aktuelno-m.gif (3720 bytes)

16. maj 2002. g.

STENOGRAM

 

NAJS:

            Ima nekoliko administrativnih stvari, pogledali smo izjavu svedoka K-28, ono što je bio svedok K-28. Mi ćemo prihvatiti tu izjavu po pravilu 90 uslovno bilo kakvim molbama koje se podnesu u vezi toga.

            Drugo pitanje je sledeće.

Gospodine Miloševiću, ja sam juče spomenuo izjavu svedoka i treba da objasnim to tako da bi vam bilo jasno. Obično, procedura je sledeća: sudije nemaju originalnu izjavu svedoka kada oni uživo svedoče tako da mi nemamo izjavu ovog svedoka, sada, nismo je još videli. Da bi dodatno objasnili stanje stvari mi imamo izjavu ako ih tužilaštvo podnese u skladu sa pravilom 92-BIS. Ako svedok svedoči uživo mi onda nemamo izjavu tog svedoka, osim ako se ona formalno ne uvrsti u spis u kom slučaju mi te izjave imamo i ja mislim da je ispravno da u gotovo svakom primeru do kada, to je tako i bilo. Ako vi želite da mi dobijemo izjavu ovog svedoka molim vas da tako kažete i onda ćemo mi da nabavimo kopije.

MEJ:

            U redu, molim vas da dobijemo kopije.

NAJS:

            One su spremne i dobićete ih.

MEJ:

            Hvala vam.

SEKRETAR:

            Časni sude, to će biti dokazni predmet tužilaštva 151.

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, izvolite i molim vas da imate na umu da i pitanje i odgovor treba da se prevedu, tako da vas molim da napravite pauzu nakon što svedok završi sa svojim odgovorom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, svakako, brinuću se o prevodiocu pošto ću da uključujem i engleski prevod ovde. Ali, pre nego što nastavim, gospodine Mej, vi ste me juče prekinuli kada sam citirao izjavu njegove stranke Nova demokratija iz jučerašnjih novina, jer ste rekli da vas ne interesuju komentari novina. E sada, pošto ja imam na faksu zvaničnu izjavu Nove demokratije, na njihovom memorandumu kako možete videti, a možemo ga pokazati i na displeju sa pečatom i potpisom njihovog člana rukovodstva ovlašćenog u ime Nove demokratije Rebeke Srbinović, ja ću citirati samo nekoliko stavova da bi i vama i javnosti bilo jasno o čemu se radu.

            To je, znači, Nova demokratija, čiji je predsednik sadašnji ministar unutrašnjih poslova, dakle, moj protivnik, neprijatelj, ne nikakav moj saradnik.

            Kaže...

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, vi sve  što izlazi iz tog dokumenta možete da iznesete svedoku i da on na to daje svoje komentare. Izjava te stranke sada nije dokazni materijal, ali vi možete to da predočite svedoku da bi on na to komentarisao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Evo sada ću je predočiti svedoku samo nekoliko izvoda.

            Oni tvrde da u tim okruglim stolovima i tim aktivnostima, raspravama o pitanjima Kosova nisu učestvovali ni na koji način državni organi niti predstavnici službi bezbednosti u zemlji i inostranstvu. To je prva činjenica.

            Izneću ovih nekoliko činjenica, pa onda može da komentariše svedok.

            Druga činjenica je vezana za Ratomira Tanića, osnivača UJDIJ-a, reformista i potpredsednika Građanskog saveza Srbije, piše u izjavi, koji je sa tog mesta postao simpatizer Nove demokratije i onda govori o tim javnim aktivnostima, organizovanju skupova. "Van tih javnih političkih okvira nije bilo nikakvih planova o rešavanju kosmetskog problema niti je u ime Nove demokratije bilo ko bio ovlašćen da takve planove pravi sa bilo kime, pa ni sa osobama koje gospodin Tanić navodi kao Marković, Dojčilo Maslovarić, Jovica Stanišić, Momčilo Perišić, Mira Marković, Slobodan Milošević i predstavnicima diplomatskih misija u našoj zemlji. Niko u Novoj demokratiji nije bio upoznat sa navodnim kontaktima Tanića sa domaćim  i stranim službama bezbednosti tako da je ovo njegovo privatna aktivnost sa kojom nikakve veze nema učešće gospodina Tanića na pojedinim međunarodnim aktivnostima Nove demokratije. Tanić svedoči...".

MEJ:

            Samo sačekajte trenutak, svedok mora da dobije priliku da odgovori na sve to što se kaže. Samo trenutak, samo trenutak, tako da svedok ima fer šansu da odgovori na sve ove navode koji se iznose, mora mu se dozvoliti da tako i uradi. Prema tome, mora mu se to izlagati na delove, on treba da bude u stanju da odgovori na to. Dozvolite mu da to uradi.

            Gospodine Taniću, čuli ste šta je rečeno, šta je rekao portparol. Da li vi imate ikakvih komentara na sve to.

SVEDOK:

            Da, mogao bih da počnem s komenatarom, trudiću se da budem koncizan.

            Prvo, tvrdnja da na okruglim stolovima i naučno-političkim skupovima posvećenim rešavanju kosmetskog problema nisu učestvovali zvanični organi Republike Srbije i SDB. Ja prvo nikada nisam rekao da je SDB učestvovao na okruglim stolovima posvećenim problemu Kosova. Međutim, rekao sa da su učestvovali predstavnici vladajuće koalicije, tri stranke vladajuće koalicije. Kao dokaz, pošto ne bih želeo da iznosim opšte teze, kao dokaz pomenuću samo jedan skup koji je 1994. ili 1995, nemojte me držati za reč, znači sredinom 90-tih, organizovao britanski ambasador Ajvor Roberts, u Beogradu. Tada su prisustvovali iz vladajuće stranke gospodina Miloševića Goran Perčević, iz stranke JUL učestvovao je gospodin Vladimir Štambuk i gospođa Jelica Štambuk, kao predstavnici JUL-a, Perčević kao predstavnik SPS-a. Učestvovali smo Tahir Hasanović i ja kao predstavnici Nove demokratije, učestvovao je Fehmi Agani kao predstavnik Albanaca, odnosno predstavnik Rugovine partije. Bili su još drugi predstavnici iz albanskog politikog života Suroji,  Vlasi, itd. Učestvovali su i predstavnici diplomatskog kora iz Beograda, odnosno ambasada svih zemalja Kontakt grupe

MEJ:

            Molite se da usporite, prebrzo govorite, i možete li da budete koncizniji, mi smo to već čuli, da li želite još nešto da kažete?

SVEDOK:

            Ja sam samo naveo jedan skup kao dokaz koji potvrđuje da ova tvrdnja nije tačna.            Druga tvrdnja da niko nije bio upoznat sa mojim kontaktima sa službama bezbednosti, prvo, to je i normalno da se ti kontakti ne reklamiraju okolo tako da i ne mogu da budu upoznati svi članovi stranke, a drugo, ja nisam imao nikakve nezakonite kontakte sa bilo kojom službom bezbednosti ni stranom ni domaćom, već kao što sam jasno rekao imao sam određenih kontakata vezanih za obaveštajnu dimenziju legalnih politikih pitanja, kao što su Dejtonski sporazum, kao što je borba protiv terorizma, kao što je dijalog na Kosovu. Takve kontakte imao je i gospodin Milošević preko svojih ovlašćenih predstavnika i sa CIA-om i sa drugim obaveštajnim organizacijama. Npr. šef CIJE, gospodin Vilijam Dojč, bio je u javnoj poseti našoj Službi državne bezbednosti.

MEJ:

            U redu, mislim da smo shvatili poentu. Izvolite, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jel se to samo odnosi na jedan deo ova poenta gospodina Tanića. U saopštenju se kaže...

SVEDOK:

            Čitajte dalje, nema problema!

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Van tih javnih političkih okvira nije bilo nikakvih planova o rešavanju kosmetskog problema.

SVEDOK:

            Mogu li da odgovorim na ovo, izvinjavam se?

MEJ:

            Ne, sačekajte da se završi pitanje.

            Nastavite, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            "Niti je u ime Nove demokratije bilo ko bio ovlašćen da takve planove pravi sa bilo kim pa ni sa licima koje gospodin Tanić navodi, Ratko Marković, Dojčilo Maslovarić, Jovica Stanišić, Momilo Perišić, Mira Marković, Slobodan Milošević i predstavnici diplomatskih misija u našoj zemlji".

MEJ:

            Izvolite.

SVEDOK:

            Ta tvrdnja takođe nije tačna, postoji zvanični dokument sa sastanka Izvršnog odbora i Predsedništva Nove demokratije, u nekoliko navrata, ja ću spomenuti samo jednu priliku. Pred sastanak u Njujorku usvojena je platforma na našim organima Nove demokratije, Izvršnom odboru i Predsedništvu, tačno onakva kakvu sam je opisao, to je jedno.

 Druga stvar, ja nisam ni rekao da je bilo ko od nas bio ovlašćen da sklapa sporazume sa gospodinom Jovicom Stanišićem, Perišićem, Miloševićem ili drugim licima vezanim za Kosovo, za kosovski problem. Ja sam samo rekao da je u tri i po godine  postojao pregovorački proces vezan za kosovski problem, da sam ja bio jedan od učesnika tog procesa, da je uz mene bilo još drugih učesnika i da je taj politički pregovarački proces bio dovoljan da se spreči rat, da ga je Milošević podržavao, ali da je 1997. od....

MEJ:

            U redu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nije sporno ovo javno učešće na skupovima, ali da li je jasno da to održavanje okruglih stolova i učešće, kako će se videti kasnije i u ovim drugim "Bertelsman i tako dalje, kako ste nazivali skupovima, slobodnih intelektualaca, nisu bili nikakvi pregovori, nego je to bilo iznošenje mišljenja slobodnih intelektualaca. Je li to tačno ili ne?

TANIĆ:

            Okrugli stolovi bili su iznošenje mišljenja slobodnih intelektualaca i političara, ali ja nisam rekao da su to samo bili okrugli stolovi. Izvan njih postojali su i jasni pregovori u cilju priprema sporazuma za Kosovo i u njima su učestvovali ovlašćeni, odnosno autorizovani predstavnici sve tri vladajuće koalicije. O tome sam spreman da iznesem dokaze i pozovem dodatne svedoke. Molim vas da se to pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, oni upravo tvrde suprotno, da nikakvih planova, to sam citirao i neću da pominjem, pošto je to ušlo, u transkript. Treća činjenica, to isto citiram, njihov zvanični papir, treća činjenica je da sadržaj svedočenja gospodina Tanića svedoči o njegovom pokušaju da konstruiše priču kojoj Nova demokratija nije učestvovala na način na koji on to predstavlja, niti je on imao taj i takav značaj koji sebi želi da prida. Po našim saznanjima ponajmanje je - ponajmanje je, dakle - gospodin Tanić mogao biti partner gospodina Miloševića u izgradnji i vođenju nekakvog plana za vraćanje autonomije Kosova i Metohije i rešavanje krize u pokrajini". I onda, to što sam vam juče pročitao, kaže: "mašta čini svašta, a nekada još više...".

MEJ:

            Samo trenutak, samo trenutak. Gospodine Taniću, treba da imate priliku da date svoje komentare na ovo što vam je upravo pročitano, ako želite. Možda ne želite?

TANIĆ:

            Ne, zašto ne bih želeo. Nema u tome ničeg...

MEJ:

            Nemojte da se raspravljate. Jednostavno, odgovorite. Ako ne želite da komentarišete, onda nemojte.

TANIĆ:

            Moj odgovor je sledeći: prvo, ja nikad nisam ni tvrdio da sam bio partner u pregovorima gospodinu Miloševiću, nego da je on bio uključen u te pregovore, takođe, i da sam s vremena na vreme vezano za teme pregovora imao kontakte sa njegovim najbližim saradnicima i sa njim radi ukslađivanja pozicije. Nikad nisam tvrdio da smo bili partneri. Da smo bili partneri, ja bih verovatno bio isto pred vašim sudom kao optuženi.

            Što se tiče izjave moje stranke, ona sama kaže u drugom delu izjave da nisu znali šta sam radio, a u prvom delu izjave komentarišu to šta sam radio. To mi se čini nelogičnim. I treća stvar, priložio bih i optuženom  ako ....

MEJ:

            To je komentar. Pokušajte da ne komentarišete to što je rečeno nego samo odgovorite. Da li još nešto želite da kažete o tome? Rekli ste da niste bili partner i da to nikada niste ni tvrdili. Izvolite.

TANIĆ:

            Da li mogu još da predočim, možda optuženi želi da vidi sadržaj dve knjige koje potvrđuju vrlo jasno stav Nove demokratije, veoma sličan onome koji danas iznosim ili možda ne želi? Ja imam razumevanja da oni danas to ne podržavaju, ali ja i ne nastupam u ime Nove demokratije.

MEJ:

            Izvolite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nije se osvrnuo, osim ovih javnih okruglih stolova, naravno javnih, nije se osvrnuo na ovo što sam malopre citirao, da nije učestvovala Nova demokratija na način na koji on to govori i da...

TANIĆ:

            Mogao bih da se osvrnem, zaboravio sam prosto.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Imam samo da dodam još dalje, ne mogu da trošim vreme pošto će mi ga skraćivati gospodin Mej.

I dalje kaže: "da li neko drugi, kada i kako instrumentalizovo gospodina Tanića, ne znamo. Na sudu je da ceni verodostojnost svedočenja gospodina Tanića, a Nova demokratija ne želi da se ovo suđenje pretvori u cirkus u kome će svedoci biti svedoci novinskih članaka i podataka objavljenih u medijima," itd. Ali, ovo je celo potpisano sa pečatom Nove demokratije. Molim vas, možete da to priložite uz ovog briljantnog svedoka koga ste doveli, a ja ću sad da nastavim sa ispitivanjem.

MEJ:

            Samo trenutak, dovoljno gospodine Miloševiću, dosta je takvih komentara. Oni nisu potrebni. Pošto ste citirali iz tog dokumenta treba da ga predate tužilaštvu da tužilaštvo pogleda taj dokument.

ROBINSON:

            Gospodine Miloševiću, takođe savetujem, iako je vaša odbrana čisto vaša stvar, da vi ozbiljno razmislite o tome da pozovete ovog portparola kao svedoka u vašem izvođenju dokaza. Znači, portparola Nove demokratije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

Ja vam čitam...

MEJ:

            Dajte dokument sudskom poslužitelju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Možete da uzmete i bolji primerak sa njihovog sajta, nije problem nikakav.

TANIĆ:

            Da li mogu da odgovorim na ovo zadnje? Veoma kratko.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja nisam postavio još....

MEJ:

            Da, ali može kratko da odgovori na to.

TANIĆ:

            Izvan toga predsednik Nove demokratije Dušan Mihajlović je, što sam, što zajedno sa mnom, učestvovao u nekoliko tih sastanaka i to se lako može dokazati izjavama svedoka. Ne mislim na okrugle stolove. Na sastanke izvan toga.

            Ja bih priložio dva dokumenta koji pokazuju da sam ja učestvovao u formulisanju strateške politike Nove demokratije, ako je sud raspoložen to da pogleda.

MEJ:

            Veće bi želelo da se taj dokument uvrsti u spis, tako da molim da onda dokument vratite da se dokument prevede i onda će biti formalno uvršten u dokazni materijal.

            Nastavite, molim vas.

TANIĆ:

            Oprostite, časni sude, mogu li da postavim jedno pitanje u vezi toga?

MEJ:

            Ne znam da li možete da postavljate pitanje, ali mislim da ste sprečeni da date neki svoj komentar. Ako želite nešto da kažete o tom dokumentu, možete.

TANIĆ:

            Pa, više je bilo usmereno za to. Ja ne bih komentarisao dokument, poštujući to da ne komentarišemo. Zatražio bih od suda da se samo u toj slučaju, ako se uvrsti ovaj dokument, uvrste i formalni spisi Nove demokratije i spisi iz arhive koji potvrđuju moju važnost u strateškoj politici Nove demokratije. Ja imam nešto kod sebe, ali imam mnogo više u arhivama stranke, ako se već utvrđuje to. I predlažem da se pozove dotična osoba kao svedok, pošto potpuno obara ono što ja tvrdim, ne u vezi iskaza, nego u vezi moje relevantnosti. I spisi iz Nove demokratije bi bili sasvim dovoljni iz arhive koji potvrđuje da sam ja učestvovao u formulisanju strateške politike Nove demokratije sa predsednikom isključivo.

MEJ:

            U redu, to je sigurno nešto čime se može pozabaviti tužilac u dodatnom ispitivanju. Izvolite, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da pređemo sada na jednu od glavnih poenti vaše izjave. Prvo da se podsetimo na ono što ste rekli, pa ću vam onda postaviti pitanje.

            Vi tvrdite da sam na prijemu u JUL-u 1997. godine rekao da na Kosovu ima manje od milion Albanaca. Je li tako?

TANIĆ:

            Ne, ja sam rekao da ste rekli u ljutini da ćete pokazati da ih ima manje od milion.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, u izjavi piše ovako kako ja kažem, a i vi ste to rekli.

TANIĆ:

            Ne može da piše kako vi kažete, zato što ja nikada to nisam rekao. Ja sam rekao da ste vi rekli...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, dobro.

MEJ:

            Molim vas da pravite pauzu između pitanja i odgovora. Ako ćete nastaviti sa ovim, onda se to mora raditi tako da prevodioci mogu svoj posao da rade kako treba.

            Izvolite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, dakle, nije poenta u tome na čemu sad insistirate. Ja kažem, tvrdite da sam rekao na prijemu u JUL-u 1997. godine da ima manje od milion Albanaca. Je li tako? Na Kosovu i Metohiji.

TANIĆ:

            Ma, nisam rekao da tvrdite da ih ima manje, nego da ste rekli da ćete pokazati da ih ima manje.

MEJ:

            Samo trenutak. U mojim beleškama stoji da ste rekli, gospodin Milošević je odgovorio da će pokazati da ima manje od milion Albanaca ili 10 posto. Prema tome, ne bi imali autonomiju. To stoji u mojim beleškama. Ako ima nešto u izjavi što želite da predočite svedoku, gospodine Miloševiću, možete. Ali, to je bio njegov iskaz.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Doći ćemo na to. Samo sada pošto ste rekli manje od 10 posto, da li sam tada rekao i da ih ima manje od 10 posto? Da li to tvrdite?

TANIĆ:

            Ne, ne, tada niste to rekli. To je došlo kao dodatno objašnjenje. Tada niste to rekli. Ja nisam to u tom kontekstu ni rekao, nego sam rekao kao objašnjenje zašto ispod jednog miliona. Niste bili toliko precizni, taman posla.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste to rekli kao vaše dodatno objašnjenje. Je li tako?

 

 

 

ODGOVOR:

            Ne kao moje, ja sam to posle primio što iz razgovora sa vašim saradnicima, šti iz još nekih vaših da kažem sitnih izjava. Ali da pređemo na poentu gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja vas pitam, a ne vi mene. Dakle, tvrdite naravno da ste tu tvrdnju čuli i od raznih drugih ličnosti sa kojima ste razgovarali. Je li tako?

ODGOVOR:

            Nešto je čak bilo i u internoj komunikaciji srpske Vlade i Parlamenta, nešto u tom stilu veoma kompatabilno sa tim izjavama.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            E sada, da bi smo mogli da idemo dalje bez opterećenja, da odmah rasčistimo s tim. I ja sam čuo za te procene i smatrao ih realnim, jer nekoliko stotina hiljada Albanaca je bilo izvan Kosova, u inostranstvu i uopšte nije bila tajna, molim vas, da li se bar toga sećate, nikakva tajna nije bila u razgovorima raznim da na Kosovu ima manje od milion kosovoskih Albanaca, i pa šta...

ODGOVOR:

            Da li mogu da odgovorim, komentarišem ili je ovo izjava pitanje, prosto molim za instrukciju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato da...

MEJ:

            Dozvolite svedoku da odgovori.

ODGOVOR:

            Ja se zahvaljujem gospodinu Miloševiću na iskrenosti, u to nikad nisam sumnjao, ovaj, i kako se zove, ja prvi put čujem da je bila opšta procena da ih ima manje od jednog miliona, da je bila opšta zvanična procena prvi put čujem danas, uvek je figuriralo barem nekoliko stotina hiljada. Tačno je da ih je bilo u inostranstvu, tačno je da je jedan deo bio koji je prelazio iz Albanije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, da li je vama poznato, na primer, da se o tom broju slobodno komentarisalo i sa predstavnicima američke delegacije i stranim delegacijama i tako dalje, jer se stalno postavlja pitanje koliko stvarno ima kosovskih Albanaca na Kosovu i Metohiji. Da li vam je to poznato?

ODGOVOR:

            Pitanje mi apsolutno poznato i ono je legitimno jer su Albanci preuveličavali svoj broj oko 2 miliona. Međutim ,nije mi poznato da je zvanična politika bila takva da ih ima znatno manje ili manje od jednog miliona, to zaista sam prvi put upoznat sa time da je to zvanična politika i zahvaljujem se na iskrenosti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Taniću, procena broja nije zvanična politika, nego procena broja. Politika je jedna svrsishodna aktivnost a procena broja konstatacija koliko nas ima, na primer, u ovoj sobi je jednostavno nastojanje da se utvrdi neki fakt. Ali da idemo sad dalje.

MEJ:

            Ne, ne, moramo prekinuti ovu svađu i preći na pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            A da li vam je poznato da je nekoliko stotina hiljada albanaca u to vreme bilo van Kosova u inostranstvu.

 

ODGOVOR:

            Da, poznato mi. Neki ekonomski emigranti, neki pod represijom, žalili su mi se predstavnici.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne govorim o razlozima, nego kažem da li vam je poznato to.

ODGOVOR:

            Da, da kako da ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da se odbije ta cifra koji su u inostranstvu da li bi to bilo otprilike ta cifra manje od milion trenutno na Kosovu.

ODGOVOR:

            Pa veoma teško, a osim toga i ti ljudi koji su u inostranstvu imaju takođe pravo glasa, zato što su u inostranstvu ne znači da su zauvek otišli i da nikada neće imati nikakve veze sa Kosovom, ali ja nisam advokat kosovskih Albanaca, znate, prosto se cifre tu ne slažu i sa tih dvesta, trista hiljada na polju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Taniću, ja ne govorim o našem razgovoru pošto nas dvojica nikad nismo razgovarali. Ja vas pitam o podacima koje iznosite i za koje tvrdite.

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, ova rasprava je u ovom trenutku beskorisna. Međutim, ono što bi nam moglo biti od pomoći je sledeće. Da li vi kažete da vi niste nikada izrekli tu tvrdnju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja kažem, gospodine Mej, da ja sa gospodinom Tanićem nikad nisam razgovarao, a ovde ne odgovaram na pitanja ja, nego gospodin Tanić, a ako vas interesuje ova tvrdnja, ova tvrdnja je.

MEJ:

            Samo trenutak, ne idemo dalje, gospodine Miloševiću ako vi kažete da vi niste nikada imali taj razgovor onda vi tu tvrdnju morate izneti svedoku i svedok mora imati priliku da odgovori na tu tvrdnju. Samo trenutak, prvo neka svedok odgovori na tu tvrdnju.

            Gospodine Taniću, iznešena je tvrdnja da gospodin Milošević nikada nije razgovarao sa vama, nikada nije bio u vašoj prisutnosti, da nikada nije rekao ništa o milion Albanaca u vašoj pisutnosti. Da li je to tačno ili ne? 

ODGOVOR:

            To su dve tvrdnje. Prvo tvrdnja da nikad nismo razgovarali je netačna. Ja mogu dokazati tvrdnju da smo razgovarali bar nekolko puta, on je rekao da nikad u životu nije sa mnom razgovarao, da smo razgovarali bar nekolko puta mogu dokazati sa 5 do 10 svedoka koji bi valjda imao pravo da pozovem. Ova tvrdnja da nismo specifično razgovarali o toj cifri ispod o tom broju ispod jednog miliona to je takođe netačno. Ali za taj drugi spcifičan razgovor ne mogu izvesti pet do 10 svedoka kao za ovu prvu tvrdnju da smo razgovarali najmanje nekolko puta gospodin Milošević i ja. Dakle, obe tvrdnje su netačne i zapravo predlažem da izvedem dokaze.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A što se tiče ove druge tvrdnje, ja samo pitam gospodina Tanića da li je njemu poznato da je ta tema koliko ima Albanaca na Kosovu bila jedna od elemenata o kojima se inače sasvim slobodno razgovaralo i da to nije bila nikakva tajna. To je poenta ovoga što vas pitam. Da vi niste saznali nikakav tajni podatak, nego su ljudi razgovarali o tome koliko ima na Kosovu kosovskih Albanaca. To nije nikakvo otkriće, o tome se slobodno razgovaralo i sa strancima i sa našima. Dakle, jedno najobičnije pitanje koje sam postavio. Da li vam je to...

MEJ:

            Samo čas, svedok sada mora odgovoriti na ovo vaše dugo pitanje, ako je ovo uopšte pitanje. Dakle, iznešena je tvrdnja da je ta brojka, odnosno da su te diskusije o toj brojci bile u ono vreme sasvim uobičajene. Da li je tačno gospodine Taniću?

ODGOVOR:

            Diskusije o broju Albanaca bile su uobičajene, ali diskusije o tome da ih ima ispod jednog miliona nisu bile uobičajene.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ajde sada da napravimo jednu malu digresiju pre nego što nastavim o ovoj temu. Pošto tvrdite da sam vam to rekao na prijemu u julu 97. godine, gde smo stajali kad smo razgovarali na tom prijemu? Gde smo stajali nas dvojica ili sedeli,  kako hoćete, samo gde? Opišite to?

ODGOVOR:

            Zgrada JUL-a je bila u ulici Đure Đakovića, kad se ulazi sa leva ima salon za prijem koji izlazi na dvorište. Sa frontalne strane levo od tog salona ulazi se u jednu posebnu prostoriju gde je gospodin Milošević imao običaj da večera nakon, odnosno pred kraj prijema sa grupom svojih bliskih saradnika, tu ja nisam spadao, ali mi smo negde otprilike oko tog mesta između velikog salona i ove prostorije koja se zastirala zavesom i gde je gospodin Milošević posle večere sa svojim najbližim saradnicima tu negde smo oko toga ragovarali. Veoma kratko, ja nisam reko da je to bio sastanak posle toga sam malo popričao sa gospodinom Mirkom Marjanovićem i tako je to.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Taniću, pošto su prijemi u Julu svake godine na dan 23. jula znači, najtopliji dan leta i svake godine bili održavani potpuno na isti način, sve te hiljade ljudi koji su prisustvovale uključujući članove brojne članove diplomatskog kora, crkvene velikodostojnike i tako dalje, znaju da vam kažu da su prijemu u Julu održavani...

MEJ:

            Vi ovde postavljate pitanje gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znaju da vam kažu  da su...

MEJ:

            Ne možete držati govor, vi sada držite govor o crkvenim velikodostojnicima i o tome šta bi oni rekli. Vi treba da postavljate pitanja. Ne, gospodine Taniću, nemojte se mešati u to.

            Gospodine Miloševiću, postavite pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li znate, dakle, ovo što sam naveo da znaju hiljade ljudi učesnika tog prijema da su prijemi u Julu održavani u vrtu a ne u zgradi.

MEJ:

            Dobro, dobro zaustavimo se ovde. Dakle, iznešena je tvrdnja da je prijem održan u vrtu. Da li je tačno ili ne?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne taj svi prijemi bez izuzetka 23. jula se drže i uvek su bili u vrtu a ne u zgradi.

ODGOVOR:

            Tvrdnja je netačna, prijemi su držani i u zgradi i u vrtu, otvore se vrata naravno bilo je puno gostiju, zato je veliki broj gostiju bio u vrtu. Gospodin Milošević se veoma ljubazno šetao uvek i nastojao je da sa svakim od gostiju na neki način ponošto popriča. A kada je reč o politici onda zavisi od teme. Nekad je to bio ljubazan razgovor, nekad ne. Mene čudi da gospodin Milošević ovako notorne stvari iz njegove tehnike rada poriče. Bilo je puno ljudi ali i u zgradi i u vrtu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle prijemi su bili u vrtu. E sad da se vratimo na ovo pitanje. Da li je sredinom jula, dakle u vreme tog prijema koje je kao što datume dobro znate i nisu sporni, usledilo, posle i potpisivanja ovog sporazuma između Rugove i mene o školstvu, u vreme sprovođenja Dejtonskog sporazuma i pada tenzija. Da li je bilo izraženo očekivanje da će da započne upravo ono kako ste vi to definisali u svojoj izjavi, reintegracija kosovoskih Albanaca u politički život Srbije i Jugoslavije.

ODGOVOR:

            Da, apsolutno to je bio cilj.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, ali mislim upravo u toj atmosferi sredinom 97.g., dakle, bilo je izraženo očekivanje da će započeti proces reintegracije kosovskih Albanaca u politički život Srbije i Jugoslavije. Je li tako?

ODGOVOR:

            Već od proleća 1997. godine,  ali tako je, slažem se.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li se sećate da sam ja upravo tog 23. jula, znači na dan kada je bio taj prijem uveče,  tog 23. jula 1997. pre podne u Skupštini Jugoslavije položio zakletvu i preuzeo dužnost predsednika SRJ. Tog dana. 23. jula 1997. godine.

SVEDOK:

            Ja zaista ne pamtim stvari, nisam iznosio stvari koje nisu predmet kosovskog pitanja na tu zakletvu i to ne morate podsećati nikoga. Ne znam da li je to izjava ili pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pitanje je da li se sećate  da sam stupio na dužnost predsednika SRJ tog dana, 23. jula. Uostalom to je javni podatak, nije uopšte sporan.

SVEDOK:

            Pa jeste naravno, vi ste bili predsednik.

MEJ:

            Nemojmo se ponovo baviti  tim starim pitanjima.

            Gospodine Taniću, ako se nečega sećate, kažite da, ako ne, kažite ne. Tako ćemo brže raditi, zaista ne treba nam vaš komentar.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            A da li se sećate da sam nedelju dana pre toga izabran, 23. jula sam preuzeo dužnost, zvanično na svečanoj sednici Skupštine položio zakletvu, a nedelju dana pre toga izabran. Da li se toga sećate?

SVEDOK:

            Kako da se ne sećam kada ste izabrani sa naše zajedničke liste, molim vas.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ja samo želim da složim činjenice koje su mi potrebne u pitanjima koja vodim. Da li je jasno dakle da je tog dana meni prestao mandat predsednika Srbije samim činom izbora za predsednika SRJ i da je prema tome, shodno Ustavu, bilo obavezno održati prevremene predsedničke izbore u Srbiji u roku od 2 meseca. Da li je tako?

SVEDOK:

            Da li je to tema, izjava, pitanje, ne razumem. Prepričava mi Ustav gospodin Milošević.

MEJ:

            Gospodine Taniću, vi ste ovde došli kao svedok, niste došli da se svađate, ovo nije sastanak, ovo je suđenje.

            Ako ne možete odgovorite na neko pitanje, onda recite da ne možete odgovoriti, ako ga ne razumete, kažite da ne razumete.

            Dakle, šta je pitanje gospodine Miloševiću?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je bila opštepoznata činjenica, budući da sam preuzeo dužnost predsednika SRJ da se po Ustavu moraju održati predsednički izbori u Srbiji u roku od dva meseca? Da ili ne?

SVEDOK:

            Da, naravno da mi je poznato.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate da su upravo razgovori o procenama broja Albanaca na Kosovu i Metohiji u tom kontekstu bili aktuelni upravo zbog očekivanja da će Albanci ovoga puta masovnije izaći na izbore?

SVEDOK:

            Ja na ovo pitanje ne mogu odgovoriti sa da ili ne pošto to zahteva opširniji odgovor, ako odgovorim sa da ili ne mogu ući u verbalnu zamku gospodina Miloševića. Molim za instrukcije suda.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja mislim da je pitanje sasvim precizno.

SVEDOK:

            Bila su dva pitanja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Rekao sam da li vam je onda jasno, s obzirom na predstojeće izbore, da je moguć razgovor među učesnicima o broju Albanaca na Kosovu i Metohiji bio aktuelan zbog očekivanja da će Albanci ovoga puta masovnije izaći na izbore.

SVEDOK:

            Razgovor o broju Albanaca je bio aktuelan, ali motiv zbog koga je bio aktuelan zahteva šire objašnjenje, molim instrukcije suda.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas, vi ste maločas potvrdili da je tada,  dakle, bilo u javnosti oppte izraženo očekivanje da će započeti proces reintegracije kosovskih Albanaca u politički život Srbije i Jugoslavije, to sam vas prethodno pitao, što ste rekli jesmo.

SVEDOK:

            Ako se postigne politički sporazum naravno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas, prema tome, u uslovima jednog opšteg očekivanja bio je već potpisan sporazum Milošević - Rugova, sprovodio se Dejtonski sporazum, tenzije pale, u tim uslovima opšte očekivanje započinjanja procesa reintegracije Albanaca u politički život, predstojeći izbori za predsednika s obzirom na to da je meni prestao mandat,  za dva meseca, da li je vama logično, s obzirom da ste malopre i sami konstatovali, očekivali proces reintegracije, bilo je opšte očekivanje njihovo da se razgovaralo o tome, o prognozama.

MEJ:

            Moram ovo prekinuti. Prekinuću vas. Ovo nije pitanje. Vi gospodine Miloševiću umesto da postavljate pitanja, bacate tvrdnje na jednu veliku hrpu jednu na drugu i to svedoku jako otežava život, on ne može odgovoriti na tvrdnju, i tvrdnju, ne znam u čemu je smisao,  ako to ima nekakvog smisla, dajte da se onda usredsredimo na taj smisao. Postavljajte kraća pitanja. Ako to budete radili i mi ćemo brže raditi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Mej, ako stvari izvučete iz vremenskog i političkog konteksta one izgledaju drugačije, ako ih stavite u vremenski i politički kontekst onda su one jasne i objašnjive i valjda vam je to kao intelektualcu dovoljno jasno. Dakle, svedok je potvrdio da je u vreme te sredine 97. bilo opšte očekivanje da će krenuti proces reintegracije Albanaca.

SVEDOK:

            Nisam potvrdio ..

MEJ:

            Samo trenutak. Vi ste kroz to već prošli, vi postavljate pitanja ovde, ne smete se svađati sa svedokom. Način na koji se postavlja pitanje je da se postavi kratko i da se kratkim pitanjima onda ide od tačke do tačke. Tako se treba voditi ispitivanje, a ne iznositi niz tvrdnji na koje je onda nemoguće da svedok odgovori. Dakle, puno smo vremena potrošili na ovoj konkretnoj temi i ja još  ne shvatam šta vi to želite reći svedoku. Da li vi svedoku možete postaviti niz kratkih pitanja, a onda možda možemo ići na neku drugu temu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Da li je zbog takve atmosfere koju nadam se razumete kako sam vam i objasnio bilo očekivanje da će Albanci ovoga puta masovnije izaći na te predstojeće predsedničke izbore?

SVEDOK:

            Mi smo se borili za to da izađu u uslovima političkog sporazuma. Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je onda logično kada su izbori u izgledu i to po Ustavu u roku od dva meseca da se raspravlja o mogućem broju u kome ti Albanci mogu izaći na izbore, pa prema tome i koliko ih ima da bi se taj broj mogao da računa, da kalkuliše između onih koji su zainteresovani za te izbore naravno. Da ili ne?

SVEDOK:

            Zato što je logično, zato smo i raspravljali o tome naravno, ali nije bilo sporazuma posle, to je bio smisao mog pitanja, ja zaista ne razumem kako treba da odgovaram i rizikujem da...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li se sećate izjava nekih naših zvaničnika da su ranije Albanci bojkotovali izbore između ostalog i zato da se ne bi videlo da ih ima mnogo manje nego što oni deklarišu. Da li se sećate toga?

SVEDOK:

            Oprostite, ovo je komentar.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To je na njima da prosude, mislim malo znanja ne škodi, gospodine Taniću, to je na njima da prosude, nije na vama.

SVEDOK:

            Ali nisam u stanju da korektno odgovorim na dvosmisleno pitanje. Molim vas, molim za instrukcije.

MEJ:

            Usporite, molim vas, za prevodioce. Samo trenutak, pitanje koje vam je bilo postavljeno je sledeće. Da li se sećate da su zvaničnici iznosili izjave da su Albanci bojkotovali izbore zato jer nisu želeli da bude očito to da ih ima manje nego službena brojka, da li na to pitanje možete odgovoriti?

SVEDOK:

            Da, bilo je i takvih izjava od strane Miloševićevih saradnika.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Taniću, da li imate svoju procenu pošto se eto bavite tim, koliko sada na Kosovu ima Albanaca iz Albanije koji nisu državljani Jugoslavije?

SVEDOK:

            Gospodine Milošević, ja se već 2,5 godine ne bavim politikom, pošto sam u emigraciji, nemam nikakvu procenu političke situacije na Kosovu i ne pričam o današnjem vremenu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li znate da se u Beogradu operiše brojkom između 200 i 300 Albanaca koji su divlje ušli na Kosovo i Metohiju?

SVEDOK:

            Ne.

MEJ:

            To nije brojka, to nije tvrdnja na koju ovaj svedok može odgovoriti, to nije bio deo njegovog iskaza.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate da su nedavno na Kosovu i Metohiji održani izbori ..

MEJ:

            On je na to odgovorio. On je rekao da više nije u politici i da više nije u zemlji. U svakom slučaju to je irelevantno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa mogao je da pročita u novinama da su održani izbori na Kosovu i Metohiji, to su činjenice iz novina.

MEJ:

            Ne nemojte na to odgovarati. Idemo dalje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Onda ja vama savetujem da pošto su sada održani izbori na Kosovu i Metohiji, pogledate koliko je Albanaca izašlo na izbore.

MEJ:

            Idemo dalje, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači, ovo smo razjasnili. Očekivalo se da Albanci masovnije izađu na izbore.

SVEDOK:

            Ako bude političkog sporazuma.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate ..

MEJ:

            Nemojte se vraćati na te stare stvari. Ako bude ponavljanja zaustaviću vas. Idemo na sledeću temu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas, da li znate da u Srbiji pred izbore već poslovično ne postoji druga tema osim izbora.

SVEDOK:

            Da, naravno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, da li vam je onda jasno da na tom prijemu o kome govorite i gde se govorilo, gde ste mogli čuti naravno ne od mene, jer mi nismo razgovarali, gde ste mogli čuti koliko ima Albanaca, da ih ima manje od milion, da je to bilo u funkciji predstojećih izbora. Da li vam je onda sad bar to jasno?

SVEDOK:

            Pa ja sam upravo rekao da se na tom prijemu razgovaralo o broju Albanaca, nisam rekao da sam vas naterao mučenjem da kažete neku tajnu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Taniću, da li se sećate, pošto ste kažete pomno pratili sve događaje, da je iste te 1997. godine, nešto više od dva meseca posle tog prijema na kome ste vi navodno sa mnom razgovarali, da li se sećate da je te iste 97-me godine, u oktobru, održan samit, sastanak šefova država ili vlada Jugoistočne Evrope na Kritu?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li se sećate da je on bio posvećen regionalnoj integraciji i saradnji?

SVEDOK:

            Naravno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li se sećate najkrupnijeg koraka na normalizaciji odnosa između Jugoslavije i Albanije, kada smo Fatos Nano, tadašnji premijer Albanije i ja, pred TV kamerama rekli da idemo u normalizaciju, u otvaranje granica, ukidanje viza, u razvoj trgovine, turizma itd. Da li se sećate toga, to su objavile sve televizije?

SVEDOK:

            Pa ne samo da se sećam, nego sam jedan od ljudi koji sam u vašem listu "Politika" komentarisao napredak u odnosima između SRJ i Albanije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li se sećate i onda da je Fatos Nano izjavio da su problemi na Kosovu unutrašnje pitanje Jugoslavije. Da li se sećate toga?

SVEDOK:

            Da, ali ko to poriče gospodine Miloševiću?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Hoću da vam kažem, dakle cele te godine, do tog samita na Kritu, bila je jedna opšta klima optimizma i jednog zaista mirnog rešenja svih pitanja na Kosovu i Metohiji i u regionu uključujući, naše odnose sa Albanijom. Je li tako ili nije?

SVEDOK:

            To je upravo ono što sam i ja rekao, da je postojala politička klima i politički sporazum  kojim se mogao izbeći rat. To je kompatibilno s mojom tvrdnjom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas, a da li onda sada shvatate kada se stavi u kontekst vremena i događaja, koliko je apsurdno vaše zaključivanje broja Albanaca pominjano u vezi sa etničkim čišćenjem a ne u vezi sa predstojećim procesom njihove reintegracije u politički život, normalizacija odnosa itd.

SVEDOK:

            Ne, to mi se ne čini apsurdnim zato što se to pitanje broja Albanaca razmatralo u oba konteksta. Ne čini mi se apsurdnim i sve je bilo u redu dok 1998. vi niste počeli sa konfliktnim inžinjeringom dole na Kosovu. To je upravo ono što sam ja i rekao u izjavi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je vama poznato, gospodine Taniću, da je ova atmosfera razumevanja, poverenja, optimizma, koja se izrazila na samitu na Kritu, bila alarm onim silama koje su želele da destabilizuju Jugoslaviju da podstaknu terorizam na Kosovu. Da li je to vama kao ekspertu poznato?

SVEDOK:

            Oprostite ovo je komentar, a osim toga nije tačno  uopšte ovo što je gospodin Milošević rekao. To je apsolutno netačno. Morao bih opširnije odgovoriti, ali odgovor je da je pitanje netačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle u uslovima najvećeg napretka odnosa u 97-oj godini i na Jugoistoku Evrope i naših jugoslovensko-albanskih i smirivanja situacije posle Dejtona, vi smatrate da se o broju razgovaralo radi nekakvog etničkog čišćenja, a ne radi pitanja upravo napretka tih odnosa i te reintegracije. Vi to tvrdite, je li tako?

SVEDOK:

            Ne, tako nisam tvrdio. Ja sam tvrdio samo da je taj razgovor bio u funkciji ove druge gore opcije etničkog čišćenja, ali bilo je naravno i poštenog sveta koji je razgovarao u funkciji izbora. Inače nije tačno da su zapadne sile podsticale terorizam, a ja sam učestvovao u toj klimi poboljšanja, umereno i skromno, ali sam učestvovao i znam da je bilo dobro i zato je moja tvrdnja da ste vi to pokvarili 1998. godine.

MEJ:

            Ja ću vas zaustaviti. Morate da pravite pauze između pitanja i odgovora.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi znate, znači, pouzdano da strane službe, strane sile nisu učestvovale u podsticanju, finansiranju, organizovanju, treniranju terorizma na Kosovu i Metohiji? Vi to znate?

SVEDOK:

            Strane sile su vam nudile upravo suprotno. Da u uslovima političkog sporazuma omoguće sasecanje albanskog terorizma u Evropi i to je sastavni deo moje izjave. Mislim pre svega na zemlje Kontakt grupe.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I oni su to učinili preko vas?

SVEDOK:

            Ne samo preko mene, oprostite ja to nikad nisam rekao. Ja sam samo rekao da sam samo jedan od ljudi koji je to znao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A preko koga su to oni učinili?

SVEDOK:

            I vama direktno i u političkim razgovorima s vašim saradnicima i preko mene, ali ja sam dostavio o tome službenu belešku. Ne želim ja sebi da podignem cenu, samo opisujem negativan proces u kome sam učestvovao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro.

SVEDOK:

            Imate službenu belešku u arhivu Državne bezbednosti. Ako nema pozvaćemo svedoke. Bila vam je ponuđena pomoć u slučaju političkog sporazuma, pomoć u suzbijanju albanskog terorizma. Ja nikad nisam branio albanski terorizam ovde gospodine Miloševiću. Samo sam rekao da vi preuveličavate te probleme i eksploatišete na štetu Srbije i Albanaca i Srba i Albanaca.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Dakle sad ste ipak napravili jednu evoluciju, malu, pošto sam vas pitao da li je u tim uslovima opšteg otopljavanja, normalizacije itd, bilo logično da se broj razmatra u vezi sa izborima, a ne u vezi sa etničkim čišćenjem, a vi ste rekli pa u vezi ...

 

MEJ:

            Nećemo se vratiti na to.  Mi smo potrošili više od pola sata na to i sasvim je nepotrebno trošiti toliko vremena jednu te istu poentu. Nastavite gospodine Miloševiću, ali pređite na drugu temu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa poenta i jeste gospodine Mej u tome što u ovoj lažnoj tužbi pokušava da ....

MEJ:

            Čuli smo da iznosite svoje poente, ali nema potrebe da ih neprestano ponavljate. Nastavite dalje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kažem poenta je ove lažne tužbe da optuži ...

MEJ:

            Ne, ne, ako želite da nastavite sa ovim unakrsnim ispitivanjem morate da to uradite onako kako treba i da postavljate pitanja i to na novu temu.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pitao vas je, mislim da vas je sudija Robinson pitao ako sam dobro zapamtio, u čemu je relevantnost toga da li ih je ispod milion ili iznad milion, a vi ste odgovorili da je to zato što od tog broja zavisi da li će biti tretirani kao nacionalna manjina ili konstitutivni narod. Da li sam vas ja dobro razumeo?

SVEDOK:

            Da, rekao sam da procenti bitno utiču na razumevanje obima i supstance autonomije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vi znate da je jedan od osnovnih principa zaštite manjinskih prava i uopšte prava manjina da se one ne mogu uslovljavati brojem pripadnika neke nacionalne manjine? Da li vi to znate?

SVEDOK:

            Pa to su međunarodna pravila, ali nisam baš bio siguran da su bila poštovana za vreme vašeg režima gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja bih vas zamolio da ne trošimo vreme na vaše komentare, vi ste ih dali dovoljno. Odgovarajte na moja pitanja.

            Dakle po čemu se razlikuje status Albanaca, kojih je milion od statusa Mađara ili Bugara, ili Rusina, ili Slovaka ili bilo koje druge nacionalne manjine, da ih sad ovde ne nabrajam, u Srbiji? U čemu se rzalikovao taj njihov status?

SVEDOK:

            Oprostite, manjina koja ima na primer sto ili dvesta hiljada ljudi ne može imati isti status kao manjina koja ima milion ljudi u zemlji od sedam miliona stanovnika. Inače ne razumem sasvim pitanje zato što je Kosovo već imalo teritorijalnu autonomiju i ne razumem sasvim u čemu je bio problem sa autonomijom Kosova kako ste ga vi postavljali, osim u tome da se pokaže da Albanci nisu tamo većina.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Otišli ste predaleko. Albanci su nesumnjivo bili većina na Kosovu i to niko nikad nije osporavao. Otišli ste predaleko. Pitao sam vas u čemu se razlikuje status? Vi ste sad odgovorili naravno da se razlikuje neko ko ima sto hiljada i neko koga ima milion, a to je upravo suprotno. Da li vam je poznato da to što ste rekli je upravo suprotno opštim principima prava manjina, da se ona ne mogu uslovljavati brojem i da ne može neko ako je pripadnik nacionalne manjine od milion da ima veća prava nego pripadnik nacionalne manjine od sto hiljada.

MEJ:

            Veće će ovaj deo unakrsnog ispitivanja završiti. Mi smo previše vremena potrošili na toj poenti sa brojkama. Mi smo potpuno iscrpli tu temu. Ako želite da nastavite ovo unakrsno ispitivanje morate da pređete na jednu drugu temu gospodine Miloševiću. Ima jako mnogo tema u iskazu ovog svedoka, a vi znate da je vaše vreme ograničeno i treba da pređete sada na nešto drugo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa ja sam zato i rekao da mi treba više vremena jer je svedok objašnjavao ...

MEJ:

            Ne, vi gubite vreme, dajte da pređemo na jednu drugu temu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa postavio sam pitanje isto koje je postavio neko od vas gospodo, u čemu je relevantnost ...

MEJ:

            Mi smo to već prošli, nekoliko puta smo pokrili tu poentu. Molim vas da pređete na drugu temu. Ne želimo više ništa da čujemo o brojkama.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je jasno da ste u ovim dokazima o navodnim pregovorima koje je ovde podelila ova druga strana, pokazali upravo suprotno, da se ovde uopšte ne može govoriti ni o kakvim pregovorima, što uostalom i vaša stranka ovog puta tačno kaže. "Politika" koju ste nam prezentirali, kaže, ne želim da gubim vreme da čitam sve; u ovom naučnom simpozijumu, koji ima i političke implikacije, sa strane prisustvovali su vi, pa onda Simić i ostali. Naučnom simpozijumu ...

SVEDOK:

            Koji ima i političke implikacije, veoma ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ima političke implkacije, da, svaki naučni simpozijum gospodine Taniću koji se bavi političkim temama mora imati političke implikacije, to je jasno. To je tako logično. A molim vas, s obzirom da vi nemate završenu školu kako ste vi to učestvovlai na naučnom simpozijumu? Kojom se vi to naukom bavite?

SVEDOK:

            Pitanje je uvredljivo, ali ću odgovoriti. Prvo ja nisam rekao da nemam završenu školu. Vi ste testirali nivo mog univerzitetskog obrazovanja, ja sam vam odgovorio da je to privatno pitanje i da ne želim da odgovorim. Međutim, ja sam na tom skupu prisustvovao u političkoj funkciji, a ne u naučnoj funkciji, jer ja nisam nikad ni tvrdio da sam naučni radnik ili naučnik i to je bila moja funkcija tu. Objavljena je u novinama. Nikad se ja nisam predstavljao kao naučnik, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa ovde u ovome dokazu koji ste podneli, članak "Politike", kaže da je ovo naučni simpozijum, a i u nadnaslovu piše "U Minhenu nedavno održan naučni simpozijum". To ste lažno predstavili kao pregovore. Drugo...

ODGOVOR:

            Ne, ja to oprostite, ja molim sud, ja ovo nikad nisam lažno predstavio kao pregovore, ja sam priložio priloge.

MEJ:

            To je tačno, mi imamo pred sobom taj dokazni predmet. Izvolite, gospodine Miloševiću.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne samo da ste prikazali kao pregovore, nego ste čak prikazali kao pregovore u kojima ste učestvovali po mom ovlašćenju.

ODGOVOR:

            Ja sam to prikazao kao sastavni deo procesa pregovaračkog, uvek sam govorio o procesu, taj proces je trajao tri godine, imao je nekoliko destina ili nekoliko tuceta sastavnih delova, što u simpozijumima, to u pregovorima lice u lice, to je bio proces, gospodine Miloševiću.

MEJ:

            Molim vas govorite jedan po jedan.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi smatrate to delom pregovaračkog procesa. Da ili ne?

ODGOVOR:

            Da, da, to je bio jedan od delova pregovaračkog procesa koji je trajao tri godine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ako je deo pregovaračkog procesa znači, da to smatrate pregovorima.

MEJ:

            Molim vas da usporite radi prevoda.

ODGOVOR:

            Ne razumem, je li ovo izjava ili pitanje. Ja sam jasno rekao da je to bio deo pregovaračkog procesa koji je imao mnogo delova i trajao je preko 3 godine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, vi kažete da je ovaj naučni simpozijum bio deo pregovaračkog procesa. To vi tvrdite.

ODGOVOR:

            Shodno vašoj želji da učestvuju stručne institucije i ENDžI grupe i da se ceo taj problem istraži iz više dimenzija, i više aspekata i naravno ta vaša instrukcija je poštovana i od strane domaćih i međunarodnih aktera.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To sam ja dao instrukcije da se ide u Minhen da se drži naučni skup. To vi tvrdite.

ODGOVOR:

            Ne, specifične instrukcije za Minhen vi ste tražili da umesto zvaničnih organa međunarodne zajednice budu u pripremi sporazuma za Kosovo i nevladine organizacije ali snažne i značajne zato da bi se izbegao privid da se treća strana meša u unutrašnje pitanje Jugoslavije. Tu ste želju iskazali ne samo u prisustvu mom, ili gospodina Mihailovića nego i pred stranim ambasadorima, pozvaćemo ih i za svedoke. Pošto je vaša želja poštovana.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas, pa moji stavovi se mogu naći u novinama pa to uopšte nije, tajna,  vi ovde otkrivate neke opštepoznate stavove, koje sam ja lično saopštavao ili u novinama mogao svako da vidi i na televiziji. Šta imamo tu da dokazujemo.

ODGOVOR:

            Pa sumnjam da je to baš moglo da se vidi.

MEJ:

            Samo trenutak. Ovo je rasprava, ovo bi trebalo da bude unakrsno ispitivanje na osnovu koga ćemo mi imati neke koristi, a sada mi se čini da je ovo jedna rasprava. Molim vas, gospodine Miloševiću, koncentrišite se da postavljate kratka pitanja, kratka i sažeta.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa ja se nadam da su pitanja vrlo sažeta, ali pokušaću da budem još kraći u pitanjima. Rekli ste da su za Kosovo  vi napravili tamo učesnici  naučni centar i da su Nemci ii Francuzi to usvojili. Je li tako? Samo da ili ne?

ODGOVOR:

            Ne može se neka pitanja odgovoriti sa da ili ne, da bi ja posle upao u vašu zamku verbalnu. Aktivnost je trajala oko dve godine, jeste na kraju je taj papir koji sam prezentirao odražavao duh svega onoga što se razgovaralo i kasnije suština tog papira postala pre svega zvanična inicijativa nemačke i francuske diplomatije, a nakon toga i Evropske unije. Ne sve od reči do reči ali suština tog papira, pristup korak po korak, tri faze, mere za uspostavljanje poverenja privremeni politički sporazumi i tako dalje. Ja sam zato to priložio da se pokaže kakav je bio duh stavova evropske diplomatije i kontakt grupe.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Mej, da li možete da objasnite gospodinu Taniću da bi morao u odgovorima da bude koncizan, i da se oni moraju odnositi na moja pitanja.

MEJ:

            Tom odgovoru ništa ne fali. Molim vas, nastavite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle,  Nemci i Francuzi su usvojili preporuke koje su sami naručili. Je li tako?

ODGOVOR:

            Ne Nemci i Francuzi, nego nemačka i francuska diplomatija a kasnije diplomatija Evropske unije, i ne preporuke koje su sami naručili, nego preporuke u čijem formulisanju učestvovali Srbi, Albanci i predstavnici međnarodne zajednice.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A je li bio neko u ime Vlade Srbije, ko je reprezentovao zvanične stavove Srbije ili ste to vi sebi prepisali.

ODGOVOR:

            Da bih olakšao posao sudu, da li sam ja sebi nešto prepisao ili ne, to ću ostaviti po strani, ta fondacija radila je u tesnom kontaktu sa M.Paljom  sa kojim su se viđali vaši lični saradnici gospodin Ratko Marković i gospodin Dojčilo Maslovarić, da zaboravimo mene, jer ja sam reko da ja uvek mogu da svedočim na okolnosti koje se mogu dokazati iz dva tri nezavisna aspekta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja sam vas pitao da li su na tim eto pripremama, koje kažete da su trajale dve godine, učestvovali bilo kakvi zvanični predstavnici Srbije.

ODGOVOR:

            Jeste, kako da ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kad su učestvovali.

ODGOVOR:

            Ja sam rekao pre svega da je to bio proces u kome je učestvovalo nekoliko endžio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja vas pitam kada, nemojste sada da mi držite govor da je bio proces. Pitam vas kad su učestvovali predstavnici Vlade.

ODGOVOR:

            Pa počev od prvog skupa koji je gospodin Ajvord Roberts organizovao, britanski ambasador u Beogradu, pa nadalje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Na prijemu kod Robertsa su učestvovali.

ODGOVOR:

            Nije, ne, ne nego na okruglom stolu Centra Sava.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Opet okrugli sto, znači.

ODGOVOR:

            Dobro, Konferencija koja se samo zvala Okrugli sto, ali zašto sada da idemo oko tih verbalnih, ja treba da upadnem u verbalnu zamku ili da budem neljubazan. Gospodin Milošević me tera da odlučim između dve nepovoljne opcije, ili da budem neljubazan.

MEJ:

            Molim vas da ne komentarišete. Nemojte da komentarišete, gospodine Taniću, Ako mislite da ne možete da odgovorite na neko pitanje. Jednostavno kažite ne mogu na to da odgovorim, ili nešto tako. Gospodine Miloševiću, molim vas da imate na umu da prevodioci moraju sve da prevedu, tako da vas molim da posle odgovora sačekate da napravite pauzu, pre nego što postavite sledeće pitanje.

ROBINSON:

            Želim takođe da naglasim ne znam da li optuženi i svedok shvataju koliko je važna ta pauza u velikoj većini predmeta. Svedok govori na jednom jeziku a onaj koji postavlja pitanje govori na drugom jeziku tako da onda prirodno postoji pauza. U slučaju kada i onaj koji postavlja pitanja, i svedok koriste isti jezik onda oni imaju tendenciju da se preklapaju vrlo često, zato što govorite isti jezik. Vi počnete odgovor čak i pre nego što se završi sa postavljanjem pitanja, i ja osećam da je prevodiocima jako, jako teško sa prevođenjem razmena između optuženog i svedoka, tako da moram da naglasim koliko je važno da se napravi pauza. Molim vas da uzdržite od toga da brzo krenete u odgovor ili u postavljanje pitanja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate da u ovim zajedničkim preporukama piše kako Albanci treba da imaju pravo da upotrebljavaju svoj jezik u procesu obrazovanja i tako dalje.

ODGOVOR:

            Da, ali ne mogu da svatim poentu pitanja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li to piše u tim zajedničkim preporukama?

ODGOVOR:

            Najverovatnije, to je jedno od opštih stvari, nije to bilo srce tih preporuka. Suština tih preporuka bio je korak po korak tri faze, i mere za uspostavljanje poverenja kao prva faza.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja vas molim da odgovarate na pitanja. Kako može onda neko ko dolazi iz Srbije, čak ne mora ni da predstvlja Vladu, da napiše tako nešto kad to nikad nije bilo sporno i kad su Albanci i kad je zvanični jezik u našim zakonima na Kosovu bio albanski ravnopravan sa srpskim jezikom. Kako može to da se preporučuje? Kako mogu da vam preporučujem da se ne ošišate do glave, kad vi niste ošišani do glave? Kako mogu da vam preporučujem tako nešto?

MEJ:

            Koje je pitanje? Svedoku postavite kratko pitanje, tako da on može da ga razume.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Otkud navodni predlog da albanski jezik bude u upotrebi na Kosovu i Metohiji, a albanski jezik je i bio, i ostao u upotrebi kao zvanični jezik na Kosovu i Metohiji, ravnopravan sa srpskim jezikom. Kako može da se preporučuje da se postigne nešto što već postoji.

MEJ:

            Ja neću da dopustim to pitanje zato što se radi o jednom govoru. Molim vas postavite sledeće pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I ovaj treći dokument koji ste priložili u kome takođe tvrdite da je zajednički napor. Neću da citiram ništa da ne bih gubio vreme, ali pola referata koji su sadržani u ovom dokumentu, četiri referata, pa još toliko ima ostalih koje nisam ni gledao, da li je jasno da ovde pola referata traži nezavisnost Kosovo Republiku i samostalnu državu.

SVEDOK:

            Jedan od zadataka naučnih skupova bilo je da obrade više konteksta, od najboljeg do najgoreg mogućeg scenarija, kako bi se izbegle buduće opasnosti na terenu. Zbog toga su referati od održavanja statusa kvoa na Kosovu do autonomije, pokrivene su bile sve opcije da bi se olakšao posao i srpskoj i albanskoj strani u budućnosti, da ne bi bilo problema na terenu. Niko ništa tu nije tražio, to je proces. Ja opisujem duh procesa i dokazujem da je politički proces postojao, ništa više, i da je on bio povoljan po Beograd.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, znači, proces u kome, evo imate vas sedam-osam, pa se drže referati o nezavisnosti Kosov i smatrate da je to politički proces koji razrešava probleme, jesam vas dobro razumeo?

SVEDOK:

            Ne, niste me dobro razumeli, ja sam to priložio samo kao jedan ukupan deo gde se sadrži i onaj moj referat za koji tvrdim da je bio autorizovan pristup srpske strane od strane Vas, znači korak po korak, tri faze, nikakva nezavisnost, ali je sa naučne tačke gledištva postostojalo, bili su ljudi koji su želeli unapred da testiraju negativne scenarije upravo da bi pomogli vlastima u Beogradu da se to izbegne, a ne zato da bi neko nešto tražio, jer ja sam mu to dao zbog moje platforme, zato što nemam druge spise osim tog.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, sad čujem da vi imate svoju platformu.

SVEDOK:

            A ne zbog onoga što sam ja branio, ne moje da sam je napisao, nego onoga šta sam ja branio, a to je kompati

MEJ:

            Ne, ne, ja ću ovo da završim.

Sada je vreme za pauzu, idemo na pauzu od 20. minuta. Molim ustanite.

NAJS:

            Ja do sada nisam ulagao prigovore ni na jedno pitanje od jutros, jer nema sumnje da bi moji prigovori samo povećali poteškoće s kojim je ovaj sud suočen u ovom trenutku. Međutim, želeo bih da sud razmotri mogućnost da skrati unakrsno ispitivanje osim ukoliko ono ne postane koristno, naravno to je nešto.

MEJ:

            Ukoliko ovaj svedok bude potrajao duže od danas ja neću biti ovde u utorak i zato bih ja žaleo da sud odluči da se unakrsno ispituje o nekim pitanjima sigurnosti danas, zato što sam ja bolje upoznat sa tim pitanjima i niko drugi u mom timu nebi mogao pratiti taj deo ispitivanja. Dakle, bilo bi najbolje da ovaj svedok u potpunosti završi danas.

            Kad kažete pitanje sigurnosti, mislite na pitanja.

NAJS:

            Na kontakt sa službama sigurnosti, obaveštajnim službama itd.

MEJ:

            Izvolite, gospodine Kej.

AMIKUS:

            Ja sa tokom pauze gospodinu Najsu rekao da će u vezi sa tom temom biti nekoliko pitanja o kojima ću ja ispitivati ovog svedoka. Dakle, to se tiče njegove verodostojnosti, pouzdanosti. Ja neću biti jako dug, ali moraću nešto ograničeno o tome ispitivati.

MEJ:

            Moraćemo odlučiti o tome, pre svega, da li će optuženi imati vremena za ispitivanje u utorak ujutro i eventualno koliko.

A u međuvremenu, gospodine Miloševiću ukolko bi vi sada mogli ispitivati o tim pitanjima, čuli ste šta je rekao zastupnik optužbe, ako možete ispitivati o tim pitanjima trebali bi ste to danas uraditi. Međutim, imam još jednu stvar od opšteg značaja koju moram objaviti.

Naime, tokom pauze iskoristili smo priliku da razmotrimo vođenje ovog unakrsnog ispitivanja do sada. Veće smatra da se daleko previše vremena nepotrebno potrošilo na ponavljanje i na ličnu svađu između svedoka i optuženog. Od sada nadalje očekujemo da optuženi izbegava duge govore i ponavljanje. Očujemo takođe, da njegova pitanja budu kratka.

Isto tako, očekujemo od svedoka da izbegava ličnu svađu i komentare upućene optuženom. Očekujemo da svedok odgovara na pitanja što je moguće kraće.

Gospodine Miloševiću, ako želite ispitati pouzdanost ovog svedoka, ako želite osporiti pouzdanost ovog svedoka onda treba to da sada učinite. Veliki deo njegovog iskaza još niste dotakli, budući da ste se usredsredili na druga pitanja i stalno se ponavljali u vezi sa nekim preliminarnim odnosno perifernim pitanjima. Kao što znate vaše će vreme biti ograničeno. Zato predlažeo da pređete na druge teme. Ako želite unakrsno ispitivati o izjavi ovog svedoka to treba da učinite što je moguće ranije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, ja ću ispitivati po redosledu koji sam sam sebi ovde napravio i koji uglavnom i sledi tok njegove izjave. A što se tiče vremena pretpostavljam da te obavezni da mi date vreme nešto duže nego što je imala tužba, s obzirom i na pismeni dokument koji je on dao.

            Dakle, nastaviću sa ovim. Citirao sam vam malopre jedan od poslednjih dokumenata gde se vidi da je pola bilo referata o nezavisnom Kosovu. Da li je tačno ovo što sam pročitao da je istoričar Dušan Bataković, koji je danas ambasador SRJ u Grčkoj, izjavio u martu 1997. godine da je "bio iznenađen i sablaznut kad je Tanić na razgovorima srpskih i albanskih intelektualaca u Minhenu, u organizaciji Bertesmal fondacije o problemu Kosova sasvim hladno razgovarao o mogućnostima da Kosovo postane nezavisna država. Samo da ili ne, da li je tačno.

SVEDOK:

            Ta izjava je demantovana, znači da je...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, znači demantovali ste je, idemo dalje.

            Vi ste u svojoj izjavi, na str. 9, ja ću se vratiti posle na prethodne strane, ali na str. 9, u srpskom prevodu izjave, rekli da sam na Kosovu 25. juna održao govor u kome sam poništio sve dotadašnje rezultate pregovora koje ste vi vodili. Ja sam uzeo taj govor pa ću da vas pitam, dakle, u čemu je tu nešto što je rečeno protiv Albanaca, ne govorim o vašim rezultatima jer za vaše rezultate sam prvi put čuo ovde. Dakle, u govoru piše, objavila je "Politika", na ovim prostorima treba da vlada politika nacionalne ravnopravnosti.

MEJ:

            Upravo sam na nešto ovako mislio, kako svedok ovo može pratiti, kako glasi vaše pitanje?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas, gde je ovde nešto čime su ugrožena prava Albanaca? Pošto on tvrdi da sam im ja u govoru jednostavno ta prava doveo u pitanje. Dakle, gde ovde to piše? Ja citiram, a novine su neka vrsta istorije, one ne mogu da se ponovo pišu na iste datume, 25.

MEJ:

            Nema potrebe da nam govorite o novinama i istoriji. Recite, vi sada postavljate pitanje o vašem govoru od 25. juna 1997. koji se spominje u izjavi svedoka, da li je to tačno?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Tačno!

MEJ:

            I koju tvrdnju vi želite da postavite svedoku u vezi s tim govorom?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Želim da mi ogovori na pitanje gde su to mojim govorom bili ugroženi Albanci, ili bilo šta drugo, pa mu citiram, ovde piše: "na ovim prostorima treba da vlada politika nacionalne ravnopravnosti, da vlada duh tolerancije, da treba da vlada sve ono što karakteriše jedno humano, demokratsko društvo.

Pa ću preskočiti, dalje piše: "smatram da je sada vreme da se snage koje žele dobro svojoj zemlji i svom narodu ujedine u ostvarivanju ciljeva koje smo sebi postavili u pogledu reformi, razvoj zemlje i da će u tom pogledu ovaj grad i ovaj kraj, čitavo Kosovo i Metohija, davati svoj puni doprinos.

Pa onda opet dalje: "što se tiče rada državnih organa mora da se radi zakonski, pogotovu na Kosovu jer je mogućnost za diskriminaciju veća nego u drugim delovima Eepublike i to nekoliko puta. Naša država mora da bude primer rada državnih organa

MEJ:

            Dobro, dobro. Nemoguće je da svedok odgovori na to ako budete čitali dva ili tri minuta govor. Samo trenutak! Gospodine Taniću postavljeno vam je pitanje o govoru od 25. juna 1997. u Prištini, koji je optuženi održao. On tvrdi da u tom govoru nije bilo ničega što bi ugrožavalo prava Albanaca, da li nam vi možete biti od pomoći u vezi s tim pitanjem. Šta je to što vi kažete, u tom govoru, što je imalo takav efekat?

SVEDOK:

            Kao što znate ja taj govor nisam naveo u izjavi kad sam svedočio, međutim, koliko se sećam, zato da bi bio najprecizniji...

MEJ:

            To je u vašoj izjavi! To je u vašoj izjavi iz godine 2000-te. Pročitao sam šta stoji i o tome vas pitam. Ako je to pogrešno, netačno, onda recite da je tako. Međutim, to stoji u izjavi.

SVEDOK:

            Ne, ne nije netačno i pogrešno samo teško mi je da se precizno opsetim bez govora. Koliko se sećam  u tom govoru gospodin Milošević je insistirao na tome da će Kosovo biti integralni deo Srbije i da se neće prihvatiti strana medijacija, koliko se sećam, naglašavam, u tom kontekstu dolazi do  određenog narušavanja pregovora, ne narušavanja prava Albanaca, ja sam govorio narušavanja onog što je postignuto u pregovorima jer je strana medijacija već postojala kod sporazuma o školstvu, a povratak autonomije podrazumevao je širu autonomiju unutar Srbije i Jugoslavije, to da nije integralni deo Srbije. Jeste deo Srbije ali ne integralni. Međutim, voleo bih da pogledam ceo taj govor jer ipak ovako čovek ne može da vadi iz konteksta, prosto moram i ja da osvežim.

MEJ:

            U redu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ono što može da se proveri, a sad ne možemo da gubimo vreme na to, ja bih samo još citirao da bude jasno da se ovde radi o potpuno neistinitom tvrđenju.

MEJ:

            Treba nam kopija ovog govora.

SVEDOK:

            Molio bih kopiju i za mene, izvinjavam se što upadam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja nemam, imam za sebe, ali ...

MEJ:

            Slušajte ono što vam kažu prevodioci.

            Prevodioci kažu da ne mogu da slede vašu raspravu!

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Evo, vrlo ću polako da govorim. Dakle, posle par sati pored ovoga što sam sad citirao, u Prizrenu, kažem: "posebo na ovom mestu i u ovom gradu da vam kažem šta smatram najvažnijim, u ovom gradu zato što u njemu žive Srbi, Albanci, Muslimani, Turci, Romi i drugi svaka od nacionalnosti u velikom procentu zato smatram da ovaj grad i ovaj kraj treba da budu primer osvarivanja politike nacionalne ravnopravnosti, politike koja će omogućiti da svi ljudi žive ravnopravno i u humanim uslovima da bude veliki stepen međusobnog razumevanja i da se uspešno gradi zajednički život svih građana".

MEJ:

            A sada, gospodine Miloševiću, koji je sad to govor iz kojeg ste ovo citirali?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ovo je iz istih tih novina, ja sam održao nekoliko govora taj dan, u Prištini sam prvo citirao, pa onda u Prizrenu, znači na Kosovu i Metohiji.

MEJ:

            Dobro, zaustavimo se onda ovde.

            Gospodine Taniću, da li se sećate da li je optuženi održao govor toga dana u Prizrenu, i ako jeste o čemu je govorio? Ako se ne sećate recite to.

SVEDOK:

            Ne sećam se, ja sam referirao samo na govor u Prištini, a voleo bih da ga vidim molim vas na monitoru barem, ako je moguće.

MEJ:

            Dobro, u redu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne čuje se šta kaže!

MEJ:

            Ne, čekajte, stanite, ne moramo ponovo da idemo kroz to. Vi nam možete dati kopiju toga kad za to dođe vreme, u okviru vašeg izvođenja dokaza. Svedok se toga ne seća. I zato nema smisla da mu postavljate pitanja o tome.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa dobro, da li se bar seća tada, to su bili moji opštepoznati javni politički stavovi, ja sam siguran, znači, zajednički, ravnopravnost,nacionalnost, ja sam siguran da je to jedini ključ za život u ovom gradu i u ovom kraju, a rekao bih siguran sam i jedini ključ za uspeh

MEJ:

            Nema potrebe da to dalje čitate. Pitajte svedoka da li se seća da je vaš tada javno objavljen stav bio da vi verujete i podržavate ravnopravnost.

            Gospodine Taniću možete li nam biti od pomoći u vezi s tim ili ne?

SVEDOK:

            Ja se sećam da je to podržavao gospodin Milošević deklarativno ali ne i svojim konkretnim političkim potezima, mislim da je bila velika digresija između onog što je govorio i onog što je stvarno činio. I to je bila suština problema i spora političkog.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da idemo onda dalje, pošto mi ne date da vam citiram, to je sličan način zloupotrebe kao za onaj govor od 28. juna 1989. pa smo videli da je bilo pogrešno upotrebljeno i zloupotrebljeno.

            Sada ste rekli, gospodine Taniću, upravo sada, pre pet minuta ovde, osvrćući se na ovaj govor, da ne znate tačno sve šta sam rekao, ali da sam insistirao na tome da Kosovo treba da bude integralni deo Srbije.

SVEDOK:

            Uz rezervu za eventualnu grešku u memoriji, pošto ne mogu da vidim.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, dobro. Integralni deo Srbije, to je bio takođe, moj opštepoznati stav, naravno da ja i danas smatram da je Kosovo integralni deo Srbije.

SVEDOK:

            To nije bio vaš stav tokom pregovora, izvinjavam se za upad.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pošto vi taj stav osporavate, a nastupali ste u ime Nove demokratije, da li vam je poznato da postoji dokument Nove demokratije, koji možete i sami da skinete sa njihovog sajta i koji nosi datum 19. mart 1998. godine, gde se na prvoj strani, u tački 2. kaže, kao integralni deo Republike Srbije, pa u tački 3. odnosi autonomne pokrajine kao integralnog dela Srbije, pa onda posebna individualna i kolektivna prava nacionalnih manjina ne mogu se ostvarivati suprotnom Ustavu i zakonima kao i međunarodno priznatoj obavezi nacionalne manjine, na lojalnost prema državi u čijem su sastavu.

MEJ:

            Dopustite svedoku da vidi taj dokument, ako iznosite navode u vezi s tim dokumentom. Pokažite ga molim vas svedoku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Hoću da ga pokažem, nije nikakav...

MEJ:

            Da, onda neka ga vidi, a onda mu postavljajte pitanja o tome. Dopustite svedoku da pročita to.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja ne mogu da se zadržavam duže, jer ćete mi uzeti vreme. Evo ga, mogu vama da ga dam, isto i svedoku.

MEJ:

            Dopustite svedoku da vidi dokument ako hoćete da mu postavljate pitanja o tom dokumentu.

            Gospodine Taniću, molim vas da pogledate taj dokument, nemate vi ništa reći nego ga samo pročitajte na brzinu i zatim ga možemo vratiti optuženom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Možete da ga zadržite.

            Dakle, moje pitanje je, njegova strana.

MEJ:

            Pustite ga da pročita!

            Gospodine Taniću, jeste li imali priliku to pogledati?

SVEDOK:

            Da.

MEJ:

            Koje je, dakle, vaše pitanje, gospodine Miloševiću?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pošto ste mi stavili primedbu da insistiram da je Kosovo integralni deo Srbije, što ja naravno ne poričem jer ga smatram integralnim delom Srbije, i smatrao i smatraću ga, a pošto mi tu primedbu stavljate sa pozicije politike vaše stranke, da li je jasno iz tog dokumenta vaše stranke da i vaša stranka smatra Kosovo integralnim delom Srbije te, dakle, takva primedba nije mogla da se postavi sa pozicije politike vaše stranke koju ste zastupali, je li tako ili nije?

SVEDOK:

            Nije tako.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Da idemo...

SVEDOK:

            Mogu li da citiram obradu dokumenta koja

MEJ:

            Da.

SVEDOK:

            Na str. 5. stoji, Nova demokratija smatra da je široka autonomija Kosova i Metohije u okviru Republike Srbije i SR Jugoslavije jedino prihvatljivo rešenje koje uvažava interes Albanaca sa Kosova i Metohije za slobodnim izražavanjem vlastitog identiteta, ali i interesa Srbije za ostvarenje punog suvereniteta na celini teritorije. Dakle, govori se o širokoj autonomiji Kosova i Metohije u okviru Republike Srbije i u okviru SR Jugoslavije. To je platforma bila i gospodina Miloševića u pregovorima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jeste, molim vas, samo što ste pročitali dalje i suvereniteta na celini teritorije, to ste sad vi citirali iz tog dokumenta. To takođe, potvrđuje integralni deo Srbije. Ali idemo dalje.

SVEDOK:

            Ne, gospodine Miloševiću, ovo je ustavnopravna debata i tu bi nam trebao ekspert.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Mi ne vodimo debatu.

MEJ:

            Moramo vas prekinuti. Rekao sam da ne želimo slušati svađe. Osim toga, molim vas da vodite računa i o prevodiocima.

Gospodine Miloševiću, da li želite da taj dokument uvrstimo u spis kao dokazni predmet?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nema taj značaj, ali možete da ga uvrstite, kako god želite.

MEJ:

            Dobro, u redu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Tvrdite da ste se sretali sa mojom suprugom?

MEJ:

            Molim da se dokument vrati gospodinu Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Postavio sam pitanje, tvrdite da ste se sretali sa mojom suprugom, da ili ne?

SVEDOK:

            Da, ali ne kao sa vašom suprugom nego kao sa rukovodiocem JUL-a.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja vas molim da mi odgovarate sa da ili ne, jer štedimo vreme.

SVEDOK:

            Nezgodno mi je, ona je supruga.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A kako se zove politika partija moje supruge?

SVEDOK:

            Jugoslovenska udružena levica.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate da to nije tačno?

SVEDOK:

            Tako je bila predstavljena u izbornoj listi našoj.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne kao Jugoslovenska udružena levica nego kao Jugoslovenska levica. Ta se partija ne zove Jugoslovenska udružena levica, vi dakle ne znate ni ime partije s kojom kažete da ste sarađivali.

MEJ:

            U redu, vi ste izneli tu tvrdnju i nema smisla sad dalje o tome raspravljati, mi možemo ustanoviti kako je tačno ime te stranke, idemo dalje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kada je osnovana?

SVEDOK:

            Oprostite ja nisam ekspert za pitanja vaše partije, mi smo bili koalicioni partneri, ja nisam bio član JUL-a.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ne znate dakle, kažite ne znam!

            Tvrdite da ste sa sa mnom sastajali u prostorijama JUL-a?

SVEDOK:

            Mislio sam na  te prijeme u JUL-u, to je isto Direkcija JUL-a, ta zgrada, gde su se održavali prijemi. Ona služi i za službeni i za reprezentativne funkcije, služila po mom saznanju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ustanovili smo da su se prijemi održavali u vrtu, ali idemo dalje.

            A tvrdite u pisanoj izjavi da ste se sa mnom sastajali tajno i u Klubu poslanika?

SVEDOK:

            Ne, nisam tvrdio da smo se sastajali tajno, ako je Klub poslanika naveden kasnije, trebalo je da bude redigovan, mislim da ste jednom bili u Klubu poslanika, ali sam izbacio sve zato što ne mogu da potvrdim od nezavisnih izvora. Tako da to molim da se to jednostavno ne uvaži. Mislim da smo se jednom videli, ne tajno, ali nisam sasvim siguran, nisam baš beležio sve susrete.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, pošto povlačite taj deo iskaza, neću više da Vas pitam o njemu, a tvrdite da ste, dok sam bio predsednik Srbije, bili u mom kabinetu i sad ću Vam cititrati, to je na strani tri, kažete, to je treći pasus odozdo, na strani tri, tu ste pomenuli Predsedništvo i zgradu Savezne skupštine, "ili u njegovom ličnom kabinetu, levo od ulaza". Da li znate da moj kabinet  nije levo od ulaza, da je levo od ulaza portirnica, pa onda kuhinja, pa onda velika svečana trpezarija, pa sve to, pa tu uopšte nema mog kabineta, moj kabinet, odnosno, kabinet predsednika Republike Srbije je na prvom spratu, na kraju hola, pretposlednja vrata. Nikako ne može biti levo od ulaza. Dakle, Vi niste nikad bili tamo. Jel tako ili nije?

SVEDOK:

            Nije tako, gospodine Miloševiću, ja sam tamo bio najmanje dva puta, uvatili ste se za kabinet. Ulazi se na glavni ulaz, prođe se kroz radarsku kontrolu kao na aerodromu, koliko se sećam, levo se odlazi u veliku salu gde smo imali sastanke i gde smo imali najmanje dve fotografije iz dve različite okolnosti. Ja sam bio u uverenju da je tu odmah i Vaš kabinet, zato što ste jednom Vi napustili kratko sastanak i rekli da idete tu odmah do Vašeg kabineta. To su bile zvanične prostorije Predsedništva Srbije, molim Vas lepo, postoje fotografije, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim Vas, rekli ste da ste se sastajali, piše ovde, u mom ličnom kabinetu, levo od ulaza, sad menjate iskaz pa kažete da...

MEJ:

            On je odgovorio na pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Samo se pitam kako ste uspeli ovo da prodate.

SVEDOK:

            Oprostite, ovo je krajnje uvredljiva primedba, ne mogu da je dozvolim, ni po cenu da ja ispadnem arogantan. Ovo je uvredljiva primedba da sam ja nešto prodavao bilo kome. Pa nije ovaj sud dečje obdanište da ja nekome nešto prodajem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim Vas da odgovarate na moja ...

MEJ:

            Stop. Prestanite. Prestanite ovu svađu, gospodine Miloševiću. Ako želite da se ovo isleđivanje nastavi, morate da shvatite ovo je zvanično upozorenje. Ako ćete nastaviti ispitivanje na ovaj način, mi ćemo prekinuti Vaše ispitivanje. Gospodiće Taniću, ja sam Vam već rekao morate se odupreti iskušenju da ulazite u lične svađe. Imate li neko pravilno pitanje, gospodine Milošević?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Imam mnogo pitanja, gospodine Mej.

            S obzirom da pominjete moju suprugu i sastanke koje ste imali s njom, recite mi na kojoj je funkciji ona bila u JUL-u u vreme koje tretira vaša izjava?

SVEDOK:

            Gospođa Marković bila je na funkciji predsednika Direkcije JUL-a, koliko sam obavešten od gospođe Marković i bio je jedan dugačak radan sastanak sa stranim predstavnicima vezan za Kosovo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kojeg meseca 94-te, kako ste rekli, sam pozvao Novu demokratiju i JUL u trostranačku koaliciju?

SVEDOK:

            Morao bih da osvežim moju memoriju, znate, predlog je bio  upućen kompletno opoziciji, Srpskom pokretu obnove, Građanskom savezu Srbije, Novoj demokratiji. Srpski pokret obnove i Građanski savez su imali nešto drugačiji stav od Nove demokratije, ja nisam rekao da ste Vi pozvali samo Novu demokratiju, nego da je Nova demokratija prihvatila Vaš poziv koji ste uputili opoziciji za koaliconu vladu u vezi jačanja Dejtonskog mira. Molim da se moje reči ne izvrću. Najlepše molim.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            S obzirom na to da u svojoj izjavi vrlo često koristite termin ili složenicu "diskretni pregovori", samo u najkraćem objasnite mi šta znače "diskretni pregovori"? Šta podrazumeva taj pojam?

SVEDOK:

            Vaša izričita želja vezana za pripremu političkog sporazuma za Kosovo bila je da se to sve vodi na jedan diskretan način da ne bi, ukoliko dođe do neuspeha, da ne bi tri stranke vladajuće koalicije izgubile obraz i da ne bi albanski secesionistički pokret stekao prednosti. I zato su se vodili diskretno, nekad se za njih znalo, nekad se nije znalo, nešto je bilo javno, nešto je bilo unutra tajno, nešto polutajno, kako kad, unutar tog procesa od tri godine u kome je učestvovalo još desetak ljudi pored mene.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a vi znači ne smatrate da ovo što je objavila vaša stranka to demantuje?

TANIĆ:

            Pa, ne demantuje. Saopštenje moje stranke prosto nije tačno. Ja sam rekao da možemo, još jutros, da možemo izvesti svedoke za to. Molim vas, nemojte izvrtati.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ko vas je pozvao navodno na taj prvi sastanak koji ste vi, kako vi tvrdite, imali sa mnom?

TANIĆ:

            Pa, predsednik Nove demokratije, gospodin Mihajlović, uvrstio me je u delegaciju Nove demokratije koja je otišla na radni sastanak sa vama radi utvrđivanja zajedničke platforme o nekoliko pitanja. To se radilo najmanje jednom godišnje, a verovatno i češće.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, dobro. Znači, Dušan Mihajlović vas je pozvao?

TANIĆ:

            Nije me pozvao, nego me je uvrstio u tu grupu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U delegaciju. Dobro.

TANIĆ:

            Jeste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ste vi u tom periodu obavljali, u periodu o kome svedočite, bilo kakvu državnu funkciju?

TANIĆ:

            Ne, ja nisam nikad obavljao nikakvu formalnu državnu funkciju, niti sam to rekao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nemojte, ja vas pitam, dakle, kažete ne? Pa da idemo dalje.

TANIĆ:

            Državnu ne, samo stranačku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ste u tom periodu, znači govorite 1994-ta, 1995-ta, na bilo koji način vi bili pozvani kao javna ličnost?

TANIĆ:

            Da, kako da ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a da li ste tada ili do tada bili na čelu neke ili bilo koje informativne kuće?

TANIĆ:

            Do tada ne, nisam ni posle tada bio na čelu neke informativne kuće. Kratko vreme sam samo bio predsednik upravnog odbora jednog mesečnika, ali svega nekoliko meseci. Nisam se ja bavio nikakvim informativnim poslom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nabrojte mi vaše dotadašnje rezultate u stabilizaciji odnosa sa liderima kosovskih Albanaca.

TANIĆ:

            Moji dotadašnji rezultati nisu postojali, jer se nisam ni bavio tim pitanjem, pogotovu ne iz pozicije opozicione stranke. Jedino što smo imali nekoliko prijateljskih sastanaka i izdata je jedna stucija. Ali, prosto, do tada nisu ni postojali diskretni razgovori, politički dijalog, pregovori. Ja sam to pisao veoma umereno. Kako imati rezultate u nečemu što ne postoji, što još nije postojalo?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Koliko ste takvih kontakata imali do 1994. godine? Takvih, ličnih, koje govorite?

TANIĆ:

            Pa, sigurno jedno desetak, najmanje. Mi sad govorimo o periodu koji uopšte ne obuhvata moje svedočenje, molim vas.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A s obzirom da do tada vaša partija nije participirala u vlasti, koji državni organ vas je ovlastio da učestvujete u pregovorima?

TANIĆ:

            Pa, ja sam upravo rekao da nisam učestvovao ni u kakvim pregovorima, nisu ni postojali. Molim vas, nemojte me gurati u verbalne zamke. Osim toga, ja sam nekako malo pre toga prešao u Novu demokratiju. Znate, ja nisam učestvovao ni u kakvim pregovorima neovlašćeno, niti su ikakvi pregovori postojali pre 1994. Kontakti nisu pregovori, a kad su postojali, postojao je politički dijalog i diskretni pregovori koje ste vi autorizovali, za stranke vladajuće koalicije. Molim vas, to je notorna činjenica.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Niste je ničim dokazali, na žalost. Tvrdite da ste bili glavni pregovorač u diskretnim pregovorima. Dakle, pregovorima sa  Albancima. Je li tako?

TANIĆ:

            Da li sam ja to tvrdio tokom svedočenja? Koliko znam...

MEJ:

            Ne, on to nije tvrdio, tako da ne trebate da mu stavljate u usta nešto što nije rekao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste tvrdili da ste tu ulogu, kako navodite, dobili ili zaslužili najpre zbog toga što ste imali dobre kontakte i odnose sa predstavnicima kosmetskih Albanaca. Je li tako ili ne?

TANIĆ:

            Da, ali lični kontakti su  jedna stvar, a pregovori su drugo i molim vas da se ograničite na ono što sam svedočio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I ne samo sa njima nego i sa predstavnicima međunarodne zajednice i zato što ste u bezbednosnom smislu bili prihvatljivi za SDB. Da li sam vas ispravno shvatio? To je moje pitanje.

TANIĆ:

            A kako sam ja shvatio ljude s kojima sam ja dolazio u kontakt, tako ste i vi shvatili mene. Imati dobre lične kontakte nije zabranjeno, zar ne?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja sam vrlo precizno postavio pitanje. Dakle, vi kažete da ste dobili to zaduženje zbog dobrih kontakta i odnosa sa predstavnicima kosovskih Albanaca, sa predstavnicima međunarodne zajednice i sa SDB-om?

TANIĆ:

            Ja sam imao dobre lične odnose sa predstavnicima kosovskih Albanaca, dobre lične odnose sa predstavnicima međunarodne zajednice, a Služba državne bezbednosti je osigurala bezbednosnu garanciju za mene pre nego što sam se prvi put video sa vama i to je formalno-administrativno pitanje i molim vas da ne odgovaram o nečemu što nisam ni pomenuo u svedočenju, a čak ni u izjavi. Izjava je data u jednom radnom smislu.

MEJ:

            Od vas se ne traži da odgovarate na nefer pitanja, ali vas molimo da se trudite koliko god možete da odgovorite na pitanja koja vam se postavljaju. Što vi brže budete odgovarali na pitanja, brže ćete završiti. Gospodine Miloševiću, molimo vas da ne stavljate svedoku u usta stvari koje on tokom svog iskaza nije rekao. I onda ćemo tako brže završiti.

            Izvolite, nastavite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste vi rekli ovde usmeno da ste za pregovore sa Albancima imali ovlašćenja, prvo, od Dušana Mihajlovića, predsednika vaše stranke, drugo, od Službe državne bezbednosti i treće, od mene? Da li ste vi to rekli ovde?

TANIĆ:

            Ja sam rekao da sam imao ovlašćenja od gospodina Dušana Mihajlovića i autorizaciju od vas i Službe državne bezbednosti. To su dva različita pojma premda se odnose na isto. Ja nisam se predstavljao kao agent državne bezbednosti na pregovorima gospodine Miloševiću. Autorizacija je jedna stvar, a ovlašćenje je druga stvar i odnose se na isto naravno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja ne vidim razliku između ovlašćenja i autorizacije, s tim što je ovlašćenje srpska reč, a autorizacija strana reč. Ali mislim da su te dve reči istog.

MEJ:

            Ovo je sve rasprava i komentar, molimo vas koje je vaše sledeće pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Rekli ste da ste i 99 obavljali iste aktivnosti u ime DB, je li tako ili ne?

ODGOVOR:

            Oprostite, ja moram da se podsetim da li sam to rekao tokom svedočenja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Upravo tokom svedočenja.

ODGOVOR:

            Pismeno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, da usmeno.

ODGOVOR:

            Jeste, postojala je autorizacija za jedan specifičan projekat iznalaženje što kraćeg mirovnog rešenja za skraćenje rata sa NATO paktom, to je bio jedan specifičan angažman ali opet je reč o autorizaciji.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Rekli ste da sve što je rađeno

ROBINSON:

            Gospodine Miloševiću, izvinjavam se što vas prekidam želim da se vratim na odgovor koji je svedok dao. Kada je rekao da je imao ovlašćenje od gospodina Dušana Mihailovića kao i da je imao ovlšćenje od vas gospodine Miloševiću. Tako da želim da pitam svedoka sledeće: kako ste vi dobili ovlašćenje od gospodina Miloševića u kom obliku?

ODGOVOR:

            U usmenom obliku tokom tog prvog sastanka koji sam pomenuo naše delegacije sa gospodinom Miloševićem u Predsedništvu Srbije, radni sastanak mi smo gospodinu Miloševiću predstavili naš projekat rešenja kosovskog problema u tri faze koje sam već izneo, korak po korak, prvo mere za uspostavljanje poverenja pa onda prelazni politički angažman, Gospodin Milošević je to pogledao.

ROBINSON:

            Hvala vam. Da li ste vi tu to ovlašćenje dobili u prisustvu drugih ljudi.

ODGOVOR:

            Da, bio je prisutan gospodin Mihailović i ostali članovi delegacije.  Gospodin Milošević je rekao to je redu, nastavite dalje po tome. To je jasna autorizacija, nije stavio nikakvu primedbu, ni...

ROBINSON:

            Hvala vam, nastavite, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači to je bilo na sastanku delegacije Nove demokratije. Jesam vas dobro razumeo.

ODGOVOR:

            Da, da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            E, evo šta piše na trećoj strani, na samom početku vaše pismene izjave: kao član Nove demokratije

MEJ:

            Dajte da svedok dobije kopiju svoje izjave, ako ima već kopiju svoje izjave u redu, a ako ne, treba da dobije kopiju na originalnom jeziku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa valjda svedok zna šta je govorio, zašto će mu kopija izjave.

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, on ima pravo da ima kopiju izjave na osnovu koje mu vi postavljate pitanja. Ta izajva je dugačka 41 stranicu tako da on savršeno ima pravo da se poziva na tu izjavu. To je strana tri.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Na strani tri na početku "piše kao član Nove demokratije i specijalni savetnik Dušana Mihailovića predsednika ND, za pitanja međunarodnih odnosa i Kosova, dakle, bio je za pitanja međunarodnih odnosa i Kosova". Odabran sam da vodim te diskretne pregovore sa kosovskim albancima. Ovlašćenje sam dobio direktno od Miloševića na sastanku koji smo s njim održali Dušan Mihailović i ja otprilike 1995. godine". Je li tako stoji.

ODGOVOR:

            Pre svega nisam još dobio kopiju izjave, izvinjavam se.

MEJ:

            Mora da ima kopiju izjave na svom jeziku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa možete vi da mu potvrdite da sam pravilno citirao ovo što piše. Molim vas, pošto vi imate kopiju izjave na engleskom jeziku.

MEJ:

            Gospodine Najs, da li vi imate kopiju?

NAJS:

            Mi ćemo mu nabaviti kopiju na njegovom jeziku, ali on ima, on dobro govori i čita engleski tako da je to na razumno relativno visokom nivou ali mislim da evo našli su kopiju izjave na njegovom jeziku.

MEJ:

            Gospodine Tanić, postavili su vam pitanje o tekstu na početku treće stranice na engleskom je to stranica 2, a na BHS na početku 3 stranice i počinje "kao član ND i specijalni savetnik Dušana Mihailovića". Jeste našli to?

ODGOVOR:

            Da, da, našao sam je.

MEJ:

            Gospodine Miloševiću postavite svoje pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Moje pitanje se odnosi na prethodni odgovor gospodina Tanića da sam ga ovlastio na sastanku delegacije, koju sam primio, Nove demokratije. On je opisao sastanak delegacije gde se iznosila sva moguća pitanja a u izjavi kaže da sam ga ovlastio na sastanku koji su on i Dušan Mihailović imali sa mnom. Dakle, kad ste govorili istinu, malopre ili kad ste davali izjavu.

ODGOVOR:

            Pitanje je veoma nefer, ja sam govorio istinu u oba slučaja nisam dužan da nabrojim sve učesnike sastanka a osim toga priprema izjave rađena je u radnoj verziji, Prema tome, važi se ono šta sam rekao kad sam svedočio i ovo je veoma nefer pitanje. Govorio sam istinu u oba slučaja. Osim toga ja nisam mogao tri godine da se bavim time, da nemam autorizacije.

MEJ:

            Ako to nije fer pitanje, onda ćemo ga mi zaustaviti. Samo budite sigurni da se u transkriptu nalazi moj komentar, sada se u transkriptu ne nalazi moj komentar. Gospodine Taniću ako pitanje nije fer mi ćemo ga zaustaviti. Optuženi ima pravo da vam postavlja  pitanja o stvarima koje se nalaze u vašoj izjavi. Ono na šta nema pravo je da pogrešno predstavlja to što ste vi rekli tokom svog svedočenja. Molim vas koje je sledeće pitanje, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Malopre ste rekli da nikad niste izjavili da ste bili glavni pregovarač, a vi ste, gospodine Mej, takođe rekli da svedok nikad nije izjavio da je bio glavni pregovarač. Pa vas zato molim da pogledate.

MEJ:

            On u svom iskazu to nije rekao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa vas molim da pogledate prvi red sledećeg pasusa, na istoj strani. Gde piše "ja sam bio glavni pregovarač u ovim diskretnim pregovorima". Tačka. Da li to piše ili ne? "Ja sam bio glavni pregovarač u ovim diskretnim pregovorima" tu je tačka. To je cela rečenica.

MEJ:

            U redu, dopustite svedoku da odgovori.

ODGOVOR:

            Pre svega opis pismene izjave koja je bila radnog karaktera a nije sve isto što i svedočenje, ja sam dao jedan širi kontekst da bi istraga mogla, odnosno optužnica da razume i kontekst stvari. U tom kontekstu ja jesam bio jedan od motorne strane tih pregovora, zato što smo predsednik moje stranke i ja najviše zagovarali te pregovore sa Albancima i zato što sam ja bio čovek koji je pripremio najveći deo korisnih dokumenata i obrađivao to sa dve ili tri strane, u dva ili tri različita aspekta. U tom kontekstu sam ja upotrebio to, a drugo ako hoćemo o engleskom da pričamo ja sam to jednostavno pisao da je to bio i politički dijalog i  pregovori kako kad. Ovo je radna verzija. Sva pitanja iz radne verzije koje smo mi razgovarali koji se izvlače iz konteksta su veoma nefer.

ROBINSON:

            Znači, gospodine Taniću, ono što vi u stvari hoćete da kažete je to da ste vi bili jedni od pokretača, pokretačkih snaga u tim pregovorima, a ne glavni pregovarač.

ODGOVOR:

            To je tačno,  u formalno pravnom smislu ja nisam bio pregovarač, to ne stoji čak ni u radnoj verziji, u formalno pravnom smislu nisam bio glavni pregovarač kao motorna snaga da, i pokretač apsolutno to stoji.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li smatrate, kad citiram izjavu od reči do reči, bez ikakvog komentara gde kaže "ja sam bio glavni pregovarač u ovim diskretnim pregovorima..."

MEJ:

            U redu, vi ste napravili tu poentu. Napravili ste poentu, svedok je odgovorio, dajte da pođemo na sledeću temu. Možete nama da pravite komentare kad za to bude došlo vreme a ne sada.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vrlo dobro, dakle vi ste s Dušanom Mihailovićem bili kod mene, ne dakle s delegacijom nego s Dušanom Mihailovićem.

ODGOVOR:

            Ja sam pojasnio u toku svog odgovora da je bilo još nekolko ljudi, molim vas opet nefer, opet mi se stavlja usta ono što nisam rekao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas ovde sam pročitao.

KVON:

            Samo trenutak, ja želim da postavim pitanje svedoku. Kada pročitam vašu izjavu onda izgleda da je u stvari bilo samo vas trojica: gospodin Milošević, gospodin Mihailović i vi i da ste vi bili konkretno zaduženi za pregovore. A sada vaša verzija događaja je malo različita. Zašto je to tako? Možete li to da nam razjasnite?

ODGOVOR:

            Vrlo rado ću rajasniti. Optuženi gospodin Milošević poriče sve, počev od moje egzistencije do moje uloge, ja sam zauzeo stav da ću sudu u svedočenju dati izjave samo koje mogu potvrditi samo iz dva ili tri nezavisna izvora. S toga postoji izvesna razlika u formi ali inače gospodin Mihailović se sastojao sa gospodinom Miloševićem mnogo više puta nego ja, i mnogo više puta je dolazio kod mene sa veoma jasnim dogovorima autorizacijama i svemu tome. Ja ne želim da pričam o nečemu što se ne može potvrditi između dva ili tri nezavisna izvora. To je razlog zbog čega su moje definicije tokom svedočenja u formalnom smislu skromnije, a u radnoj verziji je opisana i atmosfera ukupna. Mnogi događaji se ne mogu dokazati, ja o njima neću da svedočim da ne bi sebe dovodio u neprijatonosti. Dosta ih imam već.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da li vam je poznata...

KVON:

            Samo trenutak, molim vas, da postavim još jedno pitanje o ovlašćenju. Da li je ovlašćenje tada konkretno bilo za pregovore sa Albancima ili se uopšte odnosilo na tu trofaznu politiku Nove demokratije.

ODGOVOR:

            Odnosilo se i na politiku i na moje učešće. Bukvalno mogu da ponovim reči gospodina Miloševića. On je rekao "ovo je dobra platforma, nastavite tako". I kasnije sam od gospodina Mihailovića u više navrata dobio potvrdu na sastancima gde ja nisam bio prisutan, da se gospodin Milošević i njegovi saradnici slažu sa time i da to može tako da se nastavi. Čak je bilo i pohvala za neke intervjue moje i tako dalje. Ja nisam mogao tri godine se baviti time javno, a da nemam autorizacije. Pitao bi me neko šta radim.

KVON:

            Znači bilo je tačno, da nije bilo nikakvog konkretnog pomena o konkretnim pregovorima u to vreme.

ODGOVOR:

            A ne oprostite, gospodin Milošević je bio veoma jasan. On je rekao da vladajuća koalicija od tri stranke idu u pregovore na to pitanje nije bilo na Dejtonu da mi imamo neku vrstu pregovore, da to pitanje nije bilo na Dejtonu, da mi imamo neku vrstu obaveze da to pitanje razrešimo u našem unutrašnjem krugu, da idu samo stranke iz vladajuće koalicije, da prvo treba da bude diskretna priprema pregovora. Ako se postigne povoljna pregovaračka platforma ukupna, onda se ovi učesnici u pripremi pregovora povlače, a dolaze gospodin Milošević i Rugova kao, naravno, ovlašćena lica da potpisuju i sve. Ako ne uspe pregovarački proces, onda jednostavno nema bruke i sramote ni za koga. To je klasična tehnika pregovaračka koju sam opisao. Ništa specifično srpsko. On je bio jasan da idemo da rešavamo taj problem, da demontiramo bure baruta pre nego što nam eksplodira u lice. To je bila formulacija pred svima.

KVON:

            U redu. To je dovoljno.

MEJ:

            Hvala vam, dovoljno je. Izvolite, gospodine Miloševiću. Koje je vaše pitanje?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Bila je formulacija "pred svima", koliko sam čuo. Ja kažem - pred kim? Pred kojim svima?

TANIĆ:

            Pa, bio je prisutan gospodin Dušan Mihajlović, ali bili su prisutni još i ostali članovi delegacije. Prosto, šta je sada tu problem? Precizirano je u mom svedočenju da je u pitanju bila delegacija.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Zato sam vas i pitao. Ako kažete da je bila delegacija, kad ovde piše da ste bili vi i Dušan Mihajlović, a ne delegacija. Kad ste govorili istinu? Tada ili sada?

TANIĆ:

            Pitanje je nefer i ide na verbalne zamke i zloupotrebljava slobodniju interpretaciju u radnoj verziji.

MEJ:

            Ne, ne, ako ne možete da odgovorite na pitanje, jednostavno tako kažite. Ako nije fer pitanje, onda ćemo mi to zaustaviti. Ali, mogu vam se postavljati pitanja u vezi vaše izjave. To je sasvim pravilno pitanje. U redu, gospodine Miloševiću, molim vas nastavite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato, upravo u vezi sa vašim svedočenjem, da je Dušan Mihajlović sinoć uživo na televiziji rekao da ste vi, gospodine Taniću, mogli biti samo posmatrač kao bilo koji građanin Srbije, pa je onda još to malo precizirao - ako ne baš kao svaki građanin Srbije, onda kao oni građani Srbije koji se interesuju za neke političke stvari i ništa više. Da li vam je poznata ta njegova izjava sinoć koji smo naživo mogli da vidimo na Televiziji Beograd? Sa da ili ne.

TANIĆ:

            Pa, poznata mi je. Ali, onda sam i kao posmatrač mogao da vidim ovo što pričam. To je...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne kao posmatrač ovog događaja, nego kao posmatrač kao svaki građanin Srbije, koliko se interesovao za politička pitanja. To je on rekao sinoć.

TANIĆ:

            Ta izjava gospodina Mihajlovića ne korespondira sa stvarnim stanjem stvari u vreme kada se to sve radilo i to se može pokazati, dokazati. Ali, to mislim da nije predmet.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači, vi tvrdite da je on sinoć rekao neistinu?

MEJ:

            Ne, ne, nema potrebe komentarisati. On je odgovorio na pitanje. Dajte da nastavimo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste, pošto vidim da ste gledali izjavu, čuli kada je čak podržao stav gospodina Meja, odnosno njegovo pitanje upućeno gospodinu Najsu - da li se uopšte takvo svedočenje može uzimati u obzir?

MEJ:

            To nije pitanje za ovog svedoka.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Rekao je svedok da je gledao izjavu, pa ga pitam da li je i to čuo?

MEJ:

            Nema to veze, nema veze. Samo trenutak, želim samo da budem siguran da sve uđe u transkript zato što to uvek ne uđe u transkript. Ono što sam rekao: nema veze, to nema veze.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, dok smo još na ovoj trećoj strani. Ja sam juče za onih manje od 40-tak minuta koje su mi preostali raščistio s vama ova pitanja koliko ste se puta sreli sa mnom i onda smo ustanovili, uz pomoć gospodina Meja, da je to bilo pet do sedam puta, na prijemima, na tako prijemima delegacije Nove demokratije u JUL-u, nadržavnim. Znači, to smo konstatovali, pet do sedam puta.

            Kako onda objašnjavate,  imajući to kao čistu stvar koju smo juče razjasnili,  ovo što piše na početku poslednjeg pasusa, isto na ovoj trećoj strani, da štedim vreme - "dvadesetak puta sam se sretao s njim u javnim prilikama, kao što su državni prijemi" itd. Mislim, kako objašnjavate to da smo juče konstatovali i prekjuče - pet do sedam puta, a ovde kaže dvadesetak puta, u ovoj izjavi? To je početak poslednjeg pasusa na trećoj strani.

TANIĆ:

            Vi ste prvo rekli da me nikad u životu niste videli, pa hvala vam što ste mi priznali da ste me videli bar pet do sedam puta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne, ne.

MEJ:

            Molim vas da se ne raspravljate. Nemojte da se prepirete. Pitanje je za svedoka.

            Gospodine Taniću, u vašoj izjavi se kaže - "dvadesetak puta sam se sretao s njim", misli se na optuženog, "u javnim prilikama kao što su državni prijemi". Možete li da pomognete veću i da kažete kako se to pojavilo u izjavi i da li je to tačno ili nije?

TANIĆ:

            To je tačno. A u mom svedočenju sam sveo samo na okolnosti koje se mogu dokazati nezavisnim svedocima, izbacio sam okolnosti koje se ne mogu dokazati nezavisnim svedocima. Inače je tačna izjava o većem broju susreta u različitim prilikama. A govorio sam o susretima, zar ne?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas, zar nismo juče ustanovili da vi tvrdite da ste me videli pet do sedam puta?

MEJ:

            Vi ste postavili pitanje, postavili ste pitanje. Iznesena je ta nesuglasica i on je dao svoje objašnjenje. Znači, nema svrhe ponovo postavljati isto pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Nema svrhe postavljati pitanja gde svedok sam sebe dovodi u kontradikcije. To mi je jasno.

TANIĆ:

            Ovo je nefer, molim vas. Nisam sebe doveo u kontradikciju nikakvu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ovde kažete, u usmenoj izjavi, u vezi sa svojom saradnjom sa Službom državne bezbednosti, da je sve što ste radili moralo da ima moju autorizaciju. Jeste tako rekli?

TANIĆ:

            Da, to je za sve koji se bave na bilo koji način osetljivim pitanjima iz domena državno-nacionalnih iteresa Srbije i Jugoslavije. To nije posebno za mene. To je radni princip, molim vas.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A kako to kad ste kasnije tvrdili kako me je Služba stavila pod kontrolu, pod prisluškivanje, itd? Da li smatrate da je i za to imala moju autorizaciju, za to što tvrdite da je Služba radila?

TANIĆ:

            Tokom zime 1996. vi ste pokušali da izazovete građanske nemire u Beogradu. Od tada pa na dalje jedan broj ljudi iz vojske, policije i političkih faktora je pratio šta radite, pošto ste 1996. pokušali da izazovete građanski rat u Beogradu, u zimu tokom demonstracija. Kada ste povukli policijske jedinice i pokušali da izazovete sukob dve naoružane grupe demonstranata vlasti i opozicije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da ne ulazimo sada...

TANIĆ:

            Od tada pa na dalje postojao je određeni, da kažem, određena blaga kontrola i vi ste za to, upravo za izdaju i kontrolu i za sve ostalo, optužili i vrh Službe bezbednosti i da vam sprema državni udar i da vas nadgleda. I zašto bi sada za nešto za šta ste ih sami optužili pravite problem. Oni su tada sprečili građanski rat koji ste hteli da izazovete u Srbiji, u zimu 1996. Vojska, Služba bezbednosti.

MEJ:

            To je dovoljno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A kako to da su bili naoružani ljudi na dve strane, a nije bilo nikakvog incidenta, niko nije poginuo, niko nije povređen, kako se to uspelo da desi?

TANIĆ:

            Poginuo je jedan demonstrant i onda su vojska i policija protivno vašim uputstvima postavile ponovo tampon zonu, postavile ponovo koridor. O tome postoje najmanje dva i javna svedočenja, ali mi je poznato i od ranije, bez tih javnih svedočenja, bez vašeg znanja oni su ponovo postavili koridor i sprečili krvoproliće, inače je poginuo jedan demonstrant, možda čak i dva. Ali jedan sigurno. U Čika Ljubinoj ulici.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Taniću, to je bio dan kad sam ja održao govor na Terazijama. Je li tako?

TANIĆ:

            To je bio dan kad ste organizovali kontramiting svojih naoružanih pristalica da biste izazvali sukobe u Srbiji.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kako onda nije bilo sukoba kada sam ih organizovao?

SVEDOK:

            Zato što su vas vojni vrh, vrh Službe državne bezbednosti i vrh beogradske policije sprečili u tome zajedno sa drugom grupom reformskih političara i kasnije su snosili konsekvence za to.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Taniću, da li se vi sećate, to je videlo bar 300 hiljada ljudi koji su bili na tom mitingu na kome sam ja govorio, da sam ja kroz celu tu masu od moje kancelarije do hotela "Moskva", gde je bila podignuta pozornica, došao pešice kroz tu masu.

SVEDOK:

            To je bila masa vaših naoružanih pristalica pa ste mogli da dođete pešice.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači imao sam nekoliko stotina hiljada naoružanih pristalica, želju da izazovem građanski rat i eto tako održao sam jedan mislim vrlo lep govor i masa, se razišla. Kako možete uopšte da pravite takve konstrukcije.

SVEDOK:

            Imali ste oko 50

MEJ:

            Ovo nije od nikakve pomoći raspravnom veću. To je sasvim jedna udaljena tema od iskaza ovog svedoka. Međutim, sada smo se već dovoljno bavili time. Idemo dalje na sledeću temu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ

            Imali ste i autorizaciju Službe bezbednosti, a ovde na strani 3, u drugoj rečenici u drugom pasusu, dakle odmah posle ove gde kažete da ste bili glavni pregovarač, piše: "Iz svojih kontakata sa SDB, a naročito sa Mijatovićem i Stanišićem, znao sam da SDB ne podržava sistematski ni jedno od nastojanja da se pregovara sa kosovskim Albancima". Sada mi objasnite, kako to ako su vam šef državne bezbednosti Stanišić i šef beogradskog, vi tvrdite da je bio šef beogradskog dela državne bezbednosti, Mijatović, rekli i vi shvatili da SDB sistematski ne podržava ni jedno od nastojanja da se pregovara, kako su vas onda mogli ovlastiti da vodite vi te pregovore.

SVEDOK:

            Ovo je očigledno greška u kucanju pošto je izjava data na engleskom i zaista rečenica je sama po sebi besmislena, što se tiče imena gospodina Mijatovića i drugog imena molim vas ja sam juče jasno tokom svog svedočenja pomenuo ime, sve ostale razlike spadaju u to šta da sam ja rekao šta se može dokazati, a izbegao ono šta se ne može dokazati iz nezavisnih izvora. Inače, rečenica je besmislena, očito je prevod nekorektan. Hteo sam, smisao te rečenice treba da bude da nisu podržavali ni jedna druga sistematski ni jedna druga, ni jedan drugi pregovarački napor osim onoga u kome ste bili vi i monsinjor Palja i ja i predsednik moje stranke i Dojčilo Maslovarić i Ratko Marković.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To na Palju ćemo doći kasnije, to sve ste pomešali. Znači ovo su štamparske greške, dakle ovo što vas ja pitam, to su štamparske greške u vašim izjavama?

MEJ:

            To je rekao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vrlo dobro.

ROBINSON:

            Gospodine Taniću, nije mi jasno šta tačno vi kažete u toj rečenici, kako bi ta rečenica onda trebala glasiti u tačnom obliku, u tačnoj verziji?

SVEDOK:

            Ovako kako sam je pročitao nije ni meni jasno, u tačnoj verziji treba da glasi da Služba državne bezbednosti nije sistematski podržavala ni jedan drugi pregovarački napor osim onoga u koji sam ja bio inovolviran. Otuda mi je poznato ovo. Inače to nije takođe nikakva tajna. Naša služba državne bezbednosti bila je uključena u sve pregovore zbog izuzetno teške državno nacionalne situacije, to opet takođe nije..

ROBINSON:

            Hvala, hvala, shvatio sam šta želite reći.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro sada ste rekli da te 96. godine u decembru kad je bio taj miting posle koga, kažete da su me stavili pod prismotru, znači 96. godine u decembru, taj datum može da se proveri, kako ste onda mogli da odgovorite juče gospodinu Najsu da je vaš rad sve ovo vreme bio poznat meni. Dali ste odgovor, apsolutno. Preko znači službe jer je služba morala da me izveštava. Zašto je morala nešto da me izveštava ako sam bio pod njenim nadzorom, po vašem navođenju, dakle od kraja 1996. godine. Odakle vam onda ..

MEJ:

            Da li ste shvatili pitanje?

SVEDOK:

            Da, da shvatio sam ga, odgovor će biti što je moguće koncizniji. Prvo nisam rekao da ste bili pod prismotrom stalnom nego pod nekim oblikom, eto bar povremene kontrole. Što se tiče inkopatibilnosti i da se kontroliše vaše ponašanje se redovno izveštava. Tu nema ničeg inkopatibilnog, vi ste obećali mir i dokle god ste se zalagali za mir, svako vas je podržavao. Zašto ne biste bili obaveštavani o onome šta se dešava, ovo nije bila prismotra u klasičnom smislu te reče, nego ipak neka vrsta povećane kontrole šta vi konkretno radite, da li hoćete da izazovete novi rat ili ćete da poštujete Dejtonski mir. To nije sramota, o tome su svedočili ljudi iz Vojske, molim vas i politike i Službe bezbednosti, u novinama doduše.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A vi se pozivate na novine?

SVEDOK:

            Ne, ne, ne pozivam se na novine, samo kažem da nisam ja prvi koji je to rekao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, dobro.

KVON:

            Izvinjavam se što vas prekidam.. Gospodine Taniću kada ste odgovarali na pitanje u vezi sa greškom u štampanju, primetio sam da ste vi rekli da je ta izjava data na engleskom, da li je to tačno.

SVEDOK:

            Da, jeste, ja govorim engleski, ali ipak to nije moj maternji jezik, pobegne veoma često finesa, a i prevodilac ne znam koliko opet sa engleskog na srpski. Ja nisam dao izjavu na svom maternjem jeziku, nijednu pismenu mislim.

KVON:

            Hvala.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste rekli u svojoj izjavi da ste sa engleskom službom sarađivali od pripreme Dejtona 93. godine pa nadalje.

SVEDOK:

            Rekao sam da je postojao izvestan radni kontakt, sarađivanje i radni kontakt su dva različita pojma pogotovo kada su obaveštajne službe u pitanju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Od 93. godine, je li tako. Tako ste rekli.

SVEDOK:

            Rekao sam 93/94 zato što prosto memorija ponekad zakaže, a nisam vodio beleške o tome.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro mi možemo da vratimo transkript, pošto ja vas citiram, ne moramo sada da ustanovljavamo ono što ste rekli. Rekli ste, sarađivali ste sa njima, od pripreme Dejtona od 93. pa nadalje, da li ste to rekli ili niste? Ako ne, ja molim da sekretar ...

MEJ:

            Da rekao je to. Priprema od Dejtona pa dalje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate da 93. godine ni Amerikanci nisu znali za Dejton?

SVEDOK:

            Oprostite, molim vas, ovo je potpuno nefer pitanje, kada sam rekao da je priprema za Dejton mislio sam priprema za mirovni sporazum, nisu znali da će biti u Dejtonu, naravno mogao je biti u bilo kom drugom gradu. Mirovni sporazum u Bosni spremao se od 93. godine, a Dejton je odlučen kao grad za taj mirovni sporazum. Naravno mnogo kasnije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ni ja ne govorim, kada kažem Dejton u geografskom smislu, nego takođe u smislu mirovnog sporazuma. A da li znate da je 93. godine, koju vi navodite u pripremama za Dejton, bio aktuelan Vens-Ovenov plan, a ne nikakav Dejton.

SVEDOK:

            Da jeste bio je aktuelan Vens-Ovenov plan, ali takođe i ideja jedne masivne konferencije koja bi najzad definitivno zatvorila sva pitanja raspada bivše Jugoslavije i rata.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas, Vens-Ovenov plan je bio celovit i nije podrazumevao nikakvu dalju konferenciju, on je potpisan u Atini 93. godine, posle nije prihvaćen, nije bitno, ne ulazimo sada u to, ali Vens-Ovenov plan je bio 93. A da li znate da je godinu dana kasnije bio plan Evropske unije koju su Srbi takođe prihvatili pa ga nisu prihvatili Muslimani, pa je i on propao. Da li znate, dakle, da što se tiče tih priprema koje vi nazivate pripreme za Dejton, uopšte nije moglo o tome da se govori ni 93. ni 94. godine.

MEJ:

            Ovde moramo pričekati, napraviti pauzu između pitanja i odgovora.

            U čemu je svrha ovog pitanja gospodine Miloševiću?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Svrha pitanja je kao i svih drugih pitanja, pošto je ovo potpuno lažni svedok da tvrdi kako je obaveštajnom službom Velike Britanije sarađivao na pripremama za Dejton od 93.godine pa nadalje a 93 godine bio Vens-Ovenov plan, pa su bili....

MEJ:

            To znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dve godine pregovori u Ženevi...

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, znamo to ste nekoliko puta ponovili, to znamo, ali šta je pitanje za svedoka?

            Da li je pitanje sledeće: On nije mogao sarađivati na mirovnom sporazumu jer u to vreme nije bilo nikakvih priprema za mirovni sporazum. Da li ste to hteli reći?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To, ali pitanje glasi: Pošto nije ...

MEJ:

            Dobro, onda pustitte svedoka da odgovori na to.

TANIĆ:

            Prvo, Velika Britanija se oduvek zanimala za sva mirovna rešenja i podržavala ih. I u Bosni. Drugo, ja ovde nisam svedok za Bosnu, nego za Kosovo, treće ja zaista nisam bio 100% precizan govoreći o nekom bekraundu reč je o kraju 93.g. početku 94.g. ja sam svestan da sam rekao 93.g. ali to je kraj 93.g. Mirovnih priprema bilo je i pre perioda koje Milošević govori a za Dejton je takođe bilo mnogo pre nego što govori, ja mu mogu izneti neke detalje ako baš želi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, mogu li da idem dalje sa pitanjima.

TANIĆ:

            Inače, ja nisam svedok za Bosnu i Dejton. Ovo je samo objašnjenje begraunda.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas, prethodno objašnjenje. Ja sam pomenuo Dejton zato što je gospodin Tanić pomenuo Dejton.

MEJ:

            Da. Sada je vreme za pauzu. Idemo na pauzu od 20 minuta. Molim ustanite.

 

posle pauze:

 

 

TANIĆ:

            Molim da se ne ponavlja opet saradnja u smislu koji nagoveštava drugačiji konteket i veoma sam jasno precizirao da je to 93., 94.-ta priprema mirovnog sporazuma, generalno govoreći. Tada još nije bio grad Dejton, naravno. U pitanju bilo je i drugih mirovnih pregovora ali se jasno videlo da treba održati jednu široku međunarodnu konferenciju koja bi jednostavno imala jači karakter nego razni partikularni sporazumi. Ali ponavljam, ja ovde nisam da svedočim o Bosni.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro recite mi da li ste i sa tu saradnju sa britanskom obaveštajnom službom imali autorizaciju Dušana Mihajlovića?

TANIĆ:

            Ne, i to nije ni bila saradnja. To je bio samo kontakt jedan i ništa više, nije iz toga proizilazilo ni nikakve aktivnosti nisu proizilazile zajedničke, nego jednostavno samo, neka vrsta razmene mišljenja, to nije bila nikakva aktivna saradnja. I nisam upotrebio reč saradnja, molim vas.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            "Ja sam zapisao šta ste upotrebili a to ima snimljeno na traci i u Beogradu i ovde sarađivali na pripremi Dejtona od 93.g. pa na dalje."

TANIĆ:

Pa dobro kraj 93.g. početak 94.g, izvinjavam se i sudu i vama ako sam napravio razliku od par meseci, molim vas u pitanju je veliki broj godina ako ja sve treba da zapamtim. Izjavu sam davao na engleskom a ja sam posle toga svedočio samo na okolnosti koje mogu da dokažem iz nezavisnih izvora a ne i na ono što ne mogu da dokažem, vi sada jurite moju izjavu i verbalne greške da biste me kompromitovali umesto glavnih stvari koje se mogu dokazati.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To su sve glavne stvari, ja ne vidim da ste i jednu dokazali, ali recite mi pošto...

TANIĆ:

            Pa prvo da smo se videli, dokazao sam, vi ste prvo tvrdili da me nikada u životu niste videli.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Naprotiv, nisam rekao da smo se videli nego sam rekao da ste uz pomoć Meja juče konstatovali kako smo se mi sretali 5-7 puta, ovde ste napisali 20 puta.

MEJ:

            Ovo smo već prošli. Nećemo se više vratiti na to pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, pošto vas Mihajlović nije ovlastio da sarađujete sa britanskom obaveštajnom službom on vas je dakle samo ovlastio da vodite diskretne pregovore sa Albancima, jel to vi tvrdite?

TANIĆ:

            Ja nisam sarađivao sa britanskom obaveštajnom službom i neću da odgovaram na pitanje koje je nefer, gospodin Milošević stalno ponavlja formulaciju koja asocira na špijunažu. Ja znam šta on želi da dokaže ali, ovaj, od toga nema ništa pošto....

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne moje pitanje je bilo...

MEJ:

            Razmotrićemo, pogledaćemo šta je tačno rečeno. Moja beleška tog dela iskaza je sledeća: "On je imao radne kontakte sa obaveštajnim službama Ujedinjenog kraljevstva, Italije i Rusije i u saradnji i analitičkim pitanjima. I taj rad je bio poznat svima uključujući i optuženog". Da li je to tačan opis situacije gospodine Taniću?

TANIĆ:

            Jeste, s tim što sam ja još precizirao da se to odnosi na obaveštajni aspekt legalnih političkih pitanja. Jel neka pitanja politička, legalna imaju obaveštajni aspekt kao što su mirovni sporazumi, borba protiv terorizma, pregovori zaraćenih strana, analiza žrtava.

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, imate li nešto novo. Ova tema u redu, ali neki novi ugao, nešto nema smisla da ponavljamo ono što je svedok već rekao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa pošto vas nije ovlastio Mihajlović za tu saradnju, ko vas je ovlastio za tu saradnju sa obaveštajnim službama?

TANIĆ:

            Pa nije bila saradnja, bili su radni kontakti. Molim vas, gospodine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa dobro, ko vas je ovlastio za to što vi tvrdite da su radni kontakti?

TANIĆ:

            Ne, to su bili radni kontakti, to ja ne tvrdim, to su bili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ko vas je ovlastio za to što kažete da su radni kontakti?

TANIĆ:

Za to što su bili radni kontakti postojala je autorizacija od službe državne bezbednosti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. To dakle mogu da zaključim, da ste vi u ime službe državne bezbednosti Srbije imali radne kontakte sa britanskom obaveštajnom službom od 93. godine.

TANIĆ:

            To ne možete nikako da zaključite, gospodine Miloševiću, ni uz pomoć naučne fantastike, molim vas.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To ste vi upravo rekli malo pre.

TANIĆ:

            Ne, ja to nisam rekao ni slučajno. Ni u izjavi, ni u svedočenju, ni pre pet minuta, ni pre pet sati, to je potpuna konstrukcija, krajnje zlonamerna vaša.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa pitao sam vas...

MEJ:

            Našta se sada žalite, gospodine Taniću? Da li je ovo pogrešno formulirano što ste vi rekli kad je gospodin Milošević rekao da ste u ime državne bezbednosti radili, da li vam taj deo smeta?

TANIĆ:

            Da pa pogrešno je formulisano, kad kažete u ime, onda to vuče neke druge stvari.

MEJ:

            Dobro, da. To smo shvatili. Izvolite, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, šta vas je onda ovlastila kažete služba državne bezbednosti u vezi s tim radnim kontaktima?

TANIĆ:

            Ona ih je autorizovala u meri u kojoj to pomaže razumevanju dve zemlje i u kojoj pomaže mirovne i političke integrativne procese na tlu bivše Jugoslavije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A na čiju inicijativu ste baš vi odabrani za te kontakte, na inicijativu službe državne bezbednosti ili na inicijativu britanske obaveštajne službe?

TANIĆ:

            Pitanje je nefer, izlazi iz konteksta  svedočenja. Po mom razumevanju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To nije vaše da ocenjujete.

TANIĆ:

            Ja sam rekao po mom razumevanju.

MEJ:

            Pitanje je ko vas je odabrao za taj posao ako je vas je neko odabrao. Na čiju inicijativu ste počeli raditi taj posao?

TANIĆ:

            Inicijativa je poticala i bila je sa obe strane. Obostrana. Kod legalnih političkih pitanja inicijativa je obostrana uvek.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A odnsila se na vašu ličnost sa obe strane, jel tako?

TANIĆ:

            Pa da, to je očigledno. Odnosila se na pitanja koja sam pomenuo, legalna politička pitanja i obostrana, nije bila inicijativa, nego obostrana saglasnost, molim vas.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Obostrana saglasnost u personalnom smislu da to budete vi, jel tako?

TANIĆ:

            Da to mogu biti i ja, gospodine Miloševiću, pošto je bilo i drugih ljudi uključiv i one koji su bili verovatno vaši bliži saradnici.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Koji su to bili drugi ljudi koji su sarađivali sa britanskom službom?

TANIĆ:

            Ne, nisam rekao sarađivali sa britanskom službom. Postojali su i drugi ljudi koji su sa saznanjem naših državnih organa imali kontakte sa stranim obaveštajnim službama po legalnim pitanjima političkim, pomenuo sam već i da je direktor CIA, dolazio u Beograd u zvaničnu posetu, molim vas, to nije nikakva tajna, niti nikakva drama, govorim o legalnim političkim pitanjima, ne o špijunaži, time se niko nije bavio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa moje pitanje je samo bilo ko su bili ti drugi ljudi? Kao što vi imate ime Tanić, tako postoje imena i tih drugih ljudi, ko su ta imena?

TANIĆ:

            Moje je ime Tanić, nemojte ga izgovarati, jeste, a vaš šef državne bezbednosti je imao te kontakte sigurno sa vašim znanjem. Dakle, može se računati da ste ih imali i vi, gospodine Miloševiću, sigurno se nije tajno sastao sa šefom CIA, a onda to dao u novine. Na primer, to je samo jedan primer.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da idemo dalje, dakle, Mihajlović vas nije za to ovlastio već vas je isključivo ovlastio za diskretne pregovore sa Albancima. Je li tako, da li sam vas dobro razumeo?

TANIĆ:

            Tačno. Najzad jedna stvar koju možemo da se složimo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa dobro. U kom svojstvu vas je ovlastio za diskretne pregovore, u svojstvu člana rukovodstva u svojstvu svog specijalnog savetnika, u svojstvu funkcionera Nove demokratije?

TANIĆ:

            On me je kao predsednik Nove demokratije ovlastio u svojstvu savetnika predsednika Nove demokratije i člana Izvršnog odbora Nove demokratije na početku, i člana predsedničkog kabineta Nove demokratije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Molim vas stavite na grafoskop, ovo je evidencioni list Nove demokratije, odnosno pristupnica gospodina Tanića, na njoj se vidi. To je formular Nove demokratije, na početku piše status i ima tri varijante. A-osnivač, B-član, V-simpatizer. Kod njega zaokruženo V. Dakle, simpatizer. Nije ni član, ni osnivač. Drugo, pristupnicu je potpisao 18.3.1995.godine, to je njegova pristupnica iz arhive Nove demokratije. Molim vas stavite na grafoskop. S obzirom da gospodin Tanić tvrdi da je kao član rukovodstva Izvršnog odbora, specijalni savetnik, bio ovlašćen od Mihajlovića, stavite ovu pristupnicu na grafoskop. Pokažite je prvo gospodinu Taniću, jel to njegova pristupnica?

MEJ:

            Dozvolite svedoku da to pogleda.

TANIĆ:

            Ovo je fotokopija pristupnice, ovaj, potpis odgovara mome a status ne, zatražiću od suda da dobije zvanične papire o sastavu predsedničkog kabineta Nove demokratije i listi savetnika koji su pismeno bili imenovani.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro.

TANIĆ:

            Tražim, odnosno molim slavni sud, da ne prihvati ovaj dokument osim ako gospodin Milošević ne insistira, do trenutka dok se ne obezbede originalni uvidi iz arhive Nove demokratije, znači ne pristupnice nego rešenja o postavljenju, sastav predsedničkog kabineta, sastav savetodavnog odbora i specifično rešenje koje se odnosi na mene, ja se nikad nigde lažno nisam predstavljao, molim vas ovo je veoma uvredljivo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li tu piše i školska sprema, kao što vidite piše da imate faklultet. Da li ste vi obmanuli svoje kolege u Novoj demokratiji da imate fakultet. Piše, evo ovde, školska sprema fakultet.

TANIĆ:

            Ja sam rekao da sam studirao dva fakulteta i molim vas lepo to uopšte nije sporno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa dobro, ali niste diplomirali, koliko sam shvatio ni na jednom fakultetu. Školska sprema je kad neko završi fakultet a ne kad ne kad se upiše i studira.

TANIĆ:

            Vi niste mogli ništa da shvatite jer vam ja nisam ništa odgovorio. Ali da odgovorim na to pitanje. Pošto je to privatno pitanje, ja nisam stručni ekspert ovde da bi morao da dokazujem nivo svog univerzitetskog obrazovanja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro ja onda pitam gospodina Meja, Robinsona i Kvona da li treba da odgovori svedok na pitanje  o svom obrazovnom...

MEJ:

            On je odbio da to kaže. To je nešto što se tiče njegovog kredibiliteta i to pitanje koje će raspravno veće da odmeri kada bude razmatralo kredibilitet njegovog iskaza.

ROBINSON:

            Da vidimo šta ima na ovom dokumentu, osim obrazovanja, takođe je tu pitanje statusa.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, status je simpatizer.

TANIĆ:

            Pa ovako, odmah bi rekao jednu stvar, to je ili vešt falcifikat ili neki nesporazum a reći ću odmah evo i zašto. Zato što pored toga stoji broj evidencije 39. Ja čisto sumnjam da neka stranka ima 39 simpatizera. Brojevi simpatizera obično se kreću stotinama i hiljadama, evidencioni broj ukazuje na uzak krug ljudi koji pripada rukovodstvu. Samo naš Izvršni odbor je imao 45 ili 50 članova. Znate, ovo je broj 39.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Samo da vam skrenem pažnju da se taj broj odnosi...

MEJ:

            Samo trenutak. Zamolićemo da se dokument stavi na grafoskop a da prevodioci pokušaju da to prevedu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Skrećem pažnju da se ....

ROBINSON:

            Mene zanimaju podaci na ovom dokumentu i bio bih veoma zahvalan kada bi prevodioci mogli da nam prevedu sadržaj tog dokumenta. Znači, odgovore na svaku od kategorija. Da li su prevodioci u mogućnosti da to urade za nas?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li mogu ja da pročitam ovde.

MEJ:

            Da, da, izvolite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

Ovde u gornjem levom uglu piše status. Pa onda pod A je osnivač, pod B je član, a pod V je simpatizer. Kod njega je zaokružena reč simpatizer. Znači, treća varijanta. U gornjem desnom uglu piše Palilula. To je opština, prema tome, broj ove pristupnice se odnosi na jednu opštinu a u Srbiji ima 187 opština, prema tome to nije 39.-ti član Nove demokratije, nego 39.-ti koji je pristupio kao simpatizer u opštini Palilula.

TANIĆ:

            Ja nisam ni rekao da je 39.-ti član.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa malo pre ste, koliko sam shvatio ...

MEJ:

            Samo trenutak. Mi se bavimo dokumentom i ničim drugim. Molim vas da pročitate dokument.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dalje su rubrike, ovim krupnim slovima piše pokret, to je prazno, preporuka, to je prazno, ime i prezime popunjeno je Ratomir Tanić, adresa stanovanja, malo je nečitko, ali izgleda Takovska 13 Beograd, tel, broj telefona nije važno. Matični broj nije unet, datum i mesto rođenja, molim vas pomerite malo gore.

TANIĆ:

            Da da u redu je to. Nije sporno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pomerite malo gore. Bračno stanje nije popunjeno. Školska sprema piše fakultet, zanimanje je prazno, posao prazno, faks, tel/faks prazno. Hobi prazno. Interesovanje u pokretu prazno. Oblast u kojoj bi se angažovao prazno. Promene prazno. Datum 18.3.1995.godine i svojeručni potpis desno. To je sve što piše na dokumentu. A dodao bi tome, evo iz novina. Demanti Nove demokratije, Ratomir Tanić nije član već simpatizer Nove demokratije. Ali pošto ....

MEJ:

            Zaustavićemo komentar, zaustavićemo komentar. Bavimo se ispitivanjem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro.

MEJ:

            U redu, ovaj dokument može da se uvrsti u dokazni materijal kao dokazni predmet odbrane.

TANIĆ:

            Da li je moguće da ja priložim dokazni materijal druge vrste i uopšte legalni dokazni materijal o svemu ovome što gospodin Milošević primi ili pošalje, njegova privatna prepiska zaista me ne interesuje. Znači da je on dobio od Nove demokratije...

MEJ:

            Vi se možete baviti tim dokumentom. Ako želite da kažete nešto o tom dokumentu možete.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Mogu li dalje da nastavim sa pitanjima?

MEJ:

            Ne, ako on želi da kaže nešto o dokumentu, on može, a ako želi da da neko objašnjenje takođe može.

TANIĆ:

            Ja samo želim da kažem da dokument ne odgovara mom stvarnom statusu u Novoj demokratiji i predlažem da se legalnim kanalima dostave sudu informacije o mom stvarnom statusu u Novoj demokratiji, plus još nekoliko desetina, ili možda čak i stoti, ali nekoliko desetina intervjua, datih kao savetnik predsednika Nove demokratije u tri godine to ne bi moglo da sam samo simpatizer. Ali i legitimnu dokumentaciju Nove demokratije. I ne znam zbog čega gospodin Milošević uvlači moju bivšu stranku u sve ovo...

MEJ:

            To nema veze, nema veze šta vi mislite. Molim vas da date broj ovom dokaznom predmetu.

SEKRETAR:

            To će biti dokazni predmet tužilaštva, dokazni predmet odbrane D-10.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dok ste obavljali, kako vi to definišete, nadam se da nisam pogrešio, politička i obaveštajna istraživanja za ove službe koje smo pominjali, dobijali ste neku pomoć, materijalnu, je li tako?

TANIĆ:

            Ne, molio bih samo da se uključi prevod. Ne, nije tako.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A vi kažite da li je tako da ste obavljali politička i obaveštajna istraživanja.

TANIĆ:

            Pa da, ali o vlastitom trošku. Ja sam inače radio takva istraživanja i za potrebe moje stranke i svega, ali o vlastitom trošku do 1999. godine, do rata.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

Dobro, a da li biste mogli da mi kažete kakve vi stručne kvalifikacije imate da se bavite istraživačkim radom?

TANIĆ:

            Kvalitet, prvo ovde je istraživanje definisano u uopštenom pojmu, u uopštenom smislu a inače kvalitet istraživačkog rada određuje se samim radom a ne time da li neko ima kvalifikacije ili nema, a ja o tome nisam ni želeo da pričam a to nije rad za fakultet, znate ja nisam bio profesor na univerzitetu. Ne moram da o tome odgovaram. Istraživanje je opšti pojam i vi ste ga upotrebljavali u vašoj terminologiji, treba istražiti ovaj problem, istražiti onaj.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Teško, ali vi to niste mogli znati pošto se nikada nismo videli.

TANIĆ:

            Molim da uđe u zapisnik da optuženi...

MEJ:

            Mi nećemo da trpimo ovakve prekide jedne ili druge strane. Molim vas da postavite pitanje i da odgovarate a da između odgovora i pitanja napravite pauzu i ne želimo da prekidate jedan drugoga ako će se ovo ispitivanje nastaviti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ

            Dobro, mogu li da nastavim. Juče vas je pitao gospodin Najs na kom nivou i koliko često ste imali susrete u službi državne bezbednosti. Vi ste odgovorili dva do tri puta nedeljno. Je li tako?

TANIĆ:

            Odgovorio sam u pojedinim periodima dva do tri puta nedeljno, u pojedinim periodima svake dve nedelje, u pojedinim periodima drugačije zavisno od okolnosti, molim da se proveri šta sam odgovorio ako mi ne verujete. Nisam rekao da je to uvek bilo 2-3 puta nedeljno. U trenucima kriza - jeste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dva tri puta nedeljno kontakti, vi ste znači imali kontakte češće nego misnistar unutrašnjih poslova sa službom državne bezbednosti?

TANIĆ:

            Ministar unutrašnjih poslova formacijski ima dnevne kontakte sa službom državne bezbednosti svakog dana. A pominjao sam samo pojedine trenutke kriza tada naravno ima više kontakata. Ljudi se prosto nude da nešto urade korisno, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, što se nivoa tiče, dakle ovo smo rasčistili dva-tri puta nedeljno što se frekvencije kontakta tiče, a što se nivoa tiče, vi ste odgovorili rukovodeći nivo. Jel tako?

TANIĆ:

            Oprostite, mi nismo rasčistili oko frekvencije dva-tri puta nedeljno jer je gospodin Milošević to stavio kao da sam ja rekao svaki put, za sve vreme, dva do tri puta....

MEJ:

            Ne, dajte da se o tome ne prepiremo. Pređimo na sledeće pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Sledeće pitanje znači bilo je prvi deo pitanja, na kom nivou, da li sam shvatio rukovodeći nivo službe državne bezbednosti.

TANIĆ:

            Da, da. Sasvim ste ispravno shvatili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Samo da nađem ovo u izjavi. Dobro. Vi ste, dakle, rekli da ste u vezi sa stvaranjem koalicije Vlade narodnog jedinstva razgovarali o tim pitanjima Kosova dva puta sa Mihajlovićem i pet, šest puta sa ZDD. Dakle, koalicija je imala veze sa rešavanjem kosovskog pitanja, vi tvrdite?

SVEDOK:

            Hoćete samo reći stranicu, ne mogu da pratim.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne, ne, ja kažem ovo što ste rekli usmeno, u usmenom izlaganju.

SVEDOK:

            Kada sam šta rekao, tako nešto rekao usmeno?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Rekli ste u usmenom izlaganju da je jedan od predmeta formiranja koalicije bilo kosovsko pitanje i da ste o tome dva puta razmatrali sa Mihajlovićem i pet, šest puta sa ZDD-om. To ste rekli u usmenoj izjavi o razlozima koalicije.

SVEDOK:

            Oprostite, morao bih malo da .....

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, imate na transkriptu.

MEJ:

            Mi ćemo ovo zaustaviti zbog prepirke koja traje.

            Nećemo nastaviti sa ovom temom. Moramo da pređemo na neku drugu temu. Gospodine Miloševiću, već smo vas kritikovali zbog ponavljanja, nemojte da ponavljate. A vi gospodine Taniću, molim vas da imate u vidu da ne smete da se prepirete sa optuženim. Vi ovde svedočite i niste ovde u nekakvoj privatnoj raspravi sa njim, i prema tome, molimo vas da uvek ostavite pauzu posle pitanja da bi dozvolili prevodiocima da prevedu ono što je rečeno.

            Izvolite, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Juče ste rekli, u vezi sa pitanjem tužioca, o onoj formuli o Južnom Tirolu da vi niste bili pristalica te ideje Južni Tirol, nego Ratko Marković. Je li tako?

SVEDOK:

            Ja sam rekao da je tu platformu izradio gospodin Predrag Simić iz Instituta za državnu politiku, iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu, direktor Instituta, a da ju je, koliko znam, podržavao u pojedinim razgovorima i gospodin Ratko Marković. A rekao sam da ja nisam bio posebno oduševljen tom platformom jer je ona jako preskupa i prosto Beograd nije imao toliko novca, autonomija Južnog Tirola je veoma skupa. Ovo je dodatno objašnjenje koje dajem danas.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Kako onda u vezi sa ovim što ste sada objasnili možemo da tumačimo vaš iskaz na strani 5, drugi pasus, ako se računa i preneti pasus kao prvi, znači drugi pasus kažete: "Drugo, moje ideje su prihvatali pojedinci bliski Miloševiću. Na primer, Ratko Marković, potpredsednik Vlade Republike Srbije počeo je na osnovu mojih sugestija da govori o Južnom Tirolu kao modelu za autonomiju na Kosovu".

SVEDOK:

            Vi ste me pitali, odnosno gospodin Najs, tužilac me je pitao kakvo je moje mišljenje o Južnom Tirolu, autonomiji Južnog Tirola. Ja sam rekao da nisam baš previše oduševljen, inače, ja sam čak i javno u nekoliko razgovora zagovarao tu autonomiju, pa i ovako kako sam rekao u izjavi, iz prostog razloga što je to u ono vreme bila najprihvatljivija moguća platforma oko koje smo se mogli naći sa albanskom stranom. Osim toga, moram da dam još detaljnije objašnjenje, autonomija Južnog Tirola odnosi se na konačni status Kosova, bilo nam je u onom trenutku potrebno da nađemo najmanji zajednički sadržatelj da bi uopšte počeli razgovore sa Albancima. Jedno je, dakle, šta sam ja privatno mislio, a drugo je šta se počne iz političkih razloga i potreba i te dve vrste sugestija se razlikuju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, vi sada kažete da ste uprkos svog privatnog mišljenja davali svoje sugestije, jer kažete na osnovu mojih sugestija Ratko Marković počeo da govori o Južnom Tirolu kao modelu za autonomiju Kosova. Znači, on je na osnovu vaših sugestija, koje su bile protiv vašeg uverenja, počeo da govori o Južnom Tirolu?

SVEDOK:

            Razlikuju se lična i politička uverenja. Znate, ja sam i bio u dijalogu sa Albancima iako lično nisam oduševljen sa njima, znate. Prema tome, iz političkih razloga nekada branite zbog interesa politike ili države ono u šta privatno niste baš sigurni, ali ajde da počne dijalog.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Tu ste naveli kao drugu fazu reintegraciju kosovskih Albanaca u politički život Srbije i Jugoslavije, je li tako?

SVEDOK:

            Da, da, da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a ko je učestvovao, pored potpredsednika Ratka Markovića, sa vama zajedno u tim razgovorima?

SVEDOK:

            Ja sam rekao da je to bio politički proces koji je trajao tri godine, možda i više, u tom procesu učestvovali su gospodin Dojčilo Maslovarić, gospodin Ratko Marković, gospodin Ratomir Vico, gospodin Perčević, gospodin Dušan Mihajlović, moja malenkost, učestvovali su i jedan broj intelektualaca vezani za, na naki način,  ove tri stranke, a u najširem onom obimu, učestovali su, naravno, i slobodni intelektualci. Verovatno je bilo još nekih ljudi koji su učestovali, jer, to je prosto bila jedna grupna aktivnost i trajala je dugo vremena. Nije to bio jedan pregovor, znate, to su bile pripreme pregovora koje su trajale tri godine, najmanje. Odnosno, dve i po, tako.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pominjete Dojčila Maslovarića kao predstavnika u Vatikanu, je li tako?

SVEDOK:

            On je kasnije bio imenovan kao jugoslovenski ambasador u Vatikanu, bio je inače član JUL-a i bio je po ovlašćenju JUL-a u tim pregovorima, ili je barem tako govorio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A gde ste najviše sarađivali sa Maslovarićem, u Beogradu, u Rimu ili u Prištini?

SVEDOK:

            Ja uopšte nisam rekao da smo sarađivali, ja sam rekao da je to bila grupa ljudi koja je radila jedan isti posao. Čak i u izjavi koja je data na engleskom i u mnogo slobodnijim okolnostima, a pogotovo u svedočenju, ja to nikada nisam predstavljao kao grupu ljudi koja je uvek sedela jedna do drugih. Bilo je najrazličitijih vrsta kontakata, ali prosto to je bila ta grupa koja je radila.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. A recite mi, povodom kojih pitanja su, pošto to tvrdite, sarađivali moja supruga i profesor Ratko Marković?

SVEDOK:

            Da li biste bili ljubazni da mi kažete koja stranica, ili gde treba da potražim. Da li referirate na izjavu ili na svedočenje?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, evo na primer, na strani tri u drugom pasusu, pri dnu, kada govorite o Markoviću i Maslovariću i vama da radite zajedno, kažete, to vam je treći red odozdo u tom pasusu pred kraj reda, počinje "I jedan i drugi", mislite, dakle, na Maslovarića i Markovića, "su bliži Miloševiću i njegovoj ženi Miri Marković nego što sam ja". Dakle, pitam vas, povodom kojih pitanja su sarađivali moja supruga i Ratko Marković?

SVEDOK:

            Pa, vidite prvo, da se ja sasvim iskreno ne predstavljam kao vaš blizak saradnik, jako mi je drago da ste to pomenuli, čak i u radnoj izjavi, a ne samo u svedočenju, inače mislio sam da su njih dvoje bili bliži vama ili njoj, Dojčilo Maslovarić, nisam specificirao, Dojčilo Maslovarić je bio blizak vašoj supruzi kao predsedniku u Direkciji JUL-a, a Ratko Marković je bio bliži vama, naravno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ste vi prisustvovali ijednom njihovom sastanku, mislim moje supruge i nekog od njih?

SVEDOK:

            Ja sam prisustvovao sastanku vaše supruge i međunarodnih posmatrača vezanih za, međunarodnih predstavnika vezanih za Kosovo, nisam se mešao u sastanke vaše supruge, Ratka Markovića i Dojčila Maslovarića. Prisustvovao sam i nekim sastancima sa gospodinom Ratkom Markovićem, ali nisam se mešao u sastanke između vaše supruge i njih, niti sam to ikada rekao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A sada tvrdite da je moja supruga imala sastanke sa Ratkom Markovićem, ili sam vas pogrešno razumeo?

SVEDOK:

            Pogrešno ste me razumeli, ja sam rekao da su njih dvojica bili bliži vama i vašoj supruzi nego što sam to bio ja, znači, sasvim sam korektno rekao da ja nisam bio glavni kao što me imputirate.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja vam uopšte nisam imputirao, molim vas, ovde piše "Ja sam bio glavni pregovarač u indiskretnim pregovorima", to ste vi napisali u svojoj izjavi, kako možete da kažete da vam imputiram.

MEJ:

            To smo već prošli, dajte da pređemo na drugu temu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja sam se samo osvrnuo na to da se ne može imputirati nešto što piše u izjavi svedoka. Ne može to imputirati, ovo nije dvosmisleno nego vrlo decidno rečeno. A koliko puta ste vi bili u prostorijama JUL-a?

SVEDOK:

            Najmanje nekoliko puta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, kako vam onda nije poznato da na prvom spratu u ulici Đure Đakovića ne postoji ni svečana niti bilo kakva druga sala, samo kancelarije?

SVEDOK:

            A, oprostite gde piše prvi sprat, nema zgrade gde je sala na prvom spratu. Molim vas, svaka zgrada, obično su sale u prizemlju, pogotovo što je to niska vila.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, piše, ali da ne tražimo sada to, konstatuje se u transkriptu pa ako tvrdite da to niste rekli, dovoljno je i tako.

SVEDOK:

            Ne, ne, pa ne može sala biti na prvom spratu, ali ima stepenište da se malo popne od ulaza. To je svega tri, četiri, pet stepenika, to nije sprat, zaista.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da bi se ušlo u prizemlje iz bašte, kažete da ima tri, četiri stepenika?

SVEDOK:

            Ja sam zadnji put tamo bio pre izvesnih godina, naravno, ako treba da opišem vilu lakše mi je da je nacrtam, ako će mi sud dozvoliti to.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Onda biste morali znati da iz vrta imate da se penjate uz prilično visoke stepenice da uđete u prizemlje zgrade.

SVEDOK:

            Da, ali ih nema baš za sprat tih stepenica. Onako polusprat. Gospodine Miloševiću, O.K., ali nema baš sprat.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, dobro, ima doduše, ali da ne pričamo o tome, recite mi, molim vas, kada tvrdite da sam ja često održavao sastanke u prostorijama JUL-a, navedite mi ime bar jedne osobe koju sam ja primio u JUL-u?

SVEDOK:

            Ja sam rekao da ste vi koristili često prijeme JUL-a, da imate sastanke. Na tim prijemima ste ponekad i večerali posle prijema sa najužom grupom saradnika, u posebnoj sali, ako radna večera nije prilika za saradnju, za sastanke sa vašim saradnicima ja onda ne znam šta je. Reč je bilo o najužem krugu vaših saradnika.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To, takođe, nije tačno, ali da li znate da na takvim večerama bude bar 30-tak ljudi, a nekada i više i da ih zakazuje domaćin a ne ja, prema tome, iz raznih struktura koje su pozvane?

SVEDOK:

            Pa, gospodine Miloševiću ja se ne bavim o večerama, ručkovima, stepenicama.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste počeli da se time bavite, ja ne.

SVEDOK:

            Vi ste me pitali za stepenice, oprostite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, kažite mi, kažite mi.

MEJ:

            Gospodine Taniću, samo odgovorite na pitanje. Gospodine Miloševiću, idemo dalje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Hteo sam da čujem ime bar jedne osobe koju sam ja primio u JUL-u?

MEJ:

On je na to odgovorio, idemo dalje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja sam na prijemima JUL-a, gospodine Taniću, evo da ili ne, bio gost, prema tome ja tih hiljadu, ili hiljadu i po ljudi nisam primio nego sam bio jedan od njih kao gost. Prema tome, pošto tvrdite da sam primao ljude u prostorijama JUL-a, dajte mi ime bar jedne osobe koje sam primao u prostorijama JUL-a?

SVEDOK:

            Da li treba da odgovorim na imena ljudi koji su imali večere sa gospodinom Miloševićem i radne sastanke što se može smatrati kao da ih je i primio bez obzira što je gost, znate, a osim toga ja nisam hteo da pominjem činjenicu da je gospođa Marković, njegova supruga, upravo zato što ne želim da razgovaram ni o kakvom privatnom pitanju, ni nje, ni gospodina Miloševića. Naravno da se u takvim okolnostima ponešto ....

MEJ:

            Idemo dalje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Recite mi, kako smo mogli da ostvarimo diskreciju sastanka ako su se, kako ste vi tvrdili,  održavali u prostorijama Poslaničkog kluba?

SVEDOK:

            Ja sam taj deo izjave, nisam ponovio u svedočenju. Razloge sam već objasnio, u svedočenju sam dao samo ono što mogu dokazati iz nezavisnih izvora, da ne bude moja reč protiv vaše, to ne bih želeo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li sam vas ikada primio u Belom dvoru?

SVEDOK:

            Koliko znam ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate da nikada nikog nisam primio u prostorijama JUL-a ili u Klubu narodnih poslanika?

MEJ:

            To smo već prošli, nema potrebe da odgovorite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je poznato da sam sastanke održavao na svom radnom mestu, u Belom dvoru, dakle?

SVEDOK:

            Oprostite, niste uvek bili predsednik Jugoslavije, neko vreme ste bili i predsednik Srbije, a tada niste koristili Beli dvor, nego Predsedništvo Srbije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja govorim kada sam bio predsednik Jugoslavije, a isto se odnosi i kada sam bio predsednik Srbije, onda sam koristio, takođe, svoj kabinet u .....

MEJ:

            To smo već sve čuli. Svedok je rekao šta je imao za reći.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, vi tvrdite, dakle, da sam se za vreme nekog prijema sa vama izdvojio nasamo da razgovaram, jeste to tvrdili?

SVEDOK:

            Da li mogu samo da kažem, sada sam video ovu stranicu na koju gospodin Milošević referira. Kaže da često koristi kancelarije JUL-a, to je verovatno problem je sa prevodom, prostorije JUL-a, jedno su prostorije, drugo su kancelarije, mada se kancelarije nalaze u prostorijama.

            A inače što se tiče ovog drugog pitanja, da, pa uvek se malo izdvojite sa onim sa kojim razgovarate, veoma malo, ne mislim da pobegnete u podrum, taman posla, nego napravi se malo jedna distanca, tek koliko može da se razmeni kraće ili duže, zavisi s kim pričate, naravno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pošto to nije bio moj običaj, da li možete da mi navedete jedan primer da sam se na nekom prijemu s nekim pojedincem izdvojio da nešto razgovaram? Evo, jedan primer mi navedite.

MEJ:

            On je odgovorio na pitanje. Idemo dalje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Shvatio sam iz onoga što ste govorili da ste izveštaj o svom radu redovno podnosili rukovodećem nivou DB-a, ali i šefu vaše stranku Dušanu Mihajloviću, da li sam i ovo dobro razumeo?

SVEDOK:

            Razumeli ste dobro, pod uslovom da je formulacija da su o rezultatima moga rada bili upoznati, a nekad je to izveštaj, nekada nije izveštaj, znate. Informacije se prave i u obliku razgovora, u obliku izveštaja, u obliku predloga, na pet, šest načina, ali uvek su bili informisani tačno šta se radi, nikada se ništa nije radilo bez da je postojala više struka informisanosti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Otkud to znate?

SVEDOK:

            Zato što sam učestvovao u tome, gospodine Miloševiću, ako nekoga informišem onda valjda znam da sam ga informisao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A to znači, vi tvrdite da ste mene lično informisali, oči u oči?

SVEDOK:

            Pa, znate šta na onom sastanku, recimo, koji prvi pominjem, kada vam je predstavljena Platforma, naravno da sam vas informisao oči u oči. Naravno, nismo sedeli u podrumu ili kupatilu. Na primer, pominjem taj sastanak kada je predstavljena Platforma, kada se razgovarali o njoj, nije samo o njoj se razgovaralo, razgovaralo se i o kolektivnoj bezbednosti na Balkanu i o drugim pitanjima, mislim na prvi susret.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A to, vi tvrdite da je razgovor prilikom prijema delegacije Nove demokratije?

SVEDOK:

            Pa, to je jedan od primera, znate, koji se može dokazati. I, primer koji sam ilustrovao, informisanost.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, dobro, mislim, pa pokažite onda kada se može pokazati.

SVEDOK:

            Rekao sam može se dokazati.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dokažite kada se može dokazati.

MEJ:

            Idemo radije dalje sa unakrsnim ispitivanjem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li sam shvatio, pošto ste samo delimično odgovorili na prethodno pitanje, izveštaje ste, podnosili rukovodećem nivou DB-a i šefu vaše stranke Dušanu Mihajloviću, tu sam vas shvatio dobro, je li tako?

SVEDOK:

            Ne, niste me shvatili korektno, rekao sam da su bili informisani, nekada su to bili izveštaji, nekad je bila komunikacija, nekada je bio drugi oblik informisanosti, izveštaj asocira na ono što se u našoj zemlji zove cinkarenje, pogotovo kada je reč o Službi državne bezbednosti. Dakle......

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, izostavite sada ove vaše tvrdnje o meni, ja sam vas pitao da li sam vas shvatio dobro da ste izveštaje podnosili rukovodećem nivou DB-a i šefu vaše stranke Dušanu Mihajloviću?

SVEDOK:

            Da, u različitim formama, da, u različitoj formi, ne uvek u pisanoj formi, naravno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, znači i jednom i drugom. A da li to znači da je Dušan Mihajlović bio saradnik DB-a?

SVEDOK:

            Da li je to pitanje ili konstatacija?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne, ne, pitanje, ja sam lepo pitao da li to znači da je i Dušan Mihajlović bio saradnik DB-a?

SVEDOK:

            Pa, ja ovde nisam svedok za gospodina Dušana Mihajlovića, niti je njegov status uopšte predmet neke rasprave, inače niko nije bio saradnik, ne radi se o saradnicima. Dušan Mihajlović je bio predsednik jedne od tri vladajuće stranke do 1997. dok nije napustio koaliciju zbog vašeg kršenja sporazuma i problema koje ste počeli da pravite

MEJ:

            Sledeće pitanje, molim.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ako nije bio saradnik DB-a, kako mogu da razumem iz ovog vašeg odgovora, zbog čega ste onda i njemu podnosili paralelno svoje izveštaje kao i DB-u?

SVEDOK:

            Pa, ne možete da shvatite iz mog odgovora da nije bio, ja nisam rekao ni da je bio, ni da nije bio, znate, ja sam jednostavno samo rekao da kao šef vladajuće stranke svako ima pravo da se regularno informiše.

MEJ:

            Ma, odgovorite na pitanje. Pitanje je bilo, zašto ste davali izveštaje i njemu i Državnoj bezbednosti, to je pitanje? 

SVEDOK:

            Zato što se jedan deo pitanja odnosio na striktnu bezbednosnu komponentu, a za to je nadležna Služba državne bezbednosti, da proceni da li to postoji, ne postoji kao problem, a ne bilo koji političar.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ako i on nije bio saradnik, iz kog razloga je morao biti upoznat sa informacijama koje ste vi davali DB-u?

SVEDOK:

            Pa, zato što ja to nisam krio jer se radilo o legalnim političkim pitanjima i o njihovoj bezbednosnoj komponenti. Nema razloga da krijete nešto što spada u normalan rad savetnički.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li su ljudi iz DB-a znali da infomacije istovremeno prosleđujete i nekom drugom?

SVEDOK:

            Ja bih molio da se preformuliše pitanje da bi ga razumeo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da ponovo kažem pitanje, je li tako?

SVEDOK:

            Da se preformuliše pošto mi nije .....

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li su ljudi iz DB-a znali da informacije istovremeno prosleđujete i nekom drugom?

SVEDOK:

            Politički deo informacija da, to nije sporno, o političkom pitanju postoji više slojeva.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da li mogu da razumem da su znali da informacije prosleđujete i nekom drugom?

SVEDOK:

            Tako kako ste vi formulisali, ja tako nisam odgovorio, ja sam bio precizan da je politički deo tih informacija, da su znali, naravno, da se prosleđuje i nekom drugom, pa ja sam pre svega političar bio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. A šta ste vi to tako važno radili da bi se ja, kako tvrdite, svakodnevno obaveštavao o vašem radu? Pošto se na takav način nisam obaveštavao o radu nijedne institucije, čak ni MUP-a, Ministarstva inostranih poslova, Generalštaba, itd.?

TANIĆ:

            Jel to neka stranica, ili je?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa to ste rekli da sam se svakodnevno obaveštavao o vašem radu.

TANIĆ:

            Ja sam rekao da ste svakodnevno se oba.. svakodnevne kontakte imali sa službom državne bezbednosti a sigurno da ste bili obavešteni o mom radu često. Jer su neka pitanja bila takva da sam ono što smo radili, mogao kasnije da prepoznam u onome što vi radite a i dobio sam informaciju da ste obavešteni o tome.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A od koga ste dobili tu informaciju?

TANIĆ:

            Od rukovodstva DB-a znate ljudi koji to rade ne drže to u svojoj fioci, to se radi zbog neke državne svrhe, barem kad je bila reč o Kosovu i o drugim vitalnim pitanjima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači oni su vas obaveštavali da meni daju te informacije koje vi njima dajete?

TANIĆ:

            Gospodine Miloševiću, nisu to samo potvrdili inače je to rutinska tehnika političkog rada u svim državama na svetu pa i u Srbiji i u Jugoslaviji.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa baš zato što je rutinska tehnika i pošto se pozivate da znate pravila službe da li znate da se ne obaveštava kome se distribuiraju informacije koje na primer neki saradnik i član pribavlja?

TANIĆ:

            Da kad su u pitanju lica koja, veći broj lica. Međutim kad su u pitanju lica koja treba po tome nešto da odluče i kad vi prepoznate u radu tih lica ono što ste radili vi desetak dana ranije, onda je sasvim očigledno, znate. Uzeću na primer mere za uspostavljanje poverenja, eto. Na primer.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kakve mere za uspostavljanje poverenja?

TANIĆ:

            Pa uzimam kao primer da bi ilustrovao sudu, znate vi niste ni pominjali mere za uspostavljanje poverenja pre nego što je sa nekoliko strana uključiv i moju to stavljeno na sto, kao mogući napredak u razgovorima sa Albancima. Onda ste počeli to da pominjete i primenjujete i na nas , veliko zadovoljstvo svih nas završili ste jednu meru za uspostavljanje poverenja, sporauzum o školstvu. I onda molim vas, sasvim je jasan tok stvari, ali ne postoji takva tajna kad nije u pitanju špijunaža. Znate, vi te tajne o kojima govorite odnose se na špijunažu a time se niko od nas nije bavio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, jel vi to tvrdite da ste vi znali za sporazum o školstvu pre nego što je on potpisan i objavljen u novinama 1.septembra 1996.godine?

TANIĆ:

            Kako da ne. Ja sam i učestvovao na neki način u jednoj prethodnoj pripremi svega toga posle je naravno prešlo u ruke vas, monjsinjora Palje i gospodina Rugove i Ratka Markovića. Kako da nisam bio obavešten. Bio sam, pa iz našeg predloga rešenja za Kosovo vide se sve te mere za uspostavljanje, jačanje i uspostavljanje povorenja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa pitam vas ovo, što sam ja evo do danas verovao da je to gospodin Palja kao starešina humanitarne zajednice Sente Uđidio i jedan ovako predan humanista i hrišćanin činio samostalno, nisam znao da je to učinio na vašu inicijativu. Vi tvrdite da je  Palja to uradio na vašu inicijativu?

TANIĆ:

            Ne, nisam tvrdio da je monjsinjor Palja uradio na moju inicijativu ali je monjsinjor Palja, zajedno sa italijanskim ambasadorom Frančeskom Paskoneom, zajdeno sa mnom, zajedno s predsednikom moje stranke Dušanom Mihajlovićem, zajednom čak i sa Vukom Draškovićem, učestvovao u nekim razgovorima, dva ili tri razgovora, zajedno i sa Dojčiloma Slovarićem, gde se razmenjivalo mišljenje šta bi se moglo od mera za uspostavljanje jačanje poverenja započeti. I monjsinjor Palja je takođe imao sličnu inicijativu i sam, nikada u politici nije inicijativa jednog čoveka. Ja ovo što sam govorio o sebi, govorio sam o sebi jer ja svedočim. Ali inače se podrazumeva da u politici uvek postoji razmena mišljenja. Ja sam se sa gospodinom Paljom video više puta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Samo kraće, molim vas, samo kraće. Da li to znači da vi tvrdite da ste vi učestvovali u tom radu don Vićenca Palje pre nego što se u javnosti pojavio sporazum o školstvu koji smo potpisali ja i Rugova?

TANIĆ:

            Apsolutno, a don Vićenco Palje je u međuvremenu postao biskup. Pa smo se relativno skoro i videli.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Meni je samo ovo bilo važno da utvrdim. Vi tvrdite da ste pre nego što smo potpisali sporazum o školstvu vi bili uključeni sa don Vićencom Paljom u aktivnosti na pripremi tog sporazuma o školstvu?

TANIĆ:

            Da i još sa nekim drugim ljudima isto dobre volje koji su neki od vaših saradnika, neki i strane diplomate, nikakva to tajna nije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            On je tvrdio da jeste, vidite, pa se nadamo da ćemo i to rasčistiti, a znate li gde je napisan taj sporazum? Ako znate sve o njemu, znate li gde je napisan taj sporazum?

TANIĆ:

            Don Vićenco Palja je držao taj sporazum kao tajnu potpisivanja sporazuma i dovršavanje sporazuma, ne pripremu sporazuma, prema tome da ne brkamo stvari i posle kada je taj sporazum pripremljen u načelu onda se prešlo na njegovu konkretnu izradu. Deo toga je pripremljen u Rimu, išao je gospodin Ratko Marković, već kao u formalno pravnom smislu čvršće autorizovan, mislim da je i gospodin Maslovarić u tome učestvovao, posle je taj sporazum odnet je gospodinu Rugovi da ga potpiše u Prištini i onda je donet vama da ga potpišete. Vi nakon što ga je Rugova potpisao, jedino što ste tada izbegli je da se gospodin monjsinjor Palja pojavi na nekoj zajedničkoj svečanosti da bi se potpuno otklonilo to sa treće strane, tako je da praktički gospodin monjsinjor Palja prvo taj sporazum odneo gospodinu Rugovi a onda je potpisao i onda je donet vama a vi ste ga potpisali i gospodin Palja se tu nije pojavljivao. Znači on je to držao kao tajnu, ne zato što niko tu drugi nije učestvovao, već zato da bi se očuvao obraz zvaničnog Beograda a i da i Rugova i vi budete glavni pošto jeste bili glavni, molim vas.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste svesni da nikako nije mogao da se pojavi istovremeno i u Prištini i u Beogradu, pošto je sporazum potpisao Rugova u Prištini a ja posle toga u Beogradu istog dana?

TANIĆ:

            Pa ja nisam ovde odgovarao sada gde se monjsinjor Palja pojavljivao, a očigledno iz vašeg pitanja da znam da je potpisan prvo u Prištini pa u Beogradu znači evo, potvrdili smo obojica da znam čak i detalje tajne oko tehnike potpisivanja, mada ne bi morao da znam, jer ja sam učestvovao u pripremi a ne u potpisivanju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, malo pre ste objasnili da je intencija nepojavljivanja bila da se ne vidi njegovo učešće, jel tako, da se izbegne javnost njegovog učešća? Pa bi ostalo samo među nama, kako ste rekli glavnima, između Rugove i mene, a da se ne vidi javnost njegovog učešća u tome?

TANIĆ:

            Tu treba biti precizan. Vaša je želja bila da se ne vidi učešće treće strane kod potpisivanja jer to asocira ipak na treću stranu. Kao treći element. A u pripremi sporazuma tu i tamo ste dozvoljavali i ne samo tog nego i drugih sporazuma dozvoljavali ste da se pojavimo sinjor Palja i drugi ljudi, prosto da se malo javnost pripremi na sve to.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, pošto je vama poznat sporazum koji smo potpisali ja i Rugova, da li mogu da vas podsetim da u njemu piše da  nas dvojica zahvaljujemo zajedničkim prijateljima iz humanitarne zajednice Sveti Euđigio na njihovom doprinosu da se do sporazuma dođe. Da li vam je to poznato?

TANIĆ:

            Pa kako mi nije poznato. Naravno, ali niste voleli fizički da bude prisutan, zahvaljivali ste se vi i Holbruku i Ajvoru Robertsu i družali i svađali sa raznim ljudima ali niste voleli da fizički niko nikad bude prisutan od treće strane ali inače vaš istorijat dobrih i loših odnosa sa istim osobama je poznat i u javnosti. To nije ništa ništa čudno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Taniću, molim vas, ja jednostavno vas unakrsno ispitujem u vezi sa vašim izjavama. Maločas ste rekli da on nije bio prisutan zato što...

MEJ:

            Mislim da smo u svemu iscrpli idemo dalje na nešto drugo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To je lako proveriti. Nanja je pošten čovek. Zbog čega, zbog čega smatrate ili ste smatrali ili da li smatrate da bi Srbija i srpski narod delili vaše mišljenje o tome da Albancima treba dati ulogu da budu u  južnoj Evropi?

TANIĆ:

            Ja ne znam da sam, ovaj to imao tako mišljenje. Možda sam nekad negde lakonski to rekao ali inače moje mišljenje o sadržini sporazuma proizilazi iz onoga što se dogovara unutar vladajuće koalicije, formalno, neformalno, poluformalnom nivou, kako god želite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Evo pročitaću vam na strani 5, kraj trećeg pasusa odozdo, na strani 5 vaše izjave, gde  tvrdite "u ovakvom pristupu autonomiji korišćen je model Južnog Tirola". Tačka. "Moje razmišljanje u vezi sa ovim predlogom kojim sam se rukovodio i u pregovorima sa kosovoskim Albancima bilo je da im damo ono do čega im je najviše stalo da budu pijemont južne Evrope. Tako da se okanu svake pobune. Cilj je bio da se stvori okvir za sporazum razrešenja krize koji bi kasnije potpisala srpska Vlada" i sad dalje idu novi pasusi. Kažete moje razmišljanje je bilo da im treba dati da budu pijemonti južne Evrope. Dakle, da bi to trebalo njima dati da bi se sprečilo njihovo divljačko ponašanje.

ODGOVOR:

            Očito je reč o štamparskoj grešci, ne može niko da bude pijamont južne Evrope, može eventulano bude pijamont južnoj Evropi, ili u južnoj Evropi, a lepo sam reko da je bilo moje razmišljanje da im damo ono do čega im je stalo  da bi se okanuli pobune. Ja mislim to je sasvim korektno razmišljanje ako sam upotrebio  da budu pijamont južnoj Evropi, ja to nikad nisam branio zvanično, znate. U izjavi datoj na engleskom jeziku može čovek nekad nešto da opiše sasvim je jasno rečeno da treba da dobiju neki ustupak da bi se okanili pobune. To je mislim približno korektan stav koji su podržavali i Srbi, znate.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A molim vas, pošto stalno upotrebljavate  izraz kolokvijalno, šta znači to kolokvijalno.

ODGOVOR:

            Pa kolokvijalno znači kad čovek slobodnim jezikom, svakodnevnim govorom opiše nešto što neki fenomen, ili neku pojavu koju u radnoj verziji opiše malo preciznije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a budući da tvrdite da ste dobar poznavalac kosovskih Albanaca zbog čega tvrdite da bi njihova pobuna mogla da bude toliko razorna, da je alternativa njihova pijemontska pozicija ni manje ni više, nego znači u južnoj Evropi, pa tu su i Grci i Bugari i Rumuni i ostali.

MEJ:

            Vreme je sada isteklo. Ovo je bilo prilično dugo pitanje. Gospodine Miloševiću, ovo unakrsno ispitivanje će se nastaviti u utorak, sledeće nedelje dakle. No, vaše vreme će biti ograničeno i morate se spremati na osnovu pretpostavke da ćete imati još sat i po za ispitivanje. Prema tome, sva pitanja koja želite postaviti,  morate postaviti u okviru tog vremena. Vas gospodine Taniću molim da se vratite ovamo u utorak u 9,00 sati ujutro.

KVON:

            Pre nego što se raziđemo, da li bismo mogli pogledati knjigu "Vatre i potop". Gospodine Miloševiću, imate li knjigu sa sobom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nemam je sa sobom ... 

MEJ:

            Dobro u svakom slučaju pribavićemo tu knjigu.

NAJS:

            Da, upravo sam mislio reći, da mislim da je knjiga juče predana optuženom. Možda je to slučajno uzeo sa sobom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali ne mogu da nosim sve papire sa sobom u torbi. Nisam znao da moram da je vratim danas.

MEJ:

            Dobro, vratite je onda kad stignete.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro.

MEJ:

            Sednica se sada prekida. Molim sada ustanite.


Nazad na Aktuelno  |  Odštampajte vest