aktuelno-m.gif (3720 bytes)

15. MAJ 2002. godine

STENOGRAM

 

MEJ:

            Molim ustanite!

            Radićemo mnogo brže ukoliko se usresredite na pitanja i odgovarate na njih što je moguće kraće. Ukoliko zastupnik optužbe želi više informacija on vas to može pitati.

SVEDOK:

            Trudiću se da poštujem savet.

TUŽBA:

            Mislim da je to bio paragraf 53.

KVON:

            Podsećam da je zadnja tema bila privatni zapovedni lanac.

TUŽBA:

            Hvala. Onda možemo ići na paragraf 54, a evo sada sam pronašao svoju oznaku. Hvala.

            Gospodine Taniću, juče ste nam govorili o misiji za otuđivanje činjenica i o preporukama koje je ta misija donela. Odgovorite sa da ili ne. Da li je optuženi delovao po tim preporukama ili ne?

SVEDOK:

            Ne.

PITANjE:

            Da li je on ikada OVK-a proglasio terorističkom organizacijom?

SVEDOK:

            Ne u zakonski odgovarajućem okviru, već samo kao političku optužbu, ali ne u zakonskom okviru koji propisuje naš Ustav i Zakon.

PITANjE:

            Biće dovoljno opet da ili ne. Da li je on ikada na Kosovu proglasio izvandredno stanje što bi dozvolilo zvanične akcije protiv terorista.

SVEDOK:

            Ne u skladu sa Zakonom.

PITANjE:

            Opet samo da ili ne. Nakon preporuka grupe za otuđivanje činjenica, da li ste saznali da je optuženi za ono što se dešava na Kosovu okrivio nešto drugo ili nekog drugog. Samo, molim vas, da ili ne?

SVEDOK:

            Da.

PITANjE:

            Od koga ste čuli tu priču o krivici ako ne od samog optuženog, od koga je to bilo?

SVEDOK:

            Od rukovodstva Službe državne bezbednosti i od političkih struktura sa kojima je bila redovna razmena informacija u parlamentu i u Vladi Srbije.       

PITANjE:

            U jednoj rečenici, šta je vođstvo objasnilo, ko snosi odgovornost za probleme na Kosovu?

SVEDOK:

            Na kraju je ispalo, na kraju je proizašlo da odgovornost za probleme na Kosovu snose grupe neodgovornih policajaca i Služba bezbednosti i vojska koji prikrivaju činjenice i ne žele da deluju protiv terorista. Takva je priča počela da kola po unutrašnjem krugu srpske vlasti i jugoslovenske vlasti.

KVON:

            Oprostite molim vas, gospodine Tanić, upravo ste spomenuli da akcija protiv OVK-a nije urađena u okviru pravnog okvira. Da li je to tačno?

SVEDOK:

            Da, da. Da.

PITANjE:

            Da li mi možete razjasniti taj pravni okvir, da li to znači da su akcije poduzete na području Kosova bile nezvanične?

SVEDOK:

            Ne mogu opisati da su bile nezvanične. Mogu reći samo da su bile nelegalne u odnosu na naš Ustav i na zakonske okvire sa kojima sam ja upoznat i koje sam mogao proveriti u konsultacijama. Vanredno stanje na delu teritorije raspisuje Skupština, odnosno proglašava Skupština Jugoslavije, to je odredba našeg Ustava. Skupština Jugoslavije odlučuje o ratu ili miru, a proglašavanje bilo koje grupe terorističkom vrši se po jednoj proceduri koja je mnogo stroža nego što je samo politička kvalifikacija reći neko je terorista ili nije. U tom smislu, akcije jesu bile zvanične ali nisu bile usaglašene sa našim Ustavom i Zakonom. Akcije protiv ........

PITANjE:

            Hvala.

TUŽBA:

            Jedan događaj koji se dogodio relativno kasnije je događaj sa kojeg vi izvlačite posebne zaključke, paragraf 55. Molim vas da nam to ukratko opišete. Recite da li je 23. marta 1999. održana sednica Skupštine Republike Srbije prenošena na televiziji, tokom kojeg je gospodin Milutinović izneo jednu opservaciju. Ako je tako, recite nam ukratko nešto o toj opservaciji i njezinom značenju.

SVEDOK:

            Da, na Skupštini Srbije održanoj 23. marta 1999. kao prvo, potpuno se nelegalno raspravljalo o tome da li će Jugoslavija ući u rat sa NATO paktom ili ne, što uopšte nije u kompentenciji Skupštine Srbije nego opet Skupštini Jugoslavije.

PITANjE:

            Gospodine Tanić, molim vas da imate na umu šta vam je sudija Mej jutros rekao da pažljivo slušate moja pitanja. Dakle, napravićemo ovo kao jedan eksperiment da osiguramo da stvari teku onako kako treba. Šta sam vas ja pitao, pitao sam vas da li je gospodine Milutinović 23. marta izneo jednu opservaciju, i ako jeste recite nam šta je to i u jednoj rečenici koje je značenje. Dakle, od vas želim dve stvari, šta je rekao i u čemu je bio značaj toga?

SVEDOK:

            Gospodin Milutinović je rekao da politički problem sa kosovskim Albancima uopšte ne postoji, čak da nije postojao ni u Rambujeu program političkog sporazuma, da je od strane zapadnih sila i kontakt grupe srpskoj delegaciji u Rambujeu ponuđeno da napiše politički sporazum kakav god želi, po njenom nahođenju, po njenom shvatanju interesa Srbije i Beograda i Jugoslavije, a da je jedini problem u tome što zapadna, što kontakt grupe i međunarodna zajednica žele da osiguraju implementaciju tog političkog sporazuma sa kopnenim trupama koje će biti prisutne na Kosovu.

PITANjE:

            Značaj te opservacije po vašem shvatanju je šta?

 

 

SVEDOK:

            Značaj te primedbe po mom shvatanju je taj da je celokupna dotadašnja priča da zapadne sile i kontakt grupa žele silom da nametnu loš politički sporazum Srbiji i Jugoslaviji, na štetu Srbiji i Jugoslaviji, znači da je cela ta priča bila netačna, da ne kažem lažna, jer je gospodin Milutinović priznao da smo mi mogli da napravimo povoljan sporazum po Srbiju i Jugoslaviju.

PITANjE:

            Hvala. Paragraf 57. Tokom te sednice Skupštine Srbije, da li su i drugi predstavnici, zaštitnici SPS-a govorili u prilog ili protiv rata?

SVEDOK:

            Pa, govorili su u prilog ratnog sukoba, ali u potpunom kontrastu sa onim što je govorio Milutinović, govorili su da nama se silom nameće loš politički sporazum. I da zbog toga moramo da prihvatimo rat sa NATO paktom.

PITANjE:

            Hvala. I paragraf 58. Da li je gospodin Vuk Drašković ponudio jednu alternativu?

SVEDOK:

            Po mom najboljem saznanju jeste. U ime grupe ljudi koji su sastavili jedno alternativno rešenje na Skupštini Srbije koje bi trebalo da bude dovoljno da se izbegne samoubilački i nepotreban sukob sa NATO paktom.

PITANjE:

            A sada bih želeo da pogledamo jedan dokument koji se sastoji od tri dela. To je iks, original se nalazi na jednom staromodnom faks-papiru, videćete u čemu je značaj tog dokumenta. Naravno, ovaj staromodni faks-papir se obično raspada tokom vremena, pa smo ga mi kopirali kada je dokument došao u posed tužilaštva i mislim da bismo se mogli koristiti ovom verzijom sada. Molim da se original stavi na grafoskop kako bi ga svi mogli videti. Gospodine Tanić, da li je to dokument koji ste vi već videli, ustvari koji ste vi primili?

SVEDOK:

            Da.

PITANjE:

            Ovo što sada vidimo na grafoskopu je čini mi se originalni faks tog dokumenta, zar ne?

SVEDOK:

            Da.

PITANjE:

            24. mart 1999. je datum ovog dokumenta, kako ste ga vi primili?

SVEDOK:

            Taj dokument je, taj dokument je predlog zaključaka kao što i piše, upućen Poslaničkoj grupi. Za sednicu skupštine o kojoj smo pričali malopre.

PITANjE:

            Sada molim da stavimo engleski prevod na grafoskop. Vratićemo se originalu malo kasnije. Ako, dakle, pogledamo taj predlog zaključaka, u broju 1 stoji na sednici održanoj 23. marta, Narodna skupština prihvatila je i podržala rad državne delegacije Republike Srbije na razgovorima u Rambujeu u Parizu. Dva, Narodna skupština ističe da je državna delegacija Srbije činila sve što može u neposrednom delovanju sa delegacijom separatističkog pokreta Albanaca sa Kosova i Metohije, i u Rambujeu i u Parizu, itd. Tri, sa žaljenjem ističe da međunarodni posrednici dobre volje, kao i kopredsedavajući razgovori u Rambujeu i Parizu nisu našli načina da ubede delegaciju separatističkog pokreta da sedne za isti sto. Broj četiri, krivica se ne može pripisivati državnoj delegaciji Srbije koja je celo vreme insistirala neposrednom razgovoru, nego je krivica isključivo na strani delegacije separatističkog i terorističkog pokreta. Broj 5, opet, samo ću kratko reći šta tu stoji, Narodna skupština apeluje na visoke predstavnike kontakt grupe da nađu načina da delegaciju separatističkog albanskog pokreta sedne za isti pregovarački sto. Broj 6, ukoliko delegacija albanskog separatističkog pokreta neće razgovor i dogovor onda državna delegacija Srbije je ovlašćena da u svakom trenutku, itd., itd. Sedam, državna delegacija Srbije i SR Jugoslavije spremna je da odmah po potpisivanju ovakvog političkog sporazuma primeni sporazum. Osam, Narodna skupština zahteva da prestanu sve pretnje agresije NATO pakta. I broj 9, ističe odlučnost Srbije da se dođe do brzog, mirnog i prihvatljivog sporazuma, pravednog sporazuma.

            Evo, da se vratimo na paragraf sedam. Detaljnije. Državna delegacija Srbije i SR Jugoslavije spremna je da odmah po postizanju svakog političkog sporazuma sa međunarodnom zajednicom zaključi i sporazum o primeni političkog sporazuma uz precizirana uputstva o mandatu od strane Saveta bezbednosti UN. Vratimo se sada na original, to je drugi list, ovaj faks-kopije, i tu možemo videti da je nešto dodato rukom ovom tekstu. Odgovorite sa da ili ne, da li vam je neko rekao čiji je to rukopis?

SVEDOK:

            Da.

PITANjE:

            Ko vam je rekao čiji je to rukopis?

SVEDOK:

            Tu informaciju dobio sam od Vuka Draškovića i Dušana Mihajlovića.

PITANjE:

            I šta su oni rekli, čiji je to rukopis?

SVEDOK:

            Po toj informaciji, to je rukopis gospodina Slobodana Miloševića.

PITANjE:

            Jeste li vi ranije viđali njegov rukopis? Da ili ne?

SVEDOK:

            Da, u dva tri navrata.

PITANjE:

            U redu, vratimo se sada na englesku verziju, kako bismo videli šta to stoji u toj dopuni.

            Znači, tu stoji uz poštovanje suvereniteta Srbije i SR Jugoslavije. Molim da se tome da dokazni broj.

SEKRETAR:

            Ovo će nositi dokazni predmet, dokazni broj dokazni predmet optužbe 149.

KVON:

            Gospodine Najs, da li je svedok odgovorio na vaše pitanje kako je on došao do ovog dokumenta? On kaže da je taj dokument bio poslan poslanicima.

TUŽBA:

            Da, to je jedini odgovor koji je dao. To nije bilo dovoljno, ali ja ću se na to još vratiti.

PITANjE:

            Gospodine Taniću, čuli ste pitanje sudije Kvona, taj je dokument poslan poslanicima. Kako ste ga vi osobno primili, kako je došlo do toga da ste o tom dokumentu razgovarali sa Vukom Draškovićem?

 

 

SVEDOK:

            Ja sam taj dokument uzeo za moju ličnu arhivu i za moje lično znanje od predsednika naše Poslaničke grupe, a na osnovu toga što sam primetio razliku između onoga što je dogovoreno pre sednice i onoga što je bilo na samoj sednici, i onda sam prosto tražio taj papir da vidim da li je on uopšte bio u opticaju i tako sam došao do tog papira koji je, odnosno predloga zaključaka koji sam podneo.

PITANjE:

            Kako je došlo do toga da ste razgovarali sa gospodinom Draškovićem o tome?

SVEDOK:

            Ne samo sa njim, već i sa još nizom osoba. Pa, iz prostog razloga, ja sam bio uključen u grupu ljudi koja je pripremala dokument koji bi bilo dovoljno da se izbegne nepotreban i samoubilački rat sa NATO paktom. Imao sam informaciju da gospodin Milošević u principu se slaže sa tim, samo da treba naći rešenje koje ne škodi suverenitetu, ne šteti suverenitet Srbije i Jugoslavije. Na skupštini, i na skupštini Srbije video sam potpuno drugačiju diskusiju koja direktno vodi u nepotreban rat sa NATO paktom i prirodno da takva ogromna razlika u dva dana izaziva .......

MEJ:

            Ovo je opet upravo ono što sam imao na umu. Molim vas da se strogo držite pitanja.

NAJS:

            Gospodine Taniću objasnite nam još ovo. Predlog zaključaka osim ovog dodatka pisnaog rukom, da li su to zaključci koji su bili postignuti i da li je to plan koji je zaista pripremljen.

SVEDOK:

            Po mom saznanju da, između gospodina Draškovića i gospodina Miloševića.

NAJS:

            Ispravite me ako grešim. Znači vi nam kažete da je taj plan čak i uz ovaj dodatak rukom, bio suprotivan raspravi koju ste vi čuli u Skupštini kad su govorili Milutinović i drugi. Da li je to tačno?

SVEDOK:

            Da jer su se pojavile kapitalne razlike.

NAJS:

            Idemo na sledeću stranicu, paragraf 65. Gospodine Taniću, prema vašim saznanjima, da se sada vratimo malo unatrag, godina 96-ta i 97-ma. Koliko je velika ili mala bila OVK-a?

SVEDOK:

            Po profesionalnim obaveštajno bezbednosnim procenama, oko oko dve hiljade  ljudi slabo naoružanih i logistički raštrkanih grupica uglavnom seoskih mladića.

NAJS:

            A vođstvo OVK-a bilo je gde i koliko ih je bilo?

SVEDOK:

            Pravo vođstvo uglavnom u inostranstvu, možda ne više od 5 ili 10 ljudi, Švajcarska, Nemačka, Hrvatska, povremeno Albanija.

NAJS:

            Kao što ste nam juče već rekli, već je bilo nagoveštaja iz drugih zemalja da će one pružiti pomoć Srbiji ukoliko Srbija odluči da kontroliše OVK-a. Da li je to tačno?

SVEDOK:

            U uslovima političkog sporazuma za Kosovo, da.

 

NAJS:

            A da li je predsednik Rugova rekao nešto o tome kakva je njegova namera kad je reč o OVK-a i drugim radikalima. Šta je on bio spreman učiniti?

SVEDOK:

            Oni su generalno vodili politiku nenasilnog otpora i bili su spremni na političku marginalizaciju OVK-a u slučaju političkog rešenja za Kosovo.

NAJS:

            Paragraf 67 do 72, mislim da se sve to može obuhvatiti jednom rečenicom. Kad je reč o mogućnosti ulaska stranih trupa na tle Srbije, da li je prema vašim saznanjima postojala bilo kakva ustavna prepreka nečem takvom?

SVEDOK:

            Ne.

NAJS:

            Paragraf 74. Krajem devedesetih, možda i ranije, ali sigurno krajem devedesetih da li je bilo slučajeva da dolazi do ubistava kosovskih Albanaca u okviru tog sukoba koji se počeo razvijati.

SVEDOK:

            Da, već na početku 1998. godine.

NAJS:

            Da li su politički krugovi u kojima ste se vi kretali razgovarali o tim slučajevima gubitka života? Da ili ne?

SVEDOK:

            Da.

NAJS:

            Da li je o toj temi govoreno i pred optuženim?

SVEDOK:

            Imam prevod na francuskom.

NAJS:

            Da li je skrenuta pažnja optuženog na tu temu, da ili ne?

SVEDOK:

            Da.

NAJS:

            Opet samo da ili ne. Da li vi znate kakva je bila njegova reakcija na problem toga da se ubijaju kosovski Albanci? Da ili ne?

SVEDOK:

            Da.

NAJS:

            Da li ste vi to saznali iz direktnog kontakta sa optuženim ili iz drugih izvora ili možda na oba načina?

SVEDOK:

            Na oba načina, pre svega iz drugih izvora.

NAJS:

            A onda i osobno od optuženog?

SVEDOK:

            Da u prilici koju sam već pomenuo juče.

NAJS:

            Kad je on rekao šta o smrti Albanaca?

 

 

 

SVEDOK:

            Pa da postoji kolektivna podrška albanskog naroda albanskim teroristima i u tom slučaju ako je kolektivna podrška onda je i smrt civila nešto što dolazi u ratnom sukobu kao žalosna posledica.

ROBINSON:

            Gospodine Najs, ja cenim vaše napore da budete koncizni, međutim meni sad nije jasno kako se to tvrdi, na koji način su kosovski Albanci izgubili život?

NAJS:

            Gospodine Taniću recite nam, kad govorimo o gubicima života kako je do njih obično dolazilo?

SVEDOK:

            Pa do njih, ja zaista moram da budem opširniji, nalazim se u procepu između toga da budem koncizan i neprecizan i precizan i opširan. Molio bih instrukcije u tom prvcu.

ROBINSON:

            Pre nego što odgovorite gospodine Taniću da malo objasnim. Razlog zbog kojeg ja to pitam je sledeći: sada govorimo o ranim fazama sukoba koji se razvijao i ja smatram da je korisno, pa čak i potrebno da saznamo kako je tačno dolazilo do tih smrti i vi možete vaš odgovor naravno dati što je konciznije moguće.

SVEDOK:

            Do tih smrti dolazilo je prilikom regularnih aktivnosti naše policije protiv albanskih terorista. Međutim, imajući u vidu da se ta aktivnost vršila na način na koji sam prethodno opisao, po lancu poluprivatnih komandi, bez odgovarajućeg ustavnog i zakonskog okvira, bez odgovarajuće policijske logistike i bezbednosne logistike dolazilo je do slučajeva da zajedno sa teroristima budu ubijeni i civili i to veliki broj civila, nekad veći nekad manji. Klasičan primer je naprimer slučaj u selu Donje Prekaze, u martu mesecu 1998. Ako želite ja mogu taj slučaj opisati.

NAJS:

            Hvala, hvala. Znači, to je bila koja godina, 1997?

SVEDOK:

            1998-ma, početak.

NAJS:

            1998, dobro.

KVON:

            Da li biste nam mogli spomenuti konkretan razgovor između vas i Miloševića u to vreme o toj temi. Šta ste vi konkretno rekli i šta je gospodin Milošević konkretno odgovorio?

SVEDOK:

            Ja sam juče rekao da to nije bio razgovor u klasičnom smislu, nego neka vrsta kratke verbalne komunikacije i tada je isto rečeno od strane gospodina Miloševića da Albanci imaju masovnu podršku naroda i da je jednostavno reč o masovnom terorizmu. To nije bio razgovor. Ja sam bio juče sasvim precizan. O tome se nije moglo razgovarati sa gospodinom Miloševićem ili bar ja nisam mogao o tome da razgovaram jer nisam imao taj rang.

KVON:

            Koliko je vama poznato, da li su drugi viši funkcioneri u to vreme, uključujući Perišića, Stanišića, Mihajlovića i druge, da li su oni zauzeli ikakav stav o smrti Albanaca na Kosovu, bilo stav koji je bio konzistentan sa stavom optuženog ili kako ste ga vi opisali, ili različit stav. Kakav je bio njihov položaj?

 

SVEDOK:

            Da, to mi je mnogo bolje poznato pošto sam mogao sa tim osobama da razgovaram šire, smislenije, na sastancima. Oni su imali uglanom protivan stav od stava optuženog. Jednostavno imali su konzistentan stav protiv neselektivne upotrebe sile.

KVON:

            U skorije vreme, tokom priprema za vašu knjigu, vi ste razgovarali sa različitim ljudima uključujući Perišića. Da li je to tačno? Tokom tih razgovora da li su vam pokazali pismo, pogledaćemo to pismo od 23. jula 1998. od Perišića optuženom. Da li je to pismo koje vam je pokazao gospodin Perišić?

SVEDOK:

            Da.

NAJS:

            Molim da se verzija na VHS-u prvo stavi na grafoskop. Prvo da stavimo tu prvu stranu da možemo da vidimo šta je to. Stavite sledeću stranu i to je datum 23. juli 1998, naslovljeno je na predsednika i molimo vas da pređete na poslednju stranu gde se vidi potpis generala Perišića. Molim vas da sada stavite englesku verziju na grafoskop počevši sa prvom stranom.

MEJ:

            Pre nego što to uradimo treba da znamo odakle potiče ovo pismo.

NAJS:

            Da. Da li prepoznajete ovo pismo kao to pismo koje vam je pokazano?

SVEDOK:

            Da, to je pismo načelnika Generalštaba gospodinu Miloševiću kao predsedniku Jugoslavije.

NAJS:

            A ova verzija je ustvari iz jedne knjige pošto je to pismo objavljeno.

SVEDOK:

            Da, da jasno mi je, ona je potpuno identična originalu pisma koje sam video i pročitao i proučio i o njemu razgovarao sa više ljudi.

MEJ:

            Znači to pismo je iz knjige. Da li je to pismo iz knjige svedoka?

NAJS:

            Ne, mislim da je ovo, na naslovnoj strani se vidi knjiga i tu se navode autori knjige kao i ime te publikacije. Nisam siguran ako sud želi celu knjigu.

MEJ:

            Ne, ne, samo želim da znam kako smo došli do toga da to bude u spisku kao dokazni predmet.

NAJS:

            U redu. Nadam se da je metoda, način na koji mi sažimamo ove tekstove zadovoljavajuća. Engleski prevod knjige "Fire and flood", to je knjiga "Vatre i potop" i zahvalna sam gospođici Grejem. Gospodine, pošto ste analizirali, analizirajući vaš odnos prema Vojsci Jugoslavije preko je potrebno da vam iznesem neke činjenice koje bitno utiču na njeno jedinstvo, čvrstinu i borbenu upotrebu itd. Međutim ne bi bili korektni i iskreni u ovim sudbonosnim okolnostima, ako vam kao profesionalci koji su očuvali VJ i SRJ u vama poznatim uslovima, ne bi ukazali na sledeće negativne činjenice. I onda se ukazuje na sledeće činjenice. Konstantnu upotrebu VJ van institucija sistema, izdvajanje jedinica VJ van Vojske Jugoslavije, pokušaj komandovanja jedinicama VJ od nenadležnih lica. Preskakanje nivoa komandovanja u službenim razgovorima sa pripadnicima VJ. Vođenje kadrovske  politike na nezakonskim i nekriterijumskim osnovama. Materijalnim davanjima van zakona itd.

            Onda se daju  neki tipični primeri toga. Tendencija upotrebe vojske van institucija sistema, kaže se: "Stanje na Kosovu i Metohiji moglo se prevazići uvođenjem vanrednog stanja na vreme kada sam vam posla pismeni predlog. Pošto to nije uvaženo od vas"  i onda na drugoj strani iznošenje zahteva mladih da se obezbede pravne stvari ili vanredno stanje i materijalni i finansijski uslovi. Onda se kaže "upotreba VJ je neodrživa najmanje iz tri razloga: neupotrebljava se adekvatno, efekti mali, ovakva upotreba ne obezbeđuje ostvarivanje pravih ciljeva pa nas optužuje da se izdajnički ponašamo. Ovakva upotreba nije nezapažena od strane posmatrača pa može izazvati odmazdu od MZ i NATO-a. Dva, izdvajanje jedinica van VJ, gardijsku brigadu vašom odlukom izdvojili ste van VJ" i onda se kaže da to nije zakonito. Takva odluka treba da se poništi. "Komandujete u skladu sa odlukama VSO u celini, a ne neposredno pojedinim jedinicama jer zato nema ni potrebe niti je to moguće. Konstantna težnja od pripadnika MUP-a da im podčinimo neku od jedinica VJ izaziva nesporazume ako im se neda, ako je dobiju onda je nenamenski, neprofesionalno upotrebe što izaziva kontraprodukte. Najbolji primer su Dečani i Orahovac, gde je pokušaj civilnog dela štaba da komanduje korpusom. Komandant korpusa je odgovoran za procenu situacije i uz saradnju sa civilnim delom štaba i MUP-a da planira operacije za VJ, da to prenese Šainoviću i Miniću".

            I onda se dalje nastavlja: "U praksi komandant Prištinskog korpusa planira ono što mu se naredi, a to je po zahtevu Šainović, Minić i MUP-a, pa se onda pretvori u njihov servis u planiranju i realizaciji. Pošto mu je želja kao i svima nama da se plan ostvari, ako to neće ili ne mogu drugi, on realizuje sa jedinicama Prištinskog korpusa što odvodi u nelegalnu, nesistematsku i neadekvatnu upotrebu jedinica VJ, čime se narušava sistem" itd. I predlog za ovaj deo pisma je "ne dozvoliti komandovanje VJ van sistema vojne subordinacije i jednostarešinstva. Treća armija treba da uspostavi istureno komandno mesto".

            4. Preskakanje nivoa komandovanja u vođenju službenih razgovora i davanju zadataka. Kaže se: "po pravilu službe u VJ vi imate pravo vođenja službenih razgovora sa svim pripadnicima VJ. Međutim ponekad to činite bez znanja načelnika Generalštaba što je suprotno vojnoj subordinaciji i jednostarešinstvu. Narušavanje tih principa vodi ka narušavanju jedinstva VJ. Predlog: poštovati principe vojne subordinacije".

            5. Vođenje kadrovske politike van zakonskog osnova i van kriterijuma. Tu se iznosi i često se na VSO i van VSO unapređuju generali i pukovnici van zakona i uredbe kriterijuma, što ima dalekosežne negativne posledice u VJ.

            Kažite nam gospodine Taniću šta je VSO?

SVEDOK:

            Vrhovni savet odbrane.

NAJS:

            To se ne nalazi na našem spisku skraćenica. Dalje se kaže: "Potrebno je poštovati zakone, uredbe i kriterijume za unapređenje. Svaka institucija zavisi od čelnih elemenata sistema" i onda se iznosi šta je to i predlaže se da se ne unapređuju pukovnici i generali u viši čin ako to nije usklađeno sa zakonom.

            6. Materijalna davanja van propisa. "Često mi naređujete da za potrebe MUP-a ustupamo nepokretnu i pokretnu imovinu. Na osnovu zakona o imoviniji SRJ          niti vi imate pravo da mi naredite, niti ja da izvršim naređenje u vezi sa materijalnim davanjima van VJ. Predlog: Takve zahtev uputiti titularu imovine VJ, a to je Vlada SRJ".

Onda se tu vide razni zaključni paragrafi koje mi možemo sami pročitati, uz brigu. Tako ako se ne ispune ti zahtevi, u protivnom i ova jedina visokofunkcionalna institucija pretvoriće se u nefunkcionalnu i nejedinstvenu amorfnu masu. Sva ta pisma možemo da pročitamo.

Samo par komentara od vas u vezi ovoga što smo upravo razmatrali. Možete li da nam pomognete, videli smo da se pominje gardijska brigada, možete li da nam kažete zašto je ona značajna, ako je značajna"?

SVEDOK:

            Brigada garde je izdvojena pod ličnu komandu gospodina Slobodana Miloševića da bi izvršavala zadatke koje on nije mogao da naredi vojsci kao instituciji, jer bi to vojska odbili zbog nezakonite upotrebe sile.

NAJS:

            Molim vas gospodine Taniću da malo sporije govorite. Znam da vas bombarduju instrukcijama u vezi toga kako da svedočite, ali molim vas da malo sporije govorite. Ja vas bombardujem, nikog drugog ne podrazumevam kad kažem da vas bombarduje komentarima.

            Isto tako spominje se i to da civili daju upute ili instrukcije. Možete li nam nešto reći o tome, o civilnom osoblju?

SVEDOK:

            Pa to se odnosi na taj privatni lanac komandovanja koji je išao preko ličnih izaslanika gospodina Slobodana Miloševića, civilnih lica angažovanih u štabu za Kosovo, odnosno u komisiji za Kosovo. Vojska ne može da prima naređenja od civilnih lica.

KVON:

            Dokazni predmet na srpskom. Vi ste rekli da je to original. Da li je ovo fotokopija originalnog pisma ili je to štampano ponovo, pismo?

SVEDOK:

            Nije, to je fotokopija originalnog pisma, ali verovatno prilagođena za štampu, jer je na formatu A 4 bilo napisano u originalu pismo. To je zvanični format komunikacije, A 4 format.

KVON:

            Da li je onda gospodin Perišić zadržao pismo nakon što je poslao to pismo gospodinu Miloševiću?

SVEDOK:

            Naravno da je zadržao jednu kopiju. To je službena dokumentacija, može se videti iz zaglavlja u kome nosi broj "poverljivo" i broj službenog kanala kojim je upućena. Načelnik Generalštaba ima pravo da zadrži fotokopiju službene dokumentacije.

KVON:

            Da li je on bio načelnik Generalštaba kasnije, nakon što je poslao ovo pismo optuženom?

SVEDOK:

            Da, još tri i po, četiri meseca ja mislim.

KVON:

            Hvala vam.

NAJS:

            Mi ćemo se baviti time kada je Perišić, kada se njegova funkcija završila, malo kasnije. Ali, mislim da u stvari sudija želi da zna sledeće: kad vam je Perišić pokazao taj dokument, da li je on vama pokazao kopiju svog pisma koju je zadržao ili vam je pokazao kopiju koja je već tada bila objavljena u nečijoj knjizi?

SVEDOK:

            Ne, tada ta kopija nije bila objavljena ni u jednoj knjizi. On mi je pokazao svoju kopiju, dve godine, tri godine pre nego što je objavljena u bilo kojoj knjizi.

ROBINSON:

            Gospodne Najs, samo da se vratimo na prvi taj tipični primer koji se daje. Načelnik Generalštaba kaže da je situacija na Kosovu i Metohiji mogla da se prevaziđe uvođenjem vanrednog stanja, kao što je on i preporučio. Svedok nije advokat, ali da li bi mogao ukratko da kaže kako bi proglašenje ili uvođenje vanrednog stanja dovelo do nekakve razlike. Da li je njemu poznato kakva bi ovlašćenja bila na raspolaganju gospodinu Miloševiću u vanrednom stanju koja bi bila kritična u takvoj situaciji. Ako on to ne zna onda nema potrebe da odgovori.

NAJS:

            Vi ste čuli pitanje, gospodine Taniću. Možete li da pomognete da odgovorite. Vi ste se donekle već malo time i bavili.

TANIĆ:

            Ja pretpostavljam da mogu da pomognem, a na sudu je da proceni da li sam i sposoban da to uradim ili ne.

            Shodno našem Ustavu gospodin Milošević ne bi imao nikakva veća ili manja ovlašćenja da je vanredno stanje uvedeno na regularan način od strane Skupštine Jugoslavije. Problem je u drugome, da se vanredno stanje uvelo od strane Skupštine Jugoslavije, tome da treba da prethodi jedna ozbiljna, racionalna debata da li terorizam stvarno postoji u delu u tolikom obimu da zahteva upotrebu vojske i policije ili ne postoji. Znači, došli bi do jedne smislene rasprave da li je problem terorizma na Kosovu zaista tako veliki ili je izmišljen, iskonstruisan, naduvan, ako mogu tako da kažem. To je jedna stvar.

            I druga stvar, proglašenje vanrednog stanja obavezuje i na političke aktivnosti i predsednika države, u ovom slučaju gospodina Miloševića. Prema tome, regularno proglašenje vanrednog stanja izbegla bi se voluntaristička i neselektivna upotreba sile. To je moje razumevanje najbolje što mogu da pokušam da pomognem.

ROBINSON:

            Hvala vam.

NAJS:

            Još par pitanja koja proizilaze iz ovog dokumenta koji upravo razmatramo. Oprema Vojske Jugoslavije koja je išla MUP-u, odgovorite sa DA ili NE na ovo pitanje. Da li vam je poznato koliko je, ako je uopšte optuženi učestvovao u odluci da oprema Vojske Jugoslavije treba da ide MUP-u, sa DA ili NE, molim vas.

TANIĆ:

            Da.

NAJS:

            Da li ste to saznali od optuženog lično ili dokumenata ili vam je to neko rekao.

TANIĆ:

            Ne, od optuženog lično nisam saznao. Saznao sam iz razgovora sa rukovodstvom Službe bezbednosti, Vojske, političarima i uvidom u određena dokumenta.

NAJS:

            U redu. Znači, u tim okolnostima, možete li da nam kažete šta ste shvatili koliko je učešće optuženog, ako ga je uopšte bilo, na osnovu tih izvora, u ustupanju opreme Vojske Jugoslavije MUP-u.

TANIĆ:

            Po mom najboljem razumevanju, učešće optuženog, gospodina Miloševića, bilo je presudno.

 

 

NAJS:

            U redu. Da pređemo sada na nešto drugo, iako ćemo se možda vratiti na neke od tih tema, ako to bude relevantno kasnije.

           

MEJ:

            Molim da se predmetu da broj.

SEKRETAR:

            Časni sude, ovo će biti dokazni predmet broj 150.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Izvinite, šta je dokazni predmet? Jel ova knjiga? Knjiga dokazni predmet?

NAJS:

            Izvinjavam se, ponovite.

MEJ:

            Pismo se usvaja kao dokazni predmet. Samo trenutak, ako želite knjigu, molim vas da se optuženom dozvoli da vidi knjigu, ako želi da je vidi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja pitam da li je dokazni predmet knjiga, jer vidim da je ovde u pitanju knjiga koja se zove "Vatra i potop", izašla u Beogradu...

MEJ:

            Ja ću da vam prosledim knjigu i možete da je pogledate i onda možete o tome da nam se obratite kada za to bude prikladan trenutak.

NAJS:

            Ja proveravam da li imamo negde knjigu u zgradi. Ako je imamo, onda se nadam da ćemo moći da je donesemo do pauze. Ako ne, pokušaćemo da nabavimo knjigu. Naći ćemo izvor za tu knjigu i pokušaćemo što brže da dobijemo kopiju.

MEJ:

            U redu.

NAJS:

            Mi smo sada na pasusu 78, na polovini tog pasusa, da bismo se pozabavili izvorima za ovaj deo svedočenja. Kažite samo DA ili NE na ovo pitanje. Da li ste vi imali razgovor s nekim gde ste govorili o tome da se naređenja izdaju 1998. lokalnim komandantima na Kosovu. Da li ste vi o toj temi s nekim imali razgovor? Sa da ili ne, molim vas.

TANIĆ:

            Da.

NAJS:

            S kim ste imali taj razgovor i kad?

TANIĆ:

            Rukovodstvo Državne bezbednosti i moje političke kolege, predsednik moje stranke, čitav niz razgovora oko toga.

NAJS:

            Da li ste vodili te razgovore u isto vreme kad su se dešavali ti događaji ili ste ih vodili kasnije, kada ste pripremali svoju knjigu?

TANIĆ:

            U isto vreme kada su se dešavali ti događaji, a kasnije sam samo mogao da proverim neke stvari da uporedim.

NAJS:

            I šta vam je rečeno o tome da se izdaju naređenja lokalnim komandantima?

 

 

TANIĆ:

            Ja sam dobio informacije iz više izvora, potpuno identične, da praktički situaciju na Kosovu komanduje tzv. državna komisija za Kosovo sastavljena od sedam osam lica, da je reč o jednom parapolitičkom telu kojim se preskaču praktički legalne institucije vlasti Srbije i Jugoslavije i sprovodi lična volja gospodina Miloševića o neselektivnoj upotrebi sile na Kosovu. Ujedno i nesvrhovitoj upotrebi sile.

NAJS:

            Onda ćemo onda da pređemo na to telo, državnu komisiju, i to je pasus 83, na sledećoj stranici rezimea. Kada je formirano to telo i ko su bili članovi te komisije, po vašem mišljenju?

TANIĆ:

            Pa, po mom mišljenju, ono je formirano dosta rano, na početku, u prvoj trećini 1998. godine. A članovi te komisije, tu nemam svoje mišljenje, nego je to....

NAJS:

            Ne, ne, planirao sam da vas prekinem da bih vas zamolio da ne iznosite svoje mišljenje zato što o tome treba da odlučuju isključivo sudije. Recite nam samo to što ste tada saznali, činjenice. Komisija je formirana rano i ko je bio u toj komisiji?

TANIĆ:

            Šainović, Minić, Anđelković, Matković, civilni deo i ovaj vojni deo, generali Pavković i Veličković. Verovatno je bio još neki član, ali to su članovi za koje sigurno znam da su bili članovi Komisije za Kosovo.

NAJS:

            Spominjete Markovića, na kog Markovića mislite, kako je njegovo ime?

TANIĆ:

            Matković, Matković.

NAJS:

            A ime njegovo?

TANIĆ:

            Dušan, ja mislim.

NAJS:

            Aha, ja nisam dobro čuo.

            Možete li da nam kažete nešto o nečemu što se povremeno spominje, a to je nešto što se naziva "potkovica" i molim vas kažite nam samo činjenica, a ne vaše mišljenje. Da li je postojao plan po imenu "Potkovica"?

TANIĆ:

            U tom smislu ne. To je bio kolokvijalni nadimak jednog sasvim drugog plana.

NAJS:

            Da bi nam bilo jasno zašto ima to ime, možete li da nam kažete nešto u vezi toga? Kada je prvi put upotrebljeno to ime?

TANIĆ:

            Ja znam u čemu se sastoji plan, a kada je prvi put upotrebljeno to ime, ja zbilja ne znam, pogotovu što je to bilo kolokvijalni nadimak, ne zvanični akronim tog plana.

NAJS:

            U redu. Šta je to značilo?

TANIĆ:

            Reč je o starom vežbovnom planu jugoslovenske vojske još dok je ona bila JNA - Jugoslovenska narodna armija. Plan je vežbovnog karaktera. Predviđa da u slučaju agresije na Jugoslaviju iz pravca jugoistoka Evrope i u slučaju da se albanskog stanovništvo stavi na stranu spoljnog agresora, onda stupa na snagu, po ova dva uslova, stupa na snagu delovanje Vojske Jugoslavije po sedam pravaca odbrambenih koje je i to delovanje usmereno na neutralizaciju albanskih uporišnih tačaka. I taj se vežbovni plan s vremena na vreme proigravao i držao i arhivama, prosto. Onda je posle reaktuelizovan u sasvim drugom sadržaju i u smislu, sasvim drugom smislu za dejstva na Kosovu.

NAJS:

            Tih sedam odbrambenih položaja, recite nam da li ih možete navesti i ako možete da li vam treba karta da to pokažete na karti?

TANIĆ:

            Kad smo razgovarali ja sam prosto u pismenoj formi to držao zabeleženo. Ja nemam prava da imam beleške i onda bojim se ako bih napamet morao da govorim, da bih napravio pogrešku. Reč je uglavnom o sedam pravaca koji zatvaraju polukrug. Postoji u mom iskazu, tačni pravci.

NAJS:

            Vidimo lokacije navedene u paragrafu 85. To je prvi vrhu strane 15. Ne znam da li veće želi videti ta mesta na karti? Možemo koristiti ovu kartu iz atlasa.

MEJ:

            Da, mislim da je to korisno.

NAJS:

            Možda je ovo preveliko za grafoskop.

            Evo, uzmite ovaj pokazivač koji vam daju sa strane.

            Prvo, Deravica, planina. Možete li nam to pokazati.

TANIĆ:

            Oprostite, ukoliko se sud slaže ja nisam vojni ekspert i sada zaista ne bih pokazivao ovde na karti nešto što nisam vežbao da pokazujem. Prosto postoje ti pravci koji su  navedeni.

NAJS:

            U redu, u redu. Onda možemo odustati. Neko može možda to kasnije pokazati na karti. U redu, molim da se karta vrati.

            Da li vi znate da li je postojala namera, da li je izražena namera u to vreme, u vreme tog sukoba, da se nešto napravi sa planom "Potkovica"?

TANIĆ:

            Pa, jednostavno je promenjena osnovna namena tog plana. Nije bilo nikakve spoljne agresije i albansko stanovništvo se nije stavilo na stranu spoljnog agresora, pošto on nije ni postojao.

NAJS:

            Samo trenutak, gospodine Taniću, vratimo se na početak, recite mi samo DA ili NE. Da li je postojala namera u to vreme da se napravi nešto sa tim planom? DA ili NE?

TANIĆ:

            Da.

NAJS:

            Da li je uopšte bilo prihvaćeno da je to jedan prikladan plan? Da li se neko protivio upotrebi tog plana, paragraf 87?

TANIĆ:

            Koliko mi je poznato vojni vrh i vrh bezbednosnih struktura.

NAJS:

            Da li su ga prihvatili ili odbacili?

 

 

 

TANIĆ:

Ne, oni nisu uopšte želeli da upotrebljavaju taj plan, jer nije bilo spoljne agresije, ni albanske pobune, odnosno stavljanja na stranu spoljnog agresora, jer ga nije bilo.

NAJS:

            A gde ste vi saznali da su oni odbili upotrebu tog plana, odnosno od koga ste to saznali?

TANIĆ:

             Od strane vojnog vrha. Ja bih zamolio da ipak određena imena, da ne bi naškodili tim ljudima, mnogi od njih su pod pritiskom, da razmotrimo drugi način.

NAJS:

            U redu. Idemo na paragraf 88.

MEJ:

            Da, šta je prigovor?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Prigovor je da svedok mora da odgovara na pitanja. Šta znači da izjavu jednu ovakvu besmislicu, a da onda kaže: ne može da kaže od koga ....

MEJ:

            Vi to možete da kažete kasnije. Pitajte ga o tome u unakrsnom ispitivanju i onda ćemo mi odlučiti šta treba da se radi. U međuvremenu, svedok može nastaviti svedočiti na isti način.

NAJS:

            Paragraf 88 dotiče se onoga o čemu je sudija Kvon postavljao pitanja malo ranije. Da li je došlo do nekih smena na visokom nivou u jesen 1998? Ako jeste, molim vas da navedete šta se tačno dogodilo.

TANIĆ:

            Da, došlo je nakon potpisivanja sporazuma između gospodina Miloševića i gospodina Holbruka o mirnom rešenju kosovskog problema, vojni i politički deo sporazuma. Određeno kraće vreme nakon toga smenjeni su načelnici Službe državne bezbednosti Srbije i načelnik Generalštaba, gospodin Stanišić sa celom ekipom, rukovodećeg kadra i gospodin Perišić, kao načelnik Generalštaba.

NAJS:

            I recite ko ih je zamenio na tim položajima? Perišića je zamenio? Paragraf 90.

TANIĆ:

            General Ojdanić.

NAJS:

            I recite kakav je čin, odnosno položaj imao pre tog imenovanja i kakve su bile njegove političke veze?

TANIĆ:

            Oprostite, što se tiče čina, pitanje ne razumem, a što se tiče političkih veza, moje je znanje da je bio blizak sa JUL-om. Na pitanje o činu nisam u stanju da odgovorim, prosto.

NAJS:

            Dobro. Stanišića je zamenio ko?

TANIĆ:

            Gospodin Radomir Marković. Mi ga zovemo Rade Marković. 

NAJS:

            A kakve su bile političke veze Radomira Markovića pre toga?

 

TANIĆ:

            Veoma bliske privatne veze sa gospodinom Miloševićem i njegovom porodicom. A, inače, pre toga on nije radio poslove u obaveštajnoj zajednici, već u klasičnoj policiji, odnosno javnoj bezbednosti, kako mi to kažemo u zemlji.

NAJS:

            Ko je zamenio Dimitrijevića?

TANIĆ:

            Nisam sasvim siguran. Ne bih želeo da dam netačan odgovor.

NAJS:

            Paragraf 91, da li se godine 1998. nešto dogodilo u vezi sa nečim što ste vi, čini mi se, opisali kao ekonomski materijali na Kosovu?

TANIĆ:

            Pa, to je ovaj izraz materijalna davanja, koji se odnosi na pokretni i nepokretnu imovinu, ako sam dobro shvatio. Da li sam dobro shvatio?

NAJS:

            Da.

TANIĆ:

            Ako su materijalna davanja, da, dogodilo se.

NAJS:

            O kakvim to materijalim tačno govorite i o kojem vremenu govorite? Da vidimo koliko dana pre intervencije NATO pakta se to počelo događati?

TANIĆ:

            Pa, bojim se da je u pitanju nesporazum. Ali sada ćemo lako utvrditi. Ako je reč o materijalnim davanjima, izdavanjima na Kosovu, reč je onda o nepokretnoj imovini. To su borbena vozila pešadije, laka artiljerija, tenkovi. Znači, borbena sila vojske koja se ne sme upotrebljavati protiv civila, odnosno protiv domaćeg stanovništva. U ovom slučaju Albanci su građani Jugoslavije. Ako na to mislimo.

            Ako mislimo na ekonomska davanja neke druge vrste, molim da razjasnimo samo.

NAJS:

            Rezerve goriva.

TANIĆ:

            A, da, pretpostavio sam da je u pitanju nesporazum. Jeste, ovaj, pa, više meseci pre sukoba sa NATO paktom rezervoari goriva, strateški rezervoari goriva su premešteni strateških tankova u manje rezervoare po Srbiji, što vojne, što privrednih organizacija. Izmeštene su, dakle, strateške rezerve goriva. Nekoliko meseci pre rata sa NATO paktom. Između konferencije u Rambujeu, između sporazuma Milošević-Holbruk i konferencije u Rambujeu.

NAJS:

            Hvala. Paragraf 94, razgovori koje se imali, molim da sada pažljivo slušate moja pitanja. Recite šta je u to vreme bio Vladimir Štambuk?

TANIĆ:

            Potpredsednik Vlade Srbije. Jedan od potpredsednika Vlade Srbije.

NAJS:

            Opet molim vas DA ili NE, da li ste imali razgovor sa njim, godine 1998. o problemima sa kosovskim Albancima, da ili ne?

TANIĆ:

            Da.

NAJS:

            Gde i, ukoliko možete precizno reći, kada je bio taj razgovor?

 

TANIĆ:

            Razgovor između engleskog ambasadora, gospodina Donelija, nemačkog ambasadora, gospodina Grubera, gospodina Štambuka i mene u nemačkoj ambasadi, mislim dve nedelje pre Sporazuma Milošević-Holbruk. Možda desetak dana, ali kratko vreme pre Sporazuma Milošević-Holbruk.

NAJS:

            Tema razgovora, uopšteno govoreći?

TANIĆ:

            Pa, tema razgovora bila je kako da se izbegne NATO intervencija protiv Jugoslavije. U ono doba je već postojala opasnost da ta intervencija može doći. I da li Sporazum Milošević-Holbruk može da spreči tu intervenciju. To je bila generalna tema razgovora. U stvari da li će doći do Sporazuma Milošević-Holbruk kojim će ta intervencija biti sprečena, da budem precizan.

NAJS:

            I mislim da je Štambuk izneo jednu specifičnu primedbu. Možete li nam reći nešto o tome.

TANIĆ:

            Pa, da, gospodin Štambuk je izneo jednu opservaciju koju sam ja čuo inače od drugih. Dakle, gospodina Štambuka sam naveo samo kao jedan od primera. On je izneo opservaciju, primedbu dvojice stranih ambasadora, ambasadora zemalja NATO pakta da zvanični Beograd nema ništa protiv manjeg bombardovanja od strane NATO pakta. Ja sam prirodno reagovao na to.

NAJS:

            Da li je on to kvalifikovao i objasnio - kako, zašto, šta će se dogoditi ako dođe do manjeg bombardovanja?

TANIĆ:

            Pa, nije objasnio dalje pred dvojicom ambasadora, pred ambasadorom Velike Britanije i Nemačke pošto sam ga ja zamolio da odemo u stranu i da prekinemo tu konverzaciju, pa je onda objasnio predamnom. Objašnjenje je bilo, ja sam prosto pitao: kako je moguće da bilo koji funkcioner, a pošto smo se poznavali, onda sam mogao slobodno da ga pitam, da bilo koji funkcioner kaže da zvanični Beograd nema ništa protiv malo bombardovanja. Takva izjava je apsolutno zabranjena, a to znači da prosto pozivate na bombardovanje.

NAJS:

            Dobro, ne morate opširno govoriti o tom odgovoru. Zanima nas samo ono što je rečeno. Vi ste to njemu rekli i šta je onda on vama rekao?

TANIĆ:

            Pa, on mi je onda odgovorio da ja neke stvari nisam dobro shvatio, a ni predsednik moje stranke, gospodin Mihajlović, da nama, misli se na Beograd, odgovara bombardovanje u manjoj meri, pošto će to biti izgovor, odličan alibi i odličan izgovor da se nastavi sa progonom Albanaca sa Kosova, ujedno i sa progonom srpske opozicije, u ratnim okolnostima niko ništa ne može da pita. I savetovao je i meni, a i da poručim i predsedniku moje stranke da se vratimo nazad u vladajuću koaliciju i da prestanemo da se odupiremo pokušajima veštačkog konstruisanje ratnog sukoba.

NAJS:

            Vi ste ovde upotrebili izraz "da se nastavi sa progonom Albanaca". Recite, da li se možda sećate šta je on tačno rekao o Albancima. Naravno, proteklo je mnogo vremena, ako se ne sećate to je u redu, ali šta je on tačno rekao o progonu Albanaca?

 

 

TANIĆ:

            Pa, rekao je da se dovrši etničko čišćenje, da se prosto ima izgovor da se može dovršiti etničko čišćenje Albanaca. Ili da se izbace sa teritorije Jugoslavije. Te fraze sam ja već slušao i ranije o drugim narodima i pominju se u drugim dokumentima nezavisno od mene i mog mišljenja.

NAJS:

            Vi ste u vezi sa tom temom, a i u vezi sa prethodnim temama, spomenuli. U redu, ponoviću moje pitanje. Rekli ste u vezi sa prethodnom temom, a i u vezi sa drugim temama, nešto o prihvatljivosti manjeg bombardovanja. I rekli ste da je to spomenuo Štambuk, a i drugi. Da li nam možete dati primere drugih ljudi koji su iznosili takav stav, bilo na tom sastanku u ambasadi ili na nekim drugim mestima?

 

TANIĆ:

            Pa, to je jako velika grupa ljudi, od gospodina Milovana Bojića, do raznih ljudi iz SPS-a, rukovodioca, do samog gospodina Milutinovića, itd. Ja prosto ne mogu da nabrojim sve te ljude. To su bili sve zatvoreni razgovori i svi su govorili o malo bombardovanja kao da to nema problema. Naravno, ne u javnoj komunikaciji, nego u razgovorima diskretnim koji su se vodili ne samo tada, nego na mnogo mesta.

 

NAJS:

            Paragraf 96, čovek po imenu Bogdan Tomaš, šta je bio njegov položaj godine 1998?

 

TANIĆ:

            Da li bih mogao da zamolim da ovo pitanje takođe ostane na neku zatvorenu sesiju, prosto zbog zaštite ljudi? Ne zato što ne želim da odgovorim, nego ne želim nikoga da stavim u neprijatan položaj. Ljudi su već dovoljno u neprijatnim situacijama kad žele da kažu šta se stvarno dogodilo?

 

NAJS:

            Časni sude, dozvolite mi da to onda ostavimo po strani, da se na kraju vratimo na privatnu sednicu za sva pitanja tog tipa. A mislim da se to odnosi i na paragraf 97. Govorili ste o tome još juče, ali želeo bih da to zaokružimo danas. Da li ste saznali kakav je stav optuženog o prikupljanju informacija o OVK i o predavanju ljudi koji su počinili zločine protiv Srba ovoj instituciji? Samo da ili ne. Da li ste saznali za njegov stav?

 

TANIĆ:

            Da.

NAJS:

            Kako ste to saznali? Od koga? Od njega lično ili od drugih?

TANIĆ:

            Od drugih.

NAJS:

            Recite nam o kakvim se ljudima radi, ljudima na kojim položajima.

TANIĆ:

            Rukovodstvo bezbednosnih struktura, vojni vrh, vrh političkih struktura, mogu ih imenovati na privatnoj sednici. Nije nikakav problem.

 

 

NAJS:

            Kakav je, dakle, bio stav optuženog o tome da se uhvate pripadnici OVK i predaju ovoj instituciji?

MEJ:

            Samo trenutak, gospodine Najs, ovo je važan deo svedočenja i bolje da se vratite na to kasnije. Mislim da ćemo o tome raspravljati na zatvorenoj sednici.

NAJS:

            U redu. Deo paragrafa 98 može se izdvojiti. Idemo na stranicu 18. Možda će biti bolje ukoliko se ovim velikim elementom na strani 18 pozabavim kasnije, nije potrebno da to bude na zatvorenoj sednici, nego jednostavno kasnije.

            Idemo na paragraf 101. Da li ste saznali za sprovođenje nekih operacija protiv OVK godine 1998. i konkretno o operaciji u vezi sa porodicom Jašari? Da ili ne?

TANIĆ:

            Da.

NAJS:

            Da li je postojao neki obrazac, prema informacijama koje ste dobili, prema kojim su sprovođene takve operacije? Ovde, pogotovo mislim na veličinu, magnitudu početne akcije protiv OVK.

TANIĆ:

            Da, postoji jedan zaprepašćujući obrazac suprotan svemu što se može pročitati ne samo u zakonu, nego i u pravilima službe o upotrebi policijskih i vojnih jedinica.

PITANjE:

Taj obrazac je bio šta, u čemu se sastojao?

TANIĆ:

            Taj obrazac se sastojao u tome da se prvo dozvoli jedan određeni manji broj srpskih žrtava kako bi se stvorila situacija povišene tenzije, a onda da se protiv albanskih terorista deluje masivnom neselektivnom silom, višestruko prekomernom u odnosu na neophodnu logistiku za njihovo hapšenje, hvatanje, eliminisanje i da se tada zajedno sa teroristima masivno uništavaju civilni objekti, civilni životi. Taj obrazac je ne samo kod porodice Jašari, nego i u drugim mestima. Primer u Dečanima, ponovljen i slično. U nekim varijacijama, uglavnom se sastoji u prekomernoj neselektivnoj sili koja se protivi čak i pravilima službe u vojsci i policiji, a ne samo zakonu.

PITANjE:

            Dakle, opisali ste obrazac, još ćemo se vratiti na ove lokacije koje ste opisali. Ali, sada, recite nam na osnovu vašeg shvatanja o procedurama u slubama bezbednosti, kakav je bio prikladan, propisan način za postupanje sa teroristima koji se nalaze među civilnim stanovništvom, paragraf 105?

SVEDOK:

            Pa tu nema moje shvatanje, postoji propisana procedura, dakle, shvatanje je jedinstveno, ta procedura se sastoji, borbena procedura, o njoj govorim, ne o zakonskoj, ona je borbena procedura je usklađena sa zakonom, ona je opisana u pravilu službe upotrebi jedinica i sastoji se pre svega u razdvajanju u svim pokušajima razdvajanja civila od terorista, naročito okolnostima kada se zna da mnogi teroristi imaju običaj da koriste civile kao neku vrstu zaštite ili čak živog štita itd. Zato postoje tehnička sredstva i logistika i opremljenost naših jedinica. Nakon toga ide se na to da se oni po svaku cenu uhapse, a ne da se ubije, hapšenje se može vršiti na više različitih, borbenih načina, a ja mislim da ne moramo da idemo u detalje. U svakom slučaju upotreba masivne sile civila i...

 

MEJ:

            Moram vas prekinuti.

TUŽBA:

            Mislim da je to dovoljno. Još samo jedno pitanje u vezi sa paragrafom 106. Da li su jedinice u to vreme bile opremljene potrebnim materijalima i opremom. Da se bave teroristima na taj propisan način?

SVEDOK:

            Niti su bile opremljene materijalom, niti su bile kadrovske opremljene, niti je bio jedan od smisla pritužbi Stanišića i Perišića.

TUŽBA:

            Možda se nismo shvatili. Da li su te jedinice u to vreme imale npr. suzavac i sl. opremu koja se mogla koristiti protiv terorista u jednom kontroliranom okolišu?

SVEDOK:

            Pa da, one su imale u svojim magacinima, ali ih nisu koristile, zato je došlo do nesporazuma, nisu ih koristile na terenu. Da imale su, apsolutno svu logistiku i svu opremu, na raspolaganju. Teorijski.

TUŽBA:

            Hvala. Dali ste nam dva primera, porodica Jašari i Dečani. Kada je reč o detaljima onoga što se dogodilo tom prilikom, što je vaš izvor informacija?

SVEDOK:

            Pa opet najviši, opet vrh službe državne bezbednosti, vojske, što kasnije može se pomenuti na, radi zaštite ljudi, na zatvorenoj sednici. I neki ljudi koji su neposredno bili tamo, naravno.

TUŽBA:

            Da pređemo sad sa izvora, na ono što su nam ti izvori rekli. Ko je prema vašem shvatanju bio zadužen za misije u to vreme?

SVEDOK:

            Mi smo prvo opširno razgovarali o tim problemima, dakle, nisu mi oni to rekli jednom, nego je prosto bila diskusija u tim problemima.

TUŽBA:

            Ne, ne, krivo sam postavio pitanje. Ko je u vodstvu bio zadužen, ko je vodio te misije koje su nosile te karakteristike koje ste vi opisali, paragraf 102?

SVEDOK:

            Pa praktično ih je vršio ovaj civilni deo, štab odnosno, državne komisije koje se pominju u pismu generala Perišića, praktički je taj deo nosio naređenja od gospodina Miloševića i njegovih najbližih saradnika, ne od institucija nego od njih kao lokalnih komandantima, prema mojim informacijama.

TUŽBA:

            Možete li nam dati imena tih civila koji su bili odgovorni za te misije?

SVEDOK:

            Pa najviše se pominje ime gospodina Nikole Šainovića, najviše se pominjalo ime, najčešće.

TUŽBA:

            Još neko?

SVEDOK:

            A takođe, gospodina Vlajka Stojiljkovića, ali meni je sad nezgodno, gospodin je, on je preminuo i.

TUŽBA:

            Časni sude, ne znam da li je možda ovo pogodan trenutak za pauzu.

 

MEJ:

            Da. Isto tako možda biste tokom pauze mogli razmisliti vi, a i amikusi. Pitanje je naime, što bi smo trebali sada učiniti sa ovim svedočenjem, deo ovog svedočenja je veoma važan, međutim, kada je reč o tome da izvori svedočenja se ili ne daju, ili se moraju dati na zatvorenoj sednici, postavlja se pitanje vrednosti takvog svedočenja i da li se takvo svedočenje uopšte može uvrstiti u spis. Molim vas da razmislite o tome. Samo trenutak, samo trenutak, sada ćemo napraviti pauzu gospodine Miloševiću i saslušaćemo vas nakon pauze. Dakle, pauza od 20 minuta. Molim ustanite.

NAJS:

            Pitanje navođenja bilo čijeg imena je nešto u čemu će vas voditi zastupnik tužilaštva i onda će možda o tome Veće morati da donese odluku, ali biće vam rečeno šta treba da uradite i kakav je vaš položaj.

SVEDOK:

            Ja to prosto nisam razumeo i zato sam zatražio instrukciju.

NAJS:

            Ne znam da li su hteli da se sada povede razgovor o tome da li će privatna sednica biti korisna ili ne, ili treba da nastavimo sa svedočenjem, a da se time bavimo na kraju.

MEJ:

            Dajte da nastavimo sa svedočenjem.

NAJS:

            Ja sam nabavio kopiju knjige, to je jedina kopija koju imamo u ovom trenutku, ali ja mogu da je stavim na raspolaganje optuženom, tako da on može da je pogleda.

MEJ:

            U redu.

NAJS:

            Ja sam obeležio ili gospođica Grem je obeležila knjigu tamo gde se nalaze ta dva pisma koja će da se uvedu, a to možemo kasnije da razmotrimo. Sada smo na pasusu 107, ne, ne, to onda spada pod iste, isto će se o tome kasnije razmatrati. Dajte da pređemo na pasus 108, na događaje za vreme bombardovanja NATO-a.

            Tokom bombardovanja NATO-a da li ste se susretali lice u lice sa optuženim?

SVEDOK:

            Postojala je komunikacija sa optuženim preko zvaničnih kanala.

NAJS:

            Da li ste imali sastanaka sa njim, licem u lice? Uz izuzetak takvih stvari u aprilu 1999. godine?

 

SVEDOK:

            Ne, sastanak koji bi mogao dokazati, optuženi osporava sve što kažem i onda ovo ne mogu dokazati, ali ostale stvari mogu dokazati, zato neka ostane odgovor, ne, samo indirektna komunikacija preko zvaničnih kanala, komuniciranja vlade Srbije i Jugoslavije.

NAJS:

            Gospodine Taniću, moram da malo insistiram na pitanju, kako će se stvari dokazivati je nešto što je na Veću. Odgovorite sa da ili ne. Da li ste imali bilo kakve konverzacije sa optuženim u aprilu 99.te. godine?

SVEDOK:

            Tokom proleća 99-te, da u jednoj vrlo kratkoj prilici.

NAJS:

            Gde je to bilo?

SVEDOK:

            Ponavljam, to je dosta teško sada dokazati i zamolio bi da to takođe ostane za, ako je moguće, za onaj drugi deo kada će biti dokazivanja ovih specifičnih stvari imena i ostalih.

 

NAJS:

            U redu, pasus 110. Tokom bombardovanja NATO-a, odgovorite sa da ili ne, da li ste saznali za neke stvari koje su se desile tokom bombardovanja npr. razmeštaja oružanih snaga, protiv avionski položaj, protiv-avionsku odbranu itd.?

SVEDOK:
            Da, apsolutno. Po ličnom uvidu.

 

NAJS:

            I šta je se činilo da je glavna strategija što se tiče pristupa NATO-u, na osnovu ovoga što ste vi razumeli?

 

SVEDOK:

            Na osnovu onoga što sam ja razumeo i saznao, glavna strategija bila je da se što više odugovlači i produžava rat sa NATO paktom, na štetu naše matične države, Jugoslavije, s tim da bi se preko civilnih žrtava i civilnih razaranja i bombardovanja postigla neka vrsta političke ili moralne pobede nad NATO paktom i ta strategija je bila jasno definisana. Ona se može i dokazati.

 

NAJS:

            U redu, mislim da 113 takođe, spada u istu kategoriju kao i neki prethodni pasusi. Ali na sledećoj strani, da li ste tada imali kontakata sa ministrom inostranih poslova Rusije?

 

SVEDOK:

            Oprostite, to mora da je neka greška u svemu što sam ja govorio. Ne postoji nikakva indicija da sam mogao imati takav kontakt.

 

NAJS:

            Izvinjavam se, radi se o mojoj grešci. Moramo da nastavimo onda, ostavićemo to. Što se tiče civilnih zgrada, to je pasus 115, šta se desilo sa civilnim zgradama za vrme sukoba?

 

SVEDOK:

            Pa one su bile neovlašćeno stavljene u vojne upotrebu, odmah ću reći primer da bi izbegli dalja dokazivanja, reč je o komandi odbrane grada Beograda, koja je bila na dve civilne lokacije. Moje saznanje, lični uvid. Mogu da pomenem obe lokacije otvoreno, nema nikakvih problema.

 

NAJS:

            Da.

SVEDOK:

            Osnovna škola "Sveti Sava" u ulici Maršala Tolbuhina i preduzeće robnih kuća u ulici Maršala Tolbuhina, to su dve zgrade blizu jedna drugoj, jedna je osnovna škola, drugo je civilno preduzeće. Komanda grada Beograda bila je izmeštena na te civilne lokacije, a oficiri koji su bili u Komandi odbrane grada Beograda, bili su uglavnom veliki deo grada presvučeni u civilne uniforme. Dalje, tenkovi koji su neko vreme bili razmešteni oko Hrama "Svetog Save", pa nakon što su građani počeli malo da se bune, onda su najzad sklonjeni. Ali za Komandu grada Beograda, to je moj lični uvid.

 

NAJS:

            Pasus 118, RTS - Radio televizija Srbije, pardon pasus 117, da li ste vi dobili ikakve informacije o tome?

 

SVEDOK:

            Da, ja sam imao informacije o bombardovanju zgrade RTS sa dva dana razmaka, jedan dan gore, jedan dan dole, napred - nazad. Prosledio sam ih zvaničnim kanalima komunikacije službe državne bezbednosti ka Komandi odbrane, odnosno ka gospodinu Miloševiću, koji je u to doba bio vrhovni komandant odbrane i postojala je obaveza da on o tome bude izvešten, tako da uopšte ne sumnjam da je imao tu informaciju. Nije izvršena evakuacija zgrade, ostavljene su namerno civilne žrtve da izgube život, takođe znam da je po više osnova bila ta informacija o bombardovanju RTS-a.

 

NAJS:

            SDB, da l su oni imali informacije o budućim metama, osim onih koje ste vi možda saznali iz nekih drugih izvora. Da li je imao druge izvore informacija?

 

SVEDOK:

            Da, postojali su drugi izvori informacija, dve ili tri vrste različite vrste informacija, veoma validne. Bez ikakve špijunaže, ne mislim.

 

NAJS:

            I da li je optuženi non-stop dobijao te informacije ili je došao do nekakve promene u načinu na koji se on obaveštavao o tome, onako kako ste vi to shvatili?

 

SVEDOK:

            Ja sam ...... morao dolaziti do tih informacija, i njegovo ponašanje pokazivalo je da on te informacije ima i da negde evakuiše stanovništvo negde ne, kako mu kad zatreba. Takođe, materijalne objekte, ne samo, materijalna sredstva, ne samo stanovništvo.

 

NAJS:

            Da li je SDB nastavio da ga informiše tokom rata?

 

SVEDOK:

            Da, da, apsolutno.

 

NAJS:

            A kakva je bila vaša uloga u to vreme i po čijem ovlašćenju?

 

SVEDOK:

            Po odluci ili mišljenju, ja molim da se jedna od dve formulacije uvaži, znači, po odluci ili mišljenju štaba druženog štaba odbrane grada Beograda i SDB-a kao sastavnog dela tog štaba ja sam u dva navrata boravio u inostranstvu tokom rata. Ne mogu to nazvati zaduženjem, jer je to možda prejaka reč, ali sa uz obrazloženje da treba da se, da pokušam sve što je u mojoj moći, odnosno zavisno od ljudi koje poznajem, da se istraži, naglašavam reč, istraži, da se istraži mogućnost što skorijeg okončanja sukoba sa NATO paktom. Da se vidi šta jednostavno.

 

MEJ:

            Ja ću ovo za trenutak da okončam. Gospodine Najs, zabrinut sam zbog ovog svedočenja, na osnovu onoga što se naziva izvorima i pitanje je kakve je u stvari vrednost ovog svedočenja za Veće da imamo tu vrstu svedočenja?

 

NAJS:

            Da, časni sude, to naravno, o tome ćemo odlučivati kada se delimično budemo bavili sledećom temom, a što se tiče ovog pasusa, svedokogov iskaza, on je rekao šta je radio, samo treba da znamo na osnovu čijeg ovlašćenja je on to radio, onda prelazimo na još jedan konkretan dokazni predmet.

 

MEJ:

U redu.

NAJS:

            U ovoj fazi, mislim da smo na malo drugačijoj teritoriji.

MEJ:

            Uredu, ali ako se držite konkretnog za sada, onda ćemo mi ostatak razmotriti kasnije.

 

NAJS:

            Gospodine Taniću, rekli ste nam to što ste radili, vi ste bili u inostranstvu po zvaničnom poslu istražujući mogućnost da se okonča sukob. Na osnovu čijeg ovlašćenja ste vi išli i to radili?

 

SVEDOK:

            Združeni štab Komande grada Beograda i Služba državne bezbednosti nije se moglo izaći po privatnoj liniji, ni na koji način za vreme rata.

 

NAJS:

            I mogli ste da odete iz Beograda da bi obavili te funkcije koje ste opisali?

 

SVEDOK:

            Da uz zvaničnu, uz zvanični doček i pratnju resursa Službe državne bezbednosti na granici između Jugoslavije i Mađarske. Kao da sam izlazio uz najavu, zvaničnu najavu mog izlaska. O tome postoji pismene zabeleške.

 

NAJS:

            U redu, i kao rezultat tih misija, ili te misije, da li ste imali ikakve predloge koji ste onda mogli da iznesete?

 

SVEDOK:

            Da.

NAJS:

            Jedan ili više?

SVEDOK:

            Jedan, jedan je figurirao predlog sve vreme u raznim varijacijama, naravno, ali jedan bazični predlog.

NAJS:

            I kada je se prvo pojavio taj predlog?

 

SVEDOK:

            Po mom posedu sredinom aprila 1999. najkasnije. Po mom znanju.

 

NAJS:

            I postoji jedno pismo koje ćemo možda moći da uvedemo od gospodina Lilića, optuženom, da li to pismo ima ikakav značaj u vezi ovog konkretnog sporazuma, ili da li ga on na neki način odražava?

 

SVEDOK:

            Nisam shatio da je to pitanje upućeno meni.

 

NAJS:

            Da, upućeno je vama, radi se  o pismu gospodina Lilića, maja 1999. godine, da li to potvrđuje, to što vi govorite o ponudi, za sporazum kojim ste vi, koji ste vi u stvari doneli?

 

SVEDOK:

            Da potvrđuje apsolutno i duh i druge konkretne odredbe tog predloga.

 

NAJS:

            Tu pismo se nalazi u prilozima u knjizi koju smo mi upravo predočili optuženom. Da li ste vi ikada videli to pismo, pre nego što ste ga videli u toj knjizi?

 

SVEDOK:

            Ne, a pismo nisam ni video u knjizi, nego sam saznao za njega iz jednog intervjua gospodina Lilića, listu "Vreme" pre jedno tri meseca. I video sam potpune podudarnosti u velikom broju tačaka.

 

NAJS:

            U redu. Časni sude, ja bi se kasnije bavio tim pismom uz pomoć jednog drugog svedoka. Gospodine, možete li na najkraći mogući način da nam kažete, koji su bili elementi sporazuma tog dogovora, u čijem ste vi sklapanju ili predlogu učestvovali?

 

SVEDOK:

            Ne, ne, u sklapanju, samo u istraživanju mogućnosti, ja nisam imao mandat za nikakvo sklapanje ničega. Elementi tog sporazuma bili su sledeći: prekid borbenih dejstava Vojske Jugoslavije i specijalnih jedinica MUP-a u periodu od 24 sata, osim u slučaju samoodbrane. Nakon toga suspenzija borbenih dejstava NATO pakta na period od 24 sata. Onda jedna duža, duži unilateralni prekid vatre od strane Vojske Jugoslavije i borbenih jednica MUP-a, osim u slučaju samoodbrane. I duža suspenzija bombardovanja od strane NATO pakta. U međuvremenu hitno počinjanje političkog dijaloga sa kosovskim Albancima, konkretno sa gospodinom Rugovorm oko rešavanja političkih problema vezanih za Kosovo. Ostanak prištinskog korpusa. Ulazak mirovnih trupa pod zastavom UN, i eventualna njihova saradnja sa prištinskim korpusom, odnosno eventualna saradnja sa prištinskim korpusom. Izdvajanje nakon trajnje obustave i sklapanja političkog sporazuma, pomoć ekonomske zajednice u obnovi i rekonstrukciji Kosova i nakon ulaženja mirovnih trupa pod zastavom UN i sloboda Beograda, zvaničnog Beograda da utiče nakon pozicije mirovnog sastava, mirovnih trupa UN u smislu da tu ne budu previše zastupljeni ljudi iz NATO pakta, NATO zemalja da ne bi se na neki način previše oštetio obraz, ako mogu tako da kažem Jugoslavije. To je manje više sadržina mirovnog sporazuma koje je više njih od aprila do maja predočilo gospodinu Miloševiću.

NAJS:

            Hvala vam. Da li je postojao predlog za prekid vatre na katolički Uskrs i da li se to povezivalo vremenski sa nekakvim američkim vojnicima?

SVEDOK:

            Da, postojao je, to je takođe bila jedna od varijanti tog plana.

NAJS:

            Da li ste o tome vi i vođa vaše stranke Mihajlović razgovarali i da li je to vas onda navelo da obavite jedan telefonski poziv? Da ili ne?

 

SVEDOK:

            Da.

NAJS:

            Kome ste telefonirali?

 

SVEDOK:

            Prvo smo u pismenoj formi uputili jedan predlog gospodinu Milutinoviću, a posle toga je predsednik moje stranke razgovarao sa gospodinom Milutinovićem u vezi odgovora na to pismo.

PITANjE:

            Da li ste mogli da čujete jednog govornika ili oba govornika tog telefonskog razgovora.

ODGOVOR:

            Oba, preko spikerfona nije nikakva tajna.

PITANjE:

            Šta je Mihailović rekao Milutinoviću, a šta je rekao Milutinović rekao na to.

ODGOVOR:

            Pa, prvo bi gospodin Milošević jasno dao na znanje da će prihvatiti prekid vatre za katolički uskrs i to ne samo u komunikaciji koja je nama poznata, nego i gospodinu Sodanu ministru spoljnih poslova Vatikana. Koliko znam.

PITANjE:

            To je pozadina a molim vas da stvarno odgovarate na moja pitanja. Znači šta je rečeno tokom tog telefonskog razgovora.

ODGOVOR:

            Gospodin Mihailović i naše pitanje je bilo zašto nema prekida vatre na katolički Uskrs kad je obećano da će biti. Jer, je katolički uskrs već bio prošao i oslobađanje vojnika američkih trojice.

PITANjE:

            A odgovor?

ODGOVOR:

            Odgovor gospodina Milutinovića bio je da će biti prekid vatre ali malo kasnije jer još nismo, misli se na Beograd, završili dole sav posao, misli se na Kosovo i da će biti za pravoslavni Uskrs.

PITANjE:

            Koliko kasnije?

ODGOVOR:

            Nije bio specifičan gospodin Milutinović, rekao je još nismo dole na Kosovu završili posao i biće kasnije kad završimo posao.

NAJS:

            Hvala vam. Mislim da ste vi u jednom trenutku razgovarali sa predsednikom Skupštine Tomićem o mirovnim pregovorima koji su vama bili poznati. Odgovorite sa da ili ne da li je gospodin Tomić imao ikakve informacije i jeli bio svestan tih pregovora. Da li je to njemu prenešeno.

ODGOVOR:

            Da, ali takođe i sa drugim ljudima pre svega sa Vukom Draškovićem koji je bio potpredsednik Vlade, ne znam možda je to neka greška, tehnička, jer mnogo više komunikacija je bilo sa gospodinom Draškovićem kao potpredsednikom Vlade Jugoslavije u to doba, ali i sa Tomićem da.

PITANjE:

            Pasus 131, ne taj pasus, pasus 131 će doći kasnije ako se uopšte budemo bavili njime. Pasus 137 radi se samo o jednoj zbirci pojedinosti. Gospodine Taniću, srpska republička policija, policija Republike Srbije da li su oni imali nekakve posebne karakteristike. Da li je postojao neki konkretan izvor odakle su oni poticali koji bi ih na određeni način identifikovali.

ODGOVOR:

            Oprostite da li bi pitanje moglo da bude malo specifičnije, nisam sasvim razumeo.

PITANjE:

            Da, policija Republike Srbije koliko su oni bili integrisani u druge organe za primenu zakona reda i mira. Da li su oni bili odvojeni. Koliko su bili odvojeni?

ODGOVOR:

            Sastav javne bezbednosti bio je integrisan.  Međutim, sastav specijalnih jedinica nije bio integrisan u te osnovne, bojim se kažem, ne razumem sasvim pitanje baš dovoljno precizno da bi mogao odgovoriti.

NAJS:

            Mislim da nećemo da insistiramo na tome, preći ćemo na nešto drugo. A kontrola MUP-a mislim da ste već o tome nešto rekli, to je pasus 138. Sada prelazimo na pasus 148. Specijalne jedinice da nastavimo s tim, da li ste vi videli lično te specijalne jedinice u to vreme o kome mi govorimo.

ODGOVOR:

            Da, pa specijalne jedinice policije njihov ..

PITANjE.

            Odgovorite sa da ili ne. Da li ste saznali ko je njima upravljao. Ko je imao kontrolu nad tim jedinicama.

ODGOVOR:

            Tada.

PITANjE:

            Pogotovu ko je kontrolisao te jedinice prilikom njihovih operacija na Kosovu.

ODGOVOR:

            Gospodin Milošević, koristeći privatni lanac komandi preko Šainovića i Radeta Markovića i Vlajka Stoiljkovića.

PITANjE:

            Pasus 149. Mislim da ste imali jedan razgovor sa Perišićem o ovim jedinicama. Da ili ne?

 

ODGOVOR:

            Oprostite ponovo, možemo li biti malo precizniji, specijalne jedinice postoje i u Vojsci i u policiji. Teško da bi imo razgovor sa Perišićem o specijalnim jedinicama policije.

PITANjE.

            U redu,  mislim da se radi o mojoj grešci. U redu, onda ćemo se vratiti na to da li ste vi imali konverzaciju. Odgovorite sa da ili ne sa Perišićem o tome da vojna oprema ide policiji. Sa da ili ne, molim vas.

ODGOVOR:

            Da, da apsolutno.

PITANjE:

            Kad ste imali taj razgovor, da li je to bilo u to vreme kad su se dešavali ti događaji, ili je to bilo u skorije vremekad ste vi istraživali materijal za vašu knjigu.

ODGOVOR:

            To je bilo u vreme kada sam pripremao materijal dokumentacioni za moju knjigu, i upoređivao moja znanja iz prethodnog vremena sa gospodinom Perišićem.

PITANjE.

            Odgovorite sa da ili ne, na sledeće pitanje da li vam je Perišić rekao nešto u vezi stava Miloševića po ovom pitanju. Odgovorite sa da ili ne.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Poslednji red pasusa 149 šta vam je rekao o Miloševićevom stavu.

ODGOVOR:

            Pa slično i ono što je napisao u pismu a mogu biti sasvim precizan. Da gospodin Milošević stalno zahteva od njega da vojnu opremu izdaje jedinicama MUP-a, da ta vojna oprema će biti upotrebljena u borbenim dejstvima i gospodin Perišić je to odbijao zbog više razloga. Jedan od njih je naveo u pismu, a drugi je meni pojasnio "to je upotreba protiv civilnog stanovništva". Ne postoji pravo upotrebe vojne opreme protiv domaćeg civilnog stanovništva. Teške vojne opreme mislim.

PITANjE:

            Da li ste uopšte obraćali pažnju na to da li se spomenulo to kako će to osoblje biti obučeno.

ODGOVOR:

            Pa prvo, bilo je reč o tenkovima, borbenim vozilima pešadije, i minobacačima preko 120 mm na primedbu gospodina Perišića kako sam bio obavešten naravno ovaj da je to nedozvoljeno usledio odgovor od strane gospodina Miloševića da to neće koristiti vojska nego da će koristiti policija prema tome, nema opasnosti od toga da Vojska bude optužena za to.

PITANjE:

              Koliko ste vi to razumeli i na osnovu vašeg iskustva da li su lokalni komandanti mogli da hapse pripadnike specijalnih jedinica u slučaju da oni počine neke prekršaje.

ODGOVOR:

            Kako da ne i pripadnike i rezervnog sastava koji su to isto činili.

PITANjE:

            Za vreme rata uopšte šta ste vi primetili o pisanju lokalnih medija, novina i tako dalje.

 

 

ODGOVOR:

            Pa primetio sam čitav niz netačnih informacija. Pre svega informacija kojima se podstiče ratno raspoloženje i prikrivaju stvarni rezultati borbenih dejstava rata, tokom cele 88 i 89. Govorim o zvaničnim medijima.

PITANjE.

            Kakve to iskrivljene informacije?

ODGOVOR:

            O broju terorista, o uvećavanju broja terorista, smanjivanje mogućnosti miroljubivih rešenja, smanjivanje naših žrtava, prikrivanje stvarnih pravaca tih ciljeva i operacija. Otprilike te vrste izobličavanja stvarne slike stvarnosti.

PITANjE:

            Zadnji paragraf, u Srbiji su pronađene neke masovne grobnice. Jeste li vi sa nekim razgovarali o tome?

ODGOVOR.

            Da.

PITANjE:

            S kime?

ODGOVOR:

            Prvo, u leto 1999 kad sam pripremao moju knjigu i kada smo istraživali srpske i albanske žrtve gde su šta su, kako se mogu naći. A drugi put.

PITANjE:

            Ko je to bio?

ODGOVOR:

            Da li sada, oprostite sad sam ja u konfuziji da li moram sad da odgovorim ili mogu opet da zamolim za eventualnu privatnu ako će je biti, ako ne ja mogu dati odgovor nije problem. Ne prikrivam odgovor nego samo ne znam da li će biti odvojena sednica ili neće uopšte biti. Inače sam raspoložen da dam.

PITANjE:

            Naravno, ja bi želeo da ako možete javno dati ovo ime da ga i date.

ODGOVOR:

            Dobro, u redu neću time ugroziti mnogo ljude jer se tu i vodila zvanična istraga Zoran Mijatović, zamenik šefa državne bezbednosti Srbije, Dušan Mihailović ministar unutrašnjih poslova Srbije.

PITANjE:

            Što je Mijatović rekao o tim masovnim grobnicama.

ODGOVOR:

            Da postoji zvanična istraga MUPa koja ukazuje tačno i na izvršioce i na lokacije, ali da je ona iz nekih razloga zaustavljena, a inače sam i ja tokom mog kidnapovanja bio takođe izložen torturi vezane za masovne grobnice.

PITANjE:

            Da, na to ćemo doći za koji trenutak. No, zanima me sada nešto više o tome šta ste vi saznali o masovnim grobnicama. Znači Mijatović vam je nešto rekao o masovnim grobnicama. Da li je napravljena neka veza između tih grobnica i drugih događaja koji su se odvijali u to vreme.

ODGOVOR:

            Ne samo gospodin Mijatović nego  i gospodin Mihailović ministar unutrašnjih poslova i prosto su mi saopštili rezultate istrage kolko je do tada izmakla. A da li biste mi pojasnili ovu vezu koju treba da specificiram, da ne bi bio opširan.

PITANjE:

            Da li je pronađeno neko vozilo u Dunavu, postoji li veza između te dve stvari.

ODGOVOR:

            Da, pronađeno je vozilo u Dunavu, to je puteljak blizu Tekije, to je vozilo koje je gospodin Kertez sa carine izuzeo i dao jedinicama Javne bezbednosti da presele leševe neposredno pre NATO intervencije na Kosovu i u Jugoslaviji.

PITANjE:

            I što vam je Mijatović rekao o svemu tome, a onda ćemo govoriti o okolnostima pod kojima ste vi napustili Jugoslaviju. Šta vam je dakle Mijatović rekao o tome.

ODGOVOR:

            Prosto da postoje, nije mi on rekao ništa svoje mišljenje nego rezultate istrage da prosto postoje jasna veza između gospodina Miloševića i naređenja o prikrivanju leševa, da su ti leševi u svakom slučaju bili dopremljeni pre NATO intervencije, i da poreklo tih leševa nažalost, znaju u jedinicama Sretena Lukića, a ne državne bezbednosti Srbije i da se zbog toga sada prikriva od strane MUP-a cela istina o masovnim grobnicama i ako je ona poznata. Poznata našim zvaničnim organima.

PITANjE:

            Jesu li to bile jedine masovne grobnice za koje ste saznali ili je bilo i drugih.

ODGOVOR:

            Ne ja sam diskutovao samo o jednoj, za druge više nisam imao psihičke snage.

PITANjE:

            Sreten Lukić je tada bio na čelu MUP-a na Kosovu.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            A sada okolnosti pod kojima ste vi napustili Jugoslaviju. Šta vam se dogodilo?

ODGOVOR:

            Pa kraće vremena pošto sam počeo da pripremam knjigu i nakon što sam  počeo da istražujem dokumentacioni materijal vezan za Kosovo i zločine oko Kosova i nakon što  se prisluškivanjem mog stana  saznalo da spremam knjigu koju bi obrazložio navode slične koje danas spominjem, prosto sam bio kidnapovan na ulici a dva sata nakon toga i moja žena, početkom oktobra 1999. godine.

PITANjE.

            Koliko dugo su vas držali.

ODGOVOR:

            Pa oboje smo bili kidnapovani, drogirani i odvedeni u dva različita privatna zatvora u kome smo proveli po dva dana i moja supruga i ja.

PITANjE:

            Šta vam se dogodilo u zatvoru.

ODGOVOR:

            Ne bi želeo da vas nepotrebno uzbuđujem, ne moramo ulaziti u detalje, nećemo i zbog uštede vremena, mučenje, tortura latino-američkog tipa, od davanja inekcija i gušenja do premlaćivanja sa ciljem da ja tu knjigu i materijal i opšte stavove veoma slične ovim koje danas izlažem na sudu ne iznesem i sa pokušajem da se pokaže neka vrsta nepostojeće zavere britanske obaveštajne službe protiv gospodina Slobodana Miloševića.

PITANjE.

            Jesu vas ispitivali?

ODGOVOR:

            Ako se to može nazvati ispitivanjem, premlaćivanje sa vrećom preko glave i drogiran, onda da, onda sam ispitivan. Tako sam ispitivan.

 

PITANjE:

            I što je bila tema pitanja, kamo je to smeralo to je na 18 strani sažetka.

ODGOVOR:

            Pa smeralo je uglavnom na to zbog čega ja te stvari istražujem, šta me interesuju masovne grobnice srpske, ili albanske, zbog čega sam sa SB u kontaktu, da li zbilja hoću da pišem tu knjigu i tako dalje i to je oko privatnih tih. Druga tema istrage, odnosno mučenja bila je da priznam tobožnju zaveru britanske obaveštajne službe protiv života i sigurnosti Slobodana Miloševića, to je zloupotrebljeno ono što sam ranije rekao da sam ja imao određene kontakte vezane za obaveštajnu dimenziju legitimnih političkih pitanja. Sada su  mučili moju ženu da priznamo da je to bila špijunaža, e kada to nije uspelo mi smo nekako uspeli da preživimo to mučenje. Naravno ja sam bio i drogiran, moja žena nije bila drogirana, samo je bila batinana. Onda je sledeća faza istrage bila nešto drugačija, u sledećoj fazi dotična lica su rekla da su ona eto kao ta koja žele da sruše Miloševića, pa da je u stvari sve što sam ja prošao bio neki test. Da se vidi koliko sam izdržljiv i da u stvari oni žele da ih ja povežem sa ljudima britanske obaveštajne službe da bi zajedno sarađivali na rušenju gospodina Miloševića.

PITANjE:

            Oslobodili su vas, koliko ste još dugo nakon puštanja ostali u Beograd.

ODGOVOR:

            Oslobodili su me 2 sata nakon neuspelog atentata na Vuka Draškovića na Ibarskoj magistrali. A inače sam posle toga osto još oko mesec dana u Beogradu.

PITANjE:

            I na kraju ste uspeli napustiti zemlju.

ODGOVOR:

            Da, da, pošto sam video da se ponovo sprema ovaj put ubistvo.

PITANjE:

            Časni sude mislim da se ovde možemo zaustaviti. Da li bismo možda sad mogli preći na zatvorenu sednicu da se pozabavimo onom drugom temom. Zato jer ćemo možda morati spomenuti neka imena kad budemo iznosili argumenta o prihvatljivosti.

MEJ:

            Mislim da ako je to moguće izvesti na javnoj sednici. Radi se o pitanju principa, i da se pritom ne spominju nikakva imena, ako možda želite govoriti o izjavi možete koristiti i izjavu.

NAJS:

            Moje beleške sugeriraju da je to pitanje relevantno za sledeće stvari. Strana 2 paragraf 3 u stvari zato nisam siguran imam tu neku belešku paragrafa 3 koja se možda odnosi na tu vrstu materijala. Ostatak materijala za dana sza koje sam napravio beleške počinje na strani 17 paragraf 56 pa zatim 97, 98. Zatim na strani 20 paragraf 108,

KVON:

            A paragraf 87 strana 15 u to vreme nisam zabeležio ništa sa ovim paragrafom.

MEJ:

            Pa proverite onda to kasnije.

NAJS:

            Svakako. Meni se čini da na strani 20 da se tu postavlja pitanje na sličan način u vezi sa paragrafom 113 ali na malo različiti način u vezi sa paragrafom 108 upravo sam dobio belešku. Da vi ste bili u pravu u vezi sa stranom 15 i paragrafom 87. Paragraf 113 je uobičajeni problem, a paragraf 108 je jedan malo drugačiji problem. Zato jer se paragraf 108 ne tiče zabrinutosti za dobrobit drugih. Možda bi svedok dati dalje razloge dalje obrazloženje, zašto ne želi taj deo iskaza dati javno. Možda bi ga mogao ponovo zapitati o tome kako da i mi i on shvatimo razliku između ove dve kategorije.

            Gospodine Taniću, kao što vidite veće će sada razmatrati onaj deo vašeg iskaza koji sastoji ono što su vam rekli neki drugi ljudi. Vi ste želeli zaštiti njihova imena, kako bi ih zaštitili od rizika. Pre nego što Veće bude o tom saslušalo argumente i donosilo odluke moramo se pozabaviti jednim drugim delom vašeg iskaza koji se tiče jednog vašeg susreta sa optuženim u aprilu 1999. Recite, koji su vaši razlozi da želite taj deo iskaza reći na privatnoj sednici imajući u vidu da ste sve drugo što ste imali za reći optuženom, rekli javno, i imajući u vidu da ste u ovom postupku vi zaštićeni iskrivljen vam je lik, tako da se na pravilan način može zaštititi vaša sigurnost u budućnosti.

            Dakle, objasnite nam koja je vaša bojazan u vezi sa tim incidentom iz aprila 1999.

ODGOVOR:

            Reč je o mom ukupnom odnosu prema sudu gde želim da pokažem maksimalno poštovanje. Gospodin Milošević odbacuje sve što ja kažem počev od mog postojanja, u ovim poslovima pa nadalje i s toga sam spreman da dam sudu samo one iskaze koje mogu da potvrdim iz najmanje dva ili tri nezavisna izvora od mene. Tako da bude potpuno jasno.

MEJ:

            Gospodine Taniću, moram vas zaustaviti. Ovaj sud će odlučivati o dovoljnom broju svedoka, o pravnim pitanjima i tako dalje. Dakle, pitanje je vrlo jednostavno ukoliko ne želite taj deo spomenuti, vi to ne morate reći, recite da to ne želite reći i mi idemo dalje.

            Recite da li ste spremni dati taj deo iskaza?

ODGOVOR:

            Ne zato što postoji zvanična komunikacija s Miloševićem u to doba, ona je dovoljna za javni iskaz. Ne menja se ništa u stvari on je zvaničnoj komunkaciji uradio isto što u toj zatvorenoj  ne mogu dokazati. Prema tome, to je isto to. Tako da sudu nisam uskratio informaciju.

NAJS:

            Dobro, dakle na sudu je da to odluči, ali recite nam da li ste nam spremni reći što je izgovor na tom sastanku u aprilu 99 godine. Molim vas.

ODGOVOR:

            Ja sam spreman da kažem ono što je izrečeno u vazničnoj komunikaciji sa Miloševićem a to je isto što je i bio bi smisao ove druge informacije, znači.

MEJ:

            Gospodine Najs mislim da ovo nema smisla. Mislim da Nema smisla da tako parirate. Idemo dalje.

NAJS:

            U redu onda je to, to. Paragraf 113 spada u istu kategoriju zatim 131, i mislim da je to sve. Sud je znači u položaju da omogući zatvorenu  sednicu po pravilu 75, a imajući u vidu i pravilo 79. Pravilo 79 je relativno malo, govori se o sigurnosti žrtava i svedoka o kojoj su spomenuta u pravilu 75 i o zaštiti interesa pravde. To je jedan od opšti koncept možda bi ovom prilikom veće trebalo imati na umu zaštitu interesa pravde. Ako se vratimo na pravilo 75 samo da proverim da ono nije dopunjeno, ili izmenjeno, još uvek nemamo ažuriranu verziju Pravilnika. Nepretresno veće može održati sednicu kako bi utvrdilo da li će naložiti prvo mere kojima se sprečava da se javnosti ili medijima otkrije identitet ili mesto boravka žrtve, ili svedoka ili osobe koje su u rodbinskoj ili drugoj vezi sa žrtvom ili svedokom, i to na sledeći način. Tu se navode kriteriji koje ja sada neću reći spominje se i zatvorena sednica u skladu sa pravilom 79 i pod alinejom 3 odgovarajuće mere kojima se omogućuje svedočenja  i svedoka poput jednosmerne internet televizije.

            Dakle ako to gledamo čisto tehničko. Pravilo 79 nije pojašnjeno kriterijumima iz pravila 75.  Ovde se samo govori znači o osoba koji....u drugoj verziji sa žrtvom ili svedokom. To možda ne pokriva i ovu konkretnu okolnost. No, ukoliko to bude prikladno, a mi smatramo da to jeste prikladno, onda bi se ovakvo  moglo primeniti i na zatvorene sednice i u svakom slučaju bilo bi to u interesu pravde. A interes pravde opisuje se zaštita interesa pravde, dozvoljava ono što ovaj svedok traži. On traži da deo svog iskaza u vezi nekih konkretnih detalja da na način da to ne dođe pred javnost to će obuhvatati i nema ljudi od kojih je dobio informacije čija imena znate. Optuženi sme ta imena saopštiti ljudima koji pomažu u odbrani kao i amikusima i pod takvim okolnostima ne dolazi do narušavanja prava optuženog, ta su prava u potpunosti sačuvana on može unakrsno ispitivati i ukoliko bude potrebno on može takođe unakrsno ispititvati i na privatnoj ili zatvorenoj sednici i na tim konkretnim temama, međutim on će biti u stanju pozabaviti se tim delom svedočenja i njemu neće biti nanešena nikakva šteta.

            Izjave ovog svedoka naravno, odražavaju činjenicu da ima ljudi kojih se u nekim stvarima ne slažu sa njim, koji bi možda želeli protivzakonitim sredstvima da iskoriste ovo suđenje i koji bi mogli postati velika opasnost za njegove izvore informacija. Vi znate kakve mi zabrinutosti imamo u vezi sa ovim informacijama, do sada ništa novo nismo identificirali i pomoćnici optuženog nisu takođe pravilima ovog suda. Prema tome, sada situacija nije više tako kritična i da informacija verovatno neće procuriti jer  je već jedanput ranije rekao da je njegova reč ovde dovoljna i da on ne mora biti vezan vašim pravilnikom. Prema tome, svedok je identificirao ono što se može dati javno i ono što se može dati samo privatnoj sednici jer on smatra da postoji rizik za te osobe. Prema mom svatanju ranije su već davani iskazi u zatvorenoj sednici.

MEJ:

            To nije poteškoća. Mi možemo sigurno naložiti da se deo iskaza .... zatvorenih vrata.

NAJS:

            Ne, ne radi se o tome, radi se o tome da u predmetu Tanić to napravljeno zbog interesa ljudi koji nisu u rodbinskoj vezi sa svedokom.

            Kad je reč o ovakvom pitanju iako mi činimo sve što možemo da se celi ili najveći deo postupka odvija pred očima javnosti. Ovakva vrsta iskaza koja bi potencijalno mogla biti od velike vrednosti za ovaj sud ipak izalže neke pojedince riziku. Naravno, postoji razlika koje sam optuženi artikulirao između iznošenja imena ljudi koji bi mogli biti ili jednostavno ljudi tesno povezani sa vladom u to vreme, on je te ljude imenovao. Sasvim jasno. I postoji dakle, razlika između tih ljudi i zvaničnika koji ne spadaju u tu kategoriju i koji možda sami nisu bili povazani sa bilo kakvim proto zakonitim radnjama ili krivičnim delima za koja se tereti u ovom postupku. I ukoliko bi se javnosti otkrilo to da su ti ljudi ovom svedoku otkrili neke informacije to bi njima moglo naneti veliku štetu. Zato mi ovde tvrdimo da je sasvim prikladno u ovom relativno ograničenom broju tema dozvoliti iznošenje svedočenje a u privatnoj sednici i da glavno ispitivanje i za unakrsno ispitivanje a veće će naravno kad za to dođe vreme odlučiti koju će težinu pridodati tom svedočenju. Ukoliko odluči da tom svedočenju treba smanjiti vrednost zbog toga što je izneseno na zatvorenoj  sednici.

 

ROBINSON:

            Gospodine Najs, zar vi mislite da je pravilnik bio smišljen da štiti žrtve i svedoke? I da kada je reč o zaštiti drugih osoba, da bi tu trebalo primeniti viši prag da se stekne pravo na takvu zaštitu.

NAJS:

            Nisam siguran da se slažem sa vašom drugom tezom. Prva teza je naravno sasvim ispravna jer pravilnik kada je bio zamišljen na početku imao je u vidu svedoke. Međutim, sa dužnim poštovanjem ja bih doveo u sumnju tvrdnju da bi sud ovde trebao primeniti veći prag opasnosti ili sigurnosti kako da se izrazim. Ukoliko zna da bi neki iskaz mogao nekoga izložiti stvarnom riziku.

ROBINSON:

            Jedan od razloga za viši prag mogao bi biti i to da veće na raspolaganju može dobiti pouzdane iskaze. Naravno takav bi iskaz lakše bilo dobiti u vezi sa svedokom ili žrtvom nego sa drugim osobama. Tu se dakle radi o pitanju, na koji će se način veće uveriti da zaista postoji potreba da se zaštiti osoba koja nije ni svedok ni žrtva. Znači, ovde se radi o tome da vi nama morate izneti dokaze na ...kojih se mi možemo uveriti da je tako nešto potrebno. I meni se čini da je lakše takve dokaze nama dati u vezi sa žrtvama i svedocima.

NAJS:

            Da, to je različit predlog. Slažem se da taj prag može biti različit to je u redu, međutim upravo sama priroda ovog materijala koji nam daje ovaj svedok a to vidite u sažetku ukazuje na očitu opasnost do koje bi moglo doći ukoliko se taj materijal javno obelodani. Treba imati u vidu da još uvek ima ljudi koji imaju vrlo oštre poglede u zemlji u kojoj je visoka stopa kriminaliteta a bila je dosta i ubistava u nedavno vreme povezanih sa tim događajima. Znamo da su neki ljudi ubijeni iz ovog ili onog razloga, međutim dakle, radi se o jednoj takvoj zemlji. Prema tome ako pogledamo samo jedan ili dva konkretna pasosa mislim da je strana 17 dobar primer, da ne ulazim u detalje o temama ili izvorima za te teme paragraf 96 a možda još i više 97 tu se spominju neki konkretni lokaliteti a zatim ako pogledate stranu 107 izvinjavam se paragraf 107 na strani 19 konačno strana 22 paragraf 131. I tu se lako može zamisliti kako bi ljudi koji su dali informacije o tim temama mogli biti izloženi riziku. Jer bi se u to mogli umešati drugi. I ukoliko se te informacije daju u zatvorenoj sednici to bi značilo da će optuženi biti u stanju da odgovori i imati pravično suđenje. To je sve što imam da kažem o ovoj temi, časni sude.

MEJ:

            Izvolite, gopodine Kej

KEJ:

            Da, časni sude, ovo je pitanje gde prvo treba da sagledamo pravila obraćam pažnju na to što je sudija Robinson rekao pravilu 75 a nama se čini da se tu radi o odredbi koja je direktno vezana za zaštitu svedoka i žrtava. Ako pogledamo 70pb1 tu se radi o žrtvama svedocima ili osobama koji su u rodbinskoj ili drugoj vezi sa žrtvom ili svedokom. Znači radi se više o ličnoj situaciji svedoka i situaciji koja vlada dok je on u sudnici u to vreme i zaštita ostalih koji su njemu bliski i mi smatramo da je ova odredba ustvari namenjena svedoku ko dolazi iz mesta gde je takođe prebivalište njegove porodice, njegovi saradnici tu žive ljudi koji su u srodstvu s njim i koji na neki način mogu biti pogođeni time što taj svedok svedoči. Ovde nije taj slučaj kod ovog svedoka i to ne potpada pod, on ne potpada pod pravilo 75. Mi smatramo da se ovde više radi o nečemu što bi potpadalo pod pravilo 79, gde se ustvari radi o interesima pravde i zaštiti interesa pravde. To je pitanje gde optuženi ima pravo da čuje svedočenje svedoka da to bude javno i da on odgovara za to što govori. Oslanjanje na izvore koji se javno ne identifikuju njega dovodi u nepovoljan položaj iako se imena tada mogu dati na zatvorenoj sednici i njihov identitet mogu da prouče njegovi saradnici pri pripremi njegove odbrane. Ovakva vrsta materijala može takođe da pomogne optuženom ako se vrši javno zato što drugi koji su učestvovali u tim događajima imali informacije iz tog vremena mogu da razmotre to što je rečene i mogu da se ponude optuženom kao svedoci u njegovu korist ako se ne slažu sa tim što je rečeno. Princip jednakosti strana u velikoj meri traži da odbrana što više se sprovodi javno tako da onda tu mogu da analiziraju spoljne strane da se to proučava i da se svedoci smatraju javno odgovornim za to što su rekli. Ako se to radi na zatvorenoj sednici onda je manje verovatno da će do takvog nečega doći i onda se time utiče na jednakost strana koja pokušava da se ostvari i koju sud mora da traži da bi obezbedio fer suđenje. Hvala.

MEJ:

            Samo trenutak. Da li vi nešto želite da kažete, gospodine Tanić, treba da razumete da se ovde radi o pravnom argumentu ali ako želite nešto da kažete o vašem iskazu, možete.

TANIĆ:

            Da, da o mom iskazu, ja se ne mešam u pravnu raspravu. Pa imam utisak da ovo pitanje ne potrebno otežava celo moje svedočenje shodno tome ja sam spreman javno da dam ove stvari koje sam zamolio da budu na privatnoj sednici a ne želim svojim držanjem da opterećujem posao suda, tužilaštva

MEJ:

            U redu. Hvala vam.

NAJS:

            Da to će nam mnogo pomoći da se vratimo sada na te pasuse a iz svojih razloga i da bi nešto preneo optuženom potrebno mi je oko 30 sekundi u zatvorenoj sednici i to nema veze sa sadašnjim iskazom međutim, ima veze sa svedokom. Mogu ja to sad. Govorili ste o planu "potkovica" i govorili ste o vrhovima moći to je vaš izraz, koji su bili protiv toga. Ko su bili na tim vrhovima moći koji su se suprotstavili ovom planu?

TANIĆ:

            Uopšte u upotrebi vojske i policije na takav način suprotstavljala su se sledeća lica. Jovica Stanišić u kapacitetu načelnika resora državne bezbednosti Srbije. Zoran Mijatović u kapacitetu njegovog zamenika, šefa Centra službe državne bezbednosti Beograda, to je praktički 80% službe državne bezbednosti Srbije. General Momčilo Perišić u kapacitetu načelnika Generalštaba. General Aleksandar Dimitrijević u kapacitetu načelnika vojne urpave bezbednosti, popularnije poznato kao kontraobaveštajna služba vojne bezbednosti.

NAJS:

            Hvala.

TANIĆ:

            Zatim, ima još lica koje su suprostavljale.

NAJS:

            U redu, nastavite.

TANIĆ:

            Zatim, vodeći kadar koji je išao uz operativu SDB-a i vojne bezbednosti, zatim moram da dozovem na sabran način svoje sećanje, zatim, političari iz takozvane reformske grupe unutar Vlade Srbije, unutar srpske političke scene, jugoslovenske gospodin Zoran Lilić, gospodin Dušan Mihajlović, gospodin Nebojša Čović, popularnije poznati kao reformisti. To bi bila jedna grupa ljudi ako sam nekoga zaboravio, grupa je mnogo šira ali zaista ne želim da opterećujem. Suprostavljanje njihovo je bilo sistematsko i uvek argumentovano.

NAJS:

            Hvala vam.

ROBINSON:

            Gospodine Najs, želeo bih da saznam da li svedok može da nam kaže zašto su oni bili protiv tog plana Potkovica. Ukratko.

            I isto tako da kažem koliko se ja sećam vi tvrdite da je suština plana da ako dođe do napada agresora na jednoj određenoj tačci, a ako stanovništvo kosovskih albanaca podrži agresora onda bi se preduzele određene akcije, tako da se plan ustvari zasnivao na jednoj hipotezi. A u kontestu te hipoteze možete li da mi kažete zašto, od čega se sastojalo to protivljenje tom planu.

TANIĆ:

            Odgovoriću rado, ali uz jednu naznaku. Nije postojao plan Potkovica kao zvanični naziv, ja sam to veoma precizno rekao. Znači postajala je zloupotreba ovog starog vojnog vežbovnog plana. Nije sastavljen novi plan pod imenom potkovica.

ROBINSON:

            Da.

TANIĆ:

            A sada ću vam odgovoriti na vaše pitanje. Smisao njihovog protivljenja bio je prvo u tome što nije bilo spoljne agresije. A samim tim nije bilo ni albanskog stanovništa koje se stavilo na stranu spoljnog agresora. A samim tim je otpadala potreba da se upotrebi vojska u takvom masovnom obimu i specijalne jedinice policije dovesti razlog za njihovo protivljenje bio je taj što se problem Kosova mogao rešiti političkim sredstvima i selektivnom silom i to se znalo dve tri godine unazad. Uključujem i mene koji sam to znao i uključujem i mene koji sam pripadao toj grupi koja se protivila ali na jednom nižem nivou nego pomenuti ljudi koje sam naveo.

ROBINSON:

            U redu, hvala.  Nastavite gospodine Najs.

NAJS:

            Hvala vam. Strana 17 pasus 97.

            Počeli ste da nam pričate o pojedinostima koje se odnose na snage OVK. Koliko je bilo priznato koliko su oni jaki i ko je sa vama o tome razgovarao u Beogradu 1998.godine.

TANIĆ:

            Najveći deo moga znanja kada govorimo o vrhu službe Državne bezbednosti potiče od radnih razgovora, znači ne nikakvih privatnih i kafanskih razgovora, nego radne razmene mišljenja sa gospodinom Zoranom Mijatovićem, načelnikom državne bezbednosti Beograda, zamenika gospodina Jovice Stanišića. Kao i sa ostalim njegovim saradnicima. Mislim da identifikovanje ovog jednog imena ipak dovoljno i ....kasnije poznato postalo u javnosti. Govorilo se da prema procenama MUP-a Srbije i službe državne bezbednosti terorista ima negde oko 2000 u to doba, ustvari, oprostite, gospodine Najs, o kom vremenu tačno govorimo? 1998 ili pre toga.

NAJS:

            Kad ste otišli na sastanak u Beograd 1998.godine, da li ste sa nekim razgovarali o jačini OVK naročito u Đakovici?

TANIĆ:

            Oprostite, 1998.god. ja moram sebe da korigujem, OVK je bio jači od .2 000 a mislio sam na period 1997, 96-e. Izvinjavam se, nehotice je. Intervencija 1998. o tome sam razgovarao sa oficirima, odnosno službenicima SDB-a pomenuo sam jedno ime, a i sa čovekom koji je vodio operacije SDB-a dole u regionu Đakovica.

 

NAJS:

            Njegovo ime je?

TANIĆ:

            Njegovo ime je Bogdan Tomaš.

NAJS:

            Šta vam je on rekao o jačini OVK, o stepenu u kome su snage SDB-a znali gde oni stanuju itd.

TANIĆ:

            Moram da insistiram da pitanje bude malo preciznije. Postoji velika razlika u nivou OVK 1997. i nivou OVK 1998.godine, pomenuta lica vršila su svoje funkcije. Voleo bi da se precizira pitanje da optuženi gospodin Milošević ne bi posle zloupotrebio moju omašku. Kao što sam rekao 98.g. već je ojačala OVK ali tada je već i gospodin Milošević....

NAJS:

            Gospodine Taniću, želimo da znamo šta vam je gospodin Tomaš rekao o tome što zna u odnosu na Đakovicu.

TANIĆ:

            Pre svega smo razgovarali o primeru Dečana koje je centar Dečana sravljen sa zemljom delovanjem tenkovske jedinice Vojske Jugoslavije oko Uskrsa 1998.godine sa izgovorom da se žele uništiti teroristička snajperska jezgra. Jedinicama, ljudima iz RDB-a Srbije, specijalnim jedinicama policije bila su poznata ta snajperska jezgra, oni su ih mogli uništiti bez ikakvog delovanja vojske umesto toga došla je vojska i neselektivno je porušila stari deo, jedan deo Dečana gde su živeli Albanci kosovski, time je podignuta etnička tenzija a teroristička snajperska mesta nisu uništena. Na profesionalnu žalbu službe državne bezbednosti u vezi neaktivnosti te akcije odgovoreno je da je ona naređena sa vrha i da tako ima da bude. Dva, tri dana je vršeno granatiranje Dečana. Nije mi poznato koji vojni oficir je rukovodio tome. Tom operacijom. A podatak...

NAJS:

            U redu. 

MEJ:

            Gospodine Najs, prošlo je već naše uobičajeno vreme za početak pauze da li vam treba još mnogo vremena, koliko vam treba.

NAJS:

            Mislim da mi treba još pet ili 10 minuta ali ne više od toga.

MEJ:

            U redu, možemo da nastavimo.

PITANjE:

            Znači, nijedan snajperista nije ubijen ali uopšteno šta vam je gospodin Tomaš rekao  ako vam je bilo šta rekao o tome koliko zna prilike u Đakovici?

TANIĆ:

            Možda je neki snajperista ubijen, međutim, pre svega od gospodina Zorana Mijatovića kao rukovodioca sam saznao da gospodin Milošević ne dozvoljava hapšenja  odnosno delovanje službe bezbednosti protiv stvarih vođa OVK koji su bili u inostranstvu da ne dozvoljava elektronsko obezbeđivanje granice, da ometa mere na zaustavljanju albanskog terorizma, trgovine drogom i ostalog, da je odbrojao čak i opremu koja je maltene bila nuđena na kredit za elektronsko praćenje granice, da jednom rečju ukratko ništa ne čini protiv terorizma a u praksi ometa profesionalne akcije usmerene na borbu protiv terorizma, teroristi nisu seljaci nego njihove vođe.

 

NAJS:

            U redu, da pređemo sada na sledeću temu, vratićemo se na ovu stranu ali molim da se sada, da pređemo na pasus 107 i to se uklapa u ovo što ste vi rekli. Da li ste saznali išta o onome što se desilo u Likošanu i Prekazu.

TANIĆ:

            Da. U selu Likošanu je poginula jedna patrola policije koja je bila....

MEJ:

            Samo trenutak, samo trenutak. Saznali ste za to a od koga?

TANIĆ:

            Mijatović, Tomaš Bogdan. Ubuduće kada upotrebljavam izraz služba to uglavnom mislim na...

MEJ:

            U redu, i šta su vam oni rekli o tome šta se desilo u Likošanu i Prekazu?

TANIĆ:

            Rezultati interne istrage nisu pokazali sumnjivo ništa odnosno bila je upućena u selo Likošane u terorističko jezgro za koje se znalo da postoji, bez adekvatne opreme, bez adektvatnog vozila, bez adekvatne obaveštajne logistike i praktično su ti ljudi , kao da su žrtvovani nakon toga naša policija je, tragajući za ubicama, teroristima kosovskim Albancima, ubila jedan određeni broj ljudi. Braća Jašari su se zabarikadirala u svojoj kući u Donjem Prekazu. tamo su bili sa svojim porodicama. Nama je poznata, našoj policiji, stara slika kosovskih Albanaca i uopšte muslimana da u bilo kojim terorističkim aktivnostima uzimaju neku vrstu živog štita, sa svojim porodicama i prijateljima itd. to je veoma ružno i to ne znači da se oni mogu ubijati. Naša policija je intervenisala masovnom silom i uz Jašarije, poginuo je veliki broj žena, dece, civila, potpuno bez ikakve potrebe. To je izazvalo veliku zabrinutost u profesionalnim krugovima, policije, vojske i službe bezbednosti jer se znalo da će to navesti gnev Albanaca.

NAJS:

            Hvala vam. Da se sada vratimo na pasus 98.

MEJ:

            Kada to završite onda ćemo napraviti pauzu.

NAJS:

            Da li je identifikovan jedan albanac po imenu Agim Čeku.

TANIĆ:

            Identifikovani su Albanci i više njih, čak i ja kad sam o njima hteo saznati podatke tako da sam sprečen od strane ljudi koji su bili lojalni Miloševiću. Mislim na Šaharadinaja, Hašima Tačija

NAJS:

            Odgovorite sa da ili ne. Da li ste saznali kakav je bio stav optuženog prema gonjenju tih osoba da bi ih predali ovoj instituciji, međunarodnom krivičnom sudu da li ste saznali o njegovom stavu. Da ili ne?

 TANIĆ:

            Da saznao sam na vrlo jasan način.

NAJS:

            U redu, hvala vam. Od koga?

TANIĆ:

            Od rukovodioca službe državne bezbednosti. Otprilike sam dva sata tučen samo na tu temu.

NAJS:

            Ja ću imati još pitanja a mislim da mi ne treba mnogo vremena.

MEJ:

            U redu, sada pravimo pauzu od 20 minuta. Molim ustanite.

 

Pauza

 

NAJS:

            Jeste li iz bilo kog izvora saznali vi samo odgovorite sa da ili ne, ko je naredio operaciju u Račku? Da li ste to saznali?

TANIĆ:

            Da, da.

NAJS:

            Ko vam je o tome nešto rekao, ko vas je informisao o tome?

TANIĆ:

            Strani izvor.

NAJS:

            Možete li imenovati taj izvor?

TANIĆ:

            Ne mogu. Mogu imenovati javne izvore.

NAJS:

            Ko je bio javni izvor?

TANIĆ:

            Pisanje štampe. Samo jednog lista.

MEJ:

            To ne može biti prihvatljivo.

NAJS:

            U redu, nećemo se na tome više zadržavati. Time smo onda čini mi se, završili sve paragrafe i još nekoliko završnih pitanja. Kad govorimo o mogućem sporazumu koji ste vi spomenuli da li je Jugoslavija sudjelovala ranije u mirovnim operacijama i mirovnim snagama Ujedinjenih nacija.

TANIĆ:

            Da u mirovnim trupama za odžanje mira.

OPTUŽBA:

            Da li vi imate neke poglede o kosovskim Albancima ili Albancima ili o njihovoj kulturi. Kakav je vaš stav o njima?

TANIĆ:

            Moj lični ili politički?

NAJS:

            Lični, lični.

TANIĆ:

            Vrlo negativan.

NAJS:

            A zašto?

TANIĆ:

            Pa zato što predstavljaju ipak određeni problem za državno nacionalne interese Srbije, naravno ne u meri u kojoj se to prikazuje ali predstavljaju problem. Pogotovo sada.

NAJS:

            U redu. To je sve. A sada samo da završimo dokazni predmet iz novina koji smo juče počeli davati.

 

MEJ:

            Jel to bilo od zadnjeg svedoka?

NAJS:

            Da. Prisetićete se da je problem bio u tome što su novinski izveštaji bili redigirani da na taj način da se činilo da je iz njih uklonjeno ime svedoka. Pa smo mi nažalost redigirali originale i redigirali kopije. Ja ne želim opterećivati prevodilačku službu da time da ponovo prevode ono što je već prevođeno tako da sam se odlučio da ja dam jučerašnji dokazni predmet u kojem je podcrtano ono što je bilo redigirano to je znači dokazni predmet 147 a mislim da čak i oni koji ne poznaju ćirilicu da će lako zapaziti da je ime svedoka bilo redigirano. Prema tome mislim da će to imati smisla ukoliko je potrebno da se to poveže sa engleskim prevodom. Dakle na nekoliko mesta ime Radomir Tanić, podcrtano. Mislim da mu je funkcija na jednom mestu bila redigirana i to je to. Zatim, imamo još druga dva slična novinska članka i ja sam ih ovde dakle, stavio u jedan fascikl, povezao zajedno, prvo engleski prevod, zatim originalni novinski članak i redigirani pasosi su podcrtani. Isto vredi i za ove druge. Prema tome mislim da bi možda to sve moglo .........brojstva 47 nema potrebe da to bude drugačiji broj jer bi time dobili time još dva dela za predmet 147. I uz dopuštenje veća mislim da ne moramo ponovo prevoditi one članke u kojima su samo imena bila redigirana time bi smo uštedeli i vreme i novac.

MEJ:

            Bilo bi pomoći da to označinom sa 147 jedan, dva i tri kako ne bi došlo do zabune.

KVON:

            Gospodine Najs, recite nam da li je gospodin Tanić govorio i o paragrafu 108 nakon što je odlučio da javno da svoj iskaz.

NAJS:

            Da pitaću ga.

SEKRETAR:

            Članak od 18.septembra 1996.g. nosiće broj 147.2 a članak od 30.jula 1997. g. nosiće 147.3.

NAJS:

            Gospodine Taniću, moje zadnje pitanje za vas je sledeće. Buduće da ste se odlučili javno svedočiti, da li nam želite sada reći šta se dogodilo na sastanku sa optuženim u aprilu 1999.g. Samo da ili ne. Ne morate objašnjavati.

TANIĆ:

            Da, uz korekciju opisa. Jer opis ne odgovara sasvim. Verovatno je moja krivica kod opisa. Prihvatam na sebe.

NAJS:

            Recite nam. Kad se to dogodilo i šta se dogodilo?

TANIĆ:

            Tokom aprila i maja održan je, odžano je četiri ili pet sastanaka ja ću morati biti opširniji ali ću se truditi da budem što je moguće koncizniji. Tokom aprila i maja pet ili šest sastanaka je održano u Beogradu u prostorijama u poslovnom klubu Nove demokratije u ulici Majke Jevrosime između italijanskog ambasadora ime je Rikardo Sesa, između Vuka Draškovića potpredsednika jugoslovenske vlade, predsednika moje stranke Dušana Mihajlovića i mene.

NAJS:

            Gospodine Taniću, možda će ovaj kontest biti od pomoći. Međutim ono što nas u ovom trenutku sada zanima šta je vama optuženi rekao kada ste s njime sastavili lice u lice. Dakle, bilo bi dobro da brzo pređemo na to i da onda idemo na druge stvari.

TANIĆ:

            Pa upravo je o tome reč pošto se nismo sastali lice u lice, nego je bila telefonska konferencija i to došlo je do, ja ću prihvatiti na sebe odgovornost u spisu ali jednostavno ja nisam mislio to da razmatram nego da razmatram neke druge stvari i zato možda nisam poklonio pažnje tome. Bila je telefonska lična komunikacija ali ne lice u lice.

NAJS:

            I šta je rečeno?

TANIĆ:

            Rečeno je da jednostavno nema obustave sukoba još neko vreme, da Srbiji i Jugoslaviji trebaju nove žrtve kako bi se pokazalo da je NATO pakt zločinačka organizacija, nove civilne žrtve. To je rečeno na insistiranje vezano za što hitnije okončanje ratnog sukoba. Dalje o tome više ništa ne želim da kažemo jer postoje drugi tragovi koji ukazuju na tu taktiku optuženog gospodina Miloševića.

NAJS:

            Ko je govorio, ko je to rekao? A ko se nalazio na drugoj strani žice?

TANIĆ:

            Komunikacija između gospodina Miloševića i Vuka Draškovića. Ja sam bio u prilici da je čujem na spikerfonu. To jeste bio neki prijem ali naš prijem je bio. E sada bi želeo da objasnim i kontekst toga ako želi sud, pošto je kontekst toga veoma važan.

MEJ:

            Ne, ne. Gospodine Taniću, mi moramo tačno znati šta je rečeno. Važan deo ove priče je sam razgovor. dakle, da li sam vas dobro shvatio. Došlo je do telefonskog razgovora između gospodina Draškovića i gospodina Miloševića, da li je to tačno.

TANIĆ:

            Da, sa otvorenim spikerfonom.

MEJ:

            I vi ste to slušali na spikerfonu i čuli ono što ste malo pre spomenuli.

TANIĆ:

            Da jer je obavljen u prostorijama naše stranke.

MEJ:

            Dobro. Spomenuli ste nekakav prijem ili je to možda krivo prevedeno. Ima li to neke važnosti prijem.

TANIĆ:

            To je bio naš mali prijem na kom je bio prisutan italijanski ambasador, iskorišćena je prilika posle sastanka da se nešto jednostavno bio mali prijem, i ja sam vrlo površno o tome pričao ranije i prihvatam grešku na moj teret zato što jednostavno nisam mislio o tome da pričam na ovaj način nego na drugi. Ali evo sad je to rasčišćeno jer je suština ista.

MEJ:

            U redu.

NAJS:

            To je bilo sve što sam želeo pitati ovog svedoka u ovoj fazi postupka. Bio bih zahvalan ukoliko bi pre završetka današnje sednice dobili neku ideju o tome koliko vremena optuženi želi za ovog svedoka. Zato ćemo možda trebati promeniti nešto u redosledu svedoka za sledeći deo na ispitivanju ovog svedoka. O tome ću vas moći obavestiti sutra.

 

 

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, šta mislite koliko dugo će vam trebati za ovog svedoka?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U svakom slučaju prilično duže nego gospodinu Najsu s obzirom na to da je svedok dao jedan veliki svežanj papira u vidu..

MEJ:

            Da, da, dobro. Nema potrebe da sada ulazite u detalje o tome u ovom trenutku. samo nas zanima vreme.

NAJS:

            To je verovatno dovoljno za mene.

MEJ:

            Verovatno sutra ceo dan.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Sutra celi dan bi čak bilo manje nego što je imao gospodin Najs.

ROBINSON:

            Gospodine Miloševiću, vi ćete započeti unakrsno ispitivanje ovog svedoka. On je mnogo toga rekao u svom iskazu i taj se iskaz  odnosi  na vas. To bi se svedočenje obično moglo smatrati važnim svedočenjem. Da bi ste na najbolji način iskoristili vašu priliku da unakrsno ispitate ovog svedoka ja apelujem na vas da vaše unakrsno ispitivanje bude što je moguće više fokusirano. Da se usredite na relevantna pitanja i da se oduprete iskušenju da se svađate sa svedokom ili nadmudrujete sa njime. Unakrsno ispitivanje nije tu da zabeležite neke bodove za sebe, mislim da sam to morao reći na početku unakrsnog ispitivanja ovog svedoka čije je iskaz veoma važan za vas i za ovo veće.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja imam u vidu, što se vremena tiče, da mi danas ostaje manje od 40 minuta a to znači sutra i u ponedeljak ceo dan bi bilo neophodno da mi stavite na raspolaganje za unakrsno ispitivanje.

MEJ:

            To niukom slučaju nije sigurno. Sigurno je to da ćete imati sutra ceo dan.

            Ja sam upravo izračunao da je optužba potrošila četri i po sata a ako budete iskoristili sutra celi dan, dobićete otprilike isto vreme. U svakom slučaju razmotrićemo kako napredujete. Razmotrićemo prirodu vašeg unakrsnog ispitivanja da odlučimo o tome da li će unakrsno ispitivanje trajati i duže od sutrašnjeg dana. I jedna tehnička stvar. Može li svedok ovde biti i sledeće sedmice?

NAJS:

            Ne, nema nikakvih problema. Ja ću možda morati zameniti neke druge svedoke sledeće nedelje.

MEJ:

            U redu, izvolite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Inače imam na raspolaganju i prvi dan iduće nedelje, da li se razumemo?

MEJ:

            Ne, to je upravo ono što ja nisam rekao. Rekao sam da imate na raspolaganju sutra pa da ćemo onda razmotriti da li možete dobiti još neko vreme sledeći tjedan u utorak.

To zavisi od toga kako budete napredovali.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi imate u vidu da je gospodin Najs juče počeo svoje glavno ispitivanje u 20 minuta pre 12 i da je imao puna dva sata juče.

MEJ:

            Da. Da to imam u vidu. On je juče iskoristio sat ipo. Međutim, idemo sada sa ispitivanjem a ne da se svađamo o vremenu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, onda ćemo da pređemo na ispitivanje. Hteo bih da kažem da sama činjenica da ta što je prvi Srbin koji svedoči ovde lažni svedok, potvrđujem moje tvrdnje...

MEJ:

            Ovo je komentar. Ako imate pitanja postavite ih. Ovako samo gubite vreme.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi tvrdite, da ste bili moj saradnik?

TANIĆ:

            Oprostite ja nikada nisam tvrdio da sam bio vaš prijatelj i saradnik. Međutim, sticajem okolnosti pošto smo bili, to bi bila lažna tvrdnja kad bi tvrdio da sam vaš prijatelj ili saradnik ali činjenica da sam bio savetnik predsednika jedne od tri vladajuće koalicije u periodu od tri godine ili četiri dovodila me je u stalni radni kontakt sa vašom politikom. A povremeno i sa vama, vi ste videli da sam ja dao veoma ograničeni broj okolnosti u kojima smo se videli i veoma skromno to predstavio.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Saradnik u tom smislu što ste tvrdili kako ste od mene dobijali neke smernice za rad, ili ja pratio nekakav vaš rad. To ste tvrdili jel tako?

TANIĆ:

            Da sačekam prevod. Ja sam rekao da je u nekoliko navrata za ono što sam ja radio pre svega u ime i za račun moje stranke kao članice vladajuće koalicije u nekoliko navrata bilo je potvrđeno i sa vaše strane bilo direktno a mnogo češće i indirektno. Dakle nikada nisam tvrdio da sam bio vaš stalni saradnik ili prijatelj i veoma skromno sam prikazao moj radni kontakt sa vama. Ali je činjenica da smo mi bili u vladajućoj koaliciji naše tri stranke.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne ulazim u vladajuću koaliciju, vi tvrdite dakle, da ste imali direktan kontakt sa mnom?

TANIĆ:

            Da..

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, dobro, idemo dalje.

TANIĆ:

            Da sačekam prevod, molim vas.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa srpski razumete?

TANIĆ:

            Razumem ali zbog sudskog veća i...

MEJ:

            Samo trenutak. Morate imati na umu da se sve ovo mora prevesti. Dakle, molim vas da uvek pravite pauzu između pitanja i odgovora.

TANIĆ:

            Oprostite, jedno pitanje, ja ne čujem prevod pa ne mogu da odmerim kada treba da krenem, to mi je problem veliki.

SLOVOBAN MILOŠEVIĆ:

            Tvrdite da ste bili član Nove demokratije, jel tako? Samo da ili ne.

 

TANIĆ:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ste imali neku funkciju u toj partiji? Da ili ne.

TANIĆ:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li možete da mi kažete, ali sasvim kratko, što mislite da bih ja pored 700.000           članova svoje partije Socijalističke partije i 150.000 članova levice i drugih uglednih ljudi u Srbiji baš odabrao da vama poveravam nekakve zadatke?

TANIĆ:

            Ja nisam tvrdio da ste vi meni poveravali nekakve zadatke nego sam tvrdio da ste autorizovali zadatke koje sam obavljao u skladu sa zadacima koje mi je davao predsednik moje stranke.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, vaše stranke predsednik davao zadatke. A da li ste vi lično ikad sa mnom imali sastanak?

TANIĆ:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Rekli ste juče, na pitanje gospodina Najsa, da ste sa mnom često imali sastanke. Jel tako?

TANIĆ:

            Nije tako, pošto sam tačno nabrojao koliko sam puta imao sastanke sa vama na pitanje gospodina Najsa.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ja sam to zabeležio pa zato kažem, pitao vas je da li ste imali često vi ste rekli da. A onda vas je pitao da li je to bilo više od jednom, rekli ste da, onda vas je pitao koliko, rekli ste 5-7 puta. Jel tako? Da ili ne.

TANIĆ:

            Da, to je tačno i to po mom mišljenju nije često ako gospodin Najs misli da je često ..

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, dobro. Znači rekli ste 5-7 puta.

TANIĆ:

            Da, to je tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pitao vas je gde, rekli ste 2, 3 puta na prijemu delegacija Nove demokratije, a dva tri puta na prijemima u JUL-u. Jeli tako?

TANIĆ:

            Ne. Bio sam mnogo precizniji.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Mogu da vam daju transkript da pogledate, ja sam to tako zabeležio, jer tako piše u njemu.

TANIĆ:

            Niste tačno zabeležili, ja znam šta sam rekao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, dobro.

 

 

MEJ:

            Ne beleška koju sam ja napravio je 5-7 puta. Uvek u radnoj okolini, odnosno na prijemu. Dva do tri puta na godišnjim sastancima stranaka koalicije, na prijemima JUL-a ili na prijemima za državne praznike.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, to je tih 5-7 puta. Jel tako?

TANIĆ:

            To je tačno, kako je uvaženi sudija Mej interpretirao,

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. To znači koliko ja mogu to da protumačim vi nikada sa mnom lično niste imali nikakav sastanak?

TANIĆ:

            Mislite sastanak u četiri oka? Samo vi i ja?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Bilo kakav sastanak.

TANIĆ:

            Čekam prevod. Svaki od ovih puta bio je poneki sastanak između vas i mene ali nikad u četiri oka naravno. Uvek je bila neka opšta grupna okolnost.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da li onda znate kada govorite o prijemima Nove demokratije da su takve prijeme delegacija pratili novinari, fotoreporteri, tv snimatelji?

TANIĆ:

            Gopodine Miloševiću, ja nisam pomenuo ni jedan prijem Nove demokratije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste rekli na susretima koje je Nova demokratija godišnje imala sa mnom.

TANIĆ.

            Pa gospodine Miloševiću to nisu prijemi Nove demokratije to su susreti delegacije Nove demokratije sa vama u Predsedništvu Srbije, u zgradi Predsedništva Srbije snimljeni i postoje fotografije mogu vam i sutra doneti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da da, ja kažem. Bili su, to su bile, kako bih rekao, kad dođe Nova demokratija onda je to jedna brojna delegacija, jel tako? Da ili ne?

TANIĆ:

            Čekam prevod. Nekad da, nekad ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro.

TANIĆ:

            U svakom slučaju uvek je bila delegacija, ja sam to precizno rekao, delegacija podrazumeva uvek više ljudi i tako da...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, dobro, da ne gubimo vreme na to.

TANIĆ:

            Pa već smo ga izgubili, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate da je na prijemima u JUL-u ili na državnim prijemima uvek bilo preko 1000 ljudi, diplomatski kor, predstavnici verskih zajednica, istaknuti javni radnici itd. Da li vam je to poznato?

TANIĆ:

            Naravno, kako da ne, pa bio sam.

 

PREVODILAC:

            Molite se da usporite i da pravite pauze između pitanja i odgovora i zbog prevoda i zbog transkripta. Hvala.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li se takvi prijemi na kojima prisustvuje, znači preko 1000 ljudi mogu smatrati sastancima sa mnom?

TANIĆ:

            Ja sam veoma precizno opisao okolnosti u kojima su se odigravali kratki radni susreti sa vama gospodine Miloševiću na tim prijemima. Zato što je na tim prijemima vi ste i kao i svaki državnik koristili da obavite i ponešto radnih razgovora sa pojedinim ljudima, to su bili kratki razgovorili i ja sam govorio o susretima a ne o sastancima, bio sam veoma precizan i kada sam pominjao vaše reči nikada to nisam predstavio kao sastanak na prijemu, a jesam predstavio kao susret u kome dođe do izvesne relevantne razmene mišljenja. Molim da se konsultuju beleške, da ne ispadne da predstavljam nešto što nije tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa vi predstavljate sve što nije tačno, jer ja se nisam bavio radnim sastancima na tim prijemima a sami ste rekli da su ti prijemi bili prilično retki. Dakle, nisam se bavio radnim susretima na prijemima pa nisam mogao ni sa vama da se bavim tim.

            A da li ste vi i kako uopšte dobijali pozivnice za te prijeme u okviru kvote Nove demokratije s obzirom da kažete da niste bili član rukovodstva nego savetnik predsednika?

TANIĆ:

            Oprostite, ovo je tri pitanja odjednom, ako shvatam.

MEJ:

            Samo odgovorite na poslednje pitanje, kako ste vi bili pozivani na  prijeme?

TANIĆ:

            Bio sam pozivan pismenim putem u okviru kvote Nove demokratije i nikada nisam rekao da nisam bio funkcioner Nove demokratije nego sam bio pre svega savetnik. Ali obavljao sam i druge dužnosti i dobijao sam pozivnice uredno i postoje u registru.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, jer u kvoti Nove demokratije...

TANIĆ:

            Gospodine Miloševiću ja zaista se ne bavim kvotama ovde.

MEJ:

            Ne, ne, gospodine Taniću. Možda postoji iskušenje da se prepirete sa optuženim ali molim vas da se tome odupirete. Molim vas da imate na umu da ste na sudu da odgovorate na pitanja, nemojte to da shvatate lično. A sa vaše strane gospodine Miloševiću molimo vas da usporite kada postavljate pitanja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Moje sledeće pitanje je sasvim kratko: da li ste se vi lažno predstavili ovde. Mislim na svojstvo na na ime i prezime. Svojstva koja ste imali da ili ne.

ODGOVOR:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dozvolite mi da vam pročitam da vam pročitam pa ću vam tražiti onda odgovor na pitanje, evo šta je Nova demokrtija dakle, vaša stranka izjavila juče posle vašeg svedočenja. Nova demokratija dakle izjavila, vaša stranka čiji  je kao što ste pomenuli, predsednik sadašnji ministar   unutrašnjih poslova,  dakle moj politički protivnik u svakom pogledu. Dakle, ovako piše "sadržaj svedočenja Ratomira Tanića svedoči o njegovom pokušaju da konstruiše priču u kojoj Nova demokratija nije učestvovala na način na koji je on to predstavlja, niti je on imao taj značaj koji sebi želi da prida, po najmanje je Tanić mogao biti partner Miloševića u sprovođenju nekakvog plana za vračanje autonomije Kosova".

MEJ:

            U redu, ovde ćemo da napravimo pauzu, i tako treba da završimo gospodine Miloševiću, odakle čitate.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Iz jutrašnjih novina daću vam ih.

MEJ:

            Kojih novina?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Iz jutrašnjih beogradskih novina koje sam dobio

MEJ:

            Ne, ne, ako nemate neko konkretno pitanje, ovde se radi o komentaru koji je dao neko drugi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas ovo nije komentar, ovo je zvanična izjava njegove stranke i ja želim da ga u vezi s tom zvaničnom izjavom pitam, i nastaviću da je pročitam, ona je vrlo kratka. "Mašta čini svašta, a nužda još više, pa imamo razumevanja za slučaj Tanić" saopštila je juče Nova demokratija.  Ne znamo...

MEJ:

            Ja neću to da dopustim ovde se radi o komentaru novinara ili nekoga ko izdaje tu izjavu. Da li imate pitanje, možete svedoku da postavite pitanje, umesto da mu čitate ovakve stvari iz novina.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Ja moram da mu pročitam, ovo je saopštenje njegove stranke, a ne interpretacija novinara.

MEJ:

            Samo trenutak, samo trenutak, mi ćemo se konsultovati. Gospodine Miloševiću, ko je napisao taj članak.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nije članak, nego saopštenje njegove stranke. To je njegova stranka dala saopštenje, ja ga zato i pitam.

MEJ:

            Ne, ne to nema veze. Koji je novinar izvestio o tome?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nema ovde na ovoj fotokopiji, koja je stigla faksom, nikakvo pisanje, nikakav potpis novinara. Ovo je današnji "Blic" list.

MEJ:

            U redu, nema veze, samo sam hteo da razumem tačno o čemu se radi, ali nećemo dozvoliti da dođe do maltretiranja i zlostavljanja ako se to sprema. Ono o čemu možete da postavljate svedoku pitanja su pitanja koja se tiču njegovog kredibiliteta, komentari kao što je mašta i tako dalje, nama ništa ne pomažu. Mi nećemo dopustiti pitanja takvog tipa. Da li ima nešto konkretno u tome što želite da postavite svedoku. Na primer, da je njegovo predstavljanje njegovog položaja netačno. Na primer ako se to pojavljuje onda možete da ga postavite, ali jednostavno čitati nekakve komentare o njegovom svedočenju od nekuda, je nešto što nama neće pomoći. Da li vi sada možete da na osnovu toga postavite konkretno pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pitanje postavljam na osnovu jedne sasvim kratke rečenice koja stoji u saopštenju njegove stranke i koja glasi "zato nam je nepoznata i njegova odluka da svedoči o nečemu o čemu mi ne znamo da je učestvovao". Eto, da li ima šta konkretnije, o čemu njegova stranka ne zna da je učestvovao.

MEJ:

            U redu to je pitanje. Gospodine Taniću, tvrdi se da vaša stranka ne zna za vašu odluku da svedočite i da je to nešto zašta oni ne znaju da ste vi u tome učestvovali, nije sasvim jasno šta to znači. Ali mi ćemo vam dozvoliti da na to odgovorite.

ODGOVOR:

            Pa ja ću na to odgovoriti sasvim jednostavno, stranka od 35 hiljada, 40 hiljada članova zbilja ne može da zna sve šta radi najuže rukovodstvo, to je tačka 1. Tačka 2 mnoge stvari koje sam ja izneo ovde predstavljaju do sada nepoznate tajne javnosti Srbije i mnogim političarima, pa nažalost i članovima moje stranke iz prostog razloga što je gospodin Milošević prikrivao te tajne. Tako da zaista oni ne znaju baš sve u čemu sam ja učestvovao to je tačno kao stranka. Ali zato ministar unutrašnjih poslova gospodin Dušan Mihailović tačno zna ono doba jer već dve i po godine ja nisam u zemlji i nikad nisam rekao da na ovom suđenju predstavljam Novu demokratiju jasno, sam rekao da sam privatno lice ja sam već dve i po godine u izgnanstvu nakon pokušaja ubistva i mučenja i prema tome Nova demokratija zbilja ne može da zna, šta ja oni nisu do  sada znali ni da sam živ ili mrtav.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pitanje se nije odnosilo na vaš sadašnji status u koji takođe sumnjam, nego na njihovu tvrdnju, a ovo nije članstvo od 30 hiljada vaša stranka da govorite o nečmu o čemu oni ne znaju da ste učestvovali. A vi tvrdite preko njih učestvovali. Je li tako ili ne?

ODGOVOR:

            Oprostite ko je potpisao saopštenje ja nikad nisam tvrdio da sam preko njih učestvovao nego u kabinetu predsednika gospodina Mihailovića a ne preko.

MEJ:

            Samo trenutak i jedan i drugi treba da usporite, radi zapisnika. Mislim da se svedok pozabavio pitanjem da li je stranka znala za to ili ne. Da li imate drugo pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Samo i to da ga pitam, kakva je njegova reakcija na činjenicu da neke ličnosti koje je juče pominjao u vezi sa razgovorima koje je navodno s njima vodio šalju jutros pisma da ga u celini demantuju. Imam pismo Ratka Markovića u kome kaže da nikakve razgovore s njim nije imao pred odlazak u Rambuje, a da ...

MEJ:

            Možete da pozovete gospodina Markovića da svedoči i da to porekne. Samo trenutak, molim vas. Možete da odgovorite na pitanje o gospodinu Markovića ali kratko.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa nisam ga ni postavio.

SVEDOK:

            Moji razgovori, moj rad, mogu se pokazati i dokazati nezavisnim izjavama najmanje sa tri strane, gospodin Milošević može da pita za te izjave a naravno da će ljudi da demantuju sada nakon ovakvog iskaza i da su me ikad u životu videli, jer će biti uplašeni, da ne bi doživeli isto što sam i ja doživeo. Pokušaj ubistva. Što sledi za iznošenje Miloševićevih tajni u Srbiji još uvek, a inače ja mogu svoje kontakte dokazati uvek iz dva ili tri.

MEJ:

            U redu, u redu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vi to mene optužujete za pokušaj nekog ubistva.

MEJ:

            Ne, ne nemojte da odgovorite na to.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, pošto mi ne dozvoljavate da ova druga pisma ukazujem, ja ću da idem dalje, ali molim da štedite moje vreme sa upadicama. Šta ste po zanimanju?

ODGOVOR:

            Trenutno sam politički emigrant, pre toga sam bio biznismen, poslovni čovek.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A šta ste po obrazovanju?

ODGOVOR:

            Završio sam osnovnu školu i pismen sam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim?

ODGOVOR:

            Završio sam osnovnu školu i pismen sam, ne bi želeo da odgovaram na ta pitanja pošto sam ih već slušao u podrumu dok su me vaši ljudi mučili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas ja ne znam  ni ko vas je mučio, pošto ste sami rekli da su to neki koji su protiv mene. Ja neću sad u to da ulazim, ja vam postavljam jedno potpuno legitimno pitanje, jer ustanovljavam vaš kredibilitet. Šta ste vi po obrazovanju, to nije nikakva tajna.

ODGOVOR:

            Ja sam studirao ekonomiju i filozofiju, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste  diplomirali?

ODGOVOR:

            To zbilja nije predmet ovoga suda niti mene i ne mislim da treba da odgovaram na privatna pitanja.

MEJ:

            Gospodine Taniću, da li postoji ikakav razlog zašto to ne možete da nam kažete.

ODGOVOR:

            Zato što to ne želim, jer ovde nisam bio stručni svedok da bi se utvrđivalo moje obrazovanje jer sam veoma precizno rekao.

MEJ:

            Ne, ne, ovo su vrlo osnovna pitanja i čini mi se da ne može biti nikakve štete po vas ako na njih odgovorite. Da li postoji ikakav razlog zašto ne možete da nam kažete da li ste diplomirali ili ne.

ODGOVOR:

            Pa postoji naravno, zašto bi sad odgovarao na privatna pitanja, sledeće pitanje biće par čarapa koje nosim i ja gospodina Miloševića nisam pitao gde je i šta je završio.

MEJ:

            Ne, ne gospodine Taniću, odgovaraćete na pravilna pitanja pravilno. To je bilo sasvim ispravno pitanje i nema nikakvog razloga koji sud vidi da vi ne odgovorite na to pitanje. Ako odlučite da neodgovorite na to pitanje onda ćemo tu činjenicu primiti znanju.

ODGOVOR:

            Dobro, ja sam studirao ekonomiju, filizofiju, a na pitanje kad sam završio šta sam završio ne želim da odgovorim, na toliko imam valjda prava.

MEJ:

            Izvolite, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kažete student filozofije i ekonomije.

ODGOVOR:

            To se podrazumeva u mom prethodnom pitanju da nisam želeo da odgovorim na to pitanje naravno, ne želim ni na drugi način da odgovorim ništa ovde nisam rekao što bi bilo vezano sa diplomom filozofije i ekonomije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, znači od obrazovanja imate gimnaziju. Je li tako, srednju školu?

ODGOVOR:

            Ne, nemam gimnaziju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

             Pa koju ste srednju školu završili?

ODGOVOR:

            Završio sam srednju ekonomsku školu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Dobro, dobro od obrazovanja imate srednju ekonomsku školu.

ODGOVOR:

            Nemam, nisam vam to potvrdio. Treba li bi eksperti da sad utvrde nivo obrazovanja a vi niste ekspert, a ja prosto ne želim da odgovaram na privatna pitanja u meri u kojoj se to ne tiče procesa.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Veoma se tiče procesa jer ja utvrđujem vaš kredibilitet, što i ovi odgovori naravno čine.  I gde ste bili zaposleni i primali platu u vreme u koje tvrdite da ste obavljali ove poslove za koje tvrdite da ste ih obavljali. U to vreme gde ste bili zaposleni.

ODGOVOR:

            Primao sam platu i bio sam samim tim zaposlen u svom preduzeću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Zposlen u...

ODGOVOR:

            U mom preduzeću?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U vašem preduzeću.

ODGOVOR:

            Da, da, ja sam imao tri preduzeća.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li u vaš sadašnji posao spada i obaveza da isporučite navodno insajdersko obrazloženje ove lažne optužnice koja je ovde podignuta?

ODGOVOR:

            Ja nemam nikakvu obavezu vezano sa ovim suđenjem, niti nikakvu obavezu vezano sa insajderskim objašnjenjem, niti bilo koju političku obavezu vezano sa bilo čime što je važno ili ispravno, niti znam da je ovo lažna optužnica kao što vi kvalifikujete.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vi shvatate da se veoma lako može videti podudarnost delova optužnice sa ovim vašim pamfletom koji ste napisali na 30 strana, i koji ste dali u vidu izjave.

ODGOVOR:

            Ukoliko postoji podudarnost, verovatno je podudarnost  u činjenicama. Ja tu optužnicu nisam pisao a i sumnjam da sam i kvalifikovan znate da je pišem, već smo o tome pričali. Sigurno nisam studirao prava.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznata inače opšte poznata činjenica da je optužnica pravljena u saradnji sa britanskom službom za koju ste vi radili.

MEJ:

            To je potpuno nerelevantno i nije nešto čime bi ovaj svedok mogao da se bavi. Molim vas dajte sledeće pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je relevantna činjenica koju je izneo gospodin Najs da su prilikom davanja izjave ovog svedoka, bila prisutna dva pripadnika britanske obaveštajne službe, da li je to relevantna činjenica.

SVEDOK:

            Koga to pitate mene ili sud, gospodine Miloševiću?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja to pitam sud pošto...

MEJ.

            To jeste nešto o čemu možete da postavljate pitanja. Da. Izvolite, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A zašto bi vam, ako vi niste učestvovali i sarađivali u pisanju optužnice, zašto bi vam inače menjali identitet, obezbeđivali novu zemlju stanovanja, trošili ogroman novac na program vaše zaštite, kad vi ovde navodno svedočite o nekim opštim političkim stvarima.

ODGOVOR:

            Ja ovde ne svedočim uopšte o političkim stvarima nego o vrlo specifičnim tajnama koje vaš režim prikrivao, a obezbeđuju mi zaštitu pretpostavljam zato što je uz sve provere ustanovljeno da sam ja bio žrtva barem tog mučenja možda i pokušaja ubistva, ali sigurno mučenja zajedno sa suprugom iz toga su bili prisutni ljudi iz britanske službe kao obezbeđenje a ne da bi bilo šta nagovarali ili mi pričali šta treba da radim  one stvari koje ste vi radili nisu znali. Kako mogu da mi kažu šta treba da radim kada...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            A koliko je ljudi iz britanske službe bilo prisutno kad ste davali izjavu?

ODGOVOR:

            Prvo ja uopšte ne znam da li su to ljudi iz britanske službe ili britanskog obezbeđenja znate, to je ogromna razlika uvek je bio samo kratko vreme prisutan po jedan čovek zbog fizičke zaštite i nije nikada bio prisutan sve vreme, niti je na bilo koji način uticao na...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, molim da odgovorite samo na moje pitanje. Vaše obrazloženje i razmišljanje me ne zanima. A da li vam je jasno bar toliko da su u pisanju optužnice učestvovali isti oni pojedinci iz Srbije, koji su svih ovih godina bili unutrašnji oslonac za medijski rat protiv Srbije i čitavog srpskog naroda.

 

MEJ:

            Pisanje optužnice nema nikakve veze sa ovim svedokom, to je stvar tužilaštva, tako da nema nikakve svrhe postavljati mu tome pitanja. Da li imate još pitanja za ovog svedoka.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A ne čini li vam se da ste u stvari upravo ovom napisanom i ovom usmenom izjavom na neki način potvrdili da spadate u red saradnika u pisanju optužnice. Da ili ne. Samo da ili ne.

MEJ:

            Ne, ne to nije za ovog svedoka.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je vama jasno da se vi ovde pojavljujete u toj takozvanoj ulozi insajdera koju u stvari niste imali.

MEJ:

            To je komentar takođe.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li razumete da to može da uporedi svaki pismen građanin Srbije, koji pročita ovo što vi govorite i ono što piše u toj optužnici.

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, vi tim komentarima traćite svoje vreme i vreme suda. Imate još dva minuta ako hoćete da postavite drugo pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa ja bih da pređem na poentu onog izlaganja o etničkom čišćenju, ali pošto mi kažete da imam, samo dva minuta, onda je besmisleno da na to prelazim. Pa bi postavio samo jedno međupitanje kratko. Zašto ste tražili status  tajnog svedoka?

ODGOVOR:

            Uopšte nisam tražio niti dobio status tajnog svedoka. Ja sam ovde sa svojim imenom i prezimenom, gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Čekajte molim vas.

ODGOVOR:

            Otkud mogu da budem tajni svedok sa imenom i prezimenom.

MEJ:

            Molim vas da ne prekidate. Ne, ne, samo trenutak, suviše dolazi do prekidanja, imate samo još jedno pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vam  je dakle poznato, da preformulišem pitanje, da ste do prekjuče do kraja rada figurirali pred ovom nelegalnom institucijom kao tajni svedok K3.

ODGOVOR:

            Pa gospodine Miloševiću niti sam znao, niti sam tražio čim svedočim sa svojim imenom i prezimenom teško je pretpostaviti da sam tražio status tajnog svedoka. Onda bi imo verovatno i neke druge privilegije a ne ime i prezime koje možete da prljate kako god hoćete.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, to znači.

MEJ:

            Sada ćemo da prekinemo raspravu.

            Gospodine Miloševiću, ako vi želite da imamo izjavu ovog svedoka u bilo kom trenutku, izjavu ovog svedoka onda možete da obavestite sud i mi ćemo onda da nabavimo kopije ijave tokom pauze. Tako da ako vi želite da izrazite neke poente u vezi izjave mi možemo to da imamo pred sobom. Možete da razmislite o tome. U redu sada pravimo pauzu i nastavljamo u 9,00 sutra ujutru. Molim ustanite.


Nazad na Aktuelno  |  Odštampajte vest