" od 31.jula 1997.god. Prema izjavama ovog svedoka u tom članku gospodin Tanić se imenuje kao pregovarač, spominje se kao pregovarač. Isto tako čini se da na srpskoj verziji ovog dokaznog predmeta stoji ime ovog svedoka na nekoliko mesta ali ja to nisam mogao naći u engleskom prevodu. Čak niti u redigiranoj verziji. To je dakle moje prvo pitanje, i drugo pitanje je dokazni predmet optužbe 148 završna verzija dokumenta koja se zove zajedničke preporuke o kosovskom konfliktu. Prema izjavi ovog svedoka ne dostaje zadnja strana ovog dokumenta. Tu zadnju stranu svedoku je pokazao jedan od istražitelja. Pa bih vas molio da se ta zadnja strana označi i dostavi Veću. I moje završo pitanje pismo gospodina Perišića koje je spominjao ovaj svedok. Svedok je rekao da je ovo fotokopija pisma. Želeo bi znati da li je stav optužbe isti u vezi s tim. A dakle želim čuti vaše odgovore kasnije.

TUŽBA:

            Hvala, ja ću se time pozabaviti tokom pauze. Međutim jedno pitanje. Mislim da svedok nije dobio prilikku da odgovori na tvrdnju u vezi sa ovim zadnjim dokaznim predmetom koji je sada ušao na spis. Mi nismo čuli njegov odgovor na te tvrdnje.

MEJ:

            Ja mislim da bi od njega mogli dobiti samo komentar ako ga želite o tome pitati možete. Da prvo da dobijemo dokazni broj za ovaj dokument

SEKRETAR:

            Pismo od ministarstva unutrašnjih poslova dobiće broj D12.

MEJ:

            U redu idemo na pauzu od 20 minuta kada se vratimo nastaviće se unakrsno ispitivanje amikusa. Molim ustanite.

 

Pauza

 

AMIKUS:

            Da li ste i kada i gde osušivani?

ODGOVOR:

            Ja prvo nemam potrebe da odgovorim na to pitanje, a drugo izjašnjavam se kao osoba koja se ne nalazi ni u jednoj evidenciji legalnoj evidenciji osuđivanih lica.

ROBERTSON:

            Gospodine Taniću, morate odgovoriti na ovo pitanje.

ODGOVOR:

            To pitanje očigledno može da tereti mene, zašto bi morao da odgovorim ako se ne nalazim ni u kakvoj evidenciji osuđivanih lica.

ROBINSON:

            Na veću je da odluči o tome kakvu težinu treba pridati vašem odgovoru. Međutim, od vas se sada traži odgovor, ako ne odgovorite veće će takođe proceniti i tu činjenicu.

 

 

 

ODGOVOR:

            Dobro, nije problem, bila je pre 26 godina manja osuda ne za pljačku i ona je posle 5 godina, po našem zakonu izbrisana zato što je reč o manjim problemima tada sam ja imao svega 19 godina ali nije pljačka u pitanju.

ROBINSON:

            Možete li raspravnom veću kazati za koja ste krivična dela osuđeni.

ODGOVOR:

            Moram da kažem bez ikakvog izmotavanja da ne mogu, jer se vi više i ne sećam zaista.

MIKUS:

            Dobro, imam još neka druga pitanja za vas. Kad ste započeli pisati vašu knjigu o Kosovu.

ODGOVOR:

            U leto 1999 godine, kasno leto, rana jesen. Kasno leto u stvari.

PITANjE:

            Da li je knjiga objavljena ili završena?

ODGOVOR:

            Knjiga je u fazi završavanja, objavljeni su samo neki intervjui, jedan članak iz te knjige ali intervju je objavljen kao deo iz te knjige.

PITANjE:

            Kada je Britanska obaveštajna služba stupila u kontakt sa vama u vezi s vašom knjigom.

ODGOVOR:

            Britanska obaveštajna služba nikad nije stupila u kontakt sa mnom u vezi sa knjigom nego u vezi sa otkrivanjem žrtava srpskih na Kosovu.

PITANjE:

            Da li je Britanska obaveštajna služba vama platila novcem koji su išli u vaš Fond sredstava za pisanje ove knjige.

ODGOVOR:

            Ona je dala sumu koja je trebala da pokrije otprilike 50 posto troškova istraživanja, jer oko te knjige je bilo dosta istraživanja.

PITANjE:

            Pod kakvim okolnostima je došlo do toga da vam Britanska obaveštajna služba plaća troškove za tu knjigu.

ODGOVOR:

            Zato što je jedan od predmeta te knjige bilo istraživanje srpskih žrtava na Kosovu i dostavljanje podataka u tome između ostalog i Međunarodnom tribunalu u Hagu, a Milošević i njegovi ljudi su to odbijali da to učine.

PITANjE:

            Da li ste vi u vašoj političkoj stranci ili bilo kojoj drugoj agenciji ili instituciji obelodanili interes britanske obaveštajne službe za vašu knjigu.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Kome tačno.

ODGOVOR.

            Službi državne bezbednosti Srbije.

PITANjE:

            Novac koji ste dobili rečeno je da se radi o svoti od 3000 eura, da li je to tačno?

ODGOVOR:

            Ne, ne ja sam rekao oko 5000 eura u dva navrata.

PITANjE:

            Na koji način vam je taj novac plaćen u gotovini ili na neki bankovni račun.

ODGOVOR:

            U gotovini, bez ikakve evidencije,  ja to nisam morao ni da pomenem na ovom sudu nema nikakve evidencije nikakav bankovni račun u gotovini i to je za 50 posto troškova istraživanja pošto sam drugih 50 posto trškova ja pokrivao.

PITANjE:

            Rekli ste nam da ste uspešni biznismen, da imate neke kompanije. Zašto vam je onda trebao novac Britanske obaveštajne službe. Iznos od 5000 eura.

ODGOVOR:

            Ja nisam biznismen nego proizvođač robe odnosno industrijalac manjeg ranga, 9 godina sam trošio svoj novac za politiku a zbog troškova rata i raznih problema koji su bili pravljeni i meni i mojoj porodici nisam mogao da finansiram sve svoje aktivnosti i zato sam se obratio za pomoć imajući u vidu da je reč od opšteg nacionalnog interesa i prijavio sam toj službi državne bezbednosti Srbije tako da nije bilo nikakvih tajni.

PITANjE:

            Da li je državna bezbednost Srbije vama dala odobrenje za pisanje te knjige uz pomoć novca britanske obaveštajne službe.

ODGOVOR:

            Da, jeste još su počeli da prikupljaju dokumentaciju o srpskim žrtvama koja je bila razasuta po raznim kutijama i kamionima, u skladištima ne kamionima.

PITANjE:

             Prošle nedelje ste nam rekli da se knjiga bavi žrtvama na Kosovu da li su to bile isključivo srpske žrtve ili takođe i albanske žrtve?

ODGOVOR:

            Osnovna teza te knjige je da je gospodin Milošević izazvao rat u kome su stradali i albanci i srbi s obzirom da su albanske žrtve manje više bile poznate. Knjiga je pošla od premise srpskih žrtava ali samo kao naravno jedan deo svega toga.

PITANjE.

            Da li je Britanska obaveštajna služba vama rekla kakav je njihov interes u tome da vi napišete i objavite tu knjigu.

ODGOVOR:

            Jeste njihov interes je bio dvostruk jedan je bio da se obezbedi preko neformalnih kanala bilo kakva evidencija o srpskim žrtvama koje je u to doba gospodin Milošević nije dao. A drugi interes je bio da se pojavi jedna izbalansirana slika o tome šta se zbilja desilo 1998 i 1999 u toj nesreći svih nas.

PITANjE:

            Da li ste vi od njih tražili novac ili su vam oni predložili da vam plate taj novac.

ODGOVOR:

            Ja sam se obratio njima rekavši da neću moći finansirati sve troškove istraživanja i da ako su raspoloženi 50 posto troškova da pokriju, da bi bio jako zadovoljan s obzirom da ih znam dugo, a znao sam da je predmet od opšteg interesa tako da sam se ja obratio njima.

PITANjE:

            Iz onoga što vi kažete da li taj zajednički interes činjenica da će knjiga biti protiv gospodina Miloševića.

ODGOVOR:

            Ne, britanska strana kao ja imala je interes da se pojavi tačna slika ili što je moguće tačnija slika o onome šta se dešavalo na Kosovu, nije se spominjao nikakv specifični interes protiv Miloševića. Tada je protiv njega već bila podignuta haška optužnica prema tome, bilo je jasno da postoji druge evidencije osim toga.

PITANjE:

            Da li se onda može reći da ste i vi i oni shvatili da će ta knjiga biti antimiloševićevska.

 

ODGOVOR:

            Ta knjiga je trebala da bude istinita. Da li i koliko je moguće istinita da li je to antimiloševićevski ili ne istina to je druga stvar. Knjiga se nije bavila antimiloševićevskim stavovima nego utvrđivanjem što je moguće tačnije činjeničnog stanja.

PITANjE:

            Da li su neke druge obaveštajne službe vama dale neki drugi novac.

ODGOVOR:

            Ne, dok nisam napustio zemlju, tek kad sam napustio zemlju ali to je onda sasvim privatna stvar i to ne novac, i kad sam napustio zemlju nije bio novac u pitanju nego pomoć oko stana za kratko vreme.

PITANjE.

            Je li vam bio potreban novac za život kada ste napustili Srbiju.

ODGOVOR:

            Kratko vreme da, pošto sam morao da napustim Srbiju u velikoj žurbi i tamo je ostalo puno mojih nenaplaćenih potraživanja, oko 200 do 300 hiljada DEM ili oko 150 hiljada eura mojih potraživanja koja nisu naplaćena.

PITANjE:

            Jeste li vi osobno izbegli plaćanje nekih računa kada ste napustili Srbiju.

ODGOVOR:

            Ne, ja prosto nisam imo račun u inostranstvu tako da nije imo ko da uplati na račun u inostranstvu osim naravno računa firme ali privatne stvari i firma ne mogu se mešati, osim toga i firma moja je već dve godine bila u zamrznutom stanju.

PITANjE:

            Jeste li vi namirili sva potraživanja koja ste vi dugovali u času kada ste napustili Srbiju.

ODGOVOR:

            Ne zato što su moja potraživanja 10 puta, moji dugovi 10 puta veći od potraživanja 10 puta i dok ne naplatim moja potraživanja ne mogu naravno da namirim ni moje mnogo manje dugove. Ali niko me zbog tih dugova ne tereti niti me juri, 10 puta su manji od potraživanja mojih.

PITANjE:

            Od kako ste napustili Jugoslaviju rekli ste da ste dobijali neku manju pomoć od drugih obaveštajnih službi dok se niste smestili. Pa bih vas sada hteo postaviti neka pitanja. U vezi sa okolnostima u kojim živite nemojte davati nikakve pojedinosti u vezi s vama za javnost razumete.

ODGOVOR:

            Moram da kažem da ne razumem šta mi kažete.

PITANjE.

            Da li vam je omogućeno da živite u nekoj novoj stranoj zemlji.

ODGOVOR:

            Ne, do sada ne. Da li će biti ili neće biti ja to ne znam.

PITANjE:

            Drugim rečima vi sada tražite azil u nekoj stranoj zemlji, inostranstvu, jeli to tačno?

ODGOVOR:

            Pa to biste trebali videti sa tužilaštvom haškog tribunala ja formalno nisam tražio azil, pošto mogu i bez azila da živim napolju. Možda ću ga zatražiti a zbilja nisam se bavio pitanjem moje budućnosti detaljno.

PITANjE:

            Jel tačno da ćete dobiti novi identitet u inostranstvu. Ne bi želeo da dajete detalje, želeo bi samo znati jeli ta činjenica tačna ili nije?

 

ODGOVOR:

            To je apsolutno ne tačno novom identitetu u inostranstvu nikada nisakim nisam razgovarao niti bi ga prihvatio nemam razloga da tražim nov identitet. Jedno je zaštita, drugo je novi identitet.

AMIKUS:

            Hvala, nemam više pitanja.

TUŽBA:

            Časni sude, želite li da odgovorim na pitanja koja mi je postavio sudija Kvon pre nego što pređem na dodatna pitanja?

MEJ:

            Kada god vi smatrate da vam to odgovara.

TUŽBA:

            Mislim da bi se mogao pozabaviti trećim od tih pitanja koja će uvesti moje dodatno ispitivanje. Postavljeno je pitanje u vezi sa dokumentom 147 tačka 3. u vezi sa činjenicom da u dokumentu od 31.7.1997.g. kako se čini to je neke reference na ćirilici vezane za ovog svedoka što se ne vidi u engleskoj verziji tog teksta, u engleskom prevodu. Koliko ja vidim primerak koji je poslat na prevod u datom času je poslat u redigiranoj verziji. Dakle, izbrisano je ime jer je reč o zaštićenom svedoku, dakle, tada je bio zaštićen pa je njegovo ime izbrisano. Dakle, dokument 147 tačka 3. je odnosno prevod, engleska verzija. Ne, nema ime svedoka, a sastavljen je tekst tako da bi ima smisla nezavisno od toga što ime ne stoji. Koliko je meni poznato mi smo tražili ponovo prevod dokumenta u neredigiranoj verziji. Ako bi to bilo korisno mogli bismo sada staviti na grafoskop dokument pa bi naši simultani prevodioci mogli prevesti ono što nedostaje.

KVON:

            Da, molim vas.

TUŽBA:

            Oprostite jeste li hteli reći da ga stavimo na grafoskop.

KVON:

            Da. Sudeći po drugim prevodima, na njima stoji da su neki delovi izbačeni, ali u ovom prevodu ne.

TUŽBA:

            Tačno. Imamo dve stranice. Prvu stranicu stavljamo na grafoskop. Dakle, ono što je podvučeno je izbačeno kada je tekst poslat na prevod pa bi zamolio simultane prevodioce da pročitaju ovaj dokazni predmet onako kako ga sada vidimo na grafoskopu.

Izvolite.

TUŽBA:

            Da, ja nisam u mogućnosti da pročitam ovaj tekst na ćirilici, možda bismo ga mogli pokazati svedoku pa bi ga svedok mogao pročitati. Da li bi svedok bio spreman pročitati taj tekst?

TANIĆ:

            Da nema problema.

TUŽBA:

            U redu, svedoče. Zamolio bih vas u tom slučaju da nam pročitate ispod naslova ono gde se čini da se spominje, možete li nam pročitati ono što stoji ispod naslova na ćirilici? Na glas tako da bi simultani prevodioci mogli prevesti, dakle, ispod onog velikog naslova.

TANIĆ:

            Pod naslov glasi za razliku od prethodne vlasti predvođene sa Ali Berišom, Socijaldemokrate Albanije nisu opterećene virusom nacionalizma, veli dr Predrag Simić. Socijaldemokrate i Demokratska alijansa Albanije okrenuti su ka evropskim integracijama i istremljenjima nove evropske levice, mišljenje je Ratomira Tanića. Nakon signala iz Tirane političari albanskih partija na Kosovu počeli da preispituju svoje stavove. To je podnaslov. Da li želite dalje da čitam?

TUŽBA:

            Sada bih vas molio da pročitate ono što je podvučeno u ovom prvom stubcu imamo tri stubca u ovom tekstu. U prvom je jedna rečenica podvučena, možete li nam celu rečenicu pročitati molim?

TANIĆ:

            Pa cela rečenica je jako dugačka. Ona glasi ovako. O tome kakvi su odnosi do sada bili između SRJ i Srbije sa susednom Albanijom ali o njihovom mogućem poboljšanju posle pomenute izjave kao i njenih reperkusija na stavove lidera političkih partija Albanaca na Kosmetu, razgovarali smo sa doktorom Predragom Simićem, direktorom instituta za međunarodnu politiku i privredu i Ratomirom Tanićem, savetnikom za međunarodne odnose u Novoj demokratiji, stručnjacima koji su učestvovali u dosadašnjim razgovorima za rešavanje srpsko albanskog problema na Kosmetu.

TUŽBA:

            Hvala. I u onome što je dalje podvučeno je vaše ime, vidite li svoje ime kao podvučenu reč?

TANIĆ:

            Da, da.

TUŽBA:

            Osim ako raspravno veće ne želi da se celi tekst pročita mogu vam samo dodati da ćete sutra imati na raspolaganju prevod u potpunoj verziji. Hvala vam lepo.

            Drugi dokument o kojem je bilo reči o kojem je postavljeno pitanje od strane raspravnog veća, je dokument 148 koji je zabeležen kao prilog izjavi ovog svedoka pod oznakom Tdž5. Tdž5 je dokument za koji se kaže da mu nedostaje jedna stranica zapravo Tdž6 u izjavi je dokument koji sadrži prvih pet stranica Tdž5 i dodatne stranice. Dakle, nastavak stranice 5 i zadnju stranicu to nije zavedeeno kao dokazni predmet. Mi imamo ovde dodatne primerke dokaze Tdž6 pa bih molio da se tim dokumentom zameni dokument Tdž5. Ili molio bih da se da novi broj dokaznog predmeta.

KVON:

            I isto tako imamo nešto što je redigirano na naslovnoj stranici, neki delovi su izbačeni.

TUŽBA:

            Pardon, da, na originalu koji je dat sekretarijatu vidimo da nije ništa izbačeno ali ja imam ovde redigiranu verziju časni sude, ali mislim da original koji je zaveden kao dokazni predmet neredigiran.

SEKRETARIJAT:

            To će biti dokazni predmet 148a.

TUŽBA:

            A sada u dodatnom ispitivanju predlažem da se pozabavim trećom tačkom od onih koje je gospodin sudija pokrenuo ako mi dopuštate time ću se pozabaviti za vreme postavljanja dodatnih pitanja.

            Gospodine Taniću za vreme kontra ispitivanja, postavljana su vam pitanja u vezi s tim da nikada niste bili u poziciji da steknete uvid u stvari o kojima ste svedočili. Između ostalog, vi ste odgovorili da ste svedočili samo o onome za šta imate dokaze iz nezavisnih izvora, jeli to tačno?

TANIĆ:

            Tačno. Nisam uopšte izneo svoje ukupno znanje, jer ukupno znanje ne mogu dokazati.

TUŽBA:

            Da, gospodine, posebno u vezi sa razgovorima koje spominjete kako u pismenoj izjavi tako u vašem svedočenju sa Momčilom Perišićem i otome da vi govorite da su ti razgovori vođeni kada ste pripremali svoju knjigu. Mislim da ste rekli da vam je on pokazao pismo koje je bilo napisano u proleće 98.g.koje bi bilo poslato optuženom Miloševiću da bi gospodin Perišić još uvek bio na čelu Generalštaba Vojske Jugoslavije. To je na 19.stranici vaše izjave. Sećate se da ste svedočili o tome?

TANIĆ:

            Da.

TUŽBA:

            U tom pismu tvrdi se da je gospodin Perišić naveo nekih 6 tačaka koje je naveo kao neke negativne činjenice, i žaleći se da se gospodin Perišić izbacuje iz komandnog lanca Vojske Jugoslavije, jeli se sećate toga?

TANIĆ:

            Da.

TUŽBA:

            Časni sude, sama knjiga nije zavedena ovde kao dokazni predmet, ja ovde imam primerak nje, koliko mi je poznato i optuženi ima primerak knjige, ne znam jeli on vratio tu knjigu. Međutim imam i za stranice 160 koji je zaveden ovde kao dokaz 150. Pa bi sada hteo postaviti neka pitanja u vezi s tim. Pre svega, gospodine, molim vas ako me hoćete pogledati pokazaću vam knjigu čiji je autor gospodin Lukić i gospodin Simić prevedena je knjiga kao požar i poplava, vatre i potop. Da li vam je poznata ta knjiga?

TANIĆ:

            Ne, ja sam tu knjigu video pre tri, četiri dana kada sam i upoznat sa fotokopijom pisma Perišića identično sa onom koju sam ja znao od pre nekoliko godina.

TUŽBA:

            U redu mogu li dobiti pomoć srpskog poslužitelja hteo bi pokazati samo jednu stranicu iz knjige na kojoj se vidi datum objavljivanja. Molim vas da to pokažete svedoku. Pokazujem vam samo jednu stranicu iz knjige na kojoj se vidi imena autora gore zatim naslov u sredini, i adresa i datum objavljivanja. Da li nam možete reći šta je to?

ODGOVOR:

            Pa naslovna stranica knjige Filip Višnjić je izdavačko preduzeće, Beograd, 2001 Pero Simić, Dejan Lukić, to su autori i Vatra i potok naslov knjige.

TUŽBA:

            Hvala, imam jedan primerak naslovne stranice ne znam da li je to zabeležno kao deo dokaza ... 150, ako jeste u redu. Hvala.

            A sada gospodine hteo bi da pogledamo stranicu 160 gospodine, sudski poslužitelju molim vas za pomoć. Na stranici 160 pod naslovom dodatak 2 naći ćete jedno pismo od 23.07.98.g., koje potiče od Momčila Perišića upućeno tadašnjem predsedniku Slobodanu Miloševiću, predsedniku Savezne Republike Jugoslavije. Je li reč o pismu na koje ste se vi osvrnuli, odnosno koje ste spomenuli u svom svedočenju. Je li reč o pismu koje je vama pokazano.

ODGOVOR:

            Da, i to znam zato što mi pismo nije samo pokazano nego gospodin Perišić i ja smo veoma dugo diskutovali o navodima tog pisma razmenjivali prosto mišljenja neka i znači nije mi pismo pokazano nego je bilo predmet jedne od diskusije između mene i gospodina Perišića.

TUŽBA:

            Datum ovog pisma je 28.7.98.g., ako sudimo po datumu objavljivanja kao dodatka 2 u ovoj knjizi. Možete li nam reći kada ste otprilike prvi put videli to pismo kada ste o njemu razgovarali s gospodinom Perišićem.

ODGOVOR:

            Ja sam znao za postojanje tog pisma i ranije. Međutim, pismo sam fizički prvi put video u leto 1999 inače ja sam znao da to pismo postoji odmah pošto je bilo napisano. Ali ga nisam tada video, video sam ga u leto 1999.g.

 

 

TUŽBA:

            Je li tačno da ste dali izjavu predstavnicima Međunarodnog tribunala između 21.6.99 i 19.07.2000.g.

ODGOVOR:

            Da.

TUŽBA:

            Već smo videli sudeći po datumu objavljivanja da ovo pismo nije objavljeno pre 2001.g. Je li to tačno.

ODGOVOR:

            Da, apsolutno.

TUŽBA:

            Drugo, u vašoj izjavi gospodine u engleskoj verziji na stranicama 30 do 32 kao i u vašoj izjavi kažete da ste prenosili informacije optuženom o Miloševiću neposredno pre početka bombardovanja i nakon početka bombardovanja i spominjete dve tajne ponude za sporazum i spominjete Zorana Lilića. Molim vas pogledajte 166 stranicu ove iste knjige. To je 4 dodatak.Prilog 4. Da li prepoznajete dokumenat koji stoji u dodatku broj 4.

ODGOVOR:

            Prepoznajem ga, ali prepoznajem ga u smislu političke sadržine tog dokumenta inače ga nisam video do pre neki dan, premda sam znao da postoji, ali prepoznajem njegovu sadržinu.

MEJ:

            Koji je to dokument, o čemu se tu radi.

ODGOVOR:

            Pa to je dokument koji potvrđuje da je već krajem aprila početkom maja postojala mogućnost da se bez narušavanja vitalnih interesa Srbije i Jugoslavije okonča rat sa NATO paktom i zaustave dalja stradanja našeg naroda.

TUŽBA:

            Koji datum stoji na dokumentu.

ODGOVOR:

            5. maj 1999.g.

TUŽBA:

            Ko ga je napisao, ko je autor dokumenta.

ODGOVOR:

            Gospodin Zoran Lilić, njegov potpis mi je poznat, gospodina Zorana Lilića, ne znam ali znam od gospodina Vuka Draškovića da je više puta razgovarao sa gospodinom Lilićem o mirovnim ponudama.

TUŽBA:

            Kome je upućeno objavljeno pismo.

ODGOVOR:

            Pa gospodinu Miloševiću.

TUŽBA:

            Možda ste ovo već rekli, ali želeo bi znati kada ste vi lično prvi put videli ovo pismo.

ODGOVOR:

            Kao što sam rekao pre neki dan.

TUŽBA:

            Vi ste spominjali sličan sadržaj u svojoj izjavi Međunarodnom tribunalu pre nego što ste videli ovo pismo tako kako je objavljeno. Je li to tačno.

ODGOVOR:

            Da, apsolutno.

TUŽBA:

            Časni sude ja imam primerke ovog priloga koji bi mogao biti zaveden kao dokazni predmet u ovom slučaju. Svedok je prepoznao dokument dao je izjavu u vezi s njim budući da nemamo dodatne primerke knjige mislim da bi mogao ponuditi na usvajanje kako originalne kopije dodatka 4 tako i engleski prevod.

MEJ:

            Molim vas dajte broj predmeta.

SEKRETARIJAT:

            Broj 152 dokaza optužbe.

KVON:

            Gospodine Renevelde, jesam li dobro shvatio da ovaj svedok ne zna je li prilog broj 2  fotokopija ili ne.

TUŽBA:

            Nisam postavio to pitanje svedoku ali koliko ja znam gospodine Kvon dokazni predmet 2 je fotokopija. Oprostite samo čas da proverim.

KVON:

            Da vas pitam na stranici 160 imamo datum 23.7.98.g. to je u prvom delu pisma. Vidite.

TUŽBA:

            Da, gospodine sudija.

KVON:

            Na toj 64 stranici imamo ponovo datum 23.7.98.g.

TUŽBA:

            Tako je.

KVON:

            Po meni sama pisma izgledaju različito. Da li biste, molim, mogli ovo pojasniti. Posebno broj 7 je drugačiji, 9 drugačije.

TUŽBA:

            Časni sude, oprostite ja se nisam usredsredio na taj detalj pre ove male pauze koje smo imali, ako mi dopuštate morao bih proveriti, ali reč je o fotokopiji ili naprosto o kopiji, morao bi to proveriti pa ću vam nakon toga odgovoriti.

KVON:

            U redu.

TUŽBA:

            Gospodine Taniću, za vreme kontraispitivanja optuženi je pokazao jedan dokumenat koji navodno ukazuje da ste vi bili simpatizer Nove demokratije. Da li se sećate da vam je pokazan taj dokument.

ODGOVOR:

            Da, kako da ne.

TUŽBA:

            Nakon toga vam je optuženi sugerisao da vi niste bili član te partije ili da niste imali nikakvu posebnu funkciju unutar nje. Sećate li se toga  ispitivanja.

ODGOVOR:

            Da, sećam se.

TUŽBA:

            Gospodine, je li vam poznata Betermanova fondacija?

ODGOVOR:

            Da, jeste, izvinite što se mešam, ja mogu odmah da ponudim pismene dokaze da sam ja bio savetnik predsednika Nove demokratije, koje čak ni tužilaštvo nema. Jer, ja tužilaštvu nisam smatrao da je potrebno da dostavljam sve o meni. Ja se zaista izvinjavam. Ali postoje direktni dokazi. Prosto nisam znao da treba tužilaštvu da dokazujem ono što ceo Beograd zna. Izvinjavam se za upadicu.

TUŽBA:

            Nema potrebe, ja ću vam pokazati sada neke dokumente, molim vas možete li nam reći što je i čime se bavi ta Betermanova fondacija, reč je o kakvom tipu organizacije.

 

ODGOVOR:

            U pitanju je ono što zovemo ENDžI znači, u pitanju je jaka ENDžI organizacija koja se bavi istraživanjima mirovnih rešenja u različitim delovima sveta. Povezana je sa nemačkom vladom a direktor istraživačkog projekta je gospodin Jozef Janin koji je savetnik nemačke vlade i savetnik Evropske unije, barem je u to doba bio.

TUŽBA:

            Jeste li vi ikada bili u prilici da prisustvujete bilo kojoj konferenciji te nevladine organizacije u svojstvu predstavnika Nove demokratije.

ODGOVOR:

            Da nekoliko puta u svojstvu predstavnika vladajuće koalicije a i pisao sam nešto za tu fondaciju.

TUŽBA:

            Gospodine, jeste li prisustvovali konferenciji  fondacije u septembru 96. na Rodosu.

ODGOVOR:

            Da, tada sam prvi doneo i orginal kopiju sporazuma Milošević  - Holbruk napolje koja mi je bila data od strane vladajućih organa Srbije.

PITANjE.

            Jeste li nakon toga prisustvovali bilo kojem drugom skupu koji je organizovala ta Fondacija.

ODGOVOR:

            Da, još na nekoliko skupova na kojima su bili i predstavnici u dve okolnosti predstavnici Socijalističke partije Srbije.

PITANjE:

            Časni sude, imam niz dokumenata koje bi želeo pokazati svedoku. Imam i originale i kopije pre svega, da bismo uštedeli na vremenu možda bi bilo najbolje da ih sve predam odjednom da to ne činimo primerak po primerak odnosno komad po komad.

MEJ:

            U redu.

TUŽBA:

            Ovo su prvo originali za sekretarijat, gospodine poslužitelju.

            Ja ću se njima pozabaviti onim redosledom kojim se sada predaju. Možda će biti zgodnije da damo broj čitavom tom skupu dokumenata.

SEKRETARIJAT:

            To će biti dokazni predmet optužbe 153.

TUŽBA:

            Gospodine svedoče, prvo ću vam pokazati jedan dokument, prvi dokument koji je zapravo lista učesnika čiji je naslov "Albansko pitanje na Balkanu" na konferenciji za Rodosu od 5. do 6. septembra. Vidite li taj dokument?

            Pogledajte sada samo prvu stranu.

            Gospodine Taniću, moje pitanje je: vidite li ovu stranicu koju vam sada pokazujem. Dakle, lista učesnika na Konferenciji o albanskom pitanju na Balkanu koja je održana od 5. do 6. septembra 1996.

            Nisam čuo odgovor.

TANIĆ:

            Da, da, vidim.

TUŽBA:

            Hvala. Pogledajte sada drugu stranicu koja sledi iza toga. Ponovo imamo popis učesnika te konferencije, a pod brojem K0224112 na drugoj stranici vidimo i vaše ime, četvrto odozdo. Vidite li to?

TANIĆ:

            Da, da.

 

TUŽBA:

            Vi se tu prikazujete kao savetnik sekretaru i predsedniku za međunarodne odnose Nove demokratije u Beogradu. Da li je to bilo u svojstvu u kojem ste nastupali na toj konferenciji?

TANIĆ:

            Da, a mogu priložiti odmah i moju dokumentaciju posle, partijske iskaznice, odnosno partijska radna kartica.

TUŽBA:

            Ne tražim od vas to. Moje pitanje je jednostavno. Prepoznajete li vaše ime i vaše svojstvo, odnosno funkciju u kojoj ste nastupali na toj konferenciji. Da li vaše klimanje glavom znači da?

TANIĆ:

            Da, da, apsolutno.

TUŽBA:

            Vrlo kratko, pogledajte ovaj drugi dokument - lista učesnika u Minhenu 21, 22. januara 1997. Radi se o istoj organizaciji. Na naslovnoj stranici, treće ime odozdo, je li vaše ime? Dakle, je li to vaše ime i vaša funkcija, odnosno veza sa Novom demokratijom u Beogradu?

TANIĆ:

            Prosto ne vidim stranicu, izvinjavam se. O kom je dokumentu, sledeće na Rodosu ili?

TUŽBA:

            Možda nisu poređani po redu.

TANIĆ:

            U pravu ste, da, da tako je, sada vidim.

TUŽBA:

            Sledeći dokument, naslov je ponovo - popis učesnika "Strategije i opcije za Kosovo" u Atini, 4. i 5. juni 1997. Vaše ime se pojavljuje treće, odnosno četvrto odozdo na toj stranici i ponovo vaša veza sa Novom demokratijom u Beogradu. Je li tako?

TANIĆ:

            Da, da, apsolutno.

TUŽBA:

            Sledeći dokument, ponovo lista učesnika "Strategije i opcije za Kosovo", datum konferencije 7-10. septembra 1997. Vaše ime, Nova demokratija, Beograd. Ime se pojavljuje četvrto odozdo?

TANIĆ:

            Da, da, apsolutno.

TUŽBA:

            Idemo brzo, preći sve ove dokumente. Sledeći je ponovo jedan popis učesnika - Strategije i opcije za Kosovo", konferencija je održana u aprilu 1998, od 20. do 21. Vaše ime se pojavljuje nakon dve stranice i čini mi se da je šesto odozdo. Ponovo spominje Nova demokratija.

TANIĆ:

            Da, da, vidim, nikakvih problema.

TUŽBA:

            Krizno žarište, sigurnosni rizici, konferencija u septembru 1998, od 7. do 9. Vaše ime se pojavljuje ponovo na drugoj stranici, drugo odozdo, Nova demokratija, Beograd. Je li tačno?

TANIĆ:

            Da, da, tačno je.

TUŽBA:

            Sećate li se gospodine jedne konferencije za štampu održane 15. septembra 1994, gde se vi u komunikeju za štampu opisujete kao savetnik predsednika Nove demokratije i kao osoba zadužena za međunarodna pitanja?

 

TANIĆ:

            Da, da, naravno.

TUŽBA:

            Sad bih vam pokazao, oprostite samo trenutak. Časni sude, imam kopije obaveštenja za štampu datiranog 16. septembar 1994. Oba teksta su na ćirilici, to pokazuje izvor teksta i zatim na drugoj stranici je kopija članka koji sam spomenuo. A na trećoj stranici engleski prevod tog članka, što bih sada predložio kao sledeći dokaz. Da li ovo možete prepoznati kao fotokopiju dokumenta koji je nekakvo obaveštenje za štampu, članak u "Politici" objavljen 16. septembra 1994?

TANIĆ:

            Da, to je "Politika", zvanično glasilo države, Republike Srbije koje podleže cenzuri. Znači, tamo se mogu objaviti samo podaci koji su tačni i prepoznajem obaveštenje.

TUŽBA:

            Nema potrebe za dodatnim informacijama, samo mi odgovorite na pitanje: da li to prepoznajete kao dokument koji sam ja tako opisao i tako mi odgovorite. A sada ću vas uputiti na zadnju četvrtinu te stranice. Izgleda da je tu jedan članak. Naslov je "Nova demokratija, konferencija za štampu". Vidite li taj članak? U donjem desnom uglu ove stranice?

TANIĆ:

            Da.

TUŽBA:

            Okrenite stranicu pa ćete videti uvećanu kopiju tog članka.

TANIĆ:

            Da, da, vidim.

TUŽBA:

            Da li se ovde opisujete kao osoba koja je nedavno dala ostavku na mesto zamenika predsednika i koja je napustila Građanski savez Srbije i postala član Nove demokratije?

TANIĆ:

            Da.

TUŽBA:

            Da li se nadalje u tom članku opisuje šta bi vaša pozicija bila, odnosno položaj u odnosu na Novu demokratiju. Da li se nešto u tom smislu objavljuje u ovom članku? Pogledajte prvi pasus.

TANIĆ:

            Da, da, pogledao sam. I ceo članak. Objavljuje se.

TUŽBA:

            Dobro. Šta se kaže u članku, koji će biti vaš posao i šta vi nameravate učiniti u skladu sa ovim obaveštenjem partije?

TANIĆ:

            Referira se da će moj posao biti savetnika predsednika Nove demokratije za međunarodna pitanja i člana Izvršnog odbora stranke.

TUŽBA:

            Hvala. Još nekoliko pitanja, ako dozvolite.

            Vreme leti, pa ću vas zamoliti da na moja pitanja, oprostite pre nego nastavim, zaboravio sam zatražiti broj dokaznog predmeta.

SEKRETARIJAT:

            To će biti dokazni predmet optužbe 154.

TUŽBA:

            Hvala. Gospodine svedoče, kad god je moguće, molim vas, da vrlo kratko i jezgrovito odgovarate. Da li ste zadržali kontakt sa gospodinom Mihajlovićem otkad ste postali zaštićeni svedok tužilaštva?

TANIĆ:

            Da.

TUŽBA:

            Jeste li Mihajloviću ikada rekli da ćete svedočiti na ovom suđenju?

TANIĆ:

            Ne, ali smo razgovarali o problemima vezanim za ovo suđenje.

TUŽBA:

            Molim vas, ako je moguće, dajte mi odgovor da ili ne. Da li je brojka od manje od jednog miliona Albanaca na Kosovu ikada bila spominjana u parlamentu ili u krugovima u kojima ste se svi kretali, prema vašim saznanjima.

TANIĆ:

            Spominjana je u privatnim razgovorima funkcionera. U parlamentu, koliko znam, nije, ali nisam pratio toliko parlament. Izvinjavam se što ne mogu da odgovorim sa da ili ne.

TUŽBA:

            Znate li da li je ikada to diskutovano kao nečija službena politika?

TANIĆ:

            Ne, ni u jednom parlamentu nije diskutovan nikada problem Kosova. Ni na taj način, ni na način istraživanja drugih problema.

TUŽBA:

            Da li je vama ikada iko dao do znanja da ste možda kidnapovani od strane nekog drugog, a ne Srba?

SVEDOK:

            Ne, rezultati istrage su pokazali zavnično da su to bili Srbi.

TUŽBA:

            Jeste li zatražili kakav pravni lek u vezi sa ovim kidnapovanjem iz bilo kojeg izvora?

SVEDOK:

            Zatražio sam od ministra unutrašnjih poslova Mihajlovića i od šefova službe državne bezbednosti da se lica koja su izvršila kidnapovanje, pošto su identifikovani u zvaničnoj istrazi da se uhapse i optuže za ono što su uradili. Lično nisam preduzimao ništa zato što nemam uslova.

TUŽBA:

            Dakle vi ste tužili i tražili ste da se nešto po tom pitanju učini i to putem službenih kanala?

SVEDOK:

            Da, da zajedno sa imenima ljudi do kojih je došla istraga, koji su me kidnapovali i moju ženu i mučili i sve što sam upisao.

TUŽBA:

            Imam još samo nešto za kraj, jedno pitanje. Prethodni dokument koji je prdložen na usvajanje, a za koji ne postoji prevod, po mom shvatanju je dokument o kojem je bilo reči za vreme kontraispitivanja Miloševića poslednjeg dana. On je pokušao predložiti ovaj dokument na usvajanje, a možda bi sada bio pogodan trenutak da to uvedemo. Osim toga mislim da nemam više ništa u okviru dodatnog ispitivanja ovog svedoka i zahvaljujem.

SEKRETARIJAT:

            Ovo će biti dokazni predmet odbrane broj 12.

MEJ:

            Gospodine Taniću, sa ovim se završava vaše svedočenje pred tribunalom. Zahvaljujem  na vašem dolasku.

 

KVON:

            Oprostite, ja ipak imam nekoliko pitanja za svedoka. Pre nego što postavim svoja pitanja ja bih zamolio englesku verziju i izjave svedoka, jer sam primetio da brojevi stranica se međusobno ne podudaraju.

            Imam nekoliko pitanja za vas gospodine Taniću u  vezi sa vašom pisanom izjavom na stranici 10 engleske verzije, zadnji deo trećeg pasusa. Tu spominjete gospodina Miloševića koji je rekao da neće biti nikakvih pregovora, da će on dokazati da ima manje od jednog miliona Albanaca, da rat nije ništa i da će doći do etničkog čišćenja. Zanima me ova zadnja rečenica, odnosno ovaj zadnji izraz "etničko čišćenje". Da li su to reči koje je upotrebio gospodin Milošević?

SVEDOK:

            Jeste to su reči koje je upotrebio gospodin Milošević i još i druge reči, da ćemo ih izbaciti napolje, svi koji nisu, ne mogu ponoviti sve reči, jer prosto...

KVON:

            U drugim delovima vaše izjave kažete da je posredi vaš zaključak, odnosno vaše spekulacije. Pogledajmo sada stranicu, 23. pasus, ja sam zaključio kažete, da je Miloševićeva politika bila da se pobiju civili kosovski Albanci. Možda je reč o maloj razlici, ali mene zanima da li vi tvrdite da je gospodin Milošević rekao da se Albanci trebaju izbaciti?

SVEDOK:

            Tvrdim, ali sve ono što treba da dokažem, što se ne može dokazati, ja sam preuzeo na sebe lično, to je mislim bilo očito tokom mog svedočenja. Inače tvrdim da je gospodin Milošević to rekao i ranije je bilo takvih izjava u vezi Hrvatske i Slovenije.

KVON:

            Dobro, vratimo se na stranicu broj 10 molim vas. U idućem pasusu kažete da vas je gospodin Martin Luc zamolio da organizujete sastanak sa gospođom Mirom Marković i onda kažete da ste organizovali sastanak u proleće 97-me, u sredini tog pasusa. Mene zanima kako ste ga organizovali?

SVEDOK:

            Naknadnim pregledom dokumentacije ustanovio sam da je to bilo 1996, godinu dana ranije, u proleće 1996. Organizovao sam ga po osnovu toga što smo kao članovi vladajuće koalicije imali pravo na međusobno informisanje i razgovore. Gospodin Luc je zatražio pomoć u sastanku sa gospođom Marković, koja je uticajni politički funkcioner i onda je prosto taj sastanak bio organizovan preko zvaničnika ... komunikacije tri stranke vladajuće koalicije.

KVON:

            Dakle vaša stranka je organizovala sastanak, a ne vi lično.

SVEDOK:

            Ne, ja sam ga organizovao ali preko kanala komunikacije zvanične. Ja nisam bio prijatelj sa gospođom Marković.

KVON:

            U redu, stranica 11, treći pasus. Ukazali ste na neke razlike između dve vrste autonomija. Nakon zaključivanja sporazuma s Holbrukom, Milošević je trinaest puta slao srpske pregovarače na Kosovo da razgovaraju o autonomiji pokrajine, a ne autonomije kosovski Albanaca, postupivši tako potpuno protivno političkom rešenju, kraj citata. Koja je razlika između autonomije pokrajine i autonomije naroda?

SVEDOK:

            Razlika je u tome što autonomija naroda, u ovom slučaju Albanaca, obuhvata pravo na njihov specifičan nacionalno politički identitet unutar Srbije i Jugoslavije. Autonomija cele pokrajine pak podrazumeva da se recimo hiljadu pripadnika Roma ili sto Egipćana koji žive na Kosovu izjednače sa oko milion i dve stotine hiljada Albanaca. U tome je razlika i na toj razlici se uvek insistiralo u razgovorima. To je preciziranje, da li je autonomija Kosova ili je autonomija Albanaca.

KVON:

            Hvala. Stranica 12. U trećem pasusu kažete da vas je italijanski ambasador u Beogradu zamolio da prenesete gospodinu Miloševiću njegovu volju da pomogne u eliminisanju OVK-a. Zašto su Italijani odabrali vas da prenesete tu njihovu spremnost i u kom svojstvu ste vi kontaktirali sa njima?

SVEDOK:

            Iz dva razloga. Jedan je što sam ja imao lične dobre kontakte sa italijanskim političkim establišmentom i sa pomenutim gospodinom ambasadorom, a drugi razlog je taj što se moja stranka smatrala najliberalnijom unutar vladajuće koalicije i obično se poruke koje su išle u pripremi nekog liberalnijeg rešenja, obično su prvo išle preko naše stranke, a ja sam naravno kao savetnik predsednika bio prisutan tu.

KVON:

            Moje poslednje pitanje, stranica 25, treći pasus. Kažete da je Milošević znao da će doći do napada NATO-a ukoliko se nastavi sa etničkim čišćenjem kosovskih Albanaca ili drugim nasilnim operacijama na Kosovu. U leto 1998, o ovome su vas obavestili vaši kontakti sa Zapada. Šta ste pod tim mislili kada ste spomenuli Zapad?

SVEDOK:

            Italijanska, britanska, nemačka, diplomatije tih zemalja, ne obaveštajne službe, diplomatije tih zemalja u nameri da pošalju jedno upozorenje da se taj problem izbegne.

KVON:

            Hvala.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Mogu li, u vezi sa pitanjem gospodina Kvona, jedno pitanje? A podelio bih ga u dva-tri. Kakvo je to etničko čišćenje Albanaca i uopšte stradanje Albanaca bilo pre nego što je počeo rat?!

SVEDOK:

            Sa Albancima ili sa NATO-paktom?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pre nego što je  počela agresija NATO na Jugoslaviju, kakva su to bila masovna stradanja Albanaca?

SVEDOK:

            Na planini Čičavica, na kosovskoj strani Kopaonika, na Labu, šest nedelja nakon što su srpske snage regularno povratile Junik ili što je zapad ili međunarodna zajednica se složile, šest nedelja nakon toga nastavljeno je etničko čišćenje preko planine Čičavice, na kosovskom delu Kopaonika i Laba, to je samo jedan primer. I srpske žrtve su se takođe nastavile među policajcima i vojskom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vi mislite na događaje u Račku da je bilo nekakvo etničko čišćenje?

SVEDOK:

            Ne, ja sam naveo samo jedan primer navođenje drugih primera prosto oduzeo bih mnogo vremena, a ja bih želeo isto nešto da kažem kao što je gospodin sudija Mej rekao jutros da ću imati prilike da kažem par reči na kraju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pitam vas da li vi smatrate da je tzv. masakr, kako ga je nazvao Voker, u Račku bio to etničko čišćenje Albanca pre rata?

MEJ:

            Ne, ne, o ovome ćemo trebati pozabaviti se posebno. To ćemo tek trebati razmotriti. Imate li još kakvih pitanja, a koja su posledica pitanja sudije Kvona?

SLOBODAN  MILOŠEVIĆ:

            Koliko je to Albanaca , pre nego što je počela agresija NATO, poginulo na Kosovu od strane, kako vi kažete, snaga Srbije i Jugoslavije, koliko je to Albanaca uopšte poginulo na Kosovu pre nego što je počeo rat?

SVEDOK:

            Nije reč samo o pogibiji reč je i o proterivanju iz kuća, cepanju njihovih pasoša, i sve je to referisano i ovim pismima koja su pomenuta. Znači, nisu bila samo ubijanja, bila su i proterivanja iz kuća, cepanje pasoša i ličnih karata da bi se uništio identitet i slične stvari. Naravno, srpske snage nisu u potpunosti ispunjavale vaše želje, hvala Bogu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vi znate da je u to vreme, dakle, do samog početka rata bila prisutna verifikaciona misija OEBS-a na Kosovu?

SVEDOK:

            Pa vi ste njihove rezultate nazvali lažnim, ako ćete ih sada priznati nema problema.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja govorim o verifikacionoj misiji i njihovom prisustvu na Kosovu, pa kao što znate u njihovom izveštaju nema etničkog čišćenja i svega ovoga što vi tvrdite. Bilo je 1300 verifikatora.

SVEDOK:

            Koliko mi se čini i u njenim izveštajima i u vašim razgovorima, i sa Jeljcinom i sa drugim državnicima stalno su figurirali masakri, ne samo masakri nego i proterivanja, nisu uvek bila ubistva. Na planici Čićevica, kosovskom delu Kopaonika Lab i zbog toga je nakon povraćaja Junika to je bio onaj Triger što je izvezao gomilu izbeglica u Albaniju, albanskih izbeglica u Albaniju, u Crnu Goru, nisu svi bili poubijani srpske snage nisu izvršavale sva vaša naređenja, to njima služi na čast.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A  da li vi znate da su naprimer  svi ovi do sada strani političari govorili da je Račak bio taj okidač koji je povukao

MEJ:

            Ne, ne, nećemo nastaviti sa ovim. To je komentar koji ste vi često izneli i nemamo ništa od toga da ponovo slušamo.

            Sekretar želi načiniti ispravku u vezi sa dokaznim predlozima.

SEKRETAR:

            Da, pismo od Ministarstva unutrašnjih poslova, zapravo D-12, a obavest odnosno izjava Nove demokratije od 14. maja 2002. D-13.

MEJ:

            Hvala.

            Gospodine Taniću, naš postupak ne predviđa izjavu svedoka, ne dozvoljava izjavu svedoka, ako sam ja dobro shvatio postoje neki dokumenti koje bi ste vi želeli predati. Način na koji se to može učiniti je da to date tužiocu, sada možete s njim razgovarati, budući da se vaš iskaz završio  pa će onda tužilac to izneti pred sud ukoliko bude potrebno. Ovim se dakle, završava vaše svedočenje. Hvala što ste došli pred Tribunal svedočiti, sada ste slobodni da idete, a mi ćemo napraviti pauzu od 20 minuta.

            Molimo ustanite.

 

Pauza

 

TUŽBA:

            Časni sude, tokom pauze, dostavili su mi gomilu dokumenata od poslednjeg svedoka. Kao što znate, obično kada svedok odlazi.

MEJ:

            Da, znam, ja sam mu rekao da vam te dokumente da. Šta sada želite sa time da pravite.

TUŽBA:

            Časni sude, mi ćemo ove dokumente kasnije dostaviti sudu. Međutim, u međuvremenu, ja u ovom trenutku imam na grafoskopu tri fotografije koje bi sud trebao videti sada u ovom trenutku, budući da je svedočenje prethodnog svedoka dovedeno u pitanje. To su fotografije koje ga pokazuju u društvu sa gospodinom Miloševićem, gospodinom Mihajlovićem i gospodinom Milutinovićem. I ja sam te fotografije pokazao i optuženom i amikusima, i budući da sud treba odlučiti o verodostojnosti tog svedoka, ja tvrdim da je važno da mi odmah pokažemo da su neke od stvari o kojima je on svedočio potvrđene ovim dokumentima. A to je povrh dokumenata koje ćemo kasnije dati sudu tokom, putem uobičajenih kanala.

MEJ:

            U redu, videli smo to. Gospodine Miloševiću, šta ste vi želeli reći?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li mogu prvo nešto o tim fotografijama, kada je već druga strana nešto tu pomenula?

            Pa, evo ta fotografija gde se vidi prijem delegacije Nove demokratije, ta fotografija gde se vidi prijem delegacije Nove demokratije pokazuje, upravo, ono što sam ja tvrdio, da je to brojna delegacija, brojna delegacija. Kao što vidite, gospodin Tanić je bio u pratnji te delegacije što pokazuje njegovo mesto na fotosu, verovatno im je služio da donese neke knjige, slike ili nešto drugo što su imali da kažu. Prema tome, nema govora ni o kakvom sastanku, njegovom, mom i Mihajlovićevom, nego o masovnom prijemu delegacije Nove demokratije. Uostalom, čuli smo kako je suprotna strana ovde iznela jedan niz dokaza koji ne dokazuju ništa osim da je on bio službenik u Novoj demokratiji u svojstvu savetnika predsednika.

MEJ:

            Da. Da. Dobro, o tome možete govoriti kada za to dođe vreme. A, u međuvremenu, mi fotografije vidimo i uvrstićemo ih u spis. Molim da na to dodelite sledeći dokazni broj optužbe.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Imam odgovor na pitanje koje je postavio gospodin Robinson, na koje nisam znao da mu odgovorim zbog nepoznavanja sudskog poslovnika, ali sam pribavio u pauzi tačan odgovor na njegovo pitanje, pa bih želeo da ga dam. U sudskom poslovniku, govorim o Okružnom sudu u Beogradu, član 199. stav 3, predmet po kome je neko osuđen na kaznu do jedne godine čuva se zajedno sa svim spisima 10 godina, a posle toga se uništava. Ali, on ostaje trajno u evidenciji za potrebe suda. Prema tome, potpuno je nesporno ono što piše u potvrdi Okružnog suda, koji sam vam dao u originalu, da je gospodin Tanić bio optužen za krivično delo pljačke. A, inače, praksa je .....

MEJ:

            Pa to smo shvatili. Objašnjenje smo shvatili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ako ste to shvatili, onda idem na sledeći prigovor koji se tiče predstojećeg svedoka doktora Erika Bakarda. Naime, vi ste zauzeli stav o 38 registratora. Ja sam, inače, video kako ovde veliki fizički posao obavljaju vaši sudski službenici donoseći gomile registratora, zaključili da je tih 38 registratora sastavni deo njegovog izveštaja, pa ja u tom smislu imam prigovor, s obzirom na vaša sopstvena pravila jer smatram da ....

MEJ:

            Prvo da ustanovimo zašto su ti registratori ovde. Neka nam to optužba kaže, a onda možemo čuti vaše prigovore.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Samo da objasnim šta sam hteo da vam prigovorim. Naime, tih 38 registratora teških, meni su dostavljeni na engleskom jeziku i ja smatram da ni prosečan pismen Englez, s obzirom na stručnu terminologiju, nije u stanju to da pročita. Prema vašim pravilima, bila je obaveza da mi se dostave na srpskom jeziku, jer stručna ekspertiza mora da bude razmatrana od strane mojih stručnih saradnika, a ne samo s moje strane, i zato smatram da njegovo unakrsno ispitivanje može eventualno sada da se odnosi isključivo na njegov izveštaj, a da sve ovo što se tiče 38 .....

MEJ:

            Da, to je jedini materijal, ali iz nekog razloga o kojem mi još ništa ne znamo, sada su u sudnicu doneseni i drugi dokumenti. Prvo da čujemo zašto su doneseni ti drugi dokumenti i onda od tog trenutka dalje možemo raditi.

TUŽBA:

            Hvala časni sude, upravo sam se to spremao napraviti. Dozvolite mi da kažem da se sigurno sećate razgovora vođenih ovde u sudnici pre nekog vremena, kada je gospodin Najs objasnio da smo mi sastavili niz registratora koji se odnose na opštine koje bi mogle biti od pomoći sudu. Sud je doneo odluku o tome šta može biti u tim registratorima, a šta ne sme biti sa registratorima, mi smo redigirali registratore u skladu sa odlukom veća koji je pročitao sudija Robinson u ime veća, i ovo ovde su registratori za ono što zove lokaliteti ubijanja i oni sadrže u materijal, koji je sud već pogledao, na primer mislim da smo se već bavili opštinom Bela Crkva. Ovo je sada, znači, ostatak registratora za ostale opštine. Po našem mišljenju, uz dužno poštovanje, smatramo da bi ove registratore trebalo sada ponuditi na ovlašćenje. Prvo, zato jer smo rekli da ćemo to učiniti što je moguće ranije i mnogi pripadnici našeg osoblja su uložili puno truda da se to učini i drugo, zato jer se to tiče svedočenja doktora Bakarda. Doktor Bakard je forenzički patolog i on je pregledao sve izveštaje o eksumacijama i o patološkim pitanjima. On je bio naslednik više timova koji su vršili autopsije u tim opštinama i njegov izveštaj je pripremljen i predan. Kopije tih dokumenata predata su optuženom još pre početka suđenja. On taj dokument ima još od februara.

MEJ:

            Ovo je, znači, materijal koji je već obelodanjen. I sve što ste vi sada napravili je to da ste sve dokumente sakupili i organizovali u registratore koji se odnose na pojedine opštine.

TUŽBA:

            Da. Mi smo to napravili kako bi lakše pretraživali materijale, opštinu po opštinu. Budući da je sudsko veće reklo da stvari želi imati tako uređene.

MEJ:

            I tu se, znači, ne nalazi nikakav novi materijal?

ODGOVOR:

            Tako je.

MEJ:

            Mi, doista, jesmo doneli odluku, relativno nedavno da ćemo uvrstiti te fascikle zbog vašeg lakšeg snalaženja u materijalu. A sada kada je reč o doktoru Bakardu, pretpostavljam da će se on u svedočenju služiti svojim vlastitim izveštajem.

TUŽBA:

            Da, međutim, u tom izveštaju, dozvolite mi da vam objasnim, zbog vašeg snalaženja u materijalu, ovo je potencijalno dugotrajan proces da bi se to moglo napraviti što je moguće brže, efikasnije i logičnije, ja sam predložio da se ovi registratori donesu ovamo, uvrste u spis, označe kao dokazni predmeti i da, kada se bavimo doktorom Bakardom, imamo indeks koji upućuje na pravilnike u registratorima opštinu po opštinu, jer to je izvorni materijal na temelju koji je on pisao svoj izveštaj. Ja ću sa doktorom Bakardom govoriti samo o njegovom izveštaju. Međutim, ovo je izvor za taj izveštaj u slučaju da sud želi nešto saznati, on to može. Na primer, ako pogledate lokalitet Bela Crkva, ovde imamo invest za Belu Crkvu, Bela Crkva pokriva dva registratora. Traženi broj 8 je izveštaj britanskog tima za ekskumaciju. I to se, znači, odnosi na svaki lokalitet i znamo tačno koji razdelnik u kojem registratoru sadrži koji dokument. Mi smatramo da je to najefikasniji način da se bavimo ovim materijalom i, ukoliko vi nemate neku bolju ideju, jednostavno mislim da ako budemo išli dokument po dokument, da će to trajati jako dugo.

MEJ:

            Dakle, da bismo to shvatili u potpunosti, sav taj materijal je već obelodanjen .

TUŽBA:

            Tako je.

 

 

MEJ:

            Vi ste ga organizovali na ovaj način, a za to ste dobili dozvolu veća kako bi se, ne samo veće, nego i strane u postupku mogle lakše snalaziti u tom materijalu. Svedok će govoriti samo o svom izveštaju, da li je to tačno?

ODGOVOR:

            Tako je.

MEJ:

            Ali, ako dođe do potrebe da se pogleda neki originalni dokument koji se spominje u izveštaju, onda ćemo se moći poslužiti ovim registratorima.

ODGOVOR:

            Apsolutno tačno. Možda tokom mog ispitivanja neću uopšte morati dopisati ove fascikle.

MEJ:

            Hvala.

AMIKUS:

            Časni sude, izvinjavam se što vas prekidam. Međutim, mislim da bismo trebali shvatiti jedan problem ovde. Prevod materijala u tim registratorima je problem za optuženog. Obelodanjivanje je izvedeno na engleskom jeziku. Ja znam da, evo i gospodin Tapušković mora pribaviti prevod. Njegov pomoćnik mu to prevodi sa engleskog.

MEJ:

            Ali, to je sve već obelodanjeno, koliko sam ja shvatio. Ključna stvar je da u tim fasciklima nema ničeg novog.

AMIKUS:

            Ali, to nije na bosansko-hrvatsko-srpskom..

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, čuli ste raspravu. Fascikli, registratori ne sadrže ništa novo. U njima su samo dokumenti koji su već ranije obelodanjeni. Svedok će svedočiti o svom izveštaju. I o tome u svom izveštaju se on može i unakrsno ispitivati. Ukoliko se postavi neko pitanje o tome da nešto nije bilo obelodanjeno na BHS-u onda ćemo mi saslušati argumente tada. Međutim, sada idemo dalje i idemo na izveštaj. Ovi registratori su potpuno periferno pitanje u ovom trenutku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas, registratori su odnosno materijali dati u koloru tek u petak. Za stručno razmatranje nije svejedno da li su slike date crno-belo, kada i ranije, ili u koloru, jer se na njima ne može čak ni stručno ustanovljavati ono što se daje u koloru. Drugo, s obzirom da nije dat nijedan od tih registratora na srpskom jeziku, i s obzirom da je u petak, znači ....

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, moram vas zaustaviti. Ovde je došlo do zabune. Registratori nisu novi materijal. To je stari materijal, ali reorganiziran na jedan drugačiji način kako bi bilo svima lakše. A to se odnosi i na vas, tako da kada dođete do nekog lokaliteta onda imate sve dokumente o tom lokalitetu na jednom mestu. Prema tome, nema smisla nastavljati ovu raspravu. Vi ste imali dosta vremena da se pripremite za ovo ispitivanje. Mislim da još nismo dobili dokazni broj za ove fotografije, molim da se da broj za te fotografije i zatim uvodimo svedoka.

SEKRETAR:

            Ove tri fotografije nosiće brojeve, dokazni broj optužbe 155.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas, da li ja mogu da kažem šta .....

MEJ:

            Ne, ne, vi ste rekli šta ste želeli reći. Sada idemo pozvati svedoka, već smo potrošili 20 minuta i više na raspravu. Pozvaćemo svedoka i ukoliko dođe do nekih poteškoća prilikom ispitivanja odna ćemo vas saslušati, kada za to dođe vreme. Ali, prvo želimo čuti njegov iskaz.

TUŽBA:

            Pozivam doktora Erika Bakarda. I dok čekamo da on uđe u sudnicu, dozvolite mi da dodam da je izveštaj doktora Bakarda dostavljen na BHS-u.

MEJ:

            Molim svedoka da pročita svečano izjavu. Izvolite.

SVEDOK:

             Svečano izjavljujem da ću govoriti istinu, celu istinu i ništa osim istine.

MEJ:

            Izvolite sesti.

TUŽBA:

            Doktore Bakard, vi ste šef, patolog za međunarodni sud na Kosovu i bili ste konzultant za međunarodni sud. Da li je to tačno?

ODGOVOR:

            Tako je.

PITANjE:

            Vi ste lekar od 1981. godine?

ODGOVOR:

            Tako je.

PITANjE:

            Vi ste specijalizirali patologiju 1985?

ODGOVOR:

            Tako je. Ja sam specijalizirao 1985, ali započeo sam s tim radom mnogo ranije.

PITANjE:

            Da. Imate i neke posebne specijalnosti. 1980.-te specijalizirali ste ocenu oštećenja tkiva, da li je to tačno?

ODGOVOR:

            Da. Da, to obično zovemo procenom oštećenja tkiva ili tela.

PITANjE:

            Takođe ste specijalizirali forenzičku kriminalistiku što obuhvata stvari poput analize DNK-a i forenzičkih kriminalističkih aspekata patologije?

ODGOVOR:

            Da. Diplomu sam dobio u Parizu i to je diploma iz kriminalistike.

PITANjE:

            Takođe ste diplomirali i balistiku rana, godine 1994. Da li je to tačno?

ODGOVOR:

            Da. Mora da je to bilo te godine. Da, da. To je bila diploma Medicinskog fakulteta u Marseju i ja sam bio pri samom vrhu moje klase.

PITANjE:

            Doktore Bakard, ako sam dobro shvatio, vi ste u okviru vašeg izveštaja na strani 80 priložili i vaš životopis. To je na strani 80 od ukupno 154 stranice.

ODGOVOR:

            Tako je.

PITANjE:

            Veoma kratko, da sudu pružimo i neki kontekst. Recite, vi ste ne samo forenzički patolog nego i stručnjak za balistiku rana u Francuskoj, da li je to tačno?

ODGOVOR:

            Da. Ja sam veštak, stručnjak za forenzičku medicinu i isto tako sam veštak za Kasacijski sud, jedini veštak u Francuskoj pri tom sudu kojeg je taj sud ovlastio da vrši poslove iz forenzičke patologije, i imam, takođe, i specijalizaciju u balistici.

 

PITANjE:

            Odkako ste specijalizirali, da li možete proceniti koliko ste pismenih izveštaja u tom vremenu podastirali raznim sudovima u Francuskoj?

ODGOVOR:

            Bilo bi teško dati tačan broj, mora da se radi o nekoliko hiljada.

PITANjE:

            Da li su vam sudovi priznali vaše kvalifikacije stručnjaka i dozvolili da iznosite vaše stručno mišljenje prilikom usmenog svedočenja na sudovima Francuske iz vašeg stručnog polja ekspertize?

ODGOVOR:

            Da. Ja sam na popisu veštaka za žalbeni sud u Grenoblu i, kao što sam rekao, takođe sam na državnoj listi veštaka sa ovlašćenjem Kasacijskog suda.

PITANjE:

            Kada je reč o vašoj karijeri, u pitanjima sukoba na Balkanu, vi ste bili glavni forenzički patolog međunarodnog suda na Kosovu u martu 2000. Da li je to tačno?

ODGOVOR:

            Da, to je tačno. Radio sam, takođe, za tužilaštvo, godine 1999. u Visokom, u Bosni, a zatim i u Zagrebu, u Hrvatskoj kao forenzički patolog, a u martu 2000. preuzeo sam zaduženja u mrtvačnici u Orahovcu.

PITANjE:

            Kada kažete da ste preuzeli mrtvačnicu u Orahovcu, da li to znači da ste tamo bili glavni patolog, imali kontrolu nad više drugih patologa koji su tamo vršili obdukcije?

ODGOVOR:

            Da, tako je. Kada kažem o tome da sam bio zadužen za to, govorim o mojim znanstvenim odgovornostima. Znači, ja sam osobno obavljao autopsije, a takođe sam nadgledao rad koji su obavljali moje razne kolege iz stranih zemalja koji su došli raditi u ime međunarodnog suda u mrtvačnici u Orahovcu.

PITANjE:

            Pretpostavljam da ste u okviru obavljanja svoje dužnosti pregledali niz izveštaja koji su pripremili ti razni međunarodni timovi patologa?

ODGOVOR:

            Da. To je tačno. Ne samo da sam nadledao rad na autopsijama, godine 2000. u Orahovcu, takođe sam, osim toga, i pročitao sve izveštaje koji su moje kolege napisali tokom tog perioda.

PITANjE:

            A sada nešto kratko o metodologiji vašeg rada kojom ste se koristili prilikom sastavljanja izveštaja. Da li sudu možete reći koliko lokaliteta i sublokaliteta ste vi obradili u vašem izveštaju?

ODGOVOR:

            Da. Lokaliteti su navedeni u mom izveštaju na strani broj 9. To su lokaliteti u Beloj Crkvi, Đakovici, Ulici Miloša Gilića, zatim, Đakovica, incident u Ulici Imer Gresa, zatim zatvor u Dubravi, tu je onda Izbica, Kotlina, Velika Kruša, Padalište, Račak, Stagovo, Gornja Sudimlja, Suva Reka i Vatan.

PITANjE:

            Prema tome, bilo je nekih 11 glavnih lokaliteta od kojih jedan ima i četiri podlokaliteta, i to se spominje u vašem izveštaju.

ODGOVOR:

            Da, to je tačno.

PITANjE:

            Da li sam dobro shvatio, svi leševi bez obzira na to gde su pronađeni prevezeni su u mrtvačnicu u Orahovcu gde ste vi radili, osim onih koji su bili u Prištini?

 

ODGOVOR:

            Kada je reč o misiji za godinu 2000. to je tačno, međutim, to ne vredi za godinu 1999.

PITANjE:

            A gde su leševi bili godine 1999.?

ODGOVOR:

            Leševi na kojima je izvršena obdukcija u mrtvačnicima bilo službenim, bilo improviziranim, a koju su sprovodili međunarodni timovi patologa, obducirani su na raznim lokalitetima koji su navedeni u mom izveštaju.

PITANjE:

            Možda bismo sada mogli sudu ukratko objasniti način na koji ste vi pripremili vaš izveštaj. Vi ste, znači, dobili individualne izveštaje o autopsiji od raznih međunarodnih timova koji su vršili autopsiju na raznim lokalitetima. Da li je to tačno?

ODGOVOR:

            Da, to je tačno. Prvi test koji sam morao sprovesti, napraviti je to da utvrdim koji izvori sudsko-medicinskog tipa postoje, a kojima se mogu koristiti. To je bio prvi korak koji mi je omogućio da prikupim nekoliko dokumenata na osnovu kojih mogu izvršiti svoju analizu. Govorim, dakle, ne samo o izveštajima o obdukciji, nego i o izveštajima antropološkog tipa, zatim o zapisnicima sa uviđaja, tu su zatim i fotografije snimljene na licu mesta i tokom autopsije, a ponekad bi na raspolaganju imao i svedočenje svedoka. U jednom konkretnom slučaju, a to je slučaj ..... osim dokumenata koje sam maločas naveo imao sam na raspolaganju i kopiju jedne video snimke i fotografije koje su izvučene iz te video snimke.

PITANjE:

            Da bismo to razjasnili, ti izveštaji koji su vama stajali na raspolaganju, da li su to bili kompletni izveštaji sa fotografijama, itd., i da li su to izveštaji koji su sada raspodeljeni po raznim registratorima, lokalitet po lokalitet?

ODGOVOR:

            Ti izveštaji su bili uglavnom kompletni izveštaji jer svaki međunarodni tim imao je svoju metodu rada. I izveštajima su obično dodane fotografije, naravno. Ja znam da su ti izveštaji sistematizovani u registratore na kojima sam ja radio.

PITANjE:

            Da bi to bilo sasvim jasno, u vašem izveštaju spominju se i ti drugi izveštaji. I kada vi govorite o njima, vi govorite o individualnim, zasebnim izveštajima koji su pripremili drugi forenzički timovi koje ste vi pregledali i zatim izneli o njima svoje opservacije?

ODGOVOR:

            Tako je.

PITANjE:

            Vi ste, ako sam dobro shvatio, sproveo jednu dosta detaljnu analizu svih tih izveštaja i trebalo vam je nekih 6 meseci za to?

ODGOVOR:

            Mislim da možemo reći da se radilo o nekih 6 meseci u proseku, 6 meseci rada.

PITANjE:

            I na mestima gde ste pronašli greške, nepodudarnost ili nešto s čime se vi ne slažete, vi ste u vašem izveštaju o tome napravili zabeleške?

ODGOVOR:

            Da. To je tačno. Isto tako, kada sam govorio o prvom koraku u metodi kojom sam se koristio, dakle, o procesu isčitavanja raznih dokumenata koji su mi bili na raspolaganju, nakon te faze usledila je sledeća faza, a to je da pročitam izveštaje koje su napravile moje kolege, da ih uporedim sa drugim izveštajima koje su napravili kriminalistički tehničari na licu mesta i da ih uporedim sa fotografijama koje su snimljene i u vreme autopsije i na licu mesta. U dodatku ovog izveštaja nalazi se nekoliko dokumenata koji pokazuju nepodudarnosti koje sam ja uočio prilikom te komparativne studije.

PITANjE:

            Kada ste naišli na nepodudarnost između izveštaja i vaših vlastitih opservacija, vi ste zabeležili u svom izveštaju, je li to tačno?

ODGOVOR:

            Da, upravo tako. Te protivrečnosti stoje u aneksu, navedene su tamo.

PITANjE:

            U redu.

PITANjE:

            U redu.

            Naveli ste da je jedan lokalitet relativno neuobičajen, zbog toga što tamo nije bilo obdukcije cela. Je li to tačno, sada govorim o Izbici.

ODGOVOR:

            Da, tačno.

PITANjE:

            Po čemu je taj lokalitet različit od drugih?

ODGOVOR:

            Govoriću o razlici samo s obzirom na svoj izveštaj, sastavljanje izveštaja, a ne s obzirom na konstatacije do kojih smo došli na licu mesta. Što se tiče mog dela posla na raspolaganju sam imao samo one elemente informacija koji su mi dati, koji su bili vrlo fragmentarni, nepotpuni. Opservacije, ekspertiza koja je sprovedena na licu mesta od strane francuske ekipe nisu utemeljene na obdukcijama, nego na pregledu mesta zločina i pregledu, odnosno ispitivanju ostataka odeće, nekih elemenata koji su zapravo bili delovi municije, izvora informacija. Dakle, koji su bili vrlo oskudni, s obzirom na klasični materijal.

            A kao što kažem u predgovoru, takođe sam dobio jednu video kasetu na kojoj se vide tela, leševi. I ja sam pregledao tu kasetu kao i fotografije koje su snimljene na osnovu kasete. I to je bio jedan od elemenata koji mi je, između ostalog, omogućio da dođem do tumačenja sudsko-medicinskom planu onoga što sam video.

PITANjE:

            Ako dopuštate da to rezimiram. Nije bilo obdukcija na telima na lokalitetu Izbica zbog toga što se tela nisu tamo nalazila. Ona su uklonjena, zar ne?

ODGOVOR:

            Da, upravo tako. Francuska ekipa je unela svoje konstatacije u svoj izveštaj i govori se o ekshumaciji nakon prve inhumacije, dakle, o ekshumaciji tela. Drugim rečima, za vreme ekspertize koju je provela francuska ekipa niti jedno telo nije nađeno na licu mesta, samo nekoliko fragmenata ljudskih tela i znakovi koji su ukazivali na to da je prethodno došlo do ekshumacija.

PITANjE:

            Međutim, vi jeste imali na raspolaganju video snimak koji prikazuje tela koja se nalaze in situ, da tako kažem, i može se smatrati da je to upravo tamo, na licu mesta, pre prvog ukopa, zar ne?

ODGOVOR:

            Da, upravo tako. Ja sam pregledao video snimak, kao i fotografije koje su snimljene na osnovu video kasete, na kojima se mogao konstatovati prisustvo više, nekoliko tela. Ja, kao sudsko-medicinski ekspert, nisam mogao konstatovati da li je reč o mestu smaknuća ili ne.

PITANjE:

            Vi ste procenili ta tela, te leševe, na osnovu video snimka i uredno na osnovu fotografija koje su snimljene na tom videu?

ODGOVOR:

            Da, to je tačno. Ja sam u izveštaj uneo konstatacije koje su rezultat rada francuskih eksperata, posebno što se tiče odeće, odnosno delova odeće koji su ekshumirani za vreme uviđaja na mestu zločina.

 

PITANjE:

            Gospodine, metoda koju ste bili prisiljeni primeniti u ovoj konkretnoj situaciji, dakle, davanje dijagnoze na osnovu videa i fotografskih snimaka, je li to prihvaćena metoda u vašem području rada ili ta metoda ima neke svoje granice?

ODGOVOR:

            Pre svega, što se tiče učestalosti korišćenja te metode, moram primetiti da to nije rutinska metoda. Međutim, ona se koristi, i to ne izuzetno, na području mojeg bavljenja u Francuskoj i ponekad se događa da nas sud imenuje da budemo eksperti, da provedemo analizu na fotografskom materijalu ili na video  materijalu ne kome se vide leševi žrtava. To je prvo što sam hteo primetiti.

            Drugo, našao sam se i situaciji da primenim tu metodu i u drugim prilikama. I to, na primer, za vreme jedne misije u kojoj sam bio od strane Istražne komisije Ujedinjenih nacija na Obali slonovače u martu i aprilu 2001. godine. Znači, prošle godine. Kako nismo dobili dopuštenje da pristupimo telima, dakle, ekspertska ekipa nije imala pristup telima, radili smo na temelju video i fotografskog materijala. Prema tome, reč je o metodi koja se primenjuje. Pa, ipak, moram reći da je sasvim jasno da ta metoda ima svoja ograničenja. Što se nas tiče uopšte ne dolazi u obzir da se tvrdi da je reč o metodi ekspertize, ona je samo jedan izvor informacija u sudskoj medicini, jedan od izvora informacija kada nemamo pristup telu. U tom slučaju moramo posezati za onim elementima informacija koje imamo, koji nam jesu dostupni.

PITANjE:

            I poslednje pitanje u vezi sa metodologijom, gospodine. Jeste li vi primenili tu metodu i u nekom drugom istraživanju gde ste bili angažovani kao patolog pred nekim drugim sudom?

ODGOVOR:

            Da, upravo sam to hteo reći. U Francuskoj sam se u više navrata našao u poziciji da primenim takvu metodu na zahtev suda koji me je imenovao ekspertom.

PITANjE:

            Oprostite, moje pitanje nije bilo dovoljno precizno. Jeste li učestvovali u istrazi smrti u Obali slonovače?

ODGOVOR:

            Da, to je tačno.

PITANjE:

            Jeste li tamo primenili sličnu metodologiju, u toj konkrektnoj situaciji, je li ta metoda prihvaćena?

ODGOVOR:

            Da, tako je. Ta je metoda prihvaćena i ona stoji u aneksu izveštaja Međunarodne istražne komisije Ujedinjenih nacija koji se odnose na Obalu slonovače.

PITANjE:

            Doktore Bakard, vaš je izveštaj dovoljan i sam po sebi, ali sada bih hteo da se osvrnemo na vaše zaključke u vezi s pojedinim lokalitetima. No, pre nego što to učinimo, časni sude, zanima me da li bih trebao zatražiti broj od Sekretarijata za ove registratore i, takođe, bih hteo dati indeks za registratore, pa bih zamolio dr Bakada da počnemo sa 15. stranicom njegovog izveštaja i tu bih hteo započeti sa pitanjima, pa ću onda predati svedoka za unakrsno ispitivanje.

MEJ:

            Mi ćemo usvojiti registratore. Kako biste želeli da im dodelimo brojeve?

TUŽBA:

            Ja bih hteo da po lokalitetu dobijemo po jedan broj. Imam ovde red u ovom indeksu, počinje s Račkom. Vidite da imamo dva registratora. Znači, dva odvojena registratora. 6, 11 i 12 su tabele za taj lokalitet, pa onda idemo na Belu Crkvu dva registratora, itd, itd. Tako da ne moramo se prebacivati s jednoga na drugo.

            Da, upravo mi kažu da svaki lokalitet pokriva nekoliko registratora, 5 za Račak, na primer. I svaka tabela je hronološki uređena za svaki lokalitet, pa onda kad pređemo na novi lokalitet idemo opet od broja jedan, od rednog broja 1.

            Možete to sada, molim vas, predati.

            Sada imate indeks pred očima i mislim da bi nam možda to bio najlakši način da logično radimo, počnemo sa registratorima za Račak, dodelimo jedan broj za to. Vidite u prvom registratoru se osvrćemo na tabelu 6, pa onda broju 2 tabela 11 i 12. U izveštaju se o tome govori. Zatim, Bajderi 3, 4 i 5, dve tabele - 13 i 14, što je relevantno za ovaj izveštaj. Zatim idemo na Belu Crkvu, odnosno opština Bela Crkva, pa bismo dodelili novi broj za to i tako bismo išli do kraja.

MEJ:

            Svakom registratoru molim vas dajte drugi broj i to će  biti sledeći broj dokaznih predmeta optužbe, znači Račak, registrator br. 1, 2 itd.

            Gospodine Rajneveld tako ćemo.

TUŽBA:

            Dakle, to bi onda bio redosled i brojeve ćemo dti registratorima sada.

MEJ:

            Da

SEKRETARIJAT:

            Recite mi ime opštine Račak, 156, Bela Crkva i opština Orahovac 157.

TUŽBA:

            Kruševo, Mala Kruša, Prizren - 158. Đakovica, opština Đakovica 159. Đakovica, Ulica Miloša Gilića 160 broj, Padovište, Istok 161 redni broj, Izbica, opština Srbica 162 redni broj, Kačanik, opština Kačanik dokaz 163.

            Mislim da imamo četiri podregistratora.

SEKRETARIJAT:

            Kotlina 163, tačka 1. Dubrava 163, tačka 2. Vata - dokaz 163, tačka 3. Stagovo - 163, tačka 4.

TUŽBA:

            Idemo na novi broj. Vučitrn, Studime e Eperme - 164. Zatvor, Dubrava, Istok - 165 i na kraju opština Suva Reka 166.

            Čini se da nedostaje jedan lokalitet u ovom indeksu. Meja nam nedostaje. Može li to biti poslednji lokalitet. Imamo registrator, ali nemamo stranicu. Opština Đakovica, molim vas možete li dodeliti broj.

SEKRETARIJAT:

            To će biti redni broj 160, tačka 1.

TUŽBA:

            Gospodine doktore, imate li kopiju vašeg izveštaja pri sebi?

            Časni sude, budući a je reč o ekspertu, može li se on služiti svojim izveštajem za vreme svdočenja.

MEJ:

            Može.

TUŽBA:

            Imate li dakle svoje izveštaje?

SVEDOK:

            Imam.

TUŽBA:

            Vrlo kratko. Što se tiče Bele Crkve, na stranici 15, 1 tačka 4, tačka 1 su vaši zaključci. Koliko sam shvatio britanski forenzički tim je proveo prva 54 ispitivanja. Možete li mi reći molim vas koliko identifikovanih žrtava je bilo?

 

 

SVEDOK:

            Što se tiče problema identifikacije, moramo napaviti razliku između dve stvari. Jedno je identifikacija u času obdukcije, a drugo identifikacija naknadno za vreme istrage. Što se tiče postupka identifikacija koji stoje u mom izveštaju, reč je samo o identifikacijama za vreme obdukcije i kada su izveštaji sastavljeni.

            Dakle, odgovor na vaše pitanje bi bio sledeći. Britanska ekipa kojoj je Piter Venezis bio na čelu, je sprovela 54 postmortem istraživanja, vezana za 42 identifikovane žrtve.

TUŽBA:

            Je li bilo i neidentifikovanih žrtava?

SVEDOK:

            12 za vreme obdukcije, 12 od 54 žrtve su bile neidentifikovane.

TUŽBA:

            Možete li reći raspravnom veću kako su raspodeljene te žrtve po polu i starosti?

SVEDOK:

            Što se tiče pola, 97 slučajeva su bili muškarci, 13% žene, 13% su bila deca, 87% odrasli.

TUŽBA:

            Možete li utvrditi uzrok smrti i to u kom postotku slučajeva?

SVEDOK:

            Uzrok smrti, kako je utvrdila engleska ekipa je vezan za ranjavanje iz vatrenog oružja u više od 98% slučajeva.

TUŽBA:

            U redu, možete li uopšte reći gde su se nalazile te rane na telu u najvećem broju slučajeva, spreda, straga?

SVEDOK:

            U najvećem broju slučajeva anatomski gledano, projektili su pogodili trup, odnosno toraks i abdomen, budući da je gotovo 60% rana bilo od vatrenog oružja i prema profesoru Piteru Venzisu, ulazne rane su se uglavnom nalazile na prednjoj strani trupa.

ROBINSON:

            Gospodine Rajneveld, imam jedno pitanje za gospodina Bakarda?

            Zaključci koje ste vi izveli i koji stoje u vašem izveštaju, s obzirom na izveštaj britanskog forenzičkog tima u Beloj Crkvi, dakle vaši zaključci se u potpunosti zasnivaju na nalazima prvog izveštaja, u ovom slučaju britanskog fornzičkog tima?

SVEDOK:

            U najvećem broju slučajeva da, međutim u pojedinim slučajevima zaključci i brojevi koji stoje u mom izveštaju su informacije koje se mogu razlikovati od onoga što stoji u izveštajima mojih kolega. U pojedinim slučajevima tačno je da smo ukazali na neke pogreške, na primer što se tiče sume broja rana, ukupnog broja rana i te smo greške naveli u aneksu. Dakle, s obzirom na statistike u izveštaju mojih kolega.

ROBINSON:

            Hvala. Osim ovih tehničkih nepodudarnosti, kada biste naišli na grešku u izvornom izveštaju, koja se može proveriti samo tako da se izvrši pregled na primer tela na licu mesta, jeste li vi uopšte u poziciji da ustanovite postojanje takve greške, jeste li bili u toj poziciji?

SVEDOK:

            Da gospodine sudija, upravo to se i dogodilo u nekim slučajevima i to zahvaljujući poređenju opisa rana, kako je stajalo u ekspertskim izveštajima i fotografija koje su snimljene za vreme obdukcije. Na primer bilo je grešaka u navođenju strane, da li leva ili desna strana tela, što je navedeno obrnuto, a isto tako u vezi s tumačenjem rana. Takvih je slučajeva bilo.

 

 

ROBINSON:

            Što se tiče na primer greške u vezi sa uzrokom smrti i isto tako sa načinom zadavanja rane, jeste li vi bili u mogućnosti da to proverite, odnosno da to utvrdite na neki nezavisni način?

SVEDOK:

            U principu da.

ROBINSON:

            Izvolite nastaviti gospodine Rajneveld.

TUŽBA:

            Upravo u vezi sa pitanjima koja je postavio gospodin sudija, na stranici 88 vašeg izveštaja gospodine, vi navodite opservacije u vezi sa forenzičkim izveštajem za Belu Crkvu, za taj lokalitet. Je li to tačno?

            Možete li pronaći tu stranicu 88?

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Vi ste ovde naveli greške za koje smatrate da je do njih došlo što se tiče lokaliteta, opisa rada, preciznosti u pogledu uzroka zadavanja rane, mesto gde se nalazi rana, da li na levoj ili desnoj strani tela i putanje projektila, zar ne. Vi ste naveli gde se ne slažete sa nalazima i to stoji u vašim aneksima lokalitet po lokalitet.

SVEDOK:

            Da, tačno. Kada nisam bio u mogućnosti da se odlučim između dveju hipoteza, takođe sam to naveo i to sa znakom pitanja, da ukažem na to da postoji sumnja u nekoj konkretnoj situaciji ili slučaju.

TUŽBA:

            Ponovo u vezi sa pitanjima sudije Robinsona. Kako ste to mogli utvrditi, vi ste imali na raspolaganju različite fotografije, zar ne? Fotografije koje su snimili patolozi koji su sastavili prvobitni izveštaj. Vi ste bili u mogućnosti da interpretirate vlastite zaključke i to u odnosu na njihov izveštaj?

SVEDOK:

            Da to je tačno. Popis dokumenata na koje sam se oslanjao kada sam radio svoju analizu stoji iscrpno u uvodu svakog odeljka koji je posvećen pojedinom lokalitetu. Na primer za Belu Crkvu.

TUŽBA:

            Te fotografije bi onda stajale pod brojem 8 u registratoru za Belu Crkvu i te fotografije su deo britanskog izveštaja. Je li to tačno?

SVEDOK:

            Oprostite molim vas, da li biste bili tako dobri da mi ponovite referencu ovog dokumenta? To je pod brojem 8, registrator 8.

TUŽBA:

            Ne ja sam vam to naveo samo kao primer uopšte gledano za Belu Crkvu. Izveštaj koji sadrži fotografije sada stoji u dva registratora i imamo razdelnik broj 8, gde stoji izveštaj britanskog forenzičkog tima.

            Pa ja sada vas pitam, jesu li to fotografije, te fotografije koje ste vi pregledali, deo izveštaja britanske ekipe?

SVEDOK:

            Da.

TUŽBA:

            Hvala. Sada bih vrlo kratko hteo nešto reći za Đakovicu, za Ulicu Miloša Gilića. Je li tačno da je ispitivanje sproveo forenzički tim SAD-a, za jednog muškarca i sve ostalo su bile žene od ukupno 20 tela?

 

SVEDOK:

            Da li biste bili tako dobri da ponovite ime ulice?

TUŽBA:

            Ulica Miloša Gilića, tačka 2, tačka 4, stranica 15 molim vas.

SVEDOK:

            Da, to je tačno.

TUŽBA:

            Koliko je bilo dece koja nisu dakle bila punoletna, nepunoletnih lica?

SVEDOK:

            Antropološki pregled koji su sproveli eksperti na licu mesta, ukazao je na 12 nepunoletnih lica.

TUŽBA:

            Dakle 19 žena, 1 muškarac i dvanaestoro dece od njih.

SVEDOK:

            Ne, nije baš sasvim tako. Što se tiče utvrđivanja pola u ovom slučaju, moje američke kolege su radili sa telima u vrlo lošem stanju i pol su mogli utvrditi samo u jednom slučaju. Reč je o osobi muškog pola, dakle jedan muškarac žrtva, a ostalo su bile bilo žene, bilo osobe čiji pol nije bilo moguće utvrditi.

TUŽBA:

            Dakle, bilo žene, bilo neutvrđenog pola, izvinite.

            Dakle, idemo sada na Ulicu Imera Drezde u Đakovici.

MEJ:

            Gospodine Rajneveld, to bi trebalo biti poslednje pitanje molim vas.

TUŽBA:

            U redu. Reč je o američkom forenzičkom timu i u ovom slučaju. Je li to tačno?

SVEDOK:

            Da, to je tačno.

TUŽBA:

            Bilo je šest žrtava od 31 do 72 godine starosti? Je li to tačno?

SVEDOK:

            Tačno.

TUŽBA:

            Uzrok smrti je bio, šta bi nam vi o tome mogli reći molim vas, koji je bio uzrok smrti?

SVEDOK:

            Uzrok smrti što se tiče šest žrtava je povreda na nivou glave, uzrokovana jednim ili više hitaca iz vatrenog oružja.

TUŽBA:

            Hvala lepo. Časni sude ovo je bilo moje poslednje pitanje. Biću sutra vrlo kratak sa svedokom i mislim da će mi trebati još samo 20 minuta.

MEJ:

            Rasprava se prekida. Doktore Bakar, sada ćemo morati prekinuti raspravu. Molim vas lepo, vratite se sutra ujutro u devet sati da nastavite sa svedočenjem. Molim vas nemojte zaboraviti u međuvremenu da ni sa kim ne smete razgovarati o svom svedočenju sve dok ono ne završi, a to znači da ne smete o tome razgovarati ni sa članovima optužbe. Hvala lepo.


Nazad na Aktuelno  |  Odštampajte vest