aktuelno-m.gif (3720 bytes)

07. maj 2002. godine

 

STENOGRAM

 

 

------------:

            Dozvoljeno konvoju da nastavi put. Ali posle oko kilometar puta.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To vas sad nisam pitao, to ćemo doći kasnije. Da se vratimo na događaj, od kako vi navodite 5. maja. Vi ste te večeri krenuli ka glavnom putu da kupite cigarete. Jel tako?

 

Svedok:

            Da, tako je. Nisam otišao na glavni put, ali sam otišao u blizinu reke Lepens. Otišao sam u kuću osobe po imenu Ramuš Dogani da ga zamolim da mi donese cigarete. To je bilo oko devet sati.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Uveče ili ujutru?

 

Svedok:

            Ujutru.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A odakle ste vi dolazili?

 

Svedok:

            Dolazio sam iz svoje kuće.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali vi kako sam sad shvatio niste išli da kupite cigarete od Lamija, već od Ramuša Doganija, jel tako?

 

Svedok:

            Da, ja sam otišao kod Ramuša Doganija da kad dođe Lami sa svojom robom treba za mene da ostavi te cigarete.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali vi ste rekli da ste mu rezervisali 2 kilograma cigareta.

 

Svedok:

            To je pogrešno, ja sam hteo da kažem, dva boksa cigareta.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ovde piše 2 kilograma.

 

Svedok:

            Možda je u pitanju greška.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa pročitana vam je izjava i malo pre vas je pitao tužilac, je li sve tačno što tu piše. Vi niste ukazali na tu grešku.

Svedok:

            Ja ne smatram da se radi o velikoj grešci.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa kad bi bilo 2 kilograma, onda bi morao da vas pitam, a za koga vam je bilo potrebno 2 kilograma cigareta.

 

SUDIJA MEJ:

            Rekao je da se radi o 2 boksa. Molim vas da nastavite.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ko je Sulejman Guri?

 

Svedok:

            Sulejman Guri je zet jednog mog rođaka.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je on iz Dubrave?

 

Svedok:

            On nije iz Dubrave, on  je iz sela Nik.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Čime se bavio Sulejman Guri?

 

Svedok:

            Sulejman Guri je bio bolestan, on nije ništa radio.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            ______ u društvu sa vama dve nepoznate osobe, jel to tako?

 

Svedok:

            Da, tako je.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Te dve osobe nisu bile iz Dubrave?

 

Svedok:

            Ne, nisu, bile iz Dubrave, bili su iz sela Bićis.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Iz sela?

 

Svedok:

            Bićevac.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Radilo se o dve muške osobe, jel tako?

Svedok:

            Da, to su bila dva mlađa čoveka, mojih godina. Ne, ne apsolutno ne.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I vi ste videli tri osobe u uniformama kako su uhapsile Sulejmana, jel to tačno?

 

Svedok:
            Da, tako je.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To ste vi videli svojim očima da je on uhapšen?

 

Svedok:

            Da, tako je. Samnom su bile još dve osobe koje su to videle.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kako se oni zovu?

 

Svedok:

            Rekao sam ranije da ne znam njihova imena.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da se vratimo. Krenuli ste znači 25. maja, kad su vojnici, kako kažete opkolili selo i kažete da ste lično probudili sve u susedstvu i rekli ste ljudima da idu po svoje traktore i krenu prema Makedonskoj granici. Jel to tačno?

 

Svedok:

            Da, tako je. Da, jesu.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kakav ste vi to autoritet imali među tim ljudima, da bi vas odmah poslušali?

 

Svedok:

            Ja sam bio starešina sela.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, vi ste bili starešina sela.

 

Svedok:

            Da, da, tako je.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jeste učestvovali _____

 

Svedok:

            Ne, podržavali smo ih.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A zbog čega ste rekli ljudima da napuste selo i da idu u Makedoniju?

 

Svedok:

            Prvo smo im rekli da se okupe kod škole, kod seoske škole i nakon što smo svi zajedno o tome razgovarali, svi su se složili da je najbolji izbor za sve njih da odu.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A zbog čega ni vi niste bili u konvoju, nego ste kako kažete sa jednim prijateljem gledali iz šume sa prilične visine šta se dešava?

 

Svedok:

            Da, da sam ja bio u konvoju, ja danas ne bi bio ovde da svedočim o ovome o čemu svedočim.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A kojih šest osoba iz policije je uhapsila? Da li znate njihova imena?

 

Svedok:

            Da, znam.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Tvrdite da su dvojicu pustili, a četvoricu odveli sat prema ovoj ispravci u Kafe Bar. Prvo ste rekli policijsku stanicu, pa ste ispravili Kafe Bar. Zašto bi ih policija vodila u Kafe Bar?

 

Svedok:

            Dve osobe su nakon izvesnog vremena pustili, zato što su bili mladi. Ostale nisu pustili. Odveli su ih u Uroševac u podrum jednog kafića, gde su ih na razne načine maltretirali.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            ___ s njima?

 

Svedok:

            Onda, 29. maja oni su ih pustili odatle.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I pustili su ih posle 4 dana?

 

Svedok:

            Da, nakon priličnog maltretiranja.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            S kime ste ostali u šumi?

 

Svedok:           

            Bio sam sa jednim svojim rođakom.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            _____ toga dana, uveče kako izjavili primetili da vam kuća gori. Jel to tačno da ste tada primetili?

 

Svedok:

            Da.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A onda kažete da su ljudi koji su pokušali da ugase vatru, to je znači bilo 26. maja, jel tako? Primetili tela Muhrema i Irahima Rišija, jel tačno?

 

Svedok:

            Milajin Viši i Rahim Viši, to su njihova imena.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Otkud oni u vašem dvorištu?

           

Svedok:           

            25. maja, izvinjavam se, 5.maja, pola sata pre nego što je kidnapovan Sulejman Guri, kidnapovane su i ove dve osobe. To su rekli mnogi očevidci.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro.

 

Svedok:

            A posle 25. maja, niko nije znao ništa o tome gde se oni nalaze.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, upravo vas zato i pitam, jer to piše u vašoj izjavi. Dakle, otkud oni u vašem dvorištu 26. maja, kada kažete da su nestali još 5. maja? Znači, celih 20 dana. I posle 20 dana, se pojavili mrtvi u vašem dvorištu.

 

Svedok:

            Da, tako je.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jesu li oni bili pripadnici OVK?

           

Svedok:

            Ne, nisu.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            5. pojavili se 26. u vašem dvorištu mrtvi?

 

Svedok:

            Da, tako je.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je u vašem mestu uopšte bilo OVK?

 

Svedok:

            Ne, nije bilo.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno da se u vašem selu nalazio štab tzv. 162. UČK brigade, odnosno Kačaninske brigade? Jel to tačno ili nije?

 

Svedok:

            To nije tačno, štab se nalazio postojala je vojska, ali ne tu, već u brdima, daleko od sela i to nije bilo na teritoriji koja je pripadala Dubravi.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            ____ daleko od sela?

 

Svedok:

            Tri kilometra.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            ______ vojska rekli ste je bila na četiri. A da li su ova dvojica što ste rekli, da su nestali 5. maja otišli kod njih 5. maja?

 

Svedok:

            To se desilo na jednom drugom delu sela. Ljudi koji su kidnapovani su kidnapovani na putu koji vodi do Skoplja. Naša vojska se nalazila u zapadnom delu sela.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, to je jasno. Da li je Ibus Viši iz Dubrave vaš rođak?

 

Svedok:

            Da.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li poznajete Ahmeta i Agima Višija, takođe iz Dubrave?

 

Svedok:

            Da.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            _____ Viši bio komandant te brigade, a Ahmet njegov zamenik, da ili ne?

 

Svedok:

            Za to vreme, u to vreme Ibuš Viši, nije bio tamo, on je bio u Albaniji.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja vas ne pitam gde je bio u tom trenutku, nego da li je on bio komandant te brigade? A Ahmet njegov zamenik? Da ili ne?

 

Svedok:           

            Ne.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je Agim bio jedan od članova, tzv. poštaba 162. brigade? Da ili ne?

 

Svedok:

            Ne, nije.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste vi u stvari 25. maja prilikom formiranja konvoja stanovnicima vašeg sela, prenosili nečiju naredbu da se selo napusti? Da ili ne?        

Svedok:

            Ne, mi nismo ni od koga primali naređenja, mi smo to uradili iz straha znajući šta se desilo po drugim selima. Stanovnici su odlučili da pobegnu iz sela.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To je dovoljno jasno, neću više da gubim vreme sa ovim svedokom. Hvala lepo.

 

MEJ:

            Gospodine Vladimirov.

 

GOSPODIN VLADIMIROV:

            Časni sude, imamo dva pitanja.

            Gospodine, rekli ste da ste vi podržavali OVK, na koji način ste to činili, šta ste vi radili? Šta ste pružali kakvu podršku?

 

Odgovor:

            Ja sam moralno podržavao OVK.

 

Pitanje:

            A da li ste i materijalno podržavali OVK?

 

Odgovor:

            Ne, nisam.

 

Pitanje:

            A da li ste primali ikakve informacije od OVK kao starešina sela?

 

Odgovor:

            Ne.

 

Pitanje:

            Da li ste prosleđivali neke informacije OVK kao starešina iz sela, na primer o dolasku srpskih trupa?

 

Odgovor:

            Samo nakon što je stanovništvo otišlo za Makedoniju.

 

Pitanje:

            U redu, a druga stvar koju želim da razjasnim je sledeće: vi ste svoju izjavu prilagodili, promenili tako što ste rekli da od tih 6 osoba koje su uhapšene 4 su poslali u Uroševac, gde su ih mučili u jednom kafiću, da li se sećate toga?

 

Odgovor:

            Da.

 

Pitanje:

            Kako to znate?

 

Odgovor:

            Znamo to zato što sam ih ja video kad su ih izdvojili iz konvoja.

 

Pitanje:

            To sam shvatio, a da li ste vi bili u tom kafiću?

 

Odgovor:

            Ne.

 

Pitanje:

            Hvala, to je bilo sve.

 

KVON:

            Gospodine Viši, možete li mi razjasniti ovo što ste rekli u vašoj izjavi. Molim vas, da pogledate izjavu četvrti paragraf prve strane. "Potpuno smo izgubili slobodu. Od prošle Nove godine nije nam bilo dozvoljeno da napustimo područje Dubrave". Jeste li pronašli taj deo? "Nije nam bilo dozvoljeno da napustimo područje Dubrave". Na albanskom jeziku je to čini mi se, treća rečenica četvrtog paragrafa.

 

Svedok:

            Da, našao sam to.

 

 

SUDIJA:

            Da li su vama srpske snage konkretno rekle da ne smete napustiti selo? Što mislite da vam nije bilo dozvoljeno da napustite selo? Da li su vam oni naredili da ostanete u selu? Šta tačno znači ta rečenica?

 

Odgovor:

            Oni nam nisu to naredili, jer mi nismo imali sa njima kontakta. Ali nismo se usudili da napustimo selo iz straha.

 

SUDIJA:

            Hvala vam.

 

Optužba:

            Gospodine Viši, malo čas vas je gospodin Vladimirov pitao da li ste vi bili prisutni u kafiću kada su četvorica muškaraca iz vašeg sela tamo bili držani. Vi ste odgovorili da niste. Vi ste prilikom unakrsnog ispitivanja rekli da su ti ljudi oslobođeni 29. maja. Nakon što su oni oslobođeni 29. maja, da li ste vi imali priliku razgovarati sa nekima od tih ljudi koji su bili držani u tom kafiću?

 

Odgovor:

            Da.

 

Pitanje:

            Da li se sećate ko je to bio?

 

Odgovor:

            Da.

           

Pitanje:

            Ko je to bio?

 

Odgovor:

            Jedan je bio Emudolovi, zatim Naser Guri, zatim Nebih Ajdari i Isuf Malsiju.

 

Pitanje:

            Šta su vam ti ljudi rekli o tome što im se dogodilo dok su bili držani u tom kafiću?

 

Odgovor:

            Rekli su mi da su ih tamo zlostavljali i to na najružniji način, pretukli su ih i koristili su električnu struju na njima. I rekli su da su to celo vreme ležali u krvi ljudi koji su se nalazili u podrumu.

 

Pitanje:

            Da li su vam ti ljudi rekli ko ih je zlostavljao?

 

Odgovor:

            Nisu ih poznavali.

 

Pitanje:

            Vratimo se na 5. maj. Vi ste prilikom unakrsnog ispitaivanja rekli da ste videli kako trojica ljudi u uniformama hapse, kako ste vi to rekli Sulejmana Gurija? Da li ste uspeli prepoznali koje su uniforme nosila ta trojica ljudi?

 

Odgovor:

            Videli smo njihove uniforme. To su bile maskirne uniforme, nisu nosili kape. Imala su automatske puške u rukama, jedan od njih je bio visok, mršav, bled, svetle kose i lica.

 

Pitanje:

            Jeste li vi u to vreme povezali uniforme koje su ti ljudi nosili sa nekom konkretnom grupom?

 

Odgovor:

            Ja sam ih video samo na trenutak, ali videli smo samo to da su to bile vojne maskirne uniforme.

 

Pitanje:

            Da li ste čuli da li su ti ljudi koji su hapsili Sulejmana Gurija, njemu nešto rekli prilikom hapšenja?

 

Odgovor:

            Onog trenutka kada su izašli na cestu gde su bili stacionirani iskočili su sa tri različita mesta i naredili Sulejmanu Guriju da se zaustavi i digne ruke u vis.

 

Pitanje:

            Kojim su jezikom govorila ta trojica u uniformama?

 

Odgovor:

            Govorili su srpski.

 

Pitanje:

            Da li vi razumete srpski?

 

Odgovor:

            Da.

 

Pitanje:

            Promenimo sada temu. Vama su prilikom unakrsnog ispitivanja postavljena neka pitanja o napadu na vaše selo 25. maja. Optuženi vas je pitao, koga su Srbi napali u vašem selu? Želeo bih se time malo detaljnije pozabaviti. Nakon što je vaše selo n apadnuto, koliko je vama poznato, da li je snimljena neka video traka bilo od koje osoba koje su ubijene 25. maja u Dubravi?

 

Odgovor:

            Da.

 

Pitanje:

            Kada je ta traka snimljena?

 

Odgovor:

            26. maja.

 

Pitanje:

            Ko je snimio tu traku?

 

Odgovor:

            Jedan moj rođak.

 

Pitanje:

            Kako se on zove?

 

Odgovor:

            Fari Viši.

 

Pitanje:

            Da li je kasnije Fari Viši dao vama tu video traku?

 

Odgovor:

            Ja sam ga zamolio da mi da taj dokaz.

 

Optužba:

            Časni sude, imamo kopiju te video trake, tu u našoj tehničkoj kabini i želio bih.

 

SUDIJA:

            Ali kako to prozilazi iz unakrsnog ispitivanja?

 

Optužba:

            Optuženi je ovog svedoka pitao, koga su napali Srbi? Mi ćemo na toj video traci videti leševe nekih od ljudi koji su izgubili život u tom napadu.

 

SUDIJA:

            Ne, ne, to nećemo ovrstiti.

 

Optužba:

            U redu. Nema više pitanja.

 

SUDIJA:

            Gospodine Viši, time je vaše svedočenje završeno, hvala vam što ste došli svedočiti na međunarodni sud. Sada možete ići.

 

Svedok:

            Hvala.

 

SUDIJA:

            Sada ćemo napraviti pauzu od 20. minuta. Molim ustanite.

 

 

POSLE PAUZE

 

 

 SUDIJA:

            Izvolite sesti.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja sam dobio ovaj spisak svedoka 2. maja, on se ne razlikuje ni u čemu od ovog spiska od 29. aprila. Međutim, čuli smo, malo čas, da oni hoće da daju svedoka A4 prekosutra, a taj datum je bio fiksiran za 15. maj. Prepostavljam da kad nemamo tri ili četiri svedoka da je potpuno jasno da ja ne mogu da čitam po 10-15 svedoka unapred, jer je to nemoguće i mislim da ove fiksirane svedoke ne bi smeli da menjaju i da tako pomeraju na blisko vremensko rastojanje unapred. On je po ovoj listi 25. ovaj, 29. aprila bio planiran 15. maja, i to su fiksirani svedoci.

 

SUDIJA:

            Da, mislim da ćemo to morati raspraviti sa optužbom. Jer ovo nije bio jedini slučaj promene. Izvolite. Možda biste gospođice Romano, mogli preneti tu poruku gospodinu Najsu, da bismo s njime željeli prodiskutirati to pitanje ukoliko on može sutra u neko doba doći vamo u sudnicu, mi ćemo raspraviti to pitanje, promene rasporeda.

 

Odgovor:

            Mislim da će gospodin Najs doći na kraju današnje sednice, zbog nekih drugih stvari pa će se onda moći pozabaviti i time.

 

SUDIJA:

            U redu. Hvala, molim da se uvede sledeći svedok.

 

Optužba:

            Optužba poziva Florima Krasnićima.

 

_______:

            Časni sude, da vam pomognem sa ovim svedočenjem. Svedok će svedočiti o području Uroševca i konkretno o selu Mirosavlju. To je u kosovskom atlasu, na strani 12.

 

SUDIJA:

            Hvala. Molim svedoka da pročita svečanu izjavu.

 

 

Svedok:

            Svečano izjavljujem, da ću govoriti istinu, istinu i ništa osim istine.

 

SUDIJA:

            Izvolite sesti.

 

Optužba:

            Molim da kažete sudu vaše puno ime i prezime.

 

Svedok:

            Zovem se Florim Krasnići.

 

Pitanje:

            Gospodine Krasnići, kada ste rođeni.

 

Odgovor:

            Rođen sam 7. novembra 1966.

 

Pitanje:

            A gde živite?

 

Odgovor:

            U selu Mirosavlje u opštini Uroševac.

 

Pitanje:

            Gospodine Krasnići, sa vama su 23. aprila 1999. godine razgovarali pripadnici tužilaštva. Da li se sećate toga?

 

Odgovor:

            Sećam se toga.

 

Pitanje:

            Jeste li tada istražiteljima dali neku izjavu?

 

Odgovor:

            Da.

 

Pitanje:

            Da li ste 1. februara ove godine izašli pred predsedavajućeg sudnika kojeg je imenovao sekretarijat ovoga suda?

 

Odgovor:

            Da.

 

Pitanje:

            I imali ste priliku pregledati vašu izjavu i dobili ste kopiju te izjave na albanskom jeziku?

 

Odgovor:

            Da.

 

Pitanje:

            Vi ste takođe dali i neke dodatne informacije koje su sadržane u dodatku izjavi.

 

Odgovor:

            Da.

 

Pitanje:

            Optužba sada želi uvrstiti ovu izjavu u dokazni materijale?

 

Optužba:

            Ovo će nositi broj 138.

            Sažetak svedočenja ovog svedoka je sledeći. Svedok je muškarac, albanac iz sela Mirosavlje u opštini Uroševac.

4. aprila svedok je video vojna vozila na cesti od Gnjilana do Uroševca. Stacionirana je blizu sela Softović. Oni su ispaljivali granate prema selima Rahovica i Zlatarev. Tom prilikom ubijeno je četvoro ljudi u Zlatarima, a ranjeno još njih pet. Sledećeg dana, svedok je čuo zvukove granatiranja, pucnjave i tenkova kako se kreću u smeru Pojatišta. Nakon toga je od prilike 1 000 unutašnjih raseljenih lica iz okolnih sela, stiglo u selo Mirosavlje. Jedna od tih raseljenih osoba bila je iz Pojatišta i rekla je svedoku da su srpske snage u tom selu ustrelile izvestan broj ljudi. Svedok je prisustvovao sahranama tih ljudi i pripremio je rukom crtanu kartu na kojoj se vidi područje između Mirosavlja i Pojatišta na kojem su četiri groba na kojem su pokopani ti mrtvih ljudi. Ta karta nalazi se u prilogu ove izjave.

7. arpila 1999. svedok je video kako kuće gore u Sojevu i Kamenoj Glavi u opštini Uroševac. Kasnije je čuo da je u Sojevu pogubljeno sedmoro ljudi.

8. arpila 1999. u njegovo selo su stigla srpska vojna vozila. Čim su se vozila pojavila na prilazu u selu, vojnici su iskočili iz njih i potrčali prema kućama. Svedok i njegova obitelj pošli su prema centru sela, tamo su se pridružili drugim seljanima i raseljenim osobama koji su bili u bagu, a njihov ukupan broj bio je više stotina. Na putu su srpske snage zlostavljale i maltretirale i vređale konvoj. I svedok je video mnoge spaljene kuće i uništena vozila. Srpska policija uputila je konvoj prema Skoplju. No, svedok je ostao u Uroševcu do 14. aprila 1999. Toga dana, svedok je odlučio da napusti Uroševac. Jer je svakog dana slušao o ubistvima i masakrima koje vrši srpska vojska i smatrao je da je preopasno da ostane tamo. Zato se ukrcao na autobus za Đeneralijanković. Na granici je policija ušla u autobus i proverila indetifikacijske isprave. Autobus je nastavio do železničke stanice gde je policija razdvojila ljude i pokupila novce od glava obitelji. Zatim je naređeno da hodaju po pruzi u Makedoniju.

Nemam više pitanja, časni sude.

 

SUDIJA:

            Gospodine Milošević?

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ste i jedan događaj, ovde smo sad čuli ubistva, streljanja, ranjavanja itd.  Dakle, moje je pitanje vrlo precizno, da li ste ijedan događaj o kome svedočite vi videli lično, neposredno?

 

Svedok:

            Da. Nisam video njihovo pogubljenje, ali sam sam pokopao žrtve.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja sam vas pitao, da li ste videli jedan događaj. Da li je odgovor da ili ne? Vi lično, o.k.

 

Svedok:

            Nisam događaje video osobno, ali sam video žrtve.

            Pokopao sam leševe ljudi koji su ubijeni, koje su vaši vojnici ubijali i video sam da su tela bila sasvim deformirana.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ste videli navodno streljanje u Pojatištu? Da ili ne?

 

Svedok:

            Pojatište se ne vidi iz mog sela, zbog brda, ali odatle su se čuli rafali automatske paljbe kada su ti ljudi pogubljeni.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Tvrdite da je jedna od žrtava tog navodnog streljanja koje niste videli izvesni Hadži, jel tako?

 

Svedok:

            Tako je. Mogu potvrditi njegovo ime, ovde sada. Zovu ga Ibajram.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            ________ kada identifikujete tog Hadžija, rekli ste da se prezivao Godeni. Da li je to tačno?

 

Svedok:

            Tako je.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A vi niste iz Pojatišta?

 

Svedok:

            Tako je. Ja nisam iz Pojatišta. Ja sam iz sela Mirosavlje. No, on je bio iz Uroševca, napustio je Uroševac i privremeno je boravio u Pojatištu, kad su srpske snage ušle u Pojatište, uhvatile su ga i zatim su ga pogubili zajedno sa seljanima iz Pojatišta.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To je ono što vi niste videli, nego što tvrdite. Tvrdite da je prilikom tog navodnog streljanja o kome govorite među žrtvama bio i čovek čije ime ne znate, da li je tako?

 

Svedok:

            Žrtva čije ime tada nisa znao zove se Bajram Godeni.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            On je navodno iz sela Smira. Jel tako ili nije?

 

Svedok:

            Neko drugi je iz sela Smira. Neko ko je preživeo, ali je bio teško ranjen.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da ste tog čoveka koji je streljan vi kasnije sreli, da se zove Šaban, ali mu ne znate prezime. Jel tako ili nije tako?

 

Svedok:

            Tako je. Njegovo ime je Šaban.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gde ste ga sreli?

 

Svedok:

            Nisam video Šabana, video sam Hasima. Čini mi se da niste pročitali moju izjavu.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A šta vam je govorio taj koga ste videli?

 

Svedok:

            Hasim, taj čovek kog sam sreo je Hasim. I on mi je detaljno opisao pogubljenje.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jel i on streljan bio?

 

SUDIJA:

            Hajde da se držimo činjenica. Šta vam je taj čovek rekao?

 

Svedok:

            Taj čovek mi je rekao da su srpski vojnici okupili šestoricu ljudi na jednom mestu, među njima je bio i Hasim. Hasim, i ti ljudi odvedeni su od strane vojnika do jednog mesta na rubu sela. I odjednom kad su tamo stigli opkolili su ih i jedan od njih je pucao iz automatskog oružja. Trojica od njih poginuli su na licu mesta, dvojica su bili ranjeni, a Hasim je pobegao i metak ga je tek okrznuo po rukavu.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro, jesu ti ljudi pucali u njih ili iznad njihovih glava?

 

Svedok:

            Taj vojnik je pucao u njih i tako je.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa kako je onda mogao da vidi da li su trojica ubijena, dvojica ranjena itd. Kad je bežao od tih koji su pucali koji njega nisu mogli da pogode?

 

Svedok:

            Hasim nije rekao koliko je ljudi poginulo. On je rekao samo da su na njih pucali. On nije znao ništa o sudbini koja je zadesila druge. Tek kasnije smo mi saznali ko su žrtve, ko je poginuo, a ko je ranjen.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kako ste to saznali?

 

Svedok:

            To smo saznali zato jer su Osmanov sin Ibri i Šabanov sin Muharem otišli tamo nakon što im je Hasim rekao na kom se mestu pucalo. Njihovi su životi bili u opasnosti, jer se pucnjava nastavila i dok su oni išli u blizinu tog mesta, oni su puzali do tamo i izvukli mrtve i ranjene. Ranjen je bio Osman, a stariji Šaban iako je bio povređen je sam otišao, zato jer mu ozlede nisu bile smrtonosne.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A kakve su im bile povrede? Taj koji je sam otišao sa streljanja i taj što je bio ranjen? Kakve su im bile povrede?

 

Svedok:

            Iz onoga što sam čuo od bolničarke koja mi je pružila prvu pomoć mogu vam reći da je Osman imao povrede po trbuhu i na nozi. Metak mu je ušao u nogu i kao posledica toga, bio je ranjen. Zbog gubitka krvi, on je umro u 1 sat ujutru, jer mu nije mogla biti pružena medicinska pomoć odmah. Njegov sin, je takođe bio ranjen, ali je imao sreće, jer ga je metak pogodio u ručni sat, koji se nalazio u njegovom džepu i to je skrenulo metak. On je takođe, bio ranjen u nogu, ali tek lako ranjen, tako da je mogao pobeći smrti.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači, streljani su, neki pobegli, neki otišli, neki ranjeni u nogu i ruku. Jel to to što vi objašnjavate?

 

Svedok:

            Da.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Koja medicinska sestra može da da pune podatke o tim ljudima? Recite njeno ime i gde ona sada živi?

 

Svedok:

            Ta bolničarka zove se Nalđivare Belniša. Ona je iz sela Mirosavlje i ona i dan danas tamo živi. Završila je Višu medicinsku školu.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Koliko je selo Sojevo udaljeno od vašeg sela?

 

Svedok:

            Sojevo se nalazi nekih 4-5 kilometara do mog sela.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A koliko je albanskih porodica živelo u Sojevu?

 

Svedok:           

            Ne mogu vam dati tačnu brojku svih albanskih porodica koje tamo žive. Oni to znaju. Ljudi koji tamo žive. Ja znam da je to selo u kojem žive većinom Kosovari.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, od prilike koliko ih živi? Ja ni ne tražim tačnu brojku.

 

Svedok:

            Pa približna brojka budući da su te četvrti razdvojene, ja mislim da tamo ima negde 200 kućanstava.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            200 domaćinstava?

 

Svedok:

            Između 150-200. Najviše 200, rekao bih.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            _____ građana po vašoj proceni?

 

Svedok:

            Nisam ih brojao.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Koliko jedno domaćinstvo u Sojevu ima od prilike članova?

 

Svedok:

            Pa to je besmisleno pitanje, jer ja nisam išao od kuće do kuće u Sojevu da brojim ko tamo stanuje.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da li ste videli da je u Sojevu ubijeno 7 ljudi?

 

Svedok:

            O tome sam čuo od očevidaca.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A kako znate da su ti ljudi ubijeni?

 

Svedok:

            Znam zato jer su ljudi došli iz Sojeva u Mirosavlje i bilo ih je lako dovesti iz Sojeva u moje selo Mirosavlje, jer je to planinsko područje. I oni su nam rekli da su ti ljudi pogubljeni.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li su vam rekli kako su ubijeni?

 

Svedok:

            Pogubljeni su. Od strane vaše vojske. Među njima je bilo i žrtava čija su tela kasnije pronađena potpuno pougljenena.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, od sela sa 200 domaćinstava, što znači blizu 2 000 stanovnika, neko je uzeo pa ubio 7 stanovnika po onome što su vam oni ispričali. Jel tako?

 

Svedok:

            Na početku su nam rekli da je samo sedmoro ubijeno, ali posle rata smo saznali da ih je bilo više. Njihov stvarni broj je u stvari bio preko 10.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A vi tvrdite da ste 7. aprila videli neke požare. Da li je tačno? Odgovorite mi samo da ili ne?

 

Svedok:

            Da, tako je.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I tada vam je izgledalo kao da gore kuće u Sojevu i u Kamenoj glavi, jel tako?

 

Svedok:

            To sam video zato što se moja kuća nalazi na visokom terenu, a odatle imam jako dobar pregled i mogu da vidim ono što se dešavalo u ovom slučaju u selu Sojevo. Mogao sam da vidim kako gore kuće u selu Kamena glava, video sam kako dim ide u vazduh.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate čije su to kuće izgorele u Sojevu? Da li znate imena tih ljudi?

 

Svedok:

            Video sam kuće u plamenu u tom trenutku nije bilo bitno čije su to bile kuće.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne, ja vas pitam da li znate čije su to kuće?

 

Svedok:

            Spaljen je veliki broj kuća, a u vezi toga čije su te kuće bile, kao što sam rekao, to nije bitno.

 

MEJ:

            Onda samo kažite da ne znate.

 

Svedok:

            Ne mogu da vam kažem imena, izvinjavam se.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je u Sojevu bio sukob između vojske i UČK?

 

Svedok:

            U Sojevu i u okolnim selima nikada nije bilo snaga OVK.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, ni u Sojevu ni u vašem selu, nije nikada bilo snaga OVK. Jel to kažete? Ni u Kamenoj glavi, ni bilo gde u toj okolini?

 

Svedok:

            U našem kraju, u našem selu nikada nije bilo snaga OVK.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A jel ih bilo u Gornjem Merodimnju?

 

Svedok:

            Merodimnje i druga sela su jako daleko od mog sela. Prema tome, ne mogu da vam dam odgovor na to.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To su sela u istoj opštini. To nije velika opština Uroševac.

 

Svedok:

            Ovde ne mogu da govorim o stvarima osim ako nisam potpuno siguran u njih, ovde mogu da govorim samo o stvarima u koje sam potpuno siguran.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, ali maločas ste rekli da ništa od ovoga što govorite niste videli?

 

Svedok:

            Još ranije sam rekao da sam ja sahranio žrtve, video sam spaljene kuće.

 

MEJ:

            Nema potrebe ponovo prelaziti preko toga, on je rekao da vide da gore kuće.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, služili ste vojsku 85-te, 86-te, jel tako?

 

Svedok:

            Da. Tako je. Vojni rok sam služio u Mariboru u Sloveniji.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da u kom rodu vojske?

 

Svedok:

            Ja sam bio vezista na telefonskim komunikacijama.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A vi tvrdite da ste 8. aprila videli tenk M-84 i oklopno vozilo tipa M-60. Jel tako?   

 

Svedok:

            Nisam video samo tenk, i samo oklopno vozilo M-60, bilo je nekoliko tenkova i nekoliko oklopnih vozila.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A kako vi kao vezista znate šta je te odnosno, M-84 kako vi kažete i oklopno vozilo M-60. Gde ste vi stekli to znanje?

 

Svedok:

            To znam, čak i dete od 12 godina ili mlađe može to da potvrdi. Zato što ti tenkovi i ta oklopna vozila su za nas bila svakodnevna realnost tada. Čak i od pre početka rata.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da ali kako ste vi razlikovali tipove tih oklopnih vozila? Vi tvrdite da su to bili tipovi koje navodite u svojoj izjavi.

 

Svedok:

            Da, to je tačno. Lako je razlikovati jedan tenk od nekakvog oklopnog vozila, zato što oklopno vozilo ima drugačiji oblik, i manje je od tenka.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A opišite M-84.

 

Svedok:

            M-84 je veliki tenk, ima cev velikog kalibra, ne mogu da vam dam tačnu brojku.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A šta ima oklopno vozilo M-60?

 

Svedok:

            Obično imaju veliki mitraljez koji je defektovao stanovništvo na Kosovu.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a recite mi od koga ste čuli da je to M-84 i M-60 kako kažete vi?

 

Svedok:

            Nije mi jasno pitanje, bojim se.

 

MEJ:

            On je rekao da je on sam identifikovao ta vozila.

 

Svedok:

            Da.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            ____ čuli da su to ta vozila. Vi ste ih sami identifikovali.

 

Svedok:

            Ja sam ih sam razlikovao, jer kao što sam rekao ranije, oklopna vozila su bila uobičajena stvarnost na Kosovu i jesu već to bila duže vremene na svim putevima.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate da ne postoji M-84, nego T-84? Ako je o tenku reč.

 

MEJ:

            Mi ćemo o tome dovesti sudskog veštaka kad za to dođe vreme. Da li vi znate bilo šta o tome, gospodine?

 

Svedok:

            Kad bih video fotografiju, mogao bih da potvrdim o kojim se tenkovima radi, koji su tenkovi bili oko mog sela.

 

MEJ:

            U redu, molim da se svedoku pokaže dokazni predmet, broj 17.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Na tome.

 

 MEJ:

Vi to osporavate, onda neka svedok to identifikuje iz dokaznog predmeta.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            On to tvrdi da je to sam identifikovao, dakle, ne tako što mu je neko pokazivao fotografije, to ste malo čas vi konstatovali.

 

MEJ:

            On može da vidi fotografije ovde koje mi imamo da bi video, da li može da identifikuje o kom se oružju radi. I molim da mu se onda pokaže dokazni predmet broj 17, tako da on to može da pogleda.

            Neka svedok pogleda dokazni predmet broj 17 i da vidi da li on može da identifikuje M-60 i M-84.

 

Svedok:

            Ovo je oklopno vozilo koje su koristili.

 

MEJ:

            Molim da se to stavi na grafoskop. Stavite to na grafoskop i mi ćemo to videti.

 

Svedok:

            To je ovo vozilo.

 

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            Znači broj 2 u dokaznom predmetu 17, u redu hvala vam.

 

Svedok:

            Da.

 

MEJ:

            A tenk? U redu to smo dobili. Kažite nam za tenk.

 

Svedok:

            Ovo je tenk koji je korišćen.

 

MEJ:

            Koji tenk?

 

Svedok:

            Broj 6.

 

MEJ:

            Da to je tenk broj 6, tj. broj 6 u dokaznom predmetu br. 17. Gospodine Miloševiću, da li želite da postavljate bilo kakva pitanja u vezi toga?

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nemam ništa da mu postavim, on je sad identifikovao pogrešan tenk. A to ćete videti pošto ste ga obeležili sa 6. Da ne gubimo dalje vreme.

 

MEJ:

            Tako da završimo sa ovim pitanjem i da bi bili pravedni prema svedoku, on je identifikovao BTR-60 bof i T-54 ili T-55 za tenk, u redu, hvala vam. Možemo li sada da vratimo dokazni predmet?

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Prema tome, videli ste da je identifikovao pogrešna vozila, borbena. Da li su vojnici koji su?

 

MEJ:

            Mi ćemo da odlučujemo o tome. Ja sam već rekao šta je on identifikovao i imamo fotografije, ako vi smatrate da tu postoji bitna razlika, onda u redu neka to bude tako, molim vas, nastavite.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li su vojnici koji su iskočili iz oklopnih transportera i počeli da trče prema vašem selu, otvarali vatru na nekoga. Da ili ne?

 

Svedok:

            Video sam ih kako trče u onaj deo mog sela koji se zove Cakaj. Ali nisu pucali.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. A koliko ljudi je bilo u grupi koja se po odlasku iz sela kretala u vašoj koloni?

 

Svedok:

            Mislite na broj vojnika ili na civilno stanovništvo?

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Mislim o civilima koji su po odlasku iz sela se kretali ka vašoj koloni. Dakle, govorim o civilima, koliko je ljudi bilo u toj grupi?

 

Svedok:           

            Bilo je traktora, mnogo traktora u toj grupi, tako da ne može da se odredi ukupan broj, zato što pored lokalnog stanovništva bilo je takođe, i mnogo ljudi iz drugih sela kao npr. Pojatište, Mohovac, Prelez i mnoga druga. I ti ljudi su došli u Mirosavlje da bi tamo našli utočište. Zato što je od 8. aprila Mirosavlje bilo mirnije od drugih mesta i još ga nisu okupirali srpske snage.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            ______ procenite i da su bili ljudi iz vašeg sela i iz drugih sela. To sam razumeo. Kad ste napustili svoje selo na glavnom putu ste naišli na kontrolni punkt Vojske Jugoslavije, jel tačno ili ne?

Svedok:

            Na izlazu iz Mirosavlja idući putem do puta Gnjilane-Uroševac do sve do ulaza u mesto Tankosić, bio je jedan kontrolni punkt. Azem Beriša koji se vozio u jedoj crvenoj ladi, je zaustavljen na tom kontrolnom punktu, zaplenili su mu kola i naterali ga da se vrati. On je trčao prema nama, a jedan srpski vojnik je pucao na njega. Pucao je u vazduh on nam je, on je došao kod nas i popeo se u jedan traktor i nastavio je putem za Urooševac.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A vi ste rekli da su dva žitelja vašeg sela počela da beže od vojnika koji su bili na punktu. Jedan je taj Azem Beriša kojeg sada pominjete, koji je bio drugi?

 

Svedok:

            Astrid Beriša.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Samo su njih dvojica bili u tom vozilu?

 

Svedok:

            U vozilu su bile samo te dve osobe, njihove porodice su bile u prikolici.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jel u vašoj prikolici ili u nekoj blizu njih?

 

Svedok:

            U prikolici koja je bila ispred nas.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I kažete da vojnici nisu pucali u njih nego u vazduh?

 

Svedok:

            Pucali su u vazduh, da tako je.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dva, ta dva čoveka, sklonila onda kod vas ili u tu prikolicu gde su im bile porodice?

 

Svedok:

            Oni su se priključili jednom drugom traktoru koji su uspeli da nađu, nije bitno u kom, u koju su prikolicu oni ušli da se spasu, oni su samo hteli da pobegnu od tog mesta, te tragedije.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste tom prilikom prošli kroz kontrolni punkt, ili ste se vratili u pravcu iz kojeg ste do njega došli?

 

Svedok:           

            Videći šta se dešava, tj. da je put do Tankosića bio neprohodan, mi smo se onda vratili i pošli prema Uroševcu u pravcu Uroševca.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali ja sam shvatio da ste otišli odatle u Sojevo, jel to tačno ili sam ja to pogrešno shvatio? Mislim da tako piše u vašoj izjavi.

 

Svedok:

            Da bi otišli u Uroševac mora se proći kroz Sojevo.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa kako ste išli u Sojevo kad ste govorili da kako ste čuli da je tamo vojska i od koje ste vi upravo bežali i za koju kažete da je navodno ubila sedam ljudi i palila kuće.

 

Svedok:

            Da, mi smo otišli u tom pravcu i izlagali sebe i svoje najbliže riziku, međutim, znali smo da su tamo srpske snage, ali vaš glavni cilj je bio da svi napuste Kosovo tako da se nikada više ne vratimo na Kosovo. Tako da smo mi krenuli u tom pravcu misleći da čak i ako nas ubiju, nema veze, naši životi nisu ionako mnogo vredeli.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, vi ste bežali od te vojske i tvrdili ste da su oni nekoga tamo ubili, a vratili se upravo na to mesto kod te vojske koja je nekoga ubila kako vi tvrdite. Jel vaše objašnjenje bilo da vam nije stalo do života?

 

Svedok:

            Pošto smo čuli za razna ubistva život postaje jeftin. Smrt se nađe svugde.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, pa što ste onda bežali? Zbog ovih razloga koje ste naveli?

 

Svedok:

            Otišli smo kad su srpske snage ušle u moje selo, tako da je moje selo bilo okupirano i više nije bilo moguće živeti tu, tako da su nas vaše snage prisilile da odemo.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, razumem to što sada objašnjavate, ali odgovarajte mi molim vas na moja pitanja. U Sojevu ste naišli takođe na vojni punkt? Da li je to tačno?

 

Svedok:

            Kad bi naišli na kontrolni punkt, gde se u stvari zbog toga put suzio mi smo morali da usporimo, a onda bi srpski vojnik fotografisao svaki traktor i ljude koji su se nalazili na traktoru i vređao nas je.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, dakle, vojnici koji su prethodno kako vi tvrdite, u istom tom selu Sojevu, ubili sedam ljudi i zapalili kuće, vas nisu ni zaustavili. Da li sam dobro ja to shvatio?

 

Svedok:

            Oni koji su ubijali u Sojevu na sreću, zato što se radilo o velikom konvoju, nisu nas zaustavili, zato što su veoma dobro znali da se taj konvoj nikada više neće vratiti na Kosovo, već će ići putem bez povratka.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            _____ neka civilna vozila, jel tako?

 

Svedok:

            Istina je, bilo je civilnih vozila koja su bila na putu. Bez registarskih tablica, ili sa pokrivenim tablicama, tu su bili razni kamioni koji su pripadali civilima, koji su bili spremni za pljačku da pljačkaju civilno stanovništvo u bilo kom selu gde su ušli.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a kako ste vi to zaključili kad ste prolazili pored njihovih vozila? Da su to vozila spremna za pljačku?

 

Svedok:

            To sam i ranije čuo na osnovu onoga što su iskusila druga sela, to sam znao iz novina kao i od drugih ljudi, a bilo je takođe, ima takođe, i filmova koje sam ja snimaka, koje sam ja doneo ovde kojim su to dokumentovali, gde se vide kuće koje su potpuno ispražnjene od stvari.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A te stvari nisu odneli njihovi stanovnici? Kad su odlazili?

 

Svedok:

            Nismo mogli da ponesemo čak ni stvari koje su nam trebale, otišli smo sa onim što smo imali  na sebi.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ali vi tvrdite da ste pored  vojnika, a pomenuli ste da je tu neka paravojska jednostavno prošli. Jel to tačno ili nije?

 

Svedok:

            Na putu su bile vojne snage. Da li su to bile para-vojne snage ili redovne jedinice, to zavisi od vas, svi su oni imali uniforme međutim.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste ih pomenuli, ja vas zato pitam. Ali da ostavimo to na stranu. Pored njih ste jednostavno prošli, i niko vam ništa nije učinio, jel tako?

 

Svedok:

            Na sreću, tako je.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            _______ niko nije oduzeo lična dokumenta, jel to tačno?

 

Svedok:

            Na putu od Uroševca do Đeneraljankovića na putu sam video razne vrste stvari. Policija je ušla u autobus u Đeneraljankoviću i tražila je naše isprave. Ja sam bio pozadi u autobusu. I dok je policajac tražio isprave drugih putnika, a bila je gužva u autobusu, bilo je krcato sve od ljudi, uglavnom žena i dece, ja sam isto tako dao svoje isprave zajedno sa ostalima, a svoje isprave sam stavio na dno te gomile i to sam onda predao policajcu i on je pregledao sve isprave identifikovao je tri ili četiri isprave, lične karte i onda ih je vratio.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            ____ vam je vratio, jel tako?

 

Svedok:

            Da, tako je, sve je vratio.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Koliko ste dugo član DSK?

 

Svedok:

            Član sam DSK od samog početka, od formiranja. Većina stanovništva Kosova bili su članovi DSK.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Od kad ste vi? Mžete da kažete datum?

 

Svedok:

            Ja sam član DSK od 1990.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste bili nosilac neke partijske funkcije u DSK?

 

Svedok:

            Bio sam član predsedništva DSK u mom selu. Zadužili su me da pomažem stanovništvu sa hranom zato jer su oni stalno bili izloženi gladi.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a predsednik vaše partije u svom svedočenju tvrdi da je veliki broj članova DSK na lokalnom nivou, bio i u OVK. Da li je to tačno?

 

Svedok:           

            Pa kad je reč o tome što je rekao predsednik, u nekim područjima, gde je rat poprimio veće razmere, to se zaista i dogodilo. Međutim, u mom selu i u okolnim selima nije bilo pripadnika OVK. Mogu vam reći da u mom selu članovi predsedništa, nisu bili članovi OVK, nego su se tada bavili pružanjem smeštaja ljudima i davanjem hrane.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a ko vas je zadužio da se brinete o izbeglicama?

 

Svedok:

            Članovi seoskog predsedništva zadužile su me da to radim.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A jeste pravili spiskove izbeglica iz mesta iz kojeg su došli?

SVEDOK:

            Prije 24. marta zbog toga je bilo relativno malo izbeglica, mi smo zaista sastavili neke spiskove, ali kasnije bilo je toliko mnogo izbeglica da više nije bilo moguće to proveravati i praviti spiskove.

            Neko drugi je u to vreme radio popise izbeglica. Ja sam se bavio samo snabdevanjem hranom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ali ja vas ne pitam za njihova imena, rekli ste bilo ih je malo, koliko ih je bilo. Za snabdevanje hranom morate znati koliko ih ima.

SVEDOK:

            Da bih im dao hranu u normalno vreme to je bilo, mogli smo im davati sve što su želeli, ali u ratnim uslovima hleb i so su bili dovoljni, nije bilo potrebno da se na neki profesionalni način priprema ono što oni primaju. I njih je tada bilo nekih hiljadu do hiljadu petsto, dakle to je pre 24. marta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a koliko je članova DSK imala u vreme o kome vi svedočite, mislim na vašu organizaciju u vašem selu?

SVEDOK:

            U Mirosavlju je bilo nekih 200 članova DSK. A to se znači odnosi na period pre rata.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Zašto ste se plašili da će vas policija da uhapsi ako saznaju da ste član DSK. Kada je bilo 200 ljudi u DSK, tamo u vašem selu.

SVEDOK:

            Zato jer sam ja bio član predsedništva.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A je li uhapsila policija nekog člana DSK od vas 200?

SVEDOK:

            Neki su bili maltretirani ali niko nije bio zatvoren.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a da li je bilo ko ubijen iz vašeg sela, tog 6, 7. i 8. aprila 1999. godine?

SVEDOK:

            Na svu sreću niko iz našeg sela nije poginuo, no jedan prolaznik je poginuo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, šta je bilo sa tom petočlanom srpskom porodicom, jednom jedinom koja je živela u vašem selu?

SVEDOK:

            Srpska porodica koja je ostala u selu do 8. aprila mi smo je videli, nakon toga su oni ostali sami, i mi smo se svi veoma dobro ponašali prema toj porodici, svi seljani su se dobro ponašali, a i oni su se dobro ponašali prema nama.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a da li su vam poznati zločini UČK na području vaše opštine Uroševac, u toku 98. i 99. godine?

SVEDOK:

            Rekao sam da nije bilo OVK u Uroševcu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Mislite u Opštini Uroševac, nije bilo UČK.

SUDIJA:

            Nemojmo se svađati oko toga. Svedok je rekao da tamo nije bilo OVK.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro da li znate za događaj na primer evo da uzmemo 20. decembar 98, da je grupa UČK toga dana uveče kidnapovala Joha Ramadana i njegovu suprugu Nevljudu, Musliju Banuša i supruga Hafiju Murtezi Afrima i Muhadžeri Nasera, to se desilo u selu dramnjan, da li znate za taj događaj?

SVEDOK:

            Nisam čuo za taj događaj, to je prvi put da tako nešto čujem od vas.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate za događaje u selu Doganjevo kada su ubacili ručne bombe i pucali iz automata na kafanu Saduša Jašarija, takođe Albanca iz Doganjeva?

SVEDOK:

            Nema takvog sela po imenu Doganjevo u opštini Uroševac.

SUDIJA:

            Možete li nam reći da li znate za bilo kakve akcije OVK u Uroševcu?

ODGOVOR:

            Časni sude, ako je i bilo prisutnosti OVK u Uroševcu ja vam mogu reći da bi žrtava bilo neverovatno mnogo, no ljudi u uniformama OVK se nikada tamo nisu nalazili. Prema tome na svu sreću u našoj opštini je bilo manje žrtava u odnosu na druge opštine gde je bilo snaga OVK.

SUDIJA:

            Gospodine Milošević, moramo privesti ovo unakrsno ispitivanje kraju, i to u sledećem minutu ili dve.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle tamo gde nije bilo UČK bilo je manje žrtava. To ste maločas rekli je li tako?

SVEDOK:

            U svim područjima Kosova gde nije bilo OVK broj žrtava bio je manji.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Hvala vam lepo, iskoristili smo vreme.

 

SUDIJA:

            Gospodine Vladimirov? Gospođice Romano? Optužba?

OPTUŽBA:

            Nemam pitanja.

SUDIJA:

            Gospodine Krasnići, time je vaše svedočenje završeno. Hvala vam što ste došli svedočiti na međunarodni sud. Sada možete ići.

SVEDOK:

            Želim se zahvaliti i preneti pozdrave porodica žrtava posebno njihovih majki koje vama i svim ljudima koji se nalaze na Kosovu i koji ostvaruju veliki doprinos trijumfu pravde na Kosovu.

            Pravde koja je bila nepostojeća, tokom nekoliko godina.

SUDIJA:

            Hvala.

SVEDOK:

            Hvala.

SUDIJA:

            Da izvolite.

OPTUŽBA:

            Časni sude, koliko sam shvatio bilo je nekih problema sa spiskom o kojem želite govorite. Biću vrlo kratak znam da nemamo vremena i želeo bih se vratiti možda na privatnoj sednici jedne od tema o kojoj smo raspravljali danas. Imamo u ovom trenutku novu ažuriranu listu u obliku pisma gospodinu Dubisonu koji ću ja sada distribuirati, a dok se to podeli po sudnici da kažem. Problemi sa kojima smo suočeni prilikom dovođenja svedoka, su između ostaloga sledeće. Svedoci čiji iskazi idu kroz pravilo 92B dolaze u grupama. Moguće je dovesti samo dve grupe nedeljno i mi možemo tek od prilike proceniti broj svedoka koje možemo dovesti uz pomoć službe za žrtve i svedoke i znači mi možemo popuniti od prilike 2,5 dana nedeljno. To je znači kontekst. Kada je reč o konkretnom problemu sa svedokom o kojem je govorio optuženi ne moramo spominjati imena svedoku za ovaj četvrtak treba reći da je bio predviđen jedan drugi svedok slične vrste da dođe u četvrtak. Međutim, pitanje sigurnosti promenila su organizaciju putovanja tog svedoka, i taj svedok onda nije mogao doći. Budući da možemo popuniti samo 2,5 dana sa svedocima po 92B u nedelji, nije bilo moguće da stvari idu brže i zbog toga smo morali dovesti ovog drugog svedoka koji je jutros optuženi spomenuo i koji se na ovoj zadnjoj listi nalazi na broju 9. To dakle objašnjava taj problem. Mi naravno nikada nismo sretni kada se nešto tako dogodi.

Međutim, naš glavni prioritet da nam najbolji i na maksimalni mogući način iskoristimo vreme suda, i nije bilo moguće da to vreme popunimo na bilo koji drugi način, nego da dovedemo nekog drugog svedoka, a ne po pravilu 92B.

            Dakle, mislim da to objašnjava ovaj problem. Mi činimo sve što možemo da se to izbegne, međutim, ponekada se stvari jednostavno dešavaju van naše kontrole.

SUDIJA:

            Gospodine Najs ja mislim da se to naravno razume, što vi kažete, međutim, to stvara poteškoće optuženom veću u pripremi za suđenje. Zato bismo mi bili zahvalni ukoliko bi se takve promene zadržale na apsolutnom minimumu.

OPTUŽBA:

            Dozvolite mi da kažem još nešto na javnoj sednici, a zato idemo na privatnu sednicu. Greškom je došlo do toga, da dokazni predmet 132 uključuje i neke stranice koje nisu relevantne. Daću vam brojeve, 44, 6, 1197 do 1922, te stranice ne spadaju taj dokument to je drugi ustav koji se nekako uvukao u ovaj ustav koji smo želeli uvrstiti.

SUDIJA:

            To je ustav Republike Srpske.

OPTUŽBA:

            Da. Neki drugi Ustav se nekako uspeo prokrijumčariti u taj Ustav.

            A sada molim vas da kratko pređemo na privatnu sednicu.

 

 

Nazad na Aktuelno  |  Odštampajte vest