aktuelno-m.gif (3720 bytes)

13. maj 2002. godine
STENOGRAM

 

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Sad, u toku vikenda, pročitao sam izjavu opet nekakvog zaštićenog svedoka K-3. Ja nisam dobio ime tog svedoka. Iako vidim da je on planiran već za sutra. Pa tražim da mi se dostavi  njegovo ime, a vama bih hteo da skrenem pažnju da sam čitajući njegovu izjavu mogao da zaključim samo to da je u pitanju neki prevarant ili bolesna osoba, jer iz izjave se vidi da je on bio službenik ...

MEJ:

            Prvo treba da izvršimo njegovo ispitivanje, pa ćemo se onda vratiti kasnije na ta pitanja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Koliko ja imam vremena još za ovog svedoka - budite ljubazni pa mi recite.

MEJ:

            Tričetvrt sata.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Bar imajte u vidu da nismo počeli u 9.

            Rekli ste da su jedinice OVK napustile Đakovicu početkom 1999. i otišli u brda kako vi kažete, da ne bi uvlačili civilno stanovništvo u rat. Odakle vi znate za razloge njihovog povlačenja.

SVEDOK:

            ... OVK bile u Đakovici. Rekao sam samo da ... nisu bile u Đakovici.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Onda da postavim drugačije ovo pitanje. Ako su one napustile reon Đakovice, pitaću vas samo za ono što se dogodilo u vreme kad ste vi bili tamo, jer koliko sam shvatio vi ste bili tamo od kraja 1998. godine. Ko je onda ako su oni napustili taj reon Đakovice ubio Gastera Karaćija - to je bilo 30. januara 1999. Saljoku ... to je bilo 20. februara 1999. U oba slučaja su bili prisutni članovi verifikacione misije čak njih 40, reporteri itd. I dalje, Sulejmana Barjamija, 28.02.1999, Fadima - 10.03.1999. Fehida ...

MEJ:

            Dozvolite svedoku da odgovori.

SVEDOK:

            U vezi sa navodnim ubistvima. Ja zaista ne znam ko je njih ubio. To je prvi put  za mene da čujem veći deo tih imena.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa vi ste bili tada u Đakovici, npr. Arbent Saljuku je ubijen u gradu 20. februara bila je prisutna verifikaciona misija OEBS. Da li je moguće da ništa o tome niste znali, s obzirom na vaš položaj oficira vojske koji radi u komandi u gradu.

SVEDOK:

            Nisam radio, nisam se nikada bavio time ko je izgubio život ili nečim takvim. Možda sam čuo za nešto u medijima, ali o ovome ne znam ništa.

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, molim vas da meni, jer meni nije jasno, razjasnite ovo. Vi tvrdite da su te osobe ubijene u prisutnosti verifikacione misije. Da li time mislite reći da su pripadnici misije bili prisutni u vreme ubistva ili su bili jednsotavno u selu u vreme kad je došlo do  ubistva.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Đakovica je grad. A ovi ljudi su ubijeni od strane UČK a ta ubistva su verifikovali verifikatori naravno nakon ubistva, nisu oni bili prisutni za vreme ubistva. Ja pominjem ove ljude koji su ubijeni u vreme koje svedok kaže nije bilo UČK na području Đakovice. Jednostavno, kao što vidite, on ne zna ništa o tome, a Đakovica nije veliki grad.

            Da li ste čuli za ubistvo Azehija ili Đemalja.  To je bilo sve u februaru 1999. godine

SVEDOK:

            To nema  nikakve veze sa izjavom koju sam ja ovde dao. Ja neznam ništa o tome. Molim vas da me pitate o stvarima koje su sadržane u mojoj izjavi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Vi dakle ne znate ni za jedno od ovih ubistava izvršenih u Đakovici u vreme kad tvrdite da nije bilo UČK. Dakle, ni za jedno, da vas ne pitam dalje, da vam ne nabrajam dalje, pošto ne znate ni za jedno, jesam li vas dobro razumeo.

SVEDOK:

            Mogu vam reći da je u Đakovici tokom perioda kad sam ja bio tamo situacija bila takva da nikada nije bilo borbi između OVK i srpskih snaga.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Rekli ste da su jedinice OVK povremeno izvodile operacije upravo tako kažete protiv srpskih snaga. Pa da li su i onda nastojala da ne uvuku civilno stanovništvo, ako je to bio razlog odlaska u brda koji ste naveli.

SVEDOK:

            Već sam rekao da nije bilo borbi u samom gradu. U brdima, u šumama tamo je možda bilo borbi. Zapravo, sigurno je tamo bilo borbi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Shvatio sam da je vaše  zaduženje u vreme agresije bilo da prevozite i tela poginulih vojnika. Je li to tačno?

SVEDOK:

            Prvo, želim reći da nije bilo nikakve agresije. To je bila intervencija NATO pakta ali ne i agresija.

MEJ:

Nemojte se sada time baviti. Molim vas da samo odgovorite na pitanje.

Nemojte komentarisati.

SVEDOK:

            Tačno je da sam prenosio leševe iz Đakovice u Prizren, Prištinu i Niš.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A ko je ubio te mladiće koje ste vi prenosili.

SVEDOK:

            Nisam video ko ih je ubio. Ja znam da su ubijeni u borbi i da su ih ubile protivne snage.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A ko su te protivne snage?

SVEDOK:

            Naravno, očito srpske snage i OVK.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Inače, OVK je početkom 1999. planirao svoje operacije iz Albanije. Da li je to tačno?

SVEDOK:

            Ja ne znam ništa o tome, ali mislim da nije istina.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa vi ste tako nešto rekli na stranici 15, drugi pasus vaše izjave od  12. do 15.2.2001. Da li možete da se setite je li to istina ili nije.

SVEDOK:

            To su objavili mediji iz Beograda. Samo se tvrdilo da se Albanci  sa Kosova, pogotovo mladi ljudi, u Albaniji organizuju u veće jedinice kako bi se takođe navodno mogle pridružiti snagama NATO pakta i sudelovati u tim operacijama. Međutim, to nije bio slučaj. To je poslužilo kao izgovor za borbe i istrebljenje stotina Albanaca, posebno mladih ljudi kojima nije bilo dozvoljeno da idu u Albaniju. To je iskorišteno kao izgovor. I to je jedan od razloga zašto su mnogi Albanci ubijeni, izmasakrirani na raznim policijskim kontrolnim tačkama pre nego što su poslati u Albaniju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pročitaću vam samo na strani 15 vaše izjave  piše: "OVK je napustio područje Đakovice pre nego što je NATO počeo da bombarduje tako da su svoje operacije planirali iz Albanije. Od početka 1999. OVK nije više pružao neki otpor". Da li ste tada govorili istinu ili sad?

SVEDOK:

            Tačno je da su neki od  njih prešli granicu Kosova zato jer su srpske snage na njih izvršile pritisak da odu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, je li tačno ovo što ste napisali u izjavi?

SVEDOK:

            Tačno je. Kao što je tačno i ovo što sada govorim. Mogu o tome danima govoriti ako treba.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Mi očigledno nemamo ovde dane nego minute. Hteo sam da konstatujem to što ste rekli. Je li tačno da je  juna  1999. u vašem selu bila 137 brigada OVK.

SVEDOK:

            Ne u mom selu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, u selu u Ramovcu.

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste preko jednog člana porodice njih upozorili da se sprema napad na njih tako da su oni uspeli da pobegnu. Je li tačno?

SVEDOK:

            Govorio sam o tome još u iskazu. Već sam pokazao da je trebalo doći do napada i prvo ja nisam  znao da tamo ima nekih trupa OVK, ali znao sam da je otprilike 9 njih bilo u dolini  i bojao sam se da će ih zadesiti ista sudbina kao i ostale,  zato sam otišao tamo kako bi ih upozorio o tome šta bi se moglo dogoditi i da vidim šta se tamo dešava.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Samo, molim vas, odgovarajte kraće pošto ja pitam je li tačno. Možete da kažete da ili ne. Vi govorite da ste otišli da upozorite nekoliko familija, a u trećem pasusu na strani 15. vi kažete: početkom juna 1999. dvojica njih su  opkolili OVK, 137 brigadu. U zagradi piše: "oko 126 uniformisanih pripadnika i 40 dobrovoljaca". Dakle vi govorite o 126 pripadnika brigade i 40 dobrovoljaca, znači o 146 UČK a ne o 9 porodica koje ste hteli da upozorite. Kad ste govorili istinu - tada ili sada.

SVEDOK:

            Istina je i ono što sam rekao u izjavi. Međutim, želeo sam objasniti zašto sam tamo otišao, a to je bilo zato da spasim te porodice. Porodice koje su se nalazile u blizini te jedinice OVK. I tada sam saznao nakon operacije da su ljudi zaista bili tamo. I ja sam im predložio da odu kako im se ne bi ništa loše dogodilo. Mislim tu na stanovnike i one koji su  tamo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Jasno je ovo objašnjenje. Ja se pozivam na vašu izjavu. Pre toga, tokom NATO agresije, područje Đakovice, gde ste vi radili, bila je operativna zona UČK. Je li to tačno?

SVEDOK:

            Nisam rekao ni u kojoj izjavi da je to bila operativna zona.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

             Da li vam je poznato u tim borbama za koje kažete da ih je bilo malo odnosno da su se povukle UČK koliko je vojnika poginulo, pošto ste tela njihova vi prenosili u gradove koje ste pomenuli.

SVEDOK:

            Na koje vojnike mislite?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Na vojnike Vojske Jugoslavije. U kojoj ste vi bili u to vreme.

SVEDOK:

            Ja znam da je ubijeno otprilike 40.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A ja imam ovde spisak 61 vojnika koji su poginuli u tim borbama ali mi ne možemo sad da ga ovde analiziramo. Vi kažete da je MUP imao, prema vašim saznanjima, da se obračuna sa OVK. Je li to tačno?

SVEDOK:

            Rekao sam da je to bilo verovatno, ali ne i da se stvarno dogodilo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Znači to je vaša pretpostavka. Vi iznosite podatke o MUP, o njihovom naoružanju i slično, ali vi i te podatke ne znate sigurno, već ih po pretpostavki  iznosite. Je li tačno ili ne?

SVEDOK.

            Želeo bih vam dati neke konkretne podatke o tome.

MEJ:

            O MUP i OVK?

SVEDOK:

            O broju žrtava i nestalih.

MEJ:

            Dozvolite optuženom da završi svoje unakrsno ispitivanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kažete da je vojska Jugoslavije pokušavala da sve jedinice stavi pod svoju komandu ali da je pojedincima bio cilj velika Srbija jer su to zamislili političari. A ko je tražio tu veliku Srbiju. Na osnovu čega vi to tvrdite?

SVEDOK:

            Na osnovu onoga što sam rekao u svojoj izjavi ja sam rekao,  to ste bili vi, vaši akademici, vaši političari, svi su oni rekli da je Kosovo kolevka Srbije i to su stalno govorili u raznim medijima. Zatim, tu je i  i pesma od Vardara do Triglava, to je srpska zemlja, i to je bilo dovoljno da to shvatimo?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kao što znate, od Vardara pa do Triglava, od Đerdapa pa do Jadrana, to je bila pesma koja se zvala "Jugoslavija". I bila je vrlo popularna, vrlo vedra, vrlo lepa pesma i zvala se "Jugoslavija", a niko nije pevao to što vi tvrdite. Da idemo dalje, ja imam vrlo malo vremena. Pominjete lica koja su imala svakodnevne sastanke ali tim sastancima nikada niste prisustvovali. Da li je to tačno?

SVEDOK:

            Prisustvovao sam gotovo redovno informativnim sastancima koji su se održali u zapovedništvu gde sam bio stacioniran. Isto tako sam sudelovao i na drugim sastancima sasvim slučajno kada sam se tamo zatekao tražeći neke stvari ili nešto.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa vi na str. 8. u poslednjem pasusu izjave od  12. do 15.2. govorite o sastancima ali ne pominjete sebe, niti svoje učešće u njima. Je li to tako ili nije?

SVEDOK:

            Već sam pokušao objasniti kako sam bio prisutan na tim sastancima. Ne vidim da sada nastavljamo ovu temu. Ne vidim smisla u tome.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa smisao je u tome što vi niste prisustvovali na tim sastancima, jer tako stoji u vašoj izjavi. Iz izjave se vidi, vi kažete da ste bili na nekom samo neformalnom sastanku. Je li to tačno ili ne?

SVEDOK:

            Ja sam to već rekao i ponoviću. Ja sam učestvovao i na redovnim sastancima i na povremenim sastancima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Govorili ste o jednom neformalnom sastanku i to u privatnoj kući. Je li to bila neka večera ili je bilo sedeljka neka, šta je bio taj sastanak. Govorite o neformalnom sastanku u privatnoj kući.

SVEDOK:

            To nije bila sedeljka, već svadba, to je bio dan kada je sahranjen Harašević.  Ja sam se zatekao tamo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Sedeli su ljudi koji su se okupili da prisustvuju  sahrani.  Dobro ste to razjasnili. Govorite o donošenju odluka od strane MUP. O tome da li se savetovao sa vojskom Jugoslavije ili ne. Ali vi o tome ne znate ništa pouzdano, vi to samo pretpostavljate.

SVEDOK:

            To nisu nagađanja. Na jednom kratkom sastanku su te stvari rečene. I na kraju su se te stvari i desile u Meji i u Korenici.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Doći ćemo na Meju. Ja samo sam hteo da ustanovim da to nije bio nikakav sastanak nego neformlani skup u privatnoj kući povodom sahrane tog  čoveka koga su ubili teroristi UČK. A to je potpuno drugo od onoga što ste izneli.

MEJ:

            Ne,  to je vaš komentar gospodine Miloševiću da bi bili pravedni prema svedoku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi pominjete u vašoj drugoj izjavi da vam je prijatelj iz vojne bezbednosti rekao za plan etničkog čišćenja Albanaca. Da li je vama poznato da je u komuniciranju u našoj zemlji godinama taj izraz etničko čišćenje upotrebljavan za zločin ili u javnom informisanju, ili u štampi, u međusoobnim komunikacijama ljudi. Dakle, uopšte u javnosti etničko čišćenje upotrebljavano za zločin. Da li je to tako ili ne?

SVEDOK:

            Molim, prvo da postavljate pitanja jedno po jedno a ne više pitanja u jednoj rečenici, jer ja onda mogu jasnije da odgovaram na pitanja.

 

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da li je tačno da je godinama u našem javnom i privatnom životu, dakle među ljudima i u sredstvima javnog informisanja, izraz etničko čišćenje upotrebljavano za zločin. 

SVEDOK:

            Mogu slobodno da kažem da je etničkgo čišćenja bilo i na Kosovu i u mojoj opštini u Đakovici. Možete nekog drugog da pitate za detaljniju analizu.

MEJ:

Molim vas pokušajte da odgovorite na pitanje. Pitanje je bilo da li je tačno da se javno i u medijima kao i u privatnim razgovorima izraz etničko čišćenje koristio da bi se naznačio zločin. Nesumnjivo da optuženi govori o bivšoj Jugoslaviji. Da li je to tačno ili ne. Ili ne možete da nam pomognete u vezi toga.

SVEDOK:

            Tačno je sasvim da se to u medijima pominjalo da je etničko čišćenje zločin.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa znači, rekao vam je prijatelj iz vojne bezbednosti kako će se izvršiti zločin. To je jedna strana stvari, ali druga, vi niste pomenuli u vašoj izjavi koju ste dali 2,5 meseca od događaja, ni u onoj koju ste dali skoro godinu dana pre druge izjave. Zašto ranije niste pominjali to kako vam je neko rekao da će biti izvršen zločin.

SVEDOK:

            Prvo da kažem da on nije rekao da će se desiti, već da se desilo i u tom neformalnom susretu tokom tog razgovora pomenuto je da će se teren očistiti od stanovništva.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To znači govorio vam je da je planiran neki zločin. Je li tako ili ne?

SVEDOK:

            On je rekao da se to planira. To nije bilo nešto što je bilo nepoznato. To nije trebalo da se piše po posterima, to su bile vrlo jasne mere i desilo se to što se desilo.

MEJ:

            Pitanje je bilo sledeće: zašto u svojoj prvoj izjavi niste spomenuli taj razgovor. To je vaša prva izjava od 18. aprila 2000. godine.

SVEDOK:

            Možda se tada nisam toga setio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, dovoljno je kao odgovor. U selu Meja OVK je ubila oficira MUP Prašćevića aprila 1999. i još četiri čoveka među kojima i brat lokalnog policajca. Je li to tačno?

SVEDOK:

            Ponovite pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pominjete da je u selu Meja OVK ubila oficira MUP Praščevića aprila i još četiri čoveka među kojima je bio brat lokalnog policajca.  Je li to tačno, to je bilo moje pitanje.

SVEDOK:

            Na osnovu informacija koje smo dobili od vojske, a to je objavljeno i u štampi, da su inspektor Praščević i ostali policajci, njih ukupno petorica, upali  u zasedu OVK i da su ubijeni. To je moj odgovor.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi pominjete sastanak na kome je navodno Stojanović dao naređenje da se izvrši odmazda za Praščevića, to tvrdite, je li tako.

SVEDOK:

            Nije rekao da će doći do odmazde.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

Vi ste rekli kako je na  susretu pred sahranu rekao da će neke glave da padaju itd.

SVEDOK:

            Molim vas, ja nisam spomenuo reč osveta ali rekao sam da će najmanje 100 glava da padne, da sve treba da se rasčisti. Ja mislim da je on to rekao u besu posle toga zato što je Praščević bio njegov prijatelj.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je taj Stojanović, koga pominjete, dao naređenje, a bio je i vaš dobar prijatelj. Je li tačno?

SVEDOK:

            Poznavao sam ga  zato što smo bili iz istog mesta. I bili smo u prijateljskim odnosima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi navodite da je tom operacijom komandovao general Lazarević. Je li tako?

SVEDOK:

            Da, tako je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A tvrdite da je to bila akcija u selu Meja protiv civilnog stanovništva. Je li tako?

SVEDOK:

            Da. To je tako.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Komandant korpusa komanduje nekom operacijom protiv civilnog stanovništva u jednom selu. To vi tvrdite, je li tako, kao oficir Vojske.

ODGOVOR:

            Ne radi se o jednom selu već o različitim selima iz doline Saragoj ja sam u svojoj izjavi pomenuo da je operaciju vodio general Lazarević iz Đakovice, kao i pukovnik Kotur i pukovnik Stanković, oni su bili na terenu, kao i policajci iz sela Dužnje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Je li to bila operacija, kako je vi zovete, protiv UČK, da ili ne.

ODGOVOR:

            U tom kraju uopšte nije bilo OVK, zato što 27 i 28 nijedan jedini pripadnik jugoslovenske armije niti policije nije bio ubijen i ranjen,  niti je bilo ko bio ubijen i ranjen iz OVK. Jako se dobro zna ko je patio od ove operacije i ko je pripremio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Samo kraće, molim vas. Uzeo sam ovu kartu koju ste vi dali kao glavnu da je ne stavljamo na grafoskop, jer će uzeti mnogo vremena, a možemo i da je stavimo na grafoskop. Ali pošto vi tvrdite da to nije bila operacija protiv UČK nego protiv civilnog stanovništva, pogledajte molim vas koliko na karti imate mesta,  tu je i reon Košare, tu je i put Đakovica-Dečani, tu je i Meja, tu je Stubla, tu je područje sela Morina, tu je područje sela Morić, nabrajam samo jedan broj sela u kojima su ubijeni vojnici od strane UČK. Znači, ginulo se i to pogledajte, na primer, 21.4...

MEJ:

            Koje je vaše pitanje?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Moje je pitanje pošto svedok tvrdi da je ovo bila operacija protiv civilnog stanovništva, a ne protiv UČK, kako je onda moguće da su 21. aprila tu ubijeni od strane UČK vojnici Naser, Lazarević Ljubodrag, isto 21. aprila, Lazarević Boban 21. aprila, Braćović Milutin 21. aprila, Slavković Zoran 8. marta.

MEJ:

            Dozvolite svedoku da odgovori. Čuli ste pitanje navodi se sledeće da se radi o jednoj ako se ne radi ovde o operaciji u kojoj je učestvovao OVK kako je onda došlo do toga da su ubijeni vojnici jugoslovenske vojske, ako je to tako.

ODGOVOR:

            Časni sude, ja sam već spomenuo to a ponoviću to i to najozbiljnije govorim, za vreme ove operacije 27. i 28. aprila 99. godine u tom kraju koji sam spomenuo, dolina Saragoj, uključujući i okolna sela, nijedan vojnik nije ubijen za vreme ta dva dana niti iz jugoslovenske vojske, i policije, niti OVK. Samo su civili ubijeni i to je cela istina.

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, pre nego što nastavimo da li želite da svedok da bilo kakve odgovore u odnosu u vezi sa kartom koja se nalazi na grafoskopu, ili možemo to da vratimo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ovo je suštinsko pitanje jer vidite o čemu se radi. Uzeo sam njegovu kartu i uporedio sa spiskom ubijenih pripadnika Vojske Jugoslavije. Prema tome, na tom području, u aprilu,  ubijeno je mnogo pripadnika Vojske Jugoslavije i operacija je preduzeta protiv UČK koji je ubio te pripadnike Vojske Jugoslavije. Da li je toga dana poginuo još koji vojnik to je drugo pitanje, ali ja ovde imam podatke koji bi  morali biti poznati svedoku, a to su ceo spisak vojnika koji je poginuo. Na ovom njegovom nisam ja nacrtao ovu kartu nego on.

MEJ:

            Koliko vojnika tvrdite da je ubijeno za vreme operacije u toj dolini.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Prebrojaću, daću vam čak tačne datume, 38 vojnika izgubilo je život.

MEJ:

            U redu, u redu. Svedok je taj koji svedoči pustite njega da on odgovori na to pitanje. Gospodine, navodi se da je 38 vojnika izgubilo živote. Što se vas tiče da li u tome ima istine ili nema.

ODGOVOR:

            Ono što je ubijeno manje ili više vojnika ali su ubijeni u pograničnom regionu, u Košarama, u mestu Potok, zatim duž granice gde je dolazilo do povremenih borbi. Ali činjenica da u tom kraju nije bilo trupa OVK, to je činjenica. One su se verovatno povukle i bilo je borbi, ali taj kraj koji sam ja označio na karti tamo nije bilo borbi niti je bilo žrtava na ijednoj strani. Jedine žrtve, oni koji su stradali, bile su žene, deca, mladi ljudi, nevini ljudi, potpuno nevini ljudi su stradali.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas upravo u ovom crvenom krugu vaše karte nalaze se lokacije na kojima je tih 38 vojnika poginulo i to od 11.4; 21.4; i dalje po svim tim datumima. Dakle, nije reč bila ni o kakvoj operaciji od dva dana nego je par nedelja trajalo ubijanje.

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, svedok je rekao da to nije tako, on je dao svoj iskaz o tome, ako želite da pozovete vaše dokaze u vezi toga to možete da uradite. Ostalo vam je vremena za još dva pitanja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Punoševac, ili na primer Orize, koje se nalazi blizu Meje, jesu to pogranična područja ili put Đakovica-Dečani jesu to pogranična područja. Pogledajte ovo selo Morić, ono je u dubini njegove karte. Pogledajte selo Stubla, Punoševac i ostale, to je u dubini njegove karte. Selo Meja isto tako, jer su u selu Meja ubijeni ljudi. Da li je to tako ili ne?

MEJ:

            On je rekao da nisu, rekao je da nisu, on je dao svoj iskaz o tome tako da nema svrhe raspravljati se oko toga.

            Imate još jedno pitanje i onda vam je isteklo vreme.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nema smisla za ovog svedoka da mi ograničite vreme samo na još jedno pitanje. Ja imam još veliki broj pitanja. Da li znate, pošto ste rekli prošli put da ste znali za naredbu da nisu dozvoljene paravojne formacije,  za naredbu Vrhovne komande da se ne sme otvarati vatra ako se mogu ugroziti civili. Da li znate za tu naredbu kao član komande u Đakovici. 

ODGOVOR:

            Da su poštovani, zakoni naročito ratni,  sigurno je da se ne bi desilo to što se desilo. Nažalost, ti zakoni se nisu poštovali.

MEJ:

            Znači postojao je zakon ili naređenje da pripadnici paravojnih snaga ne treba da otvaraju vatru ako bi se time ugrozili civilni životi. Da li je bio takav zakon ili naređenje.

ODGOVOR:

            Ne, nije postojao takav zakon.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja ne govorim o zakonu, govorim o naredbi da se vatra ne otvara ako se mogu ugroziti civili. Da li ste vi s tim kao pripadnik Vojske Jugoslavije upoznati ili niste. Ne govorim o paravojsci nego govorim o Vojsci i o policiji.

ODGOVOR:

            Ja lično znam da nijedna snaga ne samo u Jugoslaviji, Srbiji ili na Kosovu ima pravo da otvara vatru ako se ugrožavaju civili, to je opšti princip ali nije postojalo takvo naređenje  da bi sprečilo da pucaju.

MEJ:

            Morate sada da završite svoje unakrsno ispitivanje. Gospodine Vladimirov da li vi za ovog svedoka imate pitanje.

VLADIMIROV:

            Časni sude, mislim da bi nam za to trebalo još 10 minuta, i mislim da bi mogli optuženom da dozvolite još vremena za ispitivanje.

MEJ:

            Mi smo već doneli o tome odluku.

VLADIMIROV:

            Gospodine Peraj, možete li da pomognete sudu tako što ćete odgovoriti na nekoliko pitanja o incidentu u Meju. Vi ste sudu rekli da je sledećeg dana napravljen vojni izveštaj o tom incidentu. Da li je to tačno.

ODGOVOR:

            Ako mene pitate o izveštaju koji je napravljnjen u Domu kulture u Đakovici nakon ubistva, tj. u Meji.

VLADIMIROV:

            Da, tako je.

PITANjE:

            Vi niste taj izveštaj spomenuli u svojoj prvoj izjavi od 18. aprila 2000. zašto to niste uradili?

 

ODGOVOR:

            Ja sam još ranije rekao da se u tom trenutku nisam toga setio, ali ponavljam sada da sam bio u stanju ja bi pružio još više informacija i konkretnih dokaza da dokažem ono što sam rekao.

PITANjE:

            Vaša prva izjava je data godinu dana posle incidenta. Da li je to tačno.

ODGOVOR:

            Da, to je tačno imate datume u mojim izjavama i to je istina.

PITANjE:

            Da li ste vi pročitali taj izveštaj ili ste ga samo videli.

ODGOVOR:

            O kom izveštaju govorite?

PITANjE:

            Vojni izveštaj koji je pripremljen odmah posle incidenta od 28. aprila 99. godine.

ODGOVOR:

            Ja sam ga video svojim očima, video sam kako major  piše taj izveštaj na kompjuteru.

PITANjE:

            Pitanje je da li ste ga vi pročitali, ili ste ga videli.

ODGOVOR:

            Video sam kako ga piše, a onda sam ga delimično pročitao.

PITANjE:

            Kakav je bio sadržaj tog izveštaja da li je to bio vojni izveštaj, u kome se davala procena situacije u tom kraju ili je to bio manje više policijski izveštaj u kome su se navodile činjenice o tom incidentu, ili se radilo o nekakvom izveštaju neke druge vrste.

ODGOVOR:

            Izveštajem se vrhovna komanda obaveštavala o tome šta se desilo u toj operaciji koja je preduzeta.

PITANjE:

            Šta mislite pod time kad kažete Vrhovna komanda.

ODGOVOR:

            Izveštaj je poslat komandi korpusa a ona je sa svoje strane prikupila sve izveštaje i onda bi o tome izvestila treću armiju sve do Beograda do Vrhovne komande koja se nalazila u Beogradu. U izveštaju se navodi da tokom operacije u Meji 68 terorista je likvidirano to je izričito rečeno a u selu Korenica likvidirano je 74 terorista tu su date još neke druge činjenice i informacije o tome šta se desilo za vreme ove operacije.

PITANjE:

            Kako je došlo do toga da ste vi mogli da pročitate taj izveštaj.

ODGOVOR:

            Ja sam radio u toj kancelariji, to je bio deo komande u kojoj sam radio i oni su pisali takve izveštaje kao i druge podatke su pripremali mi smo bili odgovorni da nabavimo smrtovnice za one koji su bili ubijeni. To je bio deo dužnosti komande u Đakovici.

MEJ:

            Dok se ovo još nalazi na ekranu, da li bi mogli da razjasnimo 24110 o tome da li se radi o operaciji u maju ili o operaciji u Meju. To je greška koja se lako pravi. Možda gospodin Vladimirov može to da rasčisti.

AMNIKUS:

            U transkriptu piše da ste rekli da je u izveštaju spomenuta operacija u mesecu maju. Da li ste mislili na mesec maj ili ste mislili na mesto Meje.

 

ODGOVOR:

            Govorim o aprilu, 27. i 28. april, a ne maj.

PITANjE:

            Hvala. Recite da li ste vi taj izveštaj dobili da ga pročitate ili on bio na stolu, pa ste vi iskoristili priliku da pročitate.

ODGOVOR:

            Bio sam tamo kad se izveštaj pisao, pročitao sam ga prvo iz radoznalosti. To nije bila tajna za mene. Ja naravno nisam primio nikakav pismeni izveštaj. Međutim, izveštaj je bio tamo oni su ga pisali i on je bio upućen višoj komandi od naše za njihovu informaciju, i onda bi to trebalo ići i u Vrhovnu komandu Beogradu.

PITANjE:

            Molim vas da na sledeće pitanje odgovorite što je moguće kraće. Dakle, molim vas da ne govorite o drugim stvarima nego da samo odgovorite na pitanja. Ko je pripremio taj izveštaj.

ODGOVOR:

            Dopustite mi da vam dam kratko objašnjenje. Svakog dana jutru je održavan informativni sastanak ili brifing na kojem su sudelovali oficiri iz Vojske i policije. To je bilo u 8 sati ujutro i u 6  sati posle podne i jedna osoba bi obično imala sve beleške sa tih sastanaka, i te bi beleške predavala majoru koji bi pripremao izveštaj, a izveštaj bi onda potpisao komandant garnizona i poslao ga uz lanac komande.

PITANjE:

            Znači vaš odgovor je da je major pripremio taj izveštaj.

ODGOVOR:

            Major je pripremao izveštaj na osnovu beleški koje su mu dale druge strukture. On je bio onda odgovoran da sastavi celi izveštaj.

PITANjE:

            Znači, što ste vi videli, izveštaj što je napisao taj major ili materijale koji su bili predani majoru kako bi napisao izveštaj?

ODGOVOR:

            On je uzeo beleške iz jedne beležnice u kojoj su stvari zapisivane tokom sastanka i on bi se služio tim beleškama kako bi  kompletirao svoj izveštaj.

PITANjE:

            Ali pitanje je bilo. Šta ste vi videli, tu beležnicu ili izveštaj?

ODGOVOR:

            Nisam čitao beležnicu, pročitao sam delove izveštaja koje je on napisao i za mene je to bilo najvažnije. To je bilo ono što mi je privuklo pažnju, to i broj žrtava.

PITANjE:

            Jeste li vi taj izveštaj čitali dok ga je on pisao.

ODGOVOR:

            Da, dok ga je pisao na kompjuteru.

PITANjE:

            Da li se taj izveštaj sastojao od više od jedne stranice.

ODGOVOR:

            Obično bi izveštaj ovisno o događajima tokom dana imali neke strane nekoliko strana, ne mnogo. Jer, to bi trebalo poslati putem vojnih komunikacija i vojnih komunkacijskih linija. To je bilo teško slati u obliku pisma.

PITANjE:

            Ja sam vas pitao o tom izveštaju, da li se taj izveštaj sastajao više od jedne stranice.

 

ODGOVOR:

            Koliko se ja sećam, kad ga je odštampao to je ispala jedna i po stranica.

PITANjE:

            Jeste li vi videli ili pročitali taj izveštaj dok se on nalazio na ekranu kompjtera, ili nakon što je odštampan.

ODGOVOR:

            Čitao sam ga dok ga je pisao, a pošto sam ostao tamo video sam da je to onda i odštampao i stavio u jednu kovertu.

PITANjE:

            Znači mogu zaključiti da ste vi to pročitali dok se izveštaj nalazio na ekranu kompjutera.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Jeste li videli kad je pisao prvu stranicu ili drugu stranicu.

ODGOVOR:

            Nisam shvatio vaše pitanje.

PITANjE:

            Kada se izveštaj nalazio na ekranu i vi ste imali priliku da ga vidite. Da li ste videli samo jednu stranicu izveštaja ili više od jedne stranice.

ODGOVOR:

            Već sam rekao da se izveštaj sastajao od stranice i po otprilike. A na prvoj stranici video sam brojke 68 i 74 to je bilo negde pri sredini prve stranice koliko se sećam.

PITANjE:

            Jeste li videli vrh te stranice.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            I kome je taj izveštaj bio upućen ako je pri vrhu stranice stajala više od jedne institucije.

ODGOVOR:

            Taj izveštaj bio je upućen Komandi prištinskog korpusa.

PITANjE:

            A zašto onda kažete da je izveštaj poslat u Beograd. Da li je to vaša pretpostavka, da li vi pretpostavljate da se nešto tako dogodilo.

ODGOVOR:

            To nije bila moja pretpostavka nego uobičajena procedura. Niža komanda šalje izveštaje višoj komandi za nas je viša komanda bila komanda prištinskog korpusa, a za tu komandu viša komanda bila je komanda Treće armije, a ona bi pak to prosledila Glavnom štabu Generalštabu u Beogradu. Znači  ovaj izveštaj je išao u komandu korupusa, a zatim dalje ne znam šta su učinili. Međutim, to je trebalo biti prosleđeno Vrhovnoj komandi u Beogradu naravno.

PITANjE:

            Ajde da se skoncentrišemo na sledeće. Vi ste pročitali da je primalac izveštaja bila komanda korpusa u Nišu. Da li je to tačno?

ODGOVOR:

            Ne.

PITANjE:

            Pa šta ste onda pročitali?

ODGOVOR:

            Ne, komandi korpusa u Nišu, rekao sam u Prištini. Dakle, Priština a ne Niš. U Nišu je bila komanda Treće armije.

PITANjE:

            Dobro, znači vi ste pri vrhu tog izveštaja pročitali da se izveštaj šalje komandi korpusa u Prištini i ništa više.

ODGOVOR:

            U naslovu izveštaja pisalo je da se izveštaj šalje komandi korpusa u Prištini.

PITANjE:

            I ništa više?

ODGOVOR:

            Ali tako se onda stvari odvijaju odakle to ide više i više prema gore.

PITANjE:

            A kako znate da se upravo to dogodilo i sa tim izveštajem?

ODGOVOR.

            Ne znam što se dogodilo, nije me to čak ni interesovalo šta će se dogoditi s tim izveštajem.

PITANjE:

            Dobro, u vašoj prvoj izjavi od 18. aprila kažete da ste videli u kompjuteru u Domu kulture da je u Meji ubijeno 68 muškaraca, a to je prema vašoj izjavi bilo 4 dana nakon incidenta, a sada kažete da je to bilo dan nakon incidenta. Šta je tu tačno?

ODGOVOR:

            Ne sećam se da sam rekao 4 dana nakon događaja. Sećam se da je to bilo 27 na večer, možda je to greška kad su oni to zapisivali ili ne znam tačno. Međutim, to je bilo navečer 27. aprila negde nakon 10,00 sati navečer, kad je taj izveštaj pisan, u izveštaju u kom je spomenut broj žrtava.

PITANjE:

            U vašoj izjavi od 18. aprila, u paragrafu 31, kažete sledeće, pročitaću vam: "4 dana kasnije nakon incidenta u Meji video sam u kompjuteru koji smo imali u Domu kulture da je u Meju ubijeno 68 muškaraca" i tako dalje.

            U vašoj zadnjoj izjavi kažete da je to bilo dan nakon incidenta 28 a danas kažete da je to bilo isti dan navečer 27. Šta je onda tačno?

ODGOVOR.

            Možda su se datumi pomešali. Međutim, siguran sam da vam garantujem i kažem pod punom odgovornošću da je izveštaj napisan u kasnim večernjim satima negde nakon 22,00 sata, i to je bio 27. april 1999. godine, ne mogu naravno isključiti da je došlo do neke greške u datumima. Međutim, ovo što sada kažem je apsolutno tačno. Jer, obično se izveštaji ne pišu 4 dana kasnije, nego svakog dana svako to zna.

VLADIMIROV:

            U redu nemam više pitanja.

TUŽBA:

            Samo dve tri teme koje bi trebalo razjasniti. Prvo, ova tema kojom se bavio moj uvaženi kolega Vladimirov, molim sudsko veće da zajedno sa mnom pogleda prvu izjavu od 18. aprila 2000 na strani broj 7 u paragrafima 30 i 31 stoji ono što bismo mislim da bi smo bili fer prema svedoku morali pročitati. Dakle, oba ta paragrafa treba zajedno pročitati kako bi se stvari videle u kontekstu.

            Gospodine, pročitaću vam dva paragrafa iz vaše izjave koje se tiču upravo ovog pitanja, trenutka kada ste vi videli izveštaj u kompjuteru. U paragrafu 30 kažete sećam se da je 3 ili 4 dana pre masakra u Meji Nikola Momčilović poznat po imenu Dragan, rekao da će dolina Ćeragoj platiti skupu cenu. Zatim opisujete ubistvo Milutina Gaševića vi govorite o nekim drugim stvarima, a zatim u paragrafu 31 kažete 4 dana kasnije incident u Meji i tako dalje. Da li vi tu govorite o vremenu 4 dana nakon vašeg razgovora sa Draganom Mojčinovićem kad kažete 4 dana nakon incidenta, u Meji video sam u kompjuteru koji smo imali u Domu kulture da je u Meju ubijeno 68 muškaraca, dakle, kad pročitamo ta dva paragrafa zajedno recite nam da li ste vi govorili o vremenu 4 dana nakon razgovora sa Mojčinovićem koji je bio 3 do 4 dana pre masakra, ili je to bilo 4 dana nakon incidenta u Meji.

ODGOVOR:

            Pa istina je da ovo što ste spomenuli Nikola Mojčinović mi je rekao da će dolina Seragoj to skupo platiti. On je to meni lično rekao, a ja sam mu rekao pa što su oni krivi, a on je rekao da će i Korenica skupo platiti i to je ono što sam rekao.

TUŽBA:

            Međutim, moje pitanje nije se odnosilo na ono što je rečeno. Fokus mog pitanja je namera da se razjasni što ste vi želeli reći kad ste davali ovu izjavu. Znači, vi se sećate da je taj razgovor održan 3 do 4 dana pre masakra. Da li ste vi s Mojčinovićem razgovarali 3 do 4 dana pre onog što se dogodilo.

ODGOVOR:

            Da pre.

PITANjE.

            A zatim 4 dana kasniej, 4 dana nakon tog razgovora da li ste vi tada gledali u taj kompjuter ili ste vi to u kompjuteru videli 4 dana nakon što se odigrao incident.

ODGOVOR:

            Kompjuter sam video na dan događaja to je bilo 27 na večer.

PITANjE:

            Znači 3 ili 4 dana nakon razgovora. Da li je to tačno.

ODGOVOR:

            Da, naravno nakon razgovora koji sam imao s Mojčinovićem.

PITANjE:

            Dobro, to je bila jedna tema. Druga tema koju bi želeo razjasniti je pitanje karte za potrebe zapisnika. Karta koju vam je optuženi pokazao bila je dokazni predmet 143 tačka 3 to je ovo što sad držim u ruci. To je karta Meje sa crvenim krugom. Taj crveni krug pokazuje područje koje se nalazi na karti 143 tačka 4. To je druga karta za koju ste vi rekli da precizno predstavlja krugove koji su nacrtani na 143 tačka 1. Da li je to tačno, dakle, ovaj crveni krug je u stvari područje koje predstavlja ova druga karta 143 tačka 4

ODGOVOR:

            Da, tako je.

PITANjE:

            Da li sam vas dobro shvatio. Vi kažete da ste nakon operacije u Mejama dakle, ograničili ste svoj iskaz na dva dana 27 i 28. aprila i rekli ste da u ta dva dana nije bilo žrtava. Da li sam vas dobro shvatio.

ODGOVOR:

            Rekao sam da niko nije ubijen niti ranjen, na strani OVK a niti na strani srpskih snaga u tom području o kom sam govorio.

PITANjE.

            Da, ali vi kažete da su živote izgubili civili ali ne i oružane snage sa bilo koje od strana tokom ta dva dana 27 i 28. aprila.

ODGOVOR:

            Da, to je tačno.

 

 

PITANjE:

            Da li sam ja dakle dobro shatio da vi u svom iskazu govorite samo o ova dva dana. Jer, imena koja vam je čitao gospodin Milošević odnosila su se na druge datume na 11 i 21. april. Da li vi imate neke komentare o tome šta se dogodilo 11 ili 21 aprila ili bilo koji datum koji nije 27. i 28. april.

ODGOVOR:

            Možda je bilo ubistava, ali ponovo kažem da ih nije bilo u dolini Ćeragoj i u Korenici. Možda je toga bilo u drugim karajevima oko Košara i u pograničnoj zoni,  možda je toga tamo bilo.

TUŽBA:

            Hvala. U vašoj izjavi, ustvari prvo ste unakrsno ispitivani o operacijam unutrašnje bezbednosti. Vi ste čini mi se u svojoj izjavi rekli da se general Perišić protivio korišćenju vojske u unutrašnjim bezbednosnim operacijama. O tome ste govorili u četvrtak. Da li se toga sećate?

SVEDOK:

            Da. To je tačno. On je to rekao i ja sam to čuo vlastitim ušima. Video sam generala na tom sastanku na kome sam i ja bio prisutan.

TUŽBA:

            Da li znate šta se dogodilo generalu Perišiću, da li je on ostao na svom položaju?

SVEDOK:

            Ne. Nije ostao na svom položaju. Ne mogu se setiti tačno datuma, ali nekih dva meseca kasnije general Perišić je smenjen sa svog položaja ukazom koji je doneo optuženi i na njegovo mesto imenovan je general Ojdanić. Ja znam da je bilo problema i uvezi s time što je imenovan novi general bez odobrenja Republike Crne Gore, znam za to.

TUŽBA:

            Zadnja tema i završno pitanje. Vas su i optuženi i gospodin Vladimirov unakrsno ispitivali o stvarima koje ste videli odnosno čuli na sastancima, službenim sastancima, neslužbenim sastancima ili koje ste pročitali u dokumentima koje ste uokolo videli. Dakle o tome ste nam govorili, zar ne?

SVEDOK:

            Nisam baš najbolje shvatio pitanje.

TUŽBA:

            To je moja greška, očito sam loše formulisao pitanje. Pokušaću ponovo.

            Tokom unakrsnog ispitivanja postavljena su vam pitanja o vašoj konkrentoj funkciji, odnosno zaduženju i o tome kako to da ste vi imali pristup do informacija koje dolaze sa službenih sastanaka. Da li se sećate da su vas unakrsno ispitivali o tome kako vi znate šta se dešavalo na tim sastancima?

SVEDOK:

            Ja sam u stanju da vidim gotovo sve što se događalo, ali ne i tajne stvari. Međutim, druge stvari sam video manje, više u celosti. Broj ljudstva, broj oružja, vozila i druge stvari tog tipa. Ja sam bio na tim mestima dok sam radio u vezi, ali i kasnije dok sam bio upravni referent za pitanja obuke ljudstva i tamo sam video raznorazne beleške.

TUŽBA:

Da li ste vi ponekad mogli videti i kopije naređenja planova, telegrama ili drugih dokumenata koji su ležali okolo po stolovima.

SVEDOK:

            Bilo je tih stvari, a često bih video i karte koje su bile nacrtane, planove, beleške, razna zaglavlja i te su stvari trebale biti primenjene korak po korak. To su bile karte sa brojkama, planovi koji su unapred pripremljeni i kada dođe vreme ti su planovi trebali biti sprovedeni u delo i činiti osnovu za sprovođenje naših dužnosti.

TUŽBA:

            E, sada na osnovu toga vam želim postaviti pitanje. Prilikom unakrsnog ispitivanja optuženi vas je pitao kako ste vi znali da je cilj operacija u Đakovici bio da se etnički očisti albansko stanovništvo. Jeste li videli ikada neke planove, dokumente, telegrame ili druge vrste komunikacija koji govore u prilog tom vašem stavu.

SVEDOK:

            Naređenja koja smo dobijali su naravno nadređeni oficiri pojednostavili. Ja sam lično video u Đakovici kako su komandiri na terenu dobili naređenja koja su došla putem telegrama i u kojima se kaže da treba izvršiti čišćenje stanovništva i svih onih koji nisu lojalni državi.

TUŽBA:

            Odakle je došao taj telegram?

SVEDOK:

            To ne znam. Ne znam od koga je došao, no pretpostavljam da je došao iz naređene komande, zatim je taj telegram iskopiran i poslat komandirima na terenu.

TUŽBA:

            Da li se sećate kome je to naređenje bilo upućeno?

SVEDOK:

            Poslato je svim vojnim jedinicama, a nesumnjivo i policijskim jedinicama. O tome nisam siguran, ali znam da je poslato komandirima jedinica gde sam ja radio, kao i brojnim jedinicama koje su došle u pripomoć. Svi oni dobili su takav dokument.

TUŽBA:

            Moje zadnje pitanje. Kada i gde ste videli taj dokument?

SVEDOK:

            To sam video u martu 1999.

TUŽBA:

            Drugi deo pitanja bio je gde, gde ste videli tačno, koja kuća, koja zgrada, koja kancelarija?

SVEDOK:

             To nije bilo u zgradi doma kulture, nego u podrumu robne kuće gde je bila stacionirana komanda.

TUŽBA:

            Nemam više pitanja.

 

ROBINSON:

            Da li je to bio samo jedan telegram sa tom vrstom naređenja ili ste videli više od jednog takvog telegrama?

SVEDOK:

            Tečegrami koji bi dolazili bili bi prepisani u obliku naređenja ili neke objave i poslati drugim jedinicama na terenu.

KVON:

            Jeste li taj telegram spomenuli u vašim ranijim izjavama ili ne? Jeste li govorili to o etničkom čišćenju? Ne sećam se da sam o tom telegramu u kojem se pominje etničko čišćenje pročitao u vašoj izjavi. Zašto, toga ste vi tada niste setili?

SVEDOK:

            Ja sam tokom ove sednice već rekao da se nisam mogao svega prisetiti tada. To je veoma tačno. Međutim ja nisam video da u tom  telegramu piše samo nešto o etničkom čišćenju, bilo je i drugih stvari. Pisalo je da treba očistiti sve ljude koji nisu lojalni državi Srbiji. Tako sam ja to shvatio, tako je to čišćenje tamo spomenuto. Dakle očito je da nije Srbe trebalo očistiti iz toga područja, dobro je poznato koga je trebalo očistiti.

KVON:

            Da li je to znači da će OVK-a biti očišćena?

SVEDOK:

            Rekao sam, kada govoriomo o dolini Caragoj, da u to vreme tamo nije bilo OVK-a, to je bilo stanovništvo, stanovništvo su odande očistili, jer tamo je bilo mnogo ljudi koji su potražili tamo utočište. To su bili ljudi iz drugih sela, iz Dečana, Junika, Smoljice, Bovine i drugih sela.

KVON:

            Da se vratimo na trenutak nazad na taj izveštaj, na ona j izveštaj koji je pripremio major Vinter nakon operacija u Meji. Rekli ste da je taj izveštaj poslat komandi korpusa u Prištini. Da li je to tačno?

SVEDOK :

            Da.

KVON;

            U izveštaju je stajalo da je u Korenici ubijeno 74  teroristga, a 68 u Meji.

SVEDOK:

Da.

TUŽBA:

            Da li reči teroristi u tom izveštaju, označava pripadnike OVK-a?

SVEDOK:

            To nije imalo nikakve veze sa OVK-a. To su bili čisti civili, svi su ti ljudi bili nenaoružani, nisu se mogli braniti, nisu nosili uniforme.

KVON:

            Međutim, u izveštaju stoji teroristi. Teroristi ubijeni tokom operacija.

SVEDOK:

            To je bio samo izgovor jer oni su veoma dobro znali da tamo nije bilo nikakvih terorista u tom području, ali oni su celo albansko stanovništvo nazivali teroristima. Ja sam leševe video lično, nijedan od njih nije bio vojnik.

KVON:

            Kad kažete oni mislite na srpske snage u području .... i oni kažu da je otprilike 140 terorista ubijeno u toku te operacije. Da li ja onda mogu pretpostaviti da komanda u Prištini nije znala da su tokom te operacije ubijeni civili. Ili vi možda mislite da je komandant tačno znao šta se tada dešava. Šta vi mislite?

SVEDOK:

            Oni su znali da se operacija odigrava ali nisu znali detalje, oni su dobijali detalje od ljudi koji su bili na terenu, uveče i tokom informativnih sastanaka. Tada su pripadnici policije, MUP-a i drugih jedinica vojske došli i dali izveštaj. Na osnovu tih izveštaj pravljene su beleške i u tim beleškama stajalo šta se toga dana dogodilo i to je onda poslato gore uz lanca komande.

KVON:

            Ja pitam o komandantu u Prištini koji prima izveštaje sa terena. Da li je on znao šta se tačno desilo? Da li je on znao da su ubijeni civili umesto pripadnika OVK-a i na osnovu čega vi mislite tako, ako smatrate i ako tvrdite da on jeste znao?

SVEDOK:

            On je odlično znao ko je bio ubijen i znao je jako dobro, ali nije mogao da se drugačije izrazi niti da ove nevine ljude nazove drugačije nego teroristi. On je vesti dobio preko radio veze, ali ti izveštaji su pisani na taj način.

KVON:

            A kako je on to saznao? To je moje pitanje.

 

SVEDOK:

            Nije mi jasno o kome se radi, komandantu ili nekom drugom.

KVON:

            Komandant, komandant koji se nalazio u Prištini.

SVEDOK:

            Prvo je to saznao od ljudi koji su bili ovlalšćeni da mu daju direktne informacije pismenim putem, na dva načina, a on je takođe bio u direktnoj vezi sa svojim osobljem tu odakle je on bio.

KVON:

            U redu, hvala vam.

MEJ:

            Uključite mikrofon da vas čujemo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

Ja ne mogu, vi mi ga uključujete i isključujete, kao što znate. Mogu li nešto u vezi sa pitanjem gospodina Kvona?

MEJ:

            Uključite mikrofon.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Mikrofon svetli kao što vidite.

MEJ:

            U redu, kažite vaše pitanje. Izvolite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U vezi sa ovim izveštajem gospodina Kvona. Ako je pročitao svedok 74 terorista u Korenici, 68 u Meji, a on smatra da su to bili civili, zar nije njegova dužnost bila kao oficira vojske da kaže, to nisu teroristi nego civili. Postavljam pitanje zato ...

MEJ:

            U redu, u redu, čujemo pitanje. To je komentar koji vi možete dati kad za to dođe vreme, ali mislim da moramo završiti sa svedočenjem ovog svedoka.

            Gospodine Rajneveld kažite.

RAJNEVELD:

            Samo se radi o pravičnosti. Odgovor na moje poslednje pitanje. Ne nalazi  se ni u jednoj od njegovih izjava. Te informacije su došle za vreme proveravanja svedočenja svedoka, za vreme prufinga, ali nije bilo mogućnosti da se to kaže zato što to nije išlo u proceduru 92 Bis. Ja nisam očekivao da će o ovoj temi da se govori. Svrha pitanja je bila da se pokaže da je on bio u položaju da dobija informacije kao što su dokumenti, telegrami itd.

MEJ:

            Gospodine Rajneveld, mi smo sprečili optuženog da komentariše, mislim da moramo i vas da zamolimo da ne dajete komentare.

RAJNEVELD:

            Da, ali ima poenta. Ako ima ikakve nepravičnosti zato što sam ja postavio to pitanje posle činjenice, a niko nije imao mogućnost da u vezi toga izvrši unakrsno ispitivanje, hteo sam samo da sud zna da se to pojavilo u vezi dodatnog ispitivanja, tj. za vreme naknadnih razgovora sa svedokom, ali nije nikad obelodanjeno. To je moja poenta.

Hteo sam da to bude sasvim jasno.

MEJ:

            Hvala vam. Gospodine Peraj, ovim se završava vaše svedočenje. Hvala vam što ste došli pred međunarodni sud da svedočite. Sada ste slobodni i možete da idete, a sud pravi pauzu od 20 minuta.

 

SVEDOK:

            Hvala i vama, časni sude.

MEJ:

            Molim ustanite.

 

 

PAUZA

 

MEJ:

            Generale Drevenkijeviču, hvala vam što ste vratili na sud da završite svoje svedočenje. Naravno, još ste pod zakletvom koju ste dali prošli put. Gospodine Miloševiću, vi imate, kako smo odlučili ranije, još dva sata za unakrsno ispitivanje ovog svedoka.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Upravo da pođemo od ove zakletve koju ste dali da govorite celu istinu. Moje pitanje prvo glasi: pošto smo još  na Račku zašto ste preskočili u svojoj izjavi da vam je bila najavljena policijska operacija u Račku.

ODGOVOR:

            Mislim da to nije bilo konkretno javljeno, imali smo mnogo najava da će se neke stvari desiti kao odgovor na neke druge aktivnosti ili događaje. Ni u jednom trenutku nismo imali formalno upozorenje ili indikaciju da će doći do konkretne operacije na Račak u određeno vreme. Da to jeste bio slučaj, ja bih osigurao da ljudi moji budu tu na terenu da bi bio siguran da se stvari ne bi izmakle kontroli.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Da, ali vi ste imali posmatrače na licu mesta. Da ili ne?

ODGOVOR.

            Bilo ih je jako malo, nisu bili baš tu na terenu bili su u tom kraju, recimo na razdaljini od 5 milja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, posle ćemo doći na to vrlo brzo ali vi ste u prvom delu unakrsnog ispitivanja potvrdili da u vezi s mojim pitanjem, u vezi prisustva Masoneva, da su vaši posmatrači ušli istog dana posle policije u Račak. Je li tako ili ne?

ODGOVOR.

            Da, to je tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa onda mi odgovorite na pitanje a zašto ste preskočili činjenicu koju ste sigurno morali znati da su bile i kamere Asošijeted presa i tako dalje i neki novinari prisutni u toku operacije.

ODGOVOR:

            Ja sam za to saznao tek posle.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa ako ste posle saznali, morali ste to da imate u vidu pretpostavljam prilikom davanja izjava u vezi sa događajem u Račku. Je li tako ili ne?

ODGOVOR:

            Kad sam dao izjavu, ja sam u svakom trenutku pokušao da kažem ono što sam znao u to vreme a ne da govorim o onome što sam saznao kasnije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, ali ste dovoljno rano saznali, koliko sam ja razumeo, za i pre one senzacionalne izjave o masakru. Je li tako ili nije?

 

ODGOVOR:

            U subotu pre podne nije bilo poznato da su tamo bili neki mediji. Nisam znao tačno o kojim se radi medijima, zato što se oni meni nisu javili. Ja sam u to vreme koristio izveštaje svojih ljudi zato što su oni tada bili objektivniji.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A zar vam nije palo na pamet da pokušate da dobijete od tih medija njihov snimljeni materijal, da bi ste mogli da imate jasniju situaciju.

ODGOVOR:

            Ne, u to vreme ne, oni za nas ne rade, njihovi motivi nisu bili naši motivi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa pretpostavljam da je svima bio motiv da zabeleže događaj i da utvrde istinu. Da li mislite da je tako ili nije.

ODGOVOR:

            Ja sam bio odgovoran za posmatrače na terenu, a ne za medije. Ja nisam imao nikakvu kontrolu nad onim šta su mediji radili, gde su išli ili šta su rekli, a ono što su oni rekli nije uvek bilo ono u šta sam ja verovao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da je Voker naknadno tek došao posle punih 16 sati od kad su vaši posmatrači i policija napustili Račak da je došao na preuređenu scenu i režiran u scenu sa UČK. Da li je to tačno ili nije?

ODGOVOR:

            Tačno je  da je Voker otišao u Račak u subotu ujutru i da su moji verifikatori to mesto napustili po mraku u petak uveče. Razlog zašto on nije otišao ranije i zašto ja nisam otišao ranije je to što mi nismo imali jasnu predstavu o tome šta se desilo. Nismo shvatili tačno koliko su tamo stvari loše. Tek smo u subotu pre podne primili izveštaje na osnovu kojih je izgledalo da je situacija tamo mnogo gora od onoga kako je to izvešteno u petak uveče.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A zašto onda u izveštaju od 16 dakle od subote, koje ste poslali ne smatra se da je Račak značajan kad su verifikatori ušli 15 posle podne.

ODGOVOR:

            Zato što su izveštaj koji su oni primili 15. posle podne,  rekli da je tu bilo granatiranja, da su ljudi ranjeni ili povređeni i da su neki ljudi nestali i niko nije znao šta se s njima desilo. Ali to su bile činjenice koje su utvrđene te noći. Vladala je konfuzija i u to vreme ljudi koji su bili na terenu, moji ljudi, njima je rečeno da je glavni prioritet bio da da pomognu da se ranjeni ljudi odvezu u bolnicu i to je ono što su učinili, i oni su o tome i napravili svoj izveštaj.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, na ovom prvom saslušanju rekli ste, a danas opet potvrdili, da vaši posmatrači nisu bili tamo a danas ste čak precizirali da su bili 5 milja znači negde 8 km daleko od Račka kad se to događalo. Je li tako?

ODGOVOR:

            U petak, kad je počela operacija verifikatori su se nalazili u tom geografskom regionu. Znači na razdaljini od 5 milja, oni su otišli u Račak zbog granatiranja koje su čuli i zbog aktivnosti koje su videli. Na osnovu njihovog izveštaja koji sam primio oko ručka, ili nešto posle ručka a to sam primio u Peći, ja sam naredio Menozevu da ode tamo i da sazna tačno šta se dešava zato što su u toj fazi izveštaji bili vrlo konfuzni a ja sam hteo da neko ode tamo na teren koji je imao mudrosti iskustvo Mezoneva, zato što nisu svi verifikatori imali toliko iskustvo, niti su bili toliko mudri.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, onda dozvolite da vam pokažem jedan insert koji traje svega 34 sekunde. Molim tehniku da ga pusti, to je trenutak ulaska snaga u Račak koji su snimili novinari Asošijeted pressa i drugi novinari, pa ćemo videti šta ima. Samo prvi insert molim da se pusti. Molim vas i zvuk.

(video snimak) ... Sada obratite pažnju, biće dakle ulaz u Račak. Pogledajte gore ova narandžasta vozila i vaše posmatrače, dakle prisutne od samog početka operacije policije. Dakle, sad vas pitam...

MEJ:

            Samo trenutak, samo trenutak, vi to tvrdite. Međutim, to može da bude bilo šta. Generale, možete li da nam pomognete gde i kada je napravljen ovaj snimak.

ODGOVOR:

            Ja ne znam o kom se tačno vremenu radi, ali mislim da je tokom preliminarne operacije kada se selo gađalo, da tada nije bilo prisutno moje osoblje. Njih je privukao zvuk pucnjave i oni su prema tome došli u selo i kao što se vidi na ovom video snimku oni su bili na visokom terenu iza sela dok je policija ulazila u selo. Ja mislim da je to verovatno bilo negde popodne oko 3 sata popodne ako mogu da nagađam o kom vremenu se to radi. Ali ja ne znam tačno gde je taj snimak napravljen niti odakle potiče.

MEJ:

            Da li Medonez može da nam pomogne u vezi toga?

ODGOVOR:

            Ne, ja mislim da je on stigao kad je padao mrak, a koliko se vidi na ovom snimku još uvek je bio dan, tada je mrak padao dosta rano, tako da ja mogu da kažem da je tu možda na snimku negde oko 3 sata popodne, možda je čak i malo ranije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Vi kažete da vaši nisu bili prilikom preliminarne operacije, ali da su bili kad je policija ulazila u selo, a celo svedočenje u vezi s Račkom je da je policija kad je ušla u selo počinila masakr. Dakle, prema tome, podrazumeva se da je policija počinila masakr u prisustvu vaših posmatrača.   

ODGOVOR:

            Mislim da smo imali naše ljude na razdaljini od nekoliko km, razdaljina od sela do tog grebena je najmanje 1 km, a zbog granatiranja i pucnjave koja je trajala to je bilo najbliže što su ljudi koji su se tamo nalazili bili spremni da priđu zato što su imali obična vozila. Drugim rečima, ako bi pokušali da uđu u selo, bilo bi moguće da će pucati i na njih. Ono što su oni videli odatle oni su o tome i izvestili, oni nisu videli da ljude ubijaju da se tako nešto desilo oni bi o tome obavestili. To je vrlo brdovit predeo i i vrlo je teško videti tačno šta se dešava iza svakog brda. Pošto nisu mogli da priđu bliže ono što su najbolje mogli da urade je da se popnu ili stanu na neki viši teren i da odatler posmatraju šta se dešava. Ja sam bio po takvom terenu i znam da ima jako mnogo nepreglednih mesta sa tih tačaka. Tako da ne možete da vidite i da imate pregled svih brda iza sela, a u stvari tu se i desila ta ubistva.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, ali videli ste da njih snimaju iz sela, dakle isto kao što kamera vidi njih iz sela tako i oni sa svog položaja vide selo i šta se u njemu događa. Je li to tako ili nije?

ODGOVOR:

            Mogli su da vide uz selo, ali nisu mogli da vide tolike pojedinosti onako kako je to prikazano na filmu. Zato što su oni bili daleko sa zgradama u selu, ne bi mogli da vidite jasno vojnike, oklopni transporter, niste mogli da vidite kako oni prolaze glavnom ulicom na način na koji je to prikazano na filmu.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa dobro, ali videli ste ste ih tamo, znači da posmatraju sa visine, da li sad ipak verujete vašem kolegi iz OEBS-a koga sam citirao prošli put, prilikom prvog dela unakrsnog ispitivanja, da je OEBS ne samo bio obavešten nego i prisutan celoj akciji.

ODGOVOR:

            Ja mislim da oni nisu konkretno obavešteni jer da jesu bili konkretno obavešteni, da će doći do jedne policijske akcije, u određeno vreme, na određeni dan, na određenom mestu, onda bi mi sigurno ljude postavili da to prate. Ja se ne sećam da smo ikada unapred bili obavešteni o nekakvoj konkretnoj planiranoj operaciji, pre nego što se izvede ta operacija, ni u jednom trenutku tokom čitavog mog boravka tamo nikada nismo primili unpared obaveštenje da će doći do jedne konkretne policijske operacije  ili vojne operacije, na konkretnoj lokaciji, u konkretno vreme, samo reći da je došlo do terorističkih napada i da ćemo mi nešto preduzeti u vezi toga nije ono što mi smatramo obaveštenjem unapred. 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ali bez obzira na to objšnjenje valjda se ne dovodi u pitanje činjenica da su oni bili prisutni, čak i da su novinari bili prisutni tokom policijske operacije.

ODGOVOR:

            Na grebenu očigledno jeste bilo ljudi iz OEBS-a i njihov izveštaj sam primio u kome je stajalo da je u tom kraju da se odvija velika operacija i zbog toga sam ja poslao Medoneva tamo tako da bi on mogao svojim isksnim okom da oceni šta se dešava.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, znači oni su bili od početka operacije ali nedovoljno iskusni, a onda je došo i Medonev koji je doveo

MEJ:

            Ne, ne, to nije ono što je svedok rekao ali dajte da nastavimo, da pređemo na drugu temu završili smo sa ovom temom, iscrpeli smo je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste u vašoj izjavi rekli da niste videli nijedan dokaz koji bi ukazivao da je tu bilo neke borbe a čak ste izneli i tvrdnju da je OVK napustio to područje. Znači, nije bilo borbe, to ste tvrdili.

ODGOVOR:

            Da, to je moj utisak, i ja mogu da potvrdim da je taj kraj koji sam ja prošao peške, a to je sistem rovova iza sela, mogu da kažem da tu nije bilo borbi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, dozvolite mi da vas opet podsetim s obzirom na mesto i s obzirom na ono što ste čuli i naravno gledali upravo iz vaše verifikacione misije a što ste vi čini mi se morali znati. Molim vas da pustite drugi insert. Da se čuje ton, molim vas. /video snimak/ Dakle, to se vezuje za ono što vi kažete "nije bilo borbi", i niste videli ništa što bi se moglo zaključiti da je bilo borbi u Račku. Ceo film neću da pustim njega čuvam za jednog drugog svedoka. Moje pitanje glasi: zar je zaista moguće da vi niste znali o ovome ništa, imate dva vozila koja prate akciju, za nekoliko stranih ekipa i TV i novinarskih ekipa i niste znali ništa o tome. Da li je to moguće? 

ODGOVOR:

            Ja sam bio u Peći, nisam bio u Prištini gde su obično slate sve komunikacije. Izveštaj sam ja dobio preko Prištine, znači to je trajalo malo duže. Bilo je slučajeva kada prvi izveštaj nije baš bilo tačno ono što se desilo i zbog toga sam hteo da neko ko ima puno iskustva ode tamo i vidi stvarno šta se dešava. Ja u to vreme nisam imao prednost bilo kakavih snimaka. Mogu da dodam da je ovaj odlomak filmski koji sam video pokazuje i čujem da je bilo borbi, da je bilo pucnjave i da se koristilo teško oružje koje su imale samo vaše snage, koje su to oružje koristili da uđu u selo, a takođe se čulo i oružje lakog kalibra a to je mogao da koristi bilo ko iz mog iskustva vaša policija je prvo pucala u onim krajevima gde se možda nalazi nešto što bih zabrinjavalo, ali oni nisu čekali da vide metu pre nego što otvore vatru. Tako da sve što sam video na tom snimku jeste da je vaša policija ušla u selo uz podršku teškog naoružanja da je verovatno pucala na bilo šta što se kreće, ili što izgleda sumnjivo.

            Nisam video nikakve dokaze da je došlo do povratne vatre iz suprotnog pravca niti da je bilo uzvratne borbe. Tako da je moguće da je OVK bila tamo na početku operacije, ali isto tako moguće da su jako brzo pobegli, kao što su često činili a da su vaši ljudi ušli u selo odakle je OVK otišao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I da su pucali oni bez obzira na to što nema OVK.

ODGOVOR:

            Da, to se često dešavalo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam se čini logično, generale, da policija ove novinare, kamere, obaveštava OEBS, imate posmatrače na brdu da bi pratili nekakav njen masakr.

ODGOVOR:

            Ne, ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A vi ste celu svetsku javnost upoznali da je to masakr, da su ubijeni civili na to je sledila reakcija velikog broja svetskih državnika. A vašu takvu ocenu dali ste iako nije bio završen uviđaj bez rezultata obdukcije, i pre rezultata istrage. Je li to tačno?

ODGOVOR:

            Da, mi nismo izvršili obdukcije, sud je donesen na osnovu činjenice onako kako smo je videli u tom trenutku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A zašto ste žurili?

ODGOVOR:

            Mislim da nismo bili u žurbi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A Račak je bio povod za bombardovanje, je li to tačno?

MEJ:

            To nije pravilno pitanje. Vi možete svedoka pitati o onome što je čuo ili video.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, da li ste čuli ili videli da je Voker 10. aprila 2000.g. u Bonu izjavio "epizoda iz Račka je bila odlučujuća za bombardovanje".

MEJ:

            Nije na svedoku da o tome govori.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A onda mi odgovorite zašto niste ili recimo niste hteli da sagledate i neke činjenice, da li su vam tokom boravka na Kosovu bili poznati podaci komisijski izveštaji obducenata. Evo ja ću vam sad prezentirati samo nekoliko tačaka, poslužiću se dokumentom koje je tužilaštvo obelodanilo, u kome se nalazi deo tog izveštaja, to je naučni časopis Društva lekara, citiram deo obeležen brojem u desnom uglu KO 212750 stana 73, samo zaključak profesora koji su izvršili obdukciju i daju dokaze. Samo da pitam, gospodine Mej, da mi razjasnite da li može ovo vreme ako prezentiram ove dokumente da se odbije od vremena koje imam pravo za unakrsno ispitivanje ili ne. Vaš odgovor mi je bitan.

 

MEJ:

            Da, biće dodano kao deo celine, ne to može biti u okviru skupa.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Samo može biti u okviru 2 sata.

MEJ:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, onda neću davati dokumenta na grafoskop jer mi uzimaju mnogo vremana, ali ću vam ih priložiti pošto se radi o dokumentima koje sam citirao pod brojevima koje je dala ova strana preko puta. Znači, piše kod svih 40 obdukcija nije postojao nijedan detalj u kome nisu usaglašena mišljenja svih prisutnih eksperata. Dalje piše, nađeno je prisustvo nitrata na 37 od 40 obdukovanih osoba. Za sve vreme rada u salama za obdukciju su prisutni i ako nisu zdravstveni radnici i drugi sekretar ambasade Finske u Jugoslaviji i finski ministar za ljudska prava i dva predstavnika OEBS-a. Dalje, ni na jednom lešu nisu nađeni nikakvi intravitalni niti posmrtni tragovi delovanja oštrog i šiljatog mehaničkog oruđa niti značajnije delovanje tupog mehaničkog oružja. Posle svake obdukcije nalaz i zaključak je potpuno usaglašen sa ekspertima iz Belorusije a u 24 slučajeva sa ekspertima iz Finske. To je zato što su oni došli nešto kasnije za preostale.

            U toku kompletnog postupka izvođenja svake obdukcije rađeno je sa dve i tri kamere, istražni organi Prištine, Evropska zajednica i finski tim. To sve piše ovde molim da se uvede kao dokazni predmet. Pošto se inače radi o broju obeleženog u uglu od strane. Da li ste...

MEJ:

            Gospodine Najs, imate li vi kopiju ovog dokumenta?

ODGOVOR:

            Ne, nisam uspeo još ući u trag tog dokumenta, izgleda da je to možda iz dosijea Račak. Celi dosije Račak postaće dokazni predmet za optužbu ukoliko nam optuženi kaže otkuda dolazi ovaj dokument to će nam svima olakšati život.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Evo vidite piše ovde vaš broj KO 212750 pa 12747 od početka citirao sam, molim da ne gubim vreme.

MEJ:

            U redu, pronaći ćemo to. 

SVEDOK:

            U to vreme ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a da li vam je tada bila poznata službena beleška istražnog sudije pod odgovarajućim brojem, da ne gubim vreme da citiram u kojoj je konstatovano ne samo količina pronađenog oružja 15.01 već i vaše pretnje, i zahtevi da se postupa protivno Zakonu o krivičnom postpku. Da li vam je poznata ta službena beleška?

ODGOVOR:

            Nisam siguran o kojem sad dokumentu govorite, ima ih naime dosta, dosta dokumenata o kojima smo se bavili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To je službena beleška koja govori o izveštaju istražnog sudije pod brojem 14/99 i u njoj se nalazi upravo ovo što sam sada citirao. Ja ne bih to iznosio na grafoskop ali smatram da treba i to uvesti kao dokazni predmet. Imam sledeće pitanje. Vi ste tada bili upoznati i sa zapisnikom o uviđaju jer je sud uradio uviđaj u prisustvu predstavnika OEBS dva Amerikanca dakle,  kao i Italijan,  zatim veštak za sudsku medicinu profesor Dobričanin i prevodilac  i  niko nije imao nikakve primedbe na obavljeni uviđaj. Inače sigurno vam je ponato da u istražnoj ekipi bio i javni tužilac  Albanac. Da li znate zato?

ODGOVOR:

            Ne znam kada se odigrao taj incident o kome vi sada govorite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne, ja govorim o zapisniku o uviđaju. Govorim o zapisniku o uviđaju gde su, pošto je sud uradio uviđaj u prisustvu ovih ličnosti koje sam pomenuo i taj je zapisnik sastavljen dana 18.1.99, piše u njemu mesto događaja, prisustvuju i sve vreme prate predstavnici OEBS-a...

MEJ:

            Molim vas da sporije čitate. Međutim, već ste taj deo pročitali. Generale, pomozite nam da li znate nešto o zapisniku o uviđaju.

ODGOVOR:

            Taj mi dokument nije konkretno poznat, general Lončar to meni nikad nije stavio na uvid a on je bio uobičajeni kanal putem koje su stizale informacije sa te strane prema tome, ne taj dokument mi nije poznat.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, ali ako su prisutni vaši predstavnici, dakle, ova dva Amerikanca i jedan Italijan, valjda je njihova dužnost da vas upoznaju sa zapisnikom uviđaja u kome oni prisustvuju. Dakle, vaši službenici su prisustvovali, to vam je moralo biti poznato.

Između ostalog, piše...

MEJ:

            Čekajte malo, čekajte malo, svedok kaže da to nije znao! Da li je to tačno, generale?

SVEDOK:

            Bilo je mnogo sastanaka na kojima su bili prisutni ljudi iz OEBS-a i na kome su predstavnici vlasti SRJ pravili zapisnik. Koliko je meni poznato u to vreme mi nikada nismo dobili na raspolaganje ni jedan od tih zapisnika.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, u ovom zapisniku gde su tri vaša, plus prevodilac takođe vaš, piše,

MEJ:

            Svedok ne može biti od pomoći u vezi sa tim zapisnikom. On ne zna ništa o njemu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas, da li je jasno da su uviđaju prisustvovala tri predstavnika OEBS-a, plus četvrti prevodilac koji je tehničko lice, ali tri koji su ovde nabrojani. Ja tražim da se i ovo uvede kao dokazni predmet.

MEJ:

            Samo trenutak, pretpostavljam da će to takođe biti u dosijeu, optužba nije uključila mikrofon.

TUŽBA:

            Izvinjavam se, nisam siguran za ovaj drugi dokument. Prvi dokument, tome smo sad ušli u trag, mislim da on nije deo dosijea. Upravo smo zamolili da nam se pošalju ti dokumenti, ukoliko to veće bude želelo to možemo uvrstiti kao dokazni predmet.

            Drugom dokumentu moramo ući u trag na isti način, trebaće nam nekoliko minuta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A, dobro, da li meni treba odobrenje druge strane da se nešto uvrsti kao dokazni predmet?

MEJ:

            Ne, ali praktičnije je ukoliko oni mogu ovde pribaviti kopije. No budući da ovom dokumentu ne možemo ući u trag možete ga sada predati.

 

SLOBODAN  MILOŠEVIĆ:

            Predajem vam sva tri dokumenta.

MEJ:

            U redu.

            Samo trenutak da to uvrstimo u spis.

SEKRETAR:

            Časni sude, dokument koji nosi broj K-0201747, nosiće dokazni predmet optužbe, dokazni predmet odbrane 2.

            I drugi dokument, koji izgleda da nosi broj KPN.6P.14/99, to će biti dokazni predmet odbrane br. 3 TER.

            I treći dokument, a treći dokument, samo dva dokumenta.

MEJ:

            U redu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja sam dao tri dokumenta!

SEKRETAR:

            Treći dokument će nositi broj dokazni predmet odbrane br. 4.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas, precizno mi odgovorite sa da ili ne! Da li ste vi išta znali o sadržini koja se navodi u ovim dokumentima, bez obzira na to  što tvrdite da su vam dokumenti nepoznati kao takvi, da li je sadržina koju sam citirao je vama bila poznata ili ne?

SVEDOK:

            Ne ovako kao što ste vi rekli, ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste znali tada za konačan izveštaj tužilaštva koji je po zakonu ovlašćeno da odlučuje da li ima mesta za krivično gonjenje ili nema?

SVEDOK:

            Ne, zato jer nismo bili tamo da sprovodimo zakone SRJ.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, pretpostavljam da je misija bila obavezna da se u saradnji sa organima vlasti na čijoj je teritoriji obavesti o postupku koji se vodi, pogotovo ako je reč o krivičnom postupku. Jel to tačno ili ne?

SVEDOK:

            To je upravo ono što smo i napravili u Račku i zatražili smo od ljudi koji su tamo bili da se to u potpunosti istraži, ali to se nikada nije dogodilo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ovde ću vas samo podsetiti da u ovom što tužilaštvo, koje je jedini organ nadležan po zakonima Jugoslavije, tvrdi da su sve preduzete radnje bile usmerene na odbijanje oružanog napada od strane pripadnika terorističkih bandi tzv. OVK i u skladu sa Zakonom o unutrašnjim poslovima.

Molim vas da se i ovo uvede kao dokazni predmet.

MEJ:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, s obzirom na to da vas ove činjenice nisu zanimale, vi u izveštaju vaše misije od 15. januara izveštavate da je u Račku od strane verifikatora utvrđeno da je ubijen jedan Albanac i da je petoro ranjeno. Sve se to promenilo za jedan dan, bez uviđaja, bez nalaza eksperata i sve se to ignorisalo. Kako to objašnjavate?

 

SVEDOK:

            Ono što smo mi izvestili u petak naveče je ono što smo videli. Ono što smo izvestili u subotu naveče je isto ono što smo videli. Između petka naveče i subote naveče videli smo mnogo više stvari, prebrojali smo mnogo više leševa i došli smo do vlastitih zaključaka o tome kako su oni izgubili život. Isto tako, mi smo pozvali vašeg predstavnika, generala Lončara, da dođe s nama. On je mogao tamo biti u subotu i on je to sve mogao videti svojim očima u isto vreme kad smo i mi to videli, ali on je to odbio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, zar vama nije poznato da se borba sa UČK vodila u još tri sela u okolini u to vreme, istog tog dana?!

SVEDOK:

            Znam da su vaše snage pucale na nekoliko sela u okolini Račka, ne samo na Račak. To se odigravalo niz celu dolinu. Da, to znam. Ni u jednom trenutku nisam video nikakve dokaze o žrtvama među OVK niti su mi pokazane puške, oružje ili uniforme koje je možda OVK koristila. Prema tome, ja mislim da su oni veoma rano pobegli sa lica mesta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ste znali da je Račak bio snažno uporište OVK?

SVEDOK:

            Ne, nisam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate da je npr. Hašim Tači za  BBS potvrdio da je Račak bio uporište OVK i da se tamo vodila velika borba, da li znate za tu činjenicu?

SVEDOK:

            Bilo bi mi jako interesantno da znam kad je on to rekao, kome i pod kojim okolnostima. Meni se čini da se ovde pravi general nakon bitke.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne, ja govorim o njegovom naknadnom intervjuu BBS-iju, to je lako, to su sve javni dokazi, prema tome lako ih je ustanoviti. Da li vam je poznato, pitao sam vas, ako nije poznato samo kažite ne!

SVEDOK:

            Ne, nije mi poznato.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je Mazoner, kad se vratio ih Račka prvog dana, rekao da su u Račku od otpočinjanja akcije bili prisutni KVN, strani izveštači i novinari, da li vam je on to pomenuo?

SVEDOK:

            Naravno, on je znao, ja sam znao, i u izveštajima ljudi koji su bili tamo pre njega bile su stvari koje su bile uključene u izveštaje koje smo mi dobili te večeri. Međutim, oni su nam mogli reći samo ono što su videli sa obronka brda.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, ali sami ste rekli prilikom prvog saslušanja ovde  da su vaši ušli u Račak popodne toga dana, dakle, ne da su ostali na obronku brda. Da i sad menjate taj iskaz ili ne?

SVEDOK:

            Ne, ja vam govorim o tome da su se različite stvari odigrale u različita vremena.

            Prvo, na grebenu su došli ljudi nakon što je operacija završena i oni su videli da se puca na selo i o tome su nas izvestili. Nezanejef je nakon toga stigao, posavetovao se sa njima i zatim su oni druig otišli u selo nakon što je paljba prestala. To je bilo na kraju dana, nakon što je vaša policija napustila selo. U tom trenutku oni su razgovarali sa seljanima, rečeno im je da ima ranjenih, da je jedna osoba poginula i to su bile glavne stvari kojima su se oni u tom trenutku bavili. Njihov glavni prioritet bio je da ranjene odvedu na mesto gde se može pružiti pomoć, i to su i učinili. U tom trenutku nikome nije bilo poznato da su neki ljudi ubijeni više uzbrdo. I želeo bih još jednom reći da je u tom času već padao mrak.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro,  vi ste znali za činjenice da su leševi koje vi opisujete imali na sebi više slojeva garderobe, čizme i ostale jasne pokazatelje karakteristične za lica koja borave napolju, recimo po rovovima, ali da li se sećate toga, tih podataka?

SVEDOK:

            Sećam se da je nekoliko leševa imalo gumene čizme, a to svakako nije od koristi kad ste vani na hladnoći. Prema tome, ja bih rekao da oni nisu bili odeveni da žive na otvorenom i da se bore na otvorenom. Oni su bili odeveni da rade vani kao seljaci.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            S obzirom da vreme ide prebrzo, ja tražim da se uvede kao dokazni predmet i svedočenje koje je druga strana dala ovde, dr Dušana Dinića, koji upravo opisuje stanje ovih leševa itd. To je znači, izjava tužilašva i odnosi se na dr Dušana Dunjića, ja nemam ovde zabeležen broj ali mislim da je ime dovoljno. Molim da se to uvede.

MEJ:

            Razmotrićemo to kasnije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A, da li znate da za najmanje 13 od 45 lica koji se vode kao ubijeni ne postoje grobnice na tzv. groblju mučenika u Račku?

SVEDOK:

            Ne, ali znam da kad smo prebrojali mrtve, pronađene na različitim lokacijama, da je ukupan broj bio 45 ili 46, dakle, u tom trenutku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A, da li vam je tada, tokom tog boravka, poznato da su meci proneđeni u telu ubijenih ispaljeni sa različitih položaja, tipično za oružani okršaj?

SVEDOK:

            Znam da su meci pronađeni u leševima. Isto tako znam kako su ti leševi izgledali kad sam ih video.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Međutim, da li vam je poznato, pre vas je moglo pokolebati u tim vašim ocenama, ono što je donosila strana štampa, citirao sam vam ranije i "Berliner cajtung" i "Kongret" itd., evo citiraću vam ovaj deo iz Evercerove knjige, "Račak i čudljiva gospođa Ranta", kaže "među uglednim listovima u Nemačkoj jedino se "Berliner cajtung" pozabavio ovim pitanjem - 13. marta 1999. godine je objavljeno - visokim predstavnicima OEBS-a saznanja da 45 Albanaca, pronađenih sredinom januara u  selu Račak nisu žrtve srpskog masakra nad civilima. Smatra se da je ovo iscenirano od albanske strane. Do  tih rezultata došlo se na osnovu podataka iz centra kosovske misije, znači nezavisno od predstojeće ekspertize...

MEJ:

            Moram vas zaustaviti, ko je taj autor koga sada citirate, gospodine Miloševiću?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Knjiga je "Račak i čutljiva gospođa Ranta", vrlo bitna dokumenta iznosi, molim da se uvede kao dokazni predmet, jer navodi...

MEJ:

            Vi možete tog autora pozvati ovde da svedoči, ukoliko želite. Mislim da nema smisla to sada podaktirati ovog svedoka, jer se tu radi samo o mišljenjima tog novinara.

 

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A, da li vam je poznato da se zvanični  izveštaj, koji je objavljen 17. marta, sastojao  samo od 5 stranica, a celokupan izveštaj koji je po navodima lista "Berliner cajtung" težak 21 kg, zatajio je u tašni predsedavajući Saveta Evropske unije Joška Fišer?

SVEDOK:

            17. marta ja sam prolazio kroz planove za evakuaciju kako bismo mogli izvući sve ljudstvo do 20-toga, ukoliko nam se to naredi. To je u tom času bio moj najviši prioritet. Bojim se da se u to vreme više nisam brinuo za Račak.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ali da li vam je poznato da je konstatovano da žrtve nisu bile osakaćene ili odrubljenih glava, i samo u jednom slučaju postoje tragovi tupog udarca, u dva slučaja glava - post mortem, otkinuta od strane životinja. Sve žrtve su ubijene vatrenim oružjem. Da li vam je to poznato?

SVEDOK:

            Znam da je jedan od leševa u selu bio dekapitiran. Da, to smo videli u subotu posle podne. Dalje, leševi na brdu, mislim da je tamo bilo 23 leša, to su bili leševi koji su ustreljeni i svi su pobadali jedan na drugog, to smo videli i o tome smo izvestili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je poznata tvrdnja stručnjaka koji kažu: "ako se pogubljenja vrše pod komandom, kao što vi sada kažete, ezekucija, prolazi zrna morala bi da teku paralelno, autopsija sa svih leševa sa više metaka pokazuje, međutim, da su meci već...

MEJ:

            Molim vas ponovo da čitate sporije! U svakom slučaju koga sad citirate?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Citiram izveštaj forenzičara, uostalom, u dodatku se kaže, protivurečnosti između dobijenih informacija i rezultata eutopsije se mogu otkloniti samo ako se informacije o užasima smrti dopune ili potvrde, možda misli na protivurečnosti prvih   misije Vokera koji je izjavio da su Srbi načinili masakr.

MEJ:

            To nije stvar za ovog svedoka, to je nešto o čemu ćemo mi morati doneti odluku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ovo nećete da prihvatite, znači, kao dokazni predmet. A da li sada dozvoljavate mogućnost da su tela bila doneta, prebačena itd.? Da li dozvoljavate vi tu mogućnost?

SVEDOK:

            Ne, to nije utisak koji sam stekao u tom trenutku kad sam bio na brdu. Ta su tela bila previše izmešana, preklapala se međusobno da bi to mogla biti realna mogućnost, po mom mišljenju, a i preklapala se međusobno da bi to mogla biti realna mogućnost, po mom mišljenju, a i po mišljenju onih koji su tamo bili samnom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li su vam poznati navodi "Tajmsa" od 20.1.99, koji upravo to navodi, da su tela doneta na osnovu onoga što tvrde francuski novinari?

MEJ:

            Ovo je mišljenje novinara i to nama ništa ne vredi, mi se sada bavimo dokaznim materijalom. Svedok je dao svoj odgovor na vaše pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da preskočimo novinara, ali ne bih mogao da preskočim Jelenu Rantu, koja govori upravo drukčije od vas o mogućnosti da se telima manipulisalo. Evo da čujemo pa ćete možda da se prisetite.

Molim vas da pustite sledeći insert, a molim prevodioca da prevodi.

PREVOD JELENE RANT:

            Ovde su se pojavile sumnje da se u Račku zaista radi o masakru jer nam istraživanje ukazuje na nešto drugo. Po prvi put ona o tome priča za televiziju.

            "Svesna sam toga da je cela ta scena bila nameštena jer to je zaista moguće uraditi. Na to su ukazivala naša prva istraživanja. Isto tako i kasnije aforentička ispitivanja koja smo sproveli na licu mesta u novembru 99. godine i rezultate toga smo direktno dostavili međunarodnom sudu u Hagu. Ambasador Voker je došao u Račak u subotu i to je bila njegova lična odluka da taj događaj kvalifikuje kao masakr. Ja sam sistematično izbegavala da koristim taj termin. Postoji sumnja da se radi o masakru. Šta je moglo da dovede do tog događaja u Račku?  Jelena Ranta raspolaže podacima o tome da se među poginulima u Račku nalaze i pripadnici OVK. Račak je u to vreme bio uporište OVK. Ubeđena sam da postoji dosta informacija da je u to vreme u Račku bilo nesumnjivo sukoba između srpskih snaga i OVK. Posle toga rečeno mi je, a i čitala sam informacije o tome, da su na to mesto i tog dana ubijeni pripadnici OVK".

MEJ:

            Generale, da li imate nešto da kažete o ovome? Nesumnjivo da ćemo mi preslušati ovog svedoka kad za to dođe vreme, ali sa vaše strane da li vi možete da date neke korisne komentare o njenom mišljenju?

SVEDOK:

            Ne, časni sude, mislim da ne.

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, vi možete da pozovete ovu svedokinju, ali činjenica da vidimo nešto na televiziji ne predstavlja dokazni materijal.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, na ovu svedokinju se poziva ona strana, a vidimo da svedokinja upravo govori o tome kako je Voker upotrebio... 

MEJ:

            Da, da, to smo već pokrili. Vi imate ograničeno vreme sa ovim svedokom, tako da bi bilo dobro da pređete na sledeću temu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ja ću da nastavim, pustite, pustite ipak još i sledeći insert, molim vas, samo još jedan, a posle imam još jedan, ali taj poslednji ćemo sačekati. Nadam se da nisam pogrešio.

 

(prikazuje se video traka)

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da sada ne ponavljam, pošto gospodin Mej se protivi tome, navode Reneja Žirarda u "Figarou",  20.1. i Kristofera Šatela u "Mondu", koje sam ranije citirao i koji su poznati. Oni, ustvari, tvrde suprotno od onoga što su izjavljivali, ali pitanje je samo, pošto je bilo mnogo tih izjava, ljudi koji su bili tamo, da li su vas takvi navodi potstakli da stvar celovitije sagledate, pogotovo što nije bila gotova ni obdukcija, ni istraga, jednostavno vidite jedan dan Vokerova izjava, drugi dan vanredni sastanak NATO, itd., pre nego što se bilo šta utvrdi za ovakav jedan kompleksan događaj, kako to objašnjavate?

SVEDOK:

            Nisu svi ti novinari bili na brdu. Svi koji su sa mnom bili na tom brdu su delili jedinstveno mišljenje, a to je da ti ljudi koji su bili mrtvi su ubijeni od strane vaših snaga, a da u to doba, u to vreme nisu pružali nikakav otpor. Mi smo tada tražili da se izvrši zajednička istraga koja je mogla da utvrdi mnogo više činjenica i vi ste mogli da se složite sa takvom istragom. Mogli ste da suspendujete komandante dok je trajala istraga, ali ništa niste uradili od toga, prema tome, mi smo na kraju izvukli svoje sopstvene zaključke i ja sam vam svoje zaključke izneo koliko se sećam u to vreme. Ja mislim da oni još uvek jesu isti kao i onda kada sam ih ja izrazio vama u to vreme.

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, vreme prolazi, moramo da pređemo na sledeću temu. Vi ste vrlo kompletno i u potpunosti izneli jako mnogo mišljenja o ovoj temi i svedok je odgovorio koliko je najbolje mogao. Dajte da pređemo na sledeću temu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, ja razumem da imam još čitav sat, gospodine Mej.

MEJ:

            Da, ali bavljenje jednom istom poentom iz različitih uglova je nešto što ne pomaže sudu i samo se time troši vreme.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ovo je vrlo važna poenta, gospodine Mej, jer po...

MEJ:

            Da, slažem se, to je vrlo važna poenta. Vi ste u potpunosti pokrili. Vi ste izneli svedoku jedan niz mišljenja na koje on ne može da odgovori. On je dao svoj iskaz. Ako želite da ga pitate nešto o tome šta je on video, onda možete to da uradite, ali ako samo iznosite mišljenja, to nikome ne pomaže.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da li vam je poznato ime Imon Smit?

SVEDOK:

            Ne, ali mislim da ima jako mnogo ljudi koji se prezivaju Smit, tako da možda neke nisam uočio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To je verifikator, Irski oficir koji je prvi pronašao leševe. Ivon Smit je izjavio da je bilo mnogo čaura, i to praktično samo municija od AK 47. Da li vam je poznato da je tu municiju koristila OVK-a?

SVEDOK:

            Obe strane su koristili AK 40. To je bilo njihovo omiljeno oružje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas, izveštaj OEBS-a o naoružanju OVK-a piše: "OVK-a je koristila razno lako naoružanje, ali najčešće AK 47. Najveći broj je došao iz Albanije, nakon što je ta zemlja 97. godine potonula u privredni i politički haos". Da li to znate iz izveštaja OEBS-a?

SVEDOK:

            Da, da, ja sam pratio događaje u Albaniji 97. tako da znam da su skladišta oružja opljačkana i znam šta se tamo dešavalo. Međutim, AK 47 su koristile i vaše snage.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, naše snage nisu imali municiju kineske proizvodnje. Da li vam je to poznato ili nije?

SVEDOK:

            Nisam siguran da smo ikad imali brojeve metaka, serijske brojeve. Ali, poznata mi je sposobnost da se koristi oružje one druge snage, to je nešto što se mnogo puta radilo u prošlosti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, nisam čuo da je to ikad konstatovano u sukobima na Kosovu i Metohiji. Da je vojska i policija uzimala municiju od UČK-a. Je li to neka nova informacija koju sada vi dajete?

 

SVEDOK:

            Ne, ja jednostavno hoću da kažem da ja nisam znao da samo OVK-a koristi kinesku municiju i nisam video nikakve dokaze o tome da OVK-a je koristio isključivo municiju kineske proizvodnje.

TUŽBA:

            U pitanju nije jasno da li je taj Irac koji se preziva Smit tvrdio da se radi o municiji kineske proizvodnje ili možda to nije ušlo u transkript, ali mislim da bi mogli to da razjasnimo i da bi nam to pomoglo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, to ćemo razjasniti drugom prilikom jer ja nemam vremena da ulazim sada u taj detalj. Molim vas da mi odgovorite na pitanje da li vam je poznat zaključak doktora Milana Štulića, profesora sa Pravnog fakulteta u Beogradu, koji je nakon detaljne analize izveo zaključak da su svi poginuli na kojima je vršena ...

MEJ:

            Vi možete da izvede te dokaze kada za to dođe vreme, ali nema svrhe iznositi još novih mišljenja ovom svedoku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, ja pitam da li je poznata svedoku ta analiza profesora Štulića da su....

MEJ:

            Generale, da li vam je poznata analiza profesora iz Beograda?

ODGOVOR:

            Ne, nije mi poznata.

MEJ:

            Molim vas, sledeće pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali, dobro, kada sve ovo uzmemo u obzir, da li je možda u pravu Džonson kada  13. maja 99. godine u Parizu kaže da .....

MEJ:

            Ne, ne, to je još novih mišljenja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, vi ste prošli put rekli da je reč teroristima emotivna i da je prikladnije govoriti pobunjenici, ali vi ste konstatovali u dokumentu koje je tužilaštvo obelodanilo, to je vaš, "dijagram DZ srpska verzija 0304 365 na strani 8 tačka 60 u desnoj rubrici, vi ste upisali terorizam širom pokrajine". Je li tako?

ODGOVOR:

            Možda je to tako, ali kažite mi koja je to svrha ovog pitanja, koja je poenta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A poenta je da ste prošli put kada sam vas pitao o terorizmu rekli  da ne želite da upotrebite, da je reč terorizam emotivna, a vi ste napisali "terorizam širom pokrajine" u vašem dijagramu. Tada ste vi upotrebili tu emotivnu odrednicu kako je vi nazivate. Je li tako ili ne?

ODGOVOR:

            Bilo je trenutaka kada smo koristili reč terorista da bi opisali ono što se dešava. Ali želim da naglasim da mi uglavnom nismo koristili tu reč. Međutim, kada je prema našem mišljenju došlo do aktivnosti koje su bile namenjene ili čija je svrha bila da se teroriše stanovništvo mi smo onda koristili reč terorista. Mi smo se trudili da tu reč koristimo u konkretnim specifičnim situacijama a nismo je koristili kao jednu reč za sve.

 

 

MEJ:

            Ovo je sada prikladan trenutak za pauzu. Pravićemo pauzu od 20 minuta. Molim, ustanite.

 

Pauza

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Je li vam poznata sadržine Rezolucije Saveta bezbednosti 1160 od 31. marta 98. godine.

ODGOVOR:

            Da, u opštim crtama.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            11999 od 23. septembra 98.

ODGOVOR:

            Da, u opštim crtama.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A i Rezolucija 1243 oktobra 98.g.

ODGOVOR:

            Da, tako je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U svim tim rezolucijama govori se o terorizmu na Kosovu. Je li tako?

ODGOVOR:

            Morao bi da ih proverim, ali znam da se bar u nekima od tih rezolucija to pominje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja sam nabrojao ove tri u kojima se pominje, a da li vam je poznato i da li vi cenite da je OVK teroristička organizacija.

ODGOVOR:

            U to vreme mislim da je imala nekih elemenata koji su bili sposobni da počine teroristička dela, ali nisam ubeđen da je čitava organizacija bila teroristička organizacija. U to vreme mislio sam da nešto od otpora jeste bila posledica aktivnosti vaših snaga.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, recite mi da li vam je poznata izjava američkog predstavnika za Balkan Gelbarda, inače koji je i sam rekao da je stručnjak za terorizam, da je OVK teroristička organizacija.

ODGOVOR:

            Ne znam gde ili kada je on to tačno rekao i ako je to njegovo mišljenje ja prihvatam da je to njegovo mišljenje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja molim da se kao dokazni predmet u ovom pogledu uvede i knjiga koju je tužilaštvo inače uvelo u ovaj postupak to je ova knjiga  u kojoj se citira autentična izjava Gelbarda u vezi sa  OVK kao terorističkoj organizaciji.

MEJ:

            Ako želite to da uvrstite, dajte da to pogledamo ili možete taj dokument onda da uvrstite nakon rasprave.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Taj dokument je inače dala suprotna strana u celini. To je knjiga ...

MEJ:

            U redu, dajte da ne gubimo vreme o tome. Neka Tužilaštvo potraži taj dokument.

 

TUŽBA:

            Taj dokument je već uveden i ja ću za koji trenutak moći da vam dam broj.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas, pošto ste odgovorili opisno i prilično relavitizirajuće, odgovorite mi sa da ili sa ne da li je OVK teroristička organizacija.

MEJ:

            Svedok je na to već odgovorio koliko je najbolje mogao i nema potrebe mučiti ga da dobijete još neki odgovor.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas, ovde se radi o generalu i izvršnom šefu verifikacione misije na Kosovu. Dakle o njegovom svedočenju.

MEJ:

            Nećemo ništa više postići u vezi ove poente. Mi znamo šta ste vi rekli u vezi toga i čuli smo iskaz svedoka. Generale, da li vi možete nešto o tome da nam kažete.

SVEDOK:

            Časni sude, ja mogu da kažem da oni jesu imali terorističke elemente ali ne mislim da je svaki pojedinačni član ove organizacije bio terorista kao takav. Mnoge stvari koje sam ja video bi mene možda naterale da se priključim možda OVK da sam ja albanac koji je tada tamo živeo. Tako da je u svakom slučaju bilo trenutaka kada je naša simpatija bila na strani lokalnog stanovništva zbog nečuvenih dela koja su nad njima počinile snage mira i reda, koje su trebale da ih štite. Ja mislim da sam otišao dalje od okvira koje je moje svedočenje trebalo da ima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li su vama poznati, bar za vreme dok ste bili na Kosovu, zločini koji su izvršeni i na albanskim i na srpskim, i na turskim, muslimanskim, romskim i drugim stanovništvom od strane UČK.

ODGOVOR:

            Poznato mi je da je policija imala više od sto žrtava od marta 98 do marta 99. godine i to je očigledno jasno bilo nešto za osudu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali osim policije da li su vam poznate sve civilne žrtve i nad srpskom i nad albanskom stanovništvu.

ODGOVOR:

            Da, jesu i ja mislim da sam ja spomenuo trenutke kada su recimo tela pronalažena obično rano ujutro i to je bilo oko 4 tela nedeljno, u čitavom tom periodu od januara do momenta kad smo mi otišli u martu 99 godine. Tako da mi jesmo bili svesni nivoa nasilja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, vi ste prošli put komentarisali događaje u selu Rogovo.Vi ste konstatovali u dokumentu koje je tužilac priložio uz vašu izjavu to je dijagram DZ oznaka tužilaštva 03045366 pod tačkom 85, govorite o Rogovu citiram: "verovatno sklonište OVK, ali svi nisu naoružani". Je li to tačno?

ODGOVOR:

            Da, mislim da je to manje više to što sam rekao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali ste prošli put i prilikom pokazivanja fotografija pripadnika policije komentarisali ste da su netipično obučeni, dajući tom događaju posebnu težinu i naglašavajući posebno policiju kao izvršioce nekakavog navodnog zločina. Je li tako?

ODGOVOR:

            Rekao sam da sam sumnjao u okolnosti u kojima je sprovedena ta akcija. Konkretno bio sam veoma iznenađen da u jednoj akciji kao što je ta koja je sprovedena niko nije živ uhvaćen, i niko nije bio ranjen to mi je bilo malo čudno, ako pogledate nekakvu uobičajenu razmenu vatre gde je određeni broj ljudi biva ranjen ili ubijen.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Upravo s obzirom na takvu vašu izjavu molim tehniku da pusti još jedan insert /video snimak/, to je još jedini preostali insert. Molim vas da pustite i zvuk. Dakle, videli ste šta kaže nemački policajac koji je bio član vaše misije i koji tvrdi da je tačno da se ono što je njegov ministar saopštio ne poklapa sa onim što je on video na terenu i da se ne poklapa sa njegovim izveštajem koji je on tamo poslao. Da li ste vi znali za to.

ODGOVOR:

            Sigurno nisam znao to što je nemački ministar rekao ali mogu da vas podsetim na to što sam rekao da sam ja video, a mislim da je to bilo da su 4 osobe imale uniforme OVK i prikazano je 12 komada oružja, koje je prikazano da je nađeno uz OVK, sad uz te civile od kojih su 4 bila u uniformi OVK, i mislim da sam ja to rekao pred kamerama u prisustvu generala Lončara.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne razumem to šta  znači, objasnite mi kao vojnik. Ako se puca na policiju iz 12 pušaka, a ne iz 25, da li to policija sad može da prebroji prvo iz koliko se pušaka puca i da onda ustanovi da li će da uzvrati vatru ili neće, i da li je 12 pušaka iz kojih se puca na njih malo, čak i kad bi bilo samo 12 kako vi tvrdite.

ODGOVOR:

            Ne znam tačno šta se desilo na licu mesta kad je napala policija, ali činilo mi se zanimljivo to da su ubijeni svi koji su se nalazili unutra u tom objektu, tj svi muškarci koji su bili tu. Ja ne znam koliko je oružja stvarno bilo u rukama tih ljudi unutra moglo je biti donešeno to oružje na lice mesta spolja, bilo ko je mogao to da uradi zato što je dosta vremena prošlo od vremena kad se desio incident, istog trenutka kada je mojim ljudima dozvoljeno da uđu da vide šta se desilo a vaši ljudi su bili nutra celo vreme, dok moji ljudi nisu imali pristup. Tako da je tih 12 oružja možda moglo biti podmetnuto da je bilo dobre ... da je došlo do prave sudske istrage sudskih veštaka onda su sve te činjenice mogle utvrditi. A li ne možete utvrditi činjenice ako kad dođe istražni sudija potroši sat vremena hodajući po dubokom blatu i onda kaže da je istraga gotova i da se desilo to što se desilo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, kad kažete da su svi poginuli, da li vi dozvoljavate mogućnost da je neko i pobegao.

ODGOVOR:

            Ne, neki su možda pobegli, ali iznenadilo me to da je bilo 25 mrtvih a ni jedan ranjen. To je već nešto što bi me zabrinulo u vezi s time što se stvarno dogodilo na kraju borbe.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, maločas kad ste opisivali šta je sve moglo da se događa teoretski, da je bilo šta moglo da se dogodi da li je na osnovu tih pretpostavki da je nešto moglo da se dogodi a možda se nije dogodilo bilo dovoljno odgovorno, da se da interpretacija događaja koja izaziva reakciju, koja izaziva osudu i ako je bilo očigledno da se radi o sukobu UČK i snaga policije.

ODGOVOR:

            Da, jer činjenica da se radilo o sukobu OVK i policijskih snaga ne daje policijskim snagama niti jedne zemlje blanko ček da idu da ubiju koga god hoće.  Zašto ti ljudi nisu bili uhapšeni zašto im nije suđeno.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vi tvrdite da su izvršena ubistva ili da su ti ljudi poginuli u borbi. Svi izveštaji govore da su ti ljudi poginuli u borbi.

ODGOVOR:

            Sve izveštaje koje sam ja video kažu da su ti ljudi bili mrtvi kad smo mi tamo stigli. Ja ne znam šta se dogodilo na kraju te akcije. Moguće je da su svi oni poginuli u borbi ... njih 25 zajedno imalo je 12 komada oružja. Međutim, to se ne poklapa sa mojim iskustvima sa OVK. Oni bi se često priklonili tome da se ne bore kada bi bili suočeni sa nadmoćnom snagom. Tada bi obično pobegli.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Možda se tako nešto i desilo jednom delu te grupe da su pobegli.

ODGOVOR:

            Onda me iznenađuje to što nismo susreli niti jednog broja ljudi koji su možda pobegli.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali vi ipak kažete samo u pogodbenom smislu možda je bio sukob UČK i MUP-a.

ODGOVOR:

            Da, jer tu se radilo o vremenu dva dana nakon Račka. Prema tome, bilo je u svačijem interesu da se značajan događaj na propisan način istraži da se činjenice utvrde van svake razumne sumnje. Međutim, među vašim ljudima bilo je jako malo volje da se nešto tako napravi. To je ono što je mene učinilo sumnjičavim ali ne više od toga, jer ja nemam nikakve dokaze, da imam nekakve dokaze ja bi ih izneo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ali u to vreme vi nikakvu primedbu na saradnju policije i verifikacione misije niste stavili.

ODGOVOR:

            Nisam želeo da dođe do nesporazuma između policijskih i vojnih jedinica između policije i verifikacijske jedinice u tom trenutku. Ja u svakom slučaju nisam izrazio zadovoljstvo o onim što je učinio, i ja sam generalu Lončaru i njegovom osoblju pred kamerama pokazao što je napravio i nemerno sam u vreme kad sam došao pokazao šta sam zatekao unutar imanja.  Prema tome, u pravu ste nisam špeklirao nisam mislio da bi u tom trenutku to bilo od pomoći jer, je situacija bila dosta kritična kao rezultat Račka i kao rezultat toga  proglašen osobom koja nije poželjna u Jugoslaviji, bila je ovo špekulacija u medijima i ja nisam želeo to pojačavati i dodavati stvari toj situaciji na način koji bi bio od pomoći.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali vi sigurno znate da je toga dana, znači 29. januara 99. godine oko 6,30 časova ujutro, tom selu Rogovo, opština Đakovica, na policijsku patrolu SUP-a Đakovica izvršen teroristički napad od strane veće grupe terorista UČK, gde je ubijen policajac Raković Predarag. Je li tačno ili ne?    

ODGOVOR:

            Ne znam da li je to tačno, to je priča koju smo čuli međutim, tamo nismo imali svoje ljude u tom trenutku. Znam da je jedan policajac ubijen. Znam da je opštenito govoreći došlo do sukoba između MUP-a I OVK u ranim jutarnjim satima toga dana, na tom mestu. Ali ne znam šta se tačno dogodilo ko je bio preduslov događaja, ko je prvi počeo, ko je prvi koga video, ko je prvi pucao da li se neko pokušao predati, što se nakon toga dogodilo, i ja jednostavno ne znam ništa od toga i zato bi propisno sudska medicinska istraga u tom trenutku bila u svačijem interesu. 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa zašto onda niste tražili takvu istragu ako ste tada sumnjali.

ODGOVOR:

            Zapravo jesam, mi smo pokušali angažovati finski tim političara da ostanu i da sprovedu i tu istragu. Međutim, to nije bilo moguće iz razloga koji mi nikada nisu jasno objašnjeni. Ja sam rekao ajde da napravimo propisnu istragu ... i komentarisao sam činjenicu da je veoma teško utvrditi šta se tačno dogodilo u području od 700 km2 prepunog blata i smeća i mislio sam da se za jedan sat istraga na takvom mestu ne može propisno sprovesti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato da je tada posle ubistva policajca odnosno napada veće grupe terorista na patrolu SUP-a Đakovica, jedna grupa terorista pobegla u kuću Seljadina Šalje, odakle je otvarala vatru na pripadnike policije. Da je posle tamo u toj kući pronađena i puška tog ubijenog policajca.

ODGOVOR:

            To nije na način na koji ja vidim ono što se dogodilo, a koliko se ja sećam jedan od leševa je zatečen za zahodu. Sedeo je na zahodu dok je bio ustreljen obično se ne ide na ... dok traje pucnjava. Prema tome to je bila jedna sumnjiva okolnost u vezi sa tim incidentom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste vi upoznati sa činjenicom da je kuća Beriše Ćerdeta bila teroristička baza u Rogovu. Upravo u dvorištu te kuće su bili teroristi.

ODGOVOR:

            Kasnije su nas obavestili da je to mesto korišćeno kao sigurna kuća za teroriste da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato da su iz kombija, koji se nalazio u dvorištu ove kuće, pucali na policiju kao iz kuće. Da li vam je taj podatak bio poznat tada.

ODGOVOR:

            Ne, ali  pronađeno je više od 200 rupa mislim da je većina došla od metaka koji su ulazili u kombi, a ne izlazili iz njega.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa pretpostavljam da vi kao vojnik znate da kad izlaze, kad se puca iz kombija, onda se ne mogu da nađu rupe od metaka koje su izlazile i od oružja kojim se pucalo na policiju. Da li je to logično ili nije?

ODGOVOR:

            Ono što ja želim reći je to da ne znam precizno tačno šta se dešavalo u tom dvorištu ja znam samo ono šta sam zatekao u dvorištu, kad sam ušao u to dvorište. Taj je kombi bio potpuno izrešetan mecima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa zar to nije logično ako se iz tog kombija pucalo na policiju.

ODGOVOR:

            Ne, pa ne pucate kroz zid kombija da bi ste ustrelili one koji su u kombiju, i ne pucate kroz zid kombia ako ste unutar kombia, ako želite pucati pucate kroz prozor.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači, u vašoj zemlji kad kriminalci pucaju u policiju ona sme samo kroz prozore da puca. Nikad ne puca u vozilo, nego mora da pogodi prozor.

ODGOVOR:

            Kad policija puca u kriminalce policija cilja, oni moraju pokazati kamo su ispalili svaki metak koji su ispalili nema nikakvih dokaza da se tako nešto dogodilo sa vašom policijom.

 

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je ponato da je ovu grupu predvodio ozloglašeni Brahimaj, koji je bio organizator napada na pripadnike policije i dva dana ranije 27. januara 99 u mestu ... kad su ranjena teško dva policajca. Da li znate za tu činjenicu.

ODGOVOR:

            Znam da je došlo do napada na policiju, i da ste vi uspeli uhvatiti počinitelja i izvesti ga pred sud. Mogli ste ga poslati u zatvor na jako dugo vremena. Međutim, zato bi vam trebali dokazi koji se mogu dati  na sudu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Dakle, uprkos svih ovih pretpostavki o kojima vi govorite, vi ste prošli put pokazali slike kombija i slike policijskih snaga, tele terorista i naveli na neki zaključak da se radi o njihovoj likvidaciji.

SVEDOK:

            Ja nikada nisam rekao da se radilo o likvidaciji, upravo tom rečju, međutim uvek sam izrazio sumnju u to da bi toliko mnogo ljudi moglo izgubiti život na taj način, a da se niko nije pokušao predati i da niko tom prilikom nije zarobljen. Nedostatak dokaza, činjenica da nije sprovedena propisna istraga na licu mesta u tom trenutku, sve me to navodi na pomisao da se Račak dogodio pre dve nedelje, da se treba održati sastanak Kontakt grupe. U svačijem je interesu bilo da se taj događaj razjasni do najvećeg mogućeg stupnja i ja među vašim zvaničnicima nikad nisam naišao na volju da se nešto tako učini.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Da li vam je poznato da je pronađeno 14 automatskih pušaka kineske proizvodnje, ne 12 dakle kao što vi kažete, da je pronađena veća količina municije, pištolj marke "zbrojovka", 6 ručnih bombi kineske proizvodnje, pancirni prsluk američke proizvodnje "malkolm" i da su u dvorištu Đevreta Beriše pronađene kašike od bombi kineske proizvodnje koje su bile bačene na pripadnike policije. Da li znate za ceo taj popis šta je pronađeno tada na osnovu izjave?

SVEDOK:

            Broj komada oružja koji sam ja izbrojao je 12. Ja sam možda video i jedan pancirni prsluk i nije mi poznato da je i u jednoj zemlji posedovanje pancirnog prsluka krivično delo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne, ja ne govorim o tome. Ja vam samo čitam popis stvari koje su nađene, pa ne želim da preskočim nijednu od onih koje spadaju  u neku borbenu opremu. Obično civili ne nose pancirne prsluke, a pogotovo ove kašike od bačenih bombi koje su pronađene u dvorištu govore da ne samo da su pucali iz kombija i iz kuće, nego da su bacali i bombe na policiju. Da li je to nešto što vam je logično ili ne?

SVEDOK:

            Nisam dobio nikakav izveštaj o tome da su u bilo kom trenutku bačene ručne bombe. Dobio sam izveštaj samo o lakom naoružanju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Znači ručne bombe spadaju u teško naoružanje, je li tako, generale?

SVEDOK:

            Ja kažem da je vatra koju su mi opisali ljudi koji su bili tamo, bila vatra iz malokalibarskog oružja. To znači lovačke puške, puške i automatske puške. Ne sećam se da mi je iko rekao da su tamo korišćene ručne bombe. Ali nije mi sasvim jasno u čemu je značaj toga da li je bilo ručnih bombi ili ne, jer obe strane imale su pristup ručnim bombama.

 

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ovo su bile kašike od bombi kineske proizvodnje, to sam vam maločas citirao iz izveštaja sa uviđaja. Prema tome svakako ih nisu bacili pripadnici policije.

SVEDOK:

            Tamo bi bilo izvrsno da su neki od tih ljudi bili uhvaćeni i da su dovedeni pred sud, da je sve to bilo izvedeno pred sudom, pravim sudom i onda bi oni bili osuđeni na kazne zatvora. To nama rade svi drugi znate..

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a da li je vama poznato koliko je terorista uhapšeno na Kosovu i izvođeno pred sud?

SVEDOK:

            Znam da je mnogo ljudi pritvoreno. Mi nismo kao misija potrošili mnogo vremena i napora u pokušaju da dobijemo pristup zatvorima, kako bi se sa tim ljudima moglo razgovarati. Meni nije poznato da smo dobili neki veliki pristup. Međutim ja nisam bio član misije čiji je to bio zadatak. Međutim, poznato mi je to da smo mi takve zahteve upućivali i da su ti zahtevi rutinski odbijani.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja o drugoj stvari govorim, gospodine Drevenkijeviču. Ako vi sugerišete da policija nije htela da uhapsi, nego je htela da ubije, kako to da je toliko terorista bilo uhapšeno i izvedeno pred sud, ako je policija imala intenciju da ubija a ne da hapsi? Što onda nije pobila sve te koje je uhapsila i izvela pred sud?

SVEDOK:

            Prema mom iskustvu, svaki put kad bi došlo do napada na naoružane pripadnike OVK-a, bilo bi veoma malo živih zarobljenika. Meni su poznata tri incidenta u kojima je ubijeno više od stotinu ljudi, a samo devet ih je zarobljeno. Ja znam da je prilikom prvog tog incidenta na granici, u decembru, mnogo njih pobeglo. Međutim, ipak činjenica da sa toliko tih razmena vatre nije uzimano mnogo zarobljenika meni se čini dosta čudnom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Drevenkijeviču, vi ste u vezi sa tim incidentom koji ste sada ponovo pomenuli, u vašem prvom svedočenju izričito rekli da je to bila legalna zaseda na granici. Da li vi ostajete pri tom iskazu?

SVEDOK:

            Da. Mislim da je to bio legitiman čin suverene države koja brani svoje granice pred ljudima koji pokušavaju uneti oružje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da se vratimo na Rogovo. Da li vam je poznato da su dvojica terorista bili u maskirnim uniformama, četvorica u crnim uniformama sa oznakama UČK-a, dok su ostali bili u raznoj poluvojničkoj odeći i da su identifikovani. Ja ne želim da trošim vreme da čitam sva imena, ali veliki broj među njima od tih identifikovanih nije iz sela Rogovo. Ima ih znači iz sela Klečka, iz sela Donji Ratiš, sela Smonice, sela Jablanica, iz Bućana, iz Drenja, iz sela Svrhe, Ne čini li vam se neobično da veliki broj tih koji su poginuli nije iz sela Rogovo, dakle da je predstavljalo neku formaciju koja nije bila vezana za taj lokalitet?

SVEDOK:

            Da, ja sam sasvim spreman prihvatiti da ti ljudi nisu živeli u Rogovu i da su se kretali od nekog drugog mesta, verovatno u Albaniji, negde dalje, više na istok unutar Kosova i da su prenoćili u Rogovu. Da, da, međutim to još uvek ne znači da su svi oni trebali biti ubijeni.

 

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Odakle vama ideja da je policija imala intenciju da ih sve ubije, ona je jednostavno bila izložena vatri još od 6,30 ujutro, ja sam vam maločas taj podatak citirao. Policija nije njih napala nego oni policijsku patrolu, pa onda pobegli tamo i nastavili da pucaju na policiju.

SVEDOK:

            To je jedna moguća interpretacija događaja. Međutim ja nemam nikakva lična saznanja o tome da je zaista tako i bilo. Ja sam potpisao ono što sam video, 25 mrtvaca, 4 u uniformama OVK-a, video sam 12 komada oružja i sasvim je moguće da su vi oni koristili tu kuću kao sigurnu kuću jer su prenoćili i da su hteli sledećeg dana krenuti dalje prema nekom odredištu na Kosovu. Možda su svi oni zaista bili pripadnici OVK-a, ali ja još uvek ne vidim zašto su svi oni trebali biti ubijeni.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je moguća varijanta upravo ona koja piše u izveštaju policije, da je incident počeo tako što su ubili policajca, da su posle u okršaju sa snagama bezbednosti izginuli ti ljudi. Da li vi isključujete da se to tako dogodilo?

SVEDOK:

            Ne, ne isključujem, to je sigurno moguće.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate da je u mesečnom izveštaju OEBS-a, od 20 februara 1999. godine, koji se odnosi na period sredina januara - sredina februara 1999, navedeno da je jedan od komandanata sektora OVK-a u Peći priznao, izjavio da su 18 od 25 terorista bili članovi OVK-a u vezi sa ovim događajem. Da li vam je to poznato? To piše u vašem izveštaju.

SVEDOK:

            Da, sećam se toga. Kad smo došli dobili smo tu informaciju. Nekoliko dana, ako ne i nedelja nakon tog događaja to se nije kosilo sa našim pogledom na sam događaj. Dakle da se možda zaista radilo o sigurnoj kući koju je koristio OVK-a, jer su ljudi tamo dolazili iz Albanije kad bi išli na druga odredišta u Kosovu. Prema tome to nije različito od onoga što smo mi videli kao jedan mogući scenario.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste konstatovali u dokumentu koji je tužilac priložio uz vašu izjavu, to je ovaj dijagram DZ, oznaka tužilaštva 03045367, pod brojem 121, pa imate zabrinutost da vođstvo OVK-a gubi kontrolu nad zonama OVK-a. Moje pitanje glasi: Zašto ste bili zabrinuti?

SVEDOK:

            Zato jer je nama bilo jasno da OVK-a svremena na vreme ne poštuje naređenja koja im stižu njihovim zapovednim lancem. Uvek je trebalo jako dugo da ta naređenja prođu kroz zapovedni lanac. Međutim bilo je trenutaka kada smo smatrali da se oni ne suzdržavaju u vreme kad je njihovo vrhovno zapovedništvo reklo da se trebaju suzdržavati. Mislim  da je specifično o tome govoreno i u Rambujeu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste prošli put priložili tabelu nepoštovanja rezolucija Saveta bezbednosti i ako se ima u vidu vaš sistem obeležavanja, proizilazi da je Vojska Jugoslavije bila ta koja je samo kršila tu rezoluciju, međutim ako pogledate sadržinu vidi se da je veliki broj kršenja od strane OVK-a. Na primer događaj na strani 20, od 22. i 25. januara. Vi ste uneli nepridržavanje rezolucije, onaj prazni kvadrat, to znači kriva je VJ, a u opisu za taj 22. januar vi pišete  "u Nevuljanu OVK je oteo pet srpskih civila, kažu da ih neće pustiti dok SRJ ne oslobodi devet Albanaca iz graničnog incidenta, OVK preti da će da započne novi rat u 8,00" itd. Kako to možete da nazovete kršenjem od strane vojske?

Ili ovaj drugi primer koji sam sad pomenuo, 25. januara, isto unosite kvadrate kako je vojska. Kažete "u Glogovcu KVM je čuo pucnjavu, ispitao, MUP je tvrdio da su ranili jednog pripadnika OVK-a koji je pucao na njih. Organi vlasti su pokazali jedan AK 47 s redenicima, koji je navodno pripadao ranjeniku, koji je uhapšen i odveden u bolnicu u Prištini". Kako to može da bude incident koji vi pripisujete snagama Jugoslavije? I jedan i drugi? Da li imate neko objašnjenje?

SVEDOK:

            Trebao bih proći i pogledati tu celu tablicu. Tablica je bila napravnjena tako da pokazuje kakvi se događaji odigravaju i da pokaže koji je nivo nasilja na obe strane. Mislimd a se to vrlo dobro može ustanoviti u tom dokumentu. Međutim ja nisam autor dog dokumenta. Tu tablicu sastavili su neki istraživači u Prištini i ona je mislim poslata Savetu bezbednosti kako bi se pokazao stupanja poštovanja Rezolucije SB od strane obe strane.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ali to je pod vašom kontrolom bez obzira na to da li ste vi to, imate na primer 20. januar, opet kršenje Rezolucije SB. Opisali ste "trojica braće je uhapšeno zbog posedovanja oružja", znači nelegalnog posedovanja oružja. Šta je tu incident koji se pripisuje snagama Jugoslavije? Kažete ovde, 20. januar, to je na strani 19 vašeg dokumenta, "selo su opkolili pripadnici MUP-a sa osam do deset vozila, trojica braće, doktor i dva nastavnika uhapšeni su na kraju zbog posedovanja oružja". Znači niko nije ubijen, policija pretraživala. Vi znate da po krivičnom zakonu Jugoslavije za nelegalno posedovanje oružja može da se izrekne kazna prilično visoka, da je sad ne navodim da gubim vreme. Dakle šta je tu prekršaj od strane Jugoslovena? A ovde ste uneli one svoje prazne kvadrate da se krši Rezolucija od strane vlasti Jugoslavije.

            Isto tako 20. januara vi navodite ...

TUŽBA:

            Mogu li postaviti jedno pitanje? Čak i ako general može pratiti ono o čemu ga pita optuženi, na grafoskop nije stavljeno ništa kako bi i ostatku javnosti bilo jasno o čemu se radi.

MEJ:

            Vreme teče, gospodine Miloševiću. Imate još tri minuta. Imate li neko pitanje?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kako da ne, imam mnogo pitanja. Nažalost onda moram da ostavim ovaj dijagram, nisam shvatio da imam još tri minuta. Rekli ste da imam 50 minuta kada smo počeli.

MEJ:

            Da to je bilo pre 47 minuta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Da li je bilo, prema vašim saznanjima, stranih boraca na Kosovu na strani OVK-a dok ste bili u misiji?

SVEDOK:

            Nikada se nisam sa nekim posebno susreo. Čuo sam ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja vas pitam za saznanje, ne za to da li ste se vi sreli. Da li je bilo po vašem saznanju stranih boraca, vi ste bili operativni šef misije?

SVEDOK:

            Čuo sam jedan nepotvrđeni izveštaj i nakon toga sam pokušao o tome više ustanoviti, međutim nikada nisam uspeo ništa više o tome ustanoviti. Prema tome to nikad nije postala činjenica, barem koliko se mene tiče.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A kako onda objašnjavate telegram koji je uputio njihov komandant Tahir Zenaj, povodom bitke oko sela Loća, koja je kaže ušla u našu najnoviju istoriju kao bitka dobijena hrabrošću, pameću, profesionalizmom boraca OVK-a, pripadnika inostranih i profesionalnih jedinica? To on čak u telegramu, koji se javno objavljuje, tvrdi, a ja sam ovde u nekoliko navrata prikazao dokumenta, uključujući dokumenta FBI-a i kongresna svedočenja o prisustvu Al Kaide, Bin Ladenove organizacije i drugih stranih boraca.

MEJ:

            Koje je pitanje?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je sve to nepoznato šefu misije? Ja prilažem ovo kao dokaz broj 7 i odmah i kao dokaz broj 8, Al Kaida Volkan ..., piše Kosovo, Bosnia, Kosovo, Albania, Islamist Ilfiltration of the Kosovo Liberation Armdž itd.

MEJ:

            Dobro, možete to podneti i mi ćemo te dokazne predmete razmotriti zajedno sa, samo trenutak. Zatražićemo od sekretara da ih obeleži i kada za to dođe vreme razmotrićemo ih, videćemo da li ima prigovora.

            Gospodine Miloševiću vaše vreme je istaklo. Gospodine Vladimirov, imate li vi pitanja za ovog svedoka?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Republikanski politički komitet Senata SAD, u kome se takođe nalaze objašnjenja From Terorist Partners itd.

MEJ:

            U redu, te dokumente možete nama podneti i mi ćemo razmotriti mogućnost da se oni uvrste u spis. Gospodine Vladimirov bojim se da je vreme dosta kratko, imate 10 minuta. Samo trnutak gospodine Vladimirov.

            Gospodine Miloševiću, možete li mi razjasniti ovaj broj, rekli ste da će to biti dokazni predmeti 7 i 8, a šta je onda 5 i 6.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja sam već dao te premete i sekretar ima.

MEJ:

            Hvala. Gospodin Vladimirov.

VLADIMIROV:

            Želim da vam prvo postavim nekoliko pitanja o vašoj vojnoj karijeri. Pored toga što ste bili vojni inženjer u vojnoj inžinjeriji, vi ste se takođe bavili rasporedom ljudstva u vojsci i bavili ste se logistikom. Da li je to tačno?

SVEDOK:

            Da tačno je.

VLADIMIROV:

            Da li ste ikada ima imali obuku iz raznih metoda ratovanja kao što je komandovanje itd?

SVEDOK:

            Da jesam.

VLADIMIROV:

            Možete li da objasnite nešto o tome?

SVEDOK:

            Ja sam prošao kroz vojni koledž, tamo sam prošao obuku kao instruktor i bio sam tamo instruktor i bavio sam se ustvari obukom komande operativnih trupa.

VLADIMIROV:

            Da li ste ikada imali obuku iz humanitarnog prava?

SVEDOK:

            Samo u onolikoj meri koliko je to potrebno u britanskoj vojsci. To je da moramo da prođemo kroz obavezne časove povremeno, o temema kao što su ženevske konvencije itd.

 

VLADIMIROV:

            Da li ste vi ikada bili u komandnom položaju jedinicama koje su se bavile, koje su bile u borbenoj situaciji?

SVEDOK:

            Konkretno ne.

VLADIMIROV:

            Da li ste se ikada bavili sačinjavanjem bilo kakvih udžbenika?

SVEDOK:

            Da bavio sam se pravilima ratovanja, diskusijama i formulacijama takvih pitanja u Bosni za IFOR, a onda i za EFOR.

VLADIMIROV:

            Da li su vam poznati udžbenici za borbene sitaucije britnske vojske ili neke druge zemlje u NATO, znači bilo kakav udžbenik o borbenim situacijama za britansku armiju ili bilo koje druge zemlje unutar NATO-a?

SVEDOK:

            Da, svaka zemlja ima svoju doktrinu i u tome ona obučava svoje ljude. Oni uče o tome još kao kadeti kad idu u školu  i dalje se bave studiranjem tih pravila.

VLADIMIROV:

            Znači vama je poznata takva britanska doktrina?

SVEDOK:

            Da, na koju verziju mislite, zato što se britanska vojna doktrina promenila tokom moje karijere. Znači o čemu ovde govorimo?

VLADIMIROV:

            Znači oni koji su važili za godinu 1999?

SVEDOK:

            Da, poznata mi je doktrina koja se radila u odnosu na mirovne operacije tokom učešća moje vojske na Balkanu.

VLADIMIROV:

            Vi ste u vašem svedočenju spomenuli jugoslovenski udžbenik za vojne situacije. Da li ste poredili taj udžbenik sa novim udžbenikom ili takvim instrukcijama za britansku vojsku?

SVEDOK:

            Ne red po red. Ja sam samo video jugoslovensku verziju takvog udžbenika pre nekoliko nedelja, ali ja sam tada već bio napustio britansku vojsku.

VLADIMIROV:

            Imam još nekoliko pitanja za vas. Vaša briga je bila to da želite da izbegnete da dobijete reputaciju da ste antisrpski raspoloženi. Zbog toga niste hteli da budete viđeni sa komandantima OVK-a?

SVEDOK:

             Da to je tačno.

VLADIMIROV:

            A ko je održavao onda te kontakte?

SVEDOK:

            Jedan  oficir koji je radio direktno ispod mene.

VLADIMIROV:

            A ko je to bio?

SVEDOK:

            Bilo ih je nekoliko, ali mislim da je pukovnik Mejr bio taj koji je za to bio zadužen konkretno.

 

MEJ:

            Molite se da pravite pauzu između pitanja i odgovora.

VLADIMIROV:

            Da li je ovaj pukovnik bio direktno jedan nivo ispod vas unutar OEBS-a?

SVEDOK:

            On je bio direktno pored mene. Imali smo šefa za vezu, taj položaj nije bio popunjen u to vreme i onda je on počeo da radi sa OVK-a. Posle toga je imenovan šef za vezu, tako da je onda uvedena jedna dodatna linija nadzora.

VLADIMIROV:

            A ko je to bio?

SVEDOK:

            To je bio jedan oficir po imenu Ričard Hitklif.

VLADIMIROV:

            Ko je on bio?

SVEDOK:

            On je bio irski oficir i čin mu je bio pukovnik na početku, a danas je on brigadir.

VLADIMIROV:

            A kakva je bila verifikaciona politika u odnosu na OVK-a?

SVEDOK:

            Da saznamo ono koliko god smo više mogli o njima, tako da bi mogli uspostaviti veze s njima i kako bi mogli da razmenjujemo poruke sa njihovim rukovodstvom da bi pokušali da ih ubedimo da se uzdrže od operacija koje bi mogle da dovedu do reakcije snaga SRJ. Drugim rečima, da se održava prekid vatre koji su tvrdili da postoji od oktobra 1998. godine.

VLADIMIROV:

            Da li je ta politika mogla da se poredi sa verifikacionom politikom prema VJ i MUP-u?

SVEDOK:

            Ne sasvim, jer kada smo to formulisali u oktobru 1998, mi smo se nadali i očekivali smo da ćemo sklopiti slične sporazume sa OVK-a, sa albanskom stranom uopšte. Nažalost nikad ništa nije nikada bilo od takvog sporazuma, nije nikad sačinjen. Ali mi smo radili na tome da postignemo formalni sporazum sa njima sve do polovine decembra.

VLADIMIROV:

            Znači stvarnost za razliku od politike u tom smislu da li je verifikaciona politika prema OVK-a mogla da se poredi sa onom prema VJ i MUP-om?

SVEDOK:

            Da, koliko god je to bilo moguće. Naravno niste mogli da uzmet imenik da potražite popis pobunjničkih organizacija i da onda pronađete pod slovom "p". Morate da odete da ih nađete, da zaradite njihovu spremnost da sa vama sarađuju u bilo kojoj meri, a to je vrlo sumnjičava organizacija koja nije spremna baš za komunikaciju.

VLADIMIROV:

            Da li je OEBS preduzeo bilo kakve radnje da verifikuje mesta za obuku OVK-a na Kosovu?

SVEDOK:

            Da jeste unutar Kosova.

VLADIMIROV:

            A van Kosova, na primer u Albaniji?

 

 

 

SVEDOK:

            Nismo imali mandat da to radimo u Albaniji. Mi smo bili Verifikaciona misija za Kosovo i u doba kada smo mi počeli da radimo nismo očekivali da imamo više od veza i kontakata sa misijama u drugim zemljama.

VLADIMIROV:

            Da to je upravo ono što vas ja pitam. Da li ste pokušali da nabavite informacije o centrima za obuku u Albaniji?

SVEDOK:

            Da, mislim da jesmo.

VLADIMIROV:

            Da li ste dobili takve vrste informacija?

SVEDOK:

            Nismo mnogo takvih informacija dobili. Bilo je to teško za dobiti.

VLADIMIROV:

            Da li je postojao program za verifikaciju za srpske paravojne jedinice?

SVEDOK:

            Da, unutar Kosova.

VLADIMIROV:

            Da li je to bio poseban program ili je bio vezan za program VJ i MUP?

SVEDOK:

            Bio je jedan pokušaj da angažujemo VJ i MUP u procesu verifikacije. Oni su odbili da učestvuju u tom pokušaju. Kada smo počeli onda smo se trudili da postavimo široke smernice pod kojima bi mi operisali. Nažalost oni nisu želeli da sarađuju u skladu sa tim smernicama, niti da se slože o smernicama sa nama.

VLADIMIROV:

            Da li je bio nekakav oficir čija je konkretna dužnost bila da se bavi ovim programom sa paravojnim snagama?

SVEDOK:

            Ne znam na šta tačno mislite.

VLADIMIROV:

            Da li je bio jedan oficir čija je konkretna dužnost bila da se bavi ovim programom sa paravojnim snagama?

SVEDOK:

            Postoji srpska vojska i srpska policija. Ko su srpske paravojne snage?

VLADIMIROV:

            Da ponovo preformulišem onda prvo pitanje. Postojao je verifikacioni program za srpske paravojne snage.

SVEDOK:

            Da li mislite na srpske policijske snage?

VLADIMIROV:

            Ne. Ja vas pitam o srpskim paravojnim jedinicama. Na primer Šešeljevi ljudi ili takve jedinice?

SVEDOK:

            Ne, nije postojao program. Mi smo imali zadatak da verifikujemo sve legitimne jedinice jugoslovenske vojske. Ako je bilo paravojnih snaga, pod kojima vi mislite na ljude koji nisu bili zvanično u službi SRJ, mi smo pokušali da se informišemo o njima, ali u svakom slučaju nismo hteli da, saznali bi koliko god smo mogli o njima, ali nije to bio nikakav pokušaj da se napravi program zato što mi na početku nismo mislili da postoje srpske paravojne snage koje operišu na terenu.

 

PITANjE:

            Da li je postojao bilo kakav izveštaj po vašem znanju koji se bavio srpskim paravojnim snagama koje su bile aktivne na Kosovu kada ste vi bili tamo.

ODGOVOR:

            Mi smo razmišljali i mislili smo da tokom januara ima takvih grupa.

PITANjE:

            Da li ste vi sa generalom Lončarom razgovarali o prisustvu srpskih paravojnih snaga na Kosovu?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Kakav je bio njegov stav?

ODGOVOR:

            On je to porekao.

PITANjE:

            Imam još dva pitanja. Incident u Račku. Jedan od vaših pomoćnika je napravio jedan video snimak. Da li je to tačno?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Ko je bio taj kamerman?

ODGOVOR:

            Ne sećam se njegovog imena.

PITANjE:

            Da li je on bio zaposlen u OEBS-u.

ODGOVOR:

            Koliko mi je poznato, da.

PITANjE:

            Da li vas je jugoslovenski istražni sudija koji se bavio incidentom u Račku vas obavestio da su nađeni, da je nađemo oružje na tom mestu i da su napravljene fotografije tog oružja?

ODGOVOR:

            Da to je tako i ja sam rekao da u tom slučaju možemo li da imamo pristup tim fotografijama ali to nam nikada nije odobreno.

PITANjE:

            U redu

VLADIMIROV:

            Ja više nemam pitanja. Časni sude ja očigledno ne mogu da dodatno ispitujem svedoka u ovom vremenu koje nam je preostalo. Znam da on sutra leti, neznam kada mu je let, a i ne znam da li može da se vrati sutra ujutru, ali ja imam samo pitanja i molio bih vas da se onda, da mu postavim pitanje, a da se dokaznim materijalom pozabavimo kada on ode.

MEJ:

            U redu. Gospodine da li se sećate prvog video snimka gde se vide naranđasta vozila na brdu. Ako vam damo kartu, da li ćete moći da identifikujete gde su oni stajali.

ODGOVOR:

            Da, mogu.

NAJS:

            Dok čekamo na kartu, a pošto imam jako mnogo pitanjaa u vezi dokaznog materijala i znam da ćemo zapasti u nevolje ako prekoračimo naše dozvoljeno vreme u 15 do dva, zamoliću da svedok odgovori na tri pitanja, a ja ću se onda dokaznim materijalom pozabaviti sutra ujutru.

MEJ:

            U redu.

NAJS:

            Da bi pomogli veću možete li da pogledate kartu i da nam kažete gde su vozila bila dok su bila na putu, a to se vidi u prvom delu video snimka. Molim da se dokument stavi na grafoskop. To je dokazni predmet 94, separator 73.

PITANjE:

            Da li su ta vozila putovala jednim konkretnim putem?

ODGOVOR:

            Da. Ja mislim da su bila u Račku, to su vozila MUP-a i ovde se vide policajci koji idu pored tog vozila, mislim da su išli ovim putem u selu.

PITANjE:

            Na videu tada se vide ta naranđasta vozila, gde su se ona nalazila?

ODGOVOR:

            Narandžasta vozila su se nalazila na liniji grebena, to je od prilike ovde.

PITANjE:

            Znači konzistentno sa tim da su napravljene fotografije sa iste tačke od strane, od strane iste osobe, da li možete vi to da tvrdite ili ne.

ODGOVOR:

            Ja ne mogu to da kažem, zato što ne znam koliko je uvećana slika.

PITANjE:

            U jarku gde ste pregledali tela, da li je bilo ikoga, medicinskog osoblja ili nekog drugog koji je pregledao tela da bi uporedio rane na telu sa rupama na odeći.

ODGOVOR:

            Mislim da nije bilo nikoga ko je imao medicinsku kvalifikaciju.

            Mislim da smo imali jednog policajca koji je video te rane iz bliza tokom svog rada i još neko ko je bio samnom je u Severnoj Irskoj takođe bio izložen takvim situacijama.

PITANjE:

            Kako se zvala ta osoba?

ODGOVOR:

            Morao bih malo da razmislim o tome, ali obe te osobe su mi odvojeno rekle da su smatrali da je nemoguće da su ta tela ubijena na bilo koji drugi način osim izbliza. I u odeći koju su imali na sebi.

PITANjE:

            A niko nije skrenuo vama pažnju na bilo kakve nedoslednosti između rupa od metaka i same rane.

ODGOVOR:

            Ne niko.

PITANjE:

            Poslednje pitanje koje nam je moguće u dozvoljenom vremenu, a pogledaćemo dokument sutra. Jedan od kojih je dokazni predmet koji optuženi želi da uvede, ali za sada još uvek nemamo englesku verziju, a to je izveštaj istražnog sudije, a ona kaže za oružje u izveštaju da je obaveštena od strane predstavnika iz policije da je tokom pretrage da su pripadnici MUP-a našli oružje i delove vojnih uniformi i da su sve uzeli i odneli sa sobom. Da li imate bilo kakve komentare o tome, da li je to vama rečeno, da li je to tako, ili da li ste ikada čuli tako nešto, da je MUP odneo svo oružje?

 

 

ODGOVOR:

            Da. Ne mogu da se setim da li je to bila sudija, ali sećam se da mi je rečeno da je bilo oružja i opreme koje je nađeno i da je tada a i uvek kasnije kada bi se vodio takav razgovor, ja bih rekao vi morate da nam dozvolite da to vidimo. To mora da se pokaže, ne možete nam samo o tome ispričati i tražiti od nas da verujemo govorniku zato što uvek nije bilo tako da su svi bili potpuno pošteni sa svim stranama.

NAJS:

            Časni sude, vidim koliko je sati, a imam samo još jednu kratku administrativnu odbavest sa kojom moram da završim pre nego što završimo raspravu.

MEJ:

            U redu, možete li da se onda pozabavite time.

NAJS:

            Svedok za sutra za koga optuženi kaže da nije dobio ime mu je ustvari dat 7. februara u jednoj izjavi u kojoj se nalazi ime, to ime koje je njemu poznato, a ja nemam sumnje da mu je poznato i na osnovu sadržaja dokumenta koji je dobio, a taj svedok će svedočiti javno. I on će svedočiti sutra kada završimo sa dokaznim predmetima vezano za ovog svedoka.

MEJ:

            A gospodin Loki koji je već tu neko vreme.

NAJS:

            U redu, onda će ovaj svedok da svedoči posle gospodina Lokua. Sasvim ste u pravu časni sude.

MEJ:

            U redu mi ćemo se baviti onda dokaznim predmetima odbrane sutra da vidimo da li ima ikakvih prigovora. Ako nema onda ćemo ih formalno i uvrstiti.

NAJS:

            Nema nikakvih prigovora časni sude i mi upravo spremamo za ostale.

MEJ:

            U redu.

            Generale hvala vam što ste došli, ovim se vaše svedočenje završava. Slobodni ste i možete da idete.

            Nastavljamo raspravu sutra u 9,00 časova. Molim ustanite. 


Nazad na Aktuelno  |  Odštampajte vest